стика, она у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим ј |
ите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па д |
ти овако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су има |
, остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсе |
ако од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће |
ају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 |
hi>усавршавању себе и свега свога</hi>, а није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све п |
е, која васпитава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а |
hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} |
вај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само приносио и припремао потребну храну; он је |
није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а а |
Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и дру |
ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>таблици</hi>, овом писаљком |
лица.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: ли |
S} Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најпре запамтите, да |
о ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јес |
вољнији, јер овде није било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је |
али Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и |
оване и у њој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених д |
о, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, |
а.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију варенике. |
зив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипу |
пане, него су их професори „диктирали“, а ђаци писали па после <pb n="37" /> учили напамет као |
књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n="17" /> „псалтирци“.{S |
о прописе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „превасходно“.{S} Кад им је врат |
а нашу школу да направимо колико треба, а село после како нађе за право...</p> <pb n="232" /> < |
и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} |
д буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за прен |
у рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу |
јаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S |
да <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, он |
ков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да |
, за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много више времена те |
правите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово испод но |
р.{S} На једној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова |
лете.{S} И код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова се основ |
точне стране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од |
дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, т |
лепше зеленило до самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани с |
Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „мајстори“ загорички одма |
десет!..{S} Колико сте сад узели свега, а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би |
пет десет!..{S} Колико сте узели свега, а колико је још остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Кол |
ћа је било најодабранијега и најбољега, а није изостало ни цвеће најразличније, које је највише |
колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и |
<pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да |
сеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била |
кама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих |
рагоцена грађа за познавање села свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима. |
ако је створио овај свет и њега самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Бог |
и барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом могла изради |
ј држави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, кој |
сам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север? |
стари воћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброга Томе, кој |
.</p> <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су |
шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што |
ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јо |
да у културном животу вреднији осваја, а тромији и лењивији пропада, онда народ мој нема најле |
<p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблиц |
и, плевити и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће се само....</p> </div> <div |
; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и |
Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; о |
у нових људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, уливала је у његову |
{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} |
снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пад |
имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због |
Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару |
да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и |
нистра војнога неколико стотина метака, а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} |
Она навиком и очвршћавањем чува човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и |
едан је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршу |
стао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи г |
старосватица, Миљкова домаћица Станика, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И т |
реците: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја |
ћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за |
издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Р |
орија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је |
огло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим |
еко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} О |
како нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од ју |
евинама, којима се и сама приближивала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово |
е.{S} Жива ограда је нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров да |
им прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случа |
шеније, могу имати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће |
их пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? ( |
много.{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставит |
села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих се |
ампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан |
деце, која су одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано грешила и нису могла да запамте |
ипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиш |
од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а т |
омах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и п |
ућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне установе |
предак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па |
рече ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немо |
езасејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено и трава непокошена опет по нек |
сподине.{S} Има како паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли |
ивоту Радишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша добија школу; и престаје му детињство и безбри |
раслих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних и непросвећених не |
лово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а станови у крилима.{S} Станови имају по три собе и куј |
но што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И |
лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, ка |
ју.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људске, свет с |
а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} За тим су све то ог |
еше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и |
{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, |
већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, |
је <pb n="347" /> нема, дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњ |
ралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога н |
а је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда |
/> биљака и животиња, којих данас нема, а некад су покривале земну површину.{S} А у почетку, ка |
те још много што шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају. |
им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="255" /> поскидаше капе и ижљубише га у |
како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да они воде прву |
и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљоп |
мржњу и према људима и према стварима, а одавде излазе толике и толике мане у карактеру и прес |
не а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну велику лесу, преко које свако дете мо |
што се на грудима закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шешир |
ову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало с |
на читање, особито о већим празницима, а после и они, који су излазили из школе.{S} На орману |
је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима, |
ћин сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили и почели да прежу коњ |
на онако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима |
ти, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> <pb n= |
Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати пр |
, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, |
оларца, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову к |
ила деци исто онако као гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји... |
те, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази св |
чните од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам. |
ију.{S} Дошло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци би |
> свему.{S} Деца расту сасвим слободна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им |
један велики чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и ба |
Храна је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у |
неколико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зо |
га, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И |
е Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи и Енглези.{S} Окрени |
двадесет младића од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запре |
њиним за свих минулих тридесет година, а учионице нису више обично окречене, него је за таван |
је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили друга сво |
ањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да уч |
ј земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и бил |
олазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита |
мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде |
А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим |
жемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <h |
За ствари од хартије није имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="193" /> Много б |
у којој се на једној страни метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год |
дна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињену од две |
да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- |
} Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било |
, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, |
има, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете |
а захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима |
осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, |
Зато Радиша опет остави она два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана |
б у свакој кући за себе; свога столара, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му д |
а то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, онда су градили план без об |
па оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; с |
х је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је |
еднога свога најбољега друга за девера, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова м |
и.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} |
или се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је |
уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу са |
је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дв |
а се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у вар |
ске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили сав српски народ под Т |
ви најпребније <pb n="288" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим |
„Господине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од м |
је одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му |
ника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа |
ад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А |
емљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је |
а ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву дец |
S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе |
..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко ум |
а прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!. |
писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и к |
} Само је Даница искрено примала госта, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница |
сплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радио |
} Тако је ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред |
ју нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито виш |
ељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све намес |
ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с к |
го, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да ре |
селу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви ст |
хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ |
а исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} |
5" /> од разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није |
огу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни дв |
један ред крстића, један ред котурића, а трећи ред пун ових кромпирића (тачака).{S} Узмите кри |
се земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по дв |
а почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и |
биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале |
а је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја воле |
зда Мијаилова унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње |
јесен су засадили још неколико младица, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа з |
але учити ове године госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даниц |
њу причају, да је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: |
{S} Нек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> </div> <div |
ила врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљива жена, која је примала све што је |
Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снах |
о не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нем |
ребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, к |
адметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p> <p>После ово |
да и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније. |
како му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога |
кући од неучињене коже; свога кројача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; св |
Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими |
че прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваљ |
на једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе |
е се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даљ |
е, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво |
ела одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те да слави им |
господина Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је |
љево; јер он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања |
лио стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снахе његове.{S} Деда Радивоје говораше: „Госп |
ра да буде на главнима, који држе кров, а колика на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубату |
пасности, зими да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у |
ве су кошнице продаване по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S |
није задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S |
да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва |
Затим је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас |
и сте сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог ра |
дељење и она ће имати само први разред, а он четврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту |
иша је примио своје ђаке, други разред, а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све |
јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо |
, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете з |
жну школу), Радиша је примио II разред, а за Даницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две |
, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — |
ишао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а одушевљење Радишино читаоци ће видети најбоље из само |
зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет м |
који имају остављају новац на приплод, а они којима треба узимају га на послугу, него су зајед |
ативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово |
> песме.{S} Гусле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S |
сле, особито они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је |
ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја м |
{S} Човек није могао начинити сам себе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала ј |
лако шчитава развучено, као на слогове, а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово |
ата и обим округлога отвора за чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још |
о био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Да |
рапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође. |
кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кме |
да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бит |
није другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је |
о ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њи |
стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад ко |
тају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону р |
, и ја не могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и |
израде овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате с |
у?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше с |
и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} |
саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерз |
{S} Јер се природа учи само из природе, а никако из књиге.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њ |
у да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, к |
о је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и оно |
упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни |
Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не троше |
д досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опа |
села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем |
ла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и познад |
шу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, више него ик |
н га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до праве виси |
е да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија к |
еба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то |
Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба |
да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необич |
ете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је чове |
јаче живи, живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} От |
широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад |
цу, те се ту може радити најпоступније, а хартија је и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасв |
у се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су |
рци и часловци „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтир |
аду се и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Не |
мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву |
S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а |
иди, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо |
нас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењ |
најразвијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају за до године.{S} Ове ј |
он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што |
ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чуј |
године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису примили опет нијед |
око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на докса |
диша много боље познавао своје ученике, а они су опет били много слободнији и више су волели и |
гра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написали су извештај министарству |
су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва четири разреда, врши |
и свадбене, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у |
е? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо |
а, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама оп |
та, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто по |
село па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— |
је више узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шећера</title>“ |
ају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и само прене |
је одмах поручио неколико тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произ |
то се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, |
{S} Воћке су се све дивотно разгранале, а лепо однеговане изгледају као да су руком скројене и |
стано доносиле, пресађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа ј |
рици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се |
осе камење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па |
} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје бо |
престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И св |
а иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па |
села по равнијим крајевима имају школе, а они <pb n="57" /> немају, него им деца остају слепа к |
мен, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих |
вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="108" /> лиц |
игла!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!..{S} Даље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} Све до |
ву страну где нема слова окрените даље, а ову са словима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви |
собице поред ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком |
лела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} |
химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша |
то нареди Груји, да нађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупају сав коров око школе и поред |
су прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуста су пребојена врата и прозори и поручен |
ето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се раз |
пира, сира, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омр |
.{S} Прво најпростије и најлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све слож |
ако исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} |
риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад пре |
ужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други су се надметали у |
не тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограничио је опет правим лин |
Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{ |
о данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да чит |
од ничега да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} В |
но.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина |
управо довршетак прошле школске године, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још |
радила у главноме као и прошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане |
прошло ни још других три четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подн |
, па рече: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече |
е; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе |
вапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по ј |
купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и |
то осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни б |
се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> <p>— Потпишите, |
и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="285" /> живу ограду најбо |
неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свога познаника, сиром |
ет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше ста |
реће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља |
користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењ |
оту, и за свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школ |
дати прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да |
ачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг ме |
у апстракције којима се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити д |
једну преобуку, заплете му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нов |
нигде, него још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: |
тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико одвуку толико и да |
Загорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали но горели онако, читаве главње) |
Радиша рече Груји, да затвори прозоре, а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} |
а пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и тор |
да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и с |
овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S |
но, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! |
авите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p |
; да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће |
и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да |
у напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о п |
а, него је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да |
пе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и |
амо да му село другу направи, где хоће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи велике надн |
но, напамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <p |
најпре пред кућом на троножне столице, а Радиши још <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече бе |
ејање жита и ормане, столове и столице, а један је неколиким школама израдио и нове клупе по уг |
подигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био |
м није трпео предрасуде и празноверице, а његова душа и критична Филозофија није трпела безбошт |
д је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је < |
крај показује ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда је један |
кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете к |
олова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Ок |
а него проучавањем онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око н |
сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до члан |
Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да |
а за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљ |
е у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} |
е.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама се сачувало много причање о јунацима и рато |
се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазива |
у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини |
а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам п |
ила тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно |
ћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом |
но је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим п |
кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако |
ш шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> |
о од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не |
ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они |
сама које се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код ов |
} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњем <pb n="335" /> „постојећем стању |
се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре м |
прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај ина |
што може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што од њега може да се испл |
основној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} |
, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и време |
и, да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, |
се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зар |
ви а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти |
врти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, први — други.... и тако да |
ега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти д |
.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све доб |
горичке.{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и |
ремишљање</head> <p>Отишли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за иду |
нуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји у висини средине груди а далеко |
.“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n="199" /> па |
и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће по нек |
овор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Милади |
, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим |
ају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово |
га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже |
еде на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} |
одређено одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико |
ко тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и дру |
не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из к |
е.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње |
где има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију |
S} Данас је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви |
наредио, да се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} По |
и много се чистије <pb n="383" /> држи, а стоји по полицама, које се често перу.{S} И јела се в |
Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедо |
ема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најс |
pb n="88" /> најстарији и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не ви |
<p>— Пре ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало. |
ом развијени и здрави; знањем богатији, а, писменошћу оспособљени, кадри су да сазнају све више |
ишини мали ученици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мај |
!</p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша |
ала то пода дрво, то под кош општински, а највише под стреју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; |
итву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, на храм Божји, |
его су га још усавршавали и повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиф |
другога места.{S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било |
гао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S |
ки прво много лакше разумеју него мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142" /> мала д |
има објашњавао само оно што нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривреду и здравље.{S} |
да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад о |
и, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио о |
ад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви |
овина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, |
додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} За |
десет?..{S} Колико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда |
S} Колико <pb n="152" /> сте сад узели, а колико је остало?..{S} Узмите још десет?..{S} Колико |
.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} |
Узмите још три!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је |
мите опет десет!..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите још!..{S} Помешајте опе |
војте на страну!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на гомили?..{S} Узмите још десет!..{ |
S} Узмите једну!..{S} Колико сте узели, а колико је десетака остало на клупи?..{S} Узмите још ј |
змите још десет?..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико |
це. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{ |
довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиш |
два коња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут |
он претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с другога није скидало очију.{S} Само је Даница |
Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много лепше и облаг |
ли нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак ка |
еднога по једнога, да сутра дође школи, а многима и поручише по деци и онима који се још ту бех |
о све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био |
ми и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има по који започет |
ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Св |
ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ |
школи и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због |
мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике? |
пшим младицама, како су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад п |
то вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни |
или родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и прв |
на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као чо |
и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и д |
дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не |
а не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говор |
га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или |
оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарски посао, платили смо.{S} А, |
у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била |
ше и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде |
оговори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он к |
био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, |
добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике могло више у |
<p>„До сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту |
S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, нег |
/> <p>Путеви су у целом селу оправљени, а местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћ |
а помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је према простом свету?!{S} И мора да је Све |
људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они с |
чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један н |
једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могл |
тинским; попу зато, што су сви побожни, а нису сујеверни....</p> </div> <div type="chapter" xml |
гимнастику су служили радови у градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" |
авати и за час се саставише на средини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење |
у од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, него са широким даскама преко греда.{S} |
ишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазит |
ерни парк с пространом вилом у средини, а градина као најуређенији европски расадник.{S} И унут |
најстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више |
и су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћице.{S} И колико |
ке.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господи |
су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако са |
ко: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“ |
ује сад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори:</p> <p>— Стојим ти добар, господине |
“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео |
ца с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узјаше господин и до села се неће скид |
свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали на пољу, па онд |
зићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су оти |
ну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> <pb n="323" /> <div |
три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два сло |
Клупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту |
ње.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашњ |
у раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало ра |
пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опе |
а има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S |
анцуски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео да њега п |
ицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Па |
Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам |
де лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да се подижете са земље — доста су вас кости |
} Газдарица га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </div> <div typ |
уја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су донос |
и он.{S} Младићи су скакали од радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“...</p> </di |
у њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку |
го.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не надмећите с |
, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и к |
данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се |
у газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И руча |
Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст |
вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о |
другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих ма |
осили много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, |
ош нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица |
, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слуш |
ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у |
тају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем п |
/p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капи |
о овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југоистоку. <pb n="223" /><gap unit="graphic" / |
ди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду коли |
епељаве, од платна изаткана у Загорици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не |
од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па снаху |
Турцима између себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе мн |
једну десетку!..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све. |
још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако д |
ш десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колик |
ш десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а |
не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, пли |
човек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћ |
зи Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, ш |
Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито они, који с |
ди и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са сво |
сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће н |
а је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим а |
асови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и дец |
две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да |
нео га је и расадио у градини школској, а одатле почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз де |
далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога царства.{S} Он |
м смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушка |
е чудили оној правилности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда изврш |
требније.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други р |
после требати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да догр |
кивача или шине: једном да окује точак, а другом и трећом да обавије и окује сама колица код по |
шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi> |
граду, каква ће нам после требати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да о |
више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега села није изишао још ни један.{S} Па смо би |
реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и |
но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлати |
} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, |
ваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, да служ |
астура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита места у |
и их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између |
ван с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису заш |
прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори јез |
а одваја на околним пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У |
рска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окречен плафо |
ве старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и |
ућом погачом, па онда друга јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из |
де за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по п |
омагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, |
иса исписали су старији ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{ |
у и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса |
власт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А ка |
о школе, све под конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало потк |
луд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и |
томе.{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градим |
амиџије“ се чисто поносе својим послом, а они други гледају на њих као на извршиоце неке заједн |
аду, поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих с |
ио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да од |
а“ хлеба, помешана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, п |
качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђе |
е грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето |
ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом |
са доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не ква |
којој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веом |
пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан |
гови укућани и пријатељи дахнуше душом, а према капетану и клеветнику и добротвору нису осећали |
— нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод нож |
свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране не |
ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да |
ира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" /> да буде културан и да том |
овцама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а |
ећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су с |
а да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето з |
гралишту више није видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правилан круг.{S} Између иг |
свећени народи.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га |
верили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакар |
у већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду |
{S} Четврто, горе свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само |
стао питати о ономе што им је предавао, а они одговарати на сва та питања, ревизору се учинило, |
се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што је и долази |
не.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле упита Ради |
трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле |
росвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду |
нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{ |
и ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} |
смо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед |
су више кривили немирка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} К |
кречу и малтеру њима је опширно причао, а онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто виш |
тиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, |
> како се пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадго |
мешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за |
онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде |
у и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бо |
му, како Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица |
Зато је таблица овако углављена у дрво, а писаљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али се и та |
у се завршује наша младост и детињство, а почиње зрелост, после које долази и старост.{S} А што |
како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни он извода из „протокола к |
по једну памуклију.{S} Не прође много, а Радишу препоручи његов пређашњи газда и једноме прија |
дговори, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Мор |
азио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу св |
а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте |
ене си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, |
и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S} Милина је <pb n="360" /> |
азумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у вече докле би г |
омисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни ов |
свему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су са |
цом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу, преко које је саз |
.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Нераз |
а њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о владању у |
ошетала Царица Милица.“ Он чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он ре |
о постоји, па су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвика |
де има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прв |
о и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то |
те то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад на |
те како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око |
/p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је б |
рађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао |
њу бербу — колико грађење буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у |
/hi> писано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> |
} Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија, и не |
Има две хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија те |
о што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А < |
у сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, која је сама остала у двору.{S |
.“</p> <p>Подне је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате |
горици се у главноме правилно говорило, а где су деца одступала од књижевнога језика, он им је |
танку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су |
после ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога |
вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у |
и у њих све своје послове посвршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И т |
су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањем оног |
то рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках |
све што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Б |
p>— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још које |
ало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> <pb n="146" /> <p>„Е |
н и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и д |
су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене прагове, двориште пр |
те напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их колико год можете.{S |
чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" /> задр |
, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</ |
вечере млада је седела с њима заједно, а није дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то би |
р им је Радиша показивао све очигледно, а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{ |
е год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџиј |
премештано, пенсионовано или отпуштено, а постављено ново.{S} На све стране народ се сада скупљ |
опали у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, дон |
нда отпочне молитву: он, напред гласно, а други <pb n="27" /> сви за њим полако, од прилике ова |
их је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и нос |
се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Уч |
сто опредељења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се |
— Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „по |
i>дела</hi> људска: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и п |
...</p> <p>Ето то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите бук |
ма зацело.{S} И живот је највеће добро, а потпомагање тога живота је највеће доброчинство.{S} З |
воту народном онако како је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S} Зато је за сад сво |
и још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „уч |
едан не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; |
те још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} К |
те још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико није узето?.. (Овако док не остане ништа).{S} |
те још једну!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Ов |
ишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопственицима да се даје само пет на сто; а остатак д |
орима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређ |
; није грехота примити и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Ва |
<p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p |
пшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао |
а ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје |
и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судов |
<p>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову уђе један висок, личан, прос |
те.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, о њеној ко |
, како ће господин пресудити овај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им |
е и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца |
слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога |
битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „<foreign xml:lang="LA">Status quo ante</ |
у примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним |
се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога да |
чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала |
а.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском |
} Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „М |
но пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на |
S} Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо |
{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и |
развитка ни спреме за савршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато о |
детињство и безбрижан младићски живот, а отпочиње зрелост и самосталан рад.{S} Загоричани прес |
да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi |
оразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредуј |
одсећао родитеље на њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ |
они били и молитве, не буде побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, |
Св. Сава жив, значи убијати побожност, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога прос |
о у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и непросвећеном човеку да припада в |
авају на пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно постиже у заједничким покретима п |
кву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дош |
А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша ј |
а метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пуст |
> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да ч |
и најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} |
ави своје име и да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А как |
е Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по |
, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не |
но у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двој |
а устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ ист |
збиља личила на праву побожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња |
ајобичнија правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се тај задата |
а само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње. |
{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и к |
ли против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Ми |
еће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред споредних ста |
и болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људима у њега се развија само мржњ |
и Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жал |
е знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да порад |
, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зат |
ека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове до |
ити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године госпођа учитељица, а до |
која долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} |
казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихо |
у, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ |
њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као |
ојавам да <pb n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му с |
же <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га н |
Моја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдач |
јер су они развијенији и боље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је било мање времен |
им сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао цело писмо на табли, неком другу своме |
ругих дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полажени |
где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини ш |
ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им |
еди пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} |
благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли |
ли из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S |
о и право, они га кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А |
рво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да |
Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није |
а чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу |
јега рада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећних избора и ћора |
ако је кад чему време — по једну воћку, а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, |
о по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад |
опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И |
ико није умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да уч |
обом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужници са четири прегр |
и попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је |
он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале |
ну све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље. |
ксима, најзадружнијега домаћина у селу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим од |
чине поједине куће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чине наро |
аље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и при |
и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, |
.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам из |
да је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина |
мој игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љубав <pb n="48" /> свему.{S} Деца расту сасвим слобо |
са страна и стрмени односе родну земљу, а равнице затрпавају.{S} Зато нарочито висови или врхов |
а чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} |
да још што привреди око школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да они помену, јер је |
ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Р |
тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, ка |
а Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у п |
у и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тер |
за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала ц |
И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није решио...</p> <p>Сутрадан рано |
кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S |
астурат’ човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо м |
дморе и освеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра |
адиша желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што је видео |
, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, се |
е није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној деци, к |
о заветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели |
а.</p> <p>„Сад оставите буквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели |
се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опруж |
вршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да зас |
, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{ |
љене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Ве |
ки учитељи и учитељице и примише плату, а Радиша још џоња пред капетановом канцеларијом.{S} Кад |
ине; човек јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зб |
бично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином престављала за руча |
нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек |
о учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у пролећ |
Даница је нашла доброга друга у животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћницу у в |
ања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године о |
о!.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један корак напред! — Врат |
ле с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу |
сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столи |
врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља |
кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о п |
} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта |
p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!..{S} Пребројте их, |
Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здрав |
брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња |
аду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које |
ченицама.{S} Даница пуни пету десетицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и |
ења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан.</p> <p>После овога одмор |
ане.{S} Почните редом!“..{S} Деца пишу, а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала |
на, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља им).</p> <p |
линија!.... <pb n="140" /> (Деца пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила |
лу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили шк |
ајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово сврше |
те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држању глав |
ве редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се корис |
хајде испишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, упућује их и поправља |
јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза |
на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дак |
Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једни |
ријави се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће и |
лова и посленика државних или народних, а то су управни или административни, за које треба спре |
има враџбина и лудих обичаја свадбених, а из свога села је он још из детињства доста и поборави |
и било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинск |
а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 сантиметара, с малим нагнућем <pb n="376 |
„већина“ у почетку је значила више њих, а после је променила значење, и <hi>сав је народ</hi> п |
ажио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у нево |
сподине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и |
јевтиније - инжењер каже скоро двапут - а <pb n="226" /> овако ћемо и школу направити лепшу, с |
/hi> овај мирни и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита капетан надувено и прекорн |
рице чак на други крај Србије.</p> <p>- А његова жена? запитао је секретар.</p> <p>— Његова жен |
то им се школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за |
томе округу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упита министар.</p> <p>- Отуда што са |
то их није било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опаж |
едом, пустивши главне у средини по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда је требал |
амо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да промени |
рао сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мај |
у се указује као писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и ко |
ав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакл |
, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поновиће се с десетицама, кад се |
е сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и |
и Радишу за премештај из овога округа; а на његово место би предложен „млађи човек“, који ће „ |
био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и нам |
и забринуто су очекивали час порођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и вод |
јпажљивије и захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и заплакао се је о |
ци било седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из ч |
оги и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и е |
радничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је |
еков, то не усавршава ни самога човека; а што усавршава ово двоје, то усавршава и човека, и обр |
сваком послу све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља |
дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и |
лите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак о |
ста само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар к |
, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и к |
кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и |
е Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на |
стављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела скупљати сваку |
вњена свуда једнако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред |
{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи |
м тротоарима, што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и |
да је доста, деца су ревносно доносила; а он је само поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда |
ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа. |
нимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Трећ |
ју да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне |
ху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, к |
те да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришит |
беле даске а појачан попречним даскама; а преко попречних да удари по једну пречагу па да је бо |
дима закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шеширину с великим |
х дасака. <pb n="161" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, |
и, гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; каж |
иродним силама и по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, кара |
на својим приватним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући |
а.{S} Он је сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина година он је и |
онако стоји више празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо |
е се заборавити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много инте |
ј четвороугао између оба крила школина; а за свињац и живинарник најдаље место до нужника испод |
захватила нова калдрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо пом |
ће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и жив |
те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и сто |
не боји једнога од највећих елемената; а друго, да свакога оспособимо за највеће доброчинство. |
бла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихов |
агаће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу често сметамо |
а толико војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> толико ока?..{S} |
а</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе |
ек по којом пригодном причом из живота; а из новог завета причао је ове године само о Божићу, о |
омози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књиг |
а плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учи |
моја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја |
испод ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово |
другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод двадесет година и |
ј рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још више.</p |
парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она |
леће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленил |
ја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и |
у, јачају и разгранавају своје послове; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропада |
а, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега науч |
треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“....</p> <p>Завршен је и друг |
то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А в |
И недовољна као и сувишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљивија и од недовољне.{S} И нес |
ласти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђива |
ање јесте средство да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не п |
е мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачни |
ајући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна |
о добро здравље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овако |
аре, те рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} |
људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село.. |
ети</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам |
бро, јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам |
камена колико затреба и насећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Оста |
дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљене у главне.{S} Са |
вала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар усвојити мој пред |
би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и ме |
, кад жене напредују, и кућа напредује; а кад куће напредују, онда и земља напредује.</p> </div |
за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто ј |
ивотиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи св |
и није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С т |
нтоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Б |
и, тишње, катаре, запаљења и тако даље; а хладноћа унутарња кочи духовне радње у детета, изазив |
епомично и слушала као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, сваком |
не доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопо |
, господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећем |
ачини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису |
је било мило, што има оваке парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушн |
ова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} |
а.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, р |
конске прописе, докле се они не измене; а загоричани су видели, како им је школа у опасности, д |
гледа и мајсторима учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити на |
ози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се о |
плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у то |
одатле узму и преносе у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту |
к одговори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још д |
само је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n= |
тра ове идеје Светозарове за екстремне; а пао је на <hi>културно поље</hi>, на којем се и оглед |
ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да |
нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ |
сет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва до |
вији и <pb n="309" /> много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више |
ни што раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој |
Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима препирка о том |
рати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте |
ну, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле |
они народи, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они живе и дан |
том, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, бе |
знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе, што се чита |
е <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, као што |
а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од |
о чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и |
давати му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства о |
које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и т |
уштао је тај посао и прелазио на други; а други пут га је подешавао другојаче.{S} Наставу није |
сних састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и д |
тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, он |
{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети |
вци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пше |
би и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, д |
много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? у |
ници су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније |
ли у школу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, који је после, као младић или човек, |
јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда |
да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за |
раџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би треб |
, што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да ниј |
а њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то |
ослова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви |
е и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се с |
ица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а |
диша запита, да то људима неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ни |
из штедионице, па ће после отплаћивати; а нешто имају и општинскога, те не морају ништа тражити |
да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зат |
мицу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем |
е; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{ |
а ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> < |
и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним |
ити децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сув |
ор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и празником, кад не раде |
исати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај прв |
е култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита |
знаменити догађаји у историји његовој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су |
рбији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на к |
почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и ка |
писивао прибелешке по шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао лепе печате од уме, как |
н био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испуст |
најобичније занимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало чи |
о му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало |
туализмом или филозофирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато |
ишта хитно, па нисам желео да дангубим; а данас сам морао долазити и због плате, па уједно.... |
Они ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци...</p> </ |
ивала по брдима и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...</p> <pb n="247" /> <p>Такво се |
се пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печатано или штампано и |
о је ова учионица била патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а про |
чекају, и требало је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који |
јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школ |
у наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само |
раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, господине, те с |
ту и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру. |
о био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко |
ана набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и |
ажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо |
и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И |
ра.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се |
је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Р |
и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављ |
ио све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у |
и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе |
е упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је ч |
а нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Сам |
и напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, |
идове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затв |
она га је све запиткивала нешто друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судн |
сам и зграду направио какву сам желео; а људима нисам много говорио, него сам радио; и радио с |
може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да |
ише у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калем |
</hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано и |
етан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије кој |
иша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти |
ра, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> </div> <di |
овако је писано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi> |
е је ту било природно, просто и весело; а ничега извештаченога, усиљенога и намештенога.{S} Зат |
за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за ј |
ете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора |
ше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има св |
акати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре |
ко назадни, пропадаћемо и — пропашћемо; а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и |
која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; само ако зна |
ки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим дан |
, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p> |
нско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чу |
за „временом“, него и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи |
аплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато стаде мислит |
, него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога |
оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не ма |
и у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним се тешко ствара оно у глави. |
пственицима да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га п |
м и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, ка |
а: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити |
ајац.{S} Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле м |
ад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико требало.{S} По четири |
све о поврћу, градинарству и воћарству; а због предавања онима одраслима и о осталим врстама до |
ма је заменио своју и животињску снагу; а не издире својом снагом и не ради овако примитивним а |
и рад или читајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њи |
и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди |
ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима с |
вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад усп |
авали, тако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, |
е он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу |
помаже и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза |
бу, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а продају: говеда, овнове, јарчеве, свиње, овце јаловиц |
млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају ви |
има, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је сна |
мида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи |
пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији п |
он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да |
т је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова М |
се тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак т |
ају торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па с |
е или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на гру |
Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његових ученика сад је, први пут од како је |
о живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је ист |
им, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише оч |
учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па после да идем на још в |
о песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му |
научите паметно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што ст |
е и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Даници поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механ |
ођоше:{S} Мијаило напред, <pb n="71" /> а Радиша, кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућ |
капу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ в |
ензивнијем раду с овима. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове шко |
Радиша и кмет пристану; <pb n="245" /> а они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече |
кувању јела и у одевању. <pb n="358" /> А није заборавила да им истиче и то, колико женско срце |
о код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је ов |
о прилике за право учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од |
, па да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига најлакша на све |
Дакле преча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се |
у и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете ум |
у учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио |
да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу св |
— то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће б |
уко, где си расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ |
је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, били су све радо |
д Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све |
оне обично. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, |
добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с де |
ост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} П |
и не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за извесно з |
апишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево |
поља, ушорена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може |
одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здрав |
ја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је |
вља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и п |
дачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, п |
ге су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње ц |
и ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзино |
b n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потрај |
сам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, |
и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S |
слили нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зор |
га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi> |
оре поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поре |
ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S |
д ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} |
оже по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше царство?{S} То ј |
нема, господине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао |
е исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од в |
пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Неде |
чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: < |
<hi>мачка</hi>.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђ |
о у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</h |
..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушевац!..{S} Косо |
а.{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>зми |
ге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да |
Погледајте сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно |
се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово |
се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и д |
i>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку |
ите трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројт |
ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово |
{S} Где је е!..{S} Које је писано!..{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано |
реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред! |
.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за |
оже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и |
машину, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по сел |
оњ</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за |
о столица?...{S} Колико има нога?...{S} А које јој је наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње |
е можете?...{S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа |
може?...{S} Колико гроздова има?...{S} А може ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано |
како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџише?{S} Што је потребан провод |
око!...{S} Је ли то истинско око?...{S} А какво је?...{S} Погледајте у слова поред ока!...{S} Н |
} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ |
: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, до |
в ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S |
онога другога богаства и напретка...{S} А Вама, господине, нека је најсрдачнија хвала од неба д |
едак, у прави напредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене |
ка.{S} Њој је потребан добар друг...{S} А мени је потребна другарица не само у школи него и у к |
цу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да |
али, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. < |
едало све лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку |
} Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доноси |
.{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа? |
ноше о несрећноме боју косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога учитеља.</p> </div> < |
ва, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова сл |
у им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима свој |
не и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је |
е не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошл |
<pb n="310" /> дисањем и исквари...{S} А, што је најглавније, ми морамо поправити оно, што се |
ски, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, господине министре; али знај |
шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођ |
љи имају много узвишенији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту |
има слободно ни у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погле |
пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање |
ти, да и то приближим и ојевтиним...{S} А о поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без |
ана и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то преварио министера?..{S} Каква је |
д можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: в |
оже радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} |
8" /> А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслуш |
ве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао |
у реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S |
-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Так |
а нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>очи</hi>?.. <hi>Уши</hi>?.. <hi>Зуби</hi>? |
аре</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за |
еле</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за <hi>куче</hi>?...{S} Изва |
зу</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за |
иле</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за <hi>куче</hi>?...{S} Извадите табле па да напишете |
д хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за |
но?..{S} Камо га слово <hi>п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А сло |
hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Изва |
hi>н</hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?.. |
i>п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е |
ују кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у <hi>осам</hi>?.. <hi>девет</hi>?..{S} У <hi>десет</ |
i>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покаж |
га!..{S} Ко зна слово <hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да |
А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после |
и да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето з |
а!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много другојаче печата |
А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огр |
?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А о |
уједе?..{S} Кад има највише змија?..{S} А где су змије?..{S} Погледајте у слова код змије!..{S} |
е путем кад сретнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љ |
од ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пише испод столиц |
запамтите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли |
е ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да ви |
народу.{S} Колико је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали св |
те таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S |
!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите још једну?..{S} Колик |
што иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтит |
страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упам |
ћу реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</ |
S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?. |
S} Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад о |
олико је ту десетака или десетица?..{S} А колико је у десет редова?..{S} Колико је то кад се ка |
олази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А п |
вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} |
ц</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледа |
вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?.. |
е пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је? |
ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код ја |
.{S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буква |
о код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова |
ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде једа |
о је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} |
ело до Загорице са западне стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми |
село до Загорице с источне стране?..{S} А које је село до Загорице са западне стране?..{S} А ко |
не стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми још једанпут: исток, зап |
што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете? |
i>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео |
Даље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} |
Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назв |
је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?.. |
А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А за |
буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета |
ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!.. |
опет десет!..{S} Колико сте узели?..{S} А колико је онамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} К |
.{S} Колико их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} Узмите још јед |
ну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једну десетку!..{ |
i>.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А гр |
цртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте са |
јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А |
S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке! |
оли.{S} Која се страна зове исток?..{S} А можете ли одавде да покажете руком, на којој се стран |
како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору? |
ова код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је насли |
ји је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни |
еко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на ист |
вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта ј |
у реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n |
је је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је |
је је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јест |
?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А |
?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велико слово?..{S} |
ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слик |
Нађите гусле!..{S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове |
крените се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S |
оје слово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а |
е је усправљено а које накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi |
ве чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi |
ро!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледај |
} Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово и |
{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле |
бе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не мо |
на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној |
е још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Колико сте узе |
S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас куша |
је оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза в |
Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, |
а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуч |
} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, |
олико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по |
бројте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S |
?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете к |
да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала! |
ите девети ред!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети |
S} Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} С |
п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пази |
S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{ |
е најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им пре |
да што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је па |
<hi>радом</hi> и <hi>вредноћом</hi>.{S} А мој народ једва чека да побегне од мотике и да — „над |
нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине< |
, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле |
ју <pb n="402" /> „већином гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у |
га покоља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су п |
Да и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зат |
ше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато |
и могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало |
а“, која „народу сише крв на памук“.{S} А радикална је странка тек права „народна“ странка, од |
ом, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћ |
не; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад |
д ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате |
оте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду т |
ча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да гр |
земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, ко |
радити довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и р |
да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетн |
лавнога доба наших царева и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви р |
уховна за душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну храну, исто онако као и за он |
кој градини и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он поручи мало семена |
или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас |
д ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та сло |
од свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете |
ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсеч |
аметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на |
а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, г |
и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} О |
е мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упућивао и исправљао.{S} А |
јао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па |
о у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, госпо |
у; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и културно, умно и мо |
иша није провео пријатније од овога.{S} А своје јутарње уранке проводио је највише у градини шк |
а није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавршено, али изврстан мат |
а много, него више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код ку |
дио и распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућено и патријархално: |
лицима се свих опазила голема туга.{S} А кад је завриштало девет добрих коња, и залајало девет |
аграђена готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороуга |
њој варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, |
и с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и в |
, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па р |
аље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то су учитељ |
ога, разборитога и паметнога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново |
вредноћу, честитост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и попр |
S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...< |
ветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подига |
ва, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да о |
у добрих загоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не |
; и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад |
гова и отклањања онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих а |
<p>Деца су пупољак, који се развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропа |
од џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад паз |
сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајк |
S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А после ове радости због останка и заједничког рада дол |
да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чу |
да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.< |
но или засађено 30x 30 = 900 воћака.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је |
доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао нач |
ијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, |
и њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и |
о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрал |
истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} |
се по долинама почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низина |
а било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачко; само су купили по јед |
у кола црнице и неколико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљивије растурао по целој њиви. |
надметали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с једном справо |
а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Го |
, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, |
ису скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јуна |
етак дана, докле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најб |
ше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начинимо овако и до онога, |
мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину |
лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “ |
е чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај геометрије почео се опажати и на имањима, јер |
је доводио калемара из другог села.{S} А о толиким врстама јабука, крушака, шљива и тако даље |
њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш |
з власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога |
} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само |
!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва |
вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа друго; него да купе један |
каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи |
приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је госп |
олико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао с |
ј је страни који народ и која земља.{S} А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то пр |
ес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три |
а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p |
усле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово |
тави и за старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове м |
али и чували за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда |
о што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље г |
ви, под својим краљевима и царевима.{S} А почетком и половином овога века ослободи се ево само |
о угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете на |
ница, само с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</ |
{S} Она опази неку промену на свима.{S} А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је нов |
ји су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме |
ематски рад с очигледним средствима.{S} А пошто рачунаљке још није имао, он се, још боље, послу |
настирима или поповима и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да |
смена и непросвећена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ј |
нао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више приближили њему.</p> <p>Посл |
во учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко с |
сто неписмених мајстора по варошима.{S} А Даничине су ученице уносиле новине и поправке у ношњи |
митивне занате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим пос |
је скоро главом дохватао до тавана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необично одело. |
есу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где |
реба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, она неписмена и непросвећена, |
видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како |
пнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа са задружне стружнице тражиле су |
низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена п |
е основне школе, од 12 до 15 година.{S} А како се изненадио, кад су пред њега изишли читави мом |
ака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне задруге, стане тако |
ла већ постаје тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све <pb n="378" /> су више осећали, да у |
рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предал |
ислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за |
е онда извршио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} |
ољопривреде, ручних радова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и практичној геометриј |
лима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или |
исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, преко чула, па се то памти и |
кречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још |
е, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине |
ца и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато в |
о само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и се |
песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путе |
што је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца о |
и; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободно је и по но |
то ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу ср |
руго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; ето ја з |
ангубио око ових непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет за |
ква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је |
!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} |
бе стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима није хартија као у Радишинога газде него |
о томе известимо господина министра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p |
те“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} А ученици Радишним, у гомилицама, чекају, кад ће опет д |
емојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, сам |
"172" /> гледала како се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ће да упле |
знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа р |
мужа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он нал |
што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, т |
д мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојој <pb n="266" /> слободно, |
к ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам минис |
нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— |
у, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, |
реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је |
стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хте |
брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како |
осподине; тече управ испод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше |
бро пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{ |
; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него тур |
м радњама употребљава и добро плаћа.{S} А четврто су разне руде: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, о |
о, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <pb n="249" /> да |
му, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша за |
верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, о |
Радиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем |
мају где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да |
грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки |
узданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, без хитње и |
аскања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} |
уруна“ цигала; само није било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији при печењу креча |
глава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме |
ало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му |
н каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и |
и.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; |
подин министар усвојити мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење. |
да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према |
м редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је последње бусење, го |
зите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, |
на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале калдрмџије и за час се састави |
одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча један немирко сав упл |
а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено на време, то су одмах мог |
а оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био |
, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и од |
је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се |
е, за столарски рад и друге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довућ |
а иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{ |
налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао о |
е беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb n="22" /> оваца и јагањаца, |
јега су почели и споменике да праве.{S} А највише је овај мајдан послужио кад је село зидало цр |
Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Са |
ио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, жи |
дирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што в |
у кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и да читају.{S} Овако сел |
Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру |
његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поште |
оредно поправљало и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац р |
улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо |
отрован је противник данашње владе.{S} А, призван данас да опорекне ово, он је још више утврди |
i> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чис |
и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „ |
ру истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да гов |
{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим баја |
они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не мо |
са стране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и |
о је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радов |
редаје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и гимнастику?{S |
школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом |
својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им |
а и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господине; тече у |
ука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили послуживање |
ове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што |
онуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја |
у му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по крајевима вароши, |
ат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе тако просто и ја |
е а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у овој школи напредовале вештине, јер је с |
риви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Је |
пе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самог |
о томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест год |
ас пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школ |
, само много лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду пролазили кроз загоричку школу и гледа |
е више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и |
Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у |
дано</hi>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио, најбољи му је док |
према народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио |
је, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, |
г, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста |
у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да |
ви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен це |
е и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, ск |
мо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову на |
руге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и п |
рамида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне |
ски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{S} А <pb n="133" /> после дођу села и градови где живи дру |
више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиште |
ли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде. |
ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу |
јку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио четири свирале по гласовим |
сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да вид |
ије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клуб |
ли.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре |
е свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, који је у свакога, може се |
прави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати |
, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грчка и значи....“ |
и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад |
еди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби |
о и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа има кошница и ме |
здраво шумовиту околину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше...{S} Она се рад |
ескакању, трчању, рвању и тако даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А ок |
ли: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити ј |
толице и постеље подигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава с |
шљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им |
<pb n="370" /> све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиром |
газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом |
ам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају |
у бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној велик |
/> чешће изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и |
се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледа |
а Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала т |
и им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретањ |
сму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна |
и и љубави вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединс |
оле одговорити поносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучиониц |
е научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје о |
иди и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила се и разговара |
отуда туђин потискује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експло |
о па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише посао и с једне и с друге стран |
да су руком скројене и понамештане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака |
е за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржавање како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то |
станице, само што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана |
и тако их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити н |
чати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по н |
рата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају селу, да оно учи |
и и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је ка |
, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} |
сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад |
излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и табл |
толико да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда |
ше и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове из познавања око |
ликој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете |
ао да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, |
е владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е човек опас |
та и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други от |
онда умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога последњега умење је стављано пре знања |
чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају |
јима се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} В |
ије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и путови в |
е торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“... |
могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искати на покл |
и којој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и |
само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и |
излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па виш |
је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радова |
врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да убије и спута као нема |
сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрав |
зме или калемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је градину школску сматрао као расадник за око |
надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије св |
, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником п |
керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте |
па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан преображај материје, о как |
се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не једете много, |
е човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то |
је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, |
n="300" /> него и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је здравље најве |
азите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете |
сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запамтили, код свакога |
е је, да научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки с |
чите, да научите да читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу |
а па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што |
треби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам казао да су дру |
? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гво |
анас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће |
век учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили |
више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго д |
ако, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој на |
ина је била погледати сада двориште.{S} А колико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече |
букли се, умили и изашли у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда и газдарица су по варошкоме још с |
привреде, привреде и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и |
а, особито оно одељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересовало, кад је нашао у једној ш |
огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Јед |
ји још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Ниса |
још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слушала и као да се поносил |
по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p> |
се једна десетица исече на јединице.{S} А главно је: очигледност и систематски рад с очигледним |
тако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помог |
нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{S} И по трговинама, мест |
а угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од које |
била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео коли |
да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупаше, повише и п |
е, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи... |
дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати |
ле г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</ |
се одавали овим пословима још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће и градил |
ити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здра |
и имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, што су им к |
другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који више има и |
чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање да |
ниједан очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; |
замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после неколико недеља из ових чаурака изиђоше леп |
вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’ |
су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику з |
оју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, |
ци него понајвише доносе људи порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави п |
таро Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да |
брукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за уг |
се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето |
колико речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најс |
и нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуо |
књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви |
ки старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет |
ви разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разреда је <hi>распуст</hi>, да |
ју школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре дошао, он му реч |
својој и казивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико су им он |
и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке от |
да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи до |
ао и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циг |
у заједничким покретима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности. |
ега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на |
ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да |
чно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу? |
лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не |
ку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало пиљила како учитељ њихов „записује“ |
а у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и ч |
то онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може непријатељу да даје отпора |
види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти н |
ише и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и бољ |
да научи, господине?“ запатише неки.{S} А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још стари |
и, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља ум |
меју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава концем, како |
домаћици и један Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код школе са својим ученицима импровизовао |
радом може усавршавати живот људски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} За |
и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из дворишта.</p> <p |
и, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као |
пахиска, само су је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је ре |
е да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, |
је ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани су причали великима о тужној царици М |
све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а |
њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господ |
живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам т |
е и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} На |
ону грађевину што су је тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зи |
да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их |
одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се |
питоме, онакве какве смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За |
ости, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и г |
чи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и |
а сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говори |
ли за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових су продужене разне игре, и народне, и гимнас |
писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радион |
него ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и о |
уста и засладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда |
" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и |
S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли уна |
највреднији и најпоштенији, најбољи.{S} А дотле какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и |
S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себ |
ан“, „изелица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је вид |
онда сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на |
..</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо с |
је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да |
а и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја |
ју у своме развоју, у својој целини.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и прем |
вотиња, биљака и минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни имали штампане, него су их проф |
све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, ш |
нда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније. |
<hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитал |
лата и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и |
има су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служ |
учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци са |
у министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, |
ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печеницу и огласи <pb n= |
и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да |
ма лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој ла |
Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе м |
> <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радиш |
и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му св |
га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам по |
да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу |
, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у ко |
су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупила те жало |
, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живуј |
ако ће им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав |
ваке године може окречити и убелити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене даске, које нит |
ца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а |
ле нека виша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можем |
котарице, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овладало увере |
Зато га није могао сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на |
ровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син ниј |
но ићи правилним путем и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађати народ сам него интел |
есто, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом састругао сваку суву г |
се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навал |
Мени треба само здравља и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, |
те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не у |
ала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти |
у било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано д |
останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па п |
Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракиј |
, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то |
, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „ |
, с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико |
осову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) |
де за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њ |
зор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља |
је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање разних одабра |
овешћемо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо |
штва показали ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су остав |
ли околним селима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место |
аво велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда за |
него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт |
овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; сам |
се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средст |
вој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је де |
окупан живот отишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобројним фабрикама |
на и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешт |
еше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и буд |
ли људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега ј |
назвати учењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непознато, тамно или т |
они врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то |
роси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готов |
али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим ов |
и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чу |
у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и п |
о и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који има толико филозофије у својим умотв |
жавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране |
два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша |
уге колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за |
{S} Сваки према наклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права п |
била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, |
Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се трудити как |
е би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И |
="348" /> он слободно управља собом.{S} А рат тиранији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било |
, више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом к |
е види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рата је прекину |
} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој таб |
и пажљиво, с природом и за природом.{S} А природу морамо проучавати.{S} Особито природу човеков |
рича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали напамет само оне краће комаде у „ |
домаћин подигао или патосао циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се бел |
ицу тога одељења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око но |
S} Оно друго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је под туђином као и човеку у туђој кућ |
и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Так |
зразима према женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако |
ер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учи |
у донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Б |
ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако ради |
} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако |
у општа питања искрсавала сваки дан.{S} А највише су се интересовали за физичке појаве и геомет |
а ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови ученици дошли у школу, они су |
И онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, о |
за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахну |
што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде |
онда се није могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да |
мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Ког |
и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, могу имати.{S} Ево мени г |
обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што раст |
и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се с |
сеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је ве |
амо надгледао, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша од |
о извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит |
ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестано напредовао, те је у њем |
...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ |
нити је имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по |
је падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми |
и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</ |
је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши ма |
во у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну онако често и довршују.{S} Зато увек |
ке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, |
или селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, |
лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћем |
и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће |
слук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одело као официри.{ |
бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет |
еговим ученицима требало плетарство.{S} А чудо је, <pb n="361" /> да загоричани нису знали ни з |
ослетку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и |
ко ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S} Настаје „мед |
и, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском попођене, и |
је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требат |
егов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ |
дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не |
па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n="32" /> К |
ато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем о |
авате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, |
им искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или не прими и поступ |
нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и |
на ову благословену заједницу љутио.{S} А совру су постављали и пребирали и судове прали сами ђ |
Они код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даљ |
ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако; а велико |
огима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да јо |
ими оној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе св |
сав порез и да претекне још толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да |
могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брж |
разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле је српско.{S} Српск |
бјашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро ова |
ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, што се радило на |
вој чистој природи необично пријало.{S} А после овакога оброка кад се напију лепе изворске воде |
цала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала удовица и којој је |
много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и да уради |
да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — ис |
и њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано ру |
пу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А спремљена грађа таман <pb n="251" /> се беше просушил |
жем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато |
и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку |
га тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревноснијих чла |
њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунц |
село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није |
д били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</ |
</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и |
ши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта |
о нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико к |
едају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о< |
кви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до |
капетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако јед |
цати на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо |
, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква |
као кашике и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све |
.{S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просве |
прављати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те |
бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду о |
био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки |
ле сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме ј |
е, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна к |
не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по другим народима, могли бисмо да каже |
Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се |
рски и столарски посао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу |
врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје |
е два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; он |
нешто хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, т |
ити посланство, које му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње |
с, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним писмом известила министарство о свој |
и у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} После овога „предавања |
, истинито, право, добро и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваљ |
вралуцима, изгледало као поварошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро ју |
мљи: да је пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога старога учитеља, зашто је то, ов |
ке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгр |
а конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зат |
.{S} Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, господине; се |
чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он |
запита капетан надувено и прекорно.{S} А Радиша му одговори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— |
орила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад |
м вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љут |
о лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о својим професорима, о |
бију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри |
вде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове: „кад је дет |
чју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље |
е и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Ради |
ј школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уре |
аџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље |
вожђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у општ |
{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет!..{S} Узмите тр |
о, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Вој |
и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од с |
, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо |
оре, да просе милостињу за манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, |
и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда з |
дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом |
: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{ |
ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад св |
, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по се |
могло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умр |
ацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света и то усав |
сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то у |
</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то |
долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него |
ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ћ |
век не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња судница, судница — пређашњ |
ало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професор причао оно што су ђ |
лан рад или промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из д |
раду и спремања за савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и ва |
се она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини |
аца пријатно расположење и веселост.{S} А један такав инструменат носи собом сваки народ и свак |
у и непокорне навраћали у покорност.{S} А сада, захваљујући напретку, батине беху укинуте, на р |
релост, после које долази и старост.{S} А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим ј |
ни, да ни један не остане непоменут.{S} А код патрона домаћега не пропусти се да се каже (на пр |
.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десе |
о писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, |
.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да |
о не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде ма |
к ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну |
где је одслужио неку кратку службу.{S} А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав |
све општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задр |
неколико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А |
игне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! |
ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидат |
кама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, |
се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, |
и да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да с |
почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није би |
а једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А м |
ли, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села |
, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке ред |
мака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има св |
тешко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мисли |
за веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати |
то им год спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте |
по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у |
о, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p> |
ако паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам и |
с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишту иза школе је стан за послужитеља, с једном |
напредио и народ свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} |
амо о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, |
/> руке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, |
и <hi>послови</hi> у њему напредују.{S} А државни чиновници представљају само једну врсту посло |
је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што |
свакоме човеку особито земљораднику.{S} А о цигли и њеном утицају на живот човечански, о црепу |
ном још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особито женских, |
отишао пре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно ид |
кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} За |
а шта су прочитала и изводила поуку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>занове |
сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини нека |
мном и културном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову пр |
ове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав |
метови неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу све што сам пре |
, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, |
ће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије: греда, ја дирек |
министар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p> |
н ће нам за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> |
и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћ |
дина, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не мож |
исту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима те да је |
љенијих мала дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад |
ате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" |
а нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него |
је покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини ду |
слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нит |
лио, да то учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео ј |
нутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с |
изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан |
зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над часловцима слишаваше „Свештену Ист |
обљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: |
ад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, |
а, с погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом |
и који није почео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, |
а некад су покривале земну површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва в |
су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима него клиновима од суве |
ој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што д |
че:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрен |
олу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли |
особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухватала и готовљење јела, |
у палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи |
волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији |
и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и с |
синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, <pb n="100" /> Миљко с неким |
а им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њ |
ратко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је целе године при оном п |
ку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек д |
а, живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су историске слике, до којих ј |
штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог |
, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак нос |
ише ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушај |
ародима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто |
ераднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развија |
што сад она издржава целу породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њено велико чело и |
подигли једну заједничку стружницу.{S} А на месту честитога и вреднога али неписменога Миљка с |
ку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо |
, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да ка |
вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте своје стари |
ике редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и та |
сто нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да |
није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане.{S} И њима је захв |
То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је л |
а!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и |
и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису |
но или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже. |
а више дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као |
n="19" /> створио из ничега.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да |
а да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да бу |
могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно одговори: „Где год хоћеш, гос |
ревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша |
е ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би |
о; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим д |
а и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за пре и две за |
ња, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче мла |
ита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: „Јесте; један доб |
д и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њим |
они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће из штедионице, па ће |
еће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе п |
ли, преместићемо и њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господи |
окренете овај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите корице! — Отворите прв |
површину).{S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, ка |
и тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите |
пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — |
ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на друг |
ица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Ш |
i>!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? |
ругом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли такв |
то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? |
о оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова в |
е каже <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> п — а — с?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то |
што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, кој |
!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се |
т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уст |
S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је |
во и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо |
слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после |
ница — пређашња апсана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским |
говори госпођа.</p> <pb n="269" /> <p>— А која вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађ |
него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Теш |
ребати још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу беген |
његове, те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p |
ки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— |
азумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које позн |
ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем |
их ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! у |
говори му: не знам, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз влас |
школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</ |
мамо, примамо, одговорише сви.</p> <p>— А примате ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p |
> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су т |
нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде кој |
ори он као стидећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Гр |
одговори Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— |
идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду п |
не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, г |
ене дужности, па онда настави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој према породици и земљи свој |
а је победио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите |
а опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено пог |
аже.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при избо |
рече:{S} Извол’те господине!“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и |
па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо господине, али би боље било |
Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заст |
а па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још ла |
ило, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се |
а проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њ |
и немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и у |
ао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чик |
матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући како Милета замазује оне рупе између |
и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и |
алутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он р |
песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> мо |
д учионице.{S} Онда рече првом: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче |
ш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и се |
а ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много |
} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред св |
ече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Ч |
етку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочне |
иљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у пор |
простите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеш |
госиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили судници и угледали нову загоричк |
му руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те бл |
твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то |
аш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и р |
д „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; |
, господине!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и |
у, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела и толико. |
би госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имај |
<title>Пошетала царица Милица</title>.“ А кад су деца полако певала ону; „<title>Соколови, моји |
ао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуљ |
то то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, |
а, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почињала с таблицом и правилима, и прво с |
грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под н |
обро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> благо одговори: „Здравље, Бо |
светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друг |
су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидај |
лим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није л |
„<title>Пошетала Царица Милица</title>“ а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали |
читељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n= |
ога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ |
анова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „ |
га ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и в |
вета!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми д |
иша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда х |
ли и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде п |
ову: „Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, да он жали свога господара, што г |
„Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену раз |
еч „добро“? — Колико има „самогласника“ а колико „сугласника “ у српском језику?“ — „А колико и |
а и значајнијега дана но што је женидба а код девојака удадба.{S} За онај радосни почетак и туж |
“ иструже онолико комада колико затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без п |
меном, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у |
на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се |
ци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и к |
ти на једнога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Гр |
н камен с околних ливада, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није |
ацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То ј |
евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друг |
шов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад превр |
старе и обломљене, да је мало калемова а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици са |
учали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше |
а ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, |
за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упући |
ки вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и |
омена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша наба |
на једној страни има ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге |
Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не смета не |
м је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује свој |
ни; да на изворима неким пресушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у ј |
а боље познавање природе и свога народа а највише оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово |
дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. |
њу своме, него се само међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} |
че одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да |
опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по правилима нашега писања, без попр |
ити с издржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издрж |
тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, која се имала после Милов |
дишину учионицу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су н |
{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није б |
или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су к |
су земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се сл |
вреди и домаћем газдинству, није остала а да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије учен |
ровање и страх од последица рђавих дела а радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S |
уду готови.{S} Постидни иза других села а жељни науке за своју децу, Загоричани се даду на поса |
.{S} Заклањао је од свакога тежег посла а у слободним часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. |
Тако се у две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два |
јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па |
муче носећи земљу на даскама и мотикама а знајући колика је то потреба свакој кући у просвећено |
да многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни леп |
тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и шко |
оницу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у |
ј мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога |
меће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али т |
и сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала |
, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је по |
16" /> није више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше долазак свештени |
рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да о |
ило по два прозора: један према вратима а други с оне друге стране спољне, и све су биле једнак |
совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака и покривена шиндром.{S} Пред |
жи споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде |
би им свака казна изгледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, в |
ицали, толико су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситниј |
јој удаји и молила за промену презимена а другим молила за премештај у Загорицу.</p> <p>У гради |
мо долазили теби у школу, два су жењена а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други по |
ци</head> <p>Политика!{S} Како узвишена а колико компромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге |
тај министарству, да је одавно довршена а данас и освећена нова зграда школска у Загорици са дв |
ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо да каж |
!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијан |
мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у ов |
м.{S} Врата свуда столарска једнокрилна а прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два ма |
и рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p |
да их <hi>шчитавају</hi> без застајања а никако да их изговарају по једно, да <hi>сричу</hi>.{ |
је враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизака, овнова и јагањаца, колико ј |
гати укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле |
е и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су ст |
о после мобилизације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и гроз |
прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и та |
> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{ |
ко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у школи.{S} После може |
аве око себе.{S} Животиња познају доста а готово и све шумско и културно биље; само минерала ма |
а ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости добрих загоричана не беше краја.{S} И од то д |
р и свакојако семење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште |
рану!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише |
о, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и |
и, јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад |
војих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и г |
Једни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за кратко време Радиша је казао доста. |
нске.{S} Радиши је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци д |
ака кућа има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљен |
е: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се су |
може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, |
му напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, д |
.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" / |
ћи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо |
но; да из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да обл |
а румен, од које Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути |
село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по |
а вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чеља |
дина је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те је сад морала поново да се |
апад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово ис |
које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам пока |
едоче о српском јунаштву.{S} Робом икад а гробом никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе |
паланка него доцније престоница Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудил |
и ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па |
с малим нагнућем <pb n="376" /> напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, так |
Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, те да у њих |
ном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ов |
е сви доносили и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве |
?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много другој |
е је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово к |
повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, |
Даница запрегнула те куми опрала судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и М |
ешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била |
упи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клу |
један до другога, овако! — (Деца граде а Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових |
n="251" /> се беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане |
осао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја у |
рите.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p> |
воугаоника, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово и |
{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S |
).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се |
ила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сам |
носити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</p> <pb n="262" /> <p>Миљ |
зрна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p> <pb n="392" /> <p>Зато се мора р |
луксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} Уговорише, д |
има је производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инст |
се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </div> <div type="ch |
у дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрациј |
.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, |
је најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је |
сваком, да је дужност преча од политике а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и законом уве |
пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним даскама; а преко попречних да удари |
ни прелазе у стране <pb n="405" /> руке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њ |
ћа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на в |
е и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је д |
} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену. |
данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на ру |
је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „м |
гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притис |
и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} |
сади, оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Ради |
ј ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена и |
и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку о |
о народа пропало и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиља |
тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div> </div> <div type="grou |
за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се |
испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне |
} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком |
то и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И |
p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређ |
ригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у ов |
о мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопавати и за час се с |
вање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну |
p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и господин ревизор је сад мор |
исли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па как |
обом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујућ |
ли силиката, још мање смонице или глине а најмање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилик |
чекићем и повуче навише до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли |
зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подигао или пато |
ам гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p |
ко се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено |
ихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у једноме хла |
не мале из првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, све |
од људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје најугодније живинарнике.{S} И овде боље |
свету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где с |
ли сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградам |
то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто позајмити из штедионице па после отплаћивати св |
.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато |
редом...{S} Хајде сад писана да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писал |
га на неколико места око цвета проврте а дршку пресече и семе истресе па га намести тестији пу |
уће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде |
да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач |
а у њима! — Огледајте сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пу |
обрадују се много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутр |
{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по к |
камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљава |
свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клуп |
гли да читају, прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрз |
ом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар био радионица а Даниц |
предложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу |
један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, д |
на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој |
о му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на вр |
} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа с |
мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да |
ми да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Рас |
> да загоричани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је ма |
чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите |
/hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово |
собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује вода а н |
право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) дру |
и поделите им то!{S} Колико добије први а колико други?..{S} Поделите им осамдесет!..{S} Подели |
ад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први |
за писање стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 |
о и његов развитак у почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле најпосле сасв |
тока има највише млека, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору виш |
е са селом и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање свега онога, што је |
бро.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и д |
ко чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како |
да су је једни таванисали и малтерисали а други радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља |
{S} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао преко р |
јвише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачун |
ећ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте |
Узмите још једну!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колик |
" /> све то лепо разгледали и запамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p> |
било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама |
аке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи |
да су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама |
да од овога села направите рај на земљи а од становника његових паметне и вредне љУДе, на које |
је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамт |
Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе |
У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} З |
ва прљава и прашињава, зидови искварени а прозори полупани и хартијом олепљени; треће, да су ђа |
ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да |
а зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила ка |
још једну!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} |
у на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а |
једну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{ |
стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на |
и?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам |
рво на најлакше и најзанимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао з |
буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је к |
но, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Него да граде пространу |
направити распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, заливати и тако даље{S} |
Поп ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} З |
дговори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} З |
ц, то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у |
кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Свр |
јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Господине, криви смо обадвоји |
пила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, ш |
едеоника искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у |
</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци заузели, те су не само научил |
као: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи</hi>“...</p> </div> <div |
да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњачили.</p> </div> <div type="chap |
{S} Спустише се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце |
та је отворено друго одељење у Загорици а под истим даном премештена је и Даница за учитељицу т |
ову повезану страну окрените левој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десн |
отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем, у Бео |
нога не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груј |
вљеном у Загорици, у радионици школској а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били |
то почети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одв |
рата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од краја до краја 3 |
а ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде ш |
} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} С |
се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од кр |
рво показује једним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни ис |
сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је ла |
ад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Окрените се сви онамо, истоку!.. |
е углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само каква ће зг |
опет уплете последњи ред с преплетањем а крај утврди концем.{S} Простирач је већ готов, само г |
ама, малим избрешцима и обрасла коровом а по највише кукутом и репушином, од које је још стрчал |
ле ручка Радиша највише забављао књигом а Даница женским радовима, јер је хтела да извезе све о |
} Све ово иде узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи р |
оље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њима стиже и |
годовање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четврто, и на самом испиту најви |
} Предсобље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда столарска једнокрилна а п |
о саме „цокле“ извели су зидари каменом а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег |
то јест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, |
ћан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су и |
овој: мора се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Особито се основна настава мора |
још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавају, да се разговарају преко жице из једне |
да престају с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и |
ла над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечера |
ати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} |
ка задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћи |
је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрестано додавао по мало сламе, пазећи, д |
слије и намирио тридесет па њих задржао а онима другима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово |
екне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} |
овако, попреко, да један крај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви окренит |
д нађите њена слова?..{S} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} |
је Загорица пуна новца, јер прима много а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућ |
</p> </quote> <p>Радиша је лагано гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: |
пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме селу, и |
куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, које бе |
и одраслију децу Радиша није пропустио а да није набавио барем по неколико комада за ову дечју |
главницима наоколо.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да по |
онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако |
а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано исто онако а писано мал |
пољу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомич |
, посута песком, уравњена свуда једнако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школ |
ечатао овако; дакле печатано исто онако а писано мало другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађи |
и добије један део, други двапут толико а трећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поде |
елуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи с |
два али затворена: један у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је ц |
крајевима, кад се једно клубе довршило а друго почињало, ваљало помучити, да се крајеви сакриј |
та ново у овим областима није ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и применио.{S} Ту |
ишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јел |
много и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла |
је!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крс |
уквару је лишће с једне стране повезано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек |
је слово код ножа?..{S} Које је писано а које печатано?..{S} Је ли печатано много другојаче?.. |
ите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово |
олица.{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано или печатано.{S} Реците сви <h |
>н</hi>!..{S} С које је стране написано а с које напечатано!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате |
ећином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпотребније свакоме човеку ос |
агати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти, а му |
писали своја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi> |
е а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово к |
але у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле |
" /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу |
млатио, па сасвим искрено и простодушно а љутито рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све |
ом од ова два правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што |
Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није нерадан.{S |
о и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна зара |
су највише градиле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у |
ечатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда у |
е погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет: |
, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да нос |
му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много |
требе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сад |
ауку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до |
витост његова прометнути у промишљеност а инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредова |
м.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, о којој може премишљати до |
опли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да лист |
потрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле |
Станојком и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Да |
его и после сваки припада неком друштву а неки и многим друштвима, и раде заједнички на послови |
се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема |
еру.{S} Знате ли, која је окренута југу а која северу?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ев |
овако, онда је један крај окренут југу а други северу.{S} Знате ли, која је окренута југу а ко |
треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље |
апевке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове сво |
како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо маст |
руге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране п |
од њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је |
, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све ш |
и развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно о |
— Родио сам се у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео св |
огрешити и да ће партија победити школу а политика отаџбину, рече секретар.</p> <p>Министар се |
Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе него прош |
ни, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учите |
му прва генерација сврши основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико треб |
еч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знал |
ер су оне око совралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недов |
плота ископао леју пола метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном Друштву |
овим десетицама и јединицама на картону а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са др |
а налазила и доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби његовој.{S} Деца |
а јаком постаменту високом читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин руко |
бешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме |
час се досадање књиге оставише у клупу а извадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђ |
х не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите таблице!..{S} Окрените ону страну где нема о |
им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на т |
ро.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} |
трали за ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема |
редини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како је те |
обом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин при |
шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и |
т Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, |
днице начинили школу, од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина р |
то су ваши родитељи и покварили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знадн |
ходника лево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са по три прозора гледају на улиц |
о ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање |
и права побожност, она унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код м |
све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне гр |
јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и п |
јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизак |
тирци читају Псалтир, часловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба |
блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад нео |
а, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земљ |
. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Радиша. <pb n="74" |
С леве стране је дугачак општински кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара |
уће године он води свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће године нису примљени |
и, него је Радиша свој III. превео у IV а Даница свој II у III.{S} Тек треће године, кад су чет |
b n="356" /> је примио Даничин III у IV а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} И оп |
све.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с |
акога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду л |
А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите |
т запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда |
ш једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељеву собу), још један |
о и један општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на зе |
ише уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употребљавао <pb n="59" /> код уч |
на једну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узм |
сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што ст |
шу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћем |
i>и</hi> — игла, <hi>е</hi>—евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да |
i> код игле, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код т |
i>?..{S} Направите оба!..{S} Где је <hi>а</hi>?..{S} Начините и њега!..</p> <p>„Дотле сте писал |
(на табли) <hi>о</hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>?..{S} Које је <hi>е</hi>?..{S} Које је <hi>и</hi |
.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што лич |
>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ов |
{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано?..{S} Штампано?..{S} Камо га слово |
апиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме да напише слово <hi |
вом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, тре |
да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артиј |
> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела |
у њих него овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од свих пољопривредних радова највећу је пажњу поклон |
га и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој |
вета, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</ |
еће и напретка загоричкога!“....</p> <p>А из оних скромних почетака у гађању с одраслим ђацима |
а научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, |
тада није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву |
ега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега напретка у Загорици чини лепа црквица, на |
е понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе загоричане, и старије и м |
ве, за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је т |
равили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацим |
врће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђац |
.{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и |
Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му в |
{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми |
ч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „самогласника“ |
тане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" /> школу и да учи она |
<hi>летве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најпримитивнији шумски мех |
.{S} Тако сташе намештати и други ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одго |
инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта б |
а им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{ |
љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Ради |
вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb |
на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава от |
толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је с |
ње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њи |
чима па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бри |
ога „предавања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку н |
ких ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову |
е њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћ |
креч највише опекао по недрима, упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станк |
, и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и |
ју.{S} Радиша онда стави овако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одго |
та и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане |
неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по ко |
е онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођош |
јом“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онд |
{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да |
<pb n="210" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школ |
и Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким |
је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипут не пр |
ом овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута |
то то чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништ |
е игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци |
кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“ |
ија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој од |
да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одговори мајстор Милета веома радозн |
до теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита |
ико „сугласника “ у српском језику?“ — „А колико има врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали |
подине; селско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало прошир |
е моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, т |
нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако |
Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет |
er" xml:id="SRP19102_C7.2"> <head>2. 16 Август</head> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радов |
>2. 16 Август</head> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици ј |
диша Здравковић</p> <p>учитељ</p> <p>10 Августа 1875</p> <p>У Загорици </p> <p>ср ___ окр ___</ |
так нове школске године</head> <p>Првог Августа је отворено друго одељење у Загорици а под исти |
d>1.{S} Почетак</head> <p>Шеснаестог су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да |
колико је сад слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све је природно и иде по природним |
силама и по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, караконџула |
а и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крнтије, ш |
на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидата, па је чула да господин, |
чинило, као да су дошли неки техничари, агрономи и земљомери па се преобукли у сељачко одело; и |
м ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпр |
и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да |
што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам ј |
{S} Радиша је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за |
реступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој сребрњак |
једно, а није дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало |
авних или народних, а то су управни или административни, за које треба спреме као и за друге, и |
е онде у селу, општина их је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, |
} Радиша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, и |
ц а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; |
викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он г |
о, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша |
ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даљ |
никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n |
ав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Та |
се поче савијати, праћакати и завапи: „Ајао, леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ в |
е црној, куд ће твоја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хра |
4" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потраја до ј |
n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљ |
S} Повратак</head> <p>Кад је дошао овај акат у среску канцеларију, капетан га је неко време кри |
га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о св |
родати него ћу га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се м |
ад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту |
Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb |
во је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу наш |
ивало случајева, да пред многим кућама, ако нема каквога ораха, крушке, јабуке, трешње или шљив |
дник за околину и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S |
шу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да једно без друг |
сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S |
питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њо |
n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А са |
да Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>С |
Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању било у живо |
</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ов |
да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зна све к |
и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до кућ |
по, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза |
кне или изговори.{S} То је најглавније, ако хоћете да научите да можете сваку реч да напишете.{ |
и чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Ј |
за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} |
а, леске, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свра |
оје и посланике, и кметове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n=" |
учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, с |
стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ће он, где ће да уче а г |
а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њој на |
и освећујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, |
ју како да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не дође; свешт |
лим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што ва |
дају после како ради; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, |
не увећава, као друге народности.{S} И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све |
те за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер |
свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико |
о, толико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу припада опе |
истар преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидат |
, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма ј |
наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски |
сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су дола |
има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а |
адиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за углед!...</p> <p>Никад Ра |
е.{S} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом мест |
оље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> |
е и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Нај |
ад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси |
лимо педесет!..{S} По колико ће добити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад узмите седамдесет и |
у дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати торбе и казати, ка |
о одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није д |
овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> < |
и, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „ |
а хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда је право, да г |
и, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивнијега ра |
готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </div> <div type=" |
омоћницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У т |
о село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Р |
ше на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша пресп |
јкама осталих села, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су |
.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из незнања или из својих личних рач |
ање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека и његов |
<p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж |
другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онда је к |
ину јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, |
ад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта |
се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у н |
вао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родитељско пробу |
омози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} |
просвећености и умешности.</p> <p>Зато, ако видиш каквога несташка, који ником не да мира, немо |
ота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да |
едност и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у |
би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много ш |
S} Само им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле |
уду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не |
После можете долазити само на поправку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато |
био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају ра |
глану и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш |
ви реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из незнања ил |
којима је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша свога учитеља.</p> </div> <div type="ch |
и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам нек |
: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш |
нзисторије, додао је секретар.</p> <p>- Ако моли, преместићемо и њу, рече министар: — а он ника |
просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p |
лико ће остати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, |
остане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће равно 70.{S} То је одсекао 2 |
наших у другој половини прошлога века; ако она допринесе штогод и поправци у настави и васпита |
овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће остати? онда су рачунали ов |
и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако све |
о велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би |
онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај |
нађите другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећ |
ваку по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и ос |
по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна |
он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 д |
нај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један |
то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три је |
9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ак |
ета одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали да израчунају <pb n="187" /> колико је пет |
, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у бо |
писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина |
и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени. |
у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако |
{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се пом |
ош више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично о |
од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ва |
оно може постати најчеститији човек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ст |
нашање према деци, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати, и неће пр |
тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, па ти се уч |
ећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само једнога, да нас поу |
ет</hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> редова, онда он има оса |
т</hi>.{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седа |
.{S} И у овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> редова, онда он и |
гова ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се |
S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство |
{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то |
S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропадаћемо и — пропашћемо |
е на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега да сагради то |
мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што см |
па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече или промени у новац, у па |
оме: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може |
и повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се |
ко од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће ра |
мо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi> |
д ничега да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви |
мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јо |
— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега |
је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носил |
сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и да |
љамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S |
се заборавити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интере |
/hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; |
да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега научит |
сти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано |
м, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без |
их састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да |
а будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато |
и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} |
ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p> |
и децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувиш |
аче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе |
емо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо он |
упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чин |
е у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемар |
два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити на |
пу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ ваш |
, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слог |
им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима својим |
рема народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио с |
ако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло |
и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S |
него понајвише доносе људи порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави по |
и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циган |
и врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то не |
е наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо |
ко и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо |
жђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште |
би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће после ић |
ће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло |
одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „К |
{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, онда је добро; и неће се посва |
судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ одго |
циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и а |
одметао усправљену писаљку под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устај |
каткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи |
анас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве му |
, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по |
вршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је о |
учку дошло време за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео |
е Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на св |
канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре во |
це, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао ов |
којника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад |
и посејао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </div> <div type="chapter" |
и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из п |
х је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, кој |
пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их |
<p>Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велика |
аметни, учени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неу |
оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{ |
а да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пр |
свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било |
лови или метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, |
ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови |
ога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но са |
ад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и б |
нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброга друга у |
ећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до го |
ти.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој |
кола и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они вели |
исмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак и |
бар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и |
А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном животу вреднији осваја, а |
, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чијој држави живи, |
е развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да и |
шају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног ка |
а си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш глас |
</head> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици још нису посвр |
јаку потребу још за једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћењ |
ено, док не подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин министар би вам затв |
b n="209" /> сад у другом разреду.{S} И ако је надзорник по струци био математичар, опет он с о |
о кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазн |
мо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио овај разлог |
ве уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у нар |
у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опе |
ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више |
а ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радиш |
алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опасности од |
загоричка школа!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет се простодушним |
озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао јед |
ла добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешт |
е некад слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у ш |
е Даници тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет ј |
е здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све што вам каж |
не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот виш |
0.{S} Даничин рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још ни |
ad>6.{S} Договор кућу гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и |
„од камена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет ј |
чини <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добрим васпитањем или правилним просвећивањем |
могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да |
н ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те не ум |
а је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се јо |
о да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме |
чку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели |
е никад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} |
ори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одгов |
ао?</p> <p>— Дошао сам, господине; него ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам |
ша није бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодна по садржини.{S} Читали су и ле |
аде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу би |
будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије на |
ову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља м |
; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </div> <div type="c |
нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни |
ив ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо даље, <pb n="3 |
еца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S |
ригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговор |
написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесет слова</hi>.{S} Зато је најг |
едно, учитељевом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Ис |
и ме је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погл |
.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за оп |
мо читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само |
имућнији, паметнији и вреднији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, ми морамо почети од |
е мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па каква је онда то јадна храна — само |
ципом прилагођивања и васпитања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним особинама дечјим, о |
и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ни |
чали их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да п |
type="chapter" xml:id="SRP19102_C0"> <p>Ако ова књига допринесе штогод културним историцима наш |
су одмах исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење |
се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити д |
ече једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази |
колу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше |
ив</p> <p>Начелник среза...</p> <p> <hi>Аксентије</hi> </p> </quote> <p>Чим је министар примио |
собито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикална странка.{S} Либерали, то су |
ђемо даље, <pb n="398" /> чим постанемо активнији и хоћемо да похитамо, да убрзамо неки процес, |
арство Стевча-Ристићево, које називаху „акционо“.{S} И ово министарство 20 Јуна ове 1876 објави |
ан јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а та |
а будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш најузвишени |
те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у при |
лу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све |
озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено о |
све врсте ручних радова набављен је сав алат, најновији и најсавршенији, и радионица је заузела |
{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и |
е граде као саливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и |
и занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће п |
лике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ћ |
и.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде |
ишао на руку, те су набавили и потребан алат за себе и продужили израђивање и за себе и за друг |
сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на пример за геометри |
меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света |
било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, од које је нешт |
тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њим |
е, особито због набавке семења разнога, алата, машина и књига пољопривредних и иначе поучних.{S |
пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је по |
ом селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} |
и он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајсто |
не набави најпребније <pb n="288" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупљ |
адовољио и оним што је најпотребније од алата и почео је да прикупља грађу, која ће му требати. |
пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша |
а самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка |
у истругане грађе задружне и за смештај алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овак |
ке од бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца ш |
е може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, б |
зложио и слике од разних пољопривредних алата, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађев |
азумео тај посао и могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да |
да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа п |
кама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много више употребио прир |
рше савршеније, разним машинама и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио је потребу, да буде пра |
ивоту његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у о |
ојом снагом и не ради овако примитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је народ много питомији о |
оворио о грађењу кућа, о пољопривредним алатима и радовима и тако даље{S} Младићи загорички на |
и неорганско.</p> <p>И ниједна машина и алатљика, која се употребљава у пољопривреди и домаћем |
{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио |
како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а не оп |
а варош или већа култура, и радио их је алатом, које је он донео собом и који не би онда нашао |
колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гр |
/hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{ |
ена</hi> пишу великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико |
руке напред и натраг, овако (показује), али ћете сви заједно овако:{S} Напред! — Натраг! — Напр |
ред мачке!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где н |
. <pb n="80" /> То је <hi>столица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а и |
даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те из |
ло, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму ос |
е је опет на старој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, са стакленим прозорима и с под |
наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећним Санстефанским Миром враће |
{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало збуњенога Радишу, о којем је она слуш |
и Конгрес, који нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама сла |
, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер није било другог |
е и филозофија и математика и историја, али што више и највише знања из природе, и никако без х |
ија“, вели дете).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као у тестије него широка.{S} По варо |
века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га. |
ибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} |
оме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и |
јуначног Милоша и његова два побратима, али су од јуначких десница њихових Турци падали као сно |
ина волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} |
волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, |
таблице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да |
иша му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао |
S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окруж |
н рукотвор.{S} Табла је била она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с једне стране без и |
равља.</p> <p>Судница је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намеш |
нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши |
утуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада је седел |
омало.{S} Милан халапљиво узима и гута, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако се продужило |
за свакога посебице, него једна општа, али висока од земље на даскама, са сламом и лепом чисто |
ле на њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} |
и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја |
све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, не |
че прозвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити |
набавио и нове читанке за други разред, али им их није хтео дати докле не понове и не утврде он |
расли ђаци, којима се није знао разред, али који су осећали, да код Радише могу још много научи |
и околни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки |
време био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ов |
ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си |
х је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{ |
на.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њој; и слушао ј |
зиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно канцел |
а људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више! |
ва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Застидело га, што су га тако изд |
а опет да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, |
прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпосле отац по |
скромну постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда м |
дине, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Рад |
сине обојени су зидови још затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од п |
отово криво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пи |
истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опажале две природе |
и песком И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Заго |
.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је |
>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се |
а, и пре нису много претеривали у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или д |
ви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{ |
појме вредност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а т |
“ А Миладин настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће пок |
онда управи то питање на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овак |
у Радише некакав понос и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, |
, господине капетану, и примам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај мој одговарати Ви |
је радионица спремила и добре плетаре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио пр |
да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни још друг |
23" /> <p>„Сад хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печат |
S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише н |
ивоту људском, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешности.{S} Слушао је тице ка |
шете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, овако.{S} Саставите п |
као чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен |
тру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да в |
ло школе.{S} Преправили смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је |
ање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало |
ешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике |
испече креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ. |
н што лепше и свечаније да се прослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и |
ла.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане времена за њега самога, за учење, |
ије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка. |
невесео.{S} Пођоше заједно канцеларији, али Радиша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз |
суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да је као |
<pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски, али необично леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брд |
него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће н |
ико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а |
а није желео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да кри |
клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} З |
отле није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по р |
ком.{S} Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је нер |
ече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би уме |
су примили занат, који није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на културу и живо |
иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није гладан и да |
то рече: „Свети Сава је умро као човек, али се после посветио и као светац жив је“.{S} И деци о |
је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S |
послао о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у |
адно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, нећ |
адиша је избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко с |
више хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа! |
да пишете.{S} Почните од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу |
.{S} Истина, долазили сте само Недељом, али сте опет долазили сваки пут и научили онолико, коли |
руку својих, заједно са својом вредном, али послом и порођајима већ изнуреном половином.{S} Али |
мишљах да пратим пандура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети |
ишло доста тешко „дунђерским“ тестером, али је Радиша имао своје мало, којим је могао да струже |
ра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево |
ан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му |
ом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Из |
каната за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на површини, него га морају |
јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жи |
а донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекоп |
се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни он |
нда не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, да с |
/> Много би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у З |
ашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паме |
за ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не оне пр |
па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: не |
чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикн |
осподине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од |
ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} |
ало је сада причекати док надође млеко, али је нови грађанин протествовао и тражио своје право. |
бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за шк |
} Радован задржава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад с |
а му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато |
овори секретар.</p> <p>- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извешта |
о, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да бу |
ксату.{S} Истина је било мало похладно, али је добра простирка, од читавога бремена сламе с јед |
А у нас је све примитивно, несавршено, али изврстан материјал за усавршавање и напредовање..{S |
ца му пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна |
кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S |
га је до душе било у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и |
су после писали.{S} Читала су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикл |
о тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо |
е после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без т |
е био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота |
цу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“ |
као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S |
А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљ |
ана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз |
во пишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p |
во не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше толико салетати да остану и на ручку |
а Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда М |
свила.{S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по времену до |
вој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да м |
било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад б |
hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S |
, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А |
дсобље, које беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини н |
инили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљив |
ка разговора послужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том |
ле Недеље показао сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћет |
мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила? |
и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изре |
> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с |
стране?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то |
подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} З |
већеном човеку да припада већа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђа |
>мала слова</hi>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овак |
.{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, |
S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; з |
што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да нашег |
идео на страни и необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу в |
води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, н |
оштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После р |
да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Да |
ћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али ма |
те.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивија у дети |
ичају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ ч |
ам, нити им могу донети оне савршеније; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ов |
толиком прекопавању и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша |
н још жешће.</p> <p>— Вреди, господине; али сам ја мислио, да није ништа хитно...</p> <p>— Није |
даде капетан.</p> <p>— Јесу, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека |
</p> <p>— Е, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Ј |
н.{S} Напротив, он много ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што урад |
ље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну прошири градину па ћ |
ослетку, Ваша воља, господине министре; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија победити |
де да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и б |
убрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} |
“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало је |
лини, о којем су они често разговарали; али никад ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S |
да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са с |
ошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи |
а бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом и по |
о.{S} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да |
бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви дан |
агорици као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати |
/> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ |
каже, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те |
разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} После вечере п |
еларију, капетан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премеште |
е Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно шт |
ечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гл |
бо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као на другом месту, да се ко опије па д |
бина?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али нити можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо |
>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само |
уче, јер су многи веровали, да не могу; али су други опет наводили, како је тај и тај из тог и |
е Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од |
ца код попречних дасака. <pb n="161" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, |
преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, да њен син |
Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да |
ва и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шуштање, клопарање и стругање. „Ев |
и одговори му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно ш |
лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палату па да иде |
м нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда |
олу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи ру |
вредела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто ј |
смо примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет |
било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила дужност женину |
добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добр |
.{S} А код господина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслушавши са задовољством ову искрену ис |
па ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се |
и преко њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} |
е већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди |
S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из п |
олу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више гр |
је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци |
а смо стања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете |
кајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали |
договора“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне с |
исуствују свечаности својих другова.{S} Али како су се разочарали, прво <pb n="301" /> кад су в |
побојати скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па см |
кушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико је могло без нота |
ах, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика топлота...</p> |
су читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако, да то нису |
ривредом и градинарством, него сада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у с |
очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико велики прст, па се |
де има највише и најбољега кречњака.{S} Али <pb n="213" /> како се пече креч, то је само слушао |
ио, како је самоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он |
почетку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буд |
ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми о |
н министар преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кан |
ла, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не |
вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш са |
ло, да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> |
виших околних брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више |
но за село, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и |
ље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље |
даље, особито из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената, јер се свако |
х“ подвучено и то још неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ништа хитно; па, да не би ост |
тврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</p> <p>Радиша се сад за |
ако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и п |
ану и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А са |
конима и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијала и ојачавала. |
е једна другој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде добри путови, те с |
!“ <pb n="267" /> И пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А ка |
не у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} К |
{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде |
, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да |
н не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да |
или напамет као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато |
ма ласно било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се |
о како други напреднији народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он |
могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, кој |
амостално, како она за најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и готово ув |
>Даница послуша мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало з |
о и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да |
атити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао |
А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико |
ла за децу своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан д |
ало често паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пост, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и |
, између ногу, преко главе и истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.< |
почетку сваке реченице после тачке.{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и зашто се он |
дући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би км |
цију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, јер им беше |
четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поноси |
ио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом |
га, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и са |
х помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и |
Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S |
да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Па |
и се, поред своје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољопривредни рад разумевао много ду |
е му и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, друго, он <pb n="23" /> не зна до |
Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио мн |
ати или штампати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше |
....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци |
ао хтедоше пристати на ово последње.{S} Али се Радојица Вукмировић издвоји па с пуно поуздања р |
води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били |
п, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они |
а сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Ради |
ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{S} То су господа и |
ам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек наместите овако, попреко, да један крај |
{S} Само не треба много да запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало него ради мли |
ите таблице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћ |
ше волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о том |
научили, што је требало да научите.{S} Али слушајте господина, као што сте га, видим, и до сад |
ано грешила и нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, него их је жали |
довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у дрвећу, младим воћкама и |
S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те н |
сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим плотом или варо |
аху за друге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „Господине, опрости |
ота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комадић синоћне погаче и парче |
е Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb n="36" /> Радиша јахао само онда, кад је хте |
овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} |
рли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла да погоди, шта ј |
што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извес |
једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да |
рља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је |
ње за један метар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а кад удари к |
малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили, кад су дошли шко |
ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише |
и: „Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју ш |
н се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као да се залепише за њего |
мљивији баш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} На |
а беше он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако |
аучите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и шт |
уђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима до |
велиш, господине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо да направимо“, додаде Милета.</p> </div |
е мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће |
би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како |
наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последње дужности |
— Знам ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке |
редседник, писар и економ у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије занимање није тако неп |
и од спавања, изгледали су необични.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика ка |
.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му је доста, него н |
ако далеко, и како ће га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку удају, најпосле рекну: |
д деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се в |
и и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужав |
ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пуст |
.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратима капетанове канцеларије |
Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога |
онда је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај с |
њој него у садашњости и будућности.{S} Али је време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, |
За њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi |
ба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као шт |
ио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију |
цом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо ос |
како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни н |
едају оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако умеју они мали а |
те на место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за децу.{S} Од ово |
е и у својој заједничкој штедионици.{S} Али околни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо |
и кречари с првим кречем у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле као снег, оста |
т...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском р |
Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прегледа све што се видет |
ас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чу |
сте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да има Бога и да |
ао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима.. |
А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума |
и, и многе је пиће покварило сасвим.{S} Али научили смо се, господине, па је тешко одвикнути се |
е оне по разним парковима европским.{S} Али, шетајући се овуда, он им је увек причао о онима та |
саљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али се и таблица разбије и крижуља пребије кад се испус |
порођајима већ изнуреном половином.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава про |
о год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толико, колико она трудба да с |
тише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} |
много што шта, што је он проповедао.{S} Али кад је после на страни прочитао прву Економију и Со |
па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је з |
, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече неки нож преко |
томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потреба, да код куће им |
а за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки |
да погађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут |
према другим народима то није много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} |
најбољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи л |
а има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мало.</p> </div> < |
и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просв |
ао да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у п |
вој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то |
о, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек. |
се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га |
учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису зна |
дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова у судници него п |
ши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да |
дишинога газде него срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од које не може д |
е а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава |
све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, за које мушка рука не пријања и који б |
ије по други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи |
најете, да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, |
како се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с послом, све се више |
и, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча како је т |
жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разгов |
и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо даље, <pb n="398" /> чим постанемо актив |
а дохватише тестере, да сама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, |
више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао дневни рад, него |
ма крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стругане даске, греде и дирека, |
аду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S |
и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњице па помисли: да се нисам удал |
и да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице гр |
а се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у |
уно једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важниј |
о посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршуј |
есу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па |
але за нову школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је |
пажња била скренута на другу страну.{S} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што |
се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напр |
у све што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и |
мениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена |
сци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком |
џије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не по |
ије дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, ни |
не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли д |
нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Свак |
д најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени пото |
ана деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> с |
није изгледао много лепши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди |
еднога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколи |
кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам |
твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да гра |
<p>— И ја тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n |
срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову |
сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као |
век па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, к |
лим Вас, научићу други пут... немојте!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке |
ла би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им је казао, како та |
није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, за којом се |
рко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакшавале бол, под ко |
тнога света и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, п |
{S} Из овога ходника водила су опет два али затворена: један у једно крило а други у друго и об |
ицу.{S} А на месту честитога и вреднога али неписменога Миљка седео је сада исто тако вредни ал |
у код некога свога познаника, сиромашна али поштена човека, с погодбом шест дуката за годину.{S |
да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам воштаницу, савије је у |
га Миљка седео је сада исто тако вредни али писмени Крсман, који је о свему раду своме и у судн |
ша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо |
а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним гласом рече: „Децо, право вели пријатељ |
томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово нећ |
није казао, како да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да |
о и наместе лепо.</p> <pb n="292" /> <p>Али је најчешће долазила старосватица, Миљкова домаћица |
в народ српски!..</p> <pb n="253" /> <p>Али Европа не одобри то неправедно дело руско, и зато с |
че камен и песак.</p> <pb n="228" /> <p>Али се ускоро увидело, да у Загорици нема каната за пес |
head>2.{S} Грађење нове школе</head> <p>Али је ова година за село Загорицу много, много значајн |
е котаричице они умеју да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што ј |
атерине и љубави наставничке!...</p> <p>Али и много топлоте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} |
е и најсузније године од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратил |
ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на ов |
ли и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је само за здравље, Радиша же |
ајзанимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за потребно, да упоз |
и било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише било лепа здра |
окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху |
ати пред нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њи |
будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише може да утиче на |
им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад су му лепо |
И сви се погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замисли |
не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па по |
азгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S |
што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа од |
ао у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет |
уди и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви с |
и и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Загорице и у целој нашо |
мила</hi> деветнаестог века</title>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чини |
неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра о |
S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенс |
мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женск |
ише!..</p> <pb n="337" /> <p>— Тако!{S} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p |
, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па к |
стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћ |
сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у се |
луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, ка |
овори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како |
бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господина министра, да |
је теби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Р |
Можемо, можемо! потврдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро размислили: колико ту земљ |
он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти у |
протно дејство“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да п |
р не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} |
ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише |
сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми р |
се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет |
ише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче |
за издржавање како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ д |
ог имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи животињ |
лагословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу |
не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад на |
ини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутито |
та власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом пр |
„расуло“, „разузданост“, „безвлашће“ и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не употребљује само у |
истали на железничку конвенцију како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али |
чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а нег |
попадија.{S} И Данина мајка, овај добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим |
обожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, на хр |
је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским гласићем певао „<title>Пошетала Царица Милица |
Марија, света Мандо и Мандалена, света Ано, света Параскево, свети Пантелеја, свето Преображењ |
ено, наше православно - прави јеретик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке с |
имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чуј |
лас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка |
ој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и оне |
ругога некога из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да |
ти како хоће.</p> <p>Ево говора једнога апостола ове нове „народне“ странке, који је држан у са |
маћине и грађане ове земље него и праве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од свих послова најваж |
него свет иде за личностима, идолима и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао ње |
ан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити де |
— пређашња судница, судница — пређашња апсана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и ст |
ште са совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака и покривена шиндром.{ |
ана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским совралуцима за заве |
, како су од суднице начинили школу, од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како је н |
кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима |
ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, не |
руком.{S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу т |
конају: да судница буде за неко време у апсани; да преправку изврши најбољи мајстор у селу Миле |
од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово после |
их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече к |
чунање.{S} Говорио је, имаће кад; то су апстракције којима се завршује учење, а не почиње.{S} А |
тике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио им ј |
последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали |
ам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите |
е, свети Јоване, свети Димитрије, свети Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да ст |
онела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава Крсманова, показао је, да више не може д |
} За тим све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија осећања, па докле се стигне...</p> < |
е, којима је производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј ти |
собно убијање!...{S} Јер, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<foreign xml:lang="GRC"> |
дној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито почети ни доврши |
ти Саво учитељу, свето Сретеније, свети Арсеније и Максиме, свето Воскресеније, свети Ђурђе, св |
изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један ма |
Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажит |
ласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да |
јбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотребнијих закона, ка |
дрит, па епископ или владика и најпосле архиепископ или најстарији нада свима српским цркавама |
постане владика па после митрополит или архијепископ и буде најстарији над свима српским калуђе |
дар“.{S} Сава је после постао игуман па архимандрит, па епископ или владика и најпосле архиепис |
на над калуђерима, што се зове игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане влад |
се предамо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га сл |
пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ |
ђењу једнога плана сносила све тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без о |
е каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто? |
аниници....{S} После вечере прострше по асури једну поњавицу и метнуше један подглавник напуњен |
лико му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше |
они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што не |
p>Путујући с децом по околини школској, атару загоричком и оближњим брдима Радиша је навлаш паз |
у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, развијајући се телесно и васпитајући се душе |
Шта се чује у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо |
емљи, него су их доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају школе у Србиј |
ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћи |
било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се дан |
јство, слабљење државне власти, убијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархиј |
омоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети се нео |
сматра и никад не пада у <pb n="196" /> афекте, него да све врши и отклања хладним разумом!{S} |
ети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у варош |
естра — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само војска српска и њен запове |
сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} П |
ријал за усавршавање и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само |
добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш |
нија воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па |
тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова свој |
распоређено и намештено да те осваја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне моје момачке, ш |
n="191" /> погачу, точак, јаје, мотику, ашов, сикиру, будак, лопату, грабуље, даску, греду, свр |
— игла, <hi>е</hi>—евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње |
ите: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја!..{ |
!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!..{S} Даље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} Све до кра |
ке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује дршка?...{S} Шта се рад |
а, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и ко |
евењку и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код п |
едајте у слова код евењке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује |
па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две три м |
ас поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископај |
ра сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашово |
вње), једне машице, један ватраљ, један ашов, једну мотику, један чекић, по оке свакојаких јекс |
ане.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше пр |
је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S |
не може?...{S}Погледајте у слова поред ашова!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} |
е? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!.. |
шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код стол |
, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш |
н ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!. |
д евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!...{S} Нађите |
?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова!..{S |
во испод евењке...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле |
је се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на |
ово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а са |
ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме |
а опет помаче конац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице и |
аралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је имао једно платно |
на једној лепој ледини опружио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда |
у се углављује дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?. |
ди ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте |
ила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за крат |
у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између себе“... одгов |
венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ов |
ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, ко |
ла г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано |
само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и < |
га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта с |
лово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака |
зиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише |
i>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> — џамија, < |
i>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђа |
иде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, < |
ово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска |
о <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је |
букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; гл |
кнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, |
и сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци |
а год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, |
шла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били з |
и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога |
, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш |
амтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, т |
звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад |
е може кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажму |
да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина жен |
ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, |
Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га |
своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале су бебу |
ело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> се још више излади, с |
више није зажалио, што се још више није бавио пољопривредом и градинарством, него сада.{S} Али |
пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком него данас.{S} И замишљао је, |
еликога света, што га је видео за време бављења свога на страни, и много што шта им је изгледал |
.{S} Шта је Радиша видео тамо</head> <p>Бављење Радишино на страни учинило је други преокрет у |
и потискује све остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И до |
на код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, |
ле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале ме |
чно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, |
мење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зелен |
општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, поправе |
лазио заграду, поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде |
ива ограда од гледичије или бодљикавога багрена, као око школе њихове.{S} Дворишта су већином о |
По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печен |
уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} |
.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа нег |
умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се р |
о пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И |
ућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одг |
е љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По вечери гл |
озе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и |
меси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и |
отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежба |
то су разне руде: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и н |
Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калајише, те загоричани ни за то нису |
ини кревет, да не једу из некалајисаних бакарних судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} |
брана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њој.< |
ој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам с |
главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели посл |
бољег певца; један је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вино |
S} И Даничина је мајка прва скувала три бакрача пекмеза себи, један Миљковој Станики, један газ |
селу, да купе порез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што |
, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су све сандучаре назване „ђерзонке“, по с |
аре, што је они плету од павите и олепе балегом па покрију крапучем од трешњеве коре.{S} Зато с |
} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуострва <pb n="377" /> у боји и на столу |
а и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Поља |
ричка штедионица поста ускоро нека мала банка не само за јевтину позајмицу новаца него и за наб |
јању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се |
ица молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како с |
слио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно к |
то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја |
да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочић |
и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Даничине, да сваког дана буду друга јела |
о се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, |
осле ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и |
којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div |
пити и какву нову пољопривредну машину, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{ |
у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем учитељи имају много узвишенији задатак...{S} А ни |
и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не остану слепа код очију, те се догово |
па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, |
ка; и ретка је кућа, која није набавила барем по једну од оних млечних крава, као што је била Р |
о треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговори Груја сасвим о |
ислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и а |
и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљајући т |
направи потребан број кревета и имадне барем по један сто и потребан број столица високих, чет |
има било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда с |
г.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се копала и |
је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, |
му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати предрасуде.{S} Зато му шаљиво и неодре |
{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писм |
они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша за |
е оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси све у дв |
међу најнапреднија, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у п |
{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на оно, што је гла |
е своје одраслије ученике, показавши им барем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим више н |
фоном, са стакленим прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа |
оз десетак година код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са |
Радиша није пропустио а да није набавио барем по неколико комада за ову дечју књижницу; и тако |
једну страну, него положено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим |
99" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Представили су му |
које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша |
и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше |
да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по н |
мо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни телефон, ни парне |
је: како је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађат |
о затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ћ |
није, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад |
ку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>зановетање</hi>, него питајте <hi>грама |
рност.{S} А сада, захваљујући напретку, батине беху укинуте, на радост многога небојше.{S} Ради |
даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што је д |
а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто |
ацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рук |
жим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викн |
отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире |
ца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начинимо овако |
х игара и надметали у трчању, скакању и бацању камена, као и прошле године.</p> <p>Успех је у о |
а), и у појединим играма, и надметању у бацању камена, мотке, скакању, прескакању, трчању, рвањ |
о, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — С |
кочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, између ногу, преко главе |
чи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} |
Косовога и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обрт |
Онда је требало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да |
>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио по плану!</p> <p>— |
учитеља загоричкога, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет наб |
мила камена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с горње стране зимљишта кад је уравњивано, те да |
, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако као и у |
данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га |
е.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред л |
и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и |
а прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто |
з пиштоља убио најбољег певца; један је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиш |
в, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Рус |
м; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не б |
боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њи |
е опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној јед |
редне мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер |
о какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја |
мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад се очекивала прин |
и и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{S} Примајући је Радиша рече: „ |
ише изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi> најбољи учитељ момак у околини, о којем |
поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му ј |
у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пође |
наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне дру |
>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с |
здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега п |
д два огромна, страшна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши дом науке, најве |
у били најодлучнији и најпредузимљивији баш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после до |
итијих првих великих ђака његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, на |
одине, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команде.{S} И как |
еш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али пр |
чкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} |
Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“ |
та.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а |
еља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад у |
а ишао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре с |
i> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер |
ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад |
за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и да се данас |
да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га в |
е свршавао Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту |
ошао у своје село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу напр |
ко: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, |
у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су за |
господине, нисте Ви овде постављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{ |
ученика направио мале калдрмџије и мале баштоване.{S} Отуда после и леса пред школом, и чистаљк |
ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!... |
ица је дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забав |
n="10" /> <p>У том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Ра |
мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи тека |
село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била н |
опомињала присутне.. да не би пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и |
носити дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село З |
о, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n="229" / |
њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша кмета |
па онако кроза стид одговори:</p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</ |
<p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако кроза стид |
они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’ |
обро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слу |
ај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде |
љиво дериште“, и покајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па |
у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по |
о избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће |
објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодн |
знају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, |
мушкарци. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио ј |
ају фразеологију и дају шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни ум |
, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од к |
з школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна н |
их слободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ћ |
е, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И |
природно</hi>, да иде једно из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано< |
не науке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животиња, биљака и |
е се ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега поку |
ге шпартана по правилима нашега писања, без попречних линија, за које није осећао никаку потреб |
стотине дуката, и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} |
а.{S} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</p> <p>Ученици загоричке школе били |
.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на ж |
{S} И природне науке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животи |
е, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, без живота и интереса, и стварају нераднике и наклоношћ |
послетку израчунавала и најтеже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле и дељив |
двоје: како је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко уг |
молитва: помену се сви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А |
а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у црк |
ни без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад |
се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија тр |
ераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год |
и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао је, да деца лепо живују, |
у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у овоме с |
p> <p>С одраслима је све брже прелазио, без околишења, ударајући одмах на оно што је главно и т |
диша је још удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву п |
то знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду. |
а га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ |
и и пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Ра |
се прослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> <p>Освануо ј |
адиша гледао, да изиђе нешто практично, без луксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и з |
Загоричани престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје чов |
{S} За тим су све то огледала на памет, без очигледних средстава.{S} Овако су напослетку израчу |
се овде изводи геометриска поступност, без обзира на практичну корист од тога.{S} Радиша је и |
т мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затр |
стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи |
о, на слогове, да их <hi>шчитавају</hi> без застајања а никако да их изговарају по једно, да <h |
.{S} Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак.. |
и свему даје <pb n="393" /> живота.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово |
од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, него са широким даскама преко греда.{S} И |
ђа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ни |
звитка ни спреме за савршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато оне |
знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да поради. |
ају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити и брзо постићи |
нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога последњега не може знати, чему има да тежи у |
те да је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S |
на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико |
мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, |
како се поправља, ђубри или гноји земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како |
тако, да су цела колица била направљена без и једнога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово |
ако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград без виноградара — одмах зарасте |
рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колик |
ти!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград без |
ађују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи нег |
да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; |
о ти је градина без градинара, виноград без виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је де |
а је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, |
осподин министар.</p> <p>- Дакле развод без конзисторије, додао је секретар.</p> <p>- Ако моли, |
ј рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p |
и учити саме речи — оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоћ |
о пребојена црно, и опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по правилима наше |
, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе др |
све недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се бе |
{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, што |
и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом може усаврша |
одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама |
тре и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из з |
њиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животиња, биљака и минерала у околини.{S |
ли у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им напише оваку молбу:</p> < |
напредак свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму пи |
амо онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много. |
нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном живо |
емље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачни |
>“ јер су му оне изгледале неприродне и без појезије.{S} За гимнастику су служили радови у град |
виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А је |
в природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, |
а после плету разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А тр |
било време, изишла је млада с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквиц |
амо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на ви |
ле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам |
и и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само м |
ца умеју усмено, напамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно |
.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети |
и ова слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропао...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} |
новину.{S} Зато смисли, да точак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а по |
м затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што |
ељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би |
сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и |
а што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричк |
ругога растају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивал |
да, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај р |
ћу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког уч |
е сталност, те да се не могу премештати без молбе <pb n="396" /> и кривице, и да се не селе као |
привреде у Загорици не могу ни мислити без школске градине, у којој ће и млади и стари загорич |
а убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих стан |
у ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и тр |
штинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао н |
да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом |
ао је и о оригиналној женидби Радишиној без проводаџије, и необично му је мило било, што се Рад |
а и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да м |
вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{ |
и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </div> <div type="chapte |
а је родила добро, онда су градили план без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гл |
{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опрости, господине; то се нисмо с |
и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њег |
мештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо |
јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор је усхићен завршио испит овим речим |
ака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Ка |
ше и највише знања из природе, и никако без хигијене, свих врста пољопривреде, ручних радова и |
ажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, <pb n="94" /> него лепо |
све ишло само онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је пост |
ту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> |
ах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о ј |
тако спојите, да чините једно, да једно без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу в |
ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих |
ричанке прале судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељске и |
му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је |
о учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да |
на рад и на развијање умешности.{S} Јер без овога нити има правилнога развитка ни спреме за сав |
боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање |
и и ту потребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инстру |
дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се п |
азује, колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, пр |
ова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било ј |
да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, ко |
удили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толиком прекопавању и превртању земљ |
него негде у неком другом свету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило |
еченим <pb n="78" /> ноктима и петорицу без торбице.{S} Свакога је запитао за узрок и свакоме ј |
> <p>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изо |
ead>4. У Земљопису и Историји</head> <p>Без познавања своје земље не може се познати ни свој на |
о „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, д |
„То му много треба“, одговори Радиша. „Без тога нити таван може да се направи раван, да се кре |
види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, простодушан, побожан, искрен, правичан и пошт |
Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} Колико сам њих |
о некако лудо и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске игре; и први им је уздах м |
сана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа |
и животу.{S} И, захваљујући неизмерној безазлености и простодушности деце загоричке и својој б |
се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити какав бунтовник и јеретик, него најпред |
учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око |
душа и критична Филозофија није трпела безбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи убијати |
добија школу; и престаје му детињство и безбрижан младићски живот, а отпочиње зрелост и самоста |
ојим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао пословима на извођењу свога |
планом.</p> <p>Истина ово није лако.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами и |
а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у свету, од најпримитивнијих п |
И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је скицирао своје замисли.{S |
омаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа за мушке, за женске, за разна зани |
ни и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много разних друштава, уједињења, заједница, |
аспуштеност“, „расуло“, „разузданост“, „безвлашће“ и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не упот |
ника Светозара Марковића), који оштро и безобзирно нападаху цео „бирократски систем“, који пред |
, да ће је с умножавањем становништва и безразложним сечењем и трошењем ускоро понестати; па је |
зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно |
чађавим кровињарама, у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које |
а које прокишњавају, у којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу |
да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како |
ише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
су видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{ |
{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле као снег, остала да прича козарима и целом селу, д |
их кућа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу |
почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Преко градине и ученика с |
Погледајте само, око себе, како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да се ов |
и Радиша се договоре, да овим младићима бележе наднице, па ће после видети, како ће им труд рач |
ве оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједина питања па да о њима пита стручне људе п |
да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљком наоколо па су после ножицама исецала; |
после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јелак ст |
вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с |
сивао све из реда, по казивању очева, и бележио како је које дете развијено и телом и душом, је |
ење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у |
конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није |
пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико ко чега довуче; |
зују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и побележи, како |
успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је |
о вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; |
а, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајсто |
видела по једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и |
га тесаног мрамора из овога села, те се бели као Студеница.{S} Њен је намештај још скроман и ка |
А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече јед |
и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} О |
епом и окречио, <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гор |
таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора |
ан наишао у сеоској планини на најлепши бели мрамор, од којега су почели и споменике да праве.{ |
све на броју, колико је враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизака, овнова |
ша засади у школској градини и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он п |
а за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедион |
нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} |
е то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом |
апије и угледао у дворишту опрано рубље бело као снег, прострто да се суши, он се толико збуни |
и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да одговори: |
оска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с високим о |
а.{S} Исто тако ретко која кућа да нема белога дуда и места за храњење свелених буба у пролеће. |
е с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад га |
по околини и на страни, те невољници из белога света потрче тамо тражећи помоћи, или им се она |
у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша набавио сваком |
телигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом девојачком оделу сеоском, које је само понека вар |
удници и угледали нову загоричку школу, белу као снег, као царицу међу просјакињама, кмет Миљко |
његову угледа на једном избрешку омању белу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше једина ку |
би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S} Нај |
дајући где има добра кречњака за креч и белутка или гранита за зидање или прагове, него је тако |
его да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастил |
их, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао |
де је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушевац!..{S} Косово!..{S} Које је село |
ризрен, треће за Каравлашку, четврто за Београд, пето за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једн |
обична паланка него доцније престоница Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их |
едном својом другарицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан п |
" /> основне школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу |
у, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим з |
ки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка |
аршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз |
<p>НАПИСАО</p> <p>Ј. МИОДРАГОВИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија „Штампе“ Ст.{S} М. Ивковића и |
кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити необичан путник.</p> </div> <div typ |
из Топчидера, Пољопривредног Друштва из Београда и једног завода из Чешке, него је и проширена. |
осле неколико дана њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су |
хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да ку |
новој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што н |
но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за |
, па онда пише Пољопривредном Друштву у Београду, да му пошље семе од гледичије, колико му треб |
ађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно |
.</p> <p>На Преображење, 1910.</p> <p>У Београду</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="6" /> <pb n="7" |
томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у п |
уде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — колико грађење буде трајало, а после опет земља |
њигама има и како се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прерађује и продаје, те да се за |
воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака к |
е развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце ча |
азнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и |
/l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l |
, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. <pb n=" |
а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n="309" /> много |
те му је остало само да збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{ |
неправедно дело руско, и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири округа, али нам |
умама и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по |
војих личних рачуна...{S} Зато је свако бесвесно трчање масе ризично, и често мање корисно него |
а доксат и, не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и природно почео је овако |
е, па, опет не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и искрено поче овако:</p> |
Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну с |
у, општина их је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је пл |
о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одмора ишли и у гра |
а пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, |
едељом и празницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда мо |
и један другога да питате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи |
кад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је почињао |
нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{ |
ј малој књижици што се зваше „Земљопис“ беху пописана сва имена река, планина и градова у Европ |
и достојанствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на |
вим сам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ одавно полегале, Радишин газда немађаше више н |
о изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу. |
лица.{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за прен |
о ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову уђ |
подигнуте од земље!{S} Истина то још не беху модерне постеље (кревети), за свакога посебице, не |
S} А сада, захваљујући напретку, батине беху укинуте, на радост многога небојше.{S} Радиша се з |
p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, који беху дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла код св |
га за оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те да се на уче |
ади један табак круте хартије, на којој беху изграђене све саме тачке колико ораси и све по дес |
поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне |
да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипут.{S} Стаде се |
/title>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Је |
вих великих ђака његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, нас је у ку |
свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се зг |
>3.{S} Први дан у школи</head> <p>Школа беше обична кућа на једном спрату с великом стрејом са |
по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грц |
S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она опази неку п |
о још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом |
и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, ста |
данима с родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробљ |
е беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан при |
S} Одмах потражише семена од дуда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} |
е.{S} Прођоше кроз веће предсобље, које беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и |
вилан круг.{S} Између игралишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла |
се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни лива |
азда немађаше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети |
м.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним д |
аћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од |
диша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} А к |
ављу и пољопривреди.{S} Истина, онда не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако |
јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад |
ст ућута а радости добрих загоричана не беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, |
ј шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко изн |
ена без и једнога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А |
удници а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце је још осветљавало само врхове на |
ва, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, |
донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{S} |
ло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је год |
амо на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио ви |
Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам |
школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са север |
тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто најбоље расположен па плану. „Казао сам им и |
лишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла низбрдица, низ коју се сли |
давали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} |
је од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одмах потражише семена од дуда, које беш |
ептири, <pb n="364" /> чуђењу њихову не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину.{S} |
намести први попречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намештати и дру |
раху <pb n="118" /> деца и домишљању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S |
, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi |
у, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо с |
и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то |
оне прелазе у доба рационализма.{S} Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} |
спремљена грађа таман <pb n="251" /> се беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је |
<pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за ч |
изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуч |
одређен директор једне гимназије, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном |
љ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни се |
различнијега узраста и одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро главом дохватао до тава |
дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на |
или и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необич |
и све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао |
ише гимназију, и одоше директору.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан |
највише су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, |
ацама околним <pb n="370" /> све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој |
ашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на ње |
још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад су видели |
копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубо |
кмету Миљку једно парче хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „о |
том уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и н |
опа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Христ |
код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први пол |
елу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерамидом. |
рекопавају, неки да приносе камење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само |
кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа |
рму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане, ње |
ји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Мл |
S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале као усред в |
авана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необично одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене |
ву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Ми |
аучити.“ Онда погледа по сељанима којих беше пуна тескобна загоричка школа, па <pb n="210" /> м |
ђу „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништавниј |
запитала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обрт |
вако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је о |
отворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим пам |
ар у седници општинскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одго |
ите сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као о |
.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Л |
ажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, |
оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" /> направите?..{S} Направ |
и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока и |
<hi>н</hi> — нож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — сто |
по књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као |
да преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе лис |
а учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате в |
њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу |
за школу.“ Тома једва дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта |
да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе не |
седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и |
аки имао по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је на |
у и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буде; он само |
ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више од |
мојој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Ш |
а вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му |
ице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да г |
врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала |
азвијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкос |
непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа |
ој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а м |
њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне јо |
послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко пут |
толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, |
товине, који је Радиша сам направио, да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се |
то већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му |
ви опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли |
авише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} |
у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћ |
требало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што пр |
е многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пус |
дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али |
ице за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или пи |
има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на у |
тали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с једном справом, Ра |
зе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с |
се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља с |
књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запамтили, код свакога слова |
и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и непра |
почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а |
уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица |
о хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да |
погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту |
„Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S |
да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p |
с неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио овај лудачки разговор, он се механички пок |
е <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</ |
S} У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом на |
доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима |
њином селу нигде нема толико равнице да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да |
е познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и данг |
о, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и главу да разбију. „И још нешто, |
, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, доб |
још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овам |
е ход спорији, достојанственији, као да би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољство, које |
дижући десну руку десном образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, гос |
стоји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добро б |
а.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда и |
мали потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напреда |
људи на оволику грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно |
.{S} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да |
</hi> и ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да н |
дном сваки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ само <h |
ду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би могао да окренеш трупац, да састругане даске дођу је |
и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се по |
оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без ме |
прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздра |
S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{ |
И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, |
је много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како |
друге од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би се Маргита најпре поасила! рече један његов најближи |
ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="30 |
а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све најв |
о, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по |
земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од |
не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би |
А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, него сте још у добу младости, таман ма |
олазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше да <pb n="305" /> више неће д |
су устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А г |
нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а |
ју, више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код ва |
ети спремити и употребити.{S} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у кући и ко |
е од оближњих кућа и за неколико минута би прекопан сав простор.{S} Онда Радиша нађе средину и |
Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем би |
не спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан св |
брадова па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то треба |
Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, |
епо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љу |
{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} |
е иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А |
о душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ |
ли сте још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капет |
стаје поново синоћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскоч |
упно народно питање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да ур |
ше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Боја |
и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“< |
ао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да |
м, и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, те не извадили лепо младицу, него |
нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него они ле |
јаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљк |
и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и г |
а цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала |
има да се тај задатак постигне; или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају |
таде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само загр |
воје куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, |
Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Даница не б |
ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари г |
се више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде |
сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она р |
дем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само |
Овако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску метар дугачку и |
пира са сланином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им друго не |
учку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише у читању поручених књига.{S} |
одио је највише у градини школској, где би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По |
<head>1.{S} Тешкоће</head> <p>Онде где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и ре |
ико крушака, колико других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем сел |
ле читања дошло би које предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило |
е сам разне потребе у кући својој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их је ала |
амо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих вол |
госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите |
стајао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли |
тељска Школа.{S} За управитеља те школе би постављен један човек, који је необично импоновао и |
ће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су т |
и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и п |
пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тава |
еном као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш толико |
скочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умр |
је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се |
а и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од које |
а, на којима један сам <pb n="49" /> не би могао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што |
е куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад |
его да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господин |
посао у Загорици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, ко |
м требало само читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би да |
помисли, да није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут, он остави за Суботу, кад је и |
{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно |
л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се поглед |
} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да није све спремн |
ио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овд |
после чешће опомињала присутне.. да не би пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам оти |
собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје |
раду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шт |
е уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно узвик |
то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина |
направи и по какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, |
ново не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још ма |
гу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме, колико сам могао да бу |
моје културне и реформаторске мисије не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ј |
у школу и радио лакше послове, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући |
тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад им се каква |
једно из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро |
колико стотина једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и довучен |
мена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, да је просто посејао онако, и да му тај ист |
дангубно, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, п |
како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како |
ушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Гд |
било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином |
латом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то глед |
и било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то к |
: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те нам |
је <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти |
ако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни израђују од дебље хартије |
да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S |
или опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а |
то човек није начинио, и да то човек не би могао да начини, него да је то створила нека виша си |
но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако су млади загоричани у градини школск |
е: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да д |
штински и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: < |
мљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи |
кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао с |
и до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот више и подобност |
S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што |
>— Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, г |
оваца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне |
неш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи |
упан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет пот |
је страћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју |
свој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а прек |
оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} |
и људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то п |
их лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, |
би се мали стидели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладин |
ке зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али ј |
кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S |
а трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> |
кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад ни |
а ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам премешта |
пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.< |
ој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох! |
би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да |
ућа једнога сиромаха доброга Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли |
pb n="105" /> школу и да учи онај, који би се разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко д |
у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно разумео тај посао и могао да оправља све ала |
а, за које мушка рука не пријања и који би напредовали како ваља само под лаком женском руком.{ |
вака казна изгледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо |
а има свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не в |
читеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људ |
добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели о |
ашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одг |
ед вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су се и |
сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњава |
за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога |
му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао оно |
Миладин настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари |
ного би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загор |
дине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње д |
мо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви данас н |
у школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палату па да идем у |
ри — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не |
ом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и |
ла, ја добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!...</p> |
на а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <pb n="231" /> Па кад можемо |
203" /> то и не мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зида |
мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је |
, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас претекли <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми бисмо |
лики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једних и др |
Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напре |
у није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим |
е, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побо |
руги отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не |
о исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мај |
и сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео... |
и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати по |
вајају омладину од оне средине, у којој би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне |
ешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је |
она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Р |
била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело |
елове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и помогну |
прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини што хо |
а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта о |
м брзином, којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли |
ка целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у обл |
за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То ј |
Напредак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би ов |
р или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није |
право велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти ма |
ј му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко |
ој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није |
е кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба |
ала га на доручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише |
се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вал |
вети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} |
тио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је стави |
е.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али |
ју плафоне, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскама, као што је била таванисан |
што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином интензивнијем раду с овима. |
о најмање и вреди. <pb n="193" /> Много би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило |
ера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</ |
ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, а о |
а скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а камо |
у, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их |
е кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чу |
5" /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у р |
е чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>др |
чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове реч |
тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао од |
ео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о |
од ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас |
ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још уме |
избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да с |
стало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, ос |
колу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, |
еске, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило |
већава, као друге народности.{S} И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање |
е да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исме |
па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не |
ни, учени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешн |
пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав та |
се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише пр |
кад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сут |
једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у шк |
пажњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гле |
и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести |
n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиш |
за старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!.. |
напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па јо |
збиљно.</p> <pb n="265" /> <p>— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— До |
иде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само |
м ресултатом, с каквим искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими и |
а би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само заградити.{S} Рече му, да би и |
вама увек казивати, откуда је то и како би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина |
е ова побожност њихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и о |
али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста с |
ни добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће |
умни и телесни напредак онолико, колико би требало и колико су могли моји добри загоричани.{S} |
вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да п |
алног стања, те не могу да учине колико би требало за овај напредак и свој, и <pb n="394" /> шк |
да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза није много |
пора онолико колико би требало и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, |
пријатељу да даје отпора онолико колико би требало и колико би могао да да.{S} То је канда боле |
е долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су |
е одлучно газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би |
црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, цигла око четири стотин |
ога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све ј |
им редом.{S} И свако пренагљивање могло би донети штете детету као и пупољку.</p> <p>Као што те |
о даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} По |
устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Ист |
ориске списе.</p> <p>После читања дошло би које предавање, које би већином било у вези с оним ш |
дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као и ово, |
И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S |
по летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад |
оге.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече |
А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних |
било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На о |
а наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} За |
е и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора. |
Школу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то са |
ага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а кам |
?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пун |
да бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови и |
стао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва |
петана <pb n="353" /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето т |
е то они створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа је пу |
речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем речи, или вербализ |
ме <pb n="369" /> коме требају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупити на једно место, па |
, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А |
узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала неправедна а сваки би савет |
штај из овога округа; а на његово место би предложен „млађи човек“, који ће „затуцане“ загорича |
онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зат |
е тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у с |
ашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пи |
је онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Отуда се необично р |
се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у |
то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њега не би долазили |
о се он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе |
ши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за |
и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиш |
ово не бисте учинили, господин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, |
ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да опе |
и би се, господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки |
скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолико пута више дасака колико |
ње и ова слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропао...</p> </div> <div type="chapter" x |
де, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог аутор |
се то учини и на другој страни и за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} Сад је п |
својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, |
удова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а |
ј години.{S} За надзорника у томе крају би одређен директор једне гимназије, који беше пречанин |
гим, те су им заслађивали горчину, коју би осетили у чему год <pb n="355" /> у раду и животу св |
кано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торб |
к, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директор уписа Радишу него и што се |
ећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син |
нцеларији, кад смо примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?... |
овору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли се прстена и других и |
рисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећен |
је до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опру |
p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нис |
ад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да Бог због то |
ви ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} |
ише у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање б |
могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише |
и ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; |
и молитве, не буде побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пр |
пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим зат |
шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио по нешто |
здизали све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и наднича |
а.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише |
има кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да још |
што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на грађевини колико мајстора толико и двапут виш |
Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало случајева, да пред многим кућама, ако нема какво |
заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напре |
како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!. |
учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу мн |
; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се |
на за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички |
<l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова,</l> <l>Да одлети на Косово равно |
шнога косовскога покоља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угл |
ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само зато пре |
ше готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би јо |
тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и там |
S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш у |
, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша ј |
шетња Радишина свако јутро, кад устане, била је по градини школској, и сваки пут се налазило по |
аје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест година млађа.</p> <p>После оваких ш |
о смрти њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју |
натраг школи, где је, у једноме хладу, била постављена совра за часнике, чланове породице и не |
слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад р |
између „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништ |
{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикална странка.{S} Либерали, |
олику грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо |
S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и |
своје парче донео Станко, чија је торба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с првим креч |
олској, у столарству, прва већа направа била ђерзонка.{S} Ученици су после, особито они већи, п |
а морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— |
е бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рата је прекинула рад и с ов |
ом.{S} Онде, где је пре неколико часова била онака живост и онолико света, сад је све празно и |
и намештенога.{S} Зато су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега |
авио је своје негодовање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четврто, и на са |
примао, прво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било крат |
о да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од ку |
амо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S} И зар није бољ |
у,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша. „Није,“ одговорише |
шно.{S} Једном речи, загоричка је школа била сада најсрећнија.</p> </div> <div type="chapter" x |
<pb n="38" /> заморавао, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било |
онолико била загрејана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S |
тако даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла, што су је донели из Поречја, и према њо |
са по три седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао |
површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој |
еже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да остави у |
очекивати да они помену, јер је калдрма била довршена свуд око школе.{S} Смислио је, да на мест |
су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала |
е где су састављени.{S} Сад је потребна била и решетка за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко |
ица па <pb n="44" /> ма како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казуј |
то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима |
ешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S} Одрасли су још долазили и марљиво |
едне циљеве.{S} И на саборима је милина била видети ове умне, учене и школоване младе загоричан |
о знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајал |
ете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршил |
н зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манастир у шу |
ију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан р |
. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је она знала, д |
ље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> |
има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него је |
би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} После овога „предавања“ на брду, једно з |
, особито у ово време, кад је сва пажња била скренута на другу страну.{S} Али је доста времена |
оваривање и намештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Са |
кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, романска или пол |
ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те је са |
нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те |
љко и још неки домаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко п |
о много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад мо |
суве дреновине, тако, да су цела колица била направљена без и једнога јексера.{S} Радиша не беш |
преко греда.{S} И само је ова учионица била патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом |
а: и <pb n="109" /> ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде |
заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали |
ло девет соколова, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да |
дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све пес |
еговом Радиша је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, |
ћу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, |
а само припрема.{S} Највише је пак овде била на свом месту гимнастика, она у реду (шведска и во |
ну служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и |
и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{ |
оши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали и малтери |
с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</p> <p>Учени |
} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с је |
ат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада двориште.{S} А колико се тек изнена |
који је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S} И они други предмети нису му били |
<pb n="315" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана |
логу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и |
ној градини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињским плотом, да је сваки м |
мака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За време вечере м |
к сам прочита прву реченицу; „Милица је била добро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „ |
и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је требало решавати: д |
па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу би |
поље.</p> <p>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су имала где да се склоне од |
нским!{S} За неколико дана у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да |
огњишта и по један пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила камењ |
арају руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је пак овде била на свом |
Школа је изгледала овако.{S} Наоколо је била висока ограда од проштака толико дугачких, да најв |
коли била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срц |
ду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И |
чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" /> храна ових младих |
а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна заравањка, неравна, с рупама, малим избрешци |
прави, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} У другом орману |
дном шареницом за покривање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом |
једну од оних млечних крава, као што је била Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S} А |
и и даље таванисали даскама, као што је била таванисана и судница.{S} Морам се дакле постарати, |
епане привремено од судница, као што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а врло и |
ква им је школа — мало боља него што је била њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена |
Колико је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ни |
ло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу |
и и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске |
ам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиш |
етио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Ал |
један човек с колима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је одредио једнога сиромашка, да |
b n="72" /> из поштовања, и једна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било гот |
и су излазили из школе.{S} На орману је била права руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама |
све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прв |
говарала слободно са свима, као да није била млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Ра |
ица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад су му лепо говорили, да им н |
а.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турска, спахиска, само су је Срби обр |
орму.</p> <p>Крсманова кућа у селу није била последња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Јоксим |
роразредне мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу |
да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је увек било и |
никад нису видели.{S} И за кратко време била је довршена и друга страна.{S} Радиша сад намести |
д школе до капије на дворишту школскоме била је крива узана путања и на њој једна узвишица и дв |
{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и |
а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти загоричани, то |
ет година“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина је деци сада б |
а се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова |
рењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограничила само на посматрање и познавање обичаја |
, мора се почети од места.{S} Зато су и била она два излета, не само да Радиша види своје село |
н рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потреб |
.{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни м |
бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови или |
ана <pb n="353" /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то в |
ици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кр |
и с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној соби ма |
задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за познавање села свога, а у исто |
дрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него је редовно и свршавало школу онол |
пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{ |
ат два калдрма је пред вратима школским била готова.{S} Ваљало је само још посути шљунком или п |
тово и калдрма је пред вратима школским била сасвим довршена.</p> <p>Зато што је ова необична г |
</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, д |
могао да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина учионица, само с мање слика по зидовима |
а читање.</p> <p>Радишина је крава дуго била предмет разговора у селу и људи су се питали: зашт |
ешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ <pb n="316" /> није више д |
су редом.{S} Учионица је таман онолико била загрејана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити |
дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била утишала, сад је поново одјекивала по брдима и дубр |
, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, него је кмет донео из чар |
женском руком.{S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани |
и проширена.{S} Иза градине југозападно била је пољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било н |
<p>Радиша је помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и непросвећено |
и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником позајмили лонац од газ |
олако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</ |
сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари. |
они прошли по дворишту, постеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту, гд |
да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на ч |
а и писаћег прибора.{S} У другом орману била је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књиж |
ристи.</p> <p>Новина је у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, да и женска дец |
ознајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и м |
а.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу. |
дином ишао је још један младић, чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а они |
ше, да је некад, пре турског земана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици |
аква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „сам |
евање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за навек, докле |
и и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године |
где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав рад у „интернату“ и радиле све као |
те, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће ле |
нлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није |
, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљ |
, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Б |
ори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим дубравама загоричким него све оне п |
шује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити |
вим новима или поправио.{S} Те су клупе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете седи у кл |
амо с неколицином ученика, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <d |
имао по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је набав |
опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој околини.</p> </div> <div type="chap |
ше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} |
у.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајма |
S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средство за буђење националне свести и љуба |
ла умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да |
ад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за сутра |
и, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан |
далеко је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет удовица, запл |
уги с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Према овоме требало је само два димњак |
6" /> напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у св |
е наредио, да поседају у клупе, које су биле изнесене и намештене пред школом.{S} Онда им рече |
мљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то |
затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од платна изаткана у Загорици, |
е и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари нераспаковане и у њој једна плехан |
арија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и наб |
77 није запамтило у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и најсузније године од Косова.</p> <p>Али |
то не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима њего |
модерне железничке станице, само што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која д |
си направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p |
ла је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омладину на нашем језику и с |
некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређашњи кметови делили прав |
но.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао једну нову к |
је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се |
А и мали зидари, помагачи и надничари, били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S |
у је изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и обојма би мило ка |
, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече |
{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље главни предмети и као стожер свој нас |
у досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и дељена нам је турска правда |
азили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора |
како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција увећавала још в |
> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и |
крију и утврде.{S} И за неколико минута били су при врху и Радиша опет уплете последњи ред с пр |
ванцика“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и |
грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Требало је све спремити, да мајсто |
дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{ |
p>— Господине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ са |
ма; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите |
прашине.</p> <p>Ученици загоричке школе били су увек ошишани, очешљани, умивени и чисто обучени |
о обучен човек.{S} По узвишици до школе били су совралуци појединих домаћина, где су они о заве |
е на страну.{S} У Министарству Просвете били су тада људи, који су могли да појме Радишу и да о |
ог кандидата, па да ви останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S |
е овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Шк |
сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и научите оно што |
ог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на же |
д било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из ре |
те опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је |
уди, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то прав |
нова зграда.</p> <p>Припремни су радови били приведени крају још прошле године, и очекивали су |
ало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који је ве |
врше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за к |
рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде бл |
а је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито они, који су суделовали и |
на поворка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекну |
суза радости.{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама |
освршивани опет су сви ученици Радишини били дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњен |
стид изео!{S} И колико су онда захвални били Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, |
енице, догме и други састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање библиско о |
и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Млади |
оре више расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да |
опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
ла Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{ |
само по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, него само |
смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени |
ела није изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам |
И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, |
, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим се |
олу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо |
су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу годину или трећи разред |
е познавао своје ученике, а они су опет били много слободнији и више су волели и питали свога у |
а: старих (консервативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у напредовању и п |
аучио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да |
забава.{S} И они други предмети нису му били тежи него прошле године, јер се и сад учило онако |
е нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ |
еоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били географски цртежи школе загоричке с околином, слив |
него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко |
{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; |
водио тачан записник.{S} Око суднице су били павиљони за оставу истругане грађе задружне и за с |
Господине, како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди |
д куће.{S} И <pb n="26" /> они, који су били поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео |
дножју његову „оживеше“ извори, који су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, ка |
ти, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радим |
мала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао |
донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S} Т |
ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у |
немо градити нову школу...</p> <p>То су били планови Радишини.{S} И, једнога дана он их изнесе |
не покладе један од оне тројице, што су били испросили, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша му о |
сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник рекао, да ће о |
ци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је поч |
ктерисати овако: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није ч |
} Ни с радом ове неколицине народи нису били задовољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе |
рче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљу |
остио се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи н |
су и у продужној школи и после у животу били најодлучнији и најпредузимљивији баш они оштрији и |
а, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на х |
quo ante</foreign>“.{S} И све што оста, било здраво или начето, врати се својој кући; само они, |
учите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте учинили још |
за младе загоричане, и старије и млађе, било опет лепше гимнастике но што је обично јурење и пр |
чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се |
аћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајд |
да се склоне од кише, само је незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете реч |
има својим.{S} Милина је <pb n="360" /> било видети, како су се загорички ђаци грабили, да очув |
на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби |
који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које су донеле своје дете да им |
ја: три за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађивао, да ј |
задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих (консервативаца), |
и.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{ |
али још мање посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали |
ца и то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и |
Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p> <p>Ми |
о много што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{ |
{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, во |
p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике“ било доста, Радиша позове ученике, да иду на реку и да |
колико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зову |
и, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас ј |
оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И у једном тренут |
шћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и пр |
овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо |
а кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су |
кле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио леп |
на и ова страна.{S} Милина је деци сада било погледати лепу калдрму свуд око школе, све под кон |
школске потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили |
> кад и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и |
то га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка |
d> <p>Између испита овога и Петров-дана било је још прилично дана.{S} Радиша је за то време угр |
а другу страну.{S} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што се пре тога учило и ш |
пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро покваси целу ону стрм |
е свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други радови, из картонаже и пле |
ан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других по |
и.</p> <p>Уређење овога малог интерната било је сасвим просто.{S} Сваки је имао да донесе за се |
хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палату па да идем у вашу сироти |
учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школе око двадес |
о, како је и њему после сваког распуста било тешко да почне да пише, и како његова сопствена ру |
брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут |
колико даље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и м |
м а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, како се циг |
је.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у |
..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини б |
ет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно оч |
дмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче |
занимљивом, ово друго за ученике његове било привлачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, |
, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на р |
а утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је |
то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено на време, то су одмах могле да се раздад |
у то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задово |
И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не |
ио у мучнијем положају, нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и |
т стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, п |
у</head> <p>Осетљивом Радиши је најтеже било, да подеси понашање према деци, ученицима својим.{ |
гојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и не |
и столари....{S} Само је Радиши најтеже било, да споји она два принципа, да сложи оно, што је н |
И опет је постигао много.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша |
држа да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше к |
арском разговору.{S} Сем тога у њега је било некога мушкога поноса, са којега му се чинило, да |
ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним |
ст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да су не |
људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ |
вде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога царства.{S} Онда је Турц |
гу, једнодушност и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је |
мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, што имају оваког учитеља; обојма је било мил |
што има оваке парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{ |
ло, што имају оваког учитеља; обојма је било мило, што су добили нову школу; попу је било мило, |
е су вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало похладно, али је добра простирка, од читавога |
ији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било туторства; народ је дозрео да собом управља...</p> |
</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је било времена, да се у маленом селу Загорици и до послед |
бију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет бил |
.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а п |
помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћан |
научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно |
евцу су сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, која је сама остала у дв |
у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабранијега и најбољега, а није изостало ни цв |
ако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је |
, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је било време, изишла је млада с девером и без икакве гала |
те старе људе, који су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде |
да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске саднице.{S} |
амо није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било дост |
акле земљу да узимају.{S} Више школе је било само толико пролаза, колико је захватила нова калд |
реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се с |
ету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа |
ије видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правилан круг.{S} Између игралишта и школе |
еститост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{S} |
о душе било у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га |
као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и усав |
је осећао никаку потребу.{S} О табли је било обешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с |
апита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— А |
.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb n="122" /> како је лепо кад |
морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један ст |
онако радили још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „уч |
ло у Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радионици и за констр |
> <p>И изиђоше.{S} Пред канцеларијом је било толико света, да су се једва прогурали.{S} И сви с |
ње креча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све т |
њено питање једва дочекивао.{S} Ово је било потребно не толико с тога, што Даница није умела д |
њој, па је испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радишина из и |
ке.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада двориште. |
уди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут да загоричани слушају ову молитву у своме |
пше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоње |
ђивати, заливати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну |
у на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку сит |
јао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
и метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, ипак м |
ко је отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гор |
одине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до |
агоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни д |
адован, и он поново исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га |
опет у кући да им остане онако како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја н |
е и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да в |
че да шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} Радиша пробуши још неколико даље од цвета |
од цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чистота и самоћа доиста је под |
је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем |
а ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је |
теље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S |
година и освећена нова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петр |
а дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави |
ишао, јавио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред в |
у Турци задобили наше царство?{S} То је било одавно, има скоро пет стотина година или, како људ |
а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чек |
очети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да |
во“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p |
а практичнији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира оно, што им је |
Петак.{S} После јучерање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, |
S} Трећи дан у школи</head> <p>Данас је било време још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато п |
зговарао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа |
а.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо време само мало топлије него јуче.{S} Кад су |
то обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ |
ста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било готово криво, што Радиша тако мало пије, али кад м |
и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, |
рен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега к |
отклања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бит |
мило, што су добили нову школу; попу је било мило, што има оваке парохијане; а гостима је било |
по толико, па ћете видети, колико их је било само од ових похода за пет, шест и десетак година. |
ни о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Д |
нске ђаке мале, толико му је још милије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега |
а га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревнос |
поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И |
и школу колико смо се мучили; и да није било опет готовине општинске, ко зна како бисмо прошли! |
ве <pb n="156" /> књиге.“ Јер онда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај ј |
то било новина, које у других села није било.{S} И та је новина збиља допринела, да се у овом с |
у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас |
шине речи најпажљивије и захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и запл |
дање темеља.{S} И за неколико дана није било у селу живе душе, која није дошла да види, како се |
{S} Запрепашћењу добрих загоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној ма |
столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у земљу а других |
ему није противио, да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учи |
и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ив |
мо жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </ |
ричанке добијају лепе паре.{S} Сад није било ни потребно говорити о вредности свилених буба, не |
је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писменога чов |
је овде био задовољнији, јер овде није било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био |
ут и тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него кад су нешто направила да сасвим личи н |
ева наше Отаџбине.{S} У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} |
ло тако на свом месту, да ни стопе није било празнога земљишта, да на њему није било ничега, ма |
ољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Р |
ом.{S} За кратко време никога више није било у дворишту школском.{S} Остао је само Радиша с кме |
ко и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дневних послова у кући нису и |
/> социјализам; па пошто у Србији није било радника и радничког питања, то је он узео сељака; |
ан метар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зим |
еца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу |
да готово одмах од почетка и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, осо |
крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учитељу и казивала |
> <p>Веће опште радости у Загорици није било од постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила |
S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако п |
у сељачко одело; и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу не |
воље.{S} Само у подруму Радишином није било места за вино и ракију, него је тек по које стакло |
да ступа све што с оваким успехом није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту |
ле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипа |
ола!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет се простодушним загоричанима |
дини био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило |
веома занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у свему |
е везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он |
ћ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији пр |
и Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или |
више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је неп |
ушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није било ревизије, Радиша није правио никакву параду, него |
огли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, |
је морала да пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И сви су се радовали, а опет нај |
head> <p>Кад мене и свих нас данас није било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с |
егоба била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати рав |
било празнога земљишта, да на њему није било ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело дв |
м ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и |
, дотле онда ни чиновника писмених није било.{S} И зато су прве наше школе отворене само за чин |
ом језику</head> <p>Овде је најглавније било, да деца попамте слова и да их изговарају по два — |
о, да је у загоричкој школи најглавније било здравље и физички развитак у деце, па онда уљуднос |
зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добр |
на у старе границе.{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска не |
у да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у шко |
кобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити |
настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека. |
у онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је |
њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, д |
го да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећеније мањи |
браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко пута, где је о |
ош влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао и утв |
о и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су он |
.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова у судни |
но, што ће му требати било за предавање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова м |
ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши други један <pb n="164" /> |
су за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина |
него и као практичар, и ово је последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јела |
Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особито женских, да виде учитељи |
ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећ |
дају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да је д |
а ове наше оназађене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју |
рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изј |
ућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како |
ли је нада све у Радишиној кући највише било лепа здравља и љубави једнога према другоме.{S} Св |
је надјачала радост...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је т |
патос прави овде, јер му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} Даске за патос ве |
се свршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус |
зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Рад |
шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прилично, али је било веома примитивно. |
о се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли |
е био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран |
ише на калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допустио |
оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на прол |
ки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и а |
људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором.{S |
ад му је код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде износила му је |
едују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха |
више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, |
спремити и употребити.{S} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у кући и код о |
спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет |
дова па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало |
Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она |
бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су то р |
чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу |
ед својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, |
е културне и реформаторске мисије не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ја д |
ковину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад им се каква мл |
нгубно, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поно |
ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Н |
опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то |
ца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне рас |
"321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша м |
ише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и |
љно.</p> <pb n="265" /> <p>— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— Добро |
добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећ |
летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко |
.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Ра |
иладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних ма |
ло, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово |
олу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам м |
онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Отуда се необично радо |
на хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.< |
до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи |
друге две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један према вратима а други с оне |
отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како |
рима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манаст |
и а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливада |
а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми см |
ар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, |
и ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не б |
о газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, |
се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша |
њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање било за рад у градини или у кући и ок |
осте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у |
е топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде |
више Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештени |
ко даље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и |
и камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао |
и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели |
рошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памети готово, куда |
да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао |
и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и |
ест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој |
тампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато из основне школе или |
, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Господ |
а, која се копала и ситнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Направили су и пред врат |
једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, о |
ошло би које предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново |
престано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао |
то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација сврши основну школу а да не |
и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> <div type="c |
а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пус |
одине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> |
ога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било празнога |
раје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и добро |
лећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су м |
возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: |
ратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} Помиса |
S} Од данас <pb n="319" /> је дакле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине ученике и вел |
их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и буквар |
ежи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде га |
чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове |
ад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Ст |
изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и з |
ола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправдава он |
је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите |
хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела |
ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи м |
еколико часова цело је двориште школско било као умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узв |
ко је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, реченице, до |
без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније |
о, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Ради |
, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима је многи от |
без проводаџије, и необично му је мило било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даница дои |
ли овде, код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог има |
их одраслих.{S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке |
имала после Милована.{S} Њима је главно било: читање, цртање и писање, женски рад и кућење с об |
почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години |
ма и ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако пригодити, јер је оно имало да веже све четир |
свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купа |
рно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чеш |
страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бу |
божност њихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита т |
више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, |
које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе залудне зем |
су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече |
, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вр |
земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="1 |
да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без ци |
ео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, ка |
апреднији народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он сам сад морао |
а по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко з |
дну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, како Мурат позива Лазара на |
сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати. |
било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније место за школу.{S} Наш добри и сиромаш |
живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села није било.{S} И та је н |
да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школским била сас |
онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да |
е самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да процени |
ријатељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно потврди Радиша.</p> < |
ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други н |
е, и сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, и он поно |
ц и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и о |
рдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, |
то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче п |
а се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: од |
рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је свака сува грана и прекра |
да каже царици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је |
реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађа |
Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и |
су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао гласно: „<h |
здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у |
је непрестано напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то |
оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазил |
ави једнога према другоме.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а ничега извештаченога, |
није године од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били су |
ће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете |
д оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладинов примише и кмет и Р |
ела и слика, и без упознавања животиња, биљака и минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни |
ана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила |
робље толиких пређашњих и <pb n="43" /> биљака и животиња, којих данас нема, а некад су покрива |
имо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а как |
обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његови су ученици знали готово сваки минерал |
бама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује вода а на |
Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње |
доста а готово и све шумско и културно биље; само минерала мало познају, јер им је све камен и |
а ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из којега ће израсти читав и саврше |
у, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све напамет |
јући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и доносила и о разном кам |
им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њеној, о вулкан |
само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S |
и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену зону...</p> </ |
, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од оне од које је и земљ |
и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, онако како се мењала ку |
он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, |
на зидарску технику него и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те |
, са свима одељењима, сем своје собице, био уступио столару, који је био изишао, да врата, проз |
и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} |
d> <p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пиро |
као он.{S} Песталоције је <pb n="76" /> био превртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} |
.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} Заклањао је од |
дмах пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је после краткога времена Миљко сазвао с |
!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да и |
даја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно |
учи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам |
<pb n="351" /> да сваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника писм |
е воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то |
ње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а |
изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша с |
ама“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њ |
д стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно узвишење за попа кмета и себе, од |
редругојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се |
ло жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде |
чи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају жанда |
воме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И |
јте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи сво |
школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био задовољнији, јер овде није било „програма“, а допал |
је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Ра |
Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свеште |
чен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четв |
Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозби |
у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша р |
бе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није мог |
ни довршио кућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, |
м вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дет |
е по један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површину коју му треба покрити бусеном, те |
<p>Освануо је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљ |
ила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће |
дови преко распуста</head> <p>Радиша је био неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и нера |
су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове читанке за други разред, али им их н |
кше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго |
и с другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, |
ци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да |
су умели да кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био |
су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много |
/head> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако звана либера |
. </p> <p>Од свих послова најважнији је био: читање корисних књига, особито о здрављу и пољопри |
направио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види |
рујо, дај ми гусле...{S} Груја, који је био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у дец |
пристаде на то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је |
у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, |
е поправке у овоме селу, посао, који је био основа цивилизацији у свету...{S} Отишли су у реку |
није било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији при печењу креча у Клисури, и којега |
је собице, био уступио столару, који је био изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, јер м |
муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, |
носио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да ло |
лован.</p> <p>И овогодишњи надзорник је био потпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио ј |
!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам је био мајстор!“ потврдише они други, поносећи се и сами њ |
е тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата и |
ко Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски, али необично леп.{S} Сунце је још сијал |
ј жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је |
то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини |
} Свршетком мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу |
Онда наслужише Миладину.{S} Миладин је био опширнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да |
носио и припремао потребну храну; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа |
абије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше школе, која васпитава само <hi>речима |
дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се п |
и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња п |
а је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке |
он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридесето |
оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb |
/> се само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од како оно п |
ли поп, или калуђер, или прота, него је био најстарији над свештеницима.{S} Он је сад светитељ, |
јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n= |
шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља з |
тао бесправна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бо |
а; дакле, скоро двапут кише него што је био у својој држави, под својим краљевима и царевима.{S |
и.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb |
иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> праведан и што је народу своме учини |
Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузданији, газдарица је волела њу да |
на у совралуку газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дош |
оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или општинске суднице, и сазивач га |
Четири стране света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разби |
ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, |
е је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стру |
еликим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све |
дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да препороди покућанство у Загорици, да свака кућа |
.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили пред вратима где треб |
и говорили као песму напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да прек |
ај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше шко |
се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није |
Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсто |
ко реке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена |
та.{S} Никад у животу своме Радиша није био у мучнијем положају, нити му је теже било да реши к |
е укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко узд |
ци био математичар, опет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко |
е своје.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај ра |
бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тог |
е био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, или прота, н |
, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у шко |
да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} Морам тражити при |
је одређени му посао свршио; само није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и т |
Радишина из иностранства министар није био поставио никога, јер није имао кога.{S} Вредни Заго |
су по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет |
а је био неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он ни |
ца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на |
у?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо његову икону |
де оне лањске.{S} Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да |
во је било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну кошницу особите врсте, која је у с |
је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишл |
вао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n="32" /> Кад он зареже перо, |
дила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац од јучерање калдрме п |
спита.</p> <p>За ревизора је ове године био одређен један млад човек, професор средње школе, ко |
ине.</p> <p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а и |
света седео човек, који је једне године био Радиши изасланик, те је знао његов рад и — није га |
ва код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту |
се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда велик |
> <p>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А с |
ић.</p> <p>План је дакле Крсманове куће био оригиналан.{S} Споља се улазило у пространо предсоб |
И кроз десетак година код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито |
еху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и господин реви |
истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си толике науке, |
и слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја х |
захтеве задовољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се и |
, који је суделовао при освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Косов |
раче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, |
лим, што нисам отишао на другу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан дру |
страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме, колико сам могао да будем |
јих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, нит |
шина у Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању онога савршенијега живота на страни и |
за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и |
био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо.{S} И о |
!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какв |
кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме |
азреду.{S} И ако је надзорник по струци био математичар, опет он с овим није био задовољан и ре |
али у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, |
<p>Срећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претеран |
еме и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекидан све до испита.</p> <p>За ревизора је ове |
срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпо |
>Пошто сам се вратио са стране, где сам био ради продужења наука и проширења своје спреме, то у |
>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" /> да буде к |
ече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао |
имам да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без траг |
код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, кој |
лико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена б |
аљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљк |
у је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зат |
“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и |
м</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после |
обрим загоричанима те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена ка |
меном.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове школе загоричке.{S} Дошли с |
о је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли |
а му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S |
којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до то |
искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и |
p> <p>Према свему овоме план је Радишин био овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југои |
по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овака коли |
ло је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{ |
прича, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уч |
ва, деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша з |
ба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с до |
о је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> <p>Радиш |
реведу у старији разред.{S} Тако је ово био управо довршетак прошле школске године, а не почета |
ако ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S |
да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упит |
то све на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко з |
д онога првога, што га је газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} За овим дође и други |
добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари |
рита, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покуш |
скетским стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји |
обри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не удара |
га кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ ре |
начин с пуним разумевањем, он је просто био очаран.{S} И на крају испита није имао речи да дово |
рибрао потребну грађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда је приступ |
нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете |
карце а она женске.{S} Радиши је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Ради |
школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учиони |
дници, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> |
емену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је |
чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да светли. |
а изгледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, ка |
е „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; ост |
кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> < |
пе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка |
сао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, |
слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загори |
бито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и б |
онаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S |
е године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори секретар.</p> <p>- То ми је мил |
га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да |
је и у својој школи и у своме предмету био унео очигледност, експерименат и разумевање, усред |
ех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали главну команду |
вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија си |
некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволи |
радимо против природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утица |
је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</ |
рили, како се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, |
у кмета не поставља капетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира |
само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска с |
вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он |
га права, да сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, ако му т |
учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти |
} Тако сад ови кметови или села сама да бирају капетана <pb n="353" /> и начелника, и то би бил |
оуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, који ће да управљају целом зем |
с кметовима и председницима, које сами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се нек |
ћивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, гледајући посао, који до сад |
<p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— |
ту и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Са |
, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике могл |
ајписменији и најученији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, најбо |
нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно.</p> <p>Капетан се ду |
и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ и надглед |
и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су најписменији и најученији.{S} |
е било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако |
S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с |
да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикивати једнога по једно |
га јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да по |
азиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и п |
ано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, д |
{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да |
да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и |
, који оштро и безобзирно нападаху цео „бирократски систем“, који представљаше влада Ристићева, |
е издвојимо и боримо се против данашњег бирократског система, и порадимо на томе, да народ дође |
„народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „готован“, „изелица“ и „кожоде |
борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледа |
своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више много запљуск |
вља собом.{S} А рат тиранији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било туторства; народ је дозре |
И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је у г |
чи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вин |
роди жита за седам краљевина, само кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету зе |
с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо с |
и да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било мес |
о, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све к |
ао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили друга свога!..{S} С |
А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по |
гли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко |
колико се зна по другим народима, могли бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни |
у добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо окарактерисати овако: његови ђаци никад нису били |
етекли <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и најпосле пропали.{S |
ш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо про |
ло опет готовине општинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде нове куће треб |
на данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу госп |
гом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, само прост, неук, непросвећен и празноверан; и |
подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин министар би вам затворио школу |
министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви |
азбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то |
дин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чул |
лиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најб |
идео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и природна, и како на свако питање одгов |
је век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану |
еца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог ви |
о самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће |
онакарађује.{S} Зато је природна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} |
није могао да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило дод |
ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цел |
ек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да |
е.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} То д |
ете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка |
власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То |
он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су виш |
колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких љу |
чит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете |
ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бира |
опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она о |
реди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко с |
вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одг |
ео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, <pb n="222" /> колико ће |
на прави природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме храна, а они, ко |
и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, |
илир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу...</p> <p>Грађење се прод |
а се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разго |
сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учењ |
се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити са ст |
њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш |
дна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако јело м |
.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснова |
а као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они от |
погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окречена, јер је доказано, да је то најбоље за здр |
види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а |
оље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели |
то је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образованога или п |
ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доноси |
цу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p |
одине деца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Да |
одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и умешности.</p> < |
ве село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану |
де“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће |
ман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела у куј |
учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, до |
идети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољопривредну машину, којом ће |
ребати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо |
идамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох |
у деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа |
здржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S |
ним селима није мислио, да кошница може бити другојача од оне вршкаре, што је они плету од пави |
ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово је место прилично на средокраћи |
је!.</p> <p>Посао је напредовао не може бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: једно што |
и Даницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је |
и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А шко |
ршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу н |
ојој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мало доцниј |
ада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су |
ове, онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, који |
од вас има много старога деду, он може бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему |
.{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперете симо онд |
ом простом већином.{S} Право добро може бити на страни само неколицине.{S} И нису ли све научне |
а на своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији човек, који неће ни трпети ни волети |
се очигледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је |
нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више радника на |
тоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљ |
да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну |
да почну, па ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо |
волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни |
штво, па су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупил |
ече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, |
И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а прет |
а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се м |
је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша |
узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда |
гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..</p> <p |
е, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, |
да човека врати на његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да вл |
ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, обја |
ћи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и м |
, и почели да уравњују земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели |
е.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту |
сабор, направи лепо игралиште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и з |
оносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучионице и продавнице н |
два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако |
премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе |
оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру. |
учитељских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши које |
?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учитељев |
и ће живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама |
не, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за се |
а и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а |
те и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њој! |
шији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" / |
о, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере. |
и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{ |
ван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари — добр |
о ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло |
смено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, ш |
р ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати сам |
још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су г |
о, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи овако до |
у; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, н |
ан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим л |
њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по градини |
је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер |
ву „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити |
такав распоред, како ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и о |
упаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде |
.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни лако |
и и научићете много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они |
стина може изучити <pb n="9" /> књигу и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и по |
нда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и |
наци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече је |
ебе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју имам |
она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и |
савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и васпитању његовога по |
} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристану; <pb |
ан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви с |
Јер је непрестано мислио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реформном и културном по |
коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као |
им особинама дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнем |
и цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право в |
у једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ће он, г |
и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако |
ете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишл |
она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеј |
ко је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непрос |
код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још он |
оју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати. |
за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду по |
емо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ћ |
чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S |
и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао |
ио!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па су |
више радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим гр |
јим, то о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су с |
годину о правом ручном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово. |
Загорици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, који је био |
Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетину година!...</p> </div> <div |
сти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што |
ном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу |
инио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у |
о.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја |
у брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гл |
авде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>Последње р |
огодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете д |
којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с таваном к |
прелази много река и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, колико |
одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} Ал |
нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталности.{S} А за о |
адишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме |
/p> <p>Србија је најпосле, после славне битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „ |
је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком месту дакле 28 |
{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 |
{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је |
ећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, < |
ко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Р |
гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиш |
и:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо |
ош 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку |
и ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С највећом жу |
.</p> <pb n="268" /> <p>— Инжињер!..{S} Биће то много.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су |
/> <p>— Инжињер!..{S} Биће то много.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно |
> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико пове |
иви читава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, а |
ећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри |
беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су |
ош можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на ш |
а дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p |
/> и Радиши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика |
ко још одлучније.</p> <p>Последње речи „биће уз њу“ капетан једва дочека, па рече:</p> <p>— Дак |
бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Р |
ла да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} |
).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигн |
И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А јед |
дост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, |
сказана радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео |
а Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме ни |
нидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову |
чим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе н |
старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мо |
управљају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о школи, шта њ |
А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако |
бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „ |
а, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат ма |
ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, |
„Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, сутра |
и.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске б |
сле сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друга је, што на другом месту не |
без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многи |
ема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико је жалаба по окол |
и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да вла |
ам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; |
би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али |
за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, а |
опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, п |
да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је |
огу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Н |
мер, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</ |
, он рече Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А |
млатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари!..“ Ради |
задовољан с оваким напретком и пожелео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, |
лу и мора се све обрађивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима |
а и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца |
гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издр |
и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да ос |
<p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора |
е државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њ |
школама у целој земљи и радници њихови бише одазвани на другу дужност, на дужност у раду око о |
Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по ко |
р је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато |
оље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љуб |
рећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности |
од оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљено...</ |
зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и мање |
е вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о |
ти Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, |
у Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И пон |
а имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разговору ручали |
е и ствари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад и |
а света.{S} Благо и просветницима овде, благо и државницима!{S} Свима је њима овде лакше утицат |
просвећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али |
адалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о својо |
лађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S |
ко је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а |
од постања света па до данас.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај мрак с очију, којима с |
збрешка, на којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за дец |
ерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворим |
вимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> благо одговори: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је |
наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: м |
у овога срећнога и напреднога света.{S} Благо и просветницима овде, благо и државницима!{S} Сви |
првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{ |
моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све |
де највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах о |
у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што |
ше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао је, да д |
колину па често и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда по машинским радњама у |
и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу с |
ађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где с |
удрост каже, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Сре |
намештене пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете да |
књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, го |
акав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврдог |
знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и по |
да чините једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно |
у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Груј |
имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али |
у, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли |
итом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цве |
и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народ |
сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направио.{S} |
год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога тр |
а дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све што може, |
ј да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху |
ка“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и стан |
калупили и остављали на ковчежић.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буд |
ем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад |
лате но што је ђак учитељске школе имао благодејања.{S} Јер многи поред себе имају на врату и с |
четири гроша на месец.{S} Поред овога и благодејање се у старијим разредима повећавало од 4 на |
ољнији његовим одговорима.{S} Имао је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се |
колске у село, и оно је почело да осећа благодети овакога Радишинога рада не само у лето и у је |
простодушности деце загоричке и својој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика |
ко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут |
пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велик |
Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ (и опе |
а би се што пре и што више раширило све благородно или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео |
род их је причекивао путем и старији су благосиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се |
„Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђен |
„Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Радиша потврди |
Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! благосиљаху сељани, пливајући у радости, што им се школ |
у нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће је и по |
осили и посипали по новој калдрми.{S} И благословене су многе ручице, за час се калдрма доврши, |
p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала |
ила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“, и зато су је сви и пазили више.</ |
а њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заједницу љутио.{S} А совру су постављали |
о буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову намеру и стави им се на расположење, да |
м руком благосиљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је п |
да обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву огрлицу срећн |
лио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А к |
ли капе, прилазили му руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одг |
роднога, те отуда и просвети народној и благостању нашега народа уопште: онда захвала за то при |
једно женско дете у школи, опет је њен благотворан утицај у њему почео знатно да се опажа.{S} |
путовима.{S} У њега су још веома ретке благотворне установе пошта и телеграф.{S} У њега су и к |
о шта у обичајима сеоским и почела свој благотворни утицај културни на село.{S} И Станојка је з |
„Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и |
И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су |
гледам готову зграду...“</p> <p>Радиша, блажен што му је и овај посао испао овако срећно за рук |
Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да изиштеш о |
5" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S |
и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао.{ |
, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је |
оју свемоћ, а разумнима да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} |
— о лепој богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме загоричанину, који погледа у њу?...< |
сен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с |
лета веома радознало. „Да замесиш доста блата с плевом па да полепиш таван озго тако да блато у |
а и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива о |
атима и чистаљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред в |
две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по мало песка у ходник |
иша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да |
и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигне постељ |
их нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове |
а ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче к |
итнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Направили су и пред вратима лесу за чишћење н |
ику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испеч |
дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири |
плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један др |
ачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други |
прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га не унос |
тикама и неки почели да копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, чет |
школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља |
век да очистите обућу, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и ка |
згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једн |
кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе |
по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им |
главних улица, где су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене |
ава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чуј |
ту и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цврк |
Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим |
се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом то |
се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чек |
ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешто друго; а никако |
елика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет њи |
Тако се сврши цела химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</ |
..{S} И, дабогме, да су мали загоричани бленули у господина надзорника као и они велики и чудил |
памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су |
о небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су з |
Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге. |
се могу одвојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела |
сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и ви |
нце његово.{S} И нема занимања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га |
о је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав једне и друге и нашао је врло малу |
је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, од лакшега тежему, од простога сложеном |
ње библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске историје.{S} |
знатним местима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишин |
н.{S} Од свега највише их је чудила она близина дућана с једном заједничком стрехом од краја ча |
ко нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни |
Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „мац |
ошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу биле иш |
{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше р |
ло да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> |
вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљу као што је о |
да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко ће пр |
ђу које прсте?..{S} Немојте главу много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{ |
“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, да и |
го учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да каж |
но бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div> <div t |
диша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што |
ду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од |
колицином ученика, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <div type= |
кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом |
ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! благосиљаху сељани, |
а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако како |
трана превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон |
донео је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву о |
н:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n="19" /> створио из ничега.{S} Он |
ко је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је |
> и све.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори |
а тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, |
дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ |
да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и сви з |
ријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко з |
е његови сељаци згранули и побојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S |
/p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из целе гомиле. </p> |
Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S |
јави и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па мак |
овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње! |
а моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова,</l> < |
је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде |
руга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега нај |
ућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново |
S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвал |
туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину |
е болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било |
е се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то м |
а части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала селу што је марило и |
и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људ |
мах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио з |
рио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је |
можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, |
.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмем |
х тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, |
још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало |
гу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знам |
а треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као |
уга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо па |
будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, зн |
аплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца његова и б |
апетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си |
обро си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до с |
олике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, |
упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге јед |
тих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и на |
они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо |
„Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} П |
само није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се |
застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да |
и умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, |
довала Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју погрешку...{S} И од то доба |
његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости |
звија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећањ |
лушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају ста |
рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, и |
те бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви |
гање дрва дунђерским тестером.</p> <p>И Бог је хтео да помогне добрим загоричанима те је и сутр |
сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду! |
по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита г |
иш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греш |
иђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни |
и бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и |
и!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш дец |
житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и по |
ете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина |
реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послуш |
то нико други није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином сво |
већујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и д |
данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико паж |
село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски, ал |
ам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси баре |
ницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том у |
ло вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиш |
а памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавал |
Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и ж |
и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родитељско пробудило |
у и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли н |
је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и д |
д стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који светитељ, он се к |
цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ва |
се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и цел |
ељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су запамти |
дна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S} Погледајте у слова код |
у, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после н |
} Шта се <pb n="175" /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соб |
То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао сле |
е десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Та |
авршетку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су погинули на бо |
ким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по коју |
онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ уп |
на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине и није другојаче.{S} Жена је у кући |
пи: „Ајао, леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и |
о вредна и паметна...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и п |
добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад |
та мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би у |
простодушно и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми, не знам, господине!..{S} Ко је то покварио и н |
а, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одго |
да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} |
умова и пријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{ |
волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све |
руге животиње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Чо |
етена, с преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, д |
а и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и о |
о у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на л |
три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му ј |
S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, |
ве што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S |
еците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је |
го може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко |
ти, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени по |
правише себи привремене кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неколико |
лико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити н |
је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у школи. |
дине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих ов |
се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело село, да |
сле.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров обј |
љно спремати, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Ради |
> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога и даје и |
вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну онако |
вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} А |
ише од две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, према другим нар |
а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би могл |
да им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} По |
власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало зам |
ра не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми |
ијатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и културно, |
о човек може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и |
ти Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: |
Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине |
се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="2 |
он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. |
научићу, господине; немој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе кој |
тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша |
и те чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћ |
би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" /> школа!{S} |
ваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато уста |
окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују |
ва деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зач |
и.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само |
и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу |
са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки м |
, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у |
> <l>И десети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соко |
сле подужег размишљања један одговори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па |
во, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S} А Вама, господине, нека је на |
авније, јер знате да је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства |
ла Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књижница Радишина, пуна педагошких, пољопривредн |
у вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада је седела с |
у школи, него она често много маснија и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волел |
у нас: телом развијени и здрави; знањем богатији, а, писменошћу оспособљени, кадри су да сазнај |
о. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није нер |
т Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Богдана.</l> <p>-------</p> <p>-------</p> </quote> <p> |
евет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој |
н и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с т |
ану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо... |
бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су |
несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Бо |
име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу |
адован не прекиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек |
се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излеч |
јке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, који је у свакога, може се вежбат |
на обрадовање!{S} Свети Стеване, свето Богојављење, свети Јоване Крститељу, свети Саво учитељу |
арати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивни |
и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге на |
а сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, |
ци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу |
га овога напретка мојега села — о лепој богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме загорич |
ети Пантелеја, свето Преображење, света Богородице, свети Јоване, свети Димитрије, свети Аранђе |
у кућу.{S} И Милена се удала за једнога богослова и сад је млада попадија.{S} И Данина мајка, о |
сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb n="40" /> да будем поп; могу да иде |
S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
тклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> </div> <di |
о хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, |
шко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свог |
сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија, и нема куће у кој |
Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! реч |
могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за |
Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, |
сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну још више и о |
акви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад пор |
ољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом се |
чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни |
мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сеља |
има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од |
ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и |
лико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је бл |
они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и употребити |
Састајати се и договарати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо ка |
исмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} М |
ко направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n= |
е докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи к |
владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово парче земље.{S} |
ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се |
добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Богу, господине; откако им је отац умро, остала сам сам |
д радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“...</p> </div> </div> <pb n="113" /> <div |
а покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n="328" |
, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после |
чи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срам |
чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господине, залудна света!“ Миљко запита: „Зар нем |
рили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А |
ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде бук |
треба „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ако г |
икада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав ј |
ад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срд |
као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турч |
S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан пос |
ико стотина калуђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ов |
сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили жи |
ера и како проводе време само молећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се ис |
подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне |
коли, кад су се у почетку испита молили Богу, он је некако много размахнуо руком и направио вел |
сле су сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече |
зато захваљују свемогућем и милостивом Богу, што им је дао здравља да изврше један део посла, |
а и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима ца |
се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и жи |
адите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, |
уј!{S} Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ |
вако: „Да се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље и дохватају са по три прста |
случајева жива ограда од гледичије или бодљикавога багрена, као око школе њихове.{S} Дворишта |
сли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни овде! |
ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него |
рски посао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и |
арале су оне обично. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први |
и! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће |
pb n="131" /> благо одговори: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, |
ој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад н |
љају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождество Христово, да нам осванеш на з |
школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша с |
што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и др |
најпотребнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S |
станете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сутра, ако до |
} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспавати!...</p> </div> <di |
достојанствено овако: „Боже, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам |
ните сви!{S} Прекрстите се и реците:{S} Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и свако се прекрст |
.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите полако!..“ < |
Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бо |
рекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра |
, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да оп |
прекрстите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет |
у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо д |
устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „настава“.{S} Која се слов |
ила и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му |
ши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте споро и има свој |
ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зато хајде да пођемо |
ок не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише очи, као да се се |
во посла доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} За ове ј |
Преправили смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добро; људи |
чкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе |
е и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмака, сланин |
ди зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} |
ратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали, изгледело му је к |
како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S |
учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од |
i>ново доба</hi></l> <l> <hi>Нову срећу Боже дај</hi>!“ —</l> </quote> <p>све се стаде крстити |
ву народну молитву.</p> <quote> <l>„<hi>Боже</hi>, правде, ти што спасе</l> <l>Од пропасти до с |
а поче уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово |
/hi> светац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је |
у: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, помози!...“).</p> <pb n="89" /> <p>„Сад узмите бу |
а чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне об |
се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо науку |
{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, помози! <pb n="324" /> Узех, Крсмане, ову чашу, д |
зе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и доче |
.{S} Људи су из околних села говорили: „Боже нам дај среће и напретка загоричкога!“....</p> <p> |
се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и нар |
и поче лагано и достојанствено овако: „Боже, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру сре |
вршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак |
о се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише војске н |
ушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <p |
о је целе године при оном простодушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај |
ад затреба и колико ће требати.</p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је Радиша радосно у повратку. „О |
тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се |
а и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац ј |
ли а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божића, прође и читава неде |
Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у години |
ер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто |
:id="SRP19102_C1.1.4"> <head>4.{S} Први Божић</head> <p>Дани су пролазили за данима, и Радиша ј |
p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божића, прође и читава недеља дана, и дође Свети Васили |
и њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и прекосутра се м |
изостану.</p> <p>У току ове године пред божићне покладе један од оне тројице, што су били испро |
рада долази и још једна нова.{S} Усред божићних поста Даница је обрадовала Радишу, да се опет |
ћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S} |
овог завета причао је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој укратко и о страдању |
воји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слушао да гов |
н син није погинуо, јер правда и милост Божја то не може учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и оп |
је из старог завета узео само заповести божје, и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пр |
пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би о |
је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ |
аво, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће ј |
ста ова молитва: помену се сви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срц |
дерна светиња, што се освећује, на храм Божји, на какву стару светињу из славнога доба наших ца |
е игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит или а |
и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да |
ет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом старешине |
то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у ваше |
ки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постати најчеститиј |
оље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ово у |
угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или на модер |
исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, |
>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћ |
ашнога човека што се зове учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољ |
е захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, |
волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Р |
план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толи |
ах поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сва |
олу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је |
било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се сваки стара |
аклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} На пос |
колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и |
не, него је за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не б |
а, направљена <pb n="85" /> од ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико им |
49" /> да им прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, које мали загоричани |
кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} |
ра да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пустити у рај.. |
лети преко учионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у |
и кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, о |
ећамо његову личну слободу, те да се не боји једнога од највећих елемената; а друго, да свакога |
човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва слова</hi |
же за страшљивог човека или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви т |
у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и култу |
елазе преко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све |
ли он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и |
Балканскога Полуострва <pb n="377" /> у боји и на столу Радишином стајао је глобус као слика це |
ро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“... |
талих народа, који нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и |
че: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, госп |
а. „То ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој |
елу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да |
жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тог |
ше па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете |
си крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људ |
иком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших суд |
само они, који оставише кости своје на бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српском |
e>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ надзорник намрштено погледа у Рад |
оне из нашег села, који су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p> </div> <div type=" |
а ожали свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одак |
ичању необичнога гласоноше о несрећноме боју косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога |
ај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га пита |
Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само најглавније и о догађајима у оним з |
ове утехе Даници нимало нису олакшавале бол, под којим се савијала.{S} Најпосле су сви заћутали |
сити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка школа!“</l> </quo |
адише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јунаштва, деца су се чист |
ича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с Радише и |
подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер сламе је у в |
овати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пат |
е мислити и ум се донекле развијати и у болесном телу, осећања се извесно неће развијати како в |
и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин потискује н |
и како би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за |
а пазите на здравље, јер знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болу |
ло, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ћ |
су слушали и о томе како постају разне болести.{S} И кад су год одлазили од школе, осећали су, |
вна, убија душу.{S} И деведесет и девет болести од сто и телесних и душевних или моралних у дец |
Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљајући тако он се на послетку сети |
првом месту, у књигама се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, како се |
медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћивати |
а јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да г |
леда у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри |
селима има шеталишта, у којима не само болни траже окрепљења и здрави освежења, него и матере |
ти како ваља.{S} Место лепоте и радости болник у свету види само муку и тугу, а место љубави пр |
шао, нашао је Даницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забрин |
тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га |
n="328" /> мало одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окр |
ње тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с |
о срећне породиље, која сад заборави на болове па с неким чудним ститком помешаним с осмејком п |
ешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, |
епрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, |
даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се о |
може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" /> кр |
и знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање |
ладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико го |
е, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S |
боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и подижу бо |
кад су видели каква им је школа — мало боља него што је била њина стара; друго, да није ни за |
ј кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се т |
да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више |
нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви |
бољега покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред з |
.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље |
књижевнога језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </div> <div type=" |
Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да |
да неће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што |
а има, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна отку |
икавају на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она |
r" xml:id="SRP19102_C11.9"> <head>9.{S} Боље му је...</head> <p>Тако је пролазио дан за даном у |
ај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</p> </div> <div t |
је крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гл |
и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. |
данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читај |
S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразум |
’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три мо |
није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештен |
ога добро, особито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да рад |
ите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите оне десетке за рачуњање!..{ |
оји су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му ј |
да знају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још |
на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада |
ени људи и кућом и школом израђују онда боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђ |
и марљиво слушали све, што им треба за боље познавање природе и свога народа а највише оно, шт |
У књигама има записано и како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет п |
.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољ |
Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу једнога плана сноси |
а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се |
ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран |
имљишта кад је уравњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци дело |
и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто б |
и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и боло |
ле и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћи само оно, |
ла Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полак |
, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико година од |
јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад |
ђаци грабили, да очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу |
љи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и пост |
равље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе |
ре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати пр |
аправе план од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним |
по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и заб |
све то млади загоричани почињу да граде боље, тачније и лепше од оних простих, често неписмених |
а постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслушавши са задовољством ову |
воје најугодније живинарнике.{S} И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су и |
ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, |
ућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље |
го и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пустити да греше |
без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, |
чних да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, на којима су дршке, те да |
ле све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и ка |
дне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован приста |
ажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица заједно, него сваки за |
и: „Ти, господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти |
што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је пи |
љиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али в |
ама просвећеније мањине.</p> <p>Зато је боље, не трчати толико за „временом“, него и ту ићи пос |
воме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на |
</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи |
ари загоричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да од |
оље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дана преко Грује Р |
рви дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кућ |
ци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без пре |
и турски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, |
них буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио |
а окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он |
иша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Овако је |
hi> и радећи учити.</p> <p>Друго, да се боље награде, особито почетници.{S} Јер је све мање они |
ву снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим |
е.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он |
е знају „свештену историју“, четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови |
е села свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ |
и, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да |
она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да п |
„<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гус |
, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали з |
дође време да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће |
ме деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{ |
н за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у школи него овако, па ма шта |
у овој градини за углед ради, разумеће боље све пољопривредне послове но сви загоричани пре шк |
околним <pb n="370" /> све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не б |
инимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили |
, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и греја |
имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа |
примити још лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Најглавније је, да научите д |
обро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Рад |
> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремају |
нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} |
више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p> |
школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из кој |
свега онога, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, је |
е и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богат |
иле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Беогр |
телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу |
Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} Најпре |
ћнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="14 |
могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је б |
вају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ак |
жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница јој је по |
рављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља |
и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може |
само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је |
адин настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари чо |
ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Ради |
сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести та |
но него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећеније |
е.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb n="365" / |
има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештену историју“, четв |
ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи у кући боље него што је |
S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И |
ad> <p>Одмах после овога разговора, или боље рећи ове свађе капетанове с Радишом, капетан седе |
ту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на д |
е детелину.{S} А готово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита |
ми су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечаности Радиша је купио своји |
година; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној д |
како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се |
као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори |
ницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у шк |
деном огњишту свако јело може зготовити боље него поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S |
ега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештену историју“, четврти се боље владају |
боље него што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељст |
била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печење креч |
ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онд |
у лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни |
и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није бил |
та осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{ |
мао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни |
газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним нов |
акве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пре |
него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје ученике, а они су опет били много с |
а, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем учен |
е разумеју него мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142" /> мала деца лако заборавља |
p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и |
у у души својој признавали, да је овако боље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
омажу један другоме; учени економи како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода донос |
онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да |
и смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђа |
, само да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова. |
/hi> разговарају, и договарају како што боље да поправљају и усавршавају и што више да разграна |
мине, они су и сами почели да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако ј |
који данас ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњен |
ко прегледа, намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је |
вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II раз |
ут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} Кажи |
да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} Писа |
S} Сад пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и у |
да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута док |
почели да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод, д |
што рачунаљке још није имао, он се, још боље, послужио овим десетицама на картону, с којима су |
морају да се покрију ћерамидом или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, |
иша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колик |
ксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као р |
ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S |
а радим бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо м |
Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С најве |
} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село |
ито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да се др |
и изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолидни |
диша не попусти, него да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, к |
ива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и боље |
дин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја к |
бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа |
ућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} |
и слике од разних пољопривредних алата, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у с |
цртање и износио је деци разне слике од бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопр |
бну дружбу и познанство, и за познавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <pb n="389" /> По |
таја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправља |
ита, други опет круњач, трећи краву још бољега соја од Радишине, четврти некаку енглеску свињу |
“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који има толико ф |
адиши се и ова пажња учини пријатељска, бољи доручак није ни тражио.{S} И кад је после купио вр |
е ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S |
ка.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често |
е да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро р |
оже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика |
за друге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} |
они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{ |
е поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Ра |
му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био набав |
енарска индустрија.{S} Кречари су сваки бољи камен тесали и чували за прагове пред кућама.{S} А |
за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
е старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, |
лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <p |
а светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају жандарми. |
оси, како да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је б |
цима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми |
а се врше савршеније, разним машинама и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио је потребу, да бу |
има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем |
да се оне замењују новима, питомијим и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици преносил |
не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим друговима, да оставе послуживање, па да узму стан |
> овако ћемо и школу направити лепшу, с бољим распоредом и свим оним што треба школи тако, да ћ |
је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњ |
и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, к |
не слике од бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопривредних ствари.{S} А да би |
па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце. |
вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега р |
азумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега реда у кући, |
ско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске историје.{S} Зато је |
ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанс |
и, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> |
тога и на стварању нових људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, ул |
потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те с |
вом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што с |
ору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, ч |
стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припит |
могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске градине да узме или калем |
било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више не може у |
ан да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и к |
градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да н |
Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекош |
ше мокром маховином те понеше собом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо |
ово!..“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле |
седнем ја“.{S} То није права политичка борба и у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем уч |
осле оне спољне борбе отвори страховита борба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} С |
колу.{S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не |
ога културног задатка.{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ би |
а прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобођење, и што смо пристали на железничку к |
е саме.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отвори страховита борба унутарња.{S} И поче све д |
ли своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више |
, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега највећег непријатеља: незнања и не |
а права и слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњег бирократског система, и порад |
нас није било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n="403" /> народима |
ри, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, |
ом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујући |
опаше један повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром махови |
е нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није било |
<p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пожал |
ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „ |
где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушева |
залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи |
ослобођење дичне Херцеговине и поносне Босне од Турака, и све су српске новине писале, да се и |
Окрените се Бугарима!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири стр |
и нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима, кад друг |
што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви в |
пахијама да исплатимо, што смо изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невес |
ал значи калогажу, онога у опанцима или босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди“ ос |
е и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И |
емо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да |
могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по имену његовом „ |
да столарска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окреч |
ном црном дугачком капуту с дугом црном брадом, личио је загоричанима више на калуђера него на |
а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога |
ца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју за сваку ситниц |
усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи б |
ђем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не б |
није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} |
во да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крошње ногараче, он после горе поруби |
<p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сест |
„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи |
/> <p>А сестре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</ |
су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласати з |
села, који су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
чи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi> |
а изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господине, молим Ва |
поређено свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа |
и господин“.{S} Миладин се захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код к |
метале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно узвикну: |
штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „танкога смо стања, па не можемо издржат!“.{S} |
е и с другим <pb n="403" /> народима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кид |
ре је из Загорице почело да долази воће брано руком и лепо паковано у котарице, које се лако мо |
е знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386" /> упаковано.{S} Њихове су ка |
лежи докле да заграде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа |
да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви |
ају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда наслужише |
м, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат Миладине, и они који пију силом и они који пију за |
та и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандур |
ео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече |
Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали |
та!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дам |
браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо |
и волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове |
толице чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад ве |
е по кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју |
руга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да св |
о, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин ис |
љену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њо |
радимо нову школу наш уважени комшија и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на п |
лопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га |
есто за школу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му сел |
поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ ва |
аћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има н |
иштем и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати |
сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом трену |
д кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни прија |
рече: „Господине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су стари |
народ, може потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме с |
ца Милица молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, |
S} Деда Радивоје говораше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене |
ао поносе мој, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку |
ћан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, |
чека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом |
, његови јагањци, његова мајка, сестре, браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматра |
; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да |
n="371" /> да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} |
и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и бил |
оје мајке и оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема |
е, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навал |
све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који |
а.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> |
10" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то |
а је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за школу и |
аше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили |
е школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и |
господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не треба |
арили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобрена пр |
ови готово из целе гомиле. </p> <p>— Е, браћо, прихвати Радиша, онда треба да известимо господи |
и као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријат |
да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да оно нађ |
ласови).</p> <p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} |
р видела и среће наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, |
.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетка па д |
ог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газда Мијаилов? упита кмет Миљко.</p> <p> |
мало, колико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, на то?“</p> <p>— Пристајемо, пристајемо; хоћемо, |
ен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову шк |
и старо и младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрасле нема науке по оним светим местима |
о испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико!{S} |
ги гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћо, продужује Радиша.{S} Онда сад треба да се догово |
и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, |
дозрео да собом управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко |
а“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан. |
рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И |
о ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда и |
би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, |
е четврти.{S} Онда Радиша рече:</p> <p>„Браћо!{S} Господин министар, који је над свима школама |
вач га је отворио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој |
им просто и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше с |
оред себе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да уби |
ека!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p> |
откуд толико раздора, неслоге и свађе у брачном животу, што после прелази и на децу.{S} Запамти |
ем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим |
идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, е |
ак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и м |
баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, господине!“ рече кмет. |
а, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу пасуља, треће читав дењчић сува м |
<hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта |
у и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачин |
уку кола, машине вуку лађе, машине мељу брашно, машине ткају сукно и платно, машине плету чарап |
ло „смесна“ хлеба, помешана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту |
им интелектуализмом или филозофирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна не |
у своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучионице и продавнице несолидне роб |
“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гласно и |
амо што су те куће трајније од данашњих брвнара, чатмара и кровињара, него су оне и здравије.{S |
седети у овим талпарама, кровинарама и брвнарама које прокишњавају, у којима не видите бела да |
кивао за које шта: за поједина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пу |
ад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет в |
олини школе, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е |
сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушорена села и |
одужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} Настаје најмучнији трену |
је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под |
рекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе по један или два <pb n=" |
ступну дужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потребне справе.{S} Цр |
ају.{S} Зато нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нис |
А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче |
гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шар |
>Време се мути.{S} Облаци прелазе преко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари |
е ономадашњи посао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила |
ог Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да прекосу |
да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код к |
етана, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их |
ни тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо.. |
већи простор и покаже што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Показивао је опе |
већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких и сунце, појави се озго низ реку и попа |
светљавало само врхове највиших околних брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође км |
тоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим словом и |
леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брдима, само се по долинама почела хватати сенка.{S} А |
Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, својим милим и драгима: и родитељима, и родбини |
и школској, атару загоричком и оближњим брдима Радиша је навлаш пазио, где има највише и најбољ |
ла утишала, сад је поново одјекивала по брдима и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...< |
ошло ни још других три четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по поднож |
гу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанес |
а је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и носил |
ле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Је |
у Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више |
уче као гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се к |
у околину и побележи, како се зове које брдо, који поток, које поље, која мала и које место и о |
Одмах је стао питати како се зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мал |
азговору изишли су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и приличан простор на |
екао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Заго |
идећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близ |
нило да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, |
изине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Проч |
некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад пос |
кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не |
изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да |
еро и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било већ |
ру.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му |
е мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати цело с |
ије био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, он |
{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, |
едном приликом запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свачије и ничиј |
коло, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи прос |
ла лакша.{S} После овога „предавања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S |
а га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови |
о, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је с |
имало, како је последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те |
се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде |
ас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које је југ а |
домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} |
о полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много издв |
ових се првих почетака готово на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по је |
то му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знал |
традан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за |
ато запита Грују, где могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно одговор |
но, али је добра простирка, од читавога бремена сламе с једном вуненом шареницом, и добар покри |
ња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито в |
љу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и |
, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и у |
ве неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном потребом свак |
ајбољи успех.</p> <p>С одраслима је све брже прелазио, без околишења, ударајући одмах на оно шт |
сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На трећем |
меши се <pb n="108" /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја |
одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и |
ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били п |
четак школе</head> <p>Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и прибл |
ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто |
више да се уради <pb n="144" /> и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоора |
них слова).{S} Пазите још једанпут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад |
осно...{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чита развучено, да се свака реч познаје).{S} П |
вање народно овако преко школе врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће |
гао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи сп |
/> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, добро.{S} С |
да се свака реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" |
о и поуздано, сад нису имали потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и |
{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорен |
Организми се не развијају тако брзо.{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у |
мо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, |
и — пропашћемо; а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и којом би требало да иде |
<head>3.{S} Венчање</head> <p>Муњевитом брзином разнео се глас по селу Липовици, да се њихова у |
тпочну посао и доврше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да с |
првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољ |
есу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолико пута више даса |
а.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, зб |
с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора заруд |
>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено као увек рече: „ |
— Који су други? — Спустите.{S} Пазите брзо: први! (Дигните руку!{S} Спустите!) Други! (Дигнит |
је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и з |
посла па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврш |
да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани; |
з нове школе он не може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, как |
а наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по ц |
уто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте споро и |
у му готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге по |
здух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n="310" /> дисањем и исквари...{S} А, |
о</hi> напред.{S} Никако много и никако брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и много се не сва |
ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта!..{S} Сад пр |
ред?!{S} Организми се не развијају тако брзо.{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него |
м на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још |
ло непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га ј |
је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци п |
је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгледао к |
и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{ |
ово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недељ |
уке на универзитету.{S} И свуда озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе з |
а се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу његовом у исто време и брига |
добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>једноме< |
ули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} |
лим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим долази учење |
а се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам доша |
уштву или народу његовом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се |
ош више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без |
окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А |
је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље д |
ам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и |
омпромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поделу нар |
аго оној задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> |
и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су |
ад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једно |
то причао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, |
{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да ид |
нула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...< |
да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за |
бице да воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде |
ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допад |
питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p> |
е снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу |
што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела скупљати сваку коштицу и доносити је уч |
.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} |
е наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је било пот |
ога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако дале |
му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша о |
ине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: н |
е и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о се |
{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати. |
а буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>поли |
еба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко својих ч |
о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко својих чиновника управља це |
учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле вољ |
/> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Скочите, па |
еби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да |
вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша |
и он и додаде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, д |
ајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на |
оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код сво |
А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега |
ију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само ј |
и пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Ми |
пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је са |
/> <p>И кмет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде |
ро хранила и <pb n="295" /> нису за њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заједниц |
вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} |
Милица, која је сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушевачко, да се мало про |
ко се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове из п |
дим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли оквас |
...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за брисање!...{S} Добро.{S} Оставите таблу и писаљку у клу |
м по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви тре |
се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде сад опет |
моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; |
{S} Најпосле им је показала, како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је |
!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може |
бран, ни телеграф, ни телефон, ни парне бродове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни разне др |
Према овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена врати |
50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три једнака дела или три |
ина, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на др |
је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} Друго, добре су се |
и имадне барем по један сто и потребан број столица високих, четвороногих, варошких, те да се |
агорици, да свака кућа направи потребан број кревета и имадне барем по један сто и потребан бро |
да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да ниј |
Друго, добре су се стране овога малога броја ученика и негомилања разреда огледале јасно и у в |
Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем картону).{S} Нађит |
да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим је једанпут чује, и напра |
таве таблице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда р |
реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi>десет</hi> ових |
истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Ко |
округле и неокругле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за |
недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, четвор |
да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком дете |
рном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим |
бује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше да исповедају ов |
д две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, према другим народима |
ло с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићим |
огу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напре |
о и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али на |
деле на „именителна“,и „прилагателна“, „бројителна“, „местоименија“.... „Једноброј: именителни |
откуд опасности од тога пребројавања и бројне већине у простих непросвећених народа.{S} Јер је |
, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај празник |
ца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колико музара а |
јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко у |
белога дуда и места за храњење свелених буба у пролеће.</p> <pb n="382" /> <p>Путеви су у целом |
чава све о челама; због гајења свилених буба све о свиленој буби; због гајења живине и угледног |
лики, он поручи мало семена од свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чу |
и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и з |
потребно говорити о вредности свилених буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Р |
воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не |
рименат и разумевање, усред механизма и бубања напамет по осталим предметима, па је нешто чуо и |
еприродношћу и онакарађеношћу, напоље с бубањем речи напамет или механизмом, напоље с дресуром |
како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица прои |
што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не |
бог гајења свилених буба све о свиленој буби; због гајења живине и угледног живинарника све о д |
ећ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки |
е су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас |
ажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушевац!..{S} Косово!..{S} |
у се примали по околини него неписмени „Бугари“, јер су умели да направе план од свачега и да о |
на савезница и сестра — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само војска срп |
рените се Црногорцима!..{S} Окрените се Бугарима!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод јуна |
рчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка? |
о Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разговору изишли су још на једно |
ачу, точак, јаје, мотику, ашов, сикиру, будак, лопату, грабуље, даску, греду, сврдао, тестере, |
једва дочекаше час поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу |
мо гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за дотеривање и намештање |
јка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми |
, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По |
је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све тако зване наставе, свега обра |
} Ово је чинило, да не само сва настава буде занимљивија и трајнија, него да се и око и рука де |
е чинио две користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању |
којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, |
лело, да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни |
Зато и морам гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога ма |
и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђерима, што се зове игуман и а |
. „Можете, рече Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И |
елео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у свему</hi> и <hi>расадник</hi> з |
.{S} Једном речи, осетио је потребу, да буде прави савремени пољопривредник, и то не само теори |
мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар општински и остане у своме селу.{S} Ласкало |
туран, а сад је желео <pb n="283" /> да буде културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, д |
Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно пространо двориште.{S} Треба да буде зград |
да буде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и оба |
довољно пространо двориште.{S} Треба да буде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана са п |
је скицирао своје замисли.{S} Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно пространо д |
послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему |
одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка за малтер |
ега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде ње |
избележио и испричао како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле |
во ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би гото |
ако су знали не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истова |
што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на |
ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад |
чинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узме |
.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> направити и у |
са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији посао. |
буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; |
, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi> |
мо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Нап |
да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, који држе кров, а колика на споредним |
је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n="182" /> одмерена и сварљива.{S} Тај раст ом |
.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, грађене и угађа |
му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, к |
свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се св |
нука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора да буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, |
ја ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свакојаке дас |
ди, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да до |
велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{ |
стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушал |
<p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, р |
но мало скромних сеоских ствари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</ |
са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше разго |
о свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> |
и и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека к |
сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнем |
очели да отварају школе у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља |
.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико просторија, колико ће врата да тр |
сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај |
ите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клу |
нога су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гледала како се плете леса. |
направио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све че |
и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до |
, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта шт |
у, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу |
ену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели |
буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особито за |
ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После поду |
и да је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било т |
иљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечера |
ула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари |
азлене загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђацима: |
актичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а практич |
створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико |
оље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира о |
у и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене м |
међу дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се |
p> <p>Никад Радиша није више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком н |
пођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог министа |
соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили по |
како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да умемо; и није пропуштао, да их |
на новој школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и |
хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси |
у.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо |
у и не кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутра |
Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша да |
може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој сл |
ли села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и рад |
ћена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан |
.</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова шко |
реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода |
м је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова шк |
адзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и старешина.{S} Отуда |
ога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све зап |
леда у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене |
боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то време долазио је у оближ |
кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и |
школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне с |
а требати.{S} Прво је смислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља |
га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и п |
ио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да уг |
није.{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири соб |
и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао неки застирач у |
Радиша је опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих |
што не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највише зм |
и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани; да преправку изврши најбољ |
треби као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу |
да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком м |
; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> < |
целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим стар |
ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене палате у Загорици, дотле ће се с |
жемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти раз |
дом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чис |
ве хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати!...</p> <p>У науци дак |
учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због кованлука |
е, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико |
мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није зан |
евна и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потреб |
ати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“...</p> < |
палату, с којом ћете се поносити докле буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могл |
ао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле Радишини ови вел |
и састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S |
на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад |
инити за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он |
„А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече д |
и, онда се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место |
е вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују се г |
о-или трогодишњу бербу — колико грађење буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да |
рошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још му |
расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друг |
па после митрополит или архијепископ и буде најстарији над свима српским калуђерима и поповима |
а Радиша се пријави у Учитељску Школу и буде примљен међу првима.{S} Ова је школа преобразила Р |
ле данас тежимо <pb n="351" /> да сваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда н |
уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слу |
изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно разумео тај пос |
b n="87" /> и ученицима његовим почетак буде мио.{S} Чобани протерују стоку поред школе и заста |
а их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом саст |
ју, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село вел |
како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — колико |
о ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет о то |
ајде, у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је |
а он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост...{S} Мало |
купо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више радника на томе.{S} Тако ће по |
им лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће д |
ија за живот.{S} Нека <pb n="192" /> он буде само умерен, одмерен, одабран, промишљен и правила |
гао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Заг |
убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља |
грао речима</hi>!...</p> <p>Кад све ово буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда се в |
ње према деци, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати, и неће привла |
цу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувишну д |
су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а дру |
и они угодније живели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао б |
илета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову на |
многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, да питомци њини из њих износе што више оног |
ригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно што треба сви |
ознаница и ученица много учинила, да то буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњивала им |
једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас н |
и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Р |
други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> |
воје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слобо |
есам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га преско |
А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или г |
ченицима.{S} Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао да |
ку има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем....</ |
бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А |
идем у Богословију, па <pb n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр |
ем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, па |
на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да грешим |
окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; ти |
о користан другоме, колико сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио |
ем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после |
дошао до највиших наука и добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, |
кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>После ј |
народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у т |
с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад |
господин министар пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо сво |
у и несрећу у животу, <pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, |
чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ к |
редујемо; али нити можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и само <hi>поправљ |
ла малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо што г |
оже навест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, рече В |
да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да |
вари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато т |
оже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо своју науку!..{S} С |
оже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо своју науку!.. “</p> |
оже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо науку!..“</p> |
ет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо науку!...“</p> </div> |
д заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} Она друга деца, што |
коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се |
настирима и задужбинама причаћу вам кад будете већи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слу |
а Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним очима па, |
код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим |
ако хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господине.</p> <p>— Не |
ше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао с |
ест ти од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ |
S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и |
зе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналији ш |
сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут |
у људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори |
не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинил |
и Милан је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе |
али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом...{S} За тим је |
у дневног учења.{S} И чиме се год могла будити права побожност, она унутарња, у срцу а не спољн |
ба терати на кретање, и у њима поступно будити интерес.{S} Има и ограничених, и њих треба жалит |
телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива, досетљива, весела и мила...</p> <p>Рад |
оре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили |
ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више |
па су омотане овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте |
S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњем <pb n="335" |
је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи свему |
.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж |
ни, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Мил |
ви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду |
ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака |
оје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Он |
и раздаље, према томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало замисли па р |
је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p> <p>— |
да треба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, греда, |
азвитак човеков.{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да је здравље у |
а их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би могао да о |
јгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи један другоме, они буду крвници, и |
без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обични |
авању свратио пажњу, да цигле морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и |
у куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и |
мосталан рад.{S} Загоричани престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде де |
то учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И д |
олица!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И онога часа посла Грују кмету |
барем ученице Даничине, да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад ум |
да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибаниц |
ваљало престругати укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да |
пише молбу министарству за учитеља, кад буду готови.{S} Постидни иза других села а жељни науке |
ветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужењ |
а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу |
ико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните јед |
клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{ |
д и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових година као они.{S} Зато не само да није жалио |
лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду пролазили кроз загоричку школу и гледали како се у |
буду добри пријатељи један другоме, они буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="106" / |
љи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами |
су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у градини ш |
их волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену з |
гама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задру |
е ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да се учитељима законом з |
онда народ мој нема најлепши изглед на будућност, све док се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме |
м половином.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, о којој може прем |
предовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом прилик |
н је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али је време једно, неиздељено; оно је ц |
ситницу у овој величанственој припреми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као |
жи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности“, јер расте на свакој земљи и потискује све |
укама Радишиним биле згодно средство за буђење националне свести и љубави према јунацима нашим |
ума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима |
р се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се |
спусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и |
погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S |
.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} К |
показала својима, како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и |
сте ли добро запамтили, како се намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе? — На коју |
ана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} |
сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша п |
је ово свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погл |
опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?. |
p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде буквар, те поново прочиташе све оне редове, што су чита |
оже, помози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледали су и нат |
е, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је |
јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је |
у књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам |
ици и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да |
љашке!..{S} Доста.</p> <p>„Сад оставите буквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јест |
ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и слова код ока!...{S} Нађите с |
Добро сте то запамтили.{S} Сад извадите буквар!..{S} Да читамо.{S} Нађите око!..{S} Које је то |
оме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столи |
писано мало другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађите после џамије и феса велика слова па паз |
тите свако слово.{S} Зато опет извадите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова редом!..{S} Хајде с |
кнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите код пера!..{S} Да прочитамо још ј |
едали, Радиша настави:</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам |
аше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Претурите све листове до рибе!..{S} Поглед |
...“).</p> <pb n="89" /> <p>„Сад узмите буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули лепо!... |
дајте у слова код змије!..{S} Затворите буквар и оставите га!..{S}Узмите таблице <pb n="92" /> |
а код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Затворите буквар, па нека га на клупи; извадите таблице!..{S} Изб |
слова поред њих! — Доста.{S} Затворите буквар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узм |
код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу |
Које је штампано?....{S} Сад затворите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да ва |
трану, где нема ових пруга!{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова |
мало <pb n="107" /> пре!..{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова |
и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Које је то слово |
{S} А кад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, само их добро чувајте!...“</p> </div> < |
S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га остављати овде у школи.{S} А |
рите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да |
су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну п |
гу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, са |
Гусле у школи</head> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните право!..{S} Гру |
блу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!.. |
те да их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штампан |
} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се |
аки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву |
Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда извади један |
а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да к |
} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево, има слова, а на друго |
сами <pb n="84" /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најп |
Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не мог |
неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад |
е нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперете симо онда, кад се испр |
дине.{S} Радиши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и одн |
па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi>слова |
ли мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да |
.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бр |
да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Рецит |
те таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем н |
це, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и п |
табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а изв |
ете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>таблици</hi>, |
у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <hi>школа</ |
то и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето га дру |
n="183" /> лакших ствари из другог дела буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на на |
тили, окрените ову неповезану страну од буквара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окренули |
речи на слогове и гласове, и читање из буквара и писање онога што се прочита; и све је ово тро |
да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо в |
каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да до |
повећега одмора Радиша каже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике |
ђоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није толико ни изненадио, н |
ако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По |
да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и букваре и табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам |
во, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао |
Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Извадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да ва |
ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се |
еме.{S} Зато ви ујутру немојте доносити букваре и таблице, него их оставите код куће (само сакр |
ко да их на леђима носе; како да чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да д |
оке свакојаких јексера, две тестије, 30 букварова, 30 камених таблица, кутију крижуља, кутију п |
рбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, |
тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране повезано а с друго није |
и у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у слов |
д чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји?..{S} Погледајте у |
су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, направљена <pb n="85" |
а с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напише |
Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је т |
{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{ |
?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова сло |
{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А ј |
?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте у слова п |
.{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S} Шта је |
.{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод |
— Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и и |
.{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује пос |
: именителни јелени...“ и тако даље.{S} Букварци су све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али |
при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плајвазу.“ Целу страну про |
и и часловци „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтирци |
рци читају Псалтир, часловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, |
ше по нека књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n="17" /> „пс |
варци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол |
диша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, иже, |
асловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, |
искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с |
диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено н |
веж по некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спа |
ојурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њим |
из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, |
оље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за опози |
и и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не меће полошке, с рав |
дио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви м |
опада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S |
адиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - право са |
политику, нити је безбожник, нити какав бунтовник и јеретик, него најпреданији културни радник, |
Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и мах |
ли се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</ |
син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико места око цвета проврте а дрш |
— коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> — џамија, <hi>ф</hi> |
ц.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово ко |
о чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите м |
ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi |
е својим редом</head> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А тала |
ач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино |
тране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба |
д феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркв |
од гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је нас |
ца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi> |
апишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви |
рвета?..{S} Нађите му слова!..{S} Испод бурета видите једно дете насликано.{S} То је <hi>ђак</h |
Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла |
ша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И ка |
анова, ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била! |
лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — |
положи је на крај тога платна па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} Онда је помакну |
е господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине |
отов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче други |
н.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине и ширине |
мен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површину коју му треба |
ов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро покваси целу о |
измерио површину коју му треба покрити бусеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с ти |
ојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — колица. |
каза се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да б |
више је децу занимало, како је последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с |
ј страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, где се бус |
помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За ча |
у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они |
и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском сваке године извесна сума на име помоћи |
).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад |
ише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (о |
— коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S |
реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и нап |
гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 го |
џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, к |
слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета |
Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напи |
у само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и |
одабрана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њо |
hi>ћ</hi> — ћупа, <hi>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <h |
</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — |
и напиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и на |
во <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и |
<hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Које слово треба ве |
л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и т |
у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било |
ства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер |
имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и |
шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке д |
живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и зд |
се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зид |
ма има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за |
у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање било |
та на површини, него га морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаил |
..{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо |
лико компромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поде |
тију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и |
ома и важно и занимљиво, да свако своје важније особине детињскога доба у главноме задржава и п |
спремила и добре плетаре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски |
х ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком и гађање у ни |
мо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи |
> <p>Тело и његов развитак у почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле најпо |
“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Радишин унутарњи мир и његов м |
е чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, |
Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније особине детињ |
подин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} |
едостајало Радишиној градини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињским плот |
занат, који није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на културу и живот људски м |
него певање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за навек, |
че Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша |
на мајка завири у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, што ће |
је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла на |
допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својо |
са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију |
а гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат |
малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води в |
види и да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши |
је — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу занимало, |
лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у учионицама као и у свима просторијама велике з |
истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> </div> <div type="chapter |
лепо избаци, да они тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извор |
стране учионице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту с малим |
је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и оп |
м буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и |
све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и |
ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сун |
емља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S |
о, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија тело; хладноћа унутарња, душевна, убија |
о доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у |
колу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете |
да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли т |
радите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче и п |
ивот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и |
о и храна, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А от |
ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, при |
су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И градина је ш |
турене и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <pb n="369" /> |
м помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ И молитва му је поти |
о школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни народи!{S} Зд |
да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и вели |
Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радов |
то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог пожив |
е бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио је оваквога друга господин Радиша!“ рек |
д деце, особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и се |
кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више |
и да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су с |
ко је градину уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А |
зумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да |
и граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је |
особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из |
поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови).</p> <p>Ра |
љко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“ |
Радишним јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— |
и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови).</p |
ама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p> </div> <div type="chapter" xml |
на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="2 |
а је скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!..“</p> </div> <div type="cha |
лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, |
а Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а св |
ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку |
и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су |
да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се дола |
и напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда м |
а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити јасне предс |
е не узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете од својих старијих...</p> <p>Ето то за |
то кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато х |
ак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако буд |
и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже д |
о знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и м |
же мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и да кажет |
{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на |
а сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S |
го <hi>умењем</hi> и <hi>радом</hi>.{S} Ваља да се <hi>навикавају на рад</hi> и да <hi>умеју</h |
оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види |
а мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> имати у глави, па је онда ла |
човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а |
ек, какав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и |
ле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити јасне представе о количинама и њиховим од |
речари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} |
викавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понуд |
аки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи, или кад им треба |
<hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као |
оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну |
има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} |
и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турск |
аднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање |
и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за пре и две за п |
треба дизати зграду, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрио |
„господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и соб |
одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учит |
.{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А |
нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, |
ни народ.{S} У нижој основној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи |
алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачку дружину....{S} За |
дите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретнете неког човека?..{S} А |
ете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља |
о школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је |
Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, |
ога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у |
упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност и послушност, |
иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више |
о сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ |
ичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до са |
ове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n="348" /> он слободно упр |
као: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и |
те да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да |
} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке с |
је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и употребити.{S} И грехота би било |
, и поче да намешта крајње камење, које ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио |
ојаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све што ж |
е и сваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{ |
.{S} Немојте главу много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрип |
леда, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издајник |
је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој основној ш |
кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се после један другом свети и од добрих комши |
азују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога зна |
ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља. |
го да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То |
варио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: <pb n="342" /> растурат’ човеку кућу ни криву ни |
а? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, господине; само слушам шта људи зборе! рече одлуч |
шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари та |
и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да и |
могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и човека |
самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</ |
то је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно пот |
рство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарст |
задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили |
оправи настава или рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што в |
задрузи свако чељаде...</p> <p>Највише ваља чувати децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладн |
<p>На првом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да се то здравље његово и одржи |
ост, неук, непросвећен и празноверан; и ваља му само тај ум употребити и развити.{S} За тим се |
дна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} Учити природу, из природе и на |
редак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа |
лики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо |
а два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају на просветитеља његовога Св. Саву и |
розвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о |
{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градин |
на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га уб |
То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да ради |
он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одг |
рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ реч |
о висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она поди |
ду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и |
литаве.{S} А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би |
не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распу |
а купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> напра |
у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{ |
Шта се ту чује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S |
вар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља |
— оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то п |
44" /> ма како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и д |
донела у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да достигне своје саврше |
ре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане |
кад сретнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љутите ј |
леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила се, и нужник ископан, ограђен и покрив |
ла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у загоричкој школ |
коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели |
е ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне ус |
та.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то и |
а не пријања и који би напредовали како ваља само под лаком женском руком.{S} Судница је непрес |
осећања се извесно неће развијати како ваља.{S} Место лепоте и радости болник у свету види сам |
о најузвишенија, не могу развијати како ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и за душевни и за |
озиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије науке, видео сам шта пам |
емо црепом.{S} Од школе да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и други... |
одине, кад чинимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће при |
да двориште школско није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити неприлике, особито |
је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији његовим |
мо кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми добијемо један товар, |
у и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити мно |
е сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика пос |
о и естетична.{S} Све је природно, само ваља проучавати природу, познати је и употребити силе њ |
ојица заједно, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу |
све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{ |
ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не заборав |
ћања онога што је пријатно и непријатно ваља да се развију осећања за све оно што је лепо, исти |
рећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</h |
адиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{ |
на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се вешати цреп |
збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је |
сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, да нико бол |
.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!. |
, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} Немојте глав |
ар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете |
цо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почк |
то ње употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнемо како в |
добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољавати и законске прописе, докле се они не и |
тијег рада и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n="181" /> стална навика на рад |
како се намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе? — На коју страну да окренете ова |
слетку, мислио је Радиша, духовну храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, |
ао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, ма |
ле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад |
то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика г |
мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако |
> <pb n="391" /> <p>Наше школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по ра |
о паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ |
p>Наше школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као з |
једно клубе довршило а друго почињало, ваљало помучити, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И з |
да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S |
ци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада причекати док надође млеко, али је нови |
ака, греда, дирека, рогова и летава.{S} Ваљало је приближно знати и колико ће отићи камена, пес |
е пред вратима школским била готова.{S} Ваљало је само још посути шљунком или песком И тога има |
ознају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им згодном приликом врсте ка |
о обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне две попречне дашчице, што |
знали су које је која страна света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села, наоколо, а у пр |
у копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљ |
и, и Латински, па после и Француски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није имао времена. |
правилности, лепоте и разноврсности.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из ко |
био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колик |
едан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотине кола креча, преко с |
на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопати целу градину, направити распоред где ћ |
.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа |
земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти |
затварају колица, и дно.{S} Попречне је ваљало престругати укосо, те да колица буду горе шира а |
ње и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И ов |
није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати равну, хоризонталну површину његову з |
неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљк |
оди својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да држи меру у томе и д |
још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све наместио и легао, |
о.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учи |
иша је имао највише муке.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било н |
елу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и усавршити, унесавши у |
ме требају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупити на једно место, па коме треба, да зна г |
граду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, и по |
ко спушта капији.{S} Онда је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја |
и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све д |
ене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо |
А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело д |
.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само д |
мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ књигу“.</p> <pb n="8" / |
ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни се |
оворили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Радова |
лача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој |
{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а |
ми градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било |
о ово овако: „Прошли сам <pb n="184" /> вам пут казао, да се свако име људско, човечије или жен |
оје ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, |
И знајте, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше као запањени |
ицима; иначе ћете их остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, к |
то сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је см |
о једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево |
о <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — ча |
ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али |
е.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не |
лово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} |
и, а местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и |
едва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али |
поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загориц |
мене господин министар пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо |
ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У он |
рати, предложити господину министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци |
асите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се ви |
истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, |
/p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} |
у Фабрику или радионицу машинску, па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну маш |
hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да ост |
кону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се прича, које је црк |
уквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да |
отегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом |
{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви ст |
ите министарству да имате зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учини као |
одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се м |
џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писана да пишете |
<pb n="127" /> продужио: „Сад пазите да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, која |
о их оставите код куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите шт |
ђице, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прст |
Два! — Кад пружите напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их кол |
е Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у |
сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него гледам свој по |
м малу задужбину, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Радиши |
људи, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; ча |
ско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше ц |
<p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно |
ашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и как |
ци и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу...</p |
север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да ви |
не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пла |
а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек |
„Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам прегледам готову зграду...“</p> <p>Радиша, блажен ш |
.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам ка |
у вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је |
рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на оно |
ено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су др |
опет буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} Отво |
се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуљ |
печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их |
ра да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога |
S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да г |
ле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко |
е могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се прича |
звадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам |
књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се помињ |
раја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, |
ам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне с |
есет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а |
а вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од новина), да га |
уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа |
апиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <h |
Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изгину |
да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школована Вида — знам, да ћете вол |
"339" /> <p>— Господине капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме сн |
или Дешчанском Кладенцу....</p> <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</h |
лике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко г |
госпођа.</p> <pb n="269" /> <p>— А која вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{ |
ону страну где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише! |
затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, д |
и, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико пажње обратили сточарству, воћарству |
а, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа није отето, са |
волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне |
ему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> </div> </div> <pb n="56" /> |
те сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учил |
авршио испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико |
десну страну и на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно |
и нову школу и изабрало место за њу, па вам министар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да |
писмено, него удара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуш |
и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на пример, стоке све мање и ка |
им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој умешности Радишин |
је место прилично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ћ |
још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније могу да измер |
уда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад |
ста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису чекали никад ни једн |
друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђу |
ите што год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку за сваки пос |
тати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и ду |
су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А |
„<title>Стрижено кошено</title>,“ па ће вам она најбоље показати откуд толико раздора, неслоге |
ница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Т |
Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су и |
ађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И |
други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостив |
свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри |
вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединствен начин |
е, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да н |
не бисте учинили, господин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, ка |
за послове своје потпуно спремни, сваки вам представља не само потпуно развијену личност него у |
за рачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је остало?.{S} Уз |
вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, је |
{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите о |
само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви |
S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!.. |
лавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али |
змију и слова код змије!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Пр |
а слова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните и ов |
мо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је с |
Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њих запам |
је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које ј |
у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома |
све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi> |
људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала па |
.{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. |
и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући |
добро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили о |
м, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави |
нда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да |
па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате |
е три низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с д |
(а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу |
>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S} Ко |
ете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десетке завије |
е ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запа |
устите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгу |
и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— |
село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у |
ако док се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Кол |
.{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико в |
уци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите |
ели?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Уз |
упи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у |
ало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите јо |
сет?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узми |
S} Оставите једну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико |
и известили се, да можете добити колико вам год затреба за мајсторе, за столарски рад и друге п |
вети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много |
блице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за брисање!...{S} Добро.{S} Ос |
своју, подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећ |
е и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, пог |
и окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирај |
ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро |
и зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите |
може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете |
ад све то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да |
у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и |
!{S} Јер се ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу |
е.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и |
е, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој на |
лушате.{S} Добро морате слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да |
и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћем |
не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више не може узети школу, него и иду |
то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је стра |
и дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све |
останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећ |
ницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Радишу је грлио стари |
>1.{S} Основна начела</head> <p>Не могу вам причати више како је текао и напредовао овај Радиши |
S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био |
ам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Бог |
а, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и д |
е код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесе |
што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарају: |
а, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати него ћу га и <hi>поклонит |
ме мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћет |
S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како в |
вати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здравље и ка |
га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљк |
разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је бук |
и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо време и о пр |
ако хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. |
нијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} |
ле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за т |
то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађит |
ата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били н |
овим манастирима и задужбинама причаћу вам кад будете већи...</p> </div> <div type="chapter" x |
е за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А |
} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо |
ну дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на |
ељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за шко |
>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отворили је.{S} Та |
„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобрена привремено, док не подигнете нов |
ако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и после |
ога другога богаства и напретка...{S} А Вама, господине, нека је најсрдачнија хвала од неба до |
b n="210" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, |
— Не знам мени, него како се ово допада вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, господ |
е и сам сасвим отворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и х |
о више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од |
ке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али |
и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за шк |
.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате о |
руги и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала вама, родитељи мили,</l> <l>Што сте нама <hi>школу</hi> |
....{S} Зато им је рекао:</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што сте дошли и што волите да |
ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} |
крените се западу!..{S} Шта је сад пред вама?.. <pb n="163" /> Окрените се северу!..{S} Шта је |
рените се опет истоку!..{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад пред вам |
да и сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред |
ушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, особит |
видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме сл |
мо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли |
уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} |
за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p> < |
пит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спом |
учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још ср |
ните једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да ј |
у.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и да нау |
и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зида |
па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требало ради |
рио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој земљици до ск |
јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од |
анојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија В |
живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија Вида, пасторка |
аконима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, караконџула и злих духова.{S} И у г |
r" xml:id="SRP19102_C13.3"> <head>3.{S} Ван школе</head> <p>И ван школе напредовало је све.{S} |
19102_C10.10"> <head>10.{S} Даничин рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година у о |
и довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од поли |
нутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здра |
те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су |
читељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду један дру |
још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је |
кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати добро сем |
3.3"> <head>3.{S} Ван школе</head> <p>И ван школе напредовало је све.{S} Нарочито је развијано |
ло, да су се почели поправљати и путови ван Загорице.</p> <p>Одело је у Загорици још непрестано |
а и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S |
јесте, него говоре онако како није, те варају све, особито прост свет.{S} Зато их после кажњав |
.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код |
вет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер см |
нула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не |
покусају и по коју каленицу или чинију варенике.{S} Пред ручак долази и полаженик и он доноси |
и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева |
направило више места за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да с |
оци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намешт |
што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за ро |
да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, |
требе у кући својој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их је алатом, које је о |
друг сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова оби |
е било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, к |
="SRP19102_C3.7"> <head>7.{S} Одлазак у варош с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, ка |
не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кућ |
куд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те приновио нешто од одела и покуповао неке најпо |
што <pb n="380" /> нису морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, нег |
агоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане судове и да се њима тр |
ани не морају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div> <div type="chap |
и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно из |
<hi>Загорица</hi> и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и нови |
ко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се распитају за све. |
х сунце не затече у постељи, дотле је у варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} И су |
и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Бео |
е што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Показивао је опет на којој је страни |
улци и они, који су седели по крајевима вароши, нису ни куповали пера, него су их чупали од сво |
куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде в |
је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем |
, да се разговарају преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, д |
инама, и у одређени дан дође из оближње вароши и околних села читава поворка гостију.{S} Дошло |
ађе једнога најревноснијега помагача из вароши, који познаје и село Загорицу и многе загоричане |
оницу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој зг |
ућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито они |
ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кро |
живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или попо |
раз.</p> <p>Што су се више приближивали вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, н |
ега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас. |
мо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много посла па зато нису много н |
оже потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши |
Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду |
бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједниц |
у и продавали околним селима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга |
} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколи |
ма куће у реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кмет |
села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом и писали су |
S} И у свима тим селима и градовима или варошима живи наш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде |
је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају жандарми.</p> <p>Попа је нај |
а нису као у тестије него широка.{S} По варошима је таква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} З |
е знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с |
Радиша им је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и |
је добро знала, шта је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пази |
х простих, често неписмених мајстора по варошима.{S} А Даничине су ученице уносиле новине и поп |
вала наше примитивне занате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се ода |
м је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан распуст школски Радиша није пров |
аку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених, а из с |
лу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и упо |
вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој За |
И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже двокатницу |
ељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за постељу. |
.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и на |
онео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и с |
то и опрано, углачано и намештено као у варошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога живо |
а је срамота да плаче....</p> <p>Дође и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} |
о црквенско, и чуло се не само по целој варошици него и по околини.{S} То је школско звоно, и о |
он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код |
два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да |
екара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак |
чком оделу сеоском, које је само понека варошка ситница допуњавала и полепшавала; па и њу је Да |
лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле |
као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на п |
дела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А |
дети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изглед |
ћин, који гради кућу, нек је сагради по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па он |
ла већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из двор |
ом сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{ |
раћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали з |
бан број столица високих, четвороногих, варошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и ве |
о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешљано, у леп |
арошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога живота има и свака сеоска кућа па ма како она |
израђивала!{S} Ништа или барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је сама ру |
ала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необично много учинило, не само |
није хтео да га замени новим плотом или варошком тарабом, него оним што је желео да пренесе у с |
деља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S |
А <pb n="15" /> газда и газдарица су по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељака прав |
целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покуш |
ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви |
то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{ |
натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на одмор!..“</p> |
ди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бр |
а редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} |
} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А о |
ч да нећете иметати при изборима, па да вас оставимо?</p> <pb n="339" /> <p>— Господине капетан |
ле наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили |
акога слова стоји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас н |
ћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица |
S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачк |
, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Дан |
то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у букв |
и?..{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код ко |
ира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам овако напамет, јесте ли попамтили ова слова. |
лупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p>После повећега одм |
ој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} Пруж |
таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо после д |
С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} Окрените с |
е и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи без г |
земљоделским пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога жи |
ио, шта је на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на ово |
Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам п |
е; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек в |
не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами |
а на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — |
декламацију „<title>Дижите школе, деца вас моле</title>“, коју су сви лепо разумели и радовали |
двојица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док двојица највећих нису |
} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збун |
ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, него увек |
авом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижу |
{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо |
а за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="230" /> седети у овим талпарама, кровин |
то, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему онога који не зна, учинио је највеће д |
ако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве су најбољ |
што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши на |
оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и |
олу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју н |
<p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под |
столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хај |
<hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, и |
едно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадит |
та, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да ид |
/hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чит |
ао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S |
очели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да памти то ту |
S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је |
евтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твој |
к, који је ове године држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада |
тељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин |
} Али сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за п |
!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали |
, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас двојица |
е?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да |
и су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће |
и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра.. |
ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме |
вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућ |
нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и |
свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да |
творено рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више |
ач: „Нисам имао књиге, господине, молим Вас, научићу други пут... немојте!“ Али учитељ подвикну |
ети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашто сте ме звали?</p> <p>Капетан опет |
т’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за о |
ити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још |
т данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господине министре, да га одмах изволи |
, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани п |
, него за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива написмено, него удара на хартију |
пије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зат |
>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажит |
Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред ст |
мњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јаст |
.{S} Узмите још једну!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте узели?. |
.{S} Узмите још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Коли |
м срећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени завич |
Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> </div> |
i>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да с |
куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његов |
пет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људ |
е.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дрш |
сала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и о |
реба да се подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер сл |
добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и на |
ђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</p> <p>За време одмора Радиш |
одине госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „ |
едаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћем |
лазе <pb n="112" /> у школу, него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам |
и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по |
до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ реч |
асилија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И н |
/hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби им |
рође и читава недеља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба д |
зовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треб |
дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: |
{S} Он је био производ наше школе, која васпитава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он |
не суровости у васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава него подивљава...{S} Избацимо |
вој атмосфери, развијајући се телесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другов |
урођености с принципом прилагођивања и васпитања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним о |
тако зване наставе, свега образовања и васпитања.</p> <p>На другом месту Радиша се старао, да |
овна је настава просто проширено домаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа |
ваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш |
омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добрим васпитањем или правилним просвећивањем народним успемо, |
допринесе штогод и поправци у настави и васпитању подмлатка народнога, те отуда и просвети наро |
же ни бити задатак васпитању народном и васпитању његовога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што в |
вот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и васпитању његовога подмлатка.</p> |
и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и ч |
мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо |
Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава него |
ци могао да изводи и остварује поједине васпитне принципе, које је до сад познавао више теориск |
метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} |
, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошит |
изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша |
ко, читаве главње), једне машице, један ватраљ, један ашов, једну мотику, један чекић, по оке с |
>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостав |
т: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, да он није |
а“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништ |
а направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од поречког |
че металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако ј |
S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како |
унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које |
ове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у вис, г |
и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је в |
ених кандидата, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да |
старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет М |
му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље походилац.</p> <p>— |
е се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели о |
други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе |
скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли н |
а развио овакав разговор:</p> <p>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако је г |
е марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и да с |
рији човек или какав рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} |
и нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи у |
раја, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о ва |
требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, господине министре; али знајте, да ћете погр |
?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут су писали своја |
есно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћ |
д извадите таблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би |
без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу |
, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, гр |
ру за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, |
да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте |
ођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да до |
димо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и |
кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, да тре |
“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „ |
а те остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега |
чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље у |
ица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслон |
која још не могу да појме вредност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом |
е добро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите буквар!..{S} П |
S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака својих, изјавим |
ко, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви |
нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да ви остан |
окисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу |
о ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо |
доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетк |
попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог |
и храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је света и века; и да није било вас, |
аки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па о |
о!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“...</p> <p> |
срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, |
те, него ће се сваке године сва деца из вашега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> |
те га је господин министар преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати |
поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у ш |
ише зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много што шта, а најпре |
о насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Манастире су |
инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку школу....{S} И ту му показа |
год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема |
је воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долаз |
ле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па с |
!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни, да се |
ако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, п |
ва слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову величанствену па |
{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Заг |
н ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало. |
можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу човековом не |
ажније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињ |
на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци зау |
и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа |
ато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварили судницу а начинили школу, те |
Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“...</p> <p>Онда приђе Ради |
поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и к |
који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећних избора и ћораве политике |
децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што с |
ем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; |
то вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што |
мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу... |
ет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми |
у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће |
бли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако м |
ог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учи |
начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их |
, да остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добр |
, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од села? упита их Миљко.</ |
вековима просипати видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу с |
браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали <pb n="263 |
у опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школ |
у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, |
еси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно спавао, |
скочио.{S} Звезде су трептале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само |
м освежен.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдарице |
<head>8.{S} Поправке и прва настава под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мај |
о у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га, она преко обичаја |
а овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује |
део краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна ја |
.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући |
т дечји, да се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато |
трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{S} И певање је во |
порова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога што је право.< |
лупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на |
ампана и прочитала све оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n |
од топли дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни шведска гимна |
шете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи пишет |
> ту изводили најразличнија гимнастичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту |
еду војена <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања, играли се разних игара и надметали у трчању, с |
су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div> <pb n="320" /> <div type="chapter" |
тима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Не дакле на спра |
игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред |
личинама и њиним одношајима, после тога вежбање у тим радњама усмено, напамет, те да се са задо |
иши је Цртање одвише требало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за оно што је |
права.</p> <p>Код читања се продужило и вежбање у растварању речи на слогове и гласове, и читањ |
жи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем добро запамтила и рукописна и штампана и прочи |
огод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је |
инструменат, који је у свакога, може се вежбати <pb n="195" /> сваки дан.{S} И говор је песма, |
ило лако пригодити, јер је оно имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мер |
ити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од њ |
река.{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако, између два дирека.{S |
, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде |
/hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и к |
уче отвесну на <pb n="117" /> основицу, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и |
.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опружи до периферије и с |
уђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да го |
ти на поправци њиховој: мора се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Особито се ос |
ако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А |
же перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} |
иша одви и нађе најлепше вунене чарапе, везене вуницом, па не знајући управо шта да ради и шта |
ести (главније) и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом, из које су изводила ону молбу ил |
е преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго добро |
које предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпо |
>ново</hi> мора се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се с |
4 године после, него је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе, особито због набавке с |
А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим једним створењем, да живимо заједно, да д |
ву пољопривредну машину, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да |
рљање, сејање, окопавање, жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују |
и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и столице, а један је нек |
ко даље.{S} Тако један набави машину за вејање жита, други опет круњач, трећи краву још бољега |
ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете р |
сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вод |
лико траје.{S} Може ли он сада за један век урадити онолико и оно, што су други народи урадили |
ревима.{S} А почетком и половином овога века ослободи се ево само један део његов, ни петина ње |
о рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толик |
во рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да т |
есењега дана шездесетих година прошлога века дође од капетана кмет лепога села Планинице и обја |
рилика наших у другој половини прошлога века; ако она допринесе штогод и поправци у настави и в |
све до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим да |
ића „<title><hi>Емила</hi> деветнаестог века</title>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изиша |
ће се село ваше поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поно |
у!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћу своју:</ |
а је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и |
да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће гласн |
и народ ће наш напредовати и живети до века...</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> |
сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина година он је ишао по земљи |
баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{S} Онда је у Србиј |
напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; |
оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о којима с |
ина година или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко ода |
} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, скоро двапут кише него што је био у свој |
опи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато |
уги веле, за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много више вре |
, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим старима, који п |
и реч и подигли ову нову школу, која ће вековима просипати видело науке на децу вашу и причати |
али редом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим с |
онесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечег |
" /> пију или пију мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и до |
само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би бил |
како се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па х |
е, и направи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркв |
едовно скупљали свакога месеца „за оно, веле, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по толико, |
очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жен |
{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу |
p> <p>— Ти можеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— Они мене слушају за |
да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан |
бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој |
или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до ј |
н свет овај створио за шест дана, други веле, за шест година, трећи за шест векова, а четврти в |
" /> најстарији и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки |
Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се |
емљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, <pb n="88" |
ао душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дана, други ве |
.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; н |
то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, |
зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите |
у; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, на |
неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пусти |
сторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p>— Можемо, можемо! потврдише о |
видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога |
Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да упитају и Рад |
година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много више времена те да створи |
!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика г |
зао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну к |
се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће |
м пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да ј |
} Шта је оно испод цркве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као |
родом и његовом државом.{S} По томе је, вели, држава наша заједничка кућа, наша велика задруга, |
мало узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду са |
пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква |
селу, где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине. |
леди:{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да вид |
подине, свињска глава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасв |
попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из чаршије.{S} Так |
и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} |
госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, |
Радиша остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати |
ead> <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећује, школа отвара очи, школом су |
вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове овако испупчено. |
је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечев |
а!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на ве |
ва у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Погледајте у слова код цркве! |
ке и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам |
би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S |
да до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати |
е <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изговори <hi |
е, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште о |
е једноме да одговори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да |
ла и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него на жени, |
оме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“. |
д вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово б |
ао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши да |
“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, |
поглед на немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више кр |
и милозвучним гласом рече: „Децо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од |
} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а |
иде за својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вече |
де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или три пијемо ми ње |
ко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад први п |
ј природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт Спенсер, организа |
па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оже |
о увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не надмећите се дакле у |
д неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то |
сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволи |
еде на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, |
дно кметово дете и Радиша Радованов.{S} Велика скроји и саши Радиши још једну преобуку, заплете |
премни.{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пођ |
да од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје ле |
н с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли |
и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ни |
опривреде, ручних радова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и практичној геометрији |
убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши мало |
и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и рец |
перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се пише |
„Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{S} О |
ајбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда велика и одавно је заменила мртву и она, лепо однегован |
и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је п |
</p> <p>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, |
!{S} За неколико дана у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради |
тарешина над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназиј |
свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика галантерија у изразима према женскима и пред дец |
ите буквар и нађите после џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Х |
вели, држава наша заједничка кућа, наша велика задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад |
{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за |
новој згради</head> <p>Одавно се издиже велика гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње ј |
тави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од |
ете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога говора или приче |
ни сада били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до н |
и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеја и раздраганости исто онако као и велике љу |
и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти |
и целога века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, |
чнијега узраста и одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро главом дохватао до тавана.{S |
м јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна |
рећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{ |
цртала поједина слова печатана, мала и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихов прави |
дмерена и сварљива.{S} Тај раст омеће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их |
о о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не стане много и да је за десет година ис |
е мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, само је мило по |
дили, прешли су на „Читанчицу“, тражили велика слова и казивали зашто је где написано.</p> <p>К |
а кад набројите шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p |
доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
обри загоричани.{S} Седма је, тако исто велика, што учитељи нису стални, те да што отпочну и из |
дни</hi> развитак, једнак за све, и јер велика већина завршује своје образовање у њима и иде у |
је поручивао из Јелака свакојаке даске, велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито |
људски и рука људска израђује.{S} Куће, велике грађевине: школе, цркве, позоришта, музеји и раз |
n="112" /> у школу, него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објав |
у учионицама као и у свима просторијама велике загоричке школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо |
х је једва дочекала, да после и она има велике ученице и да преко њих све више утиче на поправк |
} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Не дакле на справама него у реду, |
је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту изводили |
да не само своје ученике, нарочито ове велике, обучи како се што калеми, него и да преко њих и |
не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на |
о за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да ви |
то, и на самим колицима проврте округле велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег др |
тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две године.</ |
радио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за стола |
S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове |
и, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гим |
ите што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје ј |
ти ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у ку |
рослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> <p>Освануо је Пе |
онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много.{S} |
тре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: д |
си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што |
адиша је ове године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису прими |
оје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће |
иште и пливалиште за Радишине ученике и велике и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету Миљ |
сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — |
изградили постеље (кревете) и подигли и велике и мале са земље, изградили лепе кашике, <pb n="3 |
иша поред свакидањих малих ђака учити и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели |
смеја и раздраганости исто онако као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу |
којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљавају одмах о |
да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p>Новина је у овоме времену била т |
после је помагао мајсторима, не тражећи велике наднице но колико му се да.{S} За школу је треба |
<p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад наброј |
ша не само редовно од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 године после, него је ст |
то једва дочекаше долазак свештеников у велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Ми |
уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао |
че, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њ |
опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју него мали, а друго они |
ори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је д |
ајстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више ж |
дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није решио...</p> <p>Сутрадан рано д |
ре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па |
одговорио, толико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу при |
<p>И каменарска је „индустрија“ учинила велики напредак.{S} Не само да су људи свуда копали и р |
ће у присојној страни сваки домаћин има велики воћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и |
их дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он поручи мало семена од свилених буба и у једн |
тра или прекосутра, јер је и онако снег велики, па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша више во |
е породице.{S} А испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио глав |
е му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он |
те?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра оп |
и међусобно убијање!...{S} Јер, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<foreign xml:lang |
оме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре с |
гледа у њу?...</p> <p>Напредак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али ј |
у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најстари |
и и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели зачикавати с малима, који ће пре да |
те одношаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћ |
а хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он |
го твоја ишпартана поља, ушорена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, ш |
овима, које мали загоричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лет |
!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и |
И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не м |
д ограде и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало не |
купалиште, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, кој |
} Веселији него икад дотле Радишини ови велики ђаци остављају школу, да идуће Недеље опет дођу |
и само на поправку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се по |
мали напредовали у школи, толико су ови велики чинили за напредак свој и за напредак села.{S} И |
им пословима руководићемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћ |
су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки |
пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њи |
друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је от |
че: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали ст |
огу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само |
ленули у господина надзорника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша нап |
толико му је још милије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} |
долазе Недељом, као што су долазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше д |
што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава ко |
S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри |
из суднице кући и каза својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрад |
ко!{S} Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу |
име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени посао, за који сам се толико спремао. |
о хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а п |
остало ништа друго; него да купе један велики чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреб |
{S} Зато Радиша намисли, да учини један велики оглед.{S} Једном приликом запита Миљка, чије је |
име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} Почињете да учите књигу.{S} Сва мудрос |
мао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Стевана, В |
све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} И н |
ти.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим одлучно одг |
нио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n=" |
еке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да |
некако много размахнуо руком и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио |
{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико велики прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише. |
о да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики град изненадио је не само Радишу него и оца њего |
Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: |
.{S} Радишини мали ученици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице ж |
школи</head> <p>Идуће Недеље упитали су велики ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збор и |
и опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обра |
лу децу нећу учити Недељом и празницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да |
Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четврти.{S} Онда Радиша рече:</p |
и нема собе.{S} Да су дворишта ограђена великим прошћем или дугачким и дебелим врљикама и да је |
о име људско, човечије или женино, пише великим словом из почетка.{S} Сад запамтите, да се и <h |
е казао, да се свако <hi>село</hi> пише великим словом и почели су од Загорице па писали сва по |
в дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да |
Радиша једне Недеље договори са својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде |
нога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили |
школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се крај школској години.{S |
све оно, што је прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад још више није сл |
ја загоричкој школи и Радиша је почео с великим ученицима својим Недељом егзерцир с пушком и га |
ави место феса носио је неку шеширину с великим ободом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „панта |
ога нашао за потребно, да упозна децу с великим словима и рукописним и штампаним.{S} Рекао им ј |
памтите, да се <hi>наша имена</hi> пишу великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</h |
амтите, да се и <hi>презимена</hi> пишу великим словом.{S} На пример, за твоје презиме Лазовић |
>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу великим словом, на пример Срби и Србија треба велико <h |
i>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим словом и писали су све у околини.{S} И на после |
а се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом и писали су све познате.{S} Другом прили |
ао је дакле Радиша с истим ученицима, и великима, да продужи започети посао и у овој години.{S} |
знали.{S} А мали загоричани су причали великима о тужној царици Милици и о причању необичнога |
израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали су све виш |
ко вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје де |
ујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише |
код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова се основа разграна |
види што већи простор и покаже што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Показива |
ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш |
стања, па се можете побојати скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили см |
лим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би ј |
: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, |
њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вар |
сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју него |
свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму писменост у |
Крсман, један од најразборитијих првих великих ђака његових, који баш тада беше изишао из војс |
о су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато |
околним селима.{S} Један од оних првих великих ученика Радишиних отворио је и стружницу у најб |
малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај ра |
i>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као мала, с |
hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано ист |
великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Ва |
реба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Које сло |
треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..! |
м словом, на пример Срби и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба велико <hi>т</h |
велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> |
а велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и |
S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблицу, да |
Како је теби име?..{S} Које слово треба велико?..{S} Како је теби?..{S} Које ти слово треба вел |
Како је теби?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба в |
пример, за твоје презиме Лазовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</h |
велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба велико <hi |
како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велик |
о <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Ла |
авно девет месеца.{S} Време таман доста велико да се заборави много што шта, особито у ово врем |
исано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> писа |
<hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Мож |
до и на грабац, него чекају док порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа |
етврте стране.{S} Изгледало је сада као велико гувно с малим испупчењем код стожера.{S} Онда ре |
исано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је пис |
спођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврш |
} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу тр |
оле; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од |
прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико камење може тако да се намешта.“ Почеше и деца д |
Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и |
тај понос као да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да |
<p>Даница подиже очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у |
ук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајније |
, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких и сун |
сађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабраниј |
је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађати камење |
Радиша је опет причао по нешто из тога великога света, што га је видео за време бављења свога |
да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војска,</l> <l> |
Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише војске на Косову пољу ш |
ао у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако |
ично импоновао и са дубине научне, и са великога родољубља, и са големе преданости тој школи и |
итва: помену се сви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А дец |
ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она |
79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу |
ти друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју имам да извршим у овоме |
се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти в |
прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је |
да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по Великој Госпођи и да продужимо науку коју сте почели!“. |
ога одељења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове шк |
и и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе загоричке почел |
ио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> </div> </div> <pb n="302" /> <div |
го а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у оч |
и негомилања разреда огледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли о |
и него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином својом што се зове „небо“ и Земља.{S |
а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово и <pb n="82" /> позове цара Л |
ола беше обична кућа на једном спрату с великом стрејом са све четири стране и с узаним дворишт |
девојку и добру домаћицу и помоћницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да |
е мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се в |
х ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и п |
народи раде и граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практичну геометрију.{S} Ови су његов |
ори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ј |
е.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>стварају руком</hi>.{S |
И они који пролазе радовали су се, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А сп |
њаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи његови другови одлуче с |
стране пред вратима, а у средини једну велику лесу, преко које свако дете мора да пређе.{S} Се |
а писму учитељеву, Радиша ступи у једну велику кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Рад |
<p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мисл |
ики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одг |
ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? у |
<hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком каже: |
hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, |
; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је |
те; то је кад показујемо нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S |
икад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и |
м вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као |
чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стружниц |
ба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене палате у Загорици, дотле ће се с њом поми |
највише припомогли, да се подигне овај величанствени храм науке и видела, којим ће се село ваш |
олазио и посматрао сваку ситницу у овој величанственој припреми будућности.{S} Та све је ово он |
чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше величанствену и дирљиву народну молитву.</p> <quote> <l |
вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову величанствену палату, с којом ћете се поносити докле бу |
а крај тога платна па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} Онда је помакну по ономе пл |
е, како је год ко желео, и узимао према величини њиној по два, три и <pb n="39" /> четири гроша |
и није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на културу и живот људски мало има рав |
је овако утврдио главни нацрт зграде и величину појединих одељења, онда је видео, колико му тр |
видело напредак твој, твој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што |
ована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним гласом |
нију и најлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p |
ајка прекиде ћутање:</p> <p>— Дано, шта велиш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже |
за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта |
н једва дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?< |
ећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с паж |
ази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, |
истати, одговори Тома.</p> <p>— Е право велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо т |
и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, па му је доб |
и и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће некако угреје |
еник се мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се нам |
е се, да простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, господине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо |
ље, господине, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме посл |
ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше не |
.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још ре |
оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у ш |
о; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и |
љицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, д |
да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш |
— ћупа, <hi>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> |
оњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ов |
; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi |
>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће о |
то испод коња!..{S} То је насликан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке |
е да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им ј |
а пазили, да се, поред примерне чистоте вентилацијом и отвореним прозорима, кад је год лепо и т |
конструјисао у једној стакленој цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради, |
џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвет |
дрвета које мирише.{S} Нађите слова код венца: писано и печатано!..{S} Преврните и тај лист!..{ |
коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <h |
апишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви! |
И доиста после неколико недеља Груја се венча са Станојком и она остави девера и свекрву а дође |
r" xml:id="SRP19102_C10.3"> <head>3.{S} Венчање</head> <p>Муњевитом брзином разнео се глас по с |
p> <p>Настало је спремање за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, |
ирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у јед |
рму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А ка |
} Јесте; ти си се с младом твојом данас венчао, да живите заједно, да чините једну душу са два |
се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S |
легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гус |
та, господине?“ одговори мајстор Милета веома радознало. „Да замесиш доста блата с плевом па да |
мо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, да с |
е не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, песка и камења п |
аша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има само тридесет |
наке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније особи |
главчином, паоцима и наплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовин |
је ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, |
и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радишина и Да |
сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршијска пратња, јер код њих у селу н |
у му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} |
пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно постиже у заједничким покретима по команд |
танову уђе један висок, личан, просед и веома симпатичан човек и, подижући десну руку десном об |
е било у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умнож |
Читала су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје |
чело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} |
p> <p>Сељани примише ову изјаву кметову веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадр |
а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ствари и општа корист.</p> </di |
и гвозденим путовима.{S} У њега су још веома ретке благотворне установе пошта и телеграф.{S} У |
Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер |
осле дођу села и градови где живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они |
ебе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; |
{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, |
?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђавих дела а радов |
е вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, |
и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима царевима, краљевима и јунаци |
боје ово могло назвати учењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непозна |
ад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али |
децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - п |
да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, |
ове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S |
рло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S |
тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А |
у и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, па су само п |
и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су други опет наводили, како |
да Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухва |
да су то градила деца, они никако нису веровали.{S} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и кона |
еба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу...</p> <p>Најпосле и капетан позва |
Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђавих дела а радовање и |
ледало им је свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у то |
{S} Колико је лудо, на пример, само оно веровање, да душа може напредовати и онда, кад тело пат |
па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљковом конструисао и кам |
во је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој ум |
тако ћете одмах по говору познати туђу веру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њ |
ој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога се |
е добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види сво |
т, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као |
ожемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену |
двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, они урадили.{S} Зато |
о испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ него <hi>фес</hi>..{S} Камо му кићанка?...{S} Нађи |
его и жива, будна, примљива, досетљива, весела и мила...</p> <p>Радионица је попуњена сасвим.{S |
ица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо! |
чком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужење.{S} |
чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле Радишини ови велики ђаци остав |
о да помисли.</p> <p>Дође и после подне веселији из школе и слушао је све што му је газдарица р |
се у загоричкој школи продужавао са још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време леч |
који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што им |
едину омладине загоричке и не уживају у веселим играма њеним и не сећају се младости своје и то |
се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих загоричана!{S} И што се зидови издизали све виш |
ина је одјекивала од песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ |
е и небо хтело да загоричка школа почне весело и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и ученицима њ |
оже знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево док |
о му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише |
е.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а ничега извештаченога, усиљенога и намештенога |
нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом све напредује...</p> </div> |
у души слушалаца пријатно расположење и веселост.{S} А један такав инструменат носи собом сваки |
није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у том |
ша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке и не уживају у весели |
н.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише ла |
авите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље ме |
S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам |
ао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помис |
а; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује своје зубе.{S} |
е кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у једном крају до школе мала |
зведу до краја, него их сваки политички ветар може одувати чак на супротни крај отаџбине наше, |
кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно парче и да |
ири стране света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, |
а облаци иду у разним правцима, како их ветар тера; да <pb n="190" /> ветрови нису подједнако х |
ку?{S} За време одмора, док се учионица ветрила, деца су чечала око школе под стрејом, по оним |
североисточне стране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је |
југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову |
свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно |
лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Р |
и изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање младица и пресађивање о |
, како их ветар тера; да <pb n="190" /> ветрови нису подједнако хладни и топли, да зими Сунце с |
и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је ода |
тварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> |
а господара, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем |
е и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите д |
у уређивао „<title>Јавност</title>“.{S} Већ и само име овога листа казивало је, да има нешто ск |
. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} |
шена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да засад |
иђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господ |
“, „изелица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео |
обито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухватала и готовљење јела, шт |
илан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди г |
ред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим писмена младића.{S} Сад су му |
ао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и |
да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији његовим одговорима |
други стан, и пространа загоричка школа већ постаје тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све |
.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођ |
својом вредном, али послом и порођајима већ изнуреном половином.{S} Али је пред њим незнана буд |
дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било ј |
го још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте ко |
оној старој школи, ево је трећа година већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, п |
ло брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, да се ув |
на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно |
агибом на северну страну.{S} Дотле деца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно |
ине обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гле |
упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у |
ло сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиш |
и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сј |
напредовао, и Радиша <pb n="359" /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} |
ио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узв |
им ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с ос |
одужна школа и градина школска, која је већ постала мали расадник за ово село.{S} И тек је наст |
</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само |
к су они прошли по дворишту, постеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту |
пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одгов |
ође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то пар |
ближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с ј |
ћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа бо |
ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица произведених из семена, те |
ити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је нар |
ече, да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и |
м био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро поква |
е деца разболевају!...“</p> <p>Подне је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се |
је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> </div> <div type="chapter" |
Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таблиц |
а била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S} И |
уће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само још није купио то огњиште.{ |
а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, |
уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљ |
нак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али с |
бу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{S} |
ћи па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, |
а га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу За |
им, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште па сад рече своји |
су, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А |
ј може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али ј |
и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: |
ени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ и данас <pb n="281" /> после подне питала, шта да р |
ој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а |
како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова школска |
зговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им реч |
диши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру с |
е онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да вич |
диша предвиђао од плетарства.{S} Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Планиници |
особито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара |
едао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треб |
пане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је свака сува грана и пр |
на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитеље |
кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова зиданих неколико главних улица, гд |
ливање.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је већ већа половина зиданих кућа покривених црепом, и све |
угачкога коша општинскога сложено их је већ неколико стотина једна на другу, да се не би кривил |
м а крај утврди концем.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и |
ићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и |
е може узети школу, него и идуће године већ можемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} |
да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div> < |
ога дана почетком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само |
младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких |
себи и своме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло |
авио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школе н |
<pb n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово |
ла и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S |
а виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Сту |
} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ <pb n="316" /> није више допадало ни родитељима а к |
иге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Радиш |
назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и |
уравњено место за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у г |
ју још прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје ко |
а је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа доне |
е се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спушт |
д спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Леп |
иша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} |
јој је загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зв |
у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из |
рлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован |
раду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један табак ха |
имао кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају |
по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су св |
ли целу књигу и чинили разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А ма |
лтуру и живот људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ печене цигле лежало је покривених |
и и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као |
била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, з |
га дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зеленилом.{S} Друге |
а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописци и они, који има |
био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после сунца почела да стижу школи.{S} Радиша |
то си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какве сав паметан свет данас |
е су и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша |
гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не |
метно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и прем |
е селу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, < |
да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају у клупе.{S} |
и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од |
{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им з |
цима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, |
да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала |
о рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и уч |
је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали конц |
ро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли |
да — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} |
него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би |
књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило. |
рипреми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код ку |
међу оба крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ прв |
лити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао један |
оста, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу |
е и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> <p>Миљко сле |
дна и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљев |
ву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са пр |
стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S |
је и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> < |
чи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа далек |
а говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле |
У „пансионату“</head> <p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не |
је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка |
кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јест |
ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у старији разред, то и |
ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и председницим |
их износи направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вар |
а и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и леп |
час се саставише на средини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење и ове потре |
ло ове дечаке загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div |
пољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S} То је |
S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за с |
деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали букв |
е, пресађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најода |
ead> <p>Младе „ћерамиџије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас |
{S} А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове но |
мента: старих (консервативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у напредовању |
м прекопавању и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, |
а они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нов |
рво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво наст |
ам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ одавно полегале, Радишин газда немађаше више никакв |
поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога плота, зелен |
та.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале као уср |
жи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава |
в намештај, ново грејање, већа чистота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да |
и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S |
то је мала; а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по вароши |
радионици школској, у столарству, прва већа направа била ђерзонка.{S} Ученици су после, особит |
аправи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не |
остом и непросвећеном човеку да припада већа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда |
ош и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и |
ош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова обична паланка него доцније престоница Београд |
грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} |
и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p |
на а прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подр |
да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казу |
више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, били су |
е да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једанпут рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас |
с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим долази |
ћи својој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их је алатом, које је он донео со |
лу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршујемо само школску годину, него и о |
су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамти |
ње.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је већ већа половина зиданих кућа покривених црепом, и све се |
а у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле земљу б |
и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточн |
више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S} Он је ову н |
е распоређено свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака |
а кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то би |
е и неправо је, да учитељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељске школе имао благодеја |
м; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, |
ршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим парама, него се мора заду |
е вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људском, зато су |
Колико је у четири реда?...{S} Које је веће: или четири десетке или четрдесет?..{S} Колико је |
S} Колико је у пет редова?..{S} Које је веће: педесет или пет десетака?..{S} Колико је у шест р |
.{S} Колико је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или тридесет?..{S} Колико је у че |
ким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде |
е из првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега три |
унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће предсобље, које беше употребљено за кујну, али ту |
за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике ње |
своје мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би м |
Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није |
{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десетака?..{S} Колико је у девет |
а.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, гледајући посао, који до сад никад |
та и тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао |
женске зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} |
ге државне и приватне зграде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво кућ |
тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него кад су нешто направила да сасвим личи на оно |
ачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с |
вари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске радове није могао упуштати и с тога, |
онај, који избави удављеника, учини му веће доброчинство од родитеља, који су га родили“..{S} |
ужим гимназију, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео |
е не пустила“.{S} У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може то |
дужимо науку коју сте почели!“..</p> <p>Веће опште радости у Загорици није било од постања њена |
очели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и к |
рођења и смрти у животу човековом нема већега и значајнијега дана но што је женидба а код дево |
живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства од овога!{S} Нема зацело.{S} И живо |
у живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства од овога!{ |
ко, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и школу |
.{S} Начините мали котурић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спус |
жније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у |
ли болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше |
ма и задужбинама причаћу вам кад будете већи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да |
зонка.{S} Ученици су после, особито они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстор |
р, организам од организама; и што је он већи у простору, то више времена треба да се изврше изв |
p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су до |
ањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стан |
ја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом |
и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже што више великих брда, равница, р |
је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждре |
азили, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у градини школск |
ме, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито |
рић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више табле |
У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А |
ће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либ |
и) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дањ |
да врбује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше да исповед |
довно деца узимала на читање, особито о већим празницима, а после и они, који су излазили из шк |
ну.{S} Спољне углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само |
и више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што ј |
> развитак, једнак за све, и јер велика већина завршује своје образовање у њима и иде у живот.{ |
а се место једнога или неколицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих |
..“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и д |
или неколицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после је проме |
опасности од тога пребројавања и бројне већине у простих непросвећених народа.{S} Јер је у њих |
оле и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје дец |
ши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је |
игде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда од гледичије или бодљикаво |
.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије групе, која страхује од ових |
читања дошло би које предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило неш |
јо данас погрешно трчати за том простом већином.{S} Право добро може бити на страни само неколи |
е ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S} Т |
и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином крајем градине по оним неправилним остацима до |
зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у |
{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили и по |
а, као око школе њихове.{S} Дворишта су већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на је |
раде и да све решавају <pb n="402" /> „већином гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више |
/head> <p>„Народ“ је победио.{S} Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и у скуп |
е шириле на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима, неписменим |
већину и само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „ |
у, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те |
та, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су |
школе је стан за послужитеља, с једном већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод |
збиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну |
и казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; св |
ригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да |
ви топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу |
, те су породице и општине неподобне за већу дружбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро св |
кутија па и коричењу књига.{S} Много је већу употребу Радиша предвиђао од плетарства.{S} Оно је |
<p>Познавању земље и камења обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његови су учениц |
кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вред |
људи треба да се уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се старао да што више разви |
нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зид |
шљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целоку |
е да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, каква ће нам после требати увек, а не посл |
јемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мисл |
, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и све спремају за ж |
сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо |
уди у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или куповину, могу наћи новаца лако и с |
у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам |
још <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши |
олски и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки п |
е тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли дана |
а се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао разговор и сећао се шта је данас видео |
же оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова ј |
назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорил |
оћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и ш |
се први дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша данас нити је имао другова нити се игра |
дину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући |
бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са |
је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} С |
м, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, те |
се договоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разго |
ва, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не |
е милостињу за свој неки манастир, па у вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори: |
пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све п |
а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста |
на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, који јавља да |
ад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зград |
а често и остајао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, прича |
а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад |
еми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дођ |
повечераше сви; само Радиши никако ова вечера није пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера |
ије пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут веч |
их шетња необично им је пријала мајкина вечера.{S} Што им год спреми, слатко повечерају.{S} А з |
у растоваривање и намештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове |
млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За врем |
у блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пу |
да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити до |
к је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{ |
и или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказама“ |
авни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да је с |
адње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} От |
е му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, |
е ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога на |
а на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да на |
дишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало похладно, |
дговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива |
а рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, |
тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиш |
напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао је све |
кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{ |
о; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{ |
воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиши осташе на па |
ти су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега разговора, слике са данашњега пута, од села |
е му је остало у Планиници....{S} После вечере прострше по асури једну поњавицу и метнуше један |
оста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада је седела с њима заједно, а није дворела п |
одужавао пријатан разговор за све време вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога велик |
ко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало |
е, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год воле |
а се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна од снаха |
кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање к |
шине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи ком |
обних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ов |
аке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слушају ка |
и по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> <pb n="323" |
дан много слађа него други пут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} |
о питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери газдарица простре скромну постељицу и Радиши, и |
евање црквених песама при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плај |
шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, како су од суднице начинили школу, о |
воре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у |
ут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру најпре принеше као обично сира с младим кајмаком |
куће спремило и донело све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи |
за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина |
газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео д |
ом дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра п |
те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код Ра |
ворене и на доксату постављену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица |
и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више |
редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око округле совре, високе једва једну стопу, |
реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није р |
а.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само |
опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, |
уству госпођином престављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатл |
вим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чу |
кћи провредниле се по кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, |
е, како је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети много дрвета.{S} В |
ли нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају |
</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци.{S} |
време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у |
зећи у ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у школу и седа |
цом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је таман онолико била загр |
зно окретање „на лево“, „на десно“, или вешање и преметање на справама, којих у загоричкој школ |
летава правих под конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су м |
г имао право, кад је рекао; „Настава је вештина дружења с децом“.{S} И доиста, Радиши није треб |
ј се свет много више користио наукама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у |
ривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>ствара |
тој школи и напретку њеном, и са ретке вештине и способности, да у другога развије плам за нау |
} А особито су у овој школи напредовале вештине, јер је сваки ученик у школи седео угодно и сва |
аука је од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људ |
е гледао, да свакога ученика обучи овој вештини и да свакоме даје из градине гранчице за калемљ |
акренула.{S} Сви се почудише овој малој вештини и досетљивости и запамтише је.{S} Онда се то уч |
Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продај |
дравље, Радиша желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што |
иродним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, караконџула и злих духова. |
зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретање у рад |
ине“, него просто „учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан |
м један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! — Два! — Један! |
другојаче и паметније код својих кућа, ви сте највише припомогли, да се подигне овај величанст |
да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све примити још лакше него она мала деца и боље |
, по правди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбин |
реба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да ј |
акве раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, |
то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиша говори |
ва ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да в |
рате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно |
S} И кад ових тридесет слова запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А д |
га тридесет слова, и кад њих запамтите, ви можете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S |
и оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, што сте се изделили у не |
радите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се м |
овако, положено, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — |
; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте са |
рта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши. |
лаго и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} Почињете да уч |
дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, |
тијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче извојеване сл |
ете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што вол |
а разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и |
видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе |
е хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отвор |
: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин ми |
устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, што је требало да научи |
о то да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у |
чега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други није могао да |
ом, на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мал |
трмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је ист |
ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалек |
ма и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из почетка, од прво |
го није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окрените левој руци а ову ш |
луд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, к |
ога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље |
ишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{ |
о, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрените даље, а ову са сл |
ори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здрављ |
лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се н |
ћете и ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године учили први разред, а сад ћете пре |
д?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја с |
а ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће р |
овори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, што сте се изделили |
е да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођ |
че.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} |
ст и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што с |
пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не |
ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово |
ешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</ |
ци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у ш |
> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капије |
их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између ли |
ме.{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо |
свећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду св |
рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> |
да или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи ј |
и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умет |
кој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете о |
к учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, |
паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и п |
ного и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и да урадите |
} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет!..{S} Узмите трид |
ве општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруг |
јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да каже |
тоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Ко |
местите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте |
онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше |
м“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда |
} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да Ва |
олико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на о |
ко „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у |
.{S} На које слово личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ово печатано!..{S} На шта личи оно?.. |
врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе шт |
нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор |
и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам |
ош и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и да сте с |
ло гласати за владиног кандидата, па да ви останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати д |
кварили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> |
ним јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умем |
што донесе послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пуно девојака! рече Радиша госпођи.</p> <p>— С |
ите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се претур |
опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, |
ет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он |
Надгледа и по потреби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам |
е клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p |
иђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S |
ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да от |
ата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, |
ругу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упита министар.</p> <p>- Отуда што сам читао |
те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па пр |
д стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви можете трпати тога ђубрета колико хоћете па све залу |
м казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објасни |
ско и младићско.{S} И кроз кратко време ви ћете осетити, како много више знате од оних, који ни |
е угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушај |
ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из |
те.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све о |
кваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми |
шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а он |
код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} |
г, стог, свиња, слама, слава...{S} Дете ви!..</p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лакше је да кажемо н |
а, висина, равнина, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</h |
е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер |
е, уста, устукнути, умукнути...{S} Дете ви!..{S} Тако можемо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сен |
ато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре |
оправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово |
а села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да молимо минист |
па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi |
и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и пораст |
м да дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете овако (показује), те да их н |
дно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је |
S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само да дол |
шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша |
каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разгов |
стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко зн |
ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у о |
ече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви |
ајпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па |
сате? упита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је бил |
те оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, |
а, тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређате вла |
право?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше сел |
о, пепео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, |
а школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S |
<p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пишете, |
де, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у |
је могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати з |
р-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, |
љ.</p> <pb n="146" /> <p>„Ето, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да научите |
ке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче и паметније код својих кућа, ви ст |
но:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{ |
со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите о |
још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А зна |
, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам |
љно рекао Радиши: „Та, господине, нисте Ви овде постављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И ни |
ола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко |
е рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучит |
даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви |
ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} З |
S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>После једнога са |
њу господин министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не |
па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представници власти, што треба да мирите нар |
ађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прв |
акше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово о |
о, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</p> </div> </div> <pb |
Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите. |
ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ов |
! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како с |
оре и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како се |
и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово сл |
е и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали сте |
!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S} Напишите га и ви!.{S} Направите печатано ж!..{S} Ево <hi>з</hi>!..{S} |
(Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код коња! |
Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се пи |
о сад е, код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе.{ |
пазите како се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код цркве |
Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Које је слово ко |
Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код дрвет |
ало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пиш |
Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и |
} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} Напиш |
} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва слова |
S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Н |
.) Које је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S |
л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите ово печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi |
ше само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да ви |
амо савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начините печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као |
слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и в |
има његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу. |
ле и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачним |
аза руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин министар |
аши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете га |
ве Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других с |
пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно код |
едајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле |
дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — |
је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћ |
те, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано г!..{S} На шта личи!..{S} Е, |
е сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е, код е |
евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред!. |
е, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како се пиш |
.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p> |
паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што ст |
него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године у |
и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пишет |
на него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одмори |
нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете дру |
се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi |
S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите оно код табле!..{S} |
S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађи |
азите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде с |
дгледа и мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну ру |
ажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од к |
ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{ |
ано!..{S} Ево <hi>х</hi>!{S} Напишите и ви!..{S} Направите ово печатано!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S |
.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта |
Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли да |
реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Које |
<p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви ст |
него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креч |
о, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке ко |
росветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала ва |
о ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} Хајдете |
зреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S |
нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скупоћ |
е трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи |
Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од |
јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је на |
у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад |
ј, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} Зато опет |
сподин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} |
ано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а |
рдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро размислили: колико ту земље треба преврнути?! |
ему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има два |
ње или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међу |
буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које |
.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас). |
.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и на |
а ћете за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} |
умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај |
чити још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили сте ка |
школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, |
, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет |
е у школу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите |
а у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се |
еља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај праз |
и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доносити букваре и таблице, него их о |
S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако мало парче платна па да га уве |
обедио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} В |
мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду |
де да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва д |
отово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овим |
нас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему оно |
свету и како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се |
ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите |
нда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање ј |
почео је овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу |
и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели посло |
сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; п |
одине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога треба да се одморит |
вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија Вида, пасторка Грујина, по свршетку <pb n="373" /> осно |
и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!. |
p> <p>Да вам испричам како је школована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је он |
Груја мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ села Загорице и тако је и сврши |
скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца „з |
руја помаже а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— |
им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{ |
а је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима |
о да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно |
д било још од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много лак |
одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ бе |
им селима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да ли |
камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша је прво прегледао |
па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Раст |
о искупило по села, особито женских, да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, за |
ану, опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вече |
па оду Томиној кући, <pb n="221" /> да виде колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} О |
културном напретку других народа, те да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас мно |
у у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да |
а одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили послу, и онда нам неће затворит |
што су ученице све практички имале и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} |
да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је |
сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће господин пресудити овај спор, а она двоји |
неколико.{S} Тако су очигледно могли да виде и „метаморфозу“ инсеката и откуда се добива свила. |
или грађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и лета |
ће и млади и стари загоричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им |
да собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Истина то још не бе |
Радиша је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли |
еда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једн |
то расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} |
их сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад |
воје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на |
овири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: |
кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред |
ша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Ми |
аду или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се |
ео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечаности својих другова.{S} Али ка |
, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао |
ло никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као |
а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као роса!“ |
многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем |
је село и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> </div> </div> <pb |
ађајима у оним знатним местима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у |
су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и приличан простор на тој страни, па с |
талоне“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одело |
иде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: |
ну нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада прашин |
азао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њег |
рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као з |
а и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где с |
олако приђе колевци и подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако |
иди своје село него и да ученици његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели с |
иша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавај |
страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радиш |
вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извла |
несе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} |
е л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га з |
диша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, да их пусти у к |
своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зо |
} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку. |
парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима је б |
своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини |
своје и приближну цену.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ заузима око своје школе, и да је |
на становницима његовим.{S} Наједанпут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу. |
о даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за |
е хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> </div> <div type="chapter" xml |
подигне овај величанствени храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је света и в |
гу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по једна од ових новина, где се бели усред воћња |
о дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држал |
оше и најлепши дом науке, највећи извор видела и среће наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас с |
<p>Кад је настало време ницања, деца су видела, да оно семе, што је посејано сувише плитко, као |
и школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили |
.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, ишло је |
клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће |
ћи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Г |
але „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти загоричани, толико потрошили па |
рио.{S} Кад су завршили ово записивање, видели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подв |
о више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb n="188" /> после |
о је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела |
намо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S |
о беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, |
нам, господине, ниједан.{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну не |
{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И гради |
ли и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморн |
{S} Њини учитељи нису толико путовали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бит |
о“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часл |
диша сам направио, да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се у |
у.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на св |
оричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била зарасла у кор |
<pb n="31" /> сељаци и укућани Радишини видели црквенску књигу у Радише, учинило им се, да је о |
ка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара душа у кући |
ао, те су млади загоричани очима својим видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све |
и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико крштења.{S |
.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да буде код К |
мо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све како мајстори раде?!...</p> <p>И одмах изиђо |
великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у |
а место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, |
ве Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хла |
То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и пре |
b n="287" /> и много обрадовало, кад су видели, како лепе и другојаче котаричице они умеју да п |
да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима је многи отац претио сво |
разочарали, прво <pb n="301" /> кад су видели каква им је школа — мало боља него што је била њ |
краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами поч |
иђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли |
о је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о |
за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како је тешко разбијати камење, без барут |
докле се они не измене; а загоричани су видели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} |
ушним загоричанима много допало, јер су видели, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда уста |
родали солидне робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} О |
едивали, као да га неколико година нису видели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши је све |
ат даљине од стружнице, више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од |
гледајући посао, који до сад никад нису видели.{S} И за кратко време била је довршена и друга с |
ца његовога.{S} Никад у животу они нису видели толико кућа и толико људи на једном месту као ов |
е не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личи |
ао и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоских ствари може да |
ојску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај један или не уме или не мо |
<head>3. У Рачуну</head> <p>Као што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и очигледно. |
истос рекао ученицима својим: „Не крите видело под сто, него га изнесите <pb n="311" /> на сто, |
ене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју величину и срећу |
нову школу, која ће вековима просипати видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави |
све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а ни |
чи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање што се зове наука и м |
о ваља?...{S} Учио сам најновије науке, видео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то |
ојка: здрава, лепа, отворена и паметна: видео сам је неколико пута у среској канцеларији, кад с |
Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, него учење онога |
је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а |
ају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и с |
вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну машину (у Кристалној Палати у Лондону), у к |
асвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озида |
а <pb n="54" /> сам у овоме свету доста видео и доста научио.{S} Сад долази време, да се вратим |
9102_C3.11"> <head>11.{S} Шта је Радиша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у |
9102_C1.4.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша видео тамо</head> <p>Бављење Радишино на страни учинило |
овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, |
их за први разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни о |
калемарство и воћарство, јер је Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, само што загор |
вити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за п |
ц многих заната.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен на селу, те добро |
а преобразила Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење сами |
нешто из тога великога света, што га је видео за време бављења свога на страни, и много што шта |
е и величину појединих одељења, онда је видео, колико му треба врата и прозора и могао израчуна |
ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољавати и законске прописе, докл |
{S} О, како се само запрепастио, кад је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, и д |
нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не |
два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено и |
...{S} У једној радионици у Немачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је |
тао прву Економију и Социологију, он је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков <pb n |
Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да нар |
други преокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега света отишле далеко, д |
цузи су градили нашу железницу, и он је видео, како Талијани дељу камен за мостове као да је од |
шко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже |
ивање.{S} Необично му се допало, што је видео у једној најпросвећенијој земљи: да је пливање у |
S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке мале, толико |
диша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових радова: од круте хартије (карто |
е креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и |
ико песка, да се на игралишту више није видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правил |
све.{S} Главно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети |
а се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити и брз |
и, и што је толико путовао по свету, те видео како други напреднији народи раде.{S} Али је све |
и, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и < |
радове, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо |
ржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна |
гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за |
А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од т |
неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је закл |
и од мене си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до |
шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?! |
опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради |
а прочитао претпис о своме премештају и видео уверење, којим је постављен за Прњавор, смркло му |
јецање, како Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређује |
тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за |
„Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико смо се мучили; и д |
тељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба „црквено пјеније“ и захваљивао ј |
као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Радиша имао право, кад му је говорио о |
пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека |
тишао сам једанпут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који мање ра |
куда сам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на |
селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, |
велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ће би |
и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и своју неспрему над |
свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му д |
S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга |
го сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре много добро о теби. |
њега.{S} Он је ову наставну новину само видео на страни и необично му се допала; али је сам ниј |
и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> </div> </di |
слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} После в |
е радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су нек |
а онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да |
.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чи |
ражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и уређење њено, кад је походио |
....{S} Сад затворите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испр |
вога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што видесмо, још првих дана од ученика направио мале калдрм |
циљеве.{S} И на саборима је милина била видети ове умне, учене и школоване младе загоричанке у |
сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће ку |
м младићима бележе наднице, па ће после видети, како ће им труд рачунати и наградити.{S} А за с |
општинских пара, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они домаћини, кој |
, да задовољимо капетана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, ко |
е највеће у околини школе, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одат |
ва чекао, да одатле прегледа све што се видети могло.{S} Одмах је стао питати како се зове које |
памтио и измислио.{S} О, само да можете видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да д |
.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је било само од ових похода за пет, ш |
а.{S} Господин ревизор је мислио, да ће видети дечаке после основне школе, од 12 до 15 година.{ |
место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опе |
апред, а одушевљење Радишино читаоци ће видети најбоље из самога рада његовога даље.</p> <p>По |
и у <pb n="42" /> тајне човекова тела и видети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне ду |
лопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је зани |
тава млада шума, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S} |
Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко |
ити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да т |
ква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разговор, |
у све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село |
и својој, оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S |
ђаци и походиоци градине школске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После |
никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети колико су истрајности и усталаштва показали ти м |
је, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгле |
њиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њему и свима |
е се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико новца има у Загорици по пајантама, тавани |
војим.{S} Милина је <pb n="360" /> било видети, како су се загорички ђаци грабили, да очувају с |
приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо |
ајвеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и |
с очију, којима се отворе очи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то |
нда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекуј |
ујо, покварио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први |
ет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је н |
у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Д |
Е, за то ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја |
ује камење и зашто се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гледали <pb n |
ељу дана.{S} И загоричани први пут сада видеше у своме селу дунђерско тестере и да се стружу др |
да слаже први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једн |
довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рогове |
ља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорн |
газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и р |
и његов друг сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа |
неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} А |
ад су понудили господина надзорника, да види школску градину, он је сасвим озбиљно рекао Радиши |
рило Даничина мајка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се об |
а уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавили читање, па су после писали.{S} |
Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиже покривач и |
авио; и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> |
S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За |
помешаним с осмејком поче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови заве |
ајпосле је господин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу |
Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша |
косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога учитеља.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао |
како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери |
ше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, |
од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама < |
} Радиша је прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен |
то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А б |
ло у селу живе душе, која није дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али што с |
, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али о |
ао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и |
само да није много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{ |
а <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се уј |
да се користи овим лепим данима, те да види и другу половину свога села.{S} Зато рече деци: „Д |
Да одлети на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића |
зажели не само више да научи, него и да види како живе ти народи, који су измакли од нас тако м |
ут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац прип |
је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је побележио и посл |
} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она |
па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто |
о кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли данас још дрва шко |
свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање |
{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једн |
је излазило и старо и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно |
е и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је бл |
бама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у њима об |
умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и какав кори |
била она два излета, не само да Радиша види своје село него и да ученици његови виде што више |
није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света и то усавршено. |
чим је једанпут чује, и направи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме што је |
да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у |
ечиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он то н |
ино</head> <p>Успех се Радишина рада не види толико у школи колико у селу његовом; јер школа и |
да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дан |
учио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, |
<p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротиња!</p> <p |
ао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да |
полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За њег |
а, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи и |
цима само још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била |
писмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, с |
и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни наро |
мо је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да с |
сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војс |
ош брдо, и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже што више великих брда, р |
де, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га питал |
но, кад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен својој савести, која му још није дов |
се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће ко |
ј ум употребити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, просто |
оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капетаном и учитељем; и |
одевати и дужи разговори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само речима и ништа |
ћи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да изм |
е разговор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича |
н кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њи |
Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође |
аре школе да се мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици |
аничина мајка завири у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, шт |
азе на све четири стране тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограни |
ерамидом.{S} Кроза село и старо и младо види необична путника и необичан товар и сећа се, да им |
ња и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе |
лако разумевати и примати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује |
ного’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А |
речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</h |
} Место лепоте и радости болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људима у ње |
јим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види...</p> <p>У том |
Али слушајте господина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа |
школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата |
онда рече: „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће |
руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} |
чење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили оно што сам в |
ћа (тачака).{S} Узмите крижуље!..{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да уз |
ар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање табли |
ју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!..{S} Дете овако!..{S} Избришите |
— други.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао да с |
а?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} Ко |
е за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би |
мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— Спу |
амо да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико |
.{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет истоку!.. |
.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили, како се намешта буквар |
н.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Извадите их!...{S} |
седала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче пр |
, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и |
те, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако |
вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} Која се с |
/> <p>„Сад узмите буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Онда |
е дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и о |
љно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се |
им бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све |
аџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непо |
прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваш |
ите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам <pb |
г да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ И молитва му |
ас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} |
, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна права и слободе, те да се издв |
и било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S |
загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога пи |
Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем К |
д неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако в |
и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по Великој Госпођи и да |
</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} С |
, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радуј |
начин.{S} И кад завирите у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} Сама кућа није као наша.{S} Пр |
пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите има ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова? |
з чаршије?..{S} По чему познајете?..{S} Видите слова поред љуљашке!..{S} Доста.</p> <p>„Сад ост |
{S} Колико је тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам ре |
i>о</hi>; <hi>о</hi> — <hi>око</hi>.{S} Видите, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с |
е прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите д |
е мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извештај послао о њему...</p> <p>- Проч |
ко било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да пого |
му, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборила г |
мети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у |
ише не расипа онако као пре, него свуда видите разуман распоред и штедњу.{S} Мајке много чистиј |
.{S} Нађите му слова!..{S} Испод бурета видите једно дете насликано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} |
школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, учен |
иси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е видите, овако полако можемо да читамо све ово испод сви |
слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Одавде видите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, |
а до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли |
чним и чађавим кровињарама, у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима |
рвнарама које прокишњавају, у којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога ча |
да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!. |
ричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не познате!{S} |
боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да у |
је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар тем |
код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље ч |
тврди Радиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - п |
Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао п |
и и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша ка |
сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те |
еге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова |
а му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не дово |
ли о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Даница поди |
би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па после |
већености и умешности.</p> <p>Зато, ако видиш каквога несташка, који ником не да мира, немој се |
може постати најчеститији човек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар |
хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, па ти се учини |
ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учин |
онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас, или какве поја |
бре зграде школске, простране учионице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а |
ј канцеларији</head> <p>Једнога дана по Видову дне донесе пандур капетански кмету Миљку једно п |
шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одгово |
омилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно реч |
лости, која долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљењ |
што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и покривена цр |
сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у чиновника просвећених земаља европских, звонце |
а си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи падоше нек |
у; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја би |
тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви с |
после краткога времена Миљко сазвао све виђеније људе свога села на договор; и договорили се, д |
и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и |
реко Грује Радиша позва неколико својих виђенијих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шт |
ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, |
прегледао прописе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „превасходно“.{S} Кад и |
лико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћ |
дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и ку |
едале постеље и ствари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту |
удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву побожну молит |
стрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат |
бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њ |
те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} |
а гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побаца |
Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као |
и!“ и овај се опружи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и само с |
ушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљ |
школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кме |
во писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније! |
вони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не |
га села и свога детињства, чича Миладин викну: „Ено, господине, наше школе!“ Радиша погледа низ |
и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да л |
каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапут два јесу че |
у Псалтир, часловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; вед |
ужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете да вас |
по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, караконџула и злих д |
азвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао игуман па архимандри |
стара својих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газ |
дало као неки модерни парк с пространом вилом у средини, а градина као најуређенији европски ра |
ан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју |
дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим даним |
S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пиј |
погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вина <pb n="13" /> и пљоску ракије, мало пастрме и слан |
котарицу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила |
мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена. |
елен, родителни јелена, дателни јелену, винителни јелена, звателни јелене и творителни јеленом; |
, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље. |
: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живел |
тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе о |
у подруму Радишином није било места за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за гост |
90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински < |
иљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец |
јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насу |
ом, те је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гости |
им сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{ |
с доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића пале и саг |
з жене, то ти је градина без градинара, виноград без виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То |
је градина без градинара, виноград без виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете б |
о земља: њиве, ливаде, куће и окућиште, виногради и воћњаци, — <pb n="350" /> све то остане наш |
снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Господњем“ и радовати се делу руку својих, за |
а, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино се прос |
.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до г |
опада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да ок |
за појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде о |
кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, кр |
жите их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! — <pb n="83" /> Спустите их, овако! — Кад с |
жи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде рав |
{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с |
опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуострва <pb n="377" |
њих кутија гвоздених и челичних „пера“, висили су снопићи истинских гушчијих пера по дванаест у |
тина, нити, није, ниско, нишка, низина, висина, равнина, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тр |
ухвати чекићем и повуче навише до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа |
не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затвореније, али не црно.{ |
} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га у |
четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и |
дној пречаги, а даска за писање стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 сантиметара од |
капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, |
ште и измере сваку неприступну дужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направил |
о вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и како се расхла |
о мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, в |
томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, из |
порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина |
а равнице затрпавају.{S} Зато нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану по |
е <pb n="181" /> стална навика на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу |
р, а у канцеларију капетанову уђе један висок, личан, просед и веома симпатичан човек и, подижу |
је изгледала овако.{S} Наоколо је била висока ограда од проштака толико дугачких, да највиши ч |
свакога посебице, него једна општа, али висока од земље на даскама, са сламом и лепом чистом ша |
озваше на вечеру.{S} Око округле совре, високе једва једну стопу, поседаше опет на троножне сто |
ли су столове и место троножних столица високе четвороножне с наслоном и усправили чељад, изгра |
ице, које су красиле крупне смеђе очи с високим обрвама, или густа плава коса, или она чиста ду |
кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких и сунце, појави се озго низ рек |
ем по један сто и потребан број столица високих, четвороногих, варошких, те да се свет подиже с |
а из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци и |
хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зна све како је најбољ |
ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале као усред ведре |
а зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да листа на пр |
здизао учитељев сто на јаком постаменту високом читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} |
поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих сејао |
од круте хартије (картонажа), од прућа, витака и сламе (плетарство), од дрвета (столарство или |
исле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div> <pb n="320" /> <div type="c |
из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер пруће |
и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразличније начине па после плету разне кота |
е крошње ногараче, он после горе поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата |
ну Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној |
а једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и довучена је готово ц |
уја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има |
њак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко |
други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n= |
с леве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} |
тврто, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да многи нису прешли у старији разр |
објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него о |
?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њ |
да начини, него да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, к |
умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад |
а сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад, за које врем |
лука и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остај |
{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о т |
ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина |
оге му се уштапиле од толикога стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да л |
много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напре |
!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему |
аспитању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само при купању, повијању, држањ |
ад су дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпо |
равилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с |
мо у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само при купању, п |
одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је би |
боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наш |
{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било још јевтини |
бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, д |
рилично жао, кад чуше да <pb n="305" /> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, |
што год човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и на |
њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само |
hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових т |
ада, или родна њива, или густа шума.{S} Више нема шумарица, грштака, чечвара и трњака, него је |
се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато и посао је напредов |
а за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри |
} Каза им и одакле земљу да узимају.{S} Више школе је било само толико пролаза, колико је захва |
ачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а |
ним ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више приближили њему.</p> <p>После читавог сата одмора |
о још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и намес |
е троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="273" /> само они једно другом.{S} И доиста, |
И овим људима што граде нове куће треба више новаца но што они имају, па се муче и често зајме |
то уради несавршено.{S} Њему само треба више разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то ви |
е турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су запамтили кад је б |
су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала.{S} Ту је мо |
деризирати и усавршити, унесавши у њега више правилности, лепоте и разноврсности.{S} Ваљало је |
буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао |
чака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Колико је у једном реду?..{S} Колик |
кажу збогом.{S} За кратко време никога више није било у дворишту школском.{S} Остао је само Ра |
ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за |
ти да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисци |
ранђео, слава Крсманова, показао је, да више не може да се постави једна општа совра, па да се |
куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог |
то, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много ш |
ма има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле |
а се користи овим лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ва |
ћерамидом или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, да плану у пламен те |
мадашњи посао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које |
покривен даскама, и дрва настругано за више од недељу дана.{S} И загоричани први пут сада виде |
ти остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја си |
{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после је променила значење, и <hi>сав је на |
епшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} |
зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у |
енско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, п |
а ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi |
гом црном брадом, личио је загоричанима више на калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему |
а, па се после шириле на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима |
арао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих оних приј |
{S} Да продужим гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо по |
излегло пуно људи писмених и отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега сел |
гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки |
е најсвечанији дан у години.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас |
е боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућн |
еде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</ |
јер би сваки дан састругао онолико пута више дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се к |
ише млека, и кокошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дај |
а тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да носе десет пута више јаја свак |
како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> <p>Поче |
ша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу човековом не може усрећити и човека и жен |
оји је највише кругова имао.{S} И ништа више није подизало ове дечаке загоричке, да мисле да су |
, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад т |
ла дужност женину и материну, те Даница више није дангубила у школи.</p> <p>Даница је дакле уст |
па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац в |
школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је ова |
план, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио пољопривр |
ољу школу ови, и што вам министар никад више не може узети школу, него и идуће године већ можем |
више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> домаћина!</p> <p>— Реакционар, наза |
мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кућ |
колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко реч |
стоје извори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, |
ваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што |
ји не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и сна |
ке снаге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и н |
акше изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{ |
боко продирала у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, |
тнице у њему.{S} Интересовале су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</hi> и р |
није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих (консерва |
кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и ко |
И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растанка.{S} Сад б |
и партиске, као у нас, него у њима све више достављају поједине новости и доносе оно, што је к |
е приближивали вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на д |
се неким несрећним узроком задруге све више растурају, те услед тога наш свет сиромаши и не мо |
мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необ |
су пролазили за данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов |
у све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља машинама.{S} |
и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за истресање меда, те да се ч |
ином после бити лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо министру војном, и овај не с |
у радионици.{S} Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике кор |
ричана!{S} И што се зидови издизали све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мал |
ила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих развија у |
и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p |
њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне посл |
стано напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доп |
ћу оспособљени, кадри су да сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања углађена и привлачн |
радили.{S} И машине у сваком послу све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје |
лска напредовала из године у годину све више.{S} Жива ограда је израсла толико, да је потпуно з |
ео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласов |
чари, били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S} Само млади циглари нису имали ка |
а има велике ученице и да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, особито у одржањ |
је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам у |
свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас.. |
, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу |
да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с рад |
почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треб |
, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне све по |
ица и ученица много учинила, да то буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњивала им је св |
е поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и у |
и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и св |
не радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане |
а па је морао да одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уве |
испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо неш |
ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb n="198" |
а, ништавнија и штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи |
е Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад |
ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се может |
иван плот.</p> <pb n="207" /> <p>Што је више напредовала Радишина градина, то се више загоричан |
ћи одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали |
има, и познаницима, и друговима, још је више повећавала ову радост његову.</p> <p>Па, при свем |
.{S} Одмах се договорише, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан ве |
дају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, државно, и зато се |
невоље, да им поправи храну и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи није могао н |
штена.{S} То се већ <pb n="316" /> није више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато јед |
хову; и ни за једнога загоричанина није више срамота, да љуљне дете своје у колевци и да га пон |
/> Подигао сам кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски, него прист |
, за углед!...</p> <p>Никад Радиша није више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжи |
лужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том дође снаха Миљк |
о скора владали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихов |
име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао |
а занимања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуш |
свод на најглавнијем прелазу преко реке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако |
— Доста.{S} Дигните <pb n="132" /> руке више главе, овако! (Показује).{S} Сад се тако устурајте |
...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више табле, па се усправите! (Прегледа их како седе и п |
, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били све јачи и буј |
више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком него данас.{S} И замишљао |
ицама, које се често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а г |
ри људи.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуда видите разуман |
треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има |
више мајстори измицали с послом, све се више увиђало, да је довучена гомила камена и песка недо |
је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново место и ново друштво; |
ља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гво |
па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без град |
ладо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi |
им корен не расте у дубину, него им се више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају ка |
ашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да |
од деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не уме |
е обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се |
ише напредовала Радишина градина, то се више загоричани скупљали као на чудо.{S} Загледивали су |
естри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да |
S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце му је све јаче куцало |
ради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, него се сваки навикава на попуштање, спораз |
му изостали много, много.</p> <p>Што се више приближивало време повратка Радишина у Отаџбину, т |
и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслу |
љима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или су више жалили о |
а скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више приближивали вароши, то је Радиша све више мислио |
пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у дети |
е да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мене господин |
а пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачним и чађавим |
} Деца су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није |
је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци к |
ећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ ув |
<p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље |
управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све |
учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С највећом журбом |
одавно полегале, Радишин газда немађаше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни за |
и прозори и столарска врата (сложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и |
.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, |
ији могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и њима објаш |
лу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од в |
о.{S} Њему само треба више разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: |
данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз отворена и проз |
смено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном потребом сваке живе |
ди говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да в |
/p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и више причао о културном напретку других народа, те да в |
И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p |
плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у присојној страни св |
, а они су опет били много слободнији и више су волели и питали свога учитеља. </p> <pb n="165" |
д 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио Радишу.{S} |
не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина из околних кућа те примише учитеља и ства |
ну на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сре |
S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само да још боље види |
лим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску цигле |
да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора.{S} |
и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређењ |
же и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом |
И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша< |
народ много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и раде заједнички и на |
поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће |
екида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се |
моћи може само онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дуж |
адину испод куће, која му и онако стоји више празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаи |
ољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекци |
ло више утицати, и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа |
ље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ва |
остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те |
у пријатном разговору ручали и поседели више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Ј |
је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па |
веном стању“, и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао распуст школски и |
и увек више деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу више нераз |
у и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па |
ола; и камо среће наше, да таквих имами више!..</p> <pb n="337" /> <p>— Тако!{S} Ама, па, како |
Зауставили су се и на побусаној страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојил |
енога света прво <hi>људи</hi> израђени више него у нас: телом развијени и здрави; знањем богат |
о други, и да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш у |
је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је ј |
а сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си толике на |
е ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овд |
на начела</head> <p>Не могу вам причати више како је текао и напредовао овај Радишин миран и по |
се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се |
лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете од шко |
време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у градини школској или у слободној |
им до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи |
лу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} |
та примити и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и т |
почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите. |
јете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише |
асова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља |
/p> <p>— Само њих две, господине; немам више никога, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам ж |
руга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Само ако |
и како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и по |
а Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг |
ку њихову.{S} И учинило му се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p |
Тако је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је им |
уди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљ |
д зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, |
у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре о |
питне принципе, које је до сад познавао више теориски.{S} Особито га је интересовало, како ће д |
ја, и препоручи Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо кога поз |
доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао |
руги на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име Бога броји дес |
пан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом ви |
S} Само му нађе, да је цигала израчунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а ц |
ду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљајући тако он се на |
о привлачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију свој таленат. |
ада, те нема ни свога посла много, него више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, |
А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и терора, |
е сад и она осећала, да јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла |
записивање, видели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао опет само тридесет нај |
не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме месту рође |
рад алати савршенији, и у раду је много више употребио природне силе, којима је заменио своју и |
ање и лепо писање и лепо понашање много више пази него на тако зване „науке“ или научне предмет |
датле као из казана.{S} И деци се много више допадала ова проста храна у школи, него она често |
што је опште, државно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне |
за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више пази на здравље појединаца: на храну, одело, угодб |
дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И |
ије, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n="309" /> |
S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" /> и много брже, те се све |
пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него |
о чистије држе своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога загори |
деш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} |
настаје „пјеније“, које је Радиши много више личило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини |
оста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да |
ти, да је њему овај посао задавао много више трудбе него онај у школи; јер је сам он много слаб |
знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на сво |
ратко време ви ћете осетити, како много више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате |
а четврти веле, да му је требало много више времена те да створи све.{S} Главно је, да све то |
е Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, живи много лакше и угодн |
а као у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио наукама и вештинама, те су му за сваки ра |
о више ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо |
читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју сп |
о.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако |
>Друго, Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је |
оре).{S} Пребројте, да ко није направио више!..{S} Сад у другом реду направите опет десет!..{S} |
опове и калуђере.{S} И нико није учинио више добра народу нашем, нико народ наш није учио и „пр |
{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио више на цртање и износио је деци разне слике од бољега |
су прешли у старији разред.{S} Па како више ученика не може стати у учионицу и како радови на |
ако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син није донео Часловац, |
ку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка о |
ислим, да за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="230" /> седети у овим талпарама |
Али, сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци |
свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и |
уму из пушке или ђулету из топа требало више од девет година па да са Земље стигне на Сунце: он |
Рад</head> <p>Ништа Радиши није задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи ни |
на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ре |
овога јутра спремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично других да |
висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он г |
вршће држи, особито оно, које је остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову спра |
интернатско, те да се на ученике могло више утицати, и да су они сами имали више времена за уч |
ље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибр |
S} Тако се и у старој градини направило више места за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље |
ного више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него и да види како живе ти народи, који |
а, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се опет не згрејати, него м |
, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете сад све ове р |
година већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови |
ударајући гласом <pb n="198" /> на оно више.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа да одго |
и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би |
у обукли старе гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли |
ак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на при |
низама; и што је он већи у простору, то више времена треба да се изврше извесне појаве и мене у |
чку једно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад |
много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Даничине, да сваког дана буду |
ма о томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривредним а |
и какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{ |
м што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом могла израдити, и |
ди рада него да се у њему усавршава што више може: онда ће се даровитост његова прометнути у пр |
ерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико врста јабука и |
вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је бил |
о седмога треба да се одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да раз |
производњу воћа Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува з |
ке ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају |
село него и да ученици његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стран |
Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни |
а се види што већи простор и покаже што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Пок |
учини такав распоред, како ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова |
народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле што више учитељских школа, те да се сви, који ће бити учите |
скога живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно |
акво, да питомци њини из њих износе што више онога знања, које ће им требати као учитељима.{S} |
и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, т |
} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одрас |
поправља село и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам |
Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или питомо воће у овоме се |
спреми својој, надокнади што пре и што више.</p> <pb n="362" /> <p>„Културу чини рад.{S} Цивил |
боље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју шко |
боље да поправљају и усавршавају и што више да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док |
пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а пос |
му писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђака г |
зофија и математика и историја, али што више и највише знања из природе, и никако без хигијене, |
едовољна; и кмет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и цигл |
звитак телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већ |
/p> <p>Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} |
што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им предају како да чувају здравље и да |
и, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, који је ове године држао ис |
ине гранчице за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благород |
о „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче, које је стајало |
аља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А |
о је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n="380" /> нису морали да иду у ва |
е и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, као и |
А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А |
да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за |
ци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много ла |
, која им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме |
е би давало по коју способност за живот више и подобност за усавршавање у самоме раду.{S} Што г |
оми од општинске утрине где хоће двапут више земље но што износи његово окућиште с њивом, коју |
ађевини колико мајстора толико и двапут више оних других, немајстора.{S} И зато је посао напред |
же премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али је вр |
лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, |
изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали концем и |
и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико ј |
} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спремом.{ |
ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних и непросвећених него разумних и просвећ |
нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има |
уду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{ |
младићи данас од двадесет година знају више но некад старци од шездесет година, исто тако може |
да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пи |
осподине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито |
ине, ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо господин |
ости.{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И |
ање и вреди. <pb n="193" /> Много би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило само |
мо добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом сна |
S} А ученици њени све <pb n="378" /> су више осећали, да у радионици њеној имају не само пријат |
ије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су то радили!...“</ |
препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, што је сметао, а други Марка што |
ше радовали, они што су примљени или су више жалили ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је нова |
ерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све с |
а и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с послом, све се више увиђало, д |
о је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много |
инулих тридесет година, а учионице нису више обично окречене, него је за таван умешано мало пла |
у „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више много запљускивали мирно село Загорицу.{S} И у шко |
з реке толико песка, да се на игралишту више није видео ниједан камен, а игралиште је било потп |
но да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам ишао.{S} О |
опружио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за чита |
чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш виш |
а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад н |
да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо н |
ји су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{ |
и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога н |
те.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} |
е пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врш |
так још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешн |
тисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с толиким стварима у тој ј |
собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} Он се под туђином свађа ис |
агор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и мно |
бици; али их је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом ни |
коју су они толико учинили, мамила још више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и т |
у, они су се одавали овим пословима још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће |
њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и донеше на гом |
да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога једино |
ом и празником, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше |
иким и малим ученицима.{S} Рука сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је |
послови пошли својим током и сад је још више умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n= |
ризван данас да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао према потп |
и одржи и да се хигијенске прилике још више поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу њих |
сад порадити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се |
илика да на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају |
читељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи |
авили и чекали да <pb n="214" /> се још више излади, са запада су почели да се дижу облаци, кој |
и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај оно |
инио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, него |
} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио пољопривредом и градинарством, него сад |
и му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и мол |
било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу |
Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и |
а се израда и употреба камена разви још више.{S} У то доба Французи су градили нашу железницу, |
роди уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли |
нагом, или имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, шт |
је зато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да д |
же још и другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који ви |
д виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и пош |
те добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и слова к |
ама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и |
...</p> <p>Радиша се сад запрепасти још више.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазв |
њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се |
ша расте полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S |
о по земљи, те учио народ и подизао још више цркава и манастира и по њима отварао школе, да се |
рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим |
ље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и мало харти |
, који другога учи, ово је потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јесте у |
ма шири поглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, |
е одржавале и јачале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани напредују и имовно.{S} Зато |
</p> <p>У добро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Да |
лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна ма |
егове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а са |
то су вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) |
, звателни јелене и творителни јеленом; вишеброј: именителни јелени...“ и тако даље.{S} Букварц |
о су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поновиће се с де |
гово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат савр |
или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина годин |
ије; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, могу имат |
ку и око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај. |
ругима, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање |
="SRP19102_C1.3.2"> <head>2.{S} Жеља за вишим образовањем</head> <p>Ето тема за младу душу Ради |
види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање разних одабраних књига само га ј |
га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече |
писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n="35" / |
на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју м |
овној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер |
ша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те |
не школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу и добила |
м је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, иже, и, как |
звире, те поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и |
Природа само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји жи |
и знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидата, |
га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревноснијих чланова од себе саме.</p> |
ајна, која је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логична, којом још влада; и тру |
„бирократски систем“, који представљаше влада Ристићева, и не налажаху нимало разлике између <p |
земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико |
да, и једна мисаона, логична, којом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњенос |
лика између садашње и пређашње (турске) владавине је у томе, што је место турског кабадахија за |
у <pb n="330" /> њега и скорашње турске владавине.{S} Зато говораху, да све ово треба срушити и |
ју „свештену историју“, четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и во |
, казала, како да иду путем, како да се владају код куће, како да полазе од куће, да пролазе по |
н не дође; свештеници их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени еконо |
за исход њихов у корист данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господине минист |
ци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љубав и послушност према старијему, |
но, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!... |
а кућа, наша велика задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној за |
бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико људи око себе, ко |
рад сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у св |
екад у овој нашој земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем |
.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели |
су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, |
што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан < |
но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S |
еце, па онда уљудност и пристојност или владање, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} |
да озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И сву |
нају ни слова, ни најобичнија правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средстви |
це.{S} За тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше прим |
иши у овоме послу и ученицима његовим у владању и животу.{S} И, захваљујући неизмерној безазлен |
ша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Дани |
ни српскога царства.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне |
дам стотина година.{S} Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез |
го одавно, јер је пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо школе |
клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено. |
о — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и н |
и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљ |
и од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају |
ећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је који од чинов |
вне власти, убијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гл |
д ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, к |
ре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се |
м стањем и отрован је противник данашње владе.{S} А, призван данас да опорекне ово, он је још в |
ај учитељ непомирљиви противник данашње владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад при |
опасан за исход њихов у корист данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господин |
(Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита пола |
д сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, |
у земљи</head> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако зва |
заменили Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и они су „г |
х (консервативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у напредовању и поступнос |
он одговори: „Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам са |
и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије груп |
.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит или архијепископ и буде нај |
о игуман па архимандрит, па епископ или владика и најпосле архиепископ или најстарији нада свим |
ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ И доиста, после кратког времена дођ |
власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандидате.</p> <p>Идући путем разговарали су се |
ло неће гласати за опозиционаре него за владине људе, онда ћу ја предложити господину министру, |
чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за опозицију.{S} Ето, зато је о |
, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да молимо министра да га остав |
изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да ви останете где сте били...</ |
ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног кандидата, онда ћу ја предложити господину мин |
И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, |
у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке.{ |
вде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему ј |
а чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упу |
рво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нов |
е, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} |
примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или не, долази објава другога |
е руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „на |
ста, да га „експлоатишу“, то је он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на |
ранка.{S} Либерали, то су они опробани „власници“, „кабадахије“, „курџони“, који су заменили Ту |
т, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам |
нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владино |
а мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти о |
нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Р |
о, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко јо |
су, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће би |
велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису х |
и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, које ми |
и, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да зн |
е слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински про |
ме мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ |
мет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, да ј |
рите пред влашћу.{S} Немојте да вређате власт!</p> <p>- Не вређам ја никога, него кажем оно, шт |
’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S |
и ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци. |
о ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, как |
одине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Б |
обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали |
одом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, о |
иљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? додаде капетан.</p> <p>— Јесу, господине; али ка |
зиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но ти |
у за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта господина Радишу, кад човек није крив, а |
ит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је овако власт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох з |
те и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непријат |
е ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И проповедаху: „слобод |
царство“, отеше му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скор |
То су господа и чиновници, који су сву власт приграбили у своје руке, и они данас пале и жаре |
о овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно |
ди су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, |
Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и „д |
Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народо |
шла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио |
љење државне власти, убијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато |
еча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан |
те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем де |
изгледаше растројство, слабљење државне власти, убијање ауторитета власти и владаочева и вођење |
били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бо |
по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандида |
с Турцима.{S} И ви жалосни представници власти, што треба да мирите народ и да судите свакоме п |
:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређате власт!</p> <p>- Не вређам |
<p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу к |
>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме |
да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по |
„буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, |
{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и |
.{S} Која се слова чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi>со</hi>?..{ |
га напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се |
растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а |
: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има је |
и аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигл |
тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико је било руп |
ад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни |
бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их ј |
кошем је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује |
узвишица и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стра |
го нагла низбрдица, низ коју се сливала вода из половине дворишта и отицала напоље.{S} Радиша р |
амо је незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и |
јздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S |
амен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико каме |
а, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво |
а, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много |
д конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" /> задржавати.{S} Све су то он |
те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} |
у да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да |
и ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак |
озелени; да на изворима неким пресушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке већ |
нег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео |
разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Зат |
е само запрепастио, кад је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, и да се од та дв |
„Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове овак |
ео конац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала.{S} Ту је морало нешто земље и |
диша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери |
Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сно |
материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу зан |
, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, он |
ре, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на |
де равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И |
ји су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је гор |
о ни на једну страну, него положено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; |
ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од п |
свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и с |
ју, завирујући у сваку ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Рад |
иде у висину; како од паре постане опет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу да па |
ере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи т |
и су могли о сваком ученику посебице да воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да |
, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, има пун |
особито женска, и наложила огањ, донела воде, умила се и вршила своје послове по кући и око кућ |
ини извора и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господин |
ен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} |
кога оброка кад се напију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по ва |
сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због краве је набавио и детелине и посејао је |
много загрејани не пијете много хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да урадите к |
ду, опет с потребним нагибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред з |
омисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div type="chapter |
за ручком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекош |
ом другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</ |
ницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода, госп |
пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да |
те Загорица увек има довољно и најлепше воде; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али |
и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље |
дарила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшав |
иге и пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први дола |
тио је Миладина и овога младића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро с |
и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} Чекајући о |
колу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну би |
еме истресе па га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико м |
<p>У том дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те с |
диша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше руком г |
{S} Газдарица му даде да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И |
отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма м |
сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, па и то више |
о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све на |
е често причао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о к |
супротној страни, тако, да путања, која води њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С |
а дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити необичан путник.</p> </div> |
да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда сре |
ло лице!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} После кратка разговора послуж |
да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим до |
е на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да у |
мога најактивнијега рада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећни |
Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S |
.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>с |
боље да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни и |
ме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо дана |
ад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије. |
.{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто |
но, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, Радиша је у |
имао у памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет |
посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да |
а гледају на улицу.{S} Из овога ходника водила су опет два али затворена: један у једно крило а |
двојили од пута и пошли путањом која је водила стружници, њима се чинило да је сунце зашло, да |
аво у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у д |
ило у пространо предсобље, из којега су водила троја врата: десно у <pb n="322" /> собу и лево |
ло је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовал |
да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима његовим у влада |
у и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу о |
ултурнога стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, културо стање, где је све у човек |
емом као и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад |
лако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове Да |
ставу није ценио строго по предметима и водио рачуна о томе у који наставни предмет што долази, |
вему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} Око суднице су били павиљони з |
отребније за село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцеларије, под којом је село Загор |
а прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатл |
су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у свак |
олске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у |
глав као у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у главној учионици па пошто покропи присутан нар |
о да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онд |
ичао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово свакога дана, кад ј |
дарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не б |
раде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потреба и за |
диша им је онда причао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово с |
тори“ загорички одмах нађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочн |
уњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су саград |
ко се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да |
им, да шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, одакле она после |
ву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреб |
копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњују земљу, |
лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за |
го интелигенција његова.{S} Она је умни вођ његов. <pb n="406" /> Она треба да му светли и да ј |
осватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу за девојку. |
бијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки п |
о потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали с |
ека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ |
њигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита полако, а де |
он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда |
изгинула скоро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од они |
ни, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања, играли се |
разне игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} |
(И тако даље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има < |
ше.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па |
.{S} Сад идите на место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за дец |
о! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која страна него и да |
е загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div> <pb n="320 |
годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што с |
с упртачима те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и ре |
зличнија гимнастичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска гимнастика |
месту гимнастика, она у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p |
у руку десном образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А |
то сам ја наумио, да тражим од министра војнога неколико стотина метака, а пушака државних има |
све више.{S} Зато написа писмо министру војном, и овај не само да одобри тражену количину муниц |
{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, |
заслуживали школу... „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступ |
на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Милица молила Лазара, да јо |
ећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, <pb n="94" /> него лепо у реду, да свак позна д |
нато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и н |
.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S} И зар н |
свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и как |
великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска.</l> <l>У |
има!...{S} Ах, тада је закукала не само војска српска и њен заповедник, него је закукао и сав н |
првог рата предали главну команду своје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, |
ли чуда великога, кад се двије сукобише војске на Косову пољу широкоме.)“ Радиша је читао полак |
агове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и употреба камена |
а његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, нас је у кући четири брата |
е цара Лазара на мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да |
уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикална странка.{S} Ли |
елим округом; па „мајор“, старешина над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша |
а цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово и <pb n="82" /> позове цара Лазара на |
И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </div> <d |
еловао при освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Косово, враћа се с |
удове, други за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Он |
а га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се |
у нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски офи |
р вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову му |
ad> <p>Сем неколицине, који су отишли у војску, сви су остали још и ове године долазили Радиши |
да из Загорице нико није дошао писмен у војску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово с |
рсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одре |
аже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добиј |
под своју заставу и пребројавала своју војску, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} |
сово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l>И десе |
и војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих првих в |
великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешт |
е слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Богдане |
о су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и с |
код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{ |
поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза |
Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Богд |
је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, прича |
одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су писмен |
ражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месе |
аш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чарши |
је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и з |
васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} |
се телесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi> |
ед, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова настав |
.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео |
и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и |
ји беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мал |
јега данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима |
теници их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени економи како боље да |
брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то |
много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и раде заједнички и на своји |
, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} На |
и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има много непросвећених, пакосних |
ње?{S} Један рече: „Јок, господине; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Н |
{S} И благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће |
његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако м |
, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душ |
} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не за |
ца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не |
ком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила. |
очетку, толико мерила своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неуп |
о најбржи и најпоузданији, газдарица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су вол |
слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша ј |
, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврд |
стану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише преоблада разлог: да ви |
в.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је омладина почела да сви |
ма, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар |
/p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте пом |
о даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у и |
лео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки калуђери из С |
ео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... |
од куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога малог |
о је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су писмени, разб |
су опет били много слободнији и више су волели и питали свога учитеља. </p> <pb n="165" /> <p>О |
оста читао, доста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у св |
е и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи н |
ено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним |
иближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта и |
Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи |
а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоуздани |
премају за ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не |
о је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направ |
ао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили |
о је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Је |
о време за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, |
држао за најбољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да |
и и земљи својој?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мен |
он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је оби |
у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то н |
зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, |
о познаје живот сеоски, што је слушао и волео пољопривреду у школи, и што је толико путовао по |
оји је и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својо |
није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити г |
је поново синоћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи о |
, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео |
о не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: |
нски и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb |
; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њ |
у, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „сребрњак“ сјајан к |
м.{S} Зато ни ту књигу после није много волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му |
грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и мо |
} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке |
опа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ј |
т, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да |
назију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржава |
у воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете м |
о хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати |
како је школована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим уче |
одлучнији човек, који неће ни трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној школи и после |
школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша |
и владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас |
треба им, господине, ништа; они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и |
а сваким по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли |
ко је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђаво |
екоше: штета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Гру |
овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси |
у, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико |
у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задруж |
адиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам в |
лика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послуш |
читељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај дома |
ма пртине....{S} И сутрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, |
и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали |
кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишај |
помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жал |
јом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и лег |
, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „ |
их изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијан |
мотике и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и ста |
и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих. |
роши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село |
онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћ |
стану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се |
ијају правилни и пријатељски одношаји. „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, |
те један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише свађају и |
х, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу мом |
ад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра б |
еки победилац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и д |
и, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите л |
у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу |
а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у |
уга свога!..{S} Слушајте старије своје, волите се између себе и слажите се лепо, па срећа неће |
ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтет |
хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се |
моји мали ученици, што сте дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте |
е самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Рад |
може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад учите |
говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, |
одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана вукао и довукао: десет |
орици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за |
децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до |
а боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет п |
бија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и |
а, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> <pb n="228" /> <p> |
p>Онде где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишин |
ли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу |
ло допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, господине министре; али знајте, да ћете погрешити |
шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и што |
а дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господи |
е године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ |
у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си |
ацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја до |
ва и сирова, најблагороднијега, до миле воље.{S} Само у подруму Радишином није било места за ви |
ака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко св |
ошлост, о којој може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућн |
а.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у о |
ати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, п |
ше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, |
а снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према |
{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је ј |
господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Зв |
подине, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило |
с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то |
осле.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.< |
е стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и |
је опште, државно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне и оп |
ечи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније мест |
сам није могао замислити, с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца привући! |
срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да |
дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну послед |
и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надме |
Тако је стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и други |
сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу |
Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и машину за |
теније, свети Арсеније и Максиме, свето Воскресеније, свети Ђурђе, света Тројице жива помоћнице |
Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и н |
штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагороднијега, до миле воље. |
кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије в |
оћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере ру |
агорици до сад нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво п |
све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора д |
ћанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писм |
пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио |
а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" / |
ини је школској све стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у |
меда, добро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али |
е уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се старао да што више развије и вештину о т |
е накалемљено или засађено 30x 30 = 900 воћака.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, к |
ме и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало ка |
циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Пр |
бука има, колико крушака, колико других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овд |
о подмлађене и покалемио му пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се угледа |
ољопривреда и сточарство, да се развије воћарство и пчеларство, да се уведе и свиларство и да с |
{S} Нарочито је развијано калемарство и воћарство, јер је Радиша видео, да је Загорица душу дал |
е на пијацу чаршиску.</p> <p>Упоредно с воћарством Радиша је желео да се шири и пчеларство.{S} |
о сте толико пажње обратили сточарству, воћарству и уопште земљоделским пословима, јер су они и |
не школске све о поврћу, градинарству и воћарству; а због предавања онима одраслима и о осталим |
их радова највећу је пажњу поклонио <hi>воћарству</hi>.{S} До Радише у Загорици нико ништа није |
диша видео, да је Загорица душу дала за воће, само што загоричани нису умели да калеме.{S} Зато |
ти су послови не само плели котарице за воће и градили кошнице за пчеле, него су преображавали |
обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> су управље |
а озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да |
више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учит |
и пропадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прерађује и п |
којем има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с |
оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво |
и за прање, обућу, школске потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S |
најпре је из Загорице почело да долази воће брано руком и лепо паковано у котарице, које се ла |
олини овладало уверење, да је загоричко воће најбоље, па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето за |
више раширило све благородно или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео један необично леп об |
Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне још толико. |
анице и друге колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и раз |
ивудајући не губи у времену, и засађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узм |
или семке израсте најлепша и најроднија воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да |
естерицом састругао сваку суву грану на воћкама у дворишту Миљковом, те су оне изгледале као по |
Радиша највише уживао у дрвећу, младим воћкама и живој огради, која је изврсно напредовала и у |
се њоме може уштедети много дрвета.{S} Воћке су се све дивотно разгранале, а лепо однеговане и |
мртву, суву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се непрестано доносиле, пресађивале и калемиле |
грабили, да очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепш |
осили су и Радиша и ђаци од сваке добре воћке.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
ато сад и учини такав распоред, како ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладн |
а, него је и она гледана и негована као воћке.{S} Они су посадили оно дрво, које им највише тре |
пају онда, кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није ни са |
еми — како је кад чему време — по једну воћку, а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} |
/p> <p>Радиша је ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} З |
о.{S} Најпре је премерио газда Мијаилов воћњак и Томино окућиште па га је снимио на хартију и п |
е празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо градити нову шк |
исојној страни сваки домаћин има велики воћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и воће н |
> <p>Преко пута је газда Мијаилов стари воћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је кућа |
гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: |
ученика својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене правилно, у реду и на подједнако |
ак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака је најновија принова: шума.{S} Пре десетак годи |
једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и каменарска |
иша је измолио још једно парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако |
ли општински.{S} Испод њих је и толиких воћњака на све стране пуно извора и поточића, који се н |
и од наших негледаних или мало гледаних воћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и |
е, ливаде, куће и окућиште, виногради и воћњаци, — <pb n="350" /> све то остане наше, народно и |
су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубама није могл |
Слушао је тице како певају по шумама и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и одн |
кућама и у двориштима, <pb n="95" /> на воћу, стоци и на становницима његовим.{S} Наједанпут ви |
ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у с |
проста али срдачна.{S} Отац уплете сам воштаницу, савије је у котур, запали и прелепи на дрвен |
чу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спа |
ало јаче, како су сутрадан долетела два врана гаврана са крвава поља Косовога и носила руку од |
ан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, |
А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{ |
ште“, и покајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: |
оњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му је врат?..{S} Покажите му груди!.{S} Камо му предње ноге?. |
го, прозори свуда са стаклом.{S} Треће, врата свуда столарска, да се лепо затварају, и с бравом |
а да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда столарска једнокрилна а прозори средњи, дуп |
одељења, онда је видео, колико му треба врата и прозора и могао израчунати колико треба камена |
уступио столару, који је био изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, јер му је тако лакше |
{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој |
је одмах тачно измерио уста на пећи за врата и обим округлога отвора за чункове, а за тим сео |
инжињеру.{S} Остаје само да платимо за врата, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо |
или кујну, из које су опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улази |
но предсобље, из којега су водила троја врата: десно у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а пра |
ли, како се граде и прозори и столарска врата (сложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} |
саонице, па почели сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама |
<p>- Не дам! потврди Радиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је кап |
е поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и предаје их Радиши, а |
се све умирило Даничина мајка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, |
} С улице и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у д |
во време, а преко распуста су пребојена врата и прозори и поручено десет нових клупа са по три |
их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Р |
Груја заборавио да изиђе него стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да пева:</p> <quote |
нут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопођено ни даском, |
зграда, с колико просторија, колико ће врата да треба, колико прозора и какви ће да буду, коли |
ад, рече Радиша, јер треба да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га запита, је л |
а и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне |
колико треба за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се з |
јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За |
ље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добр |
да је ово <hi>црква</hi>.{S} Нађите јој врата!..{S} Нађите звонару!..{S} По чему одмах може да |
та га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са прилично |
у.{S} И Радиша метну празну торбицу око врата и пође.{S} Газдарица га запита, уме ли погодити, |
А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништ |
не домаће потребе, него граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или ко |
изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло просто и к |
поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и помогну се њоме.{S} На пример |
ражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио. |
ан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца и |
да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у школу и договоре овако: да село да Томи од општ |
овај посао испао овако срећно за руком, врати се у село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га |
алеко.{S} Најпосле рече Радован: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами |
И све што оста, било здраво или начето, врати се својој кући; само они, који оставише кости сво |
ем: да молимо господина министра, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гл |
!“</p> <p>— Пишите министеру, да човека врати на његово место, па ће бити све добро, и људи ће |
пошто је она имала свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је најв |
тави она два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су видела дело |
отиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, |
ложити господину министру, да господина врати, рече капетан.</p> <p>— Господине, рекох ти: људи |
нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је газда |
/head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себи.{S} |
али за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и употре |
ин надзорник рекао, да ће одмах, чим се врати, предложити господину министру, да вам се школа з |
и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиш |
право кад је тражио, да се човечанство врати у првобитно стање па поново да отпочне цивилизаци |
арене жеље Русовљеве: да се човечанство врати у првобитно стање па онда поново да отпочне цивил |
од нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут |
покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, оставивши двојицу оближњих, да ложе до мрака п |
ан простор на тој страни, па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили и Рад |
нахранио, па су се после малога одмора вратили у своје село и распустио их је кућама, да се ви |
атили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и његови ученици много зближенији него |
оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у једноме хладу, била пос |
што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрави...</p> </div> </div> <pb n="248" |
, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, старији ђаци, који су се „облачили“ и |
ли су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у ре |
о му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се вратили из чаршије, Груја је још узгред свратио и дозва |
.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време |
било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са |
дем у Земљоделску Школу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље дос |
оста научио.{S} Сад долази време, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој |
идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову школу, |
е соби било по два прозора: један према вратима а други с оне друге стране спољне, и све су бил |
што.{S} У том зазвони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у трену |
а.{S} Онда му каза, како се рачуна цена вратима и прозорима и како се погађа с мајсторима, па п |
школи.{S} Прво их је зачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се |
унђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситница.{S} И цел |
досетио, да му „мајстори“ направе пред вратима и чистаљке за обрисивање обуће од блата, и то ј |
ио.{S} И — за сахат два калдрма је пред вратима школским била готова.{S} Ваљало је само још пос |
с је и то било готово и калдрма је пред вратима школским била сасвим довршена.</p> <p>Зато што |
о код школе старе и нове, чистаљке пред вратима и простираче унутра, колица за ђубре и мешање з |
дну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну велику лесу, преко које свак |
ашине или блата.{S} Направили су и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, д |
био готов.{S} Кад су га наместили пред вратима где треба да стоји, деца су навлаш улазила, сам |
едно клупче конаца, па сад размери пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи ко |
око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратима капетанове канцеларије до десет.{S} Долазише и |
ми гусле...{S} Груја, који је био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се заси |
ви искупили, Радиша рече, да стану пред вратима у ред.{S} Онда су улазили полако и седали на св |
b n="176" /> су и сламни простирач пред вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели ова |
варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман је идућег лета поч |
него подивљава...{S} Избацимо све ово и вратимо развијање детиње на прави природни пут, и наша |
ао неке најпотребније ствари па се онда вратио на посао.{S} Најпре је премерио газда Мијаилов в |
Молба за службу</head> <p>Кад се Радиша вратио у Отаџбину, поднео ју Министарству Просвете овак |
ном написао „превасходно“.{S} Кад им је вратио прописе, сви су ученици загледивали у Радишин пр |
и, он се толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ к |
Кад је свршио четврти разред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим писме |
школе продуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И продужио је, и довршио је |
Чесма му је изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и обојма би |
ре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде напоље |
и црквених послова</p> <p>Пошто сам се вратио са стране, где сам био ради продужења наука и пр |
руги нек изиђу за један корак напред! — Вратите се у ред! — Опет изиђите! — Вратите се! — Изиђи |
пет изиђите! — Вратите се! — Изиђите! — Вратите се! — Изиђите опет! — Коракните још један корак |
! — Вратите се у ред! — Опет изиђите! — Вратите се! — Изиђите! — Вратите се! — Изиђите опет! — |
е тако устурајте назад! — Сад се полако вратите и сагињите напред! — Опет се усправите! — Сад с |
амет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} Учити природу, из природе и на прир |
е то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то чов |
па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столица у Загорици нем |
све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше да му загревају врућим |
много занемогло.“ Мало даље а на једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена изнела решето |
и с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице отворене и на доксату постављену совру за вече |
ејања.{S} Јер многи поред себе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека |
ом на оно знаменито српско поље Косово, враћа се сломљена срца кући.{S} Свршетком мира у Сансте |
шио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, својим рекама и б |
ди.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој кућ |
а деца ишла узалуд до школе па се после враћала кући.{S} Зато изведе децу на један избрежак па |
стресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с јед |
удара странпутицима па да се после мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни |
и ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синова ове наше оназађ |
гласним и несрећним Санстефанским Миром враћена у старе границе.{S} Све јој је дакле било узалу |
Вртоломеја, свети Петре и Павле, свети Врачи, свето Прокопље, света Огњена Марија, света Мандо |
у болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то |
S} Радиша је знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених, а из свога села је |
ало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много што шта |
у кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она |
нашега простога света много и премного враџбина, којима се често још горе трује и зато много п |
ного пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама у |
како се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер пруће од ове обичне у нас не ва |
ламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио више на цр |
вега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребн |
дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава |
Радиша запита: има ли ко код куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави газда Мијаило |
рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} |
настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, само је м |
<p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и што сам год потражио од њега |
школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, само неумешан, одвише неумешан у свему, |
села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и економ у општини.{S} Али ник |
<p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те |
S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зора |
су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и |
вреди. <pb n="193" /> Много би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило само на сл |
? продра се капетан још жешће.</p> <p>— Вреди, господине; али сам ја мислио, да није ништа хитн |
а.{S} Оно: „гори потурчењак од Турчина“ вреди за све нас Словене: и данас свуда има потурчењака |
и и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не бр |
н, одвише неумешан у свему, да му свуда вреди оно „од три клена два вретена па и она два крива“ |
мар баш највише и казује, колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народ |
ило је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господи |
аучи и колико <pb n="35" /> човек после вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш д |
ан је освитао Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само за Суботу, него да остану још данас п |
силе њене.</p> <p>Према овоме, ништа не вреди учити саме речи — оне су празне љуске без језгре; |
га позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан још жешће.</p> <p> |
га, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему |
тпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толико, колико она трудба да се до њега дође.</p> |
имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="193" /> Много би му више вредело плетарст |
што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мис |
А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек |
д човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уч |
то човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много што шта, |
колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у школу и договоре овако: да се |
лите колико је науке у књигама и колико вреди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у |
оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимал |
су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све... |
део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљива жена, која је п |
Знам је и девојком: добро чељаде, много вредна и паметна...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, н |
и мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си урани |
во је добра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра у |
их младих људи створи не само паметне и вредне домаћине и грађане ове земље него и праве апосто |
земљи а од становника његових паметне и вредне љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} Т |
поставио никога, јер није имао кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна с |
су се загоричани радовали, што ће њихов вредни учитељ да се окући, толико су липовичани жалили |
стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци заузели, те су |
ш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су са |
није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по равни |
писменога Миљка седео је сада исто тако вредни али писмени Крсман, који је о свему раду своме и |
, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој |
ву.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруга напреднија, што су задруге на |
е сав народ јачи, имућнији, паметнији и вреднији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, ми |
И ако је истина, да у културном животу вреднији осваја, а тромији и лењивији пропада, онда нар |
ку стружницу.{S} А на месту честитога и вреднога али неписменога Миљка седео је сада исто тако |
рију Ескими српски, него пристојан стан вреднога, разборитога и паметнога народа.{S} А с новом |
се делу руку својих, заједно са својом вредном, али послом и порођајима већ изнуреном половино |
свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши ј |
ве деце мале, која још не могу да појме вредност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и |
то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Не дакле на справама него у реду, у најра |
и умешност у њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне прим |
на живот човечански, о црепу и његовој вредности, о кречу и његовом утицају не само на зидарск |
S} Сад није било ни потребно говорити о вредности свилених буба, него само о томе, како се оне |
и видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу своме.{S} А највиш |
да се сваки поноси <hi>радом</hi> и <hi>вредноћом</hi>.{S} А мој народ једва чека да побегне од |
ално: задруге добре, послушност у њима, вредноћу, честитост и чедност свуда.{S} А лакше је било |
већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у |
а највише их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу, да изиђе са житом у решету и да их нах |
и не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, те да га изазивају против себе, него тр |
} Немојте да вређате власт!</p> <p>- Не вређам ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће да |
ако говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређате власт!</p> <p>- Не вређам ја никога, него кажем |
шину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљ |
шини њеној, о вулканима, земљотресима и врелим изворима, о изворима обичним и утицају шума на њ |
ими не могу згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Него да граде пространу и угодну једнокатни |
зао, како да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне |
не!“ предложи један.{S} Радиша погледа: време лепо, посла није много; земља нема да се откопава |
обојао, да се не промени <pb n="157" /> време пре но што је он извршио све спољне „реформе“ и с |
ље.{S} Не могу овако као пустињак...{S} Време је, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти б |
а у школу, после равно девет месеца.{S} Време таман доста велико да се заборави много што шта, |
јим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов са |
први дан друге недеље рада у школи.{S} Време је и данас необично лепо и деца су дошла у школу |
ила проста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада је седела с њима заједно, а није дво |
својом дрвеном ралицом преоравао.{S} За време ово Радиша је полако смишљао, где ће што да засад |
но, Радиша их је пустио на одмор.{S} За време одмора загледивали су у све, што је од прошле Нед |
.</p> <p>За овим је настао одмор.{S} За време одмора Радишу је мамило лепо сунце, да још што пр |
да кажемо за одмор и гимнастику?{S} За време одмора, док се учионица ветрила, деца су чечала о |
ова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе загоричане, и старије и млађе, |
} Па како су деца мало имала кретања за време одмора, то он нареди да изиђу с места и да се раз |
и прекосутра.{S} Сутрадан је Радиша за време одмора сишао с децом у реку и понео конац и ашов |
може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб |
та му треба за идућу годину и шта ће за време распуста школскога да ради.{S} И, међу свима пита |
а необична гимнастика с ручним радом за време одмора трајала подуже, Радиша није после одмора д |
тога великога света, што га је видео за време бављења свога на страни, и много што шта им је из |
тање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча један немирко сав уплакан и стаде с |
дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу |
школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, да му причају о |
громна, страшна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши дом науке, највећи изво |
<head>1.{S} Стање у земљи</head> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим љ |
ве ове речи у узаној линији).</p> <p>За време одмора продужен је ономадашњи посао: одношена је |
вите!...{S} Да се одморите!..</p> <p>За време одмора деца сама предложише, да доврше и последњу |
ћу вас после опет зовнути“...</p> <p>За време одмора Радиша је пописао све ове своје ђаке и са |
а деца и из најудаљенијих мала дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат не |
b n="144" /> и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и незасејана у п |
врло тешко, примају и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зат |
хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
о; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{S} |
е утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, али и њих није х |
ед.{S} А пошто је све било набављено на време, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и да |
адиша оста да отвори прозоре.{S} За све време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А |
дслужио неку кратку службу.{S} А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав, и кад с |
је могло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и пачивало мртвим сном.</p> <p |
се продужавао пријатан разговор за све време вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога |
о, што нема парница и кривица, него све време посвећује привредним пословима општинским; попу з |
три пута толико калуђера и како проводе време само молећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку с |
као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечи |
лађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети и да запов |
и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још |
То је школско звоно, и оно казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну празну |
век више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; |
го у садашњости и будућности.{S} Али је време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, те му |
си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинам |
била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао |
стигне.{S} Јер свако рашћење има своје време, свој рок, колико траје.{S} Може ли он сада за је |
како је она створила свет, кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад саз |
{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбо |
о школу и да би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да д |
ена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради! |
ци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених народа, |
>2.{S} Полазак у школу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око мал |
али и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да |
од ове године Радиша је почео да полови време за своје одрасле ђаке, па по пола времена да буду |
ста видео и доста научио.{S} Сад долази време, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, |
о горети толика грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом ог |
то им треба за живот.</p> <p>За све ово време на новој згради отварани су прозори сваки пут кад |
16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици још нису посвршивани опет су сви учени |
е заборави много што шта, особито у ово време, кад је сва пажња била скренута на другу страну.{ |
варани су прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуста су пребојена врата и прозори и |
брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани; да преправку изврши најбољи мајстор у с |
среску канцеларију, капетан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Рад |
Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратко време никога више није било у дворишту школском.{S} Ост |
унили колица а други вукли, и за кратко време Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку колица де |
за овај поступак његов.{S} И за кратко време преко среске канцеларије испослана је муниција за |
о сад никад нису видели.{S} И за кратко време била је довршена и друга страна.{S} Радиша сад на |
<p>Дан је за даном пролазио и за кратко време све је село знало: да је дошла заповест од капета |
што су хтела да направе.{S} Кроз кратко време деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да |
е се лако могу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овладало уверење, да је заго |
има у продужној школи.{S} И кроз кратко време почело је да понестаје крнтија и дивљака у Загори |
детињско и младићско.{S} И кроз кратко време ви ћете осетити, како много више знате од оних, к |
горичани се даду на посао и кроз кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чис |
много.</p> <p>Што се више приближивало време повратка Радишина у Отаџбину, то је он све марљив |
ричани пре школе.</p> <p>Кад је настало време ницања, деца су видела, да оно семе, што је посеј |
кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мрака Радиша <pb n="86" /> је провео с Милето |
у напредак онолико, колико је допуштало време и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекида |
оричкога учитеља Радишу.{S} Кад је било време, изишла је млада с девером и без икакве галаме, м |
ећи дан у школи</head> <p>Данас је било време још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато похита |
} Зато би чешће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега што треба за ј |
еним прозорима, кад је год лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у учионицама као и у |
ли који дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће буде поре |
и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и |
тика за децу на селу, која све слободно време проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки д |
су служили радови у градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" /> и гимнас |
о се није лењио, него је одмах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, испод д |
ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је б |
Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту уређивао |
јну држе најчистије, и, кад је год лепо време, да на њима држе отворене прозоре.{S} И ово је св |
S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су |
школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времена про |
згради отварани сваки дан, кад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветр |
давати да носите кући само кад је лепо време и о празницима; иначе ћете их остављати овде, да |
ђите прекосутра.{S} А кад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, само их добро чувајте!. |
изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доносити букваре и таб |
ем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша |
>Треће, у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb |
о готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала |
<p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо време само мало топлије него јуче.{S} Кад су се сви бил |
да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове гимнастике довољно.{S} Ето и |
кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца тата; <hi |
е још прилично дана.{S} Радиша је за то време уграбио, да с малима учини један излет обданице д |
не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да уч |
ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела з |
уће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгледао како Милета оправља школу и п |
ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слушала и као да се поносила, што сад о |
мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импровизовао колевку за својега Милана и ученици |
а зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то време долазио је у оближње среско место инжињер поради |
само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша |
грађа за познавање села свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови |
ма је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у школи.{S} После можете долази |
ига о друштву или народу његовом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} |
о потпуно развијену личност него у исто време и изврсну јединицу за поједина друштва и за оно н |
засади или накалеми — како је кад чему време — по једну воћку, а други пут код другога, трећег |
а!..{S} Сад изиђите на одмор!..“</p> <p>Време се мути.{S} Облаци прелазе преко брда загоричких |
овога био је тај, да је после краткога времена Миљко сазвао све виђеније људе свога села на до |
време за своје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Не |
о, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, |
ренута на другу страну.{S} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што се пре тога у |
ине кандидате.“ И доиста, после кратког времена дође из министарства наредба, којом се опозива |
и и за шта ће да узме.{S} После кратког времена дође један домаћин из села па запита, може ли с |
о свима да угоди, али онда не преостане времена за њега самога, за учење, за науку његову.{S} У |
нији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира оно, што им је више потр |
е, да им поправи храну и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи није могао ни мис |
ше утицати, и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа прете |
е да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у градини школској или у слободној игри |
тврти веле, да му је требало много више времена те да створи све.{S} Главно је, да све то нико |
а; и што је он већи у простору, то више времена треба да се изврше извесне појаве и мене у њему |
а од јучерање, те ће по томе и камена и времена за довршење мање требати, то он узе конац и пру |
не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешности.{S} Али |
али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајстора па му |
учитеља. </p> <pb n="165" /> <p>Остатак времена до мрака Радиша је провео у довршивању с^ста ју |
је сад добро запети, а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео да њега послуша, јер је био |
d> <p>Од Недеље до Недеље доста је било времена, да се у маленом селу Загорици и до последње и |
ује).</p> <p>Желећи да се користи лепим временом и да доврши започети посао око школе, Радиша ј |
м и грабио је, да се користи овим лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и |
> <p>Зато је боље, не трчати толико за „временом“, него и ту ићи поступно; а учити народ, да ра |
елике користи.</p> <p>Новина је у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, да и же |
а ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наруч |
е за то требала већа количина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве поч |
стрела, те да се кривудајући не губи у времену, и засађени воћем с обе стране, те да се иде по |
и оне собе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника до школе.{S} |
ли лепе кашике, <pb n="363" /> сланике, вретена, кудеље или преслице, разбоје, кола и саонице, |
е наше: „Мајстор Пена, од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче не може ни би |
да му свуда вреди оно „од три клена два вретена па и она два крива“, и да данас учитељи његови |
како ће онај то упредено да увије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} |
мо теби да дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш наше |
роди могу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не могу да набере |
е године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајемо св |
метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по памети.{S} Газдарица му даде да донесе тестију |
коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су |
а ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега разговора, слике са |
оги почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су ј |
и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди га па ре |
> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитала љубу Дамњано |
узима и гута, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако се продужило <pb n="327" /> целог дана |
мајка запитала љубу Дамњанову: „Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, да он ж |
67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им је казао |
знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините мн |
иша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад је р |
ја и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Нека <pb n="192" /> о |
о, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио, да |
е и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S} Наставнику се препоручује, да се држ |
у, <pb n="284" /> него да се они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде на време, у јесен |
а је ново? — И Груја испросио!</p> <p>— Врло добро! одговори Даница: нек ти је срећно, Грујо!{S |
ја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја н |
која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљ |
четвртом.</p> <p>Из граматике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису |
уша у Липовици.{S} За њу причају, да је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, леп |
испитао састав једне и друге и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мало б |
мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је |
вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив бу |
треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и како је свако њено питање једва |
је било непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да |
још недостајало Радишиној градини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињским |
уно заменила ону мртву, суву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се непрестано доносиле, преса |
великим прошћем или дугачким и дебелим врљикама и да је тако исто заграђена готово свака њива |
енога на средини куће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су двори |
ка “ у српском језику?“ — „А колико има врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали загоричани бл |
ише добије.{S} О, да знате само, колико врста јабука има, колико крушака, колико других воћака, |
из природе, и никако без хигијене, свих врста пољопривреде, ручних радова и кућења.{S} А велика |
и и практичној геометрији и цртању свих врста, као и певању.{S} И све се ово ученицима има пока |
алим врстама домаћих животиња и о свима врстама радова, који могу да се врше савршеније, разним |
калемара из другог села.{S} А о толиким врстама јабука, крушака, шљива и тако даље нико није ни |
г предавања онима одраслима и о осталим врстама домаћих животиња и о свима врстама радова, који |
Радионица је попуњена сасвим.{S} За све врсте ручних радова набављен је сав алат, најновији и н |
ге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали све врсте рачунања до сто очигледно и усмено, па су онда на |
био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако није допуштао, да се прекида рад на |
д цвећа и довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у дрвећу, младим |
а покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања |
они су и сами почели да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако је она |
воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина |
мао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и једну краву полушвајцарск |
ним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386" /> упакова |
е надмашивала наше примитивне занате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они |
ме био направио и једну кошницу особите врсте, која је у свему селу изазивала чуђење.{S} То је |
вати им згодном приликом врсте камења и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало св |
и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових радова: од круте хартије (картонажа), од пру |
је дакле показивати им згодном приликом врсте камења и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Он |
школска градина не само обогаћена новом врстом семена и садница, што их је Радиша добивао из То |
жавни чиновници представљају само једну врсту послова и посленика државних или народних, а то с |
иши све нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре смрт и жив |
ђе, света Тројице жива помоћнице, свети Вртоломеја, свети Петре и Павле, свети Врачи, свето Про |
данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, а он с |
а увек свежега и добро печенога хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису морали |
и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода |
а теј и трбушчић почеше да му загревају врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и дете премаука ц |
јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбоље. |
ог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве пе |
вредник није казао, како да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 д |
добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућом погачом, па онда друга јела редом, а од половине |
није ни тражио.{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад слађе н |
еза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и показа: да кад троугао стоји сасвим равно |
да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док |
} Само кад су били близу <pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{ |
хартије један равностран троугао па из врха његовога повуче отвесну на <pb n="117" /> основицу |
икога.{S} Сунце је још осветљавало само врхове највиших околних брда и даљних планина.{S} Али у |
затрпавају.{S} Зато нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а |
де.{S} И за неколико минута били су при врху и Радиша опет уплете последњи ред с преплетањем а |
венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, |
рање, дрљање, сејање, окопавање, жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима |
слити, с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца привући!..{S} Мало доцније п |
државне и општинске, и <pb n="47" /> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, |
о свима врстама радова, који могу да се врше савршеније, разним машинама и бољим алатима.{S} Је |
постављати народ и надгледати како они врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то |
те, државно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне и општинск |
а им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако |
добра учитељица, на сва четири разреда, врши и дужност управитеља и школе, и нико о њој ништа р |
уге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Светозарове |
о је сад питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога? |
да у <pb n="196" /> афекте, него да све врши и отклања хладним разумом!{S} И то му је било најт |
просвећивање народно овако преко школе врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више |
читељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да |
</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а |
имити.{S} Ето тако се и поправља село и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то више |
есту старао се, да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само приносио и прип |
аки дан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанством.{S} Одатле да п |
ости.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му сам |
носи нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
уди ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлу |
и животиње.{S} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом мес |
..{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила дужност женину и материну, те Даница више није д |
наложила огањ, донела воде, умила се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} Устали су и |
ћи на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина Станојка, те су и оне |
вот.</p> <p>„Две поправке дакле имам да вршим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, |
, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије науке, видео |
а што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољ |
о је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља? |
спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити прави напредак, и тако ће школе одговорити понос |
, да кошница може бити другојача од оне вршкаре, што је они плету од павите и олепе балегом па |
а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су све сандучаре назване |
рици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчанском Кладенцу....</p> <p>— Ја Вам |
ан оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна |
апиши!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад |
S} Немања је имао три сина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је најмлађи, Растко, побегао у м |
у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ово учинил |
кола и волове, те је овај неколико дана вукао и довукао: десетину кола смонице, двадесетину кол |
; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још му да у |
агорици нема каната за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на површини, не |
ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за кратко време Радиша је казао доста.{S} Жељн |
ешто ново.{S} То <pb n="240" /> их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изостану.</ |
нас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега |
ати на ово последње.{S} Али се Радојица Вукмировић издвоји па с пуно поуздања рече:</p> <p>— Не |
дана знало је цело село, да ће Радојица Вукмировић, Милић Лазовић, Никола Радичевић, Павле Чома |
а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, караконџула и злих духова.{S} И у гробље је |
ти ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Милени |
.{S} За овцама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и |
да вуку колица деца сад предложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одоб |
ет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали |
реме Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад предложише, да вуку камен и за то |
чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе, машине мељу брашно, машине ткају сукно и пла |
ашинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе, машине мељу брашно, машине |
је причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} |
пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута виш |
се, па који вуку камен неће песак, који вуку камен и песак неће вући креч, који вуку креч неће |
вуку камен и песак неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, ко |
ће то село донети: поделиће се, па који вуку камен неће песак, који вуку камен и песак неће вућ |
животињама на њој, о површини њеној, о вулканима, земљотресима и врелим изворима, о изворима о |
ону), у којој се на једној страни метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, как |
девојака загоричких од конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даниц |
реницом, и добар покривач опет од једне вунене шаренице или „черге“ и новога јапунџета, довољно |
о за здравље њихово, јер су рукотворине вунене топлије од памучних крпа куповних, него да новац |
рескакали!“ Радиша одви и нађе најлепше вунене чарапе, везене вуницом, па не знајући управо шта |
рка, од читавога бремена сламе с једном вуненом шареницом, и добар покривач опет од једне вунен |
и и нађе најлепше вунене чарапе, везене вуницом, па не знајући управо шта да ради и шта да рекн |
овнове, јарчеве, свиње, овце јаловице, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и вос |
ајвише су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће ј |
>Тако су разгледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковима куд <pb n="11 |
редини, опружи до периферије и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто коли |
еч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} О |
еће песак, који вуку камен и песак неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку |
ви боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb n="365" /> не само по Загорици него и но околн |
после поштедимо од кулука, кад станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са свих страна превикаше: |
апише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује |
е, дође судници с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> <pb n="228" /> <p>Али се ускоро |
д школе и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили колица |
аилових кола и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није |
етврто уопшти: „<hi>Све</hi> може да се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је данас Радиша почео |
учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, |
нема посла код своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене |
!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта треба да с |
е з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} |
м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, |
ога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p> <p>— Г |
<p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — чаша, <hi>м</hi> — мач |
А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље. |
аило као најближи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и новој школ |
м!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано г!..{S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете |
.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што ид |
Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да и |
{S} Ко зна слово <hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да ли је |
?..{S} Које <hi>с</hi>?.{S} Које је <hi>г</hi>?..{S} Које је <hi>п</hi>?..{S} Које је <hi>т</hi |
које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јесте ли запамтили: које је |
и печатано <hi>ш</hi>!..{S} Нађите <hi>г</hi>!..{S} Пазите, како ћу ја да га напишем!{S} Дете |
код табле, <hi>ш</hi> код шешира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам овако напамет, |
<hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на |
S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покажем даље.{S} |
, и <pb n="147" /> код њих је слово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и с |
i>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и њине земље, |
чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати него ћу га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! |
итање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда кр |
приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће предсоб |
S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n="19" / |
дно овако парче хартије (од новина), да га увијете, овако... (Показује).{S} Ево свакоме, и свак |
оћи сама собом.{S} Само нек се чува, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му |
ама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а зат |
..{S} И два су најјача ђака требала, да га поново положе потрбушке, и један да га држи за главу |
бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> |
кажем: да молимо господина министра, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да |
сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је он узео власнике, који га „газе |
и да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу ве |
али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да |
им разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих |
и много па прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпос |
Вас учтиво молим господине министре, да га одмах изволите уклонити из ове школе и повереног ми |
ну оваку хартију, те да га завијете, да га не испрљате.{S} Завите га овако...{S} Сад отворите к |
ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, |
мет каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, д |
ће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, |
вили су најмилије лице и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} |
отац пустити, па се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} |
овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камен |
?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пишу <hi>очи</h |
извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да сами огледају како ради, па им |
мао је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим другови |
а с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је испитао земљу |
а примимо као поклон, онда је право, да га после поштедимо од кулука, кад станемо вући камен, п |
које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написал |
} Које је слово код цркве?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово |
мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хв |
а калуђерскога.{S} Прво је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у шко |
е камена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После ручка натоварили су на неколико |
њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и за старије |
наручју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не |
онога часа посла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали и нешто од оних дасак |
кмет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које му |
Жене и деца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура кап |
а учио и свршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају после како ра |
и од њега ни од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и |
адост што су је осећали кад помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће |
и да му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од св |
е најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, паоцима и наплатцима, то је вео |
{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете и в |
бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За т |
во у овим областима није ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и применио.{S} Ту су и |
ружни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже прим |
а зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће поради |
ку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дуб |
<hi>г</hi>!..{S} Пазите, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано г!..{S |
ако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на друго и запита га, |
а по који започет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упу |
ако његова сопствена рука није хтела да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и п |
чак направи од једноставне даске, па да га појача са две попречне пречанице; да место гвоздене |
да узмете овако мало парче платна па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам |
ов око школе и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онд |
г кандидата, онда да молимо министра да га остави овде...</p> <p>Миљко се запањи.{S} Погледа у |
е се јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико мест |
адиши досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек |
да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитељ |
Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте. |
народно и сад свак има своје и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није ве |
му се клањају простодушно и прилазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда |
дити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и може и да г |
благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокнађује овај љу |
у па по томе и не вређају никога, те да га изазивају против себе, него траже оно што је у опште |
а?{S} Добија господу и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу |
пренесе у своје село као најбоље, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота |
о да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чи |
суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показала |
а вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да га не испрљате.{S} Завите га овако...{S |
да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} |
, како да чисте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учит |
да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану.{S} |
ради, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак |
и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар свештеник може много д |
чаршију па да тражи писмена човека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како б |
могла да насрне на овакога радника и да га одваја од оволиких послова, па се није уздржао, да о |
} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како |
колу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лиц |
и прилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, |
да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и |
ти, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и поби |
а очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу д |
знаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушај |
ато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усаврши, поправи.{S} Зато је у радионици |
реди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио б |
ота, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љуба |
е глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се само |
тесаног камена, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S} И свет је г |
римитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усаврши, поправи.{S} Зато |
а му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо ш |
д те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепш |
кад кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постарији човек |
дговорише сви.</p> <p>— А примате ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p> <p>— Примамо! |
је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" /> направите?..{S} Направите га!..{S} На |
е доста, доносили су камење и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру |
да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас о |
ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало проширимо градину јер не |
мљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао |
е да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до ка |
>Радиша заћута.{S} Капетану се учини да га је победио па продужи овако:</p> <p>— А што ви бунит |
господине, ништа; они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то камење. |
ога или полукултурнога стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, културо стање, где ј |
га поново положе потрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударце |
да умрем.{S} И колико сам наваљивао да га оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, з |
иротињским плотом, да је сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га зам |
Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га неколико година нису видели, и чинио им се некако др |
И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} Спустише се ве |
ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под углом од 45 степена.{S} Колико |
што се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је курја |
селу кмета не поставља капетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да би |
та Миљка није закметио капетан, него да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ |
све обрађивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у |
чи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим плотом или варошком тарабом, него оним |
ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Скочите, па реците оп!“....{S} 1</p> <p>Да |
тао правити план <pb n="205" /> како да га уреди.{S} Прво је на средини направио један круг и р |
рема оваком раднику, не знајући како да га искаже.</p> <p>Најпосле је господин ревизор пожелео, |
о још једно тестере, па се мучи како да га намести.{S} Радиша му помогне те наместише.{S} Онда |
помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се с |
нас готово, испитано и сазнано; само да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друшт |
пишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесет слова</hi>. |
царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А |
тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склоп |
његовога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише п |
теља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише хладна...{S} У |
ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући са |
диша је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са св |
е за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађивао, да је подметао усправље |
зе“ и пропис што је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише „превасходно похвале д |
врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а |
аш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда д |
шкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него |
уше своје и захваљивао овој земљи, која га је довела у овако повољне прилике, да оволико научи |
на околним пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је |
} Зато сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико д |
остали редом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и ч |
Е, доста.{S} Затворите буквар, па нека га на клупи; извадите таблице!..{S} Избришите оно што с |
трчавши у собу матери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој п |
о вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорила му: „Добро |
о миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем и речима, али га |
, где би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за |
ница дубоко продирала у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово са |
} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да |
ка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет п |
н био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац п |
и да кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба |
тора с ведрицом пуном млека и затворила га, она преко обичаја помилова Радишу руком по глави и |
а је госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином прест |
бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окр |
р.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од после |
а се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити или б |
де ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешто друго; а никако не може да |
се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му п |
под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као зем |
јатан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с толиким стварима |
у.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} |
га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га добро и преви у чис |
а с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изненадило него одмах одговори:</p> < |
гледаху сваки покрет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познат |
дили оно дрво, које им највише треба па га не секу младо и на грабац, него чекају док порасте в |
ло и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу |
оврте а дршку пресече и семе истресе па га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода |
ој одговори, него се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигн |
да Мијаилов воћњак и Томино окућиште па га је снимио на хартију и почео да смишља план: како да |
нац за читаву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад |
екако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и за старијег ђака новајлијама.{S} А |
да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико места око цвета проврте а дршку пресече |
основицу, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и показа: да кад троугао стоји |
ште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опружи до периферије |
е овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директор уписа Ради |
е се кмету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и з |
тају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у рец |
низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је с |
одине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: а |
, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хв |
близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S |
!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице. |
мета Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се |
</p> <p>Миљко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује |
и, па окрену разговор на друго и запита га, докле су данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бач |
ви Радишу и с неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми н |
p>— А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти, господине; ти си старији, а |
...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем, како да не познајем!{S} З |
p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није |
ђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не |
је и он испросио!</p> <p>— Коју? упита га Радиша.</p> <p>— Ону, удовицу, Станојку! одговори Гр |
чки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после да |
дна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто то ч |
еда, да ће се мало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носи |
торбицу око врата и пође.{S} Газдарица га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И пог |
чи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће |
помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, |
господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио |
Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да |
уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово исп |
а; и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} |
мо, господине,“ рече један.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори о |
о судове како је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је св |
јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је |
ом опремом као и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, |
напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се договорише, да му не даје ви |
е четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И |
као Милош Обилић своме цару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај |
само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сув |
хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше зајед |
е он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S |
заједно с упуством како се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{S} Поручио ј |
<hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га старији ђак после преслиша, он показа и ова и још не |
је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече неки нож преко срца.{S} |
} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највише змија?..{S} А где |
у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и у |
смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Да |
и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо |
жном друму.{S} Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љ |
као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у |
на то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и с |
днога јунака где јури на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Ко |
и „ничије“, то јест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе |
ога часа зграби дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди |
а средини, опружи до периферије и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто к |
ед био бољи него у многим варошима, где га одржавају жандарми.</p> <p>Попа је најпре сео на док |
равцу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има своји |
еобичним ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се |
теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо ле |
лу, <pb n="69" /> дође судници и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо по један малишан |
а.{S} Па онога часа зграби дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да |
ругога развије плам за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани |
засланик, те је знао његов рад и — није га преместио....</p> </div> </div> <pb n="372" /> <div |
и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да направи |
Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али вид |
{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, о |
о шири њихов умни хоризонат и осветљује га, што је практично и за живот потребно, особито за он |
оже накнадити; где срца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и делипале, са |
вама и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала наш |
ла, којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао обр |
ка уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унес |
Па извади иза појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас |
е како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилијим друшт |
је Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његов |
ас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин министар преместио из вашега села.{S} Ал |
мо међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} Он се под туђином с |
аилова снаша даде један стари губер, те га разастрше по канатама газда Мијаилових кола и после, |
и дати да носите буквар кући, него ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га |
а ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} |
ињете један важан посао, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки |
.{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде па |
завијете, да га не испрљате.{S} Завите га овако...{S} Сад отворите код првог листа!..{S} Нађит |
S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још јед |
pb n="115" /> направите?..{S} Направите га!..{S} Направите и печатано <hi>ш</hi>!..{S} Нађите < |
змије!..{S} Затворите буквар и оставите га!..{S}Узмите таблице <pb n="92" /> и крижуље!..{S} Из |
им из почетка.{S} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Гд |
де у непослушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазил |
</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега т |
} Најпре изнесите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово |
ише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, к |
е и горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево ка |
га!..{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Пишите га!..{S} Где је <hi>е</hi>?..{S} Направите оба!..{S} Гд |
бле.{S} На које слово личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ово печатано!..{S} На шта личи оно |
вије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је о |
и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали |
атано!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S} Напишите га и ви!.{S} Направите печатано ж!..{S} Ево <hi>з</hi>! |
вако! (Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код |
.{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како |
S} Ево сад е, код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до р |
Ево, пазите како се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код |
..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Које је сло |
..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код |
иде мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како с |
..{S} Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово |
>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} |
>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва |
i>).{S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?.. |
</hi>.) Које је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово |
} Као л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите ово печатано!..{S} Ево <hi> |
се пише само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} |
о л само савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начините печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S |
буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да каже |
{S} Али слушајте господина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда пог |
а се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољопри |
ече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Дан |
е му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку удају |
, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово би до |
а они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима договори, да га чекају у |
креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S |
сак неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овом |
жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га може накнадити; где срца нема, ум и руке га могу доп |
шилук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може куд о |
pb n="255" /> поскидаше капе и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти |
и, како она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је износила |
оно одељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересовало, кад је нашао у једној школи потпу |
ово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Е |
јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и пређе пр |
{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ов |
де у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте напис |
р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово сл |
стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написали!..{ |
но слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Е |
к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напиш |
ој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к ко |
ише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да |
ноге књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустит |
и било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само заградити.{S} Рече му, да би и он |
му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школована Вида — зна |
ој рече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају |
је запамтио слово <hi>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>н</hi>?..{S} И |
је запамтио слово <hi>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>и</hi>?..{S} И |
је запамтио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на мојој табли!..{S} Ко је запамтио слово <hi |
она се усправи, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа |
и од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но |
е ствари и извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, а |
еме врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеј |
е мање требати, то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да побијају кочиће до конца. |
ена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде би |
то.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе капији с једне стране и од капије с друге с |
изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постати нај |
плоатишу“, то је он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „б |
еч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и |
ољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интересују за о |
Сме ли оставити дете овако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику |
иша и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео по |
волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато |
и секретар.</p> <p>- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извештај по |
у, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу |
доносили камење, бирали веће и додавали га, гледајући посао, који до сад никад нису видели.{S} |
е с натписом <hi>Загорица</hi> и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, |
а се и путем радовао кући и Божићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S} И <pb n="26" |
е у окружни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каж |
онда су крај завезали концем и заденули га у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео да је ок |
а.{S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зовемо српски просветитељ и учитељ.{S} Зато и |
добра, он се после смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем |
и жељни људи и разговора; изиђи и прими га!</p> <p>Даница послуша мајку своју и изиђе.{S} Али к |
2" /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, |
ије прегледа сав Радишин нацрт и одобри га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала израчунао |
а и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажала разјареност, с којом |
га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га доб |
де матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у вру |
— к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како |
и како је тешко угађати камење и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуг |
дочека и напише Радовану писмо и упути га на некога познаника свога у окружном граду, где је г |
су гледали учитеља загоричкога, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како |
диша управи поглед на немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко |
конац колико треба дубоко, намештајући га не полошке него усправно, да му тупља страна дође го |
ако што да уради, и с Грујом, упућујући га како да направи ногаре за стругање дрва дунђерским т |
="86" /> је провео с Милетом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, упућујући га како да |
де преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Он |
к нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Рад |
запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме да напише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и |
S} Ко уме слово <hi>т</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко зна слово <hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{ |
да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се к |
тио слово <hi>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} Напиши г |
ише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко уме слово <hi>т</hi>!..{S} Напиши га!..{S} |
Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши |
/hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} Иди и на |
ше з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{ |
ћи, па га окупај у врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом |
ривреднику и питао га за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му ј |
олики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод нав |
е кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да |
о што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на |
е размисли па најпосле опет рече: „Ипак га преместите, да задовољимо капетана, па ћемо после ви |
ено, него удара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуше гл |
и ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долаз |
а, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и св |
вде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије науке, вид |
а: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед на немирка, п |
м дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити де |
ад какога покојника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико ме |
родиља, које су донеле своје дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца а о |
овај акат у среску канцеларију, капетан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је |
та за своје „место опредељења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама н |
збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Мил |
осла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико теби доноси она градина испод |
кати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, |
учини, да се дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете с |
да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао је |
утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до праве висине а |
Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати |
р, међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је |
мести, а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавал |
н Радиша изнео једно кукасто дрво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио св |
S} Одмах је призвао сопственика и питао га: зашто не намести неколико тестера напоредо, па цео |
у требало, он је долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо дав |
ша са сваким по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може |
лио једноме доброме привреднику и питао га за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пре |
ајпре тачно премерио земљиште и нацртао га на хартији па је стао правити план <pb n="205" /> ка |
еч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код ч |
а табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет ч |
лово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује |
л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} Написали смо <hi>чел</hi>.{S} Шта ј |
која иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Ј |
— е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које |
</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о |
а се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>н |
да камена нема доста на површини, него га морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лак |
оне данас и не потпомажу напредак, него га у многоме коче.{S} Оне сеју фразе, развијају фразеол |
својим: „Не крите видело под сто, него га изнесите <pb n="311" /> на сто, да светли свима.{S} |
уда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{S} И зар то није лепо, к |
.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „мајстори“ загорички |
Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и укућани |
вет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школској, а одатле почео да д |
уботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао |
од дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, |
о дигао плот са свога шљивара и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и |
им су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала.{S} Ту је |
Петрова дне ишао је свештенику и умолио га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров дан су о |
зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да прослави своје име и да покаже своју свем |
е створио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} |
послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се де |
отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с брем |
ви и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе бил |
„Божје и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за шко |
ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чи |
говори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао |
ко не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивнијега рада, |
ла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброга друга у жив |
звија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да иде с |
школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио овај разлог и до |
кад слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи |
, учитељевом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина |
живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима им |
каже своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет |
ста највећи и најзначајнији дан од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се д |
свако слово, које Радиша напише и како га напише.</p> <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, да о |
чашу.{S} Живи као девојка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачув |
рава, и колико јој се обрадовао, толико га је зачудило, да само једно тестере ради.{S} Одмах је |
тан, него да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, го |
ће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, |
м, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ Па тако, |
е“ или научне предмете.{S} Интересовало га је, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће б |
вара наклоности к раду.{S} Интересовало га је, како се на телесно кретање и здравље, на певање, |
ниници; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и усавршити, унесавши у њега ви |
изиђе, али је једва прими.{S} Застидело га, што су га тако издвојили од других и назвали „најбо |
изабрао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му је остало само да збере оно мало |
?..{S} Писано?..{S} Штампано?..{S} Камо га слово <hi>п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А сл |
концем.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од |
је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, што је говорио оним црквеним ј |
илости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Другојача је ку |
ма и читање разних одабраних књига само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао да |
<p>Радиша онако уморан и нервиран само га с неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио |
вој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којом ова |
е од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, |
оље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, |
о.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе најлепше вунене чара |
ор и да им одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Рад |
аде отварати капију.</p> <p>— Мама, ено га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ заг |
олит’ да господин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ам |
налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
е, а хартија је и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасвим напустити.{S} А кад је набављен ал |
из детињства доста и поборавио.{S} Зато га је сад и интересовало све, све.{S} Највише му је пал |
i>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Б |
{S} Е сад отворите ову корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицам |
сад познавао више теориски.{S} Особито га је интересовало, како ће да измири принцип природнос |
у Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} |
аде се тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто |
ворила, да он жали свога господара, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очеки |
ао по нешто из тога великога света, што га је видео за време бављења свога на страни, и много ш |
ља, чувања његова и отклањања онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања |
мирка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан до |
диши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост од |
{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не би |
дугачко пење њихов црквењак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико з |
де се Радиша чудити овоме позиву: зашто га капетан зове, и зашто је ово <pb n="332" /> „одмах“ |
/> створио из ничега.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да прослав |
позва Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита. |
есте и да је капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том |
ра:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: „Јесте; један добар ручак, |
тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанс |
се чинило најпотребније за село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцеларије, под којом |
посао и прелазио на други; а други пут га је подешавао другојаче.{S} Наставу није ценио строго |
/> и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад |
на приплод, а они којима треба узимају га на послугу, него су заједнички почели да набављају и |
смено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија, и нема куће у којој барем по јед |
— Вала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио |
ћ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Ра |
он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао |
ету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћа пандура, да кмет вас н |
срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по лабавијој |
поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније место за школу.{ |
ини и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили пред вратима где треба да стоји, деца су н |
о о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него им |
своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајц |
разред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим писмена младића.{S} Сад су |
ваке ситнице у њему.{S} Интересовале су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</ |
иловао их је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког |
у чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га неколико година нису видели, |
свима, које је највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: д |
врти разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} Само се њему чинило, д |
веће доброчинство од родитеља, који су га родили“..{S} И Радиши се необично допала ова филозоф |
се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од |
и, с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и |
ајам и да задужују своја имања, него су га имали код своје куће и у својој заједничкој штедиони |
ни престајали са својим послом, него су га још усавршавали и повећавали, а поред њих дошли су ј |
није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки калуђе |
ао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишини су ученици у првом разре |
о брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали, изгледело му је као њихова кукњ |
је једва прими.{S} Застидело га, што су га тако издвојили од других и назвали „најбољим“ ђаком. |
савршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, не сме да закржља него ваља да |
ад нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела скупља |
деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда |
они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и |
Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начинимо ова |
у вам <pb n="219" /> га продати него ћу га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, |
: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директ |
иша кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, |
га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако навл |
то ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат мало ј |
их.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари!..“ Радиша п |
овољан с оваким напретком и пожелео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, на |
ете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па |
школе или општинске суднице, и сазивач га је отворио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама |
мора</hi> да му роди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе |
че, како су сутрадан долетела два врана гаврана са крвава поља Косовога и носила руку од јунака |
једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; |
е обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у |
тају сваке готово Недеље и празника, те гађају у нишан и надмећу се у разним другим играма.{S} |
и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика |
и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и |
ије од тога.{S} То је руковање пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од мин |
цима својим Недељом егзерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замислити, с ко |
..</p> <p>А из оних скромних почетака у гађању с одраслим ђацима развила се права „стрељачка др |
ити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови).</p> <p>Радиша н |
тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима п |
и изашли у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда и газдарица су по варошкоме још спавали.{S} Јер, |
запети, а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и на |
“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви |
и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господине; тече упр |
тари губер, те га разастрше по канатама газда Мијаилових кола и после, ко је год хтео да вуче п |
у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мијаилова унука и Миљкова синовица, а за тим је с |
што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели |
ато је доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац дошао до шк |
годину, отишао у чаршију и потражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „ |
е хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилове куће прате једну каленицу млека и комад |
3.3"> <head>3.{S} Уписивање и ручак код газда Мијаила</head> <p>Док су они овако разгледали згр |
иљко и расташе се.{S} Миљко онда позове газда Мијаила и још неколико комшија, па оду Томиној ку |
орици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} За ови |
Школска градина</head> <p>Преко пута је газда Мијаилов стари воћњак, који му доноси мало рода, |
: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах |
> <p>Радиша се пробудио у јутру, кад је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па мукнула, што јо |
се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за |
ајвише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаило дигао плот са свога шљивара и оставио га |
едајте, господине, данас код нас!“ рече газда Мијаило, први сусед до школе: „Овде је код мене н |
дна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било готово криво, што Радиша тако мал |
а зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица правили су најмилије лице и све чинил |
утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да т |
е саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Ради |
пша.{S} Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу в |
Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је тек г. рев |
ељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњак |
г цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе |
ај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се ма |
дан.{S} Поред овога њега позва пређашњи газда, у којега је он послуживао, да му учи децу, и зат |
ного, а Радишу препоручи његов пређашњи газда и једноме пријатељу своме, да му учи децу, те је |
подигнемо онде преко пута, где је онај газда Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће |
еза себи, један Миљковој Станики, један газда Мијаиловој домаћици и један Грујиној Станојки.{S} |
које беху већ одавно полегале, Радишин газда немађаше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни |
у)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газда Мијаилов? упита кмет Миљко.</p> <p>— Примамо, при |
ам сиромах, те не могу да поклоним, као газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му |
вратио на посао.{S} Најпре је премерио газда Мијаилов воћњак и Томино окућиште па га је снимио |
он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{ |
амо слушам шта људи зборе! рече одлучно газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме с |
<p>— Кога год хоћеш, рече Тома.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и господин Радише, |
ити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један стари губер, те га раз |
извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не х |
Главна је совра постављена у совралуку газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге |
ша, јер је био најбржи и најпоузданији, газдарица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, |
тну празну торбицу око врата и пође.{S} Газдарица га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме |
оли непрестано му се врзе по памети.{S} Газдарица му даде да донесе тестију воде, и он донесе; |
деше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си |
газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гласно и отворено |
арици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не иде наштину у школу:{S} Рад |
лији из школе и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао |
теку на очи...{S} У том дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он у |
у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда и газдарица су по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је |
„кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица правили су најмилије лице и све чинили, да га |
Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и |
И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњака и на о |
е: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери газдарица простре скромну постељицу и Радиши, и он леже |
Недељом и празником позајмили лонац од газдарице и скували мало пасуља или кромпира са сланино |
плаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комадић синоћне п |
е него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опе |
кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне о |
ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је газдарица н |
више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је и |
прозорима није хартија као у Радишинога газде него срча или стакло.{S} Али и овде има она решет |
се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комадић с |
ша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после |
се употребљава у пољопривреди и домаћем газдинству, није остала а да Радиша није с њом упознао |
дован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капетаном и учитељем; и сви нав |
иша све више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и налаз |
S} Добија господу и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу как |
ер је проповедао рат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнес |
тишу“, то је он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирок |
ући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без алата не |
ма је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео |
пресађују кад су мањи, или се нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се често пресађују, |
е ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том |
ла морао да проучава све о челама; због гајења свилених буба све о свиленој буби; због гајења ж |
свилених буба све о свиленој буби; због гајења живине и угледног живинарника све о домаћим живо |
</hi>.{S} Тако је сада због кованлука и гајења чела морао да проучава све о челама; због гајења |
Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао |
биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S} И телесни и душевни раст врши се сам, |
изишла је млада с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчањ |
је“.{S} Није му се допала ни она велика галантерија у изразима према женскима и пред децом.{S} |
де тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче ова |
лиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрену Радиши и запита га: |
а га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад први пут.{S} Радиша му објасни, а |
ћи за столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, |
је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вод |
а два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све шт |
и већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли |
ава и изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Р |
а глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на грудима закопчава д |
су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да |
да се најпре неколицина изују, подигну гаћице и очисте корито од камења.{S} Онда обележи докле |
ј посао и могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да загорича |
него су и све ново што им је требало од гвожђа поручивали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се |
Остала је само цена за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разум |
, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а продају: говеда, овнове, јарчеве, свиње, |
А четврто су разне руде: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где н |
но друго, испод евењке? — Јесте; оно је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето |
испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда се грће |
на је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу једнога плана сносила све |
ово сврши, Радиша осети потребу за три гвоздена окивача или шине: једном да окује точак, а дру |
ача са две попречне пречанице; да место гвоздене осовине направи дренову, па да се точак углави |
ен.{S} Он је невезан добрим друмовима и гвозденим путовима.{S} У њега су још веома ретке благот |
а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од старинске је „куће“ постала модер |
орману је била права руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама са завртњем на крају, опет на |
ше, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за свакога бр |
ан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој школи.{S} И |
И по трговинама, место данашњих кутија гвоздених и челичних „пера“, висили су снопићи истински |
вим други.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, штедњак), које се показ |
му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, и по Светом Томи су |
и сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам виде |
туке, <pb n="291" /> и све.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! — и не |
разбијати камење, без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађати камење и денути |
ме, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако јело може зготовити боље него п |
веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато стаде мислити, шта да ради? „ |
већи је наш град сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Мил |
оли потпуну школску <hi>радионицу</hi>, где деца раде разне ручне радове, и то тако правилно, д |
оправити оно, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо |
к може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и њега |
де завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" /> школа!{S} Зар је |
а зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у ш |
а деца још више.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога јединога живога неписменог човека, |
лет обданице до оближње планине Јелака, где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанст |
Моја руко, зелена јабуко, где си расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргну |
о, шта бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим затре и како се онда људи и животиње |
у и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема к |
че конаца, па сад размери пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, п |
то ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају жандарми.</p> <p>Попа је најпре сео на |
дубрави видела по једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се ра |
е били су совралуци појединих домаћина, где су они о заветинама ручали.{S} И око њих је било пу |
јима ће радити, и направе мало заклона, где ће се склањати од сунца, јести и одмарати се, попра |
{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!.. |
у једну нову школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они, што ће после да у |
де се употребљава и изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> |
рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има |
де децу на један избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И о |
а нову школу подигнемо онде преко пута, где је онај газда Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, |
мостова зиданих неколико главних улица, где су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је |
доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише у читању поручених књига |
тим је, још за јесени, учинио распоред, где ће које дрво да дође, и око школе ископао је рупе з |
граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту |
ду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочну копање и мешање земље и тако даље.{S} Ва |
остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико часова била онака живост и онолико |
ом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има с |
идети ни овде!...{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учитељеву, Радиша |
е овако лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их зан |
м ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Ус |
} Поставили су у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, у хладу.{S} Главна је совра |
н је узео конац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала.{S} Ту је морало нешто з |
давде на све стране, и све се те земље, где он живи, зову српске земље и зна се докле захватају |
о земљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми добијемо један товар, они добију седам товара... |
а</p> <p>Пошто сам се вратио са стране, где сам био ради продужења наука и проширења своје спре |
ке жале синове своје:</p> <p>„Јао сине, где кости остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да |
и водим у цивилизовано, културо стање, где је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и |
ша рече деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледа |
отворите код првог листа!..{S} Нађите, где је насликано око!..{S} Е сад добро пазите: ово код |
нели, он је са свима пошао на црквиште, где је одслужио неку кратку службу.{S} А за све време о |
од данас то је остало ђачко купалиште, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p |
о ништа, и почели да уравњују земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се |
им необичним ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио |
ичених, и њих треба жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га може накнадити; где срца нема, ум |
у да да, само да му село другу направи, где хоће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи в |
чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чеља |
е милостињу за манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедониј |
нчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у једноме хладу, била постављена совра за часни |
S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја |
} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи читава породица.{S} Па и твоја жена би |
у неком другом свету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су |
крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Ан |
одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега |
але и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле |
проводио је највише у градини школској, где би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} |
па им рече, да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на |
о дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу, да изиђе са житом у решету |
, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што |
те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те |
јпре и премишљао о себи: где сам рођен, где сам никао и одрастао, куда сам у животу своме проша |
, ако дође још један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је |
ве школе.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на ме |
ди, па им је онда <pb n="312" /> казао, где се употребљава и изнео слику пожара, где ее шмрком |
и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци појуриш |
За време ово Радиша је полако смишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му доносила младице кр |
а сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна |
диша је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици |
оближњим брдима Радиша је навлаш пазио, где има највише и најбољега кречњака.{S} Али <pb n="213 |
и закукала: „Моја руко, зелена јабуко, где си расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу |
етврти разред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим писмена младића.{S} |
лена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму како се осетила, Даници се обја |
ршио; само није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ би |
како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао један чове |
а а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је бли |
екога познаника свога у окружном граду, где је гимназија, и препоручи Радишу што је год могао в |
о се теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благ |
трчаше сви.{S} Деца почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нац |
е то сад требало!{S} Зато запита Грују, где могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сас |
томе, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таб |
је.{S} И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и пам |
му рече, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згр |
зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека |
ану“ и на уравњено место за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а |
сти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад |
раве калупе, четврти да уравњују земљу, где ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп им је |
...{S} Окрените опет ону празну страну, где нема ових пруга!{S} Отворите буквар код ока!..{S} Х |
тако, да један крај показује ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, |
, што смо изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се бо |
одмах нађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочну копање и мешањ |
око школе.{S} Смислио је, да на месту, где обично игра оро, кад је сабор, направи лепо игралиш |
а за Радишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало пох |
као заклон, или на каменитом земљишту, где се друго дрвеће тешко прима.{S} Неки су после покуш |
у порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли до по више колен |
га.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сети |
цима импровизовао и једну малу сушницу, где су после сви доносили и сушили, најпре за себе а по |
тихо и достојанствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, |
трпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола б |
и до године, ако дође још један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p |
Онда сад треба да се договоримо о томе: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја |
.{S} Зато је најпре и премишљао о себи: где сам рођен, где сам никао и одрастао, куда сам у жив |
удови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас |
.{S} Дете ви!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, ум |
су Турци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), |
јпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта |
, где ума нема, срце га може накнадити; где срца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде с |
Сад пишите најпре слово <hi>о</hi>!{S} Где је о?..{S} Начините најпре оно с леве стране па пос |
с десне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} Начините оба, и писано и печата |
н — нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Где је |
ано!..{S} Нађите слово <hi>н</hi>!..{S} Где је н?..{S} Које је писано?..{S} Које је печатано?.. |
је <hi>е</hi>?..{S} Направите оба!..{S} Где је <hi>а</hi>?..{S} Начините и њега!..</p> <p>„Дотл |
етка.{S} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?.. |
Где је <hi>и</hi>?..{S} Пишите га!..{S} Где је <hi>е</hi>?..{S} Направите оба!..{S} Где је <hi> |
е је <hi>н</hi>?..{S} Пишите њега!..{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Пишите га!..{S} Где је <hi>е</h |
Начините оба, и писано и печатано!..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Пишите њега!..{S} Где је <hi>и< |
но!..{S} Нађите слово <hi>е</hi>!...{S} Где је е!..{S} Које је писано!..{S} А које печатано? — |
ђите ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{ |
ажите сами!.{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где ј |
hi>и</hi>?..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко ум |
е и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је |
је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је |
је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је |
је писано?..{S} Које је печатано?..{S} Где је слово <hi>и</hi>?..{S} Нађите писано!..{S} Нађит |
од пера).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А |
о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?.. |
..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — |
..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — чаша, <hi>м</hi |
напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S |
дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гр |
зите још једанпут сасвим из почетка.{S} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н? |
та је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?.. |
Које је писано!..{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано?..{S} Штампано?..{ |
рици се у главноме правилно говорило, а где су деца одступала од књижевнога језика, он им је са |
{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушевац!..{S} Косово |
>н</hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S |
еде?..{S} Кад има највише змија?..{S} А где су змије?..{S} Погледајте у слова код змије!..{S} З |
памтите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли д |
ените се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S} |
е слово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?. |
а, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне задруге, стане тако да |
мида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за |
и селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да |
с, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте своје старије |
доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — |
ече:{S} Извол’те господине!“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у |
ад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово исто |
едан разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да |
најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих |
а „предавања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку на |
моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то |
ло прође, а отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и познаде га па једва дочека да стигне |
и је била велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, само је незгодно, било што их |
а, да ме изволи поставити за учитеља ма где у нашој Отаџбини.</p> <p>6/10—18..{S} Понизан</p> < |
ислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време пос |
ша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за руч |
ов.{S} Кад су га наместили пред вратима где треба да стоји, деца су навлаш улазила, само да би |
и на једно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати |
S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А |
брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је онда причао, како они |
копати целу градину, направити распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, зал |
диша је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и с |
и зубе перу после свакога јела; да собе где једу и спавају и кујну држе најчистије, и, кад је г |
у и уређење њено, кад је походио и собе где је почетак радионице за ручне радове, и оне где је |
једнима и с другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није |
овоме требало је само два димњака, онде где се зидови укрштају.{S} Предсобље и кујна да се попо |
.1"> <head>1.{S} Тешкоће</head> <p>Онде где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули |
клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу |
вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“.</p> <p>После одмора Радиша је прво рек |
све ово продужавало.{S} Распоређено је где треба које дрво да се посади и ископане рупе за то; |
ражили велика слова и казивали зашто је где написано.</p> <p>Код „Читанчице“ најпре је Радиша и |
љом и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} Сад је потребна била и решетка за |
да напишете све ове речи, с оне стране где нема линија!.... <pb n="140" /> (Деца пишу, а Радиш |
ко: да село да Томи од општинске утрине где хоће двапут више земље но што износи његово окућишт |
очетак радионице за ручне радове, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистот |
уређена и урађена, особито оно одељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересовало, кад је |
кар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште минерал |
о, семе...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер, име, истина, нити, |
учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва деца из ва |
а владиног кандидата, па да ви останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу см |
.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће |
а школа мора да има, и свака касарна, и где год има много људи... оно где се, да простиш, иде н |
земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија за сву |
а ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем највише |
ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} Загоричанима никад |
аћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> домаћина!</p> <p>— Реакци |
е с Грујом за то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири ст |
ли не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} З |
pb n="133" /> после дођу села и градови где живи друга вера и други народи, и ми се с њима не р |
ли као снопље... “ И тако даље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђак му помогне и каже |
сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где д |
вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, него сте дали судницу за њу (а в |
ро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином интензивн |
варом и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је таман онол |
вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није им |
се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, те не извадили лепо младицу, него јој по |
е воље, и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, па и печатати или штампати у књиге или |
да копали и разбијали камење, гледајући где има добра кречњака за креч и белутка или гранита за |
лотом, да је сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим пл |
} Ово друго дрво показује једним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој |
ује једним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на |
онамо где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} |
двојица рекоше да има и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати |
гао да предаје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и гимна |
где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му ј |
највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи т |
ало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток управ иза ово |
инимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговори Груја сасвим озбиљно.</p> |
ку где су Руси!..{S} Пружите руку онамо где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А г |
ите сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете |
од ножа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете |
асарна, и где год има много људи... оно где се, да простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, господ |
да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем. |
лите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не |
itle>“ а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали.{S} За овим је један издекламова |
рушке, јабуке, трешње или шљиве, немају где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису |
ивање најлепшим младицама, како су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S} И тако се и |
ћу да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} Пружите руку онамо где су Грци!..{S} |
а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрените даље, а ову са словима окрените |
адите таблице!..{S} Окрените ону страну где нема ових црвених пруга!..{S} Начините у једном ред |
дгледа).{S} Сад сви окрените ону страну где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви |
писаљку!..{S} Избришите лепо ону страну где нема линија!..{S} Почните с почетка!{S} Пишите најп |
мало, питајући свакога за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па и |
о; имамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам |
есте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад |
..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите |
е га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?. |
е,“ рече један.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теб |
и тако даље.{S} Најпосле једно запита: „Где је море?“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то |
S} А Груја сасвим добродушно одговори: „Где год хоћеш, господине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас |
им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сир |
еленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, с |
је.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација сврши основну школу а да не добије ни појма |
и на стварању нових људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, уливала |
га ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били географски цртежи школе загоричке с околином, слива рек |
старији људи и околна села.{S} А утицај геометрије почео се опажати и на имањима, јер је свако |
ка се пажња мора поклонити и практичној геометрији и цртању свих врста, као и певању.{S} И све |
>Полагао је велику пажњу и на практичну геометрију.{S} Ови су његови ђаци умели не само да изра |
ово што је најпотребније, на пример за геометриска тела, онда се могло поћи и даље, грађењу ра |
от, други су тражили, да се овде изводи геометриска поступност, без обзира на практичну корист |
су се интересовали за физичке појаве и геометриске законе, јер им је Радиша показивао све очиг |
е и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>ка |
к свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, особито с медом и воћем.{S} А |
затвореним преградама и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек д |
школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназија...{S} Одма потражише гимназију, и одоше дирек |
ознаника свога у окружном граду, где је гимназија, и препоручи Радишу што је год могао више.{S} |
адиша сад, по свршетку четвртог разреда гимназије.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id=" |
иша сврши други, трећи и четврти разред гимназије.{S} Тада се у нашој земљи отвори Учитељска Шк |
у томе крају би одређен директор једне гимназије, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у Загори |
="SRP19102_C1.2.2"> <head>2.{S} Учење у гимназији</head> <p>И у гимназији се тада само задавало |
d>2.{S} Учење у гимназији</head> <p>И у гимназији се тада само задавало „одавде-довде“ и учило |
oup" xml:id="SRP19102_P1.2"> <head>II У ГИМНАЗИЈИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
се зове гимназија...{S} Одма потражише гимназију, и одоше директору.{S} Он беше стар и строг ч |
ам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али к |
е после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па после да идем на још веће школе у Београд |
> <head>9. У Гимнастици</head> <p>Каква гимнастика за децу на селу, која све слободно време про |
пливању.{S} Није заборављена ни шведска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то |
чка, и у кретању удова у месту (шведска гимнастика), и у појединим играма, и надметању у бацању |
вршена.</p> <p>Зато што је ова необична гимнастика с ручним радом за време одмора трајала подуж |
Највише је пак овде била на свом месту гимнастика, она у реду (шведска и војничка), а после и |
ишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове гимнастике довољно.{S} Ето и гимнастике за тело, и гимн |
ане, и старије и млађе, било опет лепше гимнастике но што је обично јурење и празно окретање „н |
ух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер стварају оно, што је правилн |
настике за тело, и гимнастике за око, и гимнастике за дух, који има да смишља за шта је шта, и |
довољно.{S} Ето и гимнастике за тело, и гимнастике за око, и гимнастике за дух, који има да сми |
о сад нове гимнастике довољно.{S} Ето и гимнастике за тело, и гимнастике за око, и гимнастике з |
граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике“ било доста, Радиша позове ученике, да иду н |
ледале неприродне и без појезије.{S} За гимнастику су служили радови у градини, а у згодно врем |
шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и гимнастику?{S} За време одмора, док се учионица ветрила |
ter" xml:id="SRP19102_C5.9"> <head>9. У Гимнастици</head> <p>Каква гимнастика за децу на селу, |
pb n="318" /> ту изводили најразличнија гимнастичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању уд |
или су и у реду војена <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања, играли се разних игара и надметали |
х су продужене разне игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађ |
тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем тог |
Једно дете: „Ово је, господине, свињска глава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у сви |
недељу дана! додаде шаљиви Станко Шера глава задруге од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би се М |
остала сам сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} |
.{S} Јесте, <hi>мачка</hi>.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат |
pe="group" xml:id="SRP19102_P10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАЈСРЕЋНИЈА ШКОЛСКА ГОДИНА</h |
pe="group" xml:id="SRP19102_P11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>ГОДИНА НАЈВЕЋЕ РАДОСТИ И |
ype="group" xml:id="SRP19102_P1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>РАДИШИНО ШКОЛОВАЊЕ</head> <div |
pe="group" xml:id="SRP19102_P12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>ПОЛИТИКА У ШКОЛИ</head> <d |
ype="group" xml:id="SRP19102_P2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПОСТАВЉЕЊЕ И ОДЛАЗАК НА ДУЖНОС |
pe="group" xml:id="SRP19102_P13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>ГОДИНЕ МИРНА РАДА</head> < |
ype="group" xml:id="SRP19102_P3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>ПРВИ ДАНИ И ПРВИ РАД У ШКОЛИ</ |
pe="group" xml:id="SRP19102_P14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>ПОСЛЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА</he |
ype="group" xml:id="SRP19102_P4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>СРЕЋНО ПРОДУЖЕЊЕ ПОСЛА</head |
pe="group" xml:id="SRP19102_P15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>РАЗМИШЉАЊА ЈЕДНОГА СТАРЦА< |
ype="group" xml:id="SRP19102_P5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ГЛАВНИ ПРИНЦИПИ У РАДИШИНОМ РАД |
ype="group" xml:id="SRP19102_P6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>КРАЈ ПРВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ</head |
ype="group" xml:id="SRP19102_P7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДРУГА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <d |
ype="group" xml:id="SRP19102_P8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>ТРЕЋА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <di |
ype="group" xml:id="SRP19102_P9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>ЧЕТВРТА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> |
сти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не |
ао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме свиња њуши?{S} Деца |
та.{S} Дигните <pb n="132" /> руке више главе, овако! (Показује).{S} Сад се тако устурајте наза |
n="194" /> покретању и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у |
а с рамена, омаушке, између ногу, преко главе и истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух |
прегледа и упућује их у седењу, држању главе, писаљке и таблице и у писању појединих слова).</ |
ене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и |
закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шеширину с великим ободо |
да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој очи истинске, које гледају.{S} Њих можемо и |
о соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате шта је; <hi>попа</hi>, то је |
преко обичаја помилова Радишу руком по глави и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади |
ато и данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато |
.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> имати у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним за |
о, оним записаним се тешко ствара оно у глави.{S} Зато прво очигледност и очигледно стварање по |
где ручају и о заветинама, у хладу.{S} Главна је совра постављена у совралуку газда Мијаиловом |
рање.{S} С улице и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из ов |
о једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, на којима су дршке, те да се оне не разма |
није скупо, они поручише и рогове па и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а з |
И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, хва |
атле су повлачили стазе редом, пустивши главне у средини по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у |
за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове из познавања околине, природе и отаџбине |
обе под једнаким угловима и ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако пригодити, јер је оно |
деше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорник рече: да се сваки, ко хоће уз народ, мо |
hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље главни предмети и као стожер свој настави.{S} Све се за |
је непрестано мислио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реформном и културном послу у |
ум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио главни нацрт зграде и величину појединих одељења, онда |
да деца остају дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и |
9102_P5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ГЛАВНИ ПРИНЦИПИ У РАДИШИНОМ РАДУ</head> <div type="chap |
зумљиво и да су деца учила и заповести (главније) и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом |
свуда једнака и колика мора да буде на главнима, који држе кров, а колика на спореднима.{S} Пр |
Радиша је утврдио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцел |
е већ неколико мостова зиданих неколико главних улица, где су се људи давили у блату, калдрмиса |
иша се данас задржао само на утврђивању главних појмова, до којих су му ученици у своме развитк |
много више времена те да створи све.{S} Главно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо |
а објашњавао само оно што нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривреду и здравље.{S} За |
адиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и |
једна десетица исече на јединице.{S} А главно је: очигледност и систематски рад с очигледним с |
, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села н |
ација се оснива на раду.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само потпомаже рад и умешност у њему.{ |
оја се имала после Милована.{S} Њима је главно било: читање, цртање и писање, женски рад и куће |
је Радиша најпре показао свима, шта је главно код калемљења и на колико начина може да се кале |
номски и друштвени развитак.{S} Само је главно ићи правилним путем и не грешити.{S} А те праве |
о, како је Радиша гледао на оно, што је главно у развијању и учењу омладине и како је он то пос |
колишења, ударајући одмах на оно што је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно што < |
и је он почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој |
пехом свршио Радиша ову школу, јер није главно с каквим је оценама свршио, него с каквим је мис |
релазе у доба рационализма.{S} Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А ре |
ју, узгред, споредно, учитељевом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с п |
лета почео и до јесени довршио кућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други |
у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у главној учионици па пошто покропи присутан народ, покро |
ечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за сутра и друг |
е деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су за |
своје важније особине детињскога доба у главноме задржава и после, можда до гроба.{S} И оне рас |
регледа сав Радишин нацрт и одобри га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала израчунао више, |
се отпочне посао.{S} Даница је радила у главноме као и прошле године, а Радиша је имао да обнов |
у и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно говорило, а где су деца одступала од |
ића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро си нам дошао, господине!{S} Н |
рали и куповали.</p> <p>Радиша је ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за то било |
био у овоме: што смо првог рата предали главну команду своје војске у руке Русима и дотерали до |
инију.{S} Радиша је пак навлаш направио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Г |
око огња, наложенога на средини куће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема собе |
ису ни стругали но горели онако, читаве главње), једне машице, један ватраљ, један ашов, једну |
д стружнице, више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошл |
а окренут њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи за столом заспао, и |
едан! — Два!{S} Сад ћете да радите само главом.{S} Окрените главу на десно! — Окрените главу на |
Учитељ беше велика људина, да је скоро главом дохватао до тавана.{S} А што је најглавније, на |
положе потрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је |
ћете да радите само главом.{S} Окрените главу на десно! — Окрените главу на лево! — На десно! — |
{S} Окрените главу на десно! — Окрените главу на лево! — На десно! — На лево! — На десно! — На |
ете?..{S} Међу које прсте?..{S} Немојте главу много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањај |
нису добри и да би један другом могли и главу да разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте |
и ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му је врат?..{S} Покажите му груди!.{S |
ну рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево сад наплаци наоколо!..{S} Шта треба |
о за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, паоцима и наплатцима, то је веома тешко и за |
а, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се в |
лишавају.“ Они су најстарији „склањали“ глаголе „течем, течеш, тече, течемо, течете, теку; теци |
тово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, иже, и, како, људи |
му се Радиша захвали, наводећи, да није гладан и да жели да распакује своје ствари и извади што |
и уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде |
о као што је Загорица нема опасности од глади, опет је поред старога направљен још један нов ко |
ини за то.{S} У свету нико није умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко навед |
х онаки какав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога |
</hi>, као што тело тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само |
кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Н |
ће наука бити мила деци исто онако као гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, |
вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не |
аву побожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, |
и жаљења о Св. Томи дође преко капетана глас, да је постављен учитељ за школу загоричку и да ће |
S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, који загрми на понекога што се окренуо, или лупа |
Хајде сад да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алек |
!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио се, уста, |
јудаљеније чобанске колибице распростре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{ |
е</head> <p>Муњевитом брзином разнео се глас по селу Липовици, да се њихова учитељица Даница ис |
му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Милади |
ју, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега |
, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, Миловане; чу |
} По десет — двадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и |
, хоће ли долазити, они сви као у један глас одговорише: „Хоћемо, господине; хоћемо!“ Онда он њ |
га тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чист |
има неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ништа; они ће још волети |
дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Ве |
те, да никад не одговарате овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да |
продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете д |
?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о — око!..{S} Нађите најпре о п |
лу?“</p> <p>— Примамо! одговорише сви у глас.</p> <p>- Примате ли, да нову школу зидамо тамо? < |
читељ каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапут два је |
ловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро |
(Читају опет развучено, да не пресецају глас измеђ појединих слова).{S} Пазите још једанпут мал |
ељани од суднице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред свакидањих малих ђака учити и |
по једно, да <hi>сричу</hi>.{S} Појам „глас“ навлаш је избегао, код малих ученика, јер је тежи |
живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају свога кмета и в |
<pb n="335" /> „постојећем стању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?...</p |
.{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, који јавља да је дошао на свет |
су прошлих избора готово сви загоричани гласали за полициског кандидата...{S} Најпосле нађе јед |
де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упи |
мо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово, госп |
>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за опозицију.{S} Ето |
руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин министар пре |
борима и да ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ И доиста, после кратког |
од напасти власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандидате.</p> <p>Идући путем разгов |
о можете ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре него за владине људе, онда ћу ј |
ела.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да молимо министра |
за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша.</p> <p>— Ти можеш да порадиш |
S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи глас |
и сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да ви останете где ст |
сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш |
нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!</l> </quo |
Тако потраја подуже, па онда учитељева гласина проломи овај урнебес:{S} Доста!{S} Граматику!“ |
ет пришао ђацима, те је један анђеоским гласићем певао „<title>Пошетала Царица Милица</title>“ |
биља личила на праву побожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, |
им твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој сребрњак запе |
/p> <p>И као да су се надметале која ће гласније и речитије да ожали свога покојника, који је п |
p> </quote> <p>Радиша је лагано гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: а |
ћи, па онда отпочне молитву: он, напред гласно, а други <pb n="27" /> сви за њим полако, од при |
а газдарица одмах и исказала.{S} Она је гласно и отворено пред Радишом рекла, како је ово неко |
вру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица правили су најмил |
све теже.{S} Само је један одговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда мис |
има само тридесет разних <pb n="174" /> гласова, који кад се напишу зову се слова, и ко утуви и |
ангубе.{S} И опет је постигао много.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{ |
пше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико је мог |
м, него изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S} То се дои |
да све решавају <pb n="402" /> „већином гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце нег |
у књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласова начињене све речи и са тих тридесет слова можем |
тава развучено, као на слогове, а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово?!.{S} К |
инструменте, којима је производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад |
вежбање у растварању речи на слогове и гласове, и читање из буквара и писање онога што се проч |
ек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из целе гомиле. </p> <p>— Е, браћо, прих |
човека. („Е, нема, господине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице ни |
чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- |
ледамо, која су слова у њој или који се гласови чују.{S} На пример, погодите ми, шта се чује ка |
(„Тако је, тако је, господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући нову |
истина је то, господине,“ опет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у к |
ала ти господине на томе! чуше се многи гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћо, продужује Р |
„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, особито од оних одраслијих. „Е, вала, |
а, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови).</p> <p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и ја ве |
ри <hi>син</hi>?..{S} Која се слова или гласови чују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{S} Шта се <pb |
а од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањен |
је Радиша је издвојио четири свирале по гласовима те су мали свирачи свирали заједно, као у хор |
с леве стране до катедре и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, да се мушица могла чут |
је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb n="198" /> на оно више.{S} Обојица се згледа |
но.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро јутро, момци!{S} Добро сте дошли!“ |
прекиде ћутање и танким али милозвучним гласом рече: „Децо, право вели пријатељ Милун: на чколу |
чка школа, па <pb n="210" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви с |
нички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји учитељи.{S} |
ој царици Милици и о причању необичнога гласоноше о несрећноме боју косовскоме...{S} А село се |
говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу...</p> <p>Најпосле и капетан позва Радишу, да му |
, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подножју његову „оживеше“ извори, који су |
Дано, шта велиш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јој иско |
е био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} После подне дошли су |
квенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том јој се запла |
м умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} Погл |
епоту лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њо |
конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ов |
Онда им се сусретоше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка |
сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи да погл |
штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S} П |
.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све са |
како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да |
је носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да к |
који би се разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{ |
го слађа него други пут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујут |
шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и о |
ита лагано и с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва |
н овако вели и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} |
{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у |
Радиша је највише упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у |
{S} Један! — Два! — Кад пружите напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад поди |
лу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву и прекрстите се!..{S} Реците сад ов |
звадите таблице, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им |
> <p>„Дотле сте писали и ономад.{S} Сад гледајте како се пише <hi>п</hi>, код пера: као <hi>и</ |
буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? ( |
жа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које |
колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да |
а.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с неком меко |
ли, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда како |
оре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и с |
на грађевину, ма по коју цену, само да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и |
а десно у другу, које са по три прозора гледају на улицу.{S} Из овога ходника водила су опет дв |
во су на глави нашој очи истинске, које гледају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем |
ли да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод, да се |
поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви има |
во.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета, како оправља школу и как |
ја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа |
д ока.{S} Онда налазе све слике редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, |
бито млађи, иду један другоме у школу и гледају како и други раде, па да се после о томе <hi>ис |
чисто поносе својим послом, а они други гледају на њих као на извршиоце неке заједничке мисије. |
...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и |
е писање између линија и ученици поново гледају свако слово, које Радиша напише и како га напиш |
ред капијом од „порте“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} А ученици Радишним, у гомилицама, че |
сили камење, бирали веће и додавали га, гледајући посао, који до сад никад нису видели.{S} И за |
опет погледаше; погледаше и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање |
д не зна ни за колица!“ уздахну Радиша, гледајући <pb n="159" /> како се деца муче носећи земљу |
у људи свуда копали и разбијали камење, гледајући где има добра кречњака за креч и белутка или |
астао на селу, у чистој свежој природи, гледајући како се она развија, и у ономе простом животу |
с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући како Милета замазује оне рупе између дасака д |
ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груја онда рече: „Дај сад мени, |
да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је све |
жи до периферије и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто колико треба.{S} |
ека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, шта ће од овога д |
а шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гледала како се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и |
то и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби, па се трудила, да т |
шта нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледала, да ту празнину код себе, у спреми својој, надо |
ни цвеће најразличније, које је највише гледала Даница с ученицама.{S} Кошнице су испуниле онај |
би се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила се и разговарала слободно са свима, к |
ао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је све |
авно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гледала и сама погађала: овде још мало, овде још мало. |
.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, како то све може тачно да се размери па да се |
ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца привући!..{S} Мало доцније па је давао и по н |
е само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељске и само викале: „Е, б |
<p>И тако се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове Даничине и њене матере и сес |
познале су га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се са сви |
деше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гледали <pb n="176" /> су и сламни простирач пред врати |
радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, како се граде и прозори и столарска врата (сло |
ов син и обојица стадоше поред ограде и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али |
дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, колико пута може да изиђе.{S} За тим су тражил |
многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Х |
и буду пролазили кроз загоричку школу и гледали како се у овој градини за углед ради, разумеће |
школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копање зе |
је допуштао по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — |
, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледали учитеља загоричкога, жалећи га куда је бачен та |
колевку за својега Милана и ученици су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све |
о је које долазило, ишло је иза школе и гледало колица, узимало их у руке за дршке и огледало х |
И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од тога може пренети и урадити код нас.{S |
{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капетан упаде:</p> <p> |
ам се у партиске послове не мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> |
брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има највећу задругу, но ко има најбоље дете |
о.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њој или који се гласови чују.{ |
Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво ни |
, каква се сама посадила, него је и она гледана и негована као воћке.{S} Они су посадили оно др |
да лепша и од наших негледаних или мало гледаних воћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и у зе |
цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина је одвојена од |
тице како певају по шумама и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у ко |
ога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да децу заинтересује радом и тактом, те да им и |
изврсно напредовала и у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него и спас шуме у Загор |
то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе нешто практично, без луксуза и сувишно |
м изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на оно, што је главно у развијању и учењу омлади |
ио јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, да он није издајица...{S |
мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, |
} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке |
о постизао.</p> <p>На првом месту он је гледао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S |
ричани нису умели да калеме.{S} Зато је гледао, да свакога ученика обучи овој вештини и да свак |
време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је оп |
тра уписати у школу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаше најпре пред |
и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све так |
внија и штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прав |
ставни предмет што долази, него је само гледао, да се шири умни хоризонат дечји, да се оплемења |
уће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја |
ти и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на одмо |
тако напредна; и, дабогме, да треба да гледате, да је очувате и још умножите.{S} Нека је срећн |
жете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу св |
о.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, как |
сали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између линија и учен |
е могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше.</p> |
адите таблицу, да ово пишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате ка |
сле сасвим не претегне.{S} Зато и морам гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а до |
Истина, онда ће их сви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихо |
ко ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих по |
.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} К |
оје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спремом.{S} Све уд |
вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом правцу, па га с тога тражах |
ој, произведе из семена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, да је просто посејао она |
ћа је у већини случајева жива ограда од гледичије или бодљикавога багрена, као око школе њихове |
Друштву у Београду, да му пошље семе од гледичије, колико му треба за ограду од толико и толико |
pb n="285" /> живу ограду најбоље после гледичије.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пре прен |
еска или силиката, још мање смонице или глине а најмање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад |
врдао, тестере, лишће од разног дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, |
парне бродове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни разне друге научне истине по разним гранам |
се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је курјак у |
> у боји и на столу Радишином стајао је глобус као слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у шк |
прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломазних десет клупа поседало је око осамдесет ђака на |
у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има разго |
ко филозофије у својим умотворима, није глуп.{S} Он ће лако разумевати и примати све оно, што в |
p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам тражити |
љи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не с |
а њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђ |
кажем селу, како се поправља, ђубри или гноји земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је м |
еди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какв |
шамије, фесове и гвожђарију; а продају: говеда, овнове, јарчеве, свиње, овце јаловице, вуну и к |
раћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подм |
азних пољопривредних алата, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S} А н |
ену страну Радиша је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно гово |
војим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} На послетку, јунака |
И душевне су појаве природне појаве, и говор је саставни део природе човекове.{S} И осећања су |
вежбати <pb n="195" /> сваки дан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и дос |
ђим земљама.{S} Јер свуда чујемо српски говор: свуда су имена и презимена српска; свуда људи сл |
е велика слова пишу и у почетку свакога говора или приче и у почетку сваке реченице после тачке |
оће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само с |
м собом управљати како хоће.</p> <p>Ево говора једнога апостола ове нове „народне“ странке, кој |
е као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и припше јој да буд |
нке. „Е, и припше јој да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ |
еним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио је оваквога друга г |
сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грчка и значи....“ „Речи се |
ладићи су скакали од радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“...</p> </div> </div> |
дионици.{S} Али околни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљк |
га и скорашње турске владавине.{S} Зато говораху, да све ово треба срушити и дати „народу“ сву |
а Даницу снахе његове.{S} Деда Радивоје говораше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а |
нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „сл |
те.{S} Они што раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили |
ему је некако ласкало, кад је слушао да говоре, како ће он лако изучити књигу и како је већ пре |
, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете |
другом свету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу |
те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман |
<p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и в |
то много пута не знају како јесте, него говоре онако како није, те варају све, особито прост св |
е немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А |
поче једнога по једнога да изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су излазили и говорили као песму |
ава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И |
е стане стотинама варница дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, крава и |
е сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде зазире да каже и шта је. |
е за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Г |
де зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чијој држави живи, и не к |
а да пођу раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају |
<hi>чело</hi>?{S} Пазите добро како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е ле |
жемо, не само на сав српски народ, који говори као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као |
ћ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле је српско.{S} Српскога народа има далеко |
S} Радиша није желео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да увија н |
реци то стојећи...{S} И свакад онај што говори нек устане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А |
ије.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих ус |
лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне јој нису вер |
очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако ко |
је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с |
!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, да њен син није погинуо, јер правда и милост |
очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако |
овога села.{S} Људи су из околних села говорили: „Боже нам дај среће и напретка загоричкога!“. |
а „говоре лекцију.“ И сви су излазили и говорили као песму напамет: „Милош је био јуначког срца |
они и његови другови у школи мислили и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: шт |
ви су скидали капе, прилазили му руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком благо |
а славу, дивили су се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ А |
а не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће |
да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, те и |
право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу...</p> </div> |
е била добра, господине, кад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим |
а Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и да је ште |
мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} Радиша није желео о томе ништа да им говор |
ком попођене, и пећи намештене, онда су говорили, како се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у |
и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље пр |
оји ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће д |
p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим су говорили још неколицина, све у овом смислу, нападајући |
S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с другога није скидало очију.{S} Само |
ћи; „Зато ја ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно |
е у његовом селу ништа није ни знало ни говорило о политици, то он у то није ни улазио, и све ј |
е.{S} У Загорици се у главноме правилно говорило, а где су деца одступала од књижевнога језика, |
о; и свуда <pb n="63" /> се само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај не само у ово |
i>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно што ја говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу |
њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу...</p> <p |
за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И М |
да учимо по њински или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{ |
ногобројним фабрикама израђује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, него о |
умемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору познат |
рата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - право сам ја имао.{S} Добр |
> <p>„Две поправке дакле имам да вршим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, на њег |
народ свој и свет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, општину чине појед |
о, добро да пазим, да се не обрукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако |
дине није предавао писмено рачунање.{S} Говорио је, имаће кад; то су апстракције којима се завр |
е што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи.</p> <p>Онда је најпре тачно п |
доприносило и то, што је и Радиша свуда говорио против пића и сам показивао примером, како људи |
е ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривредним алатима и радо |
за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиша говорио, сви су слушали нетремице и ниједан очију није |
о, само га ти ниси разумео зато, што је говорио оним црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с мла |
вода није могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по имену |
колико је Радиша имао право, кад му је говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему |
кад је доцније говорио о њему, он није говорио само као теоретичар него и као практичар, и ово |
умевао много дубље.{S} И кад је доцније говорио о њему, он није говорио само као теоретичар нег |
ашњење: надзорник се непрестано љутио и говорио: „То је <hi>јерес</hi>, господине!..“ Из „Рачун |
причао о свему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одра |
о какву сам желео; а људима нисам много говорио, него сам радио; и радио сам поступно и пажљиво |
сате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p> <p>— Господине, како ти нар |
о би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о — око!..{S} Нађите најпре о па онда о |
а рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређате власт!</p> |
ти је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим старима, који поред два о |
лепе паре.{S} Сад није било ни потребно говорити о вредности свилених буба, него само о томе, к |
и да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом |
И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да знаш турски и да |
а се нико не јавља за упис, онда главни говорник рече: да се сваки, ко хоће уз народ, може потп |
е суднице, и сазивач га је отворио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у |
ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има само тридесет разних <pb n="174" /> гласова, |
воримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору познати туђу веру и други народ.{S} Онда морамо |
сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} За |
на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и је |
а и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим |
редимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Кога год хоћеш, рече Тома.{S} Ето газда Мијаила и комшија, е |
„А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мај |
е, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда |
крсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ниш |
од савесно извршене дужности.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ |
страни чекаш од ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати |
де и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад |
а и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је онда причао, како они дов |
ола мора да има, и свака касарна, и где год има много људи... оно где се, да простиш, иде напољ |
ље, и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, па и печатати или штампати у књиге или нови |
мамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам квар |
Груја сасвим добродушно одговори: „Где год хоћеш, господине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има |
тилацијом и отвореним прозорима, кад је год лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у уч |
оезије.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводи |
вају и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо време, да на њима држе отворене прозоре.{S} И |
есују за оно што им казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, расејаност и зевање, напушта |
ако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у полови |
у опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавн |
ривредних и иначе поучних.{S} И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши и питао га |
ма газда Мијаилових кола и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за |
Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једнога походиоц |
потписивао лепе печате од уме, како је год ко желео, и узимао према величини њиној по два, три |
{S} Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у ш |
је гимназија, и препоручи Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали там |
лио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти разред.{ |
елика и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са суз |
И он трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви учитељ не рече: доста.{S} И изређаше се |
вала ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене палате у Загорици, дотле ће |
а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није казао да је доста, деца су ревносно дон |
јим сељаком, те су се разговарали докле год није ударило звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је |
е трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни< |
сав је народ стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који свети |
и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога јела; да |
ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празноверице.{S} А |
} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле је српско.{S} Српскога народа |
е“ на крају дневног учења.{S} И чиме се год могла будити права побожност, она унутарња, у срцу |
докле су год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на међусобну грдњу и устани ти, да |
шате и један другога да питате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да на |
те сваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, |
јао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли се |
вестили се, да можете добити колико вам год затреба за мајсторе, за столарски рад и друге потре |
је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
бар, вредан и поштен домаћин, и што сам год потражио од њега за школу, све је набавио и учинио. |
им је пријала мајкина вечера.{S} Што им год спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те |
даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им год затреба...</p> <p>Радиша и Миљко захвалише јуначним |
е, да је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и н |
ујем свима: да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може с |
тану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Рад |
има, који беху дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла код своје куће, нек дође да вучемо о |
но реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу суд |
, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он не мо |
има великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да г |
} Наша је књига најлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин Мин |
{S} А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још старији могу пре да науче и неће да забор |
отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> праведан |
ас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празн |
олу, него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да |
људима и учио си толике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика |
„Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако се продужавао разговор докл |
Сад се накрећите на десну страну колико год можете! — Сад на леву! — Спустите руке! —- Хајдете |
кад их љуљате назад подигните их колико год можете.{S} Хајдете још мало:{S} Један! — Два!— Једа |
десет слова можемо да напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај глас <hi>о</hi>, чује |
о је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо предругојачавати.“</p> <p>„ |
ст за усавршавање у самоме раду.{S} Што год не усавршава рад и живот човеков, то не усавршава н |
ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше |
спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у |
ј који не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и |
ети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ човечански Исус Х |
ридесет слова, он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих т |
радама и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> < |
ку, чим је једанпут чује, и направи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме што |
ирнут овим приновама рече: „Да и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо одговори: |
можете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запамтил |
у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до с |
адачке снаге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако |
ер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе Радиша и Даница |
, него хоће да говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А |
ље од кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их развали и да св |
ађивали горчину, коју би осетили у чему год <pb n="355" /> у раду и животу своме.{S} После друг |
или на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и вежбали у плив |
како постају разне болести.{S} И кад су год одлазили од школе, осећали су, да су данас научили |
пет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пе |
А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на ме |
еру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} С |
ћ можемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти |
оле око двадесет младића од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број је прос |
авно тридесет, све одраслијих од 9 — 12 година; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а |
дечаке после основне школе, од 12 до 15 година.{S} А како се изненадио, кад су пред њега изишли |
Грађење нове школе</head> <p>Али је ова година за село Загорицу много, много значајнија по томе |
те и сами замислити.</p> <p>Тако се ова година највеће радости њихове изметнула у годину највећ |
ђе Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не |
коле</head> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно женск |
ова дана, па да се заврши и ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви п |
ције</head> <p>Почела је и нова школска година.{S} Опозиција је победила.{S} У земљи читав прео |
асловац.</p> <p>Отпочиње и нова школска година и Радиша је часловац.{S} Поред Часловца има и др |
>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДРУГА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C7.1 |
ДЕСЕТА</head> <head>НАЈСРЕЋНИЈА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C10. |
АВА ДЕВЕТА</head> <head>ЧЕТВРТА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C9.1 |
d>ГЛАВА ОСМА</head> <head>ТРЕЋА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C8.1 |
d> <p>На Петров дан завршена је школска година и освећена нова школа.{S} То је било овако.{S} К |
у милој нам Отаџбини, завршује школска година, ђаци преводе у старији разред и зато захваљују |
то школски дан, кад се завршује школска година па да се те две свечаности споје.{S} Свештеник м |
пре седам векова или пре седам стотина година он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од |
пре седам векова или пре седам стотина година.{S} Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао |
м од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под Турцима научио да живи у чатрљама, |
да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напред?!{S} Организми се не развијају тако брзо. |
о је било одавно, има скоро пет стотина година или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било ј |
Бога, четврта а у исто време и последња година у школи.{S} После можете долазити само на поправ |
> <p>„У оној старој школи, ево је трећа година већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога |
И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Ис |
ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, онда су градили план без обзира |
најновија принова: шума.{S} Пре десетак година Радиша је измолио још једно парче земље до воћња |
е и ученицима својим.{S} И кроз десетак година код сваке је куће био барем по један багрем, а н |
о од ових похода за пет, шест и десетак година.{S} Међутим, Радишини су ђаци и сами калемили на |
ине дакле попримана су сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али |
и су га загледивали, као да га неколико година нису видели, и чинио им се некако другојачи; и Р |
министар им је одобрио само за неколико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време |
а градимо малу школу, па после неколико година да дограђујемо и крпимо; или да одмах сад градим |
и с неким додацима.{S} И после неколико година од ових се првих почетака готово на сваком брегу |
књигу.{S} И тек пре педесет и неколико година, кад су наши стари заратили с Турцима и надјачал |
S} И управо за ових тридесет и неколико година ништа ново у овим областима није ни изишло а да |
о ока?..{S} Како се зове кад има толико година?..{S} Сад оставите и то у клупу па седните право |
ли ђулету из топа требало више од девет година па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар |
зграда не стане много и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n="218" /> Удесић |
од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и |
овеков, те да младићи данас од двадесет година знају више но некад старци од шездесет година, и |
ше само старци и младићи испод двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколик |
ави момци, младићи око и преко двадесет година!{S} Ту су му представили кречаре, цигларе и цреп |
знају више но некад старци од шездесет година, исто тако можемо у многоме убрзати и свој морал |
а је по нешто другојаче.{S} За тридесет година ни двоје деце нисам имао потпуно једнаке.{S} Сва |
S} Школа Радишина</head> <p>За тридесет година и школа се Радишина прилично изменила.{S} Око ње |
ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>ПОСЛЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C14. |
ча и затвора, и кад се за ових тридесет година, од како сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} |
с именом њиним за свих минулих тридесет година, а учионице нису више обично окречене, него је з |
ану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="230" /> седети у ов |
ворио за шест дана, други веле, за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је |
а слушала те приче, била је за пет шест година млађа.</p> <p>После оваких шетња необично им је |
е после десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо и крпимо.{S} Ов |
и живе онако како су живели пре хиљаду година, не могу да живе, не могу да напредују, него сир |
ником ни камена: <hi>трајаће ти хиљаду година</hi>.“ И не само што су те куће трајније од дана |
и моје село бити после само двадесетину година!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ођу кроз ову продужну школу и буду ових година као они.{S} Зато не само да није жалио труда, не |
ad> <p>Једнога јесењега дана шездесетих година прошлога века дође од капетана кмет лепога села |
четак је свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други радови, из картонаж |
1"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>ГОДИНА НАЈВЕЋЕ РАДОСТИ И ЖАЛОСТИ</head> <div type="chap |
у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак онакав и свршета |
ао добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је она знала, да је Ради |
а градио велике, и учио их још по 3 — 4 године после, него је стално одржавао везу с њима и по |
школу само годину дана него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви учити <pb n="216" /> још.{S} |
ије <pb n="288" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим пре, што му |
и плетарства, ишли су лакше, и до краја године имали су читаву збирку израђених предмета с обел |
примљени нови у I разред.{S} За ове две године дакле попримана су сва деца од осам година па да |
ђаке, који ће му долазити још само две године.</p> <p>Што се тиче металних радова и оних без в |
као лист хартије за писање.{S} И од ове године Радиша је почео да полови време за своје одрасле |
ве до испита.</p> <p>За ревизора је ове године био одређен један млад човек, професор средње шк |
едом и проширења градине, Радиша је ове године урадио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике |
звештају своме помене.{S} Радиша је ове године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само д |
више, и господин надзорник, који је ове године држао испит и код вас, није могао да се нахвали |
живота; а из новог завета причао је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој укратк |
ти здрављем у својој школи.{S} Целе ове године ниједан <pb n="296" /> му се ђак није разболео, |
колу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и В |
сподина министра за одобрење, да се ове године не прими ниједан ученик за први разред и да се о |
поднео предлог министарству, да се ове године отвори и друго одељење у Загорици, пошто три год |
шле године.</p> <p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и деца била ј |
тишли у војску, сви су остали још и ове године долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би когод и |
и <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} |
твртом разреду, а њих ће мале учити ове године госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учи |
<p>Из школске су градине многи ђаци ове године односили много цвећа и поврћа својој кући, а по |
дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, |
у.{S} Зато се старао, да још у току ове године набави најпребније <pb n="288" /> од алата, а до |
да никад не изостану.</p> <p>У току ове године пред божићне покладе један од оне тројице, што с |
и!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, то се мајк |
бичније је то, што Радиша целе ове прве године није предавао писмено рачунање.{S} Говорио је, и |
а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зеленилом.{S} Друге и треће |
ане с десетицама. <pb n="239" /> Ове је године почело и писмено рачунање, те их је и оно веома |
рти разред и прешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S} Одрасли су још дол |
да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је године остало, да се као и лањске године, набављају и к |
>4.{S} Градина школска</head> <p>Ове је године школска градина не само обогаћена новом врстом с |
га а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша набавио сваком ђаку по један мали лењир и |
милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загорици почео да се кува теј од зове |
ци.{S} Ово су биле најцрње и најсузније године од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости. |
p>Приближавао се крај и ове најсрећније године школске у животу загоричке школе, и они, који су |
ошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дају сваке муже по |
агоричкој школи нису примана деца сваке године.{S} Кад је Радиша имао IV разред, Даница је имал |
имате где да се учите, него ће се сваке године сва деца из вашега села учити као у најбољем гра |
з штедионице па после отплаћивати сваке године по мало, колико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, |
џбине наше, и тако их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљан |
за њих одређује у буџету школском сваке године извесна сума на име помоћи и набавке онога што т |
о и таван, и сетите се, да се ово сваке године може окречити и убелити.{S} А погледајте и доле |
ече Миљко; ми ћемо теби да дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а т |
_C10.12"> <head>12.{S} Крај ове школске године</head> <p>Приближавао се крај и ове најсрећније |
но само чекало дан почетка нове школске године.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
10.5"> <head>5.{S} Почетак нове школске године</head> <p>Првог Августа је отворено друго одељењ |
А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошли су дакле сви. „Ћерамиџије“ се чисто по |
спуста Радиша је у почетку нове школске године могао с мирном савешћу да поднесе министарству о |
ВА ШЕСТА</head> <head>КРАЈ ПРВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C6.1 |
ово био управо довршетак прошле школске године, а не почетак нове, јер су многе школе биле прес |
дачно прослављен и крај четврте школске године и освећење јединствене нове школе у Загорици.</p |
иде кући.</p> <p>Долази и крај школске године.{S} Радиши су казали, да је изучио Буквар и да н |
домаћој, и тако је дошао и крај школске године и испит се свршио.{S} И овогодишњи је надзорник |
ве је године остало, да се као и лањске године, набављају и књиге и све потребе ђачке о општинс |
} А што се молитава тиче, остао је целе године при оном простодушном „Боже, помози“ у почетку у |
а, те нек остану овако чисти преко целе године.{S} Пред школом увек да очистите обућу, те да не |
учени, без књига и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једн |
ту загоричке школе, и они, који су целе године радили с планом, одмерено и поуздано, сад нису и |
езику и сви дечји листови за све минуле године, укоричене у школској радионици.{S} Ниједне књиг |
е најпре обновио све оно, што је прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад |
у је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер |
, скакању и бацању камена, као и прошле године.</p> <p>Успех је у опште ове године био много ве |
аница је радила у главноме као и прошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што |
предмети нису му били тежи него прошле године, јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет |
радови били приведени крају још прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад |
ом почетку рада нове ове и његове седме године школског рада.{S} Мало пре тога на два три месец |
тра просвета седео човек, који је једне године био Радиши изасланик, те је знао његов рад и — н |
је о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, од |
и ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, колик |
е све ученике, онда је код свих само те године накалемљено или засађено 30x 30 = 900 воћака.{S} |
се покрило зеленилом.{S} Друге и треће године многи су хтели да косе или да пусте стоку <pb n= |
IV а Даница свој II у III.{S} Тек треће године, кад су четвртаци свршили и прешли у продужну шк |
више не може узети школу, него и идуће године већ можемо примити и нове ђаке, колико их год бу |
у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће године нису примљени нови ђаци, него је Радиша свој III |
у примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II разред у III а Даница свој I у I |
.{S} И то је учинило, да су одмах идуће године сви могли да отхране по неколико.{S} Тако су очи |
p> <p>Градина је школска напредовала из године у годину све више.{S} Жива ограда је израсла тол |
а на доксату, као оно Радиша пре четири године.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом искреношћу |
с онаком истом опремом као и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трај |
ећања <pb n="297" /> од оних пре четири године, када их је живи стид изео!{S} И колико су онда |
S} Није прошло ни још других три четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, |
шкарчића и једном девојчицом од две три године; човек јој је погинуо у првом рату, а како је би |
е газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{ |
и и друго одељење у Загорици, пошто три године деца нису примана, те ће их доста бити за упис, |
чити ове године госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и р |
чувате, те да остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они |
њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопису и Историји могао је да иде и д |
а онима другима рекао, да остају за до године.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у шко |
могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ће он, где ће да |
држао а онима другима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом |
Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, него сте још у добу м |
који народ и која земља.{S} А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи |
у нашој земљи отпочну и да се на крају године деца преведу у старији разред.{S} Тако је ово би |
вде, у ову општу, заједничку.{S} Ове су године с пролећа могли и да калеме лањске саднице.{S} З |
ада нимало није било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у свему напоредно с малим ђацима |
} Кућа Радишина.</head> <p>Пролазиле су године.{S} Прошла је младост.{S} Прошло је пролеће и ле |
се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, д |
13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>ГОДИНЕ МИРНА РАДА</head> <div type="chapter" xml:id="SR |
емо испричати само шта је Радиша у овој години урадио око школе.</p> <p>Одмах морамо споменути, |
има, да продужи започети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови |
C11.6"> <head>6.{S} Други радови у овој години</head> <p>Сем редовног рада у школи с другим раз |
C10.7"> <head>7.{S} Други радови у овој години</head> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћемо исп |
<hi>обнови</hi> све оно што је у првој години <pb n="237" /> прешао; јер му је то темељ, на ко |
м ђацима и приближивао се крај школској години.{S} За надзорника у томе крају би одређен директ |
као Номади па и неколико пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нит |
мље).{S} И поново се ређају сви свети у години, да ни један не остане непоменут.{S} А код патро |
амо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у години.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хитају у |
осе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} У књигама има како |
гу и да треба да почну, па ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће све више.{S} Зат |
удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и потражио од газда Наума пет |
тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онда је код свих само те годи |
штена човека, с погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву н |
де по томе послу.{S} И тако се промучио годину, две и три дана, усавршавајући се, поред своје с |
ите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви |
дина највеће радости њихове изметнула у годину највеће жалости.</p> </div> </div> <pb n="329" / |
дина је школска напредовала из године у годину све више.{S} Жива ограда је израсла толико, да ј |
мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о правом ручном раду није могло бити ни помена.{ |
ету Миљку:</p> <p>— Миљко!{S} Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Нек |
већа.{S} Ми не завршујемо само школску годину, него и освећујемо једно дело своје, које ће, ак |
.4"> <head>4.{S} Спрема за нову школску годину</head> <p>Освануо је први дан после свадбе.{S} С |
обоје одморе и освеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром |
тако је израчунао, шта им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.</p> <p>И све је готов |
и и полаженик и он доноси срећу за целу годину.{S} Данас се руча раније него других дана.{S} Пу |
м оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{S} Двориште |
ци опет били на окупу, да отпочну трећу годину или трећи разред.{S} Исто су тако дошли и његови |
сам, да премишља, шта му треба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у нову ш |
стао премишљати, шта му треба за идућу годину и шта ће за време распуста школскога да ради.{S} |
краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину.{S} Сад Радиша показа, како се јаја чувају преко |
ане стока има највише млека, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ор |
пут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И у друг |
и ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушорена с |
вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да ни |
свету или у сну...{S} И осећао је неки голем респект према Радиши и тежак дуг захвале према ов |
ла све мртво, на лицима се свих опазила голема туга.{S} А кад је завриштало девет добрих коња, |
е научне, и са великога родољубља, и са големе преданости тој школи и напретку њеном, и са ретк |
је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција увећавала још више.{ |
вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У том |
игне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забр |
иња напуни народа, који је стајао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у гл |
е време ове молитве сав је народ стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух с |
ишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с горњ |
гради</head> <p>Одавно се издиже велика гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа |
а сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ћ |
ом, све се више увиђало, да је довучена гомила камена и песка недовољна; и кмет Миљко је наређи |
видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуру |
ћем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда ћемо најпре метнути на сваку по 10, то је |
а рекоше, да има и ту иза порте читавих гомила камења што су људи скупили по ливадама, и извади |
вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране ученика, на које је |
еле на три једнака дела или три једнаке гомиле, онда су на сваку метнули по 20 и тако поделили |
ву школу, где су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да виде коли |
да! захорише се гласови готово из целе гомиле. </p> <p>— Е, браћо, прихвати Радиша, онда треба |
од куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе. |
анас добио један необичан поклон.{S} Из гомиле ђака изиђе један малишан и пружи му нешто завије |
одине на томе! чуше се многи гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћо, продужује Радиша.{S} О |
подине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} В |
чије су ливаде ономад однели читаве три гомиле, рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што ми отребише |
ивадама, и извадили из њива па стоји на гомили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Ради |
Колико сте узели, а колико је остало на гомили?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето |
се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет |
ледају унутра.{S} А ученици Радишним, у гомилицама, чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А ка |
онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да затрп |
е и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупише |
"126" /> Деца и то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вре |
ло доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за разбијање камена, т |
} Онда овако: „Метните опет свих сто на гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на страну!..{S} Кол |
n="137" /> сад све ове десетке на једну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек стоје)!. |
од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко гледати |
и издајника и најревноснијих мучитеља и гонитеља народа свога.{S} Оно: „гори потурчењак од Турч |
о аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша нигде |
а којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, је |
дно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близ |
а манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самог |
бу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да листа на присојним странама, па онда у ос |
децу занимало, како је последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима д |
бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под |
А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> <p>Миљко слеже раменима па простодуш |
оно оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак реч |
јдете само очима.{S} Погледајте доле! — Горе! — Десно! — Лево! — Још једанпут.{S} Сад идите на |
ародне, и на министре па чак и на онога горе, „који их поставља и коме сви служе“...{S} Најпосл |
ва, овако! (Прави их на табли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко није направио више!..{S} Сад |
дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с |
ечеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива |
него усправно, да му тупља страна дође горе.{S} Онда тако до њега други, па трећи, па четврти |
Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а о |
је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога др |
лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били све јачи |
мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од којега сви жи |
ле, кад плете крошње ногараче, он после горе поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: |
а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу |
да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарс |
Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разговору |
дођу његовом оцу неки калуђери из Свете Горе, да просе милостињу за свој неки манастир, па у ве |
Једанпут су дошли калуђери чак из Свете Горе, да просе милостињу за манастир.{S} А знате ли, гд |
буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе? — На коју страну да окренете овај крај што се не |
ли у непријатељске таборе, па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представници власт |
крените даље, а ову са словима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви тако урадили).{S} Сад пази |
да не научи лекцију и да пропис напише горе него прошли пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и |
пазите.{S} Слово <pb n="150" /> ђ иде и горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које |
је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Кој |
!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек в |
у само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а |
ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} Ха |
да се вода растворила на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И ка |
е га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n="149" /> него с |
нућем <pb n="376" /> напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четв |
да се не меће полошке, с равном страном горе, него усправно!{S} Радиша намести једну плочу поло |
Сад превните тај лист!{S} На њему, ево горе, познаћете нож, насликан.{S} То код ножа је слово |
Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински шешир? —- Погледајте у слова поред њих! — |
слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је сл |
најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну прошири градин |
ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у гор |
земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и з |
ад пређите на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се грозд |
пређите на десну страну!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли истинска <hi>жаба</hi>?..{S} Нађ |
у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га |
ло престругати укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би д |
о и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се |
је ово на овој другој страни томе листу горе?.. (Једно дете: „Ово је, господине, свињска глава. |
ебнији, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почет |
премного враџбина, којима се често још горе трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на |
ако тестере, а дрва нису ни стругали но горели онако, читаве главње), једне машице, један ватра |
И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она |
о један манастир, међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилинд |
о и синоћ; лојаница у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, |
ти ко га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонац |
с свуда има потурчењака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне |
мора.{S} Они испричају како је у Светој Гори лепо: како има неколико стотина манастира и два тр |
у причати Растку, како је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, један до другога |
као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Представили су му и „инжињера“, који уме да пр |
лободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и мо |
урци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и прот |
итеља и гонитеља народа свога.{S} Оно: „гори потурчењак од Турчина“ вреди за све нас Словене: и |
на.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с горње стране зимљишта кад је уравњивано, те да се она б |
к, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или на |
ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује).{S} Н |
има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево |
од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, покалуђери се тамо и надену му друго име <hi>Сава |
уђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, |
ајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шт |
азван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава |
ва..{S} После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један манастир, међу најлепшима у |
оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили су га д |
виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много па остану да прен |
и један за другим, те су им заслађивали горчину, коју би осетили у чему год <pb n="355" /> у ра |
матере мамио је сваку сељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, |
ка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био |
а имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо доживет’ никад у сво |
</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p> |
постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница |
било. (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</title>“).{S} О свима овим манастири |
гао.“ (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</title>“.{S} Чита лагано и с нагласк |
осле њих дошли су други Турци.{S} То су господа и чиновници, који су сву власт приграбили у сво |
ду трагом својих претходника, и они су „господа“, која „народу сише крв на памук“.{S} А радикал |
а ова јој одговорила, да он жали свога господара, што га није на себи донео, већ је и њима бил |
и!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, г |
ј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, г |
ј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Да се молимо и поклонимо Господу Бо |
сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, г |
ј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, г |
ј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Да се молимо и пок |
и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Г |
ј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Г |
ј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Д |
го је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; ето ја знам... и поче да их |
бом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „н |
зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин министар би вам затворио школу и ви бисте опет |
овољством ову искрену исповест Миљкову, господин ревизор рече и сам сасвим отворено:</p> <p>— Х |
Каква је то несрећа?!.. <pb n="341" /> Господин капетану, све ће село молит’ да господин Радиш |
{S} Онда Радиша рече:</p> <p>„Браћо!{S} Господин министар, који је над свима школама у нашој зе |
че!{S} Ово је њима привремена школа.{S} Господин министар им је одобрио само за неколико година |
ђаци.{S} Дошла их је скоро половина.{S} Господин ревизор је мислио, да ће видети дечаке после о |
> <p>— Зоро, душо, знаш шта је ново?{S} Господин Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S |
. „Е, вала и заслужио је оваквога друга господин Радиша!“ рекоше трећи...</p> </div> <div type= |
осподин капетану, све ће село молит’ да господин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учит |
е против њених кандидата, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради ко |
и ви гласате за опозиционаре, те га је господин министар преместио из вашега села.{S} Али, ако |
е, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник рекао, да ће одмах, чим се врати, пр |
рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и уређење |
и како да га искаже.</p> <p>Најпосле је господин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле.{S |
Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као д |
ане; она није крива ништа, одговорио је господин министар.</p> <p>- Дакле развод без конзистори |
имити ни једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за извесно затворити школу |
хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин Министар замолио, да не учим само ону малу дец |
pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мене господин министар пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} |
ирине.{S} Још ученици нису знали шта ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је нав |
краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, к |
и, сви су једва чекали да виде, како ће господин пресудити овај спор, а она двојица су ћутала.{ |
једнога ствари, а на другога нек узјаше господин и до села се неће скидати нигде!“ одговори Мил |
о пре подне а код Радише после подне, и господин ревизор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А |
у ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, који је ове године држао испит и ко |
те волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово шко |
Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и господин“.{S} Миладин се захваљива и брани пословима у |
о газда Мијаила и комшија, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро, |
а ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар усвојити мој предлог.{S} А сад идите |
окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви данас не бисте |
звио овакав разговор:</p> <p>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако је гради |
ћу ја предложити господину министру, да господина врати, рече капетан.</p> <p>— Господине, реко |
дуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта господина Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи д |
} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, |
А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслушавши с |
је требало да научите.{S} Али слушајте господина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па |
школу“.</p> </quote> <p>Кад су понудили господина надзорника, да види школску градину, он је са |
> <p>— Кажи, Дано; кажи слободно.{S} Ти господина знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, |
е живо напредују, то ми је част умолити господина министра за одобрење, да се ове године не при |
ти понети господинове ствари и одвести господина.“ „Можемо, господине; нас смо двојица; обојиц |
проширења своје спреме, то учтиво молим господина министра, да ме изволи поставити за учитеља м |
p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господина министра, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи |
ицу и икону Св. Саве, то покорно молимо господина министра, да нам изволи поставити учитеља, те |
рихвати Радиша, онда треба да известимо господина министра, да је данас село решило, да гради н |
а нова школа</hi> и да о томе известимо господина министра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме |
абогме, да су мали загоричани бленули у господина надзорника као и они велики и чудили се, шта |
шу па дрекну: „То је <hi>саблазан</hi>, господине!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши ис |
љутио и говорио: „То је <hi>јерес</hi>, господине!..“ Из „Рачуна“ је тражио „таблице“ и писмено |
е на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав бл |
Радишу.</p> <p>— Како ти се ово допада, господине?</p> <p>— Не знам мени, него како се ово допа |
ибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, господине“.) <pb n="103" /> Да ли је коза или јарац?..{ |
а је то прво с леве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у загоричкој реци има само т |
час се саставише. „Сад нам треба песка, господине“, рече један. „Треба“, одговори Радиша.{S} И |
он се механички поклони и рече: „Хвала, господине капетане!{S} Збогом!“ и окрену му леђа.</p> < |
ита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, господине; само слушам шта људи зборе! рече одлучно газ |
устити...{S} А, на послетку, Ваша воља, господине министре; али знајте, да ћете погрешити и да |
угога богаства и напретка...{S} А Вама, господине, нека је најсрдачнија хвала од неба до земље, |
и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, особито од о |
ниједнога писменога човека. („Е, нема, господине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чул |
на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад су му лепо говорили, да им не смета, а о |
он је сасвим озбиљно рекао Радиши: „Та, господине, нисте Ви овде постављени за баштована, нег’ |
бродушно одговори: „А да због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. <pb n="96" /> Још |
би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одговори мајстор Милета веома радознало. „Д |
и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја |
није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се више |
ојнички да салутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га ода |
пита Радиша. <pb n="74" /> „Могу, свуд, господине, цео таван, и у оџаклији“, одговори он и дода |
и.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и п |
д, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а кам |
Радиша госпођи.</p> <p>— Само њих две, господине; немам више никога, одговори госпођа.</p> <p> |
е истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цел |
се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господине, молим Вас, научићу други пут... немојте!“ Ал |
калдрма лепша и од ономадашње. „Хајде, господине, тако да начинимо и с ове друге стране!“ пред |
ко да се изметне?“ упита Радиша. „Може, господине.{S} Има како паметних родитеља, а деца им ниш |
} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господине; тече управ испод црквишта.{S} А зими, кад св |
ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, господине, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој |
вања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку на југ и ре |
оме листу горе?.. (Једно дете: „Ово је, господине, свињска глава.“ Добро си рекао, вели Радиша. |
ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мисли |
као обично одговори: „Свачије и ничије, господине; општинско“.{S} Радишу ово обрадова па стаде |
другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један |
ђе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, господине!“ рече кмет. „Него кад идемо у чаршију, да ку |
ао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да има сво |
окварило сасвим.{S} Али научили смо се, господине, па је тешко одвикнути се.</p> <p>— Није тешк |
у, и предлог му се прими. „Заповедајте, господине, данас код нас!“ рече газда Мијаило, први сус |
о не учине и други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се раж |
он му одговори класично; „Божје и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли |
них одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гомиле.</p> |
а се капетан још жешће.</p> <p>— Вреди, господине; али сам ја мислио, да није ништа хитно...</p |
чуло.</p> <pb n="333" /> <p>— У школи, господине капетане; мислио сам да није ништа хитно, па |
ем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по коју више да п |
рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине и није другојаче.{S} Жена је у кући све, а чо |
еколико Груја онда рече: „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде |
дин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S |
посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ И молитва му је потицала са дна душе.{S} |
ао разговор докле кмет не рече: „Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате? |
ова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благ |
ша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што мо |
имио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“.</p> <p> |
остојанствено као увек рече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, |
лији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и |
пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори |
о по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш толико равниц |
чисто би криво, па најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; |
о саслуша ово пажљиво па одговори: „Ти, господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слуш |
да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ |
је рекао без предомишљања: „Е, опрости, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: нећ |
о као старојко рече Радиши: „Е допусти, господине, да и ја преступим твоју наредбу и да се по н |
ше“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише неки.{S} А Радиша одговори: „Сваки |
ако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипут не прекрстимо, не ост |
љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господине; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један |
о поуздања рече:</p> <p>— Не треба нам, господине, ниједан.{S} Ми смо све видели како они раде. |
ринуто рече:</p> <p>— Бога ми, не знам, господине!..{S} Ко је то покварио и направио овако?{S} |
слеже раменима и одговори му: не знам, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље. |
кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господине.</p> <p>— Немој да не знаш, него се одлучи, н |
а позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао сам, господине; него ако сам који дан доцније дошао, то је с |
, па се усправљајући рече: „Потписујем, господине капетану, и примам уверење, али знајте, да ће |
сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ништа; они ће још волети да га однесемо.“ Он |
иљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! благосиљаху сељани, пливајући у |
ећан наш учитељ!{S} Добро си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше д |
главноме рече ово: „Добро си нам дошао, господине!{S} Наше те село једва чека.{S} Нисмо имали д |
Миљко с неким малим стидом рече: „Ево, господине, донели смо ти мало хлеба за данас — нећеш им |
ита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Љу |
а, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари!..“ Радиша поче да се |
ања један одговори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Ради |
сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а |
а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, господине, те се ми старији сваки дан прекрстимо и по м |
е ствари и одвести господина.“ „Можемо, господине; нас смо двојица; обојица с коњима, па ћемо н |
ве редове овако испупчено. „Да почнемо, господине, и с ове друге стране?“ запита један.{S} Ради |
{S} Многа деца превикаше: „Да донесемо, господине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, |
ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Радиша га запита: „Где ти |
и као у један глас одговорише: „Хоћемо, господине; хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу |
учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, увед |
убија камење у калдрми. „Да направимо, господине, још једно!“ повикаше деца, и кад Радиша одоб |
иновама рече: „Да и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дан |
га детињства, чича Миладин викну: „Ено, господине, наше школе!“ Радиша погледа низ један дубоки |
е женимо? упита Радиша.</p> <p>— Добро, господине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Са |
/p> <pb n="349" /> <p>— Није ово добро, господине, да се називамо Турцима између себе.{S} Друго |
и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, господине; ено како идемо па се нигде не укаљамо!“ одго |
ечат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у ва |
А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову малу децу н |
нда одговори:</p> <p>— Стојим ти добар, господине, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и д |
!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, је |
оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашто сте ме звали?</p> <p>Капетан опет дрек |
и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине, све теже онима, што не умеју да читају и да |
здаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја |
е носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад |
, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Богу, господине; откако им је отац умро, остала сам сама с њи |
удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господине, залудна света!“ Миљко запита: „Зар немају шу |
з власт? додаде капетан.</p> <p>— Јесу, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и преме |
итичка борба и у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем учитељи имају много узвишенији зада |
се појача: <pb n="20" /> „Јао, научићу, господине; немој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу |
кати и завапи: „Ајао, леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај изма |
прекопавају, па рече: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му |
урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одговори Груј |
више опекао по недрима, упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станковом јан |
шно као увек одговори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Са |
им добродушно одговори: „Где год хоћеш, господине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хва |
лина и не улази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово |
ља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, па му је добро и ов |
а простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, господине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо да нап |
ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} |
т школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ одговори Миљко.{S} |
ако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господине министре, ово је најбољи учитељ не само у сре |
зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Господине, ово је моја снаша.{S} Два су јој детета умрл |
а вас оставимо?</p> <pb n="339" /> <p>— Господине капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао |
ме што говорио? упита капетан.</p> <p>— Господине, како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз в |
господина врати, рече капетан.</p> <p>— Господине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све |
о ће рећи Стојан из Подгорине:</p> <p>— Господине, од нас двадесет што смо долазили теби у школ |
у и простодушношћу рече овако:</p> <p>— Господине, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мен |
запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким послом, |
попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две |
ли у рукама побацаше на земљу. „Мени је господине, у торби,“ рече један. „Прогореће ти торба!“ |
(Са свих страна превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, бра |
само поклони и хладно рече:{S} Извол’те господине!“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? раздр |
ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам је био ма |
о, пристајемо; хоћемо, хоћемо; хвала ти господине на томе! чуше се многи гласови из гомиле.</p> |
владајуће странке, то Вас учтиво молим господине министре, да га одмах изволите уклонити из ов |
попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Мно |
адиша.{S} И многи превикаше: „И ми ћемо господине; нама не смета снег“...</p> <p>Кад уђоше у шк |
ш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је |
Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: „Господине надзорниче!{S} Ово је њима привремена школа.{ |
трани, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употребљавао < |
ав изговор није примио.{S} Један рече: „Господине, умро ми отац, па нисам могао да научим“.{S} |
S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „Господине, опростите нам сад, па други пут нећемо!“ а и |
мен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начинимо овако и до онога, што идемо напо |
да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „До |
м искрено и простодушно а љутито рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред на |
ахе његове.{S} Деда Радивоје говораше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си н |
Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Господине, криви смо обадвојица: он, што нам је сметао, |
се добро одморили, кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ни |
ета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши даде пово |
ад запита немирка, зашто им је сметао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још јецајући.{S} О |
авао <pb n="59" /> код учитеља ову реч „господине“, него просто „учо“ или „учитељу“), Ви сте мн |
димо оваку школу?“ рече Радиша.</p> <p>„Господине, кад чинимо нешто, да чинимо како ваља, да на |
шао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинове ствари и одвести господина.“ „Можемо, госпо |
и поштен: ја мишљах да пратим пандура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш |
<p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него што донесе послужење.</p> <p>— Охо |
} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} Падало им је у о |
, да ће одмах, чим се врати, предложити господину министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и |
адиног кандидата, онда ћу ја предложити господину министру, да те остави овде.</p> <p>- То је с |
за владине људе, онда ћу ја предложити господину министру, да господина врати, рече капетан.</ |
жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва дочека и погодба би свр |
министру просвете.</p> <quote> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених дела</hi></p> <p |
ву овакав извештај:</p> <quote> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених послова</hi></p> |
ку молбу:</p> <pb n="58" /> <quote> <p>„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>П |
Просвете оваку молбу: /</p> <quote> <p>„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>П |
у, те још дуже може „делати у винограду Господњем“ и радовати се делу руку својих, заједно са с |
з.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они уг |
"385" /> молитва, која се из ње упућује Господу за добро овога села и свега народа нашега...</p |
де помилуј!{S} Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим да |
рилике овако: „Да се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље и дохватају са по т |
вале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почн |
а „живом крастом на народном телу“, на „господу“, ове „изелице“ народне, и на министре па чак и |
„газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да св |
већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду к |
били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до најближе |
абројите шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала |
за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба |
е загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђацима: они н |
е имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Стан |
разреду, а њих ће мале учити ове године госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{ |
сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а до |
господине; немам више никога, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, па доста |
на, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> <pb n="269" /> <p>— А која вам је то Зора? |
и она, те смо све три заједно, одговори госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с го |
да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и п |
спуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад набројите шес |
па Ви имате пуно девојака! рече Радиша госпођи.</p> <p>— Само њих две, господине; немам више н |
он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је једни та |
димо сутрадан <pb n="220" /> по Великој Госпођи и да продужимо науку коју сте почели!“..</p> <p |
ења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове школе заго |
едњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе загоричке почело је да |
кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> </div> </div> <pb n="302" /> <div type="gr |
А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њен |
га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином престављала за ручак и вечеру и пазила да не |
о сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело в |
е окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем |
не знамо.</p> <p>— Дошао сам, да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе обли нек |
е сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто да ка |
и госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одго |
окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у рук |
на?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочек |
S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица добра! |
чију.{S} Само је Даница искрено примала госта, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака |
ју, него је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, |
{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’!..“</p> <p>Сви, који су долазили на |
и и пије и једе по три дана, него су се гости примали у све четири и у свакој поставили по једн |
и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте науч |
росуло!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она ве |
ње вароши и околних села читава поворка гостију.{S} Дошло је и неколико загоричана, а пошто је |
е, чланове породице и неколико позваних гостију.{S} Радиша је умолио свадбаре да потуре адет и |
било мило, што има оваке парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушнос |
памо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели п |
ј.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот |
Радован је већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши |
Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати помал |
а сам почетник, ја не смем узети да сам готов, особито у овоме, што се добива тек у животу и с |
него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго, да |
Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили пред вратима где треба да |
о једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет оста |
и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било |
.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S |
крај утврди концем.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже |
{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пр |
и с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рата је прекинула рад и с овим ст |
га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће он |
а кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манастир у шуми, о |
вање и намештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је |
а калдрма је пред вратима школским била готова.{S} Ваљало је само још посути шљунком или песком |
и, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да |
ме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на грађевини кол |
<p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је требало решавати: да ли да се примају |
да доврши колица, те да их деца затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, како су се стала чуди |
апуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „готован“, „изелица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз т |
е данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толик |
нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више |
по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је набављао и |
не вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово |
брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па после опет.{ |
ла готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за сутра и друге ситниц |
би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и довучена је готово цела количина; само су оста |
ови о друштвеним одношајима нису у деце готови, него се и они развијају поступно, живећи у друш |
ошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристану; <pb n="24 |
молбу министарству за учитеља, кад буду готови.{S} Постидни иза других села а жељни науке за св |
.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим парама, него се мора задужити па после по мало |
лико смо се мучили; и да није било опет готовине општинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим |
S} Можемо, јер имамо на расположењу сву готовину тога напретка других народа.{S} Ми данас не мо |
вде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ић |
А већ домаћа економија је обухватала и готовљење јела, што су ученице све практички имале и да |
који су жењени и који су испросили, и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли св |
е!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда загледају клупе, сто |
који није почео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, те |
е око себе.{S} Животиња познају доста а готово и све шумско и културно биље; само минерала мало |
књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није било и Данине плате |
колико година од ових се првих почетака готово на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дуб |
је лепа јесења кишица, која је трајала готово целе ноћи, и сутрадан је освануо први кишни дан. |
а да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!..“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор и неколи |
им врљикама и да је тако исто заграђена готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и непр |
ли неки назадњак, јер су прошлих избора готово сви загоричани гласали за полициског кандидата.. |
реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" /> вас?..{S |
Радиша могао да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина учионица, само с мање слика по з |
днике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подигао или патосао циглом.{S} |
з кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој препра |
ало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову |
ле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гледају, ка |
не крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, где ће бит |
љине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати!...</p> <p>У науци дакле им |
ња, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, к |
ди, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n="313" /> кречна земља, с мало песка и |
иле.{S} И летве су готове и довучена је готово цела количина; само су остале још греде и диреци |
И то је све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно само чекало дан почетка нове школске г |
ји ђак показивао слова.{S} Радиша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро |
олико колико их је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} Дру |
у дану.{S} И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Ми |
један члан њен; и они се састају сваке готово Недеље и празника, те гађају у нишан и надмећу с |
печатано мало; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> писано и <hi>с</hi |
/p> <pb n="8" /> <p>Сви заћуташе и тиме готово примише ово Јоксимово извињење и предлог, да дад |
дође судници и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо по један малишан као да ће на сабо |
нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се готово сви искупили, Радиша рече, да стану пред вратима |
е тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{S} Кад с |
а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душман |
емо па се нигде не укаљамо!“ одговорише готово сви.</p> <p>После четврт сата Радиша рече Груји, |
етна?“ упита Радиша. „Није,“ одговорише готово сви. „Па, шта сад да радимо?“ упита Радиша.{S} С |
Радишини савети за њу били драгоцени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ и данас <pb n="28 |
ако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску метар дугачку и изб |
срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из целе гомиле. </p> <p>— Е, браћо, прихвати Рад |
вању биљака.{S} Његови су ученици знали готово сваки минерал у околини и умели су да испитају с |
уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим поред књига |
било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у свему напоредно с малим ђацима, само краће, а |
ада шума, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су в |
о много лакше, јер је све имао у памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао |
шли су у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{S} Ра |
ди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој кући има гусала.{S} Зато рече: „То је д |
оше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да се п |
од ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се |
ћивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на реку, |
данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога царства.{S} Онда је Турцима в |
} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада двориште.{S} А |
елога ручка.{S} И газда Мијаилу је било готово криво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљ |
поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и т |
м учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школским била сасвим д |
како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} Увек по |
е само за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле да с |
о кад само да испуне своја корита, и то готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег |
воме и јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор је усхићен завршио испит ови |
анама научним.{S} Све то ми имамо данас готово, испитано и сазнано; само да га примимо.{S} Сем |
пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али |
опају пожњу, па жито овршу и предаду му готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} |
а свога</hi>, а није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавршено, али |
едица рђавих дела а радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, и |
захвалише јуначним младићима на овакој готовости и у даљем разговору договоре се, да у идући П |
ечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{S} Само је сва одрасла женска чељад изишл |
добар ручак, кад дођем да вам прегледам готову зграду...“</p> <p>Радиша, блажен што му је и ова |
ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има једна млада удовичица позгоднацна, с |
од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет Миљко |
особито од липе, шљиве, крушке, ораха, граба, дрена, леске, клена, млечике и мечје леске, ако |
највише треба па га не секу младо и на грабац, него чекају док порасте велико и онда се сече р |
ге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Д |
школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред. |
им жао, што морају да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу крав |
знат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чека |
ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива траву него и да поли |
е школе у рупу испод школе и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мо |
било видети, како су се загорички ђаци грабили, да очувају семе од какве боље воћке и да га по |
за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала н |
лемили на све могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске градине да у |
, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи овим лепим временом, те да виш |
е, мотику, ашов, сикиру, будак, лопату, грабуље, даску, греду, сврдао, тестере, лишће од разног |
ег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупају сав коров око школ |
носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав шљам по земљи и однес |
ло одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики град изненадио је не само Радишу него и оца његовога.{S |
ај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, да му нац |
, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, који |
ше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити д |
оје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, как |
боје, кола и саонице, па почели сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и крово |
а лети сачувати од врелине.{S} Него да граде пространу и угодну једнокатницу; и одмах стадоше |
дају и други.{S} Околна села не само да граде клупе него и зграде школске подижу по <pb n="390" |
ић, Павле Чомагић и Стојадин Ђуровић да граде циглу за школу.</p> <p>Идућег Понедеоника искупил |
бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ак |
{S} И све то млади загоричани почињу да граде боље, тачније и лепше од оних простих, често непи |
мах стадоше правити план: какву кућу да граде.{S} После плана за школу Радиши је сад све лакше |
а, све један до другога, овако! — (Деца граде а Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред |
ивели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служе свеште |
за мостове као да је од сира, и мостове граде као саливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одма |
о се пече креч, како се и од које земље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и друго посуђе, како |
лу, те су сви још онда гледали, како се граде и прозори и столарска врата (сложена из више даса |
p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора |
се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практичну ге |
неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће потребе, него граде и по селу врат |
ого хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до са |
веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом |
и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зидају од кам |
себи граде извесне домаће потребе, него граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида |
нда причао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово свакога дана, |
како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде нове куће треба више новаца но што они имају, па |
и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике“ било |
ма, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи |
а министра, да је данас село решило, да гради нову школу и изабрало место за њу, па вам министа |
а и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког времена дођ |
д је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, < |
ан је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жит |
као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и |
е цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> <p>План је дакле Крсманове ку |
d="SRP19102_C1.4.5"> <head>5.{S} Радиша гради план свога рада</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео |
вакој кући за себе; свога столара, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му драго |
нов <pb n="286" /> трећи правац: да се гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу људскоме |
да, цреп, лонци и друго посуђе, како се гради стакло и порцулан, шећер, хартија, и све што људи |
каза: како се обележава концем, како се гради нагиб, како се углављује камење и зашто се посипа |
упита Миљко.</p> <p>— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо т |
стране, печатано или штампано и тако се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Ко |
кога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако, између два дирека.{S} Нађите конопац!..{S} |
тране печатано или штампано, као што се гради по књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ могл |
зравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу пом |
х је Даница.{S} Само први домаћин, који гради кућу, нек је сагради по варошки, овако зидану, па |
пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћерамиџије па д |
сићемо, да се цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и каме |
ћу зидану, какве сав паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити |
адовали су се, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А спремљена грађа таман |
P19102_C10.6"> <head>6.{S} Договор кућу гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као |
рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S |
ко то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису веровали.{S} Загледавали |
олико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише градиле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, јер им је |
и сте радили са мном и у нашој градини, градили сте калдрму и овде и код старе школе, па сте по |
).{S} Сад испод онога, што сте мало пре градили, да начините пун ред крстића, све један до друг |
а се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градили, доносили су циглу, ћерамиду и креч чак из Поре |
ослови не само плели котарице за воће и градили кошнице за пчеле, него су преображавали и кућу |
азао, да су калдрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ ка |
шта без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико смо се мучили; и да није било опет |
ра, а и година је родила добро, онда су градили план без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак |
четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су градили све по једанаест, све по дванаест, све по трина |
азви још више.{S} У то доба Французи су градили нашу железницу, и он је видео, како Талијани де |
ан нове школе, и стару школу.{S} Још су градили разне фигуре у кругу, у четвороугаонику и у тро |
њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад |
ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у старој и те |
олу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p> <p>„Господине, к |
радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо нову школу наш уважени комшија и брат Мијаило у |
ица, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква је земља и сви да у |
па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу, па после неколико година да дограђу |
о...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све како мајстори раде?!. |
>,</l> <l>Своју <hi>срећу</hi> у њој да градимо,</l> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да <hi>умем |
„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, ка |
дограђујемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} |
b n="229" /> на њој подигнемо циглану и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шт |
r" xml:id="SRP19102_C11.4"> <head>4.{S} Градина школска</head> <p>Ове је године школска градина |
.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина.{ |
ни парк с пространом вилом у средини, а градина као најуређенији европски расадник.{S} И унутра |
id="SRP19102_C6.2"> <head>2.{S} Школска градина</head> <p>Преко пута је газда Мијаилов стари во |
школска</head> <p>Ове је године школска градина не само обогаћена новом врстом семена и садница |
коше, то и учинише.{S} За неколико дана градина је проширена са читавим ектаром.{S} Радиша се о |
срцу лежала загоричка нова школа, њена градина и радионица, њена добра деца и Дана, коју мора |
/> <p>Што је више напредовала Радишина градина, то се више загоричани скупљали као на чудо.{S} |
а запита: „Томо, колико теби доноси она градина испод куће?“ Тома сасвим искрено одговори: „Кад |
а се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици |
више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград без виноградара — одмах |
штицу и доносити је учитељу.{S} Тако је градина школска сада постала збирка свега онога, што им |
ред и прешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S} Одрасли су још долазили и |
и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им |
и њему допала Радишина продужна школа и градина школска, која је већ постала мали расадник за о |
де од радионице него од књиге.</p> <p>И градина је школска пуна као око и најбољи парк и најбог |
а испод школе.{S} А мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе његову град |
C6.3"> <head>3.{S} Први испит</head> <p>Градина је напредовала, школски је посао одмицао и с ма |
ги и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била зарасла у коров а зимус покр |
номе руху, само лепше израђеном.</p> <p>Градина је школска напредовала из године у годину све в |
{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград без виноградара — одмах зарасте у т |
се још више није бавио пољопривредом и градинарством, него сада.{S} Али је ипак, из свега оног |
ама; због градине школске све о поврћу, градинарству и воћарству; а због предавања онима одрасл |
а из Чешке, него је и проширена.{S} Иза градине југозападно била је пољана за испуст стоке.{S} |
а у школи с другим разредом и проширења градине, Радиша је ове године урадио још ово.</p> <p>Пр |
инарника све о домаћим животињама; због градине школске све о поврћу, градинарству и воћарству; |
понеше собом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p |
опадне да одатле узму и преносе у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиш |
Загорици не могу ни мислити без школске градине, у којој ће и млади и стари загоричани имати да |
био ко ће бољу калемгранчицу из школске градине да узме или калемљену садницу да однесе.{S} А Р |
дигао плот између нове школе и школске градине и спојио све уједно.{S} Јер живине није имао; а |
ра, и тако је сад плац дошао до школске градине.{S} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам в |
ти поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прв |
обучи овој вештини и да свакоме даје из градине гранчице за калемљење.{S} Још нешто више; да би |
могло родити у Загорици преносило се из градине школске у село, и оно је почело да осећа благод |
ји су код нас никли и само пренесени из градине у градину.{S} Зато је одмах поручио неколико ти |
е.</p> <p>Пето, да се и законом уведу и градине школске и радионице, и да се за њих одређује у |
ко се што калеми, него и да преко њих и градине школске унесе у Загорицу све, што је најбоље од |
n="243" /> и Радишини ђаци и походиоци градине школске могли видети, да се и о томе може водит |
е те их је он пресађивао већином крајем градине по оним неправилним остацима до плота.{S} Донос |
се беле као мраморни стубови.{S} Преко градине и ученика својих Радиша је увео и ланац у воћња |
и детелине и посејао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </div> <div type |
онику и у троуглу.</p> <p>Из школске су градине многи ђаци ове године односили много цвећа и по |
агоричку школу и гледали како се у овој градини за углед ради, разумеће боље све пољопривредне |
id="SRP19102_C7.5"> <head>5. У школској градини</head> <p>Најмилија шетња Радишина свако јутро, |
јаки.{S} Зато Радиша засади у школској градини и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше |
> <p>Нешто је још недостајало Радишиној градини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томин |
оних калемњених.{S} Тако се и у старој градини направило више места за цвеће, поврће, варива, |
аки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили сте калдрму и овде и код старе школе, |
мљорадници, као у нас, помажу и раде по градини школској колико које хоће и може, те им је она |
ина свако јутро, кад устане, била је по градини школској, и сваки пут се налазило по нешто да с |
ешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S} Исто тако и гле |
уги око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кућ |
ој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и казивала како се што ради.{S} А колико |
требати било за предавање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира б |
у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини така |
је јутарње уранке проводио је највише у градини школској, где би доцније и Дана дошла и позвала |
Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најпре су побили колац насред њиве и око ње |
е.{S} За гимнастику су служили радови у градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb |
и примио.{S} Тако су млади загоричани у градини школској радећи учили и учећи радили.</p> </div |
ним редом и по њеним законима.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у |
пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школској, а одатле почео да даје и ученицима св |
Земљиште није било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту стр |
ећи и да ученици више времена проведу у градини школској или у слободној игри.{S} Зато су их <p |
p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова в |
олила за премештај у Загорицу.</p> <p>У градини је школској све стигло на род, само воћа још не |
његово окућиште с њивом, коју је дао за градину школску, и да му премести кућу о свом трошку; д |
мљену садницу да однесе.{S} А Радиша је градину школску сматрао као расадник за околину и давао |
ао да је учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи п |
неколико малих шестара, те су цртали и градину школску, и план нове школе, и стару школу.{S} Ј |
} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и уређење њено, кад је походио и собе г |
Радиша смисли, да на ту страну прошири градину па ће земљиште поправити.{S} Зато запита Миљка, |
ање све омладине овога села, уредио сам градину школску, те од ње створио мали расадник за окол |
а заградимо за школу, да мало проширимо градину јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још |
Па је опет поранио и отишао пре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, |
нас никли и само пренесени из градине у градину.{S} Зато је одмах поручио неколико тих из Чешке |
p> <p>Данас су за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове шко |
и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и највише су се чудили оној правилности |
елике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша је пр |
писао најпре старе и рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и тамо да се забављају, |
Зато за сад да изиштемо од Томе његову градину испод куће, која му и онако стоји више празна н |
требније, да изиштеш од Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и |
ицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је св |
и господина надзорника, да види школску градину, он је сасвим озбиљно рекао Радиши: „Та, господ |
S} Тада је понова ваљало прекопати целу градину, направити распоред где ће се што сејати а зати |
и разред, а он четврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту околину и тако даље.{S} А Дан |
је Радиша не само редовно од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 године после, нег |
је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестаре и продавао их ђацима по два гроша; |
ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе |
његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} |
како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате в |
воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо градити нову школу...</p> <p>То су били планови Радишин |
какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико пажње обратили сто |
иљко.</p> <p>— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поиска |
жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову кућу.{S} То је за с |
ешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их не |
беху пописана сва имена река, планина и градова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S |
иких села и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш град сад |
одједнако, по правди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите н |
.{S} А <pb n="133" /> после дођу села и градови где живи друга вера и други народи, и ми се с њ |
а ишпартана поља, ушорена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и на |
м је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом и писали су све познате.{S} |
и Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градовима или варошима живи наш народ српски, живе Срби |
у; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њих чак ни шума не расте онаква, каква |
еца из вашега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем над |
<p>„Ја сам ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се договорили, да у ваше |
га на некога познаника свога у окружном граду, где је гимназија, и препоручи Радишу што је год |
ена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа са задружне стружнице тражиле су се свуд, јер су |
а ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још му да у готову |
ди овако „сиротно“ село.{S} А спремљена грађа таман <pb n="251" /> се беше просушила, које овде |
о даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за познавање села свога, а у исто време упознао с |
ори не само паметне и вредне домаћине и грађане ове земље него и праве апостоле за своје идеје. |
.{S} И после ове мале напојнице мали се грађанин умири и заспа.{S} Дана је после чешће опомињал |
причекати док надође млеко, али је нови грађанин протествовао и тражио своје право.{S} Радиша з |
ају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин се одмах умири.{S} У осталом Радиша је читао, |
ет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, који јавља да је дошао на свет.{S} Одмах поз |
и.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се одс |
могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умет |
могао упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није и |
тале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, што је село доносило, те је и т |
це су били павиљони за оставу истругане грађе задружне и за смештај алата и машина пољопривредн |
поред њих, Радиша радосно узвикну: „Ево грађе за моја колица!{S} И прва колица у Загорици нека |
љега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су истор |
да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве су најбоље данас и за здравље, и как |
ражају, који је тај проналазак учинио у грађевинарству и у животу људскоме, о ћерамиди и црепу, |
и рука људска израђује.{S} Куће, велике грађевине: школе, цркве, позоришта, музеји и разне друг |
су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљавају одмах онаки ка |
ко је могао од ничега да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто би |
това.{S} Тако је свакога дана бивало на грађевини колико мајстора толико и двапут више оних дру |
ог, и да он и данас управља том великом грађевином својом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је |
еко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају како се рад |
ки од њих умети да начини план за сваку грађевину и да је постави на здрав темељ и на њој извед |
о?{S} Да ли ће пристати људи на оволику грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште з |
, да почну мало доцније, док заврше ону грађевину што су је тада радили.{S} А пошто су уверавал |
невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или куповину, могу наћи новаца лако и с малим |
буде другојача.{S} Ово данас нису куће, грађене и угађане за живот и здравље, него избе, у које |
А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе...</p> <p>Тако Радиша сада није имао |
хнули су душом и удвостручили снагу око грађења нове школе.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
er" xml:id="SRP19102_C8.2"> <head>2.{S} Грађење нове школе</head> <p>Али је ова година за село |
однију за седење и рад и најпростију за грађење, па је после поступно све старе или заменио сас |
су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење и ове потребе школске.{S} Није прошао добар сат |
те ми дво-или трогодишњу бербу — колико грађење буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S |
радују, јер су одмах морали да отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморн |
Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печење креча продужило се и даљ |
бити најлепша у „свем“ округу...</p> <p>Грађење се продужило и преко распуста.{S} Радиша је сву |
триска тела, онда се могло поћи и даље, грађењу разних кутија па и коричењу књига.{S} Много је |
S} Онда му рекоше, да су они приступили грађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он |
, особито они, који су суделовали и при грађењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћ |
громан труд и сјајан успех показали при грађењу школе загоричке, нису ни престајали са својим п |
а одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да довод |
ао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривредним алатима и радовима и так |
Радиша имао право, кад му је говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше бил |
ма, страхотама и грозотама својим, то о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> <p>А |
и на науку и какву су улогу они имали у грађењу нове школе: њему се просто чинило, да није у на |
ебе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп направ |
расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може д |
е се најбрже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, |
ребније од алата и почео је да прикупља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако мора да буде с |
кулука, кад станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са свих страна превикаше: „Е, тако је господин |
ша нареди Груји, да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све |
абавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у |
о, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака |
су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грчка и значи....“ „Речи се деле на „и |
/> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су то радили!...“</p> <p>Ипак је ов |
исали него нечији у четвртом.</p> <p>Из граматике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстракциј |
сина проломи овај урнебес:{S} Доста!{S} Граматику!“ И за час се досадање књиге оставише у клупу |
о <hi>зановетање</hi>, него питајте <hi>граматику</hi>! “ Деца су читала „Милицу“.{S} Надзорник |
ило у дворишту састругана је свака сува грана и прекраћене оне што далеко стрче у страну те ква |
ширено домаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа за мушке, за женске, за ра |
ни разне друге научне истине по разним гранама научним.{S} Све то ми имамо данас готово, испит |
е?..{S} Нађите му дебло!..{S} Нађите му гране!..{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то зове |
виде све што је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да одатле узму и преносе у св |
ма добра кречњака за креч и белутка или гранита за зидање или прагове, него је тако један наиша |
ним Санстефанским Миром враћена у старе границе.{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и |
Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако, између два дирека.{S} Нађите |
својом тестерицом састругао сваку суву грану на воћкама у дворишту Миљковом, те су оне изгледа |
ој вештини и да свакоме даје из градине гранчице за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што |
и мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „ |
обра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и |
ините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Сад |
ините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите |
м рукавима као прави „тишлер“, докле му грашке зноја не облију чело и даску не углади као лист |
после кажњавају, што лажу, клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само |
} Причају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна з |
бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и |
а!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, |
S} И кад завирите у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у |
вате.{S} Чекајући он се наслушао таквих грдња и такве псовке, каквих у селу никад нити је чуо н |
.{S} Ни трага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у го |
им се год сав посао своди на међусобну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То није права поли |
ико ће да треба: цигала, црепа, дасака, греда, дирека, рогова и летава.{S} Ваљало је приближно |
атос и таван, летава за плафоне и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао израчунати, шта |
А ко има какве залишне одсечене јапије: греда, ја дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су љу |
лико требало.{S} По четири камена испод греда, по четири пет око огњишта и по један пред праг — |
плафона, него са широким даскама преко греда.{S} И само је ова учионица била патосана даском; |
Али у целом селу нигде стругане даске, греде и дирека, него све дељано; нигде ни најмање <pb n |
купо, они поручише и рогове па и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остал |
тати.{S} За камен, песак, креч, циглу и греде и диреке није ништа рачунао, јер ће то село донет |
отово цела количина; само су остале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, |
то немају много чворова; даље свакојаке гредице и лепе облице, особито од липе, шљиве, крушке, |
сикиру, будак, лопату, грабуље, даску, греду, сврдао, тестере, лишће од разног дрвећа, глисту, |
дошао је и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота, већа привреда и паметна штедња у |
ко: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш за |
небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; он је казао и киша д |
S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога на средини куће с гла |
у, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора би |
ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, |
...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; није грехота примити и научити нешто, а што човек више зна, |
школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете |
ваља умети спремити и употребити.{S} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у к |
колу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палату па да идем у ваш |
„првим људима“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја — све овако у питањима |
и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше прво, што много пута не знају како јесте, него го |
неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пустити да греше па их онда кажњавати.{S |
м и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправ |
ати људима да греше, него их пустити да греше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, |
тељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греше, него им помози да не погреше...“</p> <p>Деда Рад |
ти у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше прво, што мног |
ки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат Миладине, и они који пију силом и они |
тала и памтила, а да су нека непрестано грешила и нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимал |
и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У |
Русо него Песталоције.{S} Само нећу да грешим као он.{S} Песталоције је <pb n="76" /> био прев |
да похитамо, да убрзамо неки процес, ми грешимо.</p> <p>Зато опет полако и пажљиво, с природом |
Само је главно ићи правилним путем и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађати народ са |
у школи седео угодно и свакоме је свака грешка могла да се исправи и да му се покаже како ваља. |
а му о данашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор је усхићен завршио испит овим речима:</ |
него их је жалио и с осмејком исправљао грешке њихове.{S} Још их је питао, која су села око Заг |
i>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: помену се св |
описати како су дочекани.{S} Радишу је грлио стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снах |
ресе па га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева |
ева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца граби |
бом сваки народ и сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И што је који народ и човек на вишем ст |
се слова <pb n="129" /> чују у речи <hi>грм</hi>!..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!.. |
S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао родитеље на њихову прву р |
оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога јединчета!..{S} И овде се заплака.</p> <p>Нас |
родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се сад з |
ан и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит или архијеп |
поче село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запев |
е курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и потражио од газда Н |
коју мора или оставити или одвојити од гроба њихова јединчета.{S} Никад у животу своме Радиша |
а у главноме задржава и после, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљ |
ом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</p> <pb n="262" /> <p>Миљко се мало и застид |
зумеју:</p> <quote> <l>Из мрачнога сину гроба</l> <l>Српске круне нови сјај,</l> <pb n="257" /> |
беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се |
за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, старији ђаци, који су се „облачили“ и носили ри |
га ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с |
човек у њу зарије, он наилази на право гробље толиких пређашњих и <pb n="43" /> биљака и живот |
лака, караконџула и злих духова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и |
мо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова је доста и из овога села за то ослобођење.{S} А |
потомака наших.{S} Па зар да напустимо гробове својих старих и да се не побринемо за колевку и |
д кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови наших старих, то су гробови наши, и то је колев |
наша, то су гробови наших старих, то су гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше и свих |
оче о српском јунаштву.{S} Робом икад а гробом никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе по |
ли то с друге стране?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже ује |
зрно!...{S} Зашто не може?...{S} Колико гроздова има?...{S} А може ли да се преброји колико је |
ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овако оставе на лози па се повежу у киту? — А |
цем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: „Доста.“...{S} Овака је судба |
сам рат са свима тегобама, страхотама и грозотама својим, то о грађењу школе тада није могло би |
Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и у <pb n="42" /> тајне човекова тела |
, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створи |
оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно |
да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљ |
иже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се је |
а ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, |
ију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни телефон, ни парне бродове и |
ошкова за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет Миљко позвао сут |
епе шестаре и продавао их ђацима по два гроша; други је лепо писао, те имућнијим друговима преп |
иној по два, три и <pb n="39" /> четири гроша за један.{S} Поред овога њега позва пређашњи газд |
зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{S} Поред овога и благодејање се у стари |
х тројица нађоше једну собу за двадесет гроша месечно, па сваки ухвати по једно ћоше и намести |
опата, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да |
правила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у пре |
уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огреб |
..{S} Хајде још једанпут на чело!{S} На груди!{S} На десну страну!{S} На леву!..{S} Хајде са мн |
вите их сад најпре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десну страну!,..{S} Сад на леву!..{S |
подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} |
даска за писање стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка |
ли је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад вид |
слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; кажи слободно.{S} Ти господ |
ојте главу много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрипи крижуљ |
обе стране једну облицу дугачку деци до груди па да је на једном крају проврти и кроз рупу пров |
..{S} Које му је врат?..{S} Покажите му груди!.{S} Камо му предње ноге?..{S} Трбух?..{S} Задње |
ане гаће до чланака и зубунић што се на грудима закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави м |
исела млека, неко заструг кајмака, неко груду млада сира, неко пастрме и сланине, неко котарицу |
е.</p> <p>Кад су се вратили из чаршије, Груја је још узгред свратио и дозвао Милету и казао му, |
камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја је одређени му посао свршио; само није био прекоп |
уже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, одељали секиром. |
и често по толико, да је <pb n="374" /> Груја мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „п |
е право!..{S} Грујо, дај ми гусле...{S} Груја, који је био пред вратима, оде у Радишину собу за |
дали се на посао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Гр |
и сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо одговори:</p> <p |
и и нешто од оних дасака да направи.{S} Груја оде и донесе поздравље од кмета, да може да чини |
А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше а |
Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почетка стадоше чудити, да и њин |
реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици нема колица.{S} |
Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако кроза стид одговори:</p> <p>— |
Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{ |
дметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије свој |
е под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта |
ујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе мис |
гу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно одговори: „Где год хоћеш, госпо |
.</p> <p>И доиста после неколико недеља Груја се венча са Станојком и она остави девера и свекр |
ати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже к |
без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је д |
лдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав шљам п |
кући, у којој је домаћица добра! додаде Груја сасвим озбиљно.</p> <pb n="265" /> <p>— Па како б |
и у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај са |
ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питоми |
ер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, м |
х је све породио сам!.. одговорио му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? у |
’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиљан разговор |
њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе него стоји код врата.{S} Онда |
..{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Груја испросио!</p> <p>— Врло добро! одговори Даница: н |
да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило у сво |
и и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, |
Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необи |
ду у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими ниј |
ву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу, пре |
горичани првог и другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод дв |
урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је н |
а иде светитељ или светитељка.</p> <p>И Груја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вамил |
уца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла о |
иша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он |
како је самоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он нек |
није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих |
д улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Је |
> <p>— Е, за то ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: |
арем имамо где да је доведемо! одговори Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице |
> <p>— Ону, удовицу, Станојку! одговори Груја, стидећи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бит |
S} Реко’ ја, да је теби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби л |
заповедамо?! упита с чуђењем послужитељ Груја.</p> <p>И сви рекоше по нешто, само Радиша не реч |
к нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и сви загоричани.</p> </div> <div type |
њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груја онда рече: „Дај сад мени, господине, да видим уме |
ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући ода |
с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве а |
а, да се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n="278" /> унесе до почетка школе, |
е.{S} Зато је умолио кмета, да му поред Грује стави на расположење још једнога човека, те да он |
че Радиша... </p> <p>Једнога дана преко Грује Радиша позва неколико својих виђенијих ђака из он |
м справом, Радиша нареди <pb n="136" /> Груји, да преструже с обе стране једну облицу дугачку д |
та и размери све делове колица, па дође Груји и рече му, да преструже једну даску преко половин |
ао.{S} Кад је у јутру устао, наредио је Груји, да отвори све прозоре на школи, па да унесе клуп |
а ласно могу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да |
алдрма и обележи кочићима, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод б |
и куда треба да прође тестере, па рече Груји, да овуда преструже.{S} На кривинама <pb n="160" |
гомилу па запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да затрпа све рупе, те да се двориште изравна и |
и.</p> <p>После четврт сата Радиша рече Груји, да затвори прозоре, а мало после рече деци, да с |
адиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеше рупу и |
ну другу даску, обележи писаљком и рече Груји, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе |
а показује своје зубе.{S} Радиша нареди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику уку |
по нешто од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав тај простор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћ |
и од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их развали и да сву грађу остави, а он оде ун |
њу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупа |
{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Б |
ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, гос |
е избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче конаца, па сад размери пр |
} Радиша им је захваљивао и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спорити, да је о |
ако се ради све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код |
{S} И њина је најстарија Вида, пасторка Грујина, по свршетку <pb n="373" /> основне школе у Заг |
ва синовица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, која се |
{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом. |
један газда Мијаиловој домаћици и један Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код школе са својим у |
рече:</p> <p>— Сад личимо на калуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговор |
све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја |
и паметна...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и питај је, |
а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видох, г |
га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ И он |
p> <pb n="265" /> <p>— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— Добро, госп |
дећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши |
бро! одговори Даница: нек ти је срећно, Грујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> <p>И доиста после |
о.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и бил |
лицу у клупу!...{S} Седните право!..{S} Грујо, дај ми гусле...{S} Груја, који је био пред врати |
<p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у о |
ктаром.{S} Радиша се онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{ |
је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележио кољем и где ће и како ће да |
ом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, упућујући га како да направи ногаре за стругање |
е и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико часова била онака |
хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најп |
д куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаило дигао плот са свог |
и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало и припремило, дошла су |
ашњице па помисли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сам |
у од — мацака!“..{S} И онога часа посла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали |
, рече Радиша.</p> <p>Миљко одмах посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, ко |
ко му је то сад требало!{S} Зато запита Грују, где могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Гр |
било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не меће п |
по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{ |
е, онако сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам ка |
хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни варива, с |
реши и намести за конак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га сл |
а жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није |
иновништву у већини људи из оне старије групе, која страхује од ових скокова у давању слобода н |
горици није изведено то је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна другој и поставе у |
Турци и Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писа |
су Руси!..{S} Пружите руку онамо где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Б |
иђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „преотеше царс |
у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} |
Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су с |
{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грчка и значи....“ „Речи се деле на „именителна“,и „при |
или густа шума.{S} Више нема шумарица, грштака, чечвара и трњака, него је место тога лепа млад |
а.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки |
газда Мијаилова снаша даде један стари губер, те га разастрше по канатама газда Мијаилових кол |
ави као стрела, те да се кривудајући не губи у времену, и засађени воћем с обе стране, те да се |
је Турчину досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и дељена нам је тур |
раши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција увећавала још више.{S} У њу |
, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У ве |
стране.{S} Изгледало је сада као велико гувно с малим испупчењем код стожера.{S} Онда рече, да |
д њега!..{S} Нађите гусле!..{S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да |
необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвој |
------</p> </quote> <p>Радиша је лагано гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу, као да п |
мати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће се после ићи |
лу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да проле |
ке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погле |
да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у свак |
као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету још не |
S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „биро |
Сви носе чакшире, сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке у |
лазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{ |
се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом...{ |
ом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у шк |
ла мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ |
а и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а |
овали пера, него су их чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо |
о је добро, што у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те з |
даде повода да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици г |
селу Загорици готово у свакој кући има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n="93 |
осле? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напиш |
од змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако д |
д мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код аш |
<hi>ш</hi> код шешира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам овако напамет, јесте ли п |
не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао јуче.{S} Сад па |
од њега!...{S} Нађите гусле и слова код гусала!...{S} Нађите чашу и слова код чаше!...{S} Нађит |
је ово код шешира?..{S} Које је ово код гусала?..{S} Можете ли то да утувите?...</p> <p>„Сад из |
То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јест |
.{S} Деца нису скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини о |
, несавршеније, могу имати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајк |
удила шта је то, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их хра |
их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико велики прст, па се замоташе |
сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; |
се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ов |
ви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гус |
и славске, и свадбене, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше црквене, које су деца чула ил |
њиви и код оваца, и најпосле има песама гусларских, које се певају уз гусле.{S} Оне највише опе |
и показивао им, како се праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њи |
" xml:id="SRP19102_C3.13"> <head>13.{S} Гусле у школи</head> <p>„Сад оставите и буквар и таблиц |
то се и зову <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{ |
ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јесте ли запамтили: које је ово код |
о сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка |
е виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средство |
ио пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="108" |
па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изговори |
кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у |
лушајте, шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидала оч |
уди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и седе на столицу, па лагано поче да |
<hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински шешир? —- Погледајте у |
ледајте у слова поред њега!..{S} Нађите гусле!..{S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А кобили |
те шешир и слова код њега!...{S} Нађите гусле и слова код гусала!...{S} Нађите чашу и слова код |
о у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како је б |
едан вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијој кући и |
стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда великога, |
ли у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио четири свирале п |
м гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја во |
ма песама гусларских, које се певају уз гусле.{S} Оне највише опевају поједине јунаке и зато се |
..{S} Седните право!..{S} Грујо, дај ми гусле...{S} Груја, који је био пред вратима, оде у Ради |
.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и седе на столи |
мо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад с |
гог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама |
едаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} |
шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и <pb n="147" /> код њих је слово <hi>г</hi>; ов |
“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово г |
или зелена ливада, или родна њива, или густа шума.{S} Више нема шумарица, грштака, чечвара и т |
крупне смеђе очи с високим обрвама, или густа плава коса, или она чиста душа, из које <pb n="27 |
од леја поред Томинога плота, зелениле густе младице потоње живе ограде, која ће ускоро замени |
вати помало.{S} Милан халапљиво узима и гута, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако се прод |
могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће да |
} На растанку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p |
па стоји на гомили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да то људима нећ |
е: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која |
них „пера“, висили су снопићи истинских гушчијих пера по дванаест у „туцету“ и продавала су се |
тена и других игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од они |
другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је последње бусе |
— уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} |
к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код |
слово што је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, ко |
да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има са |
i>ј</hi> — јарац, <hi>у</hi> — уво, <hi>д</hi> — дрво, <hi>ц</hi> — црква, <hi>ћ</hi> — ћупа, < |
/hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi>; ц — ц |
ово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и |
авити“, мишљаше Радиша: и смисли овако! да точак направи од једноставне даске, па да га појача |
једно овако парче хартије (од новина), да га увијете, овако... (Показује).{S} Ево свакоме, и с |
једанпут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S |
својој не градиш од људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што мог |
би кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве |
е оптерећујући децу, <hi>природно</hi>, да иде једно из другога, без прекида, да се не би кидал |
г и другог разреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете |
о, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интересују за оно што им казује.{S} И кад је г |
S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а ова |
ада прашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине |
аше! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову шк |
уче, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше јучерање дело.</p> <p>Прво је почео с „читање |
леће 1878 у месецу Марту изиђе наредба, да школе продуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпо |
покупити на једно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови |
ли се ускоро јавило као домаћа потреба, да код куће има не само по које пиле и макар једно прас |
раве гнезда а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша |
њих.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и |
ве.{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај један или не уме или не може најбоље да управља |
ни садио.{S} Зато је бивало случајева, да пред многим кућама, ако нема каквога ораха, крушке, |
ле читавог сата одмора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили редом.{S} |
па поче једнога по једнога да изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су излазили и говорили као п |
е се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме |
“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда |
носи све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем же |
друму.{S} Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав |
ова дне ишао је свештенику и умолио га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров дан су одред |
, једва ја уграбим да устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...< |
и пријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А к |
је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Поже |
ане и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки мали ин |
данашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој н |
доведемо кога, довешћемо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у |
е мајсторе, или да доведу само једнога, да им покаже?{S} Сви се замислише и као хтедоше пристат |
те стаде довикивати једнога по једнога, да сутра дође школи, а многима и поручише по деци и они |
јер у први нису примили опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнич |
ница није умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и |
итко оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет |
епој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвал |
Радише поче <pb n="25" /> да јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да сл |
а које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без ред |
се разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда |
уђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој |
волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру |
овако раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него све једна до друге ка |
ова, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је |
илегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Рад |
, да иде једно из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се с |
у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да с |
ше, те да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и све спремају за живот.{S} И само ће |
као што је у других просвећених народа, да се сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи чит |
ба до земље, што не жалите свога труда, да од овога села направите рај на земљи а од становника |
своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, |
знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака и колик |
<p>— Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, |
насећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Остаје само да платимо за вр |
жља него ваља да расте и да се развија, да достигне своје савршенство и у узрасту и у покретљив |
а сама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а |
ешто присећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чис |
а, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђерима, што се зове игуман |
и који су дошли зарад какога покојника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен |
p>Кад су понудили господина надзорника, да види школску градину, он је сасвим озбиљно рекао Рад |
е пети.{S} И тако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој нау |
p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <p |
нутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која |
за час се нанесе из реке толико песка, да се на игралишту више није видео ниједан камен, а игр |
аклом.{S} Треће, врата свуда столарска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} |
{S} Миљко је одредио једнога сиромашка, да одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је |
ећу нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на од |
зи...{S} И два су најјача ђака требала, да га поново положе потрбушке, и један да га држи за гл |
е ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би |
ого бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</ |
у задругама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа це |
е могу.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не иде наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкуј |
обичаја народних и само је саветовала, да се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, |
ни училе!...{S} Зато је и она гледала, да ту празнину код себе, у спреми својој, надокнади што |
је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоч |
авље.{S} И Даница их је једва дочекала, да после и она има велике ученице и да преко њих све ви |
е и учитељица добра, опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништ |
ри сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидата, па је чула да гос |
боко изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних н |
е госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учи |
горици нема цркве.{S} Даница је писала, да Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је |
ују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој треба много више од онога што је у школи учила.{ |
часова сва је Загорица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али |
е настало време ницања, деца су видела, да оно семе, што је посејано сувише плитко, као и оно, |
и гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе |
јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео с |
ило.{S} И та је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивањ |
Њихове су калемаре звала и околна села, да им калеме; њихове су кошнице продаване по дукат кома |
три седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста |
pb n="109" /> ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде још в |
ет соколова, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се бу |
ко је у госпођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео пред |
анас чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих развија укус само за домаћим израђе |
“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се |
, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се |
о тако и гледичија му се не би примила, да је просто посејао онако, и да му тај исти привредник |
ојих познаница и ученица много учинила, да то буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњива |
лаготу!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне |
кину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско |
за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и |
е опет у тренутку повраћала и говорила, да њен син није погинуо, јер правда и милост Божја то н |
амњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, да он жали свога господара, што га није на себи донео, |
бри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>С |
апсану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. |
кочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој |
оже бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата нег |
кад чинимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. |
, тако не погађа, него се селу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је |
ју да их пусте, да дођу својим мајкама, да мало оквасе уста и засладе што су данас попасли.{S} |
т му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако се про |
у своје село и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> </div> </di |
да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили послуживање и да се сада сами хране, од |
вљену писаљку под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио сто |
животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бо |
то се договори с неким бољим друговима, да оставе послуживање, па да узму стан за себе и да жив |
може, дође судници с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> <pb n="228" /> <p>Али се уск |
ко било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучи |
а пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу.. |
земље.{S} На млађима је и писменијима, да продуже ово ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са |
е Радиша с истим ученицима, и великима, да продужи започети посао и у овој години.{S} И то је б |
деље договори са својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те д |
, на два метра ширине и рече ученицима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је |
купалиште па сад рече својим ученицима, да се најпре неколицина изују, подигну гаћице и очисте |
је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најпре су побили колац нас |
м) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на из |
ашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или |
нало: да је дошла заповест од капетана, да село Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу ј |
узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Ра |
е тако лепо склопљен од тесаног камена, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла по |
Недеље до Недеље доста је било времена, да се у маленом селу Загорици и до последње и најудаљен |
олом, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе |
м и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или су в |
у!..{S} По чему одмах може да се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој |
десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и |
и одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро главом дохватао до тавана.{S} А што је најг |
д и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном животу вреднији осваја, а тромији и лењи |
рио му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље походилац.</p> < |
смо много о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не стане много и да је за десет |
да седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онд |
ро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, помишљао ј |
вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога се |
опет помисли, да није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут, он остави за Суботу, ка |
е оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно неш |
ушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p> |
ајтеже било, да споји она два принципа, да сложи оно, што је најпростије, с оним, што је најпот |
сваки имао по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је |
Крушевца и царица Милица молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћ |
све ово кмет је понео општинских пара, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити |
сти, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматра и никад не пада у <pb n="196" |
инуо, чиме је хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и у њих све своје послове посвршава |
ори госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него што донесе послуж |
ме, то учтиво молим господина министра, да ме изволи поставити за учитеља ма где у нашој Отаџби |
ја кажем: да молимо господина министра, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите |
, то покорно молимо господина министра, да нам изволи поставити учитеља, те да нам деца и даље |
треба да известимо господина министра, да је данас село решило, да гради нову школу и изабрало |
и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, па дође Груји и |
дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пре |
дован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и у |
прочита, него за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива написмено, него удара на |
умирило Даничина мајка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се |
с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводи |
Пред канцеларијом је било толико света, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по |
Груја оде и донесе поздравље од кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Г |
„О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у |
њу нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да му поред Грује стави на расположење још једнога чове |
и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља. |
основну школу, онда сви рекоше: штета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и |
гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да то људима неће требати; а сва деца повикаше у глас: |
једнога загоричанина није више срамота, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У |
ео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је он узео власнике, који га „г |
} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, |
а ни стопе није било празнога земљишта, да на њему није било ничега, макар шљунка за стазу, так |
зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног кандидата, онда ћу ја предло |
о дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Рад |
, а пустио је Миладина и овога младића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „ |
е од куће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављају путем, да улазе у школу, да не трче по шк |
аше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују |
и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p |
ма, па да улазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и |
е сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без |
да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се са |
о хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да никога не терамо силом да пије, па ће после све мање |
диша уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавили читање, па су после писали. |
нађе инжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже примедбе своје и |
оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњице па |
имише ово Јоксимово извињење и предлог, да даду у школу неко добро дете.{S} Сад почеше поново д |
S} И знајте, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше као запањ |
јом другарицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој |
даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из по |
! — Два!— Један! — Два! — - -Хајде сад, да дижете руке у страну, овако, положено, и кад ја каже |
ресање меда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио ј |
и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{ |
да огледа, како ће да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго |
собито зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење |
.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигама још је |
идем у свој добри и простодушни народ, да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему ов |
него и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи у кући боље нег |
..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о |
е би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му од |
у Радиша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ иструже онолико комада колико затреба а за |
ју по два — три, развучено, на слогове, да их <hi>шчитавају</hi> без застајања а никако да их и |
сад било још од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много |
ничку и родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{ |
шли у школу да научите да читате књиге, да пишете, да рачунате и да научите још много што шта ш |
своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само |
е!“ одговори Миладин.{S} Радиша додаде, да има повише ствари и рече, да неће моћи све на једног |
им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад однели читаве т |
има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој кући има гусала.{S} |
ко се погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Р |
n="204" /> и цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво |
азницима; иначе ћете их остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше |
оредио по клупама и казао како да седе, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n="279" /> |
поду и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буде; он са |
ље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и о |
ења и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили послу, и онда нам неће затворити школ |
а је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној |
на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвал |
под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, |
акво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у о |
а ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада прашина.{S} |
приђе колевци и подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо |
емо!{S} Хајде и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и господин“.{S} Миладин се захваљива и |
мо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p |
лака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми |
чком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да |
не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају |
кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S |
себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њега сазове збор у Загорици.{S} Механџије <pb |
p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе, да његов предлог може имати и „супротно дејство“.{S} За |
да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином по |
да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакр |
е опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини жи |
ико би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад |
одобри га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала израчунао више, јер није одбијао рупе, т. |
учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу |
и предаде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра Радишина Миља.{ |
ће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиже покривач |
А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шт |
> <p>После повећега одмора Радиша каже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе |
а се сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога говора или |
оској они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници он |
буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће |
није много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа |
н, па је гледао да преким путем покаже, да он није издајица...{S} Хиљадама хиљада турских руку |
и из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи д |
шиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у |
е марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други ср |
лико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспавати!...</p> </div> <div type |
.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Но |
вајала од сеоскога живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо би |
е ћете утувити.</p> <p>„Најглавније је, да научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је |
могу овако као пустињак...{S} Време је, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових |
о што сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је |
околини.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу вели |
распустио.{S} На завршетку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који |
вљао, без исмевања.{S} И настојавао је, да деца лепо живују, да једно другом помаже и да се леп |
лио на труду око нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада |
и Аранђео, слава Крсманова, показао је, да више не може да се постави једна општа совра, па да |
т скупље.{S} И срамота је и неправо је, да учитељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељ |
о, где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до сад нису остављала семење од воћа |
пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доприносило и то, што је и Радиша сву |
овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, него учење онога, што је у |
и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање д |
и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због |
оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи овим лепим временом, те да више и с децом |
у реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и летава и да могу |
време распуста ишао кудгод и тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </ |
и међусобном задиркивању.{S} Опазио је, да нека мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у |
довршена свуд око школе.{S} Смислио је, да на месту, где обично игра оро, кад је сабор, направи |
Већ и само име овога листа казивало је, да има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да |
S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњ |
сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека о |
огло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило |
времена те да створи све.{S} Главно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у |
а подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села није било.{S |
нде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревноснијих чланова од себе с |
ад свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу |
к за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико који мога |
{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати предр |
о као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се п |
жен.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћ |
сет слова</hi>.{S} Зато је најглавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље пок |
ево вам свакоме по један лист хартије, да те десетке завијете овако и да пазите да их не изгуб |
бе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако као и у Радишин |
го је за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти |
гаоне правилности.{S} Да то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште |
и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан живот отишао даље у напредак.{S} |
најпосле пропали.{S} Наука нам казује, да су пропали сви они народи, који нису хтели да се уче |
ни, и Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она |
је дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јес |
помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачније посматрају природне предмете и појаве око се |
обар (4).{S} Наставнику се препоручује, да се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> < |
ли хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилике, да покажем селу, како се поправља, ђубри или гноји земљ |
а га је довела у овако повољне прилике, да оволико научи и <pb n="45" /> да и даље о томе може |
ике“ било доста, Радиша позове ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се |
је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче |
ећу <pb n="244" /> преслишавао ученике, да ли су добро ово запамтили.{S} Калемгранчице доносили |
ише није подизало ове дечаке загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка веж |
у многе мајке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође понос и хранитељ њихов — он им није доша |
Турака, и све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви каби |
то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу и сва |
— Ти можеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— Они мене слушају за друге |
чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али |
могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и нај |
ајстарији и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, |
а, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ |
а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, <pb n="88" /> нај |
а човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дана, други веле, за |
еки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки ве |
кад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки |
и веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, |
дно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пустити да |
шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} О |
, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много више времена те да створи све.{S |
нда је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву ш |
ва на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зе |
смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{S} Једанпут о завети |
а мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра као снег |
брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко д |
оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да |
ва и манастира и по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове |
е и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природ |
га не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све недаће наше криви чиновници и да се без њи |
е дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то не може чинит |
ви, чича Јанко, остати циглана и после, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће по ново |
и купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не ударају плафоне, који |
коли) ова се основа разгранавала дотле, да је надмашивала наше примитивне занате те врсте по ва |
могле да стану на једно место.{S} Даље, да је издељено на <pb n="97" /> мале и да су мале прили |
м раду и пожелео им само добро здравље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, како је м |
и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више |
рзело, да умеси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се ск |
бити у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направим, онако како после и други могу пр |
се селу не учини много.{S} Но најбоље, да одредимо неколико људи, па како они кажу да је право |
е давно желео, да спасе децу те невоље, да им поправи храну и да добије више времена за рад.{S} |
вних послова у кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} |
то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</ |
лупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђит |
уга толика и тако напредна; и, дабогме, да треба да гледате, да је очувате и још умножите.{S} Н |
лико има врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали загоричани бленули у господина надзорника ка |
ме, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење као год и немоћи с пот |
ме поступку капетановом.{S} И, дабогме, да Радишин премештај није могао да остане тајна.{S} О њ |
о, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ва |
мљи крст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да |
раве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у шко |
мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека |
и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и |
колско звоно, и оно казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну празну торбиц |
е зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је |
шла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синов |
младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа |
а и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> |
Полазак у школу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога руч |
школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се иску |
ео и доста научио.{S} Сад долази време, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се |
е најчистије, и, кад је год лепо време, да на њима држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинил |
мо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Он |
</hi> пићем.{S} Немој се поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више |
оје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Б |
еђашњи газда и једноме пријатељу своме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и м |
ако се дрско понашао према потписаноме, да је овај стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непо |
овори без питања.{S} Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао |
тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{ |
рократског система, и порадимо на томе, да народ дође потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће |
убоко пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чуди |
с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети св |
екад се та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да |
помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачније посматрају природне предмете |
раних књига само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо м |
оставио; и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....< |
лазе сваки дан у школу, како да поране, да се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, к |
лаши много па прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Нај |
и читав низ, особито са северне стране, да служи као заклон, или на каменитом земљишту, где се |
ћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало калемова а још мање младица за калемљење и д |
поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих |
народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам |
рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандура с господином, |
ше је.</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао |
ја онда рече: „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, х |
јко рече Радиши: „Е допусти, господине, да и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету |
349" /> <p>— Није ово добро, господине, да се називамо Турцима између себе.{S} Друго су Турци, |
и:</p> <p>— Стојим ти добар, господине, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити |
га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начинимо овако и до онога, што идемо напоље.“ Радиша |
диши и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша |
чито више пазе, барем ученице Даничине, да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа |
је свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више |
је лудо, на пример, само оно веровање, да душа може напредовати и онда, кад тело пати, кад је |
ву намеру и стави им се на расположење, да им напише молбу министарству за учитеља, кад буду го |
ичане, и он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у но |
умолити господина министра за одобрење, да се ове године не прими ниједан ученик за први разред |
аноме, да је овај стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непомирљиви противник данашње владе и |
овогодишњи је надзорник однео уверење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи |
па је у свој околини овладало уверење, да је загоричко воће најбоље, па је зато и плаћано најб |
ном.{S} Интересовало их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на уг |
д Радиша одобри, она дохватише тестере, да сама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не поква |
и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим младићима бележе наднице, па ће после видети, к |
веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му испри |
да да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет нало |
еговом оцу неки калуђери из Свете Горе, да просе милостињу за свој неки манастир, па у вече ста |
ут су дошли калуђери чак из Свете Горе, да просе милостињу за манастир.{S} А знате ли, где је С |
S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био |
то Вас учтиво молим господине министре, да га одмах изволите уклонити из ове школе и повереног |
че она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: |
ар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш < |
чна путника и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а стар |
и где год има много људи... оно где се, да простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, господине, то |
овости и у даљем разговору договоре се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за не |
седам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете кући!.. “</p> <milestone unit="subSection" /> |
само зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке године може окречити и убелити.{S} А по |
е; то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може? |
адиша и многи његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту школском Радиша је |
више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша |
Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Ра |
куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је све |
рач пред вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су |
свога села на договор; и договорили се, да новац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужниц |
и у Штедионици за паре и известили се, да можете добити колико вам год затреба за мајсторе, за |
, ено га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загорички, Радиша! рече Даница утрчав |
љуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да |
вар кидисава на своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији човек, који неће ни трпети |
ра, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро |
је три? запита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљним питањима може и одати, зашто је дош |
те!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар усвојити мој предлог.{S} А са |
} Деца се мало замислише и учини им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није била |
рквенску књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако б |
даш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да одредимо н |
ажемо.</p> <p>На петом месту старао се, да му тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна |
но.</p> <p>На четвртом месту старао се, да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он |
т самом чинило да је много, и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати љ |
Радишу обузе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, његове овце, његови јагањци, њег |
укли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните га овам |
врућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад слађе није доручковао.{S} Мало после нађе се к |
воре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У т |
барем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њих него |
у објасни, да тестера могу да се удесе, да стоје уближе <pb n="212" /> или раздаље, према томе, |
редна; и, дабогме, да треба да гледате, да је очувате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја |
или, само је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, |
и све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турска, спахиска, са |
нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за мног |
писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време |
добро да пазите на здравље, јер знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и д |
ом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све |
Марта, изиђе наредба министра просвете, да све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају год |
опет „президијално“ министру просвете, да Радиша остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и к |
се каже за страшљивог човека или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите |
о и што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директор |
е, натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на одмор!..“< |
ајте у Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан |
једну оваку хартију, те да га завијете, да га не испрљате.{S} Завите га овако...{S} Сад отворит |
авите, да га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда |
да научите да читате књиге, да пишете, да рачунате и да научите још много што шта што у књигам |
а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било ум |
ко је тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{ |
нда Радиша рече:</p> <p>„Одавде видите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, а нека и |
ге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{ |
а!...{S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите, да се не убодете!...{S} Које јој је конац?{S} Како се з |
груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А |
испод столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што |
а по једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, |
Начините једно Сунце!..{S} Сад пазите, да направимо коло (точак) за кола!{S} Ево најпре да нап |
још једанпут од ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пру |
је слово код евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово испод евењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Ко |
лово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — |
што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, него увек све право да кажете и да |
ама. „Можете, рече Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S |
до капије!..{S} Добро.{S} Само пазите, да неки не изостану, јер онда остану и сви они иза њих. |
у и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, а |
боравио.{S} Немојте дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све при |
благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да једно без другога не можете.{S} Онд |
те руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{ |
, погодићете и сами.{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет лако вара |
Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише свађају и одрасли људи, а камо л |
и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} |
же свештеници или попови.{S} Запамтите, да је ово <hi>црква</hi>.{S} Нађите јој врата!..{S} Нађ |
им словом из почетка.{S} Сад запамтите, да се и <hi>презимена</hi> пишу великим словом.{S} На п |
и.“ Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад не одговарате овако, сви у глас, него сви да м |
дини или на крају.{S} Најпре запамтите, да се <hi>наша имена</hi> пишу великим словом, на приме |
згледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му је врат?..{ |
ајпосле опет рече: „Ипак га преместите, да задовољимо капетана, па ћемо после видети шта ћемо.“ |
ћи и своме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђак |
ва!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с де |
уно права имали што сте дошли да учите, да научите да читате и пишете.{S} А за то никад није до |
отекоше низ образе.</p> <p>— Потпишите, да сте примили уверење, рече капетан.</p> <p>Радиша се |
ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} Хајдете она два код столиц |
но могу да се разбију; зато их чувајте, да их не испустите и не притиснете много овде на средин |
да му је што украдено.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо |
капетану, и примам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пре |
а воља, господине министре; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија победити школу а поли |
на табли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко није направио више!..{S} Сад у другом реду направ |
Сад нађите десети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет ре |
S} Нађите прву десетку!..{S} Пребројте, да ли истина има десет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{ |
и: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварати капију.</p> <p>— Ма |
ацама, јер се знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386" /> упаковано.{S} |
блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, да мало оквасе уста и засладе ш |
дишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него |
сту позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и научите оно што је боље.{S} На |
ри полупани и хартијом олепљени; треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петро |
и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да се учитељима законом загарантује сталност, те да се |
ари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже жив |
ду мојој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станк |
адају код куће, како да полазе од куће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављају путем, да ул |
е знао, да Радиша нема никога код куће, да му штогод спреми, па је наредио, те се код његове ку |
јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се из |
а то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, п |
по, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одго |
ш?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблице, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ |
да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, |
о други пут.</p> <p>Сад узмите таблице, да пишете...{S} Окрените опет ону празну страну, где не |
нећемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете сад све ове редове што смо их прочитали!“ (Пи |
дине.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да |
стио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао, како да их чувају |
Загорици могао да нађеш толико равнице, да стану све куће колико их има у нашем селу, а не би љ |
и свако прегледа, намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам ка |
еме одмора Радишу је мамило лепо сунце, да још што привреди око школе за зиму, а од ученика ниј |
м испупчењем код стожера.{S} Онда рече, да по тој земљи растуре сав онај ситан камен што је ост |
о и давао потребан нагиб.{S} Онда рече, да доносе ситније камење, па још ситније, па најпосле п |
питати како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу извору.{S} После ручка Р |
ну и ту поби један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка |
лова и писана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за ра |
јединце и сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда ј |
лу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да прекину посао и да мало ручају, и предлог му се прим |
подједнако.{S} Онда један од ђака рече, да туцају туцаљкама. „Можете, рече Радиша, само пазите, |
восвештеник.{S} Радиша сад и њима рече, да устану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте |
зва ланске Даничине прваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове |
а нађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупају сав коров око школе и поред нове калдрме па д |
, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све т |
а па се мало и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p |
су се готово сви искупили, Радиша рече, да стану пред вратима у ред.{S} Онда су улазили полако |
/p> <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке за бројање и |
/p> <p>Кад је ово свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда р |
ришта и отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и |
ра“ уђоше опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово |
еду.</p> <p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде буквар, те поново прочиташе све оне редове, ш |
ро памћење.{S} После овога Радиша рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда прод |
се сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају у клупе.{S} Онда почиње други дан „наставе“ |
ш само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, |
ну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али н |
кала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша |
ежи и концем и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, |
ра?{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Ради |
ша додаде, да има повише ствари и рече, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одгов |
, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p |
екну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледал |
олом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а |
ама не могу додирнути.{S} Онда им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, ре |
по реду колико има ученика, па им рече, да стану у ред пред школом, где је већ била и леса наме |
S} Радиша најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили основну школу и да он мора сад да учи |
А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу |
p>Кад су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да се |
ца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им р |
да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца |
одвајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општински и машинама, кмет рече, |
сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, к |
н, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је на |
ећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и годи |
га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </div> <div type="chapter" |
ара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у до |
ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљк |
а ради општински и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат |
дморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова |
ајвеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Ради |
напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{S} И за час |
план и приближан предрачан, па му рече, да су питали и у Штедионици за паре и известили се, да |
но по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште јевтино, |
тан и зовну једнога писара, те му рече, да напише позив и позове кмета загоричкога за сутра.{S} |
А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научити него она мала деца, он се об |
ишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете з |
село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви з |
нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су долазили они велики ђаци |
него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </ |
} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет |
ек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутра.{S} Км |
ању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и ка |
нема ни једна школа; и камо среће наше, да таквих имами више!..</p> <pb n="337" /> <p>— Тако!{S |
> целог дана.{S} На послетку посумњаше, да му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му д |
е на бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српском јунаштву.{S} Робом икад а гробом н |
е копно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је некад, пре турског земана, ту била лепа црква и п |
е сви служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорник рече: |
оници.{S} Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.< |
p>За време одмора деца сама предложише, да доврше и последњу, западну страну калдрме испод стре |
љна да вуку колица деца сад предложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша о |
ите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да разгледају оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их |
ше оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{ |
љ на доксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. |
о, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се |
га је окупала.{S} Одмах се договорише, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У т |
здравље и живот згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем |
и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико одвуку толико и да му плате.</p> </div> < |
о слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{ |
та Радиша даље.{S} Сви опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да б |
ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њег |
у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они прошли по дворишту, постеља |
е говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Н |
у дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, песка и ка |
и на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да |
унати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав кулук.</p> <p>Једа |
<pb n="116" /> камена.{S} Деца рекоше, да има и ту иза порте читавих гомила камења што су људи |
хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му вел |
с краја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под к |
има Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, |
оти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} |
кућа има овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати да направе овако.{S} Затим опет уђ |
, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самога онога избрешка, на |
м селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису веровали.{S} Заг |
омогне те наместише.{S} Онда му рекоше, да су они приступили грађењу нове школе и да су дошли д |
сењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа |
у у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити бар |
а као опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га поглед |
сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним одношајима нису у деце го |
дивали сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је обј |
ецу!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и неп |
..{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него д |
во?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гл |
И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За ов |
е Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конак |
заједно с предрачуном, и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре. |
а ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко |
реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да |
ве рата а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти |
у Радише преоблада разлог: да виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n= |
.{S} И сад су се очигледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба.. |
знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу да |
д.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} |
су се искупила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по |
су се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре реч |
ђаци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци и часловци „слишавају“ из Историје, а б |
жио своје право.{S} Радиша зато нареди, да скувају слаба теја па да засладе и да му дају по јед |
е ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавили читање, па су после писали.{S} Читал |
у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, |
Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли данас још дрва школи и к |
потребити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, простодушан, |
то већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом и по њеним законима.{S} Као у градин |
{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они почеше дубље улазити у ствар |
ко мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћава |
њима још зарана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и старо и мл |
кмет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрз |
та је Радиша.</p> <p>— Па причају људи, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Срби |
иси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову просто |
ком помешаним с осмејком поче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови з |
уге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућ |
све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је |
ко је жалаба по околини и целој Србији, да кметови неће ништа да учине за школу.{S} А мој непис |
кону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им |
преко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што тр |
ом, Радиша нареди <pb n="136" /> Груји, да преструже с обе стране једну облицу дугачку деци до |
Кад је у јутру устао, наредио је Груји, да отвори све прозоре на школи, па да унесе клупе у шко |
могу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још на |
и обележи кочићима, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, од |
треба да прође тестере, па рече Груји, да овуда преструже.{S} На кривинама <pb n="160" /> је и |
па запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да затрпа све рупе, те да се двориште изравна и да се н |
<p>После четврт сата Радиша рече Груји, да затвори прозоре, а мало после рече деци, да стану у |
обоја, да га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеше рупу и удариш |
у даску, обележи писаљком и рече Груји, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне да |
то од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав тај простор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли |
х што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, д |
а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупају сав |
же; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, господине! |
и бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче конаца, па сад размери пред врат |
а им је захваљивао и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажњ |
ледао, да се шири умни хоризонат дечји, да се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који |
ице кући и каза својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и о |
Даница стану говорити Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она у |
ло.{S} И тек је настао распуст школски, да се обоје одморе и освеже за идућу школску годину, а |
говорише опет сви.</p> <p>- Примате ли, да Томину кућу откупимо за школу?“</p> <p>— Примамо! од |
ворише сви у глас.</p> <p>- Примате ли, да нову школу зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је с |
јај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе |
аблице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете д |
„везе“.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по к |
су могли да оћуте.{S} Само су додавали, да су молили, да остане.</p> <p>После неколико дана кап |
ехом на томе да поради.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У Министарству Просвете били су та |
S} Па ипак су у души својој признавали, да је овако боље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
е тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кме |
сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, за соколове своје.{ |
ању земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, па су само посматрали |
огу да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су други опет наводили, како је тај и т |
рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово д |
е туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла далеко.{S} |
ај школске године.{S} Радиши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то |
ци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа није отето, само кад хоће!{S} Хвала |
млади „циглари“ у реци делом доказали, да су примили занат, који није тако тежак, али му по ва |
и се његови сељаци згранули и побојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре |
матери поверила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“, и зато су је сви и п |
жнице тражиле су се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} И девојке су загоричке има |
Младићи загорички на пример нису знали, да из семена питоме јабуке или крушке неће да никне и и |
аћо, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна права и слободе, те да се и |
седели више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу т |
и одговорио, толико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу |
ени све <pb n="378" /> су више осећали, да у радионици њеној имају не само пријатне забаве него |
није знао разред, али који су осећали, да код Радише могу још много научити, па су долазили св |
тешко прима.{S} Неки су после покушали, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је |
амтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите оне десетке за рачуњање! |
и толико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни |
својих кућа, ви сте највише припомогли, да се подигне овај величанствени храм науке и видела, к |
онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и ни |
једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не надмећите се дакле у томе, |
олика гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..< |
чинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и по |
дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да н |
горичанима много допало, јер су видели, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда устаде попа |
свршетку учитељске школе Радиша зажели, да отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су д |
нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p |
била та, што су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу |
правци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одмах израђује само оно, што треба за живот, друг |
ети, како су се загорички ђаци грабили, да очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на к |
испод онога, што сте мало пре градили, да начините пун ред крстића, све један до другога, овак |
а „повторавају“.{S} И сами су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечанос |
да их видите како су се данас намодили, да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се |
, што треба за живот, други су тражили, да се овде изводи геометриска поступност, без обзира на |
е.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне чистоте вентилацијом и отвореним |
уте.{S} Само су додавали, да су молили, да остане.</p> <p>После неколико дана капетан је написа |
га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (пољопривредне) ма за к |
ије донео Часловац, па су неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био |
аке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда |
правили су најмилије лице и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд. |
о издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само |
ра, господине, кад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише |
а на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и да је штета да оста |
дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> |
да изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у ш |
коД „инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку школу....{S} И ту му по |
го, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и да урадите одмах; а од так |
и, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа је пуна и одела и све |
ћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} На |
не би смели ни помишљати о новој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођ |
да улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узр |
ветрови нису подједнако хладни и топли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да сне |
иштиле су козе.{S} Зато Радиша намисли, да учини један велики оглед.{S} Једном приликом запита |
ло, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син истина може изучити <pb n="9" /> књигу и бити |
ало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се ко |
још неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут |
дини, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну прошири градину па ће земљиште поправит |
ци не приме ову новину.{S} Зато смисли, да точак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и д |
а то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јес |
не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не м |
и нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди |
и стара и много се мучимо особито зими, да се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, п |
укама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, д |
од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учин |
су изврсни: насути, набијени, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; |
И поново се ређају сви свети у години, да ни један не остане непоменут.{S} А код патрона домаћ |
, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се св |
е у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S |
но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље |
асходно похвале достојно.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него се трудио само |
и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку |
много лепши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди још боље.{S} К |
носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и |
е много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он постарати, да се <pb n="204" /> и цигла и ц |
же у једном потезу?{S} Онда му објасни, да тестера могу да се удесе, да стоје уближе <pb n="212 |
отном селу дигне овакав храм просветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуц |
<p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша и |
/p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за опозицију.{ |
а, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, а за |
али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилове куће прате једну каленицу млек |
авде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да се могу одвојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипа |
запита: „Где је море?“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Си |
ављамо чутуру!“ Радиша и њему одговори, да то није много, јер они раде тешке послове и не пију |
га отац пустити, па се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{ |
научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша м |
школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p> <p>„Господине |
о своди на међусобну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То није права политичка борба и у так |
и чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљковом конструисао и камени мост н |
пусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На таблици на једној страни има ових цр |
, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и |
ати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од ка |
ху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да иде својим редом.{S} И свако пренагљивање могло би д |
и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба |
е народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруга напреднија, ш |
ли рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, |
и судница.{S} Морам се дакле постарати, да и то приближим и ојевтиним...{S} А о поправци привре |
му онда објасни, да ће се он постарати, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп израде овде, да се |
здрав народ, и ваља се само постарати, да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прил |
па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опет бити у |
походиоци градине школске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ |
ек само управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" /> и мног |
се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћа |
ма и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} |
емишљајући тако он се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би |
за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољопривредну машину, којом ће се сви |
нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до те |
Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само а |
едати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на о |
а се надам, да нећете никад заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге дец |
о зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је то <pb n="119" /> џамија?..{S} Сад нађите њена сл |
то било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други није могао да уради него Бог, и да он |
Станојка се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више |
а прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли |
у неуморни.{S} Требало је све спремити, да мајстори не чекају, и требало је похитати с послом; |
а тамо оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатно изненадила.{S} Пре |
{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi> код столице, <hi>н |
а живота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења по школама па пре |
шило а друго почињало, ваљало помучити, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И за неколико минута |
о му је ваљало да се чува претераности, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посм |
еном, и са ретке вештине и способности, да у другога развије плам за науком и загреје га за оно |
у видели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као наручено.{S} |
, што се спасао оне мучне неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S |
ав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до |
о школе.</p> <p>Одмах морамо споменути, да је њему овај посао задавао много више трудбе него он |
љени, а местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лет |
ак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није гладан и да жели да распакује своје ствари и из |
престано додавао по мало сламе, пазећи, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело за један |
о, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или |
е развијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гип |
ти, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по равнијим крајевима имају школе, а они |
а тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и изво |
м као да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програ |
Кад су и ово свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право. |
<p>После једнога сата Радиша рече деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n |
атвори прозоре, а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су |
већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таблице и да окрену ону страну са црвеним лин |
онац и пружи га куда треба и рече деци, да побијају кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге |
јбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози! |
и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онд |
на.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у старији разред, то их је Радиша пуст |
и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајсторима руке, |
бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n="229" /> на њој подигнемо циглану и градимо ће |
рзином разнео се глас по селу Липовици, да се њихова учитељица Даница испросила за учитеља заго |
о: да препороди покућанство у Загорици, да свака кућа направи потребан број кревета и имадне ба |
читеља загоричкога, и по селу Загорици, да је учитељ њихов Радиша испросио учитељицу липовичку. |
свети Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, господе помил |
ља.{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у |
не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? додаде капетан.</p> <p>— Јесу, го |
ад у почетку, толико мерила своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што ј |
нда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, помешана |
.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и |
и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако |
е куће, и на послетку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, које је највеће у околини школе |
а.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи д |
њи дан; <pb n="340" /> а Даници поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде |
брзој преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише м |
ољно похвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није нашао овако леп ра |
пред одбор, и он већином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, |
ла му је пакао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет |
Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда рече једноме, да каже о |
каже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио |
ва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је |
ка.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се |
S} И кроз неколико дана он јави Радиши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју? упита га Радиша.</p |
зу измамила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратко време никога више није |
Од то доба је још чешће долазио Радиши, да израчунавају колико чега треба, те да то поручује и |
него све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и друж |
hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пишу <hi>очи |
е на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је после краткога времена Миљко сазвао све виђеније |
а рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви преви |
, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за кам |
ја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови |
ри свој методичкој умешности Радишиној, да сваку ствар упрости <pb n="317" /> и учини је занимљ |
Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила |
ојом је село Загорица, и он сврати њој, да се представи капетану и упита за своје „место опреде |
е, доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су |
мњака и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напоји |
није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од ме |
ените се Босни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири стране и шта је на којој?..{S} Мож |
дужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вућ |
лу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако |
у, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се решило н |
И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мра |
е здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад заборавити, да сте ђаци и да треба да б |
ла Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здравље још више |
} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећем |
Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита |
нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само онолико цигл |
ње, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље! |
вако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо своју нау |
вако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо своју науку |
вако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо нау |
и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо науку коју данас започињемо!“ Онда с |
испричам како је школована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу п |
рече:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунц |
шли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за идућу годину.{S} Први му ј |
сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо |
признање: не знамо.</p> <p>— Дошао сам, да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе |
е једва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} |
затворите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато |
га.{S} У образованога света опазио сам, да се сваки поноси <hi>радом</hi> и <hi>вредноћом</hi>. |
о више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Ок |
и учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили оно што са |
напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на леву страну.{S} Дес |
и одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбије |
живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој умешности Радишиној, да свак |
мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису чекали никад ни једнога часа, о |
.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђубре може по |
ладенцу....</p> <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се |
буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније могу да измере, колико има од |
, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако м |
упамо у везу с другим једним створењем, да живимо заједно, да делимо сваку срећу и несрећу у жи |
поред туђих кућа, да се јављају путем, да улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају |
есите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам с |
у, распоредио их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ћ |
о је и пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и тамо да се з |
.{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сам |
извео и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су при |
тим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће |
нда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Извадите их!...{S} Е добр |
о све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радује |
ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, да се не обрукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А как |
лади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Вел |
арода, који нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и да их с |
ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ |
едеље Радиша рече овим јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао |
раслим загоричанима и ученицима својим, да шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је |
да се и у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што виш |
би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: |
х желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у свему</hi> и <hi>расадник</hi |
ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни овде!...{S} Онда оду да траже, |
а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим |
дају куће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n |
удемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу з |
вих непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ни |
тарој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, |
а и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо св |
ко ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да л |
азумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, з |
ао од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, да питомци њини из њих изно |
го ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврше ону грађевину што су |
о учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра...“</p> </div> < |
е.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зи |
лета.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S |
зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци |
на па су омотане овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испу |
а на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајк |
о ће сведочити собом и казивати сваком, да је дужност преча од политике а отаџбина од партије.< |
о деци с по једном непотребном новином, да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљко |
их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда бук |
ла ограђена Томиним сиротињским плотом, да је сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиш |
? </p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из целе гомиле. < |
о је само требало да се помеша с децом, да заподева и сам разговор и да им одговара на питања.{ |
Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући како Милета зам |
га нити таван може да се направи раван, да се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепо |
Четврто, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види к |
умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштв |
у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а пр |
p>Кад га је кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скин |
, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па од |
<hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> <pb n="333" /> <p>— У школи, |
кад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ ви |
н као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судниц |
е је подигли на један јединствен начин, да је ретко наћи село, да је један заједнички посао изв |
, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка ј |
те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико врста јабука има, колико крушака, |
ше никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остају дуго у школи и да имају главни оброк у ш |
и изврши, а Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на |
био у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца |
, он се толико <pb n="38" /> заморавао, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим |
етнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, па да је обучим |
и, када га је дремеж толико савлађивао, да је подметао усправљену писаљку под чело, те ако задр |
ђашњи газда, у којега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четир |
је Радиша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се за |
не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову |
нога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутра |
а и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да сами огледају како ради, па |
.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да децу заинтересује радом и тактом, те да им и не да п |
ико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе нешто практично, без луксуза и сувишности, што |
ао.</p> <p>На првом месту он је гледао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је |
ису умели да калеме.{S} Зато је гледао, да свакога ученика обучи овој вештини и да свакоме даје |
цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све тако зване |
штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напред |
редмет што долази, него је само гледао, да се шири умни хоризонат дечји, да се оплемењава срце |
ђаци редом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ре |
ом приликом поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва < |
ме и забрана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножавањем становништва и безразложним сече |
д оволиких послова, па се није уздржао, да ово и у извештају своме помене.{S} Радиша је ове год |
евероватно.{S} На пример, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: п |
сва позната села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом |
које је које слово.{S} Затим је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им |
а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>село</hi> пише великим словом и почели |
се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; он је казао |
Увео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} |
је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb n="284" /> нег |
а код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њих запамтите, ви мо |
ако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да долазите у |
ко:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да |
и да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђе |
рошли сам <pb n="184" /> вам пут казао, да се свако име људско, човечије или женино, пише велик |
е бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе највише и имам |
а не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако |
ешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се сваки старао, да у |
тима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} На послетку, |
} Имао је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим друг |
о је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb n="157" /> време пре но што је он |
рави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су |
огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају за до године.{S} Ове је сада уредио све по дв |
т па њих задржао а онима другима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео |
авио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако треба да направе по десет стотина на хартији п |
од 9 — 12 година; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој |
треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, |
код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> <div type="chapter" xml |
ајближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n= |
ки пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и там |
ма то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да го |
гу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите |
очели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, нег |
право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нема толико равнице да би све кућ |
не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њи |
а је излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу...</p> < |
квено пјеније,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „ |
ке превио свежњић сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрестано дод |
шта није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне другове.{S} И ово је добро утица |
најбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, да женске зато нису за учитељице.{S} Него веће би питањ |
дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим који направи коју стотину, да је исече.{S} Тако |
олим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „ |
ве.{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био на наука |
да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову кућу.{S} То ј |
за њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне |
испиту, да је господин надзорник рекао, да ће одмах, чим се врати, предложити господину министр |
нице, причали су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље и |
ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко |
> <p>После одмора Радиша је прво рекао, да изваде таблице и напишу оних осам речи.{S} Онда је < |
ма да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније с |
S} Јер, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<foreign xml:lang="GRC">Zoon politikon</fo |
оше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и главу да раз |
{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} |
ош толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљеви |
т с душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не ре |
ега пробио зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прегледа све што се видети могло.{S} Одмах је |
че но што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јарић |
ре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} Чекајући он се наслушао таквих грдња |
ио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених |
>Настаје опет учење.{S} Учитељ је знао, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} |
.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Радиша нема никога код куће, да му штогод спреми, па |
ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта треба д |
ав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ |
а на подножју његовом Радиша је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је |
“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка ни |
их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то није предавао, јер је то почетницима тешко за |
им правилно.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како је читао и |
p> <p>На другом месту Радиша се старао, да све то иде <hi>поступно</hi> напред.{S} Никако много |
езику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем... |
одраслим ученицима.{S} Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свем |
ко требати у животу.{S} Зато се старао, да још у току ове године набави најпребније <pb n="288" |
артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мо |
мање него други, и да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" / |
адиша тако марљиво прибирао и одабирао, да су сви ученици његови налазили у њима и у објашњењим |
жише у памети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, друго, он <p |
ноћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, својим река |
ије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ни |
онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је испитао зе |
шу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} |
добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} |
ах умири.{S} У осталом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење |
е на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у Европи измакли од нас у свему за п |
еобична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Р |
оричани зебу тамо, него им је допуштао, да се састају у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ак |
руге врсте.{S} Он никако није допуштао, да се прекида рад на подизању нове школе.{S} Зато је ум |
ојаче, само да умемо; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p |
ти си се с младом твојом данас венчао, да живите заједно, да чините једну душу са два тела.{S} |
да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n="313" /> кречна земља, с мало п |
и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића |
ио уступио столару, који је био изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, јер му је тако ла |
p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и |
небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро, па ни |
а ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те ни |
вали су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само о |
неколико тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S |
њега примимо као поклон, онда је право, да га после поштедимо од кулука, кад станемо вући камен |
ош?..{S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да их изградимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите и табли |
А које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте напи |
.{S} Које је слово код цркве?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте сло |
ју мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, |
у.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније особине детињскога доба у главно |
{S} За тим, да уређење њино буде такво, да питомци њини из њих износе што више онога знања, кој |
се, Боже и сутрашње Рождество Христово, да нам осванеш на здравље и на обрадовање!{S} Свети Сте |
.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у |
брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што т |
, да се развије воћарство и пчеларство, да се уведе и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да |
да и о овоме да известимо министарство, да је село направило план за зграду с две учионице, за |
а се поправи пољопривреда и сточарство, да се развије воћарство и пчеларство, да се уведе и сви |
, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи друго |
д, Радиша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Ова |
апамтите ово: да никад не једете много, да не озебете, и да знојави и много загрејани не пијете |
оља него што је била њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена и опрана, него је сва п |
прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога ш |
једнога од највећих елемената; а друго, да свакога оспособимо за највеће доброчинство.{S} Јер о |
дити</hi> и радећи учити.</p> <p>Друго, да се боље награде, особито почетници.{S} Јер је све ма |
у школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свега онога што сам |
рви разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни он извод |
рство и воћарство, јер је Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, само што загоричани н |
е било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољавати и законске прописе, докле се он |
како се само запрепастио, кад је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, и да се од |
А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не само бо |
а опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шезде |
у Економију и Социологију, он је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков <pb n="331" |
реокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега света отишле далеко, далеко, |
марају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити и брзо пости |
ам једанпут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} |
ист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по нешто добро а по н |
предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па ће после с |
одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао неки заст |
сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно р |
ље после гледичије.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> < |
о није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје ученике, нарочито ове велике, обучи ка |
у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те невоље, да им поправи храну и да добиј |
њем ускоро понестати; па је зато желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрже подиже, које је |
p>Најпосле је господин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по се |
рад.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих в |
ише и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу |
лаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које |
ко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да се то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ниш |
дан и пре и после подне, ускоро успео, да ону правилност и лепоту у рукопису код деце поврати. |
дине нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једну реткост: да их одведе у коју од оближњих |
артију“.{S} И само је пуки случај хтео, да је сада на столици министра просвета седео човек, ко |
томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да ј |
и на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и да ни |
идућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с доње ст |
дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> <p>Радиша ниј |
дана.{S} Радиша је за то време уграбио, да с малима учини један излет обданице до оближње плани |
умно и морално, Радиша није заборавио, да сваком приликом и својим ученицима и својим сељанима |
растовине, који је Радиша сам направио, да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да |
ише и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} |
душно, да се нико ничему није противио, да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се с |
руда, него је својски и с планом радио, да од ових младих људи створи не само паметне и вредне |
унце, али хладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе г |
е примио оправдање.{S} Онда је наредио, да поседају у клупе, које су биле изнесене и намештене |
целој њиви.{S} На послетку је наредио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље |
имио ово „поверљиво“, одмах је наредио, да се напише претпис, којим се учитељ Радиша премешта и |
ма где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста свој деци за ручак и кува јело и м |
ло време расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и |
како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније и лепше.{S} Он и |
} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство врати у првобитно стање па поново да |
Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају правилни и пријатељски одношаји |
воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова настава тече <hi>поступно</hi>, не оптерећују |
авикне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да |
да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва |
ата</head> <p>Одавно је Радиша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво |
и сам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио, да двориште школско није уравњено како ваља и да ће му |
и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да |
зивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао да остав |
е да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике“ било доста, Радиша позове ученике, д |
е и на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставниц |
х оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му је што украдено.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Ха |
Зато је мене господин Министар замолио, да не учим само ону малу децу, што ће сваки дан да дола |
велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненад |
ога, што сам, можда и погрешно, мислио, да није ништа хитно, одговори Радиша скоро равнодушно.< |
>— Вреди, господине; али сам ја мислио, да није ништа хитно...</p> <p>— Није твоје да о томе ми |
оловина.{S} Господин ревизор је мислио, да ће видети дечаке после основне школе, од 12 до 15 го |
ици па ни у околним селима није мислио, да кошница може бити другојача од оне вршкаре, што је о |
ш и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реформном и |
ко ће чега требати.{S} Прво је смислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, |
гледао је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био ме |
гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од министра војнога неколико стотина метака, |
ead> <p>Радиша је данас навлаш поранио, да доврши колица, те да их деца затеку готова.{S} И дов |
е био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је |
ха доброга Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је с |
ено рачунање.{S} Радиша му је објаснио, да деца умеју усмено, напамет, да рачунају и без таблиц |
от.{S} И овде се најбоље Радиша уверио, да од избора онога што ће се учити у којој школи зависи |
о је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег имао право, кад је рекао; „Настава је в |
Радивоју засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му ј |
</head> <p>Сутра дан се Радиша досетио, да му „мајстори“ направе пред вратима и чистаљке за обр |
старији разред, то их је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, |
чега калуђерскога.{S} Прво је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у |
а онога што сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ов |
n="265" /> <p>— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— Добро, господине!{ |
то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи, или кад им треба за какву већу грађев |
е све ово Радиша поправљао тако полако, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана |
} Деца питају: „Хоћемо ли и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто дру |
трехом од краја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу |
него клиновима од суве дреновине, тако, да су цела колица била направљена без и једнога јексера |
према капији на супротној страни, тако, да путања, која води њој, дели целу порту на два скоро |
ло ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело двориште изгледало као неки модерни парк с п |
као је стазе на све четири стране тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њи |
изаткана у Загорици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на н |
“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зад |
е и поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Заго |
у је распоређено свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Сва |
мом.{S} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога б |
редом и свим оним што треба школи тако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзо |
с места и да се разреде по школи тако, да се рукама не могу додирнути.{S} Онда им рече, да ста |
ко ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај показује ту страну, где је Сунце, а други |
извади из зида, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: |
ша, духовну храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, као што тело тражи сво |
е ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по други пут стругано и кварено.{S} Али ј |
датке: сто да поделимо за тројицу тако, да први добије један део, други двапут толико а трећи к |
јање камена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После ручка натоварили су на некол |
ли таблу увек наместите овако, попреко, да један крај дође лево а други десно! (Обилази и надгл |
више.{S} Жива ограда је израсла толико, да је потпуно заменила ону мртву, суву, од коља и врљик |
дете</hi>“, и скупљали често по толико, да је <pb n="374" /> Груја мало имао и да додаје.{S} Та |
мно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да није све |
{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Ради |
ринући она је изишла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа једнога јунака где јур |
о неге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија |
ју косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога учитеља.</p> </div> <div type="chapter" x |
да остану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиш |
кукњаву.{S} И у истини му је изгледало, да не певају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то с |
измицали с послом, све се више увиђало, да је довучена гомила камена и песка недовољна; и кмет |
он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или не прими и поступи самостално, како она |
уређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало калемова а још |
ња, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија ј |
он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је зав |
Свештеник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети |
ено и на даљним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386 |
округу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина шко |
време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премештен из Загорице.{S} Запрепашћ |
напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колеб |
е у неки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде добри путови, те се свуда ласно иде и дођ |
ли кад помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} |
а мала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и да научите у њој што сте год ви |
еданпут.</p> <p>И ове је године остало, да се као и лањске године, набављају и књиге и све потр |
их по гласовима, и кад се све утишало, да се мушица могла чути, онда на миг Радишин ђаци запев |
ад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај један или не уме или не може најбо |
и и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што и |
pb n="228" /> <p>Али се ускоро увидело, да у Загорици нема каната за песак, те су сви вукли кам |
врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп |
авља целим народом: и зато се пожелело, да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али |
единствен начин, да је ретко наћи село, да је један заједнички посао извело овако сложно и овак |
>И за неколико дана знало је цело село, да ће Радојица Вукмировић, Милић Лазовић, Никола Радиче |
ије дошло „празних руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Заг |
поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је ре |
љоделску Школу, па да се вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову школу, што се сад отв |
теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} |
d> <p>Осетљивом Радиши је најтеже било, да подеси понашање према деци, ученицима својим.{S} Ако |
ари....{S} Само је Радиши најтеже било, да споји она два принципа, да сложи оно, што је најпрос |
ана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати д |
ику</head> <p>Овде је најглавније било, да деца попамте слова и да их изговарају по два — три, |
кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити, да м |
, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко пута, где је онај га |
е за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша ре |
нда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би ре |
алдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су то радили! |
а још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и да ст |
ти за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ |
време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема п |
једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, |
ету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} Т |
акар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Господине, о |
а шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација сврши основну школу а да не добиј |
и и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и за стар |
да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години <pb n= |
т њихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те мног |
еђе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала н |
и.{S} Јер, докле је код сељака правило, да их сунце не затече у постељи, дотле је у варошана пр |
у постељи, дотле је у варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} И сунце се роди, и уст |
ој се обрадовао, толико га је зачудило, да само једно тестере ради.{S} Одмах је призвао сопстве |
и се како се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А |
на, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су загледи |
ворене прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Радиша могао похвалити здрављем у својој школи.{S |
писањем или цртањем.{S} Ово је чинило, да не само сва настава буде занимљивија и трајнија, нег |
е ништа није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се |
е да погледају.{S} Просто им се чинило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша првосвештени |
мушкога поноса, са којега му се чинило, да је срамота да плаче....</p> <p>Дође и варошица у кој |
„бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у кап |
} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него негде у неком д |
и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише може да утиче на <hi>дела</hi> људ |
тајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до з |
од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога последњега не може знати, чему има да тежи |
оји тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на он |
јачале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани напредују и имовно.{S} Зато је у њих мало |
итње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> <div type="c |
ђењу нове школе: њему се просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, |
најбољег ђака.{S} Само се њему чинило, да он није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, |
ели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и путови ван Загорице.</p> < |
ни вас другове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и |
да да по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће године сви могли да отхране по неколи |
ак у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} Зато смисли, д |
дина министра, да је данас село решило, да гради нову школу и изабрало место за њу, па вам мини |
е гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писмен у војску, да капе |
ници, њима се чинило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али |
није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} После подне дошли |
{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и |
и мене господин министар пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињ |
ити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и јевтиније - инже |
у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више |
на месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затреба и колико ће требати.</p> |
е се изврши и испит.{S} Остало је само, да уговоре дан свадбе.{S} На поласку Радиша узе руку Да |
ну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треб |
помагати и — одмагати.{S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, т |
ли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђе |
станемо активнији и хоћемо да похитамо, да убрзамо неки процес, ми грешимо.</p> <p>Зато опет по |
.{S} Зато и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово сев |
ознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад |
га човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте |
же како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у загоричкој школи најглавније било здравље и физ |
е</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђаци под надзором Радишиним, и да |
равилним просвећивањем народним успемо, да препородимо народ свој: да појми положај свој у свет |
а не осетимо. <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем сел |
ве мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српст |
еца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не п |
се ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, г |
ао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{ |
ти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не остану слепа код очију, те се дог |
ћа мора бити окречена, јер је доказано, да је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у кући мора би |
дмах у почетку овога нашао за потребно, да упозна децу с великим словима и рукописним и штампан |
ићи за учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до ми |
02" /> „већином гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у школи више |
амештајући га не полошке него усправно, да му тупља страна дође горе.{S} Онда тако до њега друг |
ћи се телесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле < |
, ако се тако спојите, да чините једно, да једно без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у |
ања а никако да их изговарају по једно, да <hi>сричу</hi>.{S} Појам „глас“ навлаш је избегао, к |
твојом данас венчао, да живите заједно, да чините једну душу са два тела.{S} И благо вама обојм |
им једним створењем, да живимо заједно, да делимо сваку срећу и несрећу у животу, <pb n="241" / |
ли сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према наклоностима својим. |
да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то време долазио |
једанпут мало брже! (И чита развучено, да се свака реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита гот |
, пазите још једанпут. (Чита развучено, да се не изговара по једно слово него по два и три).{S} |
о ово на табли! (Читају опет развучено, да не пресецају глас измеђ појединих слова).{S} Пазите |
разне ручне радове, и то тако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни |
ју могао да изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би било напис |
е учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} |
а томе.{S} Тако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, как |
извело овако сложно и овако једнодушно, да се нико ничему није противио, да никоме ништа није б |
ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у манасти |
} Сви опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом мо |
аблице у клупу (само их наместите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад |
неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим лепим данима, те да види и другу пол |
ви су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радова |
ле прелази и на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар поро |
дну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и тре |
а до најсавршенијих; и сви служе на то, да производе у души слушалаца пријатно расположење и ве |
Данице, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она |
и доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на т |
задовољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интересуј |
</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци |
епо да певају, него вичу много; и пето, да многи нису прешли у старији разред него, остали да „ |
ике а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и законом уведу и градине школске и радионице, и |
на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да |
ј а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи |
него га изнесите <pb n="311" /> на сто, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему он |
треба, особито у почетку.</p> <p>Шесто, да школе обилазе и надгледају само школски људи, који р |
олико света, сад је све празно и пусто, да овако остане 46 дана...</p> <p>Сутрадан је опет доша |
све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" /> задржавати.{S} |
окле не поузимају све.{S} Онда обрнуто, да се све по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи |
а.</p> <p>„Господине, кад чинимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} |
о и младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрасле нема науке по оним светим местима што се |
а, дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошлих из |
ву сељачку душицу занимало, кад је чуо, да свака земља мора имати извесних састојака у себи па |
говом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао к |
до оближње планине Јелака, где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад |
што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици |
евана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву побожну молитву, а гласићи |
т у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи н |
да зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столице?..{S} |
Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{ |
и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин мини |
а хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да ви шт |
но рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује |
ња о Св. Томи дође преко капетана глас, да је постављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах |
није чобанске колибице распростре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И с |
од суднице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред свакидањих малих ђака учити и велике |
: њему се просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да је у не |
и за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се мног |
во куће нису овако раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него све једна |
стаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу |
дигне постељу са земље и начини кревет, да не једу из некалајисаних бакарних судова и да не пре |
бјаснио, да деца умеју усмено, напамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања те |
та“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ј |
<p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb |
не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} |
мања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да почињемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, |
и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} |
елини.{S} И ето откуда долази опасност, да непросвећени народи управљају сами собом.{S} То је к |
е да више трају и да не прети опасност, да плану у пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће |
се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у све што с |
она нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали |
и своме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо |
еми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хле |
знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад |
дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село Загориц |
има.{S} Једном речи, осетио је потребу, да буде прави савремени пољопривредник, и то не само те |
то премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, д |
p>И одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ |
или“ и носили рипиде, свратише у цркву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше п |
е брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да |
>Радиша је поднео предлог министарству, да се ове године отвори и друго одељење у Загорици, пош |
диша написали су извештај министарству, да је одавно довршена а данас и освећена нова зграда шк |
ана Радиши је саопштено у Министарству, да је постављен за учитеља VIII класе у селу Загорици и |
ка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у шко |
упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, рече Р |
је већ неколико стотина једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове |
ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда т |
пише Пољопривредном Друштву у Београду, да му пошље семе од гледичије, колико му треба за оград |
најглавније ствари.{S} Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу о |
у, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у |
војска, <pb n="94" /> него лепо у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако |
, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше го |
олним селима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да |
ајпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши много па пра |
е доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви јо |
еше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, доне |
. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, реч |
бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандидате.</p> <p>Идући путем |
и телеграфирали жицом а сад покушавају, да се разговарају преко жице из једне вароши у другу и |
; свештеници их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени економи како б |
ело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу сваких пет шест дана |
иње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на арт |
у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо по |
ђују оно друго.{S} Они се прво старају, да се и њихова <hi>деца</hi> израђују правилно.{S} О, ш |
лупама и казао како да седе, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n="279" /> како да чув |
данас сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи нек |
Ми личимо на тетребе, за које причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође |
јеретик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрла |
..</p> <p>— А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’ |
а плавуша у Липовици.{S} За њу причају, да је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрав |
да Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души |
и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају расп |
“ рече кмет. „Него кад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи |
сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У |
} И настојавао је, да деца лепо живују, да једно другом помаже и да се лепо забављају и играју; |
д смо здрави.{S} Лекари данас доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> раки |
огледају ову пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, они урадили.{S} Зато би чешћ |
ама утуцано, Радиша одведе све на реку, да се умију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</ |
е посао, показа се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толик |
етоше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радиш |
} И онога часа посла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали и нешто од оних да |
горице нико није дошао писмен у војску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово село, јер |
е толико салетати да остану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па |
ће тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не |
у лепоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оста |
остала да прича козарима и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово |
уше.{S} И почеше запевке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мај |
ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи бакраче, па да ти оста |
!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да в |
олу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и сву |
ши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју |
њигу и дошло као једино писмено у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово < |
они ништа не траже, но остављају селу, да оно учини како је право, онда ће село лако и наћи и |
у, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвој |
можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало проширимо градину јер не може све да стане?“ „М |
не друге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њој научили и да науче још |
да се јављају путем, да улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају између себе и так |
пише јелом, па онда опет уђоше у школу, да продуже „науку“.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хоћемо сад |
дишини ови велики ђаци остављају школу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно |
и направили оволику и овако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврт |
е употребљује само у политичком смислу, да законе и уредбе доноси сам народ преко својих избран |
бом и нестрпљењем предао се сада послу, да измисли најбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део |
И сви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гла |
нда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кмето |
ти од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сам |
то требало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што |
адиши у школу сва пребледела и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало рани |
делове колица, па дође Груји и рече му, да преструже једну даску преко половине.{S} Онда узе је |
онак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затр |
ред свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође судници и поправи оно на школи.</p> |
само неумешан, одвише неумешан у свему, да му свуда вреди оно „од три клена два вретена па и он |
шао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће |
оване, ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и како се |
једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је д |
, а кмет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које |
.{S} Радиша сад и њима рече, да устану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну |
ја места, Радиша рече најпре да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учин |
иле камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша је прво прегле |
.{S} На поласку Радиша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша |
екао, да чим који направи коју стотину, да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина |
а те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац |
нако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под |
оју за сваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, |
лно, у реду и на подједнаком растојању, да се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А ут |
ве га је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необичном свету!..</p> <p>Сутра |
ва и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде д |
то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми ум |
још у школи на предавању свратио пажњу, да цигле морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо |
осао и кроз кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изненадио овако бр |
ом; само је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова |
е сви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу годину или трећи разред.{S} Исто су та |
а се ради?!“</p> <p>— Пишите министеру, да човека врати на његово место, па ће бити све добро, |
а, па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Р |
е врати, предложити господину министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђ |
да ћу ја предложити господину министру, да господина врати, рече капетан.</p> <p>— Господине, р |
да ћу ја предложити господину министру, да те остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова |
виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ак |
а рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречену школу а н |
сувише плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држали који дан |
а чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигне постељу са земље и начини кр |
ећ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и т |
д су год одлазили од школе, осећали су, да су данас научили нешто ново.{S} То <pb n="240" /> их |
његове било привлачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију сво |
у Недељу били код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, п |
су завршили ово записивање, видели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао опет с |
о и чудили овој сандучари и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћиц |
зговарали; али никад ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} |
и ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно |
, да није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да је у неком другом свету или у |
од свој: да појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да се не стиди р |
е ствари у доксат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S |
{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура |
и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам |
ули сте, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник рекао, да ће одмах, чим се вра |
.{S} А да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница |
, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било празнога земљишта, да на њему ниј |
мо; али опет нема, као на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет |
тараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спремом.{S} Све удари натра |
н је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућ |
и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људи поседали с Радишом |
шње турске владавине.{S} Зато говораху, да све ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и уп |
је објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и заповести (главн |
би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају шта да раде и да све решавају <pb n="4 |
на табли по краснопису и позивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Ра |
.{S} Радиша је прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умив |
о примили и што имате овако добру децу, да ме лепо слушају и да добро примају науку!“ И овде му |
о видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидисава на своје другове, сети се, да |
ш?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблицу, да ово пишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ћ |
?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе п |
ред кућом, где очекују вредну домаћицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце п |
ника учио и свршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају после како |
љења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више |
„колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни а за ти |
у, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он п |
ов брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошлицу, и наслужи најпре дом |
<pb n="324" /> Узех, Крсмане, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Ара |
се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Рад |
/p> <p>Најпосле и капетан позва Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију |
че хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвуче |
ћних поста Даница је обрадовала Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју по |
е случајева, кад су деца молила Радишу, да још остану.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
на то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „ |
било искупило по села, особито женских, да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, |
ока ограда од проштака толико дугачких, да највиши човек не може да дохвати руком поплет.{S} А |
обро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници не помаже |
реће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово бил |
да вратили, оставивши двојицу оближњих, да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да за |
, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта је на Косову било.{S} У Круше |
о доста, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта к |
...{S} Онда би могао да окренеш трупац, да састругане даске дођу једна <hi>на</hi> другу, па да |
а мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега д |
н...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре него за владине љу |
из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да молим |
адован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и |
а, поче овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се |
од људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их н |
рпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену |
о!{S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњем <pb n="3 |
омаћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, да Радиша одреди место за кованлук, за живинарник и за |
ко дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, а |
аука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавају, да |
нпут понесу план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се распитају за све.{S} Зид |
и ни од њега ни од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан |
ана је после чешће опомињала присутне.. да не би пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша с |
{S} Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три једнака дела или три једнаке гомиле, о |
рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да тр |
ац па га обеси за врх троугла и показа: да кад троугао стоји сасвим равно, ненакренуто ни на је |
довоље.{S} Зато се увек јављала струја: да се место једнога или неколицине слуша већина.{S} И о |
може да утиче на <hi>дела</hi> људска: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{ |
.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и |
т сви били на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господ |
и били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да и |
о да ће на томе радити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој по |
остану, опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, да се слава може честитати и без ручка и в |
н, то је Радиша учинио овакав распоред: да све три собе употреби као радионице за Ручни Рад и, |
родно.{S} Ево остварене жеље Русовљеве: да се човечанство врати у првобитно стање па онда понов |
био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што |
што још у Загорици није изведено то је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна другој |
у радост што су је осећали кад помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да |
И ми <pb n="395" /> морамо тешити томе: да се ове сметње отклањају и да се просвећивање народно |
, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они домаћини, који имају ђака, ил |
вља за упис, онда главни говорник рече: да се сваки, ко хоће уз народ, може потписати код тога |
а.{S} На свршетку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} |
.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прим |
Али се онда сети садашњице па помисли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да |
нема па нема.{S} Најпосле отац помисли: да није отишао с оним калуђерима, па пошље неке људе ча |
видео у једној најпросвећенијој земљи: да је пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једно |
свим готова, и кад је требало решавати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још вла |
тераш да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>о |
диша је увео један необично леп обичај: да једнога празника, или другога којега дана, са свима |
дним успемо, да препородимо народ свој: да појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси |
бан проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми |
мо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господина министра, да га врати.{S} Но, де ти |
оће.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, |
је старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, |
лушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не једете много, да не озебете, и да знојави и |
том или столарство.{S} Идеал му је био: да препороди покућанство у Загорици, да свака кућа напр |
Онда се врате у школу и договоре овако: да село да Томи од општинске утрине где хоће двапут виш |
народима, могли бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни људе ни послове и да б |
ио и за кратко време све је село знало: да је дошла заповест од капетана, да село Планиница да |
ао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем, него |
учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка |
м мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи р |
ђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им реч |
Планинице и објави капетанову заповест: да свако село да по два ђака у школу, која беше у оближ |
Радиша је хтео, да учини једну реткост: да их одведе у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их ј |
а за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани; да преправку из |
за мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар општински и остане у своме селу.{S} Ласка |
Али је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази |
а ниче нов <pb n="286" /> трећи правац: да се гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу љу |
ину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зим |
кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите своју сла |
да уста и зубе перу после свакога јела; да собе где једу и спавају и кујну држе најчистије, и, |
по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на и |
ка пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним прав |
у разним правцима, како их ветар тера; да <pb n="190" /> ветрови нису подједнако хладни и топл |
зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко у земљу и ту преспав |
пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе |
ад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога јела; да собе где јед |
пресушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лет |
а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу сваких пет шест дана и руке перу чим их и |
да га појача са две попречне пречанице; да место гвоздене осовине направи дренову, па да се точ |
анчице за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или |
ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и со |
сле, свет је свет: има свакојаких људи; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да |
амо се њему чинило, да он није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, |
е у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољ |
да судница буде за неко време у апсани; да преправку изврши најбољи мајстор у селу Милета Илиџи |
леће све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује вода а на неким не пресу |
присојним странама, па онда у осојним; да многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе |
да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да |
народ, да ради боље него што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и жи |
унце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да листа на присојним |
будемо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ће |
облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна |
вео; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ ист |
шест дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не |
ких крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, како их ветар тера; да |
у, и да му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од |
боко у земљу и ту преспавају целу зиму; да многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да с |
да идем у Богословију, па <pb n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем офи |
у стрму површину па поче <pb n="170" /> да слаже први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта |
ђаци су се пустили кући, <pb n="21" /> да се после подне опет скупе на овако „учење“.{S} У јед |
ја, па оду Томиној кући, <pb n="221" /> да виде колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S |
рећу и несрећу у животу, <pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород сво |
{S} И докле данас тежимо <pb n="351" /> да сваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дот |
летарство.{S} А чудо је, <pb n="361" /> да загоричани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве |
га.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви има |
није имао где.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и гимнастику?{S} За време одмора, до |
бе? („Коза, господине“.) <pb n="103" /> Да ли је коза или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је |
шли су и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели |
културан, а сад је желео <pb n="283" /> да буде културан и да томе учи и другога.{S} И желео је |
и да јесте, у Радише поче <pb n="25" /> да јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи ст |
пошто је и иначе желео, <pb n="225" /> да му који инжињер прегледа и провери овај нацрт то се |
илике, да оволико научи и <pb n="45" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на т |
косе или да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни |
дана деца молила Радишу, <pb n="249" /> да им прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и |
мора да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам |
д је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да п |
ладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душу њихову л |
ного ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавршено.{S} Њем |
н одговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљ |
едан човек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је жи |
ј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и |
ваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Колико је у ј |
те буквар!..{S} Отворите код пера!..{S} Да прочитамо још једанпут ово испод пера!..{S} Пазите с |
лова редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{ |
.{S} Које је ово слово код евењке!..{S} Да читамо ово испод евењке...{S} Које је слово код ашов |
ирића (тачака).{S} Узмите крижуље!..{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да |
уквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање та |
пр: ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер, име, ис |
.{S} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} |
запамтили.{S} Сад извадите буквар!..{S} Да читамо.{S} Нађите око!..{S} Које је то слово?..{S} К |
ово.{S} Зато опет извадите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова редом!..{S} Хајде сад натраг!..{ |
ицу!..{S} Да им поделимо тридесет!..{S} Да им поделимо педесет!..{S} По колико ће добити, ако и |
чатано!..{S} Преврните и тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, |
} Да поделимо двадесет за двојицу!..{S} Да им поделимо тридесет!..{S} Да им поделимо педесет!.. |
Сад завите у хартију и оставите!...{S} Да се одморите!..</p> <p>За време одмора деца сама пред |
њке...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам пока |
е даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да читамо оно испод пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: |
S} Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то |
табле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да читамо ово испод табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажем |
hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} |
коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!..{S} Дете овако!..{S} Избриши |
ође свакоме <pb n="173" /> од њих?..{S} Да поделимо двадесет за двојицу!..{S} Да им поделимо тр |
живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор |
ви — други.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао д |
па преко својих ученика и познаника.{S} Да хватам познанике.{S} Да примам и њих за ученике.{S} |
г!..{S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и |
горици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљо |
е таблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше пис |
, него просто да продужи лањски рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им министар, с обзиром на |
ке.{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђена великим прошћем или дугачким и |
ва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одел |
едини куће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђен |
и познаника.{S} Да хватам познанике.{S} Да примам и њих за ученике.{S} Да почнем с писменошћу к |
нике.{S} Да примам и њих за ученике.{S} Да почнем с писменошћу као најпотребнијом па да идем да |
а то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на више науке, то бих |
сала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} |
да остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као |
и село растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, |
.. <hi>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још је |
их одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ух |
ује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште заједничко и за људе и за сву сток |
рава“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капетан, него да га бира се |
ако како после и други могу правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је н |
трага од четвороугаоне правилности.{S} Да то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да |
ема томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је м |
А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да остану овако нове и за до го |
не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко својих ученика и познаника. |
и је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, паоцима и наплатцима, то је |
чиће за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер |
у подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око о |
рађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да доведу само једнога, д |
селу...{S} Зато да тражим учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи. |
по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и продају сироти |
ислити; шта да ради, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или покровац, то не иде, |
м не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и писање?{S} А што |
се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на оволику грађевину?...</p> <p> |
да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да ка |
су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што |
нуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пренели и многе ман |
запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је вел |
и мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— |
еш, је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи све |
црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том јој се за |
пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год ч |
Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се к |
га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете |
> Господин капетану, све ће село молит’ да господин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег у |
била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је |
„кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загоричани купују само ове ствари: со, зејтин, рибу, |
ас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле |
ко нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јуче |
це, која су одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано грешила и нису могла да запамте.{ |
па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и кол |
ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} З |
овори, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море |
ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје ми |
оја долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} Да |
дасака. <pb n="161" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да |
ј зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би |
наменити догађаји у историји његовој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су и |
маже и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза св |
S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!. |
ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате н |
дметали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с једном справом, |
ак дана, докле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбољ |
ла готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и |
ена и непросвећена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја |
, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запи |
едно поправљало и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рек |
но</hi>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ |
злазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблиц |
ма се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваљ |
ви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, |
аку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запамтили, код свакога сл |
ро Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да к |
У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи. |
та и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и не |
ли ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим овам |
вао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране уч |
Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли |
и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учион |
ешто хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те |
да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се |
с погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом ме |
е дужности, па онда настави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој према породици и земљи својој |
ку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо |
в!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад преврни |
еди и домаћем газдинству, није остала а да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије ученик |
и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стиг |
гу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у овој |
ршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу |
загазили да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте пр |
одраслију децу Радиша није пропустио а да није набавио барем по неколико комада за ову дечју к |
авницима наоколо.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу |
ново у овим областима није ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и применио.{S} Ту с |
ого и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла и |
и више никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе него прошли |
, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ |
у прва генерација сврши основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требат |
м онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на таб |
та, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> |
.{S} Радиша онда стави овако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одгово |
Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким п |
то чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. |
теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Ра |
ка га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако ср |
ех и не вреди толико, колико она трудба да се до њега дође.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ко и каквих пелена <pb n="293" /> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете увек |
S} Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно пространо двориште.{S} Треба да буде зг |
еба да буде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и |
де довољно пространо двориште.{S} Треба да буде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана с |
има је скицирао своје замисли.{S} Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно простран |
за послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, ње |
шест дана радите, и зато седмога треба да се одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше |
а и тако напредна; и, дабогме, да треба да гледате, да је очувате и још умножите.{S} Нека је ср |
икад заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} Она друга деца, ш |
p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином после бити лакше и на |
те радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо нову школу наш уважени комшија и брат Мијаил |
— Е, браћо, прихвати Радиша, онда треба да известимо господина министра, да је данас село решил |
акав рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам д |
је све имао у памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се |
ј, како треба да се скроји и куда треба да прође тестере, па рече Груји, да овуда преструже.{S} |
о стаде мислити, шта да ради? „Ја треба да направим онака колица, каква после сваки у овом селу |
оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се |
већи у простору, то више времена треба да се изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам |
мни вођ његов. <pb n="406" /> Она треба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса наро |
е.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Ш |
показала, како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне |
неће ићи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што н |
о варошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, |
ћо, продужује Радиша.{S} Онда сад треба да се договоримо о томе: где ће нова школа да се подигн |
су га наместили пред вратима где треба да стоји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала |
родно, и почињало се с оним, чиме треба да се завршује...</p> <p>Све су радње рачунске деца рад |
едом; само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{ |
наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има највећу задругу, но ко има најбоље де |
Турчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, |
и у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит |
ине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка за мал |
ам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да |
м да, подижући нову зграду, ми не треба да рушимо ову стару, која је родила ову нову и за коју |
е доброчинство.{S} Зато нимало не треба да жалим, што нисам отишао на другу страну и био што др |
ећу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиша ову шко |
ро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, с |
Нека је срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш згр |
} И кревет је лако направити, а и треба да се подижете са земље — доста су вас кости болеле — и |
и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, |
а вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако мало парче платна па да га увек оквасит |
сам показивао примером, како људи треба да се уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша |
ших народних особина?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али нити можемо нити треба да будемо Шв |
у. „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!..“</p> <p |
> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, |
напредујемо; али нити можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и само <hi>попр |
е но и где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} Загоричанима никад ни за шта није |
то још одрасли више осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи с |
А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па |
вно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече 4, остаћ |
нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде |
S} Онда је Радиша рекао, да овако треба да направе по десет стотина на хартији па да их исеку и |
у половину и обележи на њој, како треба да се скроји и куда треба да прође тестере, па рече Гру |
p> <p>— Добро, господине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је д |
жалосни представници власти, што треба да мирите народ и да судите свакоме подједнако, по прав |
ица избележио и испричао како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи б |
тор. „Немој сад, рече Радиша, јер треба да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га |
, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе и |
Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек наместите овако, попреко |
кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти на |
разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих они |
твари и извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али |
окружни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже п |
етаном и учитељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да м |
целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чи |
S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{ |
е цару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај је од <hi>камена</hi> |
о је од ничега, како је могао од ничега да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда |
„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога и даје им).{S |
е ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би г |
.{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова код ока |
сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако прегледа, |
ете и сами да се кушате и један другога да питате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти сло |
да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли |
тол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њега сазове збор у Загорици.{S} Механ |
народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и да му помогнете, да и он |
сте сви писмени, па да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига |
ну и шта ће за време распуста школскога да ради.{S} И, међу свима питањима најчешће му се намет |
и отвори је па поче једнога по једнога да изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су излазили и го |
сељани почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ из куће |
дених из семена, те је свакоме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће г |
колико би требало и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те нас отуд |
ни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му село другу направи, где хоће, а и после |
захлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његов |
} Тако су знали не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да се ист |
..</p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{ |
ви гласати за владиног кандидата, онда да молимо министра да га остави овде...</p> <p>Миљко се |
а га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће пор |
њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Ма |
џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у |
еницима оно, што су лане учили, па онда да настави даље, особито из читања и рачунања.{S} Али ј |
ћу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати |
јицу оближњих, да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гас |
, како да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S} Радиша |
да се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
јом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гл |
једанаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за п |
комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с чуђење |
овором, ради упознавања с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научи |
же бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у ко |
прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опе |
ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вод |
наоколо да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом |
а пева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и д |
Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се ма |
ве ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с јед |
де некако одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у |
ио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газд |
ек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> </div> <div type= |
о што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужбину, мали прилог свој и да вам пом |
а седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напишем сео!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које је |
где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тат |
д да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрсниц |
ите <hi>г</hi>!..{S} Пазите, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано г!. |
дим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! ( |
S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како |
ну његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се што сеј |
, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле у |
е тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на друго и запита г |
ђака,“ који ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ р |
Милета замазује оне рупе између дасака да не излази топлота и не иде зима и прашина, запита се |
мацке да развали и нешто од оних дасака да направи.{S} Груја оде и донесе поздравље од кмета, д |
{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Преко гра |
изјави и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па |
има по који започет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов |
едноћом</hi>.{S} А мој народ једва чека да побегне од мотике и да — „надзирава“.{S} Он често во |
итеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже так |
је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они |
ри на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој п |
иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво |
поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настав |
да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша ш |
отреби његовој.{S} Деца су једва чекала да им се испече креч и да понесу по једно парче, али он |
добила за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је в |
ије била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И |
ова, пуна прашине беле као снег, остала да прича козарима и целом селу, да се ту може пећи креч |
стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још |
угодно и свакоме је свака грешка могла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет |
Али је после овога Даница и сама могла да погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша |
е; а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овакога радника и да га одваја од оволиких |
{S} У тој вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, само је мило погледала свога милога син |
ошли до саме стружнице, деца нису могла да се нагледају, завирујући у сваку ситницу: како то во |
су нека непрестано грешила и нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, |
а: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и т |
нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца |
се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају. |
ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призов |
не толико с тога, што Даница није умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како она ради и |
а Даница женским радовима, јер је хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p |
и како његова сопствена рука није хтела да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре |
ого више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, него је за свашта питала Ра |
вила да сасвим личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кратко време деца су почела да се т |
у деца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{S} За тим су цртала поједина слова печатана, |
.</p> <p>После ручка је омладина почела да свира и игра, попа је отишао да опоје покојнике, а к |
поранила и већ одмах после сунца почела да стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А к |
бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и каменарска индустрија.{S} Кречари су св |
ве.{S} Кроз кратко време деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, |
евању. <pb n="358" /> А није заборавила да им истиче и то, колико женско срце и добра нарав мож |
било веће, него кад су нешто направила да сасвим личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз |
престављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатле као из казана. |
Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај |
су и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и с |
се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам |
се договоримо о томе: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S |
носите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, |
е народи данас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} Т |
да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало |
тује против њених кандидата, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради |
сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе него стоји ко |
било у селу живе душе, која није дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али шт |
узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете од својих старијих...</p> <p>Ето то за сад |
ња, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи д |
ни.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и да кажете збо |
на друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{ |
i>умењем</hi> и <hi>радом</hi>.{S} Ваља да се <hi>навикавају на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> бо |
ци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турска, сп |
е и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умеш |
дизати зграду, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из |
ења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи м |
Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени |
о учинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да у |
род.{S} У нижој основној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и ве |
кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретнете неког човека?..{S} А како |
а пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да р |
ле.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је каза |
о ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да на |
аса могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којо |
едо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност и послушност, а то |
{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више види |
развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вр |
ваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{S} Ко |
што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо и шк |
крива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају на просветитеља његовога Св. Саву и да и |
била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо шт |
а, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одговори |
Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече про |
ови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{ |
смени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез |
е.{S} А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све |
ује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> направити |
какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да бу |
ла у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да достигне своје савршенство |
} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, каз |
сретнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љутите један |
оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Ал |
онога што је пријатно и непријатно ваља да се развију осећања за све оно што је лепо, истинито, |
колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</hi> је |
м, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље |
Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!..{S} |
ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} Немојте главу мно |
Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (На |
употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнемо како ваља з |
рада и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n="181" /> стална навика на рад и вис |
се намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе? — На коју страну да окренете овај кра |
у, мислио је Радиша, духовну храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, као ш |
важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по |
рви гласак новога грађанина, који јавља да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која |
милостивом Богу, што им је дао здравља да изврше један део посла, за који су и пошли у школу.{ |
е да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клу |
де ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од даса |
из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и |
лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да п |
слобођена округа земљу морали спахијама да исплатимо, што смо изгубили Босну и Херцеговину, где |
.{S} Тако сад ови кметови или села сама да бирају капетана <pb n="353" /> и начелника, и то би |
реме лепо, посла није много; земља нема да се откопава нигде, него још негде мало да се наспе, |
ао до зида окренут њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи за столом з |
е за око, и гимнастике за дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер с |
вога последњега не може знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с ус |
су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане времена за њега самога, |
а камо ли о задатку школе и средствима да се тај задатак постигне; или кад би домаћин пустио с |
и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му |
ад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пустити да греше па их онда кажњавати |
е и да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је ство |
е за куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и израчунавали су колико чега треба, коли |
дели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују у св |
а је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позо |
и причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стр |
и плаћају десет на сто, а сопственицима да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће |
и им радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас задр |
се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто |
воје послове посвршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} С |
, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И коли |
} Хајде сад писана да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писали су их и ц |
видеше и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен вр |
окажем сва редом...{S} Хајде сад писана да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите. |
своје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} |
удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и др |
"94" /> него лепо у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као ономад.{S |
мо малу школу, па после неколико година да дограђујемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу |
е зидови укрштају.{S} Предсобље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда стола |
о време Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад предложише, да вуку камен и за |
су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој врат |
диша, и после мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, рече једноме да одговори.{S} Овај у |
а и са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији пос |
<hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и д |
ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини |
боље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи и |
тана, да село Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радован |
узмем коју добру девојку и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може от |
ришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе |
реч да нећете иметати при изборима, па да вас оставимо?</p> <pb n="339" /> <p>— Господине капе |
ло је још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школска година.{S} Пошто је ревизор |
оже да се постави једна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се |
кан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак с |
село гласати за владиног кандидата, па да ви останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећат |
у школу и гледају како и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</hi> разговарају, и дого |
воме.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, стално и смишљено ради на добру <pb n="404" / |
точак направи од једноставне даске, па да га појача са две попречне пречанице; да место гвозде |
а радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; |
им друговима, да оставе послуживање, па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље |
да збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и т |
пе порез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} |
уји, да отвори све прозоре на школи, па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је ма |
е дивљака, која мора да се накалеми, па да роди питоме, онакве какве смо накалемили.{S} А кад и |
е селу, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешк |
не; хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине првак |
као, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школе око двадесет младић |
га с неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио овај лудачки разговор, он се механички |
о може навест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, реч |
то гвоздене осовине направи дренову, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зат |
даске дођу једна <hi>на</hi> другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ |
будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, |
изнађемо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га чита |
едну Фабрику или радионицу машинску, па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну |
е потребе ђачке о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одм |
етака, а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбо |
тане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, није могао да н |
м.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми нема |
гу да идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову |
или да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље |
да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пи |
hi>, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; < |
ј то упредено да увије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изи |
и смо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} |
Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Ра |
а зато нареди, да скувају слаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и нем |
и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра...“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
нда не лута и не удара странпутицима па да се после мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја мор |
дан, кад се завршује школска година па да се те две свечаности споје.{S} Свештеник му обећа, и |
из топа требало више од девет година па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближно |
ба да узмете овако мало парче платна па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да в |
оручује, и да бележи поједина питања па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се |
ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би в |
, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите |
нам је дужност, да почињемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, не само на сав српски н |
ађоше, да могу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише |
као на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечер |
} Јанко рече, да доведемо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће |
<hi>куче</hi>?...{S} Извадите табле па да напишете све ове речи, с оне стране где нема линија! |
аној деци казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да |
о би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово |
коров око школе и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, |
.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати |
и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хо |
едају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува м |
кројача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свога чобанина, који чува сву сто |
мора имати извесних састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће доб |
} Зато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</h |
е једну облицу дугачку деци до груди па да је на једном крају проврти и кроз рупу провуче једно |
направе по десет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачунај |
би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га |
како то све може тачно да се размери па да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће |
устила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редовно |
ато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписивање нових ђака |
ло. „Да замесиш доста блата с плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе изме |
чнем с писменошћу као најпотребнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља |
ка има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпу |
њински или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле с |
{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да |
превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зат |
мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо прими |
за Суботу, него да остану још данас па да иду сутра или прекосутра, јер је и онако снег велики |
попречних да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, на којима су дршке, |
к Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} |
з те школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће |
друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и да га моли да му напише, па ј |
о.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и |
диша рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамтио к |
р и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова сло |
да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда извади један табак круте хартиј |
ехота било, да остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све |
као да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је |
иша рече, да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S |
вако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њој или који се гласови чуј |
ли зарад какога покојника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре некол |
те, да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} |
нову справу.{S} Радиша се само постара да их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге |
ло, чисто као злато, он се једва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— |
оше комадић синоћне погаче и парче сира да доручкује, њему се нешто ражали и у мало се не запла |
род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога н |
што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име |
о, да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га п |
питома, него да ниче дивљака, која мора да се накалеми, па да роди питоме, онакве какве смо нак |
ора да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, који држе кров, а колика на според |
вили сте ви нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, и где год има много људи... он |
то је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n="182" /> одмерена и сварљива.{S} Тај раст |
ега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, грађене и уг |
им му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима |
Лекари данас доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића |
велику лесу, преко које свако дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се о |
мора да буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <h |
в ли је према простом свету?!{S} И мора да је Светозар Марковић имао на уму овакве типове кад ј |
м је често причао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, |
е улази онако као обично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице |
ма свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се |
раунука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора да буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштв |
е писмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и да га |
блу или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја п |
и хоће да поправља школу своју, он мора да поправља себе, учитеља... </p> <pb n="391" /> <p>Наш |
која ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свакојаке |
а друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не |
сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се деде!</p> |
иног кандидата, онда да молимо министра да га остави овде...</p> <p>Миљко се запањи.{S} Погледа |
да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id="SR |
ју и потражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат |
а, с колико просторија, колико ће врата да треба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће |
лу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га н |
а онда одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му ста |
два дирека.{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако, између два дир |
исту опрему.{S} Радован задржава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да по |
дете добро, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „танкога смо с |
, са којега му се чинило, да је срамота да плаче....</p> <p>Дође и варошица у којој је школа, т |
каленицу млека и комадић хлеба, па оста да ствари раздреши и намести за конак.{S} Кмет остави Г |
!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да отвори прозоре.{S} За све време и Миљко је седео и с |
народима то није много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето то |
још млада и неумешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и животу народном онако како ј |
<pb n="281" /> после подне питала, шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до |
повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога распуста, а та |
во с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, докле Радован не прекиде ћу |
S} Заго стаде мислити; шта да ради, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или покров |
ену осовину.{S} Зато стаде мислити, шта да ради? „Ја треба да направим онака колица, каква посл |
оме ходнику.{S} Заго стаде мислити; шта да ради, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку поња |
и мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју са |
ародном онако како је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S} Зато је за сад свој утиц |
и, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и пис |
п и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, о заје |
д је Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S |
боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дете па га предаде |
сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког времена |
руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} У т |
ет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропадаћемо |
па не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима и одговори му: „Хвала тво |
у механску собу и стаде премишљати шта да ради, и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, |
и одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле мајка прекиде ћутање:</p> <p>— |
тишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама |
смркло му се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> <p>— |
ве што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви |
езене вуницом, па не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима и одговори |
, који немају торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке з |
у чељад па и децу, да се договарају шта да раде и да све решавају <pb n="402" /> „већином гласо |
рили.{S} Радиша није желео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да у |
и и целој Србији, да кметови неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за |
Обојица се згледаше и не умедоше ништа да одговоре.{S} Радиша онда управи то питање на другове |
дан сам <pb n="49" /> не би могао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, |
људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре и да штампају што г |
ођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакал |
оћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер имамо на р |
сање меда.{S} Исто тако ретко која кућа да нема белога дуда и места за храњење свелених буба у |
у њихову попу Ђерзону; и мало која кућа да нема обртушку за истресање меда.{S} Исто тако ретко |
или и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послов |
и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама |
може тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају.{S} Радиша је допуштао по д |
само да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, развијајући се телесно и |
Кад је мало одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} |
{S} Колико има ногу?..{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да |
заповест од капетана, да село Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете |
миле се јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико м |
...{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учитељеву, Радиша ступи у једну |
радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се претури од чуда, па не знајући шта на ово да му о |
агрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да р |
амо у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће |
и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се трудити како ћу и себе учити. |
писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да |
све.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори мно |
теља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна в |
<p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из целе гомиле. </p> <p> |
ко лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} |
била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} |
} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“< |
јемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и донос |
ас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико пажње о |
о и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски, али не |
одаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пр |
у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе З |
ели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиши ос |
мети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавали су |
о!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена |
магао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родитељско пробудило је |
градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам т |
е и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао слепим |
етку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су погинули на бојном |
тадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Рад |
ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, с |
цу.{S} Поче разговор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и праз |
одине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А |
т.{S} Само млади циглари нису имали кад да се радују, јер су одмах морали да отпочну грађење цр |
ученике у старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетку ре |
ро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке и н |
вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} И колико г |
е у школу сваки дан.{S} И немојте никад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb |
итају развучено као на слогове).{S} Сад да прочитамо ово на табли! (Читају опет развучено, да н |
!.. (Овако докле не оставе све).{S} Сад да узимате по три.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели |
ш по једно!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ј |
внина, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увућ |
а?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет истоку |
п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} |
беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} З |
сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе његову градину испод куће, која му |
о је овакав разговор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb |
у?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и |
у запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу |
свршили основну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, |
е,“ одговорише готово сви. „Па, шта сад да радимо?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Ра |
у себи рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?!“</p> <p>— Пишите министеру, да човека врат |
аћин из села па запита, може ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати? |
што је погрешно извештена.{S} Но де сад да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласа |
а да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње? |
Отворите буквар код ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу |
средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ј |
а...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе |
ста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Које нам слово треба најп |
иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова мала |
он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упи |
ако ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у старој и |
распуст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу. |
{S} И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од тога може пренети и урадити код нас |
ку“.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хоћемо сад да погађамо: која се слова чују, кад се рекне која реч. |
ечима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом с |
а на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, |
ичи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да греш |
и</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да |
стану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да стане |
добро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по другим народима, мо |
ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да |
е и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да се хра |
рено и поуздано, сад нису имали потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тих |
ко ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, п |
храни.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца би |
волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да носе десет |
...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калајише, те загоричани ни за то нису морали да иду |
ве алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да загоричани не морају за сваку ситниц |
скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога |
мало проширимо градину јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је камени |
а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да |
траховита борба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбује св |
имо,</l> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да <hi>умемо</hi>,</l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку у њој |
где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли т |
и да ништа не прима на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} А |
гле велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учин |
а тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима те да је носи на леђ |
у икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се прича, које је |
ласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и бл |
се врзе по памети.{S} Газдарица му даде да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, не |
ву бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
идим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} П |
да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде п |
ана зове исток?..{S} А можете ли одавде да покажете руком, на којој се страни Сунце рађа?..{S} |
апита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да се могу одвојити |
а наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочну копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало |
разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без |
била велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, само је незгодно, било што их је |
е.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва деца из вашега |
затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се |
S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином интензивнијем |
о, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговори Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— |
е, јабуке, трешње или шљиве, немају где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о |
Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и ре |
ога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам |
е Радиши досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} |
} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се сло |
о хајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и |
спремићемо све што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем се |
Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову намеру |
но дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> благо о |
а, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да ра |
ту, само да није много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требал |
е бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ишао је свештенику и умолио га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров дан су одредили зато |
кад нема посла код своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсеч |
а народа у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се |
</hi>, и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И |
да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а |
е, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учи |
а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати |
ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то вр |
љу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> може да се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је данас Радиша |
је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво будућно |
рев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="285" /> живу ограду најбоље посл |
ад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде сад оп |
о потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на друг |
конца до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И код малих је ударена основа, а тек |
де и донесе поздравље од кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да |
д хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, д |
ка стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слу |
да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
о код калемљења и на колико начина може да се калеми, па је онда приступио послу и на разном др |
и тако даље и гледали, колико пута може да изиђе.{S} За тим су тражили, колико деветака има у с |
ад све по четири!..{S} Колико пута може да <pb n="169" /> се узме по четири?..{S} Хајде по пет! |
е сад све по три!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} К |
ко се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше |
ан, да се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече |
, колико женско срце и добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, особито у задругама.{S} |
ичани очима својим видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и |
ш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи читава породица.{S} Па и твоја жена биће с моји |
и и <pb n="45" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога жи |
друге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Светозаро |
она решетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен. |
Крсманова, показао је, да више не може да се постави једна општа совра, па да се за њом седи и |
услед тога наш свет сиромаши и не може да учини за свој морални, материјални, умни и телесни н |
лико дугачких, да највиши човек не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашњ |
шао писмен у војску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га п |
питкивала нешто друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад је из |
ковој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога |
ашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива написмено, него удара на хартију печат па вам |
{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћу |
огичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! рече Даница.</p> |
и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њ |
а најлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин Министар замолио, |
, које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар |
му се чинило, да ова наука највише може да утиче на <hi>дела</hi> људска: да људи чине добро, а |
олица — све што свака кућа треба и може да има.{S} Доцније се све ово продужавало.{S} Распоређе |
ше, народно и сад свак има своје и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није |
има, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас |
.{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овд |
/p> <p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље |
и оно мало скромних сеоских ствари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо |
овори Радиша. „Без тога нити таван може да се направи раван, да се кречи као зид, нити кућа мож |
иге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} За |
мах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта |
евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још |
!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{ |
долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и |
оп са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше ра |
{S} У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онако, ка |
I класе у селу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па покупује што му ј |
Нађите звонару!..{S} По чему одмах може да се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{ |
се <pb n="108" /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гус |
они му се клањају простодушно и прилазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, он |
е већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује |
Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— |
га језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </div> <div type="chapter" |
.</p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њој и |
емља.{S} А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблиц |
ако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће. |
е.{S} И у Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} |
сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „С |
то је најпотребније од алата и почео је да прикупља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако мо |
атери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни љ |
Двориште нове школе загоричке почело је да се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и н |
школи.{S} И кроз кратко време почело је да понестаје крнтија и дивљака у Загорици и да се оне з |
копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вел |
се окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; |
иши!{S} И учитељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Застидело г |
добро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали св |
мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.< |
овека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља машинама.{S} Само да уђете у једн |
хватају; и по свима њима нама је милије да путујемо него по туђим земљама.{S} Јер свуда чујемо |
ти, како овај дан што лепше и свечаније да се прослави, али опет просто и срдачно, без велике п |
граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградама.{S} И св |
е надметале која ће гласније и речитије да ожали свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S |
ладе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава своју собу и да је лепше намести.{S} И колев |
ана и разна писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чит |
кола да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је река |
није ништа хитно...</p> <p>— Није твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зо |
а скоро равнодушно.</p> <p>— Није твоје да пресуђујеш је ли хитно или није, него да на позив до |
ема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша и та |
и.{S} То је школско звоно, и оно казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну |
ут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна |
учићу и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике |
адом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поп |
мрамор, од којега су почели и споменике да праве.{S} А највише је овај мајдан послужио кад је с |
или раздаље, према томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало замисли п |
ан лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете овако (показује), те да их не погубите.{S} |
кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали и нешто од оних дасака да направи.{S} Груја |
а дају десет пута више млека, и кокошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам ви |
да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и |
ема толико равнице да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да је издељено на <pb |
ка, колико других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само д |
о набављено на време, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Дани |
и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p>— Можемо, можемо! потврдише ови.</ |
д и на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим концем и да у платно умећу по који ред |
нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојава, да им се у |
а и пише па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напротив, в |
корито од камења.{S} Онда обележи докле да заграде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} |
нас.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сеља |
же од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрн |
ћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има много непросвећених, пакосних и зл |
благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напр |
у ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на то гл |
опа је најпре сео на доксат старе школе да се мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда |
сиромаше и пропадају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче људи, да се у |
подизало ове дечаке загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> |
} Али друге животиње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може |
исеку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачунају.{S} Зато им је дао дебље хартије свакоме по |
а могу да продужим гимназију, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би т |
е.{S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу извору.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брд |
е спремају за учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па после да |
е“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема |
кујном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба д |
код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда великога,</l> < |
ањем, тактом и достојанством.{S} Одатле да пођем даље.{S} Прво најпростије и најлакше песме, а |
ет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једа |
а скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, између ногу, преко гл |
свадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и може и д |
мешта крајње камење, које ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и дец |
="277" /> собу да намести, како постеље да подигне са земље, како да их намешта, како собу да п |
ради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више да у |
ају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их те |
, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда см |
ју на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се за |
риге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, какв |
ало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован пристаде на |
и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица заједно, него сваки за себе |
можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу |
на; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци к |
један другоме; учени економи како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, ка |
разговарају, и договарају како што боље да поправљају и усавршавају и што више да разгранавају |
: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II разред у |
ај један или не уме или не може најбоље да управља целим народом: и зато се пожелело, да уз тог |
је <hi>н</hi>?..{S} Сад изиђите напоље да се мало одморите.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе |
одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде при |
ра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви |
оја је најбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други |
ако се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на ког |
ка, и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли |
и о каквоме раду на новој школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата |
асти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају |
.{S} Затим су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у |
одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме да известимо министарство, да је село направило план за |
тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви превикаше: <pb n="33" /> Радиши!{S} И у |
ко у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на ма |
гледајте сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пун Месец? — Ев |
два јака разлога: прво, желимо свакоме да повећамо његову личну слободу, те да се не боји једн |
кушања да неко не погреши, рече једноме да одговори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо |
ви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши |
о да <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се |
нога првога неће моћи с успехом на томе да поради.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У Минис |
, што су га деца донела у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да дости |
људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нек |
ају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а б |
памти ових тридесет слова, он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер |
и ми се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па да |
ће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокнађује овај |
нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарц |
је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} Учитељ |
д не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, стално и смишљено ради н |
знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} За |
и у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешт |
редставили су му и „инжињера“, који уме да прави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је поче |
је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да |
е што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето је исто |
д извадите буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столице?..{S} Де, прочитај!..{S} Ш |
глу!..{S} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово код евењ |
> чују у речи <hi>грм</hi>!..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је истинск |
<hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме да напише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} |
у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, та |
на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да нап |
сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} |
то!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јес |
дете каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да напише тата?..{S} Која нам слова требају кад хоћемо |
ме да напише <hi>чела</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>небо</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>киша |
ме да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>чела</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>небо |
д дете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>тат |
кад се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко |
ме да напише <hi>киша</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћ |
е кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} |
кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi> |
е кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се |
кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>мама< |
е кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?. |
ују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и напиши!..</p> <p>Извадите т |
ме да напише <hi>небо</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>киша</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>снег |
кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума</hi>?. |
е кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси</hi>?.. |
{S} Које је слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слово код и |
Које је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчитава раз |
{S} Које је слово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле?..{S} Које је слово код евењке |
hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>чела |
око!..{S} Које је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за св |
е тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пиш |
наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи н |
стал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n="168" /> речи <hi>п |
ини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује |
пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљ |
да господин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па т |
нтересује радом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га ј |
мо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је им |
о видиш каквога несташка, који ником не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и |
да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели |
.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани су причали |
и човек“, који ће „затуцане“ загоричане да преведе у „народну партију“.{S} И само је пуки случа |
редније у тој грани и што им се допадне да одатле узму и преносе у своје градине; а ова порта н |
е бољу калемгранчицу из школске градине да узме или калемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је |
је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је |
сле сваког распуста било тешко да почне да пише, и како његова сопствена рука није хтела да га |
исоко; да снег прво окопни и гора почне да листа на присојним странама, па онда у осојним; да м |
ом и другом угодно.{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, онда је доб |
теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нис |
ави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су |
и дошли до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што |
а даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону састру |
о господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А неки пут |
шкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањем онога што оне з |
Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не меће полошке, с равном страном горе, него успр |
почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и |
алеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речим |
, да се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву воћку.{ |
х гостију.{S} Радиша је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштед |
да их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек рекао, да би |
егове намере.{S} Зато му не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</p> </div> </div |
а говори језиком својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога наро |
таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S} Просто им се чинило, да улазе у неку с |
орено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S} Све ј |
почели зачикавати с малима, који ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, ј |
лени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрст |
да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче „<title>Ст |
} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рендета, те да струже са засук |
је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, гос |
ора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут з |
се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} |
сваки ко год хоће; још старији могу пре да науче и неће да забораве као деца!“</p> <p>Наста неи |
вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда к |
ује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад тр |
даше на своја места, Радиша рече најпре да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, шт |
имо коло (точак) за кола!{S} Ево најпре да направимо ону рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње г |
и.{S} Зато је стао мислити, како најпре да се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко |
после наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамт |
ему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили, како се намешта бук |
и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Извадите их!... |
поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче |
: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви превикаше: |
а, логична, којом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакри |
боре <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било.. |
} А код патрона домаћега не пропусти се да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно име</ |
тражећи велике наднице но колико му се да.{S} За школу је требало око седам стотина кола песка |
есетке да завијете овако (показује), те да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар |
на сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да мет |
е опет да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S |
ама, које су се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша |
де се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењ |
, да израчунавају колико чега треба, те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ |
, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да к |
е но што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Г |
песму, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборил |
е!...{S} Сад пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегле |
а дашчара за оставу иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А по |
вају па по томе и не вређају никога, те да га изазивају против себе, него траже оно што је у оп |
а Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и |
а Миљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n="278" /> унесе до почетка ш |
тока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десе |
маћивала и машина за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако |
о културном напретку других народа, те да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас |
на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава |
и на расположење још једнога човека, те да он с њима спрема што треба на земљишту за нову школу |
свакога слова стоји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа ва |
ану, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ет |
де још мало. „Да донесемо још песка, те да заравнимо!“ предложише неки.{S} Радиша одобри и за ч |
као по тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајући не губи у времену, и засађени воћем с |
које још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже што више великих б |
ђерзонку с једном страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је бил |
и да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине, с |
пре дакле што више учитељских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а |
ра, да нам изволи поставити учитеља, те да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p>По |
ро, да се користи овим лепим данима, те да види и другу половину свога села.{S} Зато рече деци: |
аве о количинама и њиховим односима, те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне з |
Шесто, на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваз |
ре да се дохвати струга или рендета, те да струже са засуканим рукавима као прави „тишлер“, док |
бе одвео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечаности својих другова.{S} |
но и неуморно, само да навашу доста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори |
ас навлаш поранио, да доврши колица, те да их деца затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, как |
мо да убрзамо умни развитак човеков, те да младићи данас од двадесет година знају више но некад |
је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојен |
нећу и ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само за |
ад кажемо за некога, који није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је |
о, ко је за народна права и слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњег бирократско |
ставља за зиму, прерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, кол |
мља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те |
оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, |
игле морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ов |
бија?{S} Добија господу и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А наро |
о, да се учитељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви |
нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и |
за главне даске, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексер |
саставио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} Сад је потребна |
анастирима је почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <p |
два одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили послу, и онда нам неће затво |
Онда рече, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо |
да пренесе у своје село као најбоље, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног пл |
оли, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете |
мену, и засађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке |
е са северне и североисточне стране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране. |
ју!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине |
амо чисте и опране него и застрвене, те да се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{ |
се растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитат |
диша рече Груји, да затрпа све рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и |
одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом у |
S} Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити |
ти са собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље |
најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и бук |
ку, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне |
управљене и обале њихове уздигнуте, те да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне |
ојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на м |
а буквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи табл |
веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слуш |
ни сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде |
ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и св |
ђа и челика па и судове да калајише, те да загоричани не морају за сваку ситницу да иду у варош |
i> другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А шт |
ји мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ради |
игама има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, в |
е већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да н |
основне наставе и како се он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме извођењу.{S} Али |
у почели да отварају школе у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учите |
љи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћи с |
школу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, |
е мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у |
ако дрво шумско што расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, т |
сто велика, што учитељи нису стални, те да што отпочну и изведу до краја, него их сваки политич |
ла Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n="328" /> мало одмори од плача и љутих болов |
ло његово остаће и по смрти његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће се помињати „докле теч |
да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге |
, да се користи овим лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом |
ију ћерамидом или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, да плану у пламен |
ељани су почели да долазе још зором, те да хватају хладовину.{S} И долазили су непрестано, и му |
да децу заинтересује радом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погреши |
с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук |
ари и циглари су убрзали свој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни |
само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и |
е да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће |
аку рупицу замазао па после окречио, те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: |
у као бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике могло више утицати, и да су они сами и |
зе конац и учини све што је требало, те да мале калдрмџије отпочну посао и доврше започето дело |
, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личио на Христа |
се намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се за |
} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устаните, погледајте у Св |
е стране зимљишта кад је уравњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у |
е.{S} У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом |
здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је по |
опречне је ваљало престругати укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити д |
има и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом те |
је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показ |
{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним с |
од конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и крив |
мајсторима и примали зидарски занат, те да после и они сами умеју зидати по своме селу, и Новак |
жбање у тим радњама усмено, напамет, те да се са задобивеним представама и појмовима ради лако |
тељима законом загарантује сталност, те да се не могу премештати без молбе <pb n="396" /> и кри |
јавите министарству да имате зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учини к |
надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{ |
ме да повећамо његову личну слободу, те да се не боји једнога од највећих елемената; а друго, д |
а а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким углов |
адиша испричао оно што ће да читају, те да им је садржина позната, па су онда полако шчитавали, |
у да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да га не испрљате.{S} Завите га овако.. |
покварили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" |
} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире двориште.{S} Каз |
економи како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хран |
ну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да с |
ренову, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини проб |
е и на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово |
а штампају у књиге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови љу |
Пред школом увек да очистите обућу, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам с |
е, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија. |
акленој цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и з |
ица високих, четвороногих, варошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад с |
и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће до |
е да сваки направи торбу с упртачима те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S} О |
да му је требало много више времена те да створи све.{S} Главно је, да све то нико није видео, |
че бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао |
ара да их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да с |
исана да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пу |
адио.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне другове.{S} И ово је добро утицало на Радишу. |
како се овим набија камење у калдрми те да се чвршће држи, особито оно, које је остало више но |
ато, како да чисте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он у |
не прети опасност, да плану у пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окре |
ама <hi>школу</hi> саградили!</l> <l>Те да у њој сви редом <hi>учимо</hi>,</l> <l>Своју <hi>сре |
<l>Да одлети на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југов |
у, да сте још деца и да још много имате да учите и како се живи у свету и како се живи у заједн |
о сад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико људи око себе, који се зову министри и |
да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n="310" /> дисањем и исквари. |
{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни о |
ак</hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књиге.{S} Нађ |
то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да још много имате д |
а један напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — Два! — Кад пружите напр |
у и породиља, које су донеле своје дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месе |
и: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ћ |
еца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, кад сија! (Као и Месец, само наокол |
„Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двоји |
е слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да погађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет |
моћи ћете да напишете, само кад можете да разазнате, која се слова чују, и кад умете свако сло |
шемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, |
оже бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, |
личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и букваре и табле |
о је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то с |
спусти на сто послужавник па се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се сам |
ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ак |
е данас један велики посао.{S} Почињете да учите књигу.{S} Сва мудрост, све што људи знају, сва |
ве до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом, али само писана, |
дан! — Два! — Један! — Два!{S} Сад ћете да радите само главом.{S} Окрените главу на десно! — Ок |
бришите оно малопређашње!..{S} Сад ћете да направите један пун месец!..{S} Дете још један!..{S} |
Ко још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да пишете слова.{S} Извадите таблицу и писаљку!..{S} Из |
писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између линија и у |
вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово о!..{S} Р |
/hi>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћете да напишете, само кад можете да разазнате, која се слов |
има на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушај |
а узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад и |
?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад |
овори.{S} То је најглавније, ако хоћете да научите да можете сваку реч да напишете.{S} Шта се ч |
и, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да |
ећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једн |
к вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капије на дворишт |
..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то м |
а те десетке завијете овако и да пазите да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите |
ле џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писана да пише |
је <pb n="127" /> продужио: „Сад пазите да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, к |
и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се |
и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви нау |
али ученици, што сте дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мал |
то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> < |
Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? |
него их оставите код куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите |
ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену |
спођице, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој п |
S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пишете</hi>.{S} Читање ћете уч |
ити.</p> <p>„Најглавније је, да научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изуч |
мали што сте дошли да учите, да научите да читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви |
о је најглавније, ако хоћете да научите да можете сваку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се |
а слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само да долазите у школу сва |
зао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пишете, да рачунате и да научите јо |
абли нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате опанцима, те нек остану овако чисти прек |
! — Два! — Кад пружите напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их |
о је Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ |
А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ него <hi>фес</hi>..{S} Камо му кићанка? |
и како говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређате власт!</p> <p>- Не вређам ја никога, него ка |
едовали и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до вели |
она то не може чинити.</p> <p>Чули сте да помињу „слободу збора и договора“, „слободу штампе“ |
е иде наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкује.</p> <pb n="16" /> <p>Мало после чу се нек |
сао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико просторија, колико ће врата да |
ољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају свога кмета |
оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји |
ало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост...{S} |
к, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико треба |
чно сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на о |
естите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту |
и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Дру |
мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког времена дође један домаћин из |
} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гледала како се плете ле |
та ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није м |
„Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, |
оје је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p> < |
римали од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари....{S} Само је Радиши најтеже би |
ни направио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све |
у нову школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они, што ће после да уче децу |
уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете о |
ође још један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле в |
спод школе и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили кол |
размери пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, па онда рече Груји, |
ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи... |
ата да треба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, гре |
а не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих |
узи да бирају по неколико људи, који ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа |
школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} |
сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, д |
прешао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> <p>Прво је пазио на <hi>чис |
онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћерамиџиј |
ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судницу и како ће да |
{S} Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} С |
ени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти |
Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ из к |
дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не м |
шици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или мож |
{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не т |
донесе клубе и поче да огледа, како ће да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; и н |
нак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, |
ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша паж |
{S} Особито га је интересовало, како ће да измири принцип природности и урођености с принципом |
олу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори она |
</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига |
време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране и са свима о |
ову преправку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: д |
унавали су колико чега треба, колико ће да стаје и колико да траје.</p> <p>Познавању земље и ка |
о прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, греда, дирека, рогова |
а се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S} У здр |
за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам. |
ати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, те да им се најпр |
што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости четвороразредне мушке школе, која за њу н |
ош лепше...{S} Она се радовала и што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости четворор |
ога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта |
е“ најпре је Радиша испричао оно што ће да читају, те да им је садржина позната, па су онда пол |
и, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буд |
да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио више |
из семена питоме јабуке или крушке неће да никне и израсте онака иста јабука или крушка питома, |
о, кад чуше да <pb n="305" /> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од с |
е; још старији могу пре да науче и неће да забораве као деца!“</p> <p>Наста неисказана радост и |
у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - прави јеретик |
тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пуст |
абе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чи |
Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред ва |
не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу пос |
а: да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да н |
нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то ј |
то људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он не може док не |
им, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим. |
књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци |
трговина с ђубретом; па онај, који хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и одне |
, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља школу своју, он мора да поправља себе, учит |
тари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома |
ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су празна котарица па |
ду нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је |
ша им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним н |
обро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се сме |
кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева |
своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, |
о одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „З |
ници су могли о сваком ученику посебице да воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, |
у њином селу нигде нема толико равнице да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, |
зговарали докле год није ударило звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво |
подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је загоричка шко |
а у земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; кажи слобо |
радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ Ради |
и сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири |
таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погл |
а пандура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га пред себ |
како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, |
уној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} Ради |
се дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбује своје чланове и да се поноси већим бројем изј |
том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и ста |
кад овако навлаш квари!..“ Радиша поче да се стишава па сад запита немирка, зашто им је сметао |
ју шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнак |
ћ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно крајње испод конца.{S} Онда поче ред од ов |
ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак као из кабла.{ |
се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крајње камење, које ваља најдубље да се укоп |
ного добрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда |
е леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ће да уплете први ред, да ли просто или |
а од свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће г |
ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господине, мо |
удним ститком помешаним с осмејком поче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад |
столу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пр |
зиција увећавала још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом није било задовољно, |
књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао |
рца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозна |
одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, т |
ро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Претур |
н број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рогове па и гл |
е саме потекоше. „Опростите им!“ почеше да моле и они други.{S} Радиша као неки победилац сасви |
и неколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, |
ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, |
е први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник |
у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је о |
изјаву кметову веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадружнијега домаћина у селу |
ом, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављај |
бројем изјава по новинама.{S} И почеше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“ |
није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачућ |
/> Још мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша |
деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две три мотике од оближ |
држим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ в |
оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који |
ају ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдр |
итање на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овако питање: „А да Н |
еверну страну.{S} Дотле деца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно крајње испо |
ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: |
е опет вратише на теј и трбушчић почеше да му загревају врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и |
се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријави се десетак њих сасвим поузд |
, <pb n="143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с |
да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши ста |
тави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротињ |
/p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p |
Одмах се договорише, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ про |
а су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао |
ућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена |
а су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p> <p> |
ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само да још боље видим све |
ије.{S} Ни Радиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, |
ко ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" /> и много брже, те се све на в |
о, Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је поку |
више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него и да види како живе ти народи, који су и |
да поправљају и усавршавају и што више да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док је ж |
ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо господине, ал |
имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не сам |
} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па оп |
да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се |
ну и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше толико салетати да остану и |
нагибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими о |
вде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они о |
сви дадоше колико који могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И |
то да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљењ |
гови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше да <pb n="305" /> више неће да иду у школу сваки дан; а |
је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и и |
буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: |
ротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога с |
се то <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако так |
ти сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него гледам свој |
лена два вретена па и она два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају на просвети |
на мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом н |
ем <pb n="335" /> „постојећем стању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?... |
{S} Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију свој таленат.{S} Особито их |
ве.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су они онако радили јо |
адиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с |
и од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не |
уги веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за |
мало одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на б |
и почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ из куће; јер |
земана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам п |
о, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији његовим одговор |
да помогне нешто у пољским пословима, и да оде до удатих сестара, тетака и друге родбине.{S} Па |
и, да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да ви |
рљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како је радио још |
је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским пословима, и да оде до удати |
ено из шездесет и неколико елемената, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте |
све, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на п |
.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не забораве, како се зида и покрива...</ |
д је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две р |
о други није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином својом што |
ка и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рогове па и главне греде |
би.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загор |
на, да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану. |
им и многобројним фабрикама израђује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, |
а све оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједина питања па да о њима пита стручне људ |
ко се учитељ заузима око своје школе, и да је то за једно сиромашно село, као што је Загорица, |
дмора Радиша каже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике редом и гле |
о се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је |
вљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо на |
ода растворила на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је вид |
никад не једете много, да не озебете, и да знојави и много загрејани не пијете много хладне вод |
и без молбе <pb n="396" /> и кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута у једној го |
уведу и градине школске и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском сваке године из |
и бојао, да не учини мање него други, и да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ваш |
једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници не помаже додавати ђубрета, него д |
дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа |
њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право и |
да се на ученике могло више утицати, и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чињаше |
ашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на при |
а бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, |
: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И так |
меју, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Не |
о мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете за школу, <pb n="69" /> |
ини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигал |
о радили ђаци под надзором Радишиним, и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили |
отврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</ |
знате да је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка.. |
је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао да начини, него да је то створи |
примила, да је просто посејао онако, и да му тај исти привредник није казао, како да попари се |
{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овде Радиша осети |
спео, да се то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А |
крстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{ |
с доње стране, онако сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја ј |
ај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> <p>Што се |
изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, |
да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, |
ије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћ |
ино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако не <pb n="6 |
ивом, коју је дао за градину школску, и да му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од ку |
изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост |
ак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Посе |
у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по |
преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекај |
наке, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S |
изведено то је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна другој и поставе у неки ред.{ |
ло ваше поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно беле |
о градили школу колико смо се мучили; и да није било опет готовине општинске, ко зна како бисмо |
ешимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе известимо господина министра.{S} А пре но што |
Ваља да се <hi>навикавају на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа дана |
цигала и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дук |
ка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није било и Данине пл |
о неспремни и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и своју |
и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, само што сам успео да унес |
ве чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прв |
сподине, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и теб |
да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се н |
кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, с |
тресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед поч |
отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне обилазити око огња |
че, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два |
тигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у сво |
.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује и калем |
ами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p>Новина је у |
е Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао |
ће ради, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић |
он може бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, |
је народ</hi> почео да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ ви |
ило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко |
ећ доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него ј |
једу из некалајисаних бакарних судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут Даничина |
јглавније било, да деца попамте слова и да их изговарају по два — три, развучено, на слогове, д |
мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Радишини ђа |
оду и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар свештеник може мног |
р су умели да направе план од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чуве |
вотиње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Човек се |
е готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; |
у чаршију па да тражи писмена човека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А как |
је могла да насрне на овакога радника и да га одваја од оволиких послова, па се није уздржао, д |
походи кућу једнога од својих ученика и да му том приликом сваки за спомен засади или накалеми |
м вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има са |
ичине, да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем |
еше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суд |
днео уверење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, који су |
} Али је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића, који се тим св |
.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе ка |
риште школско није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити неприлике, особито од капи |
а, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра.</p> </di |
ошћем или дугачким и дебелим врљикама и да је тако исто заграђена готово свака њива и ливада.{S |
у се препоручује, да се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су пону |
али уверења, да неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога села гласати за владине канди |
а све рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одма |
та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а |
у школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на |
о да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и |
> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} |
одмора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се рукама не могу додир |
рате да имате на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и како се живи у свету и ка |
ао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу |
ове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и с |
спуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским по |
е прими ниједан ученик за први разред и да се ова, школа не затвара до довршења нове зграде.</p |
ици власти, што треба да мирите народ и да судите свакоме подједнако, по правди, која држи земљ |
јесте.{S} Они што раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и изврши |
послуживање, па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у |
сви прилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђа |
од, да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала ва |
заморавају, он им је рекао да оставе и да седну усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да |
рош, нити да трпе некалајисане судове и да се њима трују.</p> <p>Школска је радионица спремила |
м не познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и д |
странка поче да врбује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И поче |
ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Ра |
, да скувају слаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин |
и децу, да се договарају шта да раде и да све решавају <pb n="402" /> „већином гласова“.{S} А |
обро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко |
ређују у свему, како паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и |
, да се и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народ |
а лепо живују, да једно другом помаже и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не |
а а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар п |
љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и п |
помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што д |
е морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има једна млада у |
купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добијају лепе паре.{S} Сад није би |
шта не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово ни |
е ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова нас |
да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него све да има сам и да и |
народ једва чека да побегне од мотике и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, не |
, да очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младиц |
да је издељено на <pb n="97" /> мале и да су мале прилично удаљене једна од друге и село расту |
Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који и |
а, што су ученице све практички имале и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле. |
су они приступили грађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан бро |
несете оне напоре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад |
а у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писменога човека. („Е, нем |
ису и Историји могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и |
ари им предају како да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не |
ели су да испитају састав сваке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треб |
државала.{S} Ту је морало нешто земље и да се откопа, па опружи конац пун метар далеко од зида |
знати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</p> </div> <div type="ch |
н мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да у школ |
бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресеч |
е пожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах |
орио га је зато да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје бла |
ито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слов |
ува претераности, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматра и никад не пада у |
ше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, и |
познаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слу |
аду, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из којега ће |
је то почетницима тешко за разумевање и да ће то они учити доцније - надзорник је ређао ова пит |
м кућама, да су напустили послуживање и да се сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им дон |
це а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узми |
се састави са старом, знање на знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да ново само |
се уједини с њим, осећање на осећање и да ново само појачава оно старије, рад на рад док он не |
емова а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици само један човек уме нешто мало да к |
о откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а он |
а даљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и |
видеше у своме селу дунђерско тестере и да се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћ |
а да им прегледа, него хоће да говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода шта |
{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> |
или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и непечене проје.{S} |
агоричане обучим, да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зидају од камена и цигле |
читате књиге, да пишете, да рачунате и да научите још много што шта што у књигама има, а прост |
ишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, |
ријете, него увек све право да кажете и да ништа код куће не узимате сами; него све што хоћете, |
ите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неједн |
ва запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> < |
, и зато седмога треба да се одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, |
аспуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете |
ато ћете добро чувати да не испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко |
још кога да поправите, да га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, |
не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да достигне своје савршенство и у узраст |
је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто и |
и сами почели да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако је она била по |
рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „настава“.{S} |
ко.{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани |
ва, он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гла |
пољубите у руку све старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља |
а најпре рече деци, да изваде таблице и да окрену ону страну са црвеним линијама.</p> <pb n="13 |
ла, да после и она има велике ученице и да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, |
љу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онд |
ађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за д |
е Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добијају лепе паре |
о Радиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сат |
могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уч |
и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете од школе, нег |
и слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} Реците опе |
и у нас воће могло да плати сав порез и да претекне још толико.{S} А један је странац рекао, да |
а је „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држава и друштво напредује само онда, кад сви |
е је свака грешка могла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да |
ао две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </div |
слетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од свак |
с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} Казивао |
ју цену, само да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре |
ам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје културне и р |
највише и казује, колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметн |
а ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је |
трану.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање |
ра бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, |
е и виде, да се између дасака провиди и да озго пада прашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли |
дан <pb n="220" /> по Великој Госпођи и да продужимо науку коју сте почели!“..</p> <p>Веће општ |
} Зато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усаврши, поправи.{S} Зато је у радион |
рати, да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прилике још више поправљају и уклања о |
олу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања |
на села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела ж |
им језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наш |
за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на површини, него га морају копати |
S} Радиша нареди Груји, да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и разме |
чку.{S} Ове су године с пролећа могли и да калеме лањске саднице.{S} Зато је Радиша најпре пока |
осле подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет није могло да буде |
не забораве оно, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им предају како да чув |
нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спреми |
збегавао, да деца остају дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вече |
Тако изгледа, да школа угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују |
<pb n="406" /> Она треба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, она неписм |
екао, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док се парничари не одљуте.{S |
да свакога ученика обучи овој вештини и да свакоме даје из градине гранчице за калемљење.{S} Јо |
{S} И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне п |
пљени; треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четв |
лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и главу да разбију. „И још неш |
аци ускоро постати неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађев |
диша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и но |
и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књиг |
е свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је |
а они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све ви |
нистре; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија победити школу а политика отаџбину, рече |
послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандидате.</p> < |
кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у градини школској или |
он једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с ц |
нећете никад заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} Она друг |
рамота, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љ |
одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Даница је радила у главноме као |
су за све недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити |
онестаје крнтија и дивљака у Загорици и да се оне замењују новима, питомијим и бољим.{S} И све |
за учитеља VIII класе у селу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па пок |
це те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ по |
ли, да му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „т |
пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} |
почет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишље |
иним малу задужбину, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Рад |
ће моћи толико да убрза свој напредак и да их стигне.{S} Јер свако рашћење има своје време, сво |
ањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и |
онамештане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака је најновија принова: шу |
пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се с |
иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују своја имања, него су га имали код своје кућ |
прима на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могл |
руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му пратил |
на буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особито |
у прве почеле да шију свиленим концем и да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато |
ко стар учио, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оно |
..{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ов |
> и <hi>памти</hi> оно што ја говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да ва |
о и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељ |
до свога права, да сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, а |
пет рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да с |
иша им рече, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школ |
коли тако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше се |
павање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} |
једва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, оставивши двојицу оближњ |
p>Желећи да се користи лепим временом и да доврши започети посао око школе, Радиша је навлаш да |
ац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопственицима да се |
а није сметало, да долазите сваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је о |
иша захвали, наводећи, да није гладан и да жели да распакује своје ствари и извади што му треба |
желео <pb n="283" /> да буде културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <h |
душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију готово не |
од тесаног камена, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S} И свет ј |
мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да |
да је <pb n="374" /> Груја мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ села Заго |
то на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, |
мет Миљко онда рече, да прекину посао и да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповедајте, го |
нути.{S} Онда им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаће |
е то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и заповести (главније) и оченаш на срп |
пчеларство, да се уведе и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, с |
овршину дворишта, њива и ливада, него и да сниме свако земљиште и измере сваку неприступну дужи |
елике, обучи како се што калеми, него и да преко њих и градине школске унесе у Загорицу све, шт |
то зажели не само више да научи, него и да види како живе ти народи, који су измакли од нас так |
амо да знају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и ј |
е само да Радиша види своје село него и да ученици његови виде што више и даље од своје куће и |
које ће не само да залива траву него и да полива пред школом и око школе.</p> <p>Радиша је осе |
у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му ј |
да нас и велика зграда не стане много и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n= |
га, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и |
него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од старинс |
а примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усаврши, поправи.{S} З |
и си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша нова школа, којом ће се ово село пон |
и је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све <p |
а Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи д |
хартије, да те десетке завијете овако и да пазите да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу а |
а њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођет |
говорише, да кад колико одвуку толико и да му плате.</p> </div> </div> <pb n="234" /> <div type |
ивио, да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него |
мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена |
{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде б |
чеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb n="370" /> св |
} За тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право д |
хтело да загоричка школа почне весело и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и ученицима његовим по |
кући да им остане онако како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу так |
, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чу |
.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа ку |
ти Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо своју науку!..{S} Сад узмите |
/> Па кад можемо да се женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо |
ни код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим |
истинске, које гледају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се ч |
од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога |
Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослободе |
ља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи |
ивоту, <pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, како су |
ебледела и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да лег |
и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да ос |
е научили, да што научите паметно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} П |
ило, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да б |
ке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у сво |
ворио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их |
мешта, како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, децу да држи чис |
мерила своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неоствар |
а од те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је л |
олу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А ко |
зи!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и пр |
ла су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „ |
ла, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „д |
Радиши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је |
"11" /> хтела опет да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је ст |
а с децом, да заподева и сам разговор и да им одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут пит |
аље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати |
њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.</p |
иша је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и |
и живи у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и |
је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је |
кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а не |
дине, да и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појас |
која ће чистије да одржава своју собу и да је лепше намести.{S} И колевке су подигнуте од земље |
ају на просветитеља његовога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S |
ре да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p |
да устану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тишин |
мејком поче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па |
воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред |
оћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином после бити л |
су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољ |
их, да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад |
вим им је дао, да га добро разгледају и да сами огледају како ради, па им је онда <pb n="312" / |
шити томе: да се ове сметње отклањају и да се просвећивање народно овако преко школе врши што б |
и, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, да плану у пламен те да сви погор |
ве теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има ш |
овако добру децу, да ме лепо слушају и да добро примају науку!“ И овде му исприча ону Христову |
колу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} |
она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, особито с медом и |
е потребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове посл |
да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе него прошли пут.{S} Једанпут дође |
Радиша позове ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и по |
овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали школу... „Ово је друга моја војск |
е постављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости добр |
ће производе загоричке, остане у селу и да се употреби на друге привредне циљеве.{S} И на сабор |
е ли да долази у <pb n="105" /> школу и да учи онај, који би се разболео? продужује Радиша и гл |
на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од |
адиша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет буквар!. |
али, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, |
о сте се одлучили да долазите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа |
гао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, |
ају људи, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; |
рече, да су они свршили основну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако х |
м Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S |
турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наш |
ром да се споји с њом, храна на храну и да се састави са старом, знање на знање и да се уједини |
е децу те невоље, да им поправи храну и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи ни |
p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отп |
шетку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути |
време, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висину. |
ети да начини план за сваку грађевину и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до кра |
ка и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима |
е, да све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године деца преведу у старији разред.{S} |
да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учите |
е и кад кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постарији чов |
ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстите |
и, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да остане са |
домаћицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу |
Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; |
а људи, који су могли да појме Радишу и да одобре његове намере.{S} Зато му не само одобре да и |
има, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, има |
, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више |
ар да напустимо гробове својих старих и да се не побринемо за колевку и кућу својих синова и ће |
ојем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига |
<pb n="221" /> да виде колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у школу и |
су једва чекала да им се испече креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био гото |
ека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена чов |
е писмена човека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да молите?!{ |
уда се добива свила.{S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но |
“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право в |
види, како она ради и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} Казивао јој је увек, како |
ће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти жито в |
/p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по јед |
{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дет |
о и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово ов |
ко има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај |
авимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово, г |
ане, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао |
: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то |
школу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите, п |
ећ и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, |
из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} |
и пут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац п |
елазе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једног |
Најпре да гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су и коли |
одговарате овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де |
почели да копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњ |
им даром и <pb n="151" /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче |
а кретања за време одмора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се р |
освитао Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само за Суботу, него да остану још данас па да и |
ђе и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим |
разумевати и примати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речи |
говори Миљко.{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да |
ио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n="25" /> да јача нада, да |
у и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један табак хартије и на |
етало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и у школи и ван |
лаву много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрипи крижуља.{S} |
ог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, |
иљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно канцеларији, али |
лабима на руку да греше, него им помози да не погреше...“</p> <p>Деда Радивоје се забленуо у Ра |
и вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</ |
самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, који ће да управљају целом |
сам овде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ |
„тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гр |
зује своје зубе.{S} Радиша нареди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца оно |
чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише неки.{S} А Радиша одгово |
ово и почеше неки да прекопавају, неки да приносе камење, што беше претекло од школе, а неки п |
неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А ког |
већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, неки да приносе камење, што беше претек |
га <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, |
сном образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му ка |
ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српск |
да живујете између себе?..{S} Треба ли да љутите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?.. |
се спасао оне мучне неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад |
оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у |
отова, и кад је требало решавати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и |
цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да доведу само једнога, да им п |
ренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им |
емо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: |
е је мале, којим путем иде кући, има ли да прелази много река и потока, како ће му бити зими, м |
оста.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише |
ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у б |
Уши?..{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код |
А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} |
...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?. |
уво!..{S} Какво је то уво?..{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите д |
S} Колико гроздова има?...{S} А може ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано?...{S} По |
онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви м |
а?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад |
ј устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" /> школу и да учи онај, који би |
не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После п |
, одговорише сви.</p> <p>— А примате ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p> <p>— Примам |
запамтите.{S} Него да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} Која се страна зове исток? |
Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађите ону другу реч!..{S} Може ли |
.{S} Нађите најпре нож!...{S} Можете ли да се посечете тим ножем?...{S} Зашто не можете?...{S} |
а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне |
а вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, која се слова чују кад се каже <hi>чело</h |
а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пун Месец? — Ево овако! (Направити повећи |
ађите иглу! — Нађите конац! — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? |
ега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — |
умити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ни |
Дошао сам, да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Да |
по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити |
јем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времен |
му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измиј |
оли не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек |
они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и посматрао с |
ба</hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога |
ама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За ти |
„Хвала ти, господине, на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{ |
о је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато |
ти, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом и по њени |
а па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не д |
и у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао да |
о великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и у |
много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... |
и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напред?! |
“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не познат |
м владао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и |
своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где г |
адали сви кабинети, који су се устезали да објаве рат Турској, док најпосле не дође министарств |
било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, која је с |
су сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће господин пресудити овај спор, а она дв |
{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> се још више излади, са запада су поче |
добро; људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уч |
и професор причао оно што су ђаци имали да науче.{S} И природне науке су учили из књиге, без ог |
, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали да израчунају <pb n="187" /> колико је пет пута по 19, |
сци волели њихове регруте, јер су знали да су писмени, разборити и из добрих задруга.{S} Њина ц |
њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима |
не само што <pb n="380" /> нису морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге а |
ише, те загоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане судове и да с |
ела; за Радишу и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со |
и кад да се радују, јер су одмах морали да отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били |
у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо |
су прешли у старији разред него, остали да „повторавају“.{S} И сами су изводили, да је све у њи |
ашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табл |
ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, |
а полако шчитавали, докле нису достигли да читају онако како се прича, лепо, с нагласком и мело |
које нису руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као око, а лако |
само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску цигле и огромном |
То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књ |
ило, да су одмах идуће године сви могли да отхране по неколико.{S} Тако су очигледно могли да в |
ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је |
и!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би б |
и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него они лече, па како д |
х одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> </div> </div> <pb n="201" /> <div type="gr |
S} И тако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од доње светлости, која долази косо и нај |
шао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је |
о је трећа година већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ов |
по неколико.{S} Тако су очигледно могли да виде и „метаморфозу“ инсеката и откуда се добива сви |
освете били су тада људи, који су могли да појме Радишу и да одобре његове намере.{S} Зато му н |
е, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{ |
све народе и њине земље, којих су могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика с |
е народне или <pb n="401" /> нису могли да их задовоље.{S} Зато се увек јављала струја: да се м |
рали су се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме поступку капетановом.{S} И, дабогме, |
загледивали сваку ситницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, |
ије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су додавали, да су молили, да остане. |
и.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли да нађу писмена човека себи за писара у целој земљи, не |
одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а доцније и на друг |
кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, т |
али, наводећи, да није гладан и да жели да распакује своје ствари и извади што му треба.{S} Нуд |
о и по околним селима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу, о којој се већ п |
је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлуч |
S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, |
.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога малог интерн |
оје је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" /> направите?..{S} Направите га!..{S} |
итница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква је земља и сви д |
питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да п |
а седам краљевина, само кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми |
и него неписмени „Бугари“, јер су умели да направе план од свачега и да озидају све боље од њих |
за воће, само што загоричани нису умели да калеме.{S} Зато је гледао, да свакога ученика обучи |
Јер су сви ово мислили, само нису умели да кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи за одр |
и слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо против природе, |
{S} Друге и треће године многи су хтели да косе или да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али |
пропали сви они народи, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они |
шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је и |
а је доста, доносили су камење и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ват |
еколицина су и кочије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поп |
ишли су у реку с мотикама и неки почели да копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи д |
а на послугу, него су заједнички почели да набављају и поједине пољопривредне машине, и у плани |
соја или пасмине, они су и сами почели да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зи |
у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидал |
се још више излади, са запада су почели да се дижу облаци, који су подсећали на кишу.{S} Мало з |
ануо је Петров дан.{S} Сељани су почели да долазе још зором, те да хватају хладовину.{S} И дола |
тране, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају школе у Србији, те да буде писмених људи и |
школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да доведу само једнога, да им покаже?{S} Сви се замисли |
није више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком него данас.{S} И за |
ико година да дограђујемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге |
а после опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав |
ш ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доприно |
и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на соба |
треће године многи су хтели да косе или да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то ниј |
, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себ |
ају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
дели да је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му бил |
их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изостану.</p> <p>У току ове године пред бож |
одигли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А |
а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, доносили су камење и почели да га дену.{S} |
сте учинили добро, што сте се одлучили да долазите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам |
: штета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Груји и |
опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш љу |
тине....{S} И сутрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али о |
сле: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост ј |
он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако х |
о људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину д |
па да тражи писмена човека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, |
ика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе, машине мељ |
њски рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им министар, с обзиром на предузете радове око подиз |
у били поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да |
па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки д |
о сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да научите да читате и пишете.{S} А за то ник |
тупили грађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и л |
одине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде |
па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад на |
љима својим и свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви |
ињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{ |
ка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу, па после неколико година да догр |
па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало проширимо градину јер |
ру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо па да с |
м гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; |
љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се кушате и један другога да питате, кад сте год бес |
ни ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, |
димо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све како мајстори раде |
разбоје, кола и саонице, па почели сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кр |
дравље чува, те ћете умети не само сами да се чувате <pb n="300" /> него и другом да кажете.{S} |
су и деца ипак излагана опасности, зими да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дот |
е може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, д |
се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о |
и у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато |
и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде зазире да каже и шта |
ивоту и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} |
као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с послом, кречари с кречом а зидари са зида |
свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и |
аници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу... |
прваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити |
у га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао овако:</p> <p>— Одв |
ве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За |
одобри још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се му |
плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рук |
отиња, која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без д |
урци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину |
S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам гот |
и, али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао овако:< |
ована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око |
земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и пр |
ажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде за |
ије пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који ника |
ацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чеш |
је север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да |
упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па да вас о |
више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до |
но, озбиљно и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи г |
ребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје нос |
<p>Радиша заћута.{S} Капетану се учини да га је победио па продужи овако:</p> <p>— А што ви бу |
длогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се |
S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.</p> <p |
ети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ов |
ају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија прав |
и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, мо |
као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће п |
г, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не во |
мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да |
прострто да се суши, он се толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да |
ети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надметала се |
и: они су обојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала неправедна |
ави бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од поречкога цреп |
а га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо време и о празницима; и |
у сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ћ |
зиму, а од ученика није могао очекивати да они помену, јер је калдрма била довршена свуд око шк |
седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам са |
у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га остављати овде у шк |
им не претегне.{S} Зато и морам гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније ов |
.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати да направе овако.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша |
јој ће и млади и стари загоричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани и што |
фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде веч |
ођу, али их сви стадоше толико салетати да остану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутит |
е сте били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће |
ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе |
есте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов, особито у овоме, што се добива тек у живо |
у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па каква је о |
и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово па |
им, господине, ништа; они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то каме |
тридесет слова запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то теш |
али инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађевину и да је постави на зд |
асвим механички пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а н |
и га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша п |
е књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пишете</hi>.{S} Читањ |
а чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не м |
ас има много старога деду, он може бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему и да |
е већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све |
<pb n="245" /> а они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп |
S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми преск |
за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане судове и да се њима трују.</p> <p> |
е.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{ |
е дати људима да греше, него их пустити да греше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем о |
ћу воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњују земљу, где ће циглу да простиру и тако даље |
у путем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S} Радиша је после по |
у сутрадан.{S} Деци је морао да допусти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кува |
шом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно један на другога, тако исто и још |
диша надгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се користи лепим временом и да доврши започети посао |
лозофија није трпела безбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи убијати побожност, а убијат |
да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован |
у за блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњују земљу, где ће цигл |
ојте дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све примити још лакше |
ви људи заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре д |
о им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју мла |
еко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Д |
ојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треба за цигле, цреп, прозоре |
у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чедности и ос |
а Сунце: онда ћете макар приближно моћи да замислите колико је науке у књигама и колико вреди у |
које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} Том приликом казао им је и како се |
науке и сву филозофију, па опет у кући да им остане онако како је било и да живе онако како су |
рши испит, надзорник устаде и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} |
} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече |
амислити, с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца привући!..{S} Мало доцниј |
вци „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтирцима изиђе, |
ан.{S} И на крају испита није имао речи да довољно похвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад |
е чули негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Он |
ма не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у |
.{S} Не смем женскима слободно ни у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих сл |
нда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, |
шу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он ва |
у да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, гос |
{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи |
е могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима |
ти од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет |
аву и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде |
Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо науку!...“< |
ше овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све |
ше, повише и принеше <pb n="315" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дак |
Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова,</l |
безазлене загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђацим |
— То не знам, господине.</p> <p>— Немој да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер |
/hi>,</l> <l>Своју <hi>срећу</hi> у њој да градимо,</l> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да <hi>у |
>,</l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> |
ма тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи |
о би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја |
а да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, |
руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их д |
полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напоље редом; са |
год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода, госпо; само шт |
најрадије проводио овде, налазећи увек да нешто поправи, доправи и допуни.</p> </div> <pb n="3 |
преко целе године.{S} Пред школом увек да очистите обућу, те да не уносите блато овде у школу, |
ге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу у |
а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани примише ову изјаву кметову |
ју више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ књигу |
<p>Сад се капетан збуни па запита, тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред |
колибице распростре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само пи |
ни радовали, што ће њихов вредни учитељ да се окући, толико су липовичани жалили што ће изгубит |
ен па плану. „Казао сам им и настојавам да <pb n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли |
а продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{ |
урнога или полукултурнога стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, културо стање, гд |
живот.</p> <p>„Две поправке дакле имам да вршим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на чове |
адам собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам |
у политику.{S} И пукој случајности имам да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S} А о |
ној великој културној мисији, коју имам да извршим у овоме селу...{S} Зато да тражим учитељицу. |
Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, |
тку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n="189" /> здрављу продуж |
у клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, < |
на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем о |
платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће и |
а набавља стручне књиге и листове и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и да беле |
е највише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни |
ова филозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n="319" /> је дакле ово б |
а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој |
и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да се поправи пољопривреда и сточарство, да се развије |
У школи, господине капетане; мислио сам да није ништа хитно, па нисам желео да дангубим; а дана |
и: „Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам прегледам готову зграду...“</p> <p>Радиша, блаже |
један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање |
е полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрснице, па не |
о по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напоље редом; само ви да |
ио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим |
ољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче ов |
и људима да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га калу |
но много рано устаје, једва ја уграбим да устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он |
ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој сад, р |
невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца |
ана да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико сам наваљивао да га оженим, па не |
шајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити ов |
бедилац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други п |
се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не треба да рушимо ову ста |
ако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} |
, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код |
одговарао: добро.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божи |
мака, сланине или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и непеч |
ато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и |
аља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећем три де |
се чувате <pb n="300" /> него и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је |
државу своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само она |
, узеше у руке књигу и почеше све редом да „слишавају.“ Они су најстарији „склањали“ глаголе „т |
ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да |
зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно |
а се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} |
ђу дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не в |
, разрогачи очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толиког |
рече Радиша, да никога не терамо силом да пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да |
а три гвоздена окивача или шине: једном да окује точак, а другом и трећом да обавије и окује са |
а <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табл |
се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, храна на храну и да се састави са ст |
„Збогом, сине!{S} У здрављу и са срећом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, |
едном да окује точак, а другом и трећом да обавије и окује сама колица код попречних дасака. <p |
угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По д |
кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро и |
а на трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S |
кући, с туђином, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за ј |
ље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само до |
много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покал |
им само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb n="112" /> у школу, него и <hi>вас</hi> в |
ите сва слова.{S} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устаните, |
..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајд |
да га поново положе потрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за уда |
тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће |
ница: нек ти је срећно, Грујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> <p>И доиста после неколико недеља |
ели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је |
те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет в |
{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у |
га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га |
руго је сад питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа сво |
да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вр |
и школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му је остало с |
шење за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чич |
веку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо |
на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напред?!{S} Организми се |
ђе и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео |
нису учили напамет, нити им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очигледно и с црте |
олагао највише наде, којим је намеравао да препороди своје село.{S} Јер и само читање и писање |
лим да умрем.{S} И колико сам наваљивао да га оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад |
м и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у |
ега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онда је код свих само т |
ило и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, ш |
не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и бољ |
ториске слике, до којих је Радиша могао да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина учиони |
младу душу Радишину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву |
Радиша имао своје мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја реч |
у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву |
села, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су из околних се |
одине држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешт |
„Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и с |
0" /> му се смеју и да кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} И у младој души њего |
одоше на извор.{S} И Радиша није могао да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи његове |
родни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у дру |
о клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали концем и заденули га у к |
и погодити, да то нико други није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом |
Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекопавају, па рече: |
ка Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да предаје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n |
коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви за |
абогме, да Радишин премештај није могао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске кан |
рипада већа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђацима, те је један а |
од зиме.{S} Радишу још дуго није могао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле поједине |
је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и пож |
зведених из семена, те је свакоме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идућ |
дали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и |
ји би потпуно разумео тај посао и могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да |
одједнако раздалеко...{S} Онда би могао да окренеш трупац, да састругане даске дођу једна <hi>н |
није начинио, и да то човек не би могао да начини, него да је то створила нека виша сила, то је |
и неки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и д |
е у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>о |
ико колико би требало и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те нас о |
м сиротињским плотом, да је сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га |
да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, |
} И сад је на својој рођеној деци могао да изводи и остварује поједине васпитне принципе, које |
би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш толико равнице, да стану све куће колико их им |
лико користан другоме, колико сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вр |
Господине, умро ми отац, па нисам могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад |
е ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шта имал |
практичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а прак |
дати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли пола |
чког срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, да он није издајица...{S} Хиљад |
а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не |
е песме.{S} За рачунање је и њима казао да направе стотине, те су с њима и они рачунали исто он |
и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да |
реке.{S} И докле год Радиша није казао да је доста, деца су ревносно доносила; а он је само по |
дигну десну руку они, којима сам казао да су други! (Опет надгледа и мирно исправља).{S} Спуст |
шта није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
се и разговарала слободно са свима, као да није била млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је зна |
сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајк |
год прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или светитељка.</p> <p>И Груја и Станој |
е деда Радивоје саслушао нетремице, као да је за клупом.{S} У том донесоше и наслужише ракију.{ |
вала!{S} У том поседаше и одахнуше, као да су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и б |
м је ход спорији, достојанственији, као да би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољство, к |
вео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га неколико година нису видели, и чинио им се некако |
.“ Овде деда Радивоју засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје ба |
а, и младићи закитили су се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и око малене школе заг |
ми нешто заигра овде, под појасом, као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, т |
а дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се решило неко крупно народно питање; и, ето тако Ра |
.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школа почне весело и да |
д се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да се в |
сва та питања, ревизору се учинило, као да су дошли неки техничари, агрономи и земљомери па се |
љ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} Спустише се |
ако нађе своју мајку и настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да |
подижући десну руку десном образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, |
мо изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зов |
сно изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А |
.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> |
ушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио му је Груја.</p> |
заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече неки нож преко срца.{S} Па онога часа зграби |
ао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши мало више и леп |
сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на дру |
Српског језика“ деца су лепо читала као да причају, па после казивала шта су прочитала и изводи |
ди.{S} Али њене меке руке као свила као да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> <p> |
а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиш |
како Талијани дељу камен за мостове као да је од сира, и мостове граде као саливене.{S} Разглед |
за све то време Даница је слушала и као да се поносила, што сад она издржава целу породицу.{S} |
„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће гласније и речитије да ожали |
, очешљани, умивени и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у посл |
је ређао ова питања једно за другим као да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а |
tle>“.{S} Чита лагано и с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад |
тово кући спремамо по један малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, |
азговор:</p> <p>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио по |
било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши |
А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под углом од 45 степена.{S} Кол |
о песак, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико |
ржава целу породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена |
ранале, а лепо однеговане изгледају као да су руком скројене и понамештане.{S} А повртњак и цве |
почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и да седну усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад |
е ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао да су први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреб |
је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За коли |
и посве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим правилно.{S} Је |
чну, и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем |
те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је побележио и п |
е као и прошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане учили, па онда д |
било је сасвим просто.{S} Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромп |
ици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на |
ле...</p> <p>Тако Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, нег |
н остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће |
критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљању земљом и народом |
и дан у животу Радишину, кад је он имао да отпочне свој најузвишенији посао.{S} Рано зором уста |
е довољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у т |
ре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидова не |
з већу производњу воћа Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, |
шта паметан свет ради, па сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово с |
сада због кованлука и гајења чела морао да проучава све о челама; због гајења свилених буба све |
и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар ј |
подне, и господин ревизор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао |
основа за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао да набавља стручне књиге |
е, јер је било мање времена па је морао да одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И |
и боље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабир |
стоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да допусти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и |
о ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Срби |
ад морао да разрађује.{S} Зато је морао да набавља стручне књиге и листове и сам да огледа све |
е био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либелом“.{S} За непун сат доврши |
јала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n=" |
даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и сам још и |
сетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два и три сата дале |
.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је |
грезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет |
почела да свира и игра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написали су и |
шли су сви, сем једнога, који је отишао да проси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша |
бу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде неш |
адио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли данас још дрва |
псани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су км |
гобројним и разноврсним делима, покушао да у „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју“, по своме умењ |
акшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Даница не би примила б |
} Њему је некако ласкало, кад је слушао да говоре, како ће он лако изучити књигу и како је већ |
а ништа не кријете, него увек све право да кажете и да ништа код куће не узимате сами; него све |
е, што се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је ку |
ла).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S |
ажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочита четврту реч?..{S} Шт |
ела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта се после чује?..{S} Ево и |
кад отац зове своје мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је ли тешко?..{S} Пазите још једанпут! |
а умети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је |
или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађите трећу реч |
етури од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: <pb n="334" /> „Проповед |
ницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљен |
у посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непе |
сама руком својом могла израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, |
о је Радиша и стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и са |
кратити и све их изравнити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете к |
ову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам |
Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хо |
се слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S |
врати у првобитно стање па онда поново да отпочне цивилизацију.{S} И из овога првобитнога неку |
кривена снегом, те је сад морала поново да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљењ |
нство врати у првобитно стање па поново да отпочне цивилизацију, онда ево му људи у првобитном |
у неко добро дете.{S} Сад почеше поново да се згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} О |
.{S} Распоређено је где треба које дрво да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што |
сени, учинио распоред, где ће које дрво да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и |
и развитак човеков.{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да је здрављ |
р и само читање и писање јесте средство да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро |
да, само да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162 |
става буде занимљивија и трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне |
уре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет |
ака иста јабука или крушка питома, него да ниче дивљака, која мора да се накалеми, па да роди п |
орише, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница |
црници не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочек |
а учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан с |
одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Да |
, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Ра |
и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница ув |
ш, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу |
а пресуђујеш је ли хитно или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, п |
мо опет да не изостајете од школе, него да долазите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато о |
д не пада у <pb n="196" /> афекте, него да све врши и отклања хладним разумом!{S} И то му је би |
уке, чије он само почетке знађаше, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и |
је у нашем свету, да није на јави, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је |
тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још м |
да то човек не би могао да начини, него да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А к |
ли то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпар |
у селу кмета не поставља капетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да |
кмета Миљка није закметио капетан, него да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта |
бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за т |
ини му је изгледало, да не певају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним |
тра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
цигле колико треба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и посл |
где вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} |
е, не вреди да иде само за Суботу, него да остану још данас па да иду сутра или прекосутра, јер |
топлије од памучних крпа куповних, него да новац, што се узме за домаће производе загоричке, ос |
између дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да |
пео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од кам |
за камен није остало ништа друго; него да купе један велики чекић за разбијање камена, а доцни |
а не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно што ја говорим и |
лети не пресађују, <pb n="284" /> него да се они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде н |
шешира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам овако напамет, јесте ли попамтили ова сло |
ати а лети сачувати од врелине.{S} Него да граде пространу и угодну једнокатницу; и одмах стадо |
м и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} Која с |
именом својим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што више може: онда ће се дарови |
тку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто јако гушило |
да се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи |
но да се размери па да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске радове |
ви овде, јер му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} Даске за патос већ су биле |
масе ризично, и често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати упр |
утрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку ду |
у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Радиша. < |
овако да радимо.{S} Само не треба много да запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нима |
{S} Додуше и добар свештеник може много да учини за просвету и напредак свога села, саветом и у |
ико.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш |
аршији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде т |
јвећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — Сад из |
ш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Радиша. <pb n="74" /> „Мог |
, које је само за здравље, Радиша желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необичн |
p>Упоредно с воћарством Радиша је желео да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у За |
арошком тарабом, него оним што је желео да пренесе у своје село као најбоље, те да га приме пос |
ад и ону стваралачку моћ, коју је желео да развије у својих ученика.{S} Зато је и полагао на ње |
кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе све се ствари пренеше у Р |
е с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и |
сам да није ништа хитно, па нисам желео да дангубим; а данас сам морао долазити и због плате, п |
се све обрађивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед |
ну овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би са |
.</p> <p>Никад Радиша није више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науко |
да ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде сва |
пита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним очима |
је дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одб |
ша није имао времена.{S} Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузданији, га |
о могао и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направи од к |
дететом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут |
е за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао |
ово синоћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда |
оже набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће |
машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" |
ладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у о |
будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се по |
није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише |
е рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој |
ад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>дрво</hi>? |
“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, остане дев |
<hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад каже |
е каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове речи.{S} Шта ј |
друго нисам урадио, само што сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А |
оста је било туторства; народ је дозрео да собом управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми |
Мијаилових кола и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен ни |
нђерским тестером.</p> <p>И Бог је хтео да помогне добрим загоричанима те је и сутрашњи дан био |
/> Радиша јахао само онда, кад је хтео да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики град изнен |
рада</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себ |
ао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и б |
њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази д |
ије било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Љ |
теља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада |
земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што расте у околи |
није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Бо |
скочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим плотом или варошком тарабом, него он |
последицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и крај школске године.{S} Ра |
све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је године остало, |
орији, достојанственији, као да би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољство, које долази |
дине, грдно завадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био к |
а једно за другим као да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није |
значење, и <hi>сав је народ</hi> почео да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И с |
квари.{S} Тако је и загорички мед почео да одваја на околним пијацама чаршиским, а свака га је |
и учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} |
ање.{S} И од ове године Радиша је почео да полови време за своје одрасле ђаке, па по пола време |
арод“ не може да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Светозарове за екстремне; а пао је |
што је била Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавили боље плуг |
адио у градини школској, а одатле почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз десетак година ко |
.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подигао си ову новину за ово село, ову ле |
убе.{S} Онда је куку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина ужета |
иште па га је снимио на хартију и почео да смишља план: како да се постави или окрене нова згра |
и у друштву и народу једном сваки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер |
> <p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не стане од послова, и |
Ове је године први пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, к |
ма“, него онога конца, који је он почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обнови</h |
е здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви. |
изу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгледао како М |
т је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратни |
е чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе него стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз г |
та.{S} И Радиша је устао рано и наредио да изнесу све његове ствари у доксат, па је пустио Миле |
та.{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и ј |
и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на |
више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опа |
прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно |
: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема цре |
од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је зб |
сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и |
радио лакше послове, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је м |
о се ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прво простије и лакше ствари па после теж |
новајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми |
ни свирање.{S} Деци је не само допустио да свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, |
је после, као младић или човек, научио да чита и пише па заборавио.{S} Немојте дакле да се бој |
ина година у ропству под Турцима научио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да |
S} Сем тога, прост свет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под |
а није пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут |
S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџише?{ |
ати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћа пандура, да кмет |
> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она увек и |
? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда рече једном |
д нађите ону другу реч!..{S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се со |
м И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици не |
о.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад виш |
ам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не б |
е друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега |
е кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је н |
и!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, х |
оље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколиц |
повезано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окрените л |
у и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Само не треба много да запињете.{S} Али о |
и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су се и на побусаној страни в |
ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али |
изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</p> </div> </div> <pb n="180" /> <div typ |
— Спустите! — — Хајде сад полако овако да се пропињете на прстима:{S} Један! (Подигните се).{S |
да пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи |
попамтите сва ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{ |
промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најб |
бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, |
да им је као и онима лане, казала, како да иду путем, како да се владају код куће, како да пола |
и ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чисту руб |
како постеље да подигне са земље, како да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да је п |
каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, како да поране, да се лепо |
већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Скочите, па реците оп!“....{S} 1</p> <p |
утем, како да се владају код куће, како да полазе од куће, да пролазе поред туђих кућа, да се ј |
ма да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују у свему, како паметно да штеде и да — не |
} Радиша се нашао у правој забуни, како да одговори на ово питање.{S} Његов реализам није трпео |
те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живи |
им може прегледати торбе и казати, како да их на леђима носе; како да чувају букваре и таблице |
адиша се само постара да их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, |
пита га Радиша.</p> <p>— Познајем, како да не познајем!{S} Знам је и девојком: добро чељаде, мн |
а лане, казала, како да иду путем, како да се владају код куће, како да полазе од куће, да прол |
онесу нешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са |
понесу собом.{S} Само им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији н |
му тај исти привредник није казао, како да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у |
Радиша размерио концем и обележио, како да дође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту |
метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подј |
кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S |
како да долазе сваки дан у школу, како да поране, да се лепо умију, понесу нешто за јело и каж |
на хартију и почео да смишља план: како да се постави или окрене нова зграда и са којим и колик |
казати, како да их на леђима носе; како да чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; |
аблице и како да их држе на клупи; како да другују међу собом; како да улазе у школу и излазе у |
клупи; како да другују међу собом; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{ |
е стао правити план <pb n="205" /> како да га уреди.{S} Прво је на средини направио један круг |
и излазе из школе и <pb n="279" /> како да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те да их |
ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера |
да уради, и с Грујом, упућујући га како да направи ногаре за стругање дрва дунђерским тестером. |
и писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо |
ваке болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете би |
у просветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе по |
окле он не дође; свештеници их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени |
лена <pb n="293" /> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти. |
S} Онда обележи докле да заграде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче по |
како да чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да другују међу собом; како д |
е према оваком раднику, не знајући како да га искаже.</p> <p>Најпосле је господин ревизор пожел |
упио још једно тестере, па се мучи како да га намести.{S} Радиша му помогне те наместише.{S} Он |
му одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{S} Радиша је тачно поступио по томе упуту и у |
олу, распоредио по клупама и казао како да седе, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n= |
још што више.{S} Лекари им предају како да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лек |
i>шчитавају</hi> без застајања а никако да их изговарају по једно, да <hi>сричу</hi>.{S} Појам |
а у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад |
и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе |
од ономадашње. „Хајде, господине, тако да начинимо и с ове друге стране!“ предложи један.{S} Р |
госпођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог мини |
секу нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу |
че Радиша, само велико камење може тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намешта |
он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и невини.</p> </div> <div type="chapter" xm |
не исте куће, једне задруге, стане тако да се тамани између себе, ту нема добра за задругу па н |
е!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може, господине.{S} Има |
е говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и |
То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод но |
но <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето |
с плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један |
и вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одг |
ла помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те с |
hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је к |
м а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, |
вет месеца.{S} Време таман доста велико да се заборави много што шта, особито у ово време, кад |
све је излазило и старо и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поно |
чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, опет су мај |
чега треба, колико ће да стаје и колико да траје.</p> <p>Познавању земље и камења обратио је ве |
адиша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре коли |
Само деца памте слова и пишу их колико да се распознају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њем |
ћи понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и м |
естре.{S} А ништа човека не може толико да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у са |
с друге стране, оставивши ширине толико да два човека ласно могу ићи напоредо.{S} Онда рече Гру |
о могу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немо |
ли, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и да их стигне.{S} Јер свако раш |
остану као нови.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате опанцима, |
а мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда |
село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне се |
дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи овако добри и вољни |
и њему после сваког распуста било тешко да почне да пише, и како његова сопствена рука није хте |
о што шта нисте научили, што је требало да научите.{S} Али слушајте господина, као што сте га, |
ко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је сам |
ка</hi>.{S} Е добро.{S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не |
којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстим |
ову „екскурзију“, него је само требало да се помеша с децом, да заподева и сам разговор и да и |
ице после тачке.{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најз |
јој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да држи меру у томе и да се ст |
S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, и по Светом |
се откопава нигде, него још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опру |
одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде |
меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по лаба |
него се мора задужити па после по мало да отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто мало и |
ако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо после наставити учење.{S} Сад ћ |
агорици само један човек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека дај |
осто и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Оту |
спремање за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, пошто у Загорици |
о било лако пригодити, јер је оно имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по |
ало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили |
реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и вла |
едне и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је |
х су могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога |
загоричку школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И |
, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да умемо; и није пропуштао, да |
је примљено 30 ученика, колико је могло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} Па како |
ду на новој школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало |
ење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши ме |
тају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а к |
Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје |
љају и не кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду су |
чен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне још толико.{S} А један |
транац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, само кад бисмо умели д |
S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша |
ли својим током и сад је још више умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n="344" /> се |
врате у школу и договоре овако: да село да Томи од општинске утрине где хоће двапут више земље |
ло само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинск |
је поуздано достављено.{S} И поче село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће |
јави капетанову заповест: да свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{ |
не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој |
о ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школа почне весело и да и Радиши самоме <p |
градине школске у село, и оно је почело да осећа благодети овакога Радишинога рада не само у ле |
е чаршиске најпре је из Загорице почело да долази воће брано руком и лепо паковано у котарице, |
школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не уч |
мучнијем положају, нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на к |
е и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешн |
{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уст |
ано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао, да |
де, код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би |
ажати и на имањима, јер је свако тежило да заузме правилну четвороугаону форму.</p> <p>Крсманов |
е наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb n="122" /> како је лепо кад све стоји |
оја је водила стружници, њима се чинило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи мо |
а друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да |
то направио, њему се опет самом чинило да је много, и питао се, да ли то може издржати ово сел |
овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад |
олико младића добровољаца у школи дошло да научи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} |
авце у друштвеним наукама, па не морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пред нама.{S} Ка |
ка других народа.{S} Ми данас не морамо да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни бару |
шега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они д |
који нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку код себе сматрајте |
н с ђацима после учинио што треба, само да што пре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, не |
ома пристао је и кућу своју да да, само да му село другу направи, где хоће, а и после је помага |
иша је рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Са |
да стоји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добр |
дна, она неписмена и непросвећена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на мо |
у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> </div> <div type="chapter" x |
ће учинити за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће |
ити и о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад |
арод је остао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и на |
о што шта могло да буде другојаче, само да умемо; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, |
Зато је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упу |
живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па п |
вадили из њива па стоји на гомили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да |
научите да читате као велики ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} И немојте никад да из |
дојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, |
она јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, |
што је запамтио и измислио.{S} О, само да можете видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте |
ка.{S} Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ је прегледао |
о да их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би могао д |
ете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиш |
Они су радили истрајно и неуморно, само да навашу доста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам |
шој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да узме |
њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, |
сли: предлог сасвим на свом месту, само да није много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза в |
више да радим бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па |
данас готово, испитано и сазнано; само да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у др |
м селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код оч |
да заповеда и управља машинама.{S} Само да уђете у једну Фабрику или радионицу машинску, па да |
е или села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и |
ј је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и |
и пожелео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, на овој основи: на ономе што |
бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, д |
па каква је онда то јадна храна — само да се деца разболевају!...“</p> <p>Подне је већ давно п |
иди својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види...</p> <p |
“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће |
три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после подне веселији из школе |
река њена <pb n="384" /> ретко кад само да испуне своја корита, и то готово само у пролеће кад |
авље, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не једете много, да не озебе |
ње земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Ра |
да не плаћате инжињеру.{S} Остаје само да платимо за врата, прозоре и под и мајсторима за руке |
Зато су и била она два излета, не само да Радиша види своје село него и да ученици његови виде |
о тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која страна него и да боље расту.{S} З |
ја“ учинила велики напредак.{S} Не само да су људи свуда копали и разбијали камење, гледајући г |
ју и ноћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак излаган |
гледају и други.{S} Околна села не само да граде клупе него и зграде школске подижу по <pb n="3 |
питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него им је увек и напи |
сад су се Деца грабила, које ће не само да залива траву него и да полива пред школом и око школ |
њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће потребе, него граде и по с |
ју.{S} Ови су његови ђаци умели не само да израчунавају површину дворишта, њива и ливада, него |
а писмо министру војном, и овај не само да одобри тражену количину муниције, него изјави и захв |
мамила још више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} |
> и <hi>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој а |
ду ових година као они.{S} Зато не само да није жалио труда, него је својски и с планом радио, |
: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати него ћу га и <hi>по |
део колико сад.{S} И једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га |
добровољаца у школи дошло да научи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да |
о га је преселило, те му је остало само да збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи |
а ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им |
али сте <hi>сва слова</hi>.{S} Још само да их запамтите.{S} Зато, хајде испишите их још једанпу |
градину или у порту старе школе и тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је |
ози нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо своју науку!.. “</p> </div> <pb n="128" /> |
аво, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо науку!...“</p> </div> <div type="chapter" |
та; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби |
све речи и са тих тридесет слова можемо да напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај |
поженили. <pb n="231" /> Па кад можемо да се женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисм |
ерна страна.{S} Зато и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зид, оно западни, ово јужн |
итању, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде највише вара |
напишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесет слова</h |
</p> <p>„Ето тако, у свакој речи можемо да изнађемо слова, која се у њој чују, па да их напишем |
шко?..{S} Е видите, овако полако можемо да читамо све ово испод свих слика, само кад знамо слов |
мукнути...{S} Дете ви!..{S} Тако можемо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос |
.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет |
, то смо заборавили.{S} Али и то можемо да направимо“, додаде Милета.</p> </div> <div type="cha |
ти народи пред нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни развитак човеков, те да младићи данас о |
остаће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{ |
о 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1 |
, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо за њег |
је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу |
овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Кога год хоћеш, |
тавите опет све на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десетке.{S} Узмите две!..{S} Колико ј |
{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут с |
нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} |
ке, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} Зато добро |
било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p> <p>Миљко слеже раменима и сасвим прос |
о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како ћемо да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој очи |
онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог т |
отпоче:</p> <p>„Пазите добро: опет ћемо да погађамо, која се слова чују кад се нека реч рекне и |
т даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга или линија.{S} Нека се сло |
<p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, |
е, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загори |
..{S} Која нам слова требају кад хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi>?...{S |
98" /> чим постанемо активнији и хоћемо да похитамо, да убрзамо неки процес, ми грешимо.</p> <p |
— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с чуђењем послужитељ Груја.</p> < |
е то може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани в |
аметнији и вреднији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, ми морамо почети од себе.{S} По |
старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, реч |
ли с Турцима и надјачали их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога дед |
ала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и наше |
се зна по другим народима, могли бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни људе |
тану слепа код очију, те се договорисмо да направимо мало школе.{S} Преправили смо од суднице, |
сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се п |
коли не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> и <hi>памти< |
е у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, св |
ине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђаци под надзором Ра |
го рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на |
у доба рационализма.{S} Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи оста |
н ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да пођете.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За овцама је данас |
ша је показао, како ће онај то упредено да увије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша ј |
омишљеност.{S} Пре свега све је учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре д |
би, па тако све распоређено и намештено да те осваја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне |
то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније место за ш |
о не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили школу, д |
е после мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеју:</p> <quote> <l>Из мрачнога сину гроба< |
благотворан утицај у њему почео знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене |
ако да привређују у свему, како паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— |
деца су гледала, како то све може тачно да се размери па да се не квари него да иде по сигурном |
би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави |
дно, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу и да га по |
су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у растоваривање и |
сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта |
омиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да многи нису прешл |
не, шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, да се не обрукам!... говорио је Радиша у себи |
а нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овак |
очетак онакав и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а а |
као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, да нико болестан не мо |
ливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда п |
слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} Зато опет извадите буквар! |
ко нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници не помаже додавати ђубр |
дишу, о којем је она слушала само добро да се прича, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд |
ди то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободн |
остане, и што је пре држао (турско), то да остане сад <hi>његово</hi>.{S} И тако земља: њиве, л |
утите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише свађај |
свећена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољ |
е чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас</hi>?.. |
кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се слова <pb |
!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова |
ћу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и в |
ите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само да долазите |
је је ово код гусала?..{S} Можете ли то да утувите?...</p> <p>„Сад изнесите таблице!..{S} Избри |
ја иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље з |
Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то да утувите?..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
а, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва дочека и п |
ига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају сел |
и децу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градили, донос |
певају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи и с |
{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледај |
заједно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да гледате |
а и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да се |
имам да извршим у овоме селу...{S} Зато да тражим учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме разум |
и за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши четвртасто, и на самим к |
сами израђују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на з |
hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршенијем.{S |
створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, а разум |
ите га овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} |
ту опрано рубље бело као снег, прострто да се суши, он се толико збуни да се замало није вратио |
ћина.{S} Радили су и оваке задатке: сто да поделимо за тројицу тако, да први добије један део, |
најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи један другоме, они буду крвници |
едан другоме, они буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="106" /> један другоме добро |
тку њега облише сузе, он зајеца и место да седне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и г |
лупе ни за упис нових ђака, него просто да продужи лањски рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да |
људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде |
во ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш? |
стори погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће из ш |
у почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, даб |
а им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова |
та месеца Радиша прави план, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што се још виш |
во Радиша је полако смишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му доносила младице крушке и јабу |
њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а с |
та није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из другог села.{S} |
провео с Милетом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, упућујући га како да направи нога |
у и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за рад.{S} Е |
г, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ |
—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, |
у школу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову забуну.{S} |
лској, и сваки пут се налазило по нешто да се посади, пресади, оплеви, окопа, залије и тако даљ |
ављено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су |
„мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одговори мајстор Милета в |
ко се наразговарају.{S} Комшилук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; а |
ван. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Рад |
е наше и свих потомака наших.{S} Па зар да напустимо гробове својих старих и да се не побринемо |
чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигд |
Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније!“ И сад настаје „пјеније“, које ј |
„надзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и старешина.{S} Оту |
он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да иде ча |
ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра...“</ |
} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о — око!..{S} Нађите најпре о па онд |
нимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, |
х запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{S} Отворите г |
вник данашње владе.{S} А, призван данас да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и тако |
е сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о своме п |
..{S} И, доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна |
су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први — други!..{S} Други нек изиђу ко |
ао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, |
сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој н |
адиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мрака Радиша <pb n="86" /> |
мози нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо науку!..“</p> </div> <div type="c |
S} Избришите таблице.{S} Хајде сад опет да направите један ред крстића, један ред котурића, а т |
творите буквар код ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова код ока!.{S} Хајде сад она два |
.</p> <pb n="123" /> <p>„Сад хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, а нем |
по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамтите.{ |
тувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа и саз |
шним, у гомилицама, чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих |
мо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете од школе, него да долазите уредно, сва |
ас нећемо учити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашег |
Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџише?{S} Што је потребан проводаџија?{S} З |
учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по Великој Госпођи |
у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p>После повећега |
да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у загоричкој школи најглавније било |
т, дошао до највиших наука и добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно им |
вих дела а радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало |
ка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она ск |
</l> </quote> <p>И ово је било први пут да загоричани слушају ову молитву у своме селу, певану |
ма у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} Помисао: како ће они |
} Ко још може?..{S} Хајде, још једанпут да кажете сви заједно: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi>— ст |
ите опет буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} О |
се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди га па |
чевић, Павле Чомагић и Стојадин Ђуровић да граде циглу за школу.</p> <p>Идућег Понедеоника иску |
је показала: како и <pb n="277" /> собу да намести, како постеље да подигне са земље, како да и |
са земље, како да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како кујну да |
обри и да би један другом могли и главу да разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се он |
иве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они прегледају |
е да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, гос |
“ и једну таблу, па јавите министарству да имате зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку |
ени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао цело писмо на табли, неком д |
у сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу с |
ју, па <pb n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у |
м у Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим у сел |
ди могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с |
е они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па после да идем на још веће шко |
, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по руч |
иструганих и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах |
и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприч |
Натраг! — Доста.{S} Сад пазите, ја могу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим један — два, |
а могу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један на |
е окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на леву стра |
зу?{S} Онда му објасни, да тестера могу да се удесе, да стоје уближе <pb n="212" /> или раздаље |
та, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb n="40" /> да будем поп; м |
а им ово више треба, и да они овде могу да развију свој таленат.{S} Особито их је задобијало он |
поменем, да људи данас најтачније могу да измере, колико има од Земље до Месеца, од Земље до С |
ко су живели пре хиљаду година, не могу да живе, не могу да напредују, него сиромаше и пропадај |
хиљаду година, не могу да живе, не могу да напредују, него сиромаше и пропадају.{S} Зато су шко |
а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми |
њих двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, они урадили.{S} З |
е по једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне машине: за орање, д |
о се расхлади; како киша и снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није хлад |
гу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од оби |
ченици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену зону...</p> </div> <pb n="400" /> |
је се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и |
и човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само |
, танког материјалног стања, те не могу да учине колико би требало за овај напредак и свој, и < |
чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да поклоним, као газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и н |
и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу |
ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, који немају торбице, јер немају у шта да |
не пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије |
з, и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност ове ваше опште тековине, али ће се по |
лије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је |
А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у шк |
више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству ишли у |
сасвим искрено одговори: „Кад роди могу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као |
и земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болов |
иња и о свима врстама радова, који могу да се врше савршеније, разним машинама и бољим алатима. |
је куће и не ударају плафоне, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскама, као што |
о питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су |
} Оне су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да их не испустите и не |
S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А |
ам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно |
у говорити Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учите |
аког прута забоде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње као боље. |
у и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Сваки мора да се умије |
ожи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само се боји |
нећу постидети ни овде!...{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учитеље |
загорички одмах нађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочну коп |
ља његовога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највиш |
азе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин је |
них и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно |
дредимо неколико људи, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори Тома.</p> <p>— Е |
гом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, да мало оквасе уст |
су довели родитељи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам сати,“ нег |
20 и тако поделили 60.{S} Сад још имају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако |
редавању свратио пажњу, да цигле морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању |
најлакше од цигле.{S} Друго, оне морају да се покрију ћерамидом или, још боље, црепом, те да ви |
е су куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбољ |
ш заигравају и чисто им жао, што морају да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на |
самосталан рад.{S} Загоричани престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде |
ауче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па се више и тру |
расли више осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више |
господине, све теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селим |
сти људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварили судницу |
и они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапије и облигације и вод |
ивога неписменог човека, него сви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изу |
н, шећер, хартија, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мајстор за нешто о |
о лепе и другојаче котаричице они умеју да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне |
било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што ј |
} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали школу... |
и сестре Зоре, и често нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне мо |
њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују своја имања, него |
наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и оп |
машни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му село другу направи, где хоће, а и пос |
ко добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово |
ече првом: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз пла |
иљку као простом и непросвећеном човеку да припада већа заслуга; али ово није могао да каже, не |
ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто |
ој и њене матере мамио је сваку сељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на р |
учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише хладна...{S |
етитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греше, него им помози да не погреше...“</p> <p>Деда |
м шареном хартијом.{S} У коју ћете руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Е |
тељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући |
четврти да уравњују земљу, где ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп им је добродошла би |
ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онд |
његови видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била ос |
аде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се сел |
сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пишете, да рачунате и да |
ли седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећ |
не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да направимо колико треба, а село после како нађе за пр |
А тиме се троши, те не може непријатељу да даје отпора онолико колико би требало и колико би мо |
ире двориште.{S} Каза им и одакле земљу да узимају.{S} Више школе је било само толико пролаза, |
лу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му је шт |
свога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све |
то значи, давати му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега добро |
а, и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет М |
погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без м |
И опрости се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да |
да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није имао картона, а т |
ваља да окренете горе? — На коју страну да окренете овај крај што се не отвара? — А овај што се |
ђу Растка и обрадују се много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Ра |
његову собу с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељеву собу), још један сто и једну с |
же бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и |
после, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десе |
жи чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка |
ако ти рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или т |
а им је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друг |
и најпоузданији, газдарица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с |
а ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, д |
, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да не товаре по много, јер могу покварити колица.{S} До |
угледу на моју, и у своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила |
ешету и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам ц |
ма.{S} И све то млади загоричани почињу да граде боље, тачније и лепше од оних простих, често н |
виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и да седну у |
ли <pb n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово |
затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру |
рудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} |
ака.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} |
тово сваки минерал у околини и умели су да испитају састав сваке земље и да кажу, шта на њој на |
Радиша је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са |
ји, а, писменошћу оспособљени, кадри су да сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања угла |
д ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{ |
иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи писмени |
вде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све <pb n="1 |
ако се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: кри |
сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу по |
ви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак ве |
мо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под н |
, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша |
{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје п |
м.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S |
учну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да |
.{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује најпре?..{S} |
школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима |
е за давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; |
мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једно |
овој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} П |
е и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо посл |
р.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, д |
{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} Окренит |
Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли |
жете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи бе |
о је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се пр |
} Извадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо |
по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се по |
о краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камен |
у вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једн |
помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем највише ми се д |
те ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, попречке.{S} Ово друго дрво показује |
му, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше ка |
а слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, д |
х десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут |
и да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од новина), да |
вам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгл |
мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!... |
не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да грешим као он.{S} Песталоције је <pb n="76" /> био п |
долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке. |
и напиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже |
9" /> <p>„Сад узмите буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Он |
во ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. |
осле вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, п |
S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изг |
то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и да своје до |
као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почис |
зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> <p>План је дакле Крсманове |
одмах стадоше правити план: какву кућу да граде.{S} После плана за школу Радиши је сад све лак |
е школске године могао с мирном савешћу да поднесе министарству овакав извештај:</p> <quote> <p |
е проветрава, како кујну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама глед |
у имали потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напр |
е градине да узме или калемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је градину школску сматрао као р |
да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске заповести.{S} И з |
а загоричани не морају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div> <div t |
одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочну копање и мешање земље и тако |
души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не |
3" /> Радиши!{S} И учитељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} За |
читељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете |
за својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и за |
брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандура с господином, али кад си ти дошао и и |
гаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за т |
А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— |
ан попречним даскама; а преко попречних да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главн |
рнији људи, и околна села почеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијаца |
оље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} |
евтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било |
не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} |
а је дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде |
еколико тестера напоредо, па цео трупац да се струже у једном потезу?{S} Онда му објасни, да те |
:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па да вас оставимо?</p> |
м, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо нову школу наш уважени комшија и бр |
о хоћете да научите да можете сваку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>зуб</hi>?.. |
кама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге н |
реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви |
мо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у т |
„Збориш ли истину, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} |
е</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толи |
или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте он |
вуда говориш својим језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив |
ати, одговори Радиша.</p> <p>— Ти можеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају.</p> < |
говораше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више пр |
оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ј |
га“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у |
има.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва про |
ваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су долазили они вели |
је и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда је |
b n="380" /> нису морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и |
да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе известимо господ |
га, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи животиње</hi>, да и |
</l> <l>И бијела крила лабудова,</l> <l>Да одлети на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну |
/l> <l>Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабуд |
<hi>срећу</hi> у њој да градимо,</l> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да <hi>умемо</hi>,</l> <l> |
ти људи на оволику грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било рав |
е, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школована Вида — знам, да ћете |
боду кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду један другоме у школу и |
и ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, |
шта ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђа |
се и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скид |
један. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редов |
е да је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, господине, још једно!“ повикаше деца, и к |
а. „Да не буде равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели |
огађала: овде још мало, овде још мало. „Да донесемо још песка, те да заравнимо!“ предложише нек |
говори мајстор Милета веома радознало. „Да замесиш доста блата с плевом па да полепиш таван озг |
о и с десетицама и јединицама заједно. „Да поделимо десет за двојицу.{S} Колико дође свакоме <p |
продужише све редове овако испупчено. „Да почнемо, господине, и с ове друге стране?“ запита је |
{S} Један, дирнут овим приновама рече: „Да и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша му бла |
емо за песак?{S} Многа деца превикаше: „Да донесемо, господине“! „Па у шта ћете? запита их он. |
а, она склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Р |
ео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен! |
> сви за њим полако, од прилике овако: „Да се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до |
а нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је |
инили ову школу? (Више њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да ни |
му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да бу |
познао, да оно није много паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка није закметио капетан, него да га |
ђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се уздржа д |
изналажењу онога што је право.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови |
алог одмора уђоше опет у школу.</p> <p>„Да погађате сад, која се слова чују кад се каже <hi>јед |
кмета Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу, па после неколико годин |
ине.{S} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и |
ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, да треба да гледате, да је очувате и још умнож |
“ — „А колико има врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали загоричани бленули у господина надз |
ао и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење као год и нем |
ачуде овоме поступку капетановом.{S} И, дабогме, да Радишин премештај није могао да остане тајн |
чи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостај |
горе, која је најбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме чудили и околни учитељи а камо л |
вио на земљи крст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схватала и памт |
а се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра упис |
ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за шт |
до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су |
ој невољи о каквоме раду на новој школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} И за све вр |
ад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, |
едну краву полушвајцарске расе, која је давала по 5 — 6 литара млека дневно, те су тако имали д |
ио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно сп |
ка него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, који су сед |
о више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот више и подобност за |
ам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; онај млађи |
групе, која страхује од ових скокова у давању слобода народу, него жели природну поступност.{S |
умереност у напредовању и поступност у давању слобода народу, и млађих (последника Светозара М |
ују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што су им се де |
далаца привући!..{S} Мало доцније па је давао и по неку награду ономе, који је највише кругова |
мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости у кући |
ије много волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овако |
сно доносила; а он је само поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда рече, да доносе ситније к |
олску сматрао као расадник за околину и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а камо |
и дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао цело п |
{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него им је увек и написао све што они нис |
а вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и како је свако њено питање једва дочекивао |
ост по овоме, те је оне на нашем језику давао на читање и ученицима својим, особито онима у про |
ти другога и подизати другога то значи, давати му живот и помагати му да живи; а има ли већега |
души свакога простога човека, значи не давати му ништа него му одузимати и оно што има у души. |
руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо време и о празни |
ов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати помало.{S} Милан халапљиво узима и гута, али се |
е нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у ш |
неколико главних улица, где су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имал |
е видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начин |
S} Трећа је, што школа у многим местима давно постоји, па су људи навикли на онако, а негде је |
, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те невоље, да им поправи хра |
ца разболевају!...“</p> <p>Подне је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кре |
102_C7.7"> <head>7.{S} Прекид</head> <p>Давно је пукла невесињска пушка за ослобођење дичне Хер |
ло опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један стари губер, те га разастрше по канатама газ |
ди и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикивати једнога по једнога, да |
е да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени о |
им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и поч |
а Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, како овај дан |
Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња |
ти него она мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоћ |
ине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијој кући има гусала и ко гуд |
велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости зва |
му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није толико ни изненад |
то се скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{ |
родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свога познаника, сиромашна али п |
о му се врзе по памети.{S} Газдарица му даде да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо но |
господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напу |
и рогове па и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад |
поручи Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо кога познатога, и |
газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комадић синоћне погаче и парче сира да доручкује |
аде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше на посао, које око принове које око срећне пород |
Треба“, одговори Радиша.{S} И за час се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки су |
вап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико који могаде и рекоше да ће скупити још.{S |
ше ово Јоксимово извињење и предлог, да даду у школу неко добро дете.{S} Сад почеше поново да с |
иџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову намеру и с |
стану говорити Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за |
е, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беш |
же се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — ник |
ед сваког прута забоде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње као |
</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре и д |
устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Сваки мора да се |
ељни науке за своју децу, Загоричани се даду на посао и кроз кратко време они јаве попу, да је |
ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кро |
Зато му не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</p> </div> </div> <div type="gro |
му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} Он |
еба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му |
р и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше о |
анствено овако: „Боже, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам школа |
и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и народ само блене, с |
.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо науку!. |
“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n="189" /> здрављ |
клупу!...{S} Седните право!..{S} Грујо, дај ми гусле...{S} Груја, који је био пред вратима, оде |
ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод |
себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни овде!...{S |
ти па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, |
о доба</hi></l> <l> <hi>Нову срећу Боже дај</hi>!“ —</l> </quote> <p>све се стаде крстити и кро |
селу што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају |
да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе с |
су из околних села говорили: „Боже нам дај среће и напретка загоричкога!“....</p> <p>А из оних |
едајући тако неколико Груја онда рече: „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ Радиша му д |
о на начин најразумљивији који развија, даје најбољи успех.</p> <p>С одраслима је све брже прел |
без права као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу св |
о у градини школској, а одатле почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз десетак година код с |
име се троши, те не може непријатељу да даје отпора онолико колико би требало и колико би могао |
} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Д |
ма ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има једна |
ученика обучи овој вештини и да свакоме даје из градине гранчице за калемљење.{S} Још нешто виш |
упала.{S} Одмах се договорише, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Мил |
ају десет на сто, а сопственицима да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после |
и договорили се, да новац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, |
очнемо... (Изазива једнога по једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи букв |
ма ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по |
оме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем картону).{S} Нађите прву десетку |
ели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сиротиња |
ша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за по |
све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право имамо што м |
ену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба |
чини добро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бива |
вљује.{S} Он све изводи, ствара и свему даје <pb n="393" /> живота.{S} Без њега све је мртво.{S |
“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља |
и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Д |
доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, |
је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они прегледају земљу па му к |
Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо < |
но село, као што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужбину, мали прилог свој и |
ови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да носе десет пут |
о као гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је |
аке године.{S} Ја сам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам коко |
и су се питали: зашто и њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја |
ебе ђачке о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одмора иш |
не сеју фразе, развијају фразеологију и дају шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју и |
е и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају |
У доба, кад на другом месту људи силом дају у школу и малу децу, оволико младића добровољаца у |
кувају слаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин се од |
да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче |
је одсекао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле |
дговорио је господин министар.</p> <p>- Дакле развод без конзисторије, додао је секретар.</p> < |
оста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, скоро двапут кише него што је био у својој држав |
а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано исто онако а писано мало другојаче.{S} З |
овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> писано и <hi |
<hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овак |
ло.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље |
4.{S} Ако од 70 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 дрвета одсече 27, остаће још 66 дрв |
те, па уједно.... рече Радиша.</p> <p>— Дакле преча ти плата од мога позива!{S} А позив власти |
капетан једва дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гаранто |
Почетак</head> <p>Шеснаестог су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну |
да се свиће много доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је у |
ј рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини |
слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, |
е изведе.{S} Од данас <pb n="319" /> је дакле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине уче |
ње још мање умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека створити.{S} А како је то |
ије дангубила у школи.</p> <p>Даница је дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала.{S |
, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна |
где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити |
Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју погрешку...{S} И од то доба рад се |
враћена у старе границе.{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Тур |
оји погледа у њу?...</p> <p>Напредак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} |
<head>3. О учитељу</head> <p>Учитељ је дакле она жива сила, која све оживљује.{S} Он све извод |
да гради Крсман Лазовић.</p> <p>План је дакле Крсманове куће био оригиналан.{S} Споља се улазил |
речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" /> |
и се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А |
е примљен ни један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим ученицима, и великима, да продужи |
р им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им згодном приликом врсте камења и врс |
и, лепоте и разноврсности.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Рад |
ец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, |
ека и његов живот.</p> <p>„Две поправке дакле имам да вршим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна |
огу развијати како ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и за душевни и за телесни развитак чове |
жбања у реду од велике вредности.{S} Не дакле на справама него у реду, у најразличнијем <pb n=" |
и нови у I разред.{S} За ове две године дакле попримана су сва деца од осам година па даље.{S} |
што треба народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле што више учитељских школа, те да се сви, који ће |
а паметнији попушта.{S} Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће |
била таванисана и судница.{S} Морам се дакле постарати, да и то приближим и ојевтиним...{S} А |
да чита и пише па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напро |
немађаше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети своји |
с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и невини.</p> </div> <div type=" |
тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него д |
народа.</p> <pb n="250" /> <p>Мајстори дакле направише себи привремене кућице и, у име Бога, о |
биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну шестину, други двапут толи |
за непуних осам сати!...</p> <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И к |
ље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писмености ширити и <hi>умешност</h |
, одлучно потврди Радиша.</p> <p>— Тако дакле!{S} Сад се разумемо!{S} Онда иди и спремај прње!< |
n="130" /> или <hi>сто</hi>.{S} Колико дакле свега има овде ових тачака?..{S} Колико их је у ј |
акве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све |
ирање него певање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за |
мо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци |
ила на штампано слово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а станови у крилима.{S} Станови имају |
тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, ш |
ви дан нове школске године.{S} Дошли су дакле сви. „Ћерамиџије“ се чисто поносе својим послом, |
о 8 и претиче један.{S} На сваком месту дакле 28 и једна трећина.{S} Радили су и оваке задатке: |
е могао заспати, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики |
го њена савезница и сестра — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само војск |
е и не могу живети.{S} Миљкова домаћица дала је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак |
је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикне још више.{S} |
ер је Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, само што загоричани нису умели да калеме. |
о зар је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може наве |
мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, друго, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а |
ђе до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да прод |
тога напреднијега света отишле далеко, далеко, <pb n="46" /> не само поједине науке, чије он с |
елу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S} Најпосле рече Радован: „Жено, врати се ти: д |
а писање стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 са |
ди код другога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он нај |
још неки домаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко пута о |
прекидаш свој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и вр |
дотле је српско.{S} Српскога народа има далеко одавде на све стране, и све се те земље, где он |
, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Ра |
ило.{S} А како је многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, д |
реноћиште зими оној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из ста |
еби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И многи превикаше: „И ми ћем |
ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> </ |
а.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је било |
да су у тога напреднијега света отишле далеко, далеко, <pb n="46" /> не само поједине науке, ч |
амо деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је најви |
е побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од ев |
онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно шт |
чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div> <div type="cha |
у лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S} Најпосле рече Радован: „Жено, врати |
како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не може се из почетка, јер с |
учење.{S} Учитељ је знао, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} Само му је р |
ру собу и свуд око школе за добар корак далеко од зида калдрма као у чаршији; и све право под к |
о у томе, да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали много, мног |
ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ову реч па одмах |
и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} Али родитељи, као о |
колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из т |
} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку ситницу.{S} Радиш |
е свака сува грана и прекраћене оне што далеко стрче у страну те кваре облик и лако их може изл |
да се откопа, па опружи конац пун метар далеко од зида с нагибом на северну страну.{S} Дотле де |
волику и овако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто вр |
ао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Само кад су |
и на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави по један пр |
ао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Рад |
итао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зи |
ору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{ |
„пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати изборима и да ће и они и |
крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставили су у порти код ст |
е имали где ни да је сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Зат |
дан после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао око новога насеља.{S} Груја помаже а Р |
{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији ра |
мо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одред |
нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педе |
амо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их |
особито оне, што немају много чворова; даље свакојаке гредице и лепе облице, особито од липе, |
е и — игла!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!..{S} Даље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} |
ите н — нож!..{S} Кажите и — игла!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!..{S} Даље!..{S} |
, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!..{S} Даље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} Све до краја.</p> <pb |
а!..{S} Даље, а — ашов!..{S} Даље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} Све до краја.</p> <pb n="123" /> |
е, а — ашов!..{S} Даље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} Све до краја.</p> <pb n="123" /> <p>„Сад ха |
јте сви: с — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се ка |
} Хајдете сад слово с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта после е?.. |
ад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, само неумешан, одви |
те у слова код дрвета!..{S} Е доста.{S} Даље ћемо други пут.</p> <p>Сад узмите таблице, да пише |
а просто проширено домаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа за мушке, за ж |
е што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је |
куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да је издељено на <pb n="97" /> мале и да су мале |
видети најбоље из самога рада његовога даље.</p> <p>По свршетку учитељске школе Радиша зажели, |
ено да увије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло пуно ј |
Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} |
шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупила те жалосне живе остатке ст |
ако даље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико речи, и ко |
попримана су сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша ве |
..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има десет десетака?..{S} Ос |
о у љутини туче другога?“ запита Радиша даље.{S} Сви опет признадоше, да то није лепо, да би св |
} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече проз |
а тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница |
науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, јер |
тина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље походилац.</p> <p>— Спава он добро, но много рано |
вај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, |
стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако |
или сва четири разреда и сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научит |
есу ли сви тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране повезано а с |
тле сам вам показао јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните и овај лист!..{S} Познаћете шта је о |
ам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да читамо оно исп |
отле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напиш |
} Ви ову страну где нема слова окрените даље, а ову са словима окрените горе. (Надгледа, јесу л |
јунаштво, па су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка по |
ише да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, између ногу, пре |
у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи простор и по |
, да оволико научи и <pb n="45" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе р |
оли поставити учитеља, те да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p>Понизни:</p> </q |
Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из приро |
јка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је <pb n="270" /> честит |
угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетку, толико мерил |
е и црепа и печење креча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе. |
ко су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На му |
его и да ученици његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света |
афоне, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскама, као што је била таванисана и с |
се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и мож |
.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеју:</p> <quote> <l>Из мрачнога |
геометриска тела, онда се могло поћи и даље, грађењу разних кутија па и коричењу књига.{S} Мно |
рани најодраслији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одвајала од других шко |
ца. „</p> <p>И тако се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове Даничине и њене мат |
ање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље главни предмети и као стожер свој настави.{S} Све |
олини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средство за буђење |
дити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења по шк |
, што су лане учили, па онда да настави даље, особито из читања и рачунања.{S} Али је ипак у св |
што су, и само школом могу напредовати даље, и тако даље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А |
ја страна света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на к |
и у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, који је у свакога |
а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињену од две собе с подупи |
исменошћу као најпотребнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све |
том и достојанством.{S} Одатле да пођем даље.{S} Прво најпростије и најлакше песме, а миле и ра |
?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово к |
да им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер ве |
Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? ( |
</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на |
те ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p> <p>— Примамо! одговорише опет сви.</p> <p>- П |
о што је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти |
ује, да је у њих целокупан живот отишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и мн |
Другу!..{S} Трећу!..{S} Четврту! и тако даље{S} Хајдете, натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, д |
ложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађ |
глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад дотле |
слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово оно слово што је п |
коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано увек се на |
једнога краја другом па натраг, и тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се једно клубе доврш |
ји уме да прави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша ста |
зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочити |
мо школом могу напредовати даље, и тако даље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради |
} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набави машину за вејање жита, други |
лко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример |
} Први — други, први — други.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} |
у осам; двапут пет јесу десет... и тако даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет батине.{S} Радиш |
ме двадесет, остане осамдесет... и тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко |
и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и њине земље, којих су могл |
вановићу треба велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за |
</hi>!..{S} Ево <hi>у</hi>!..{S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, |
емо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „стварање“ света по данима редом, о |
вих Турци падали као снопље... “ И тако даље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђак му п |
текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грчка и зн |
есет!..{S} Узмите четрдесет!...“ И тако даље, докле не узму све.{S} Онда овако: „Метните опет с |
вишеброј: именителни јелени...“ и тако даље.{S} Букварци су све ово слушали.{S} Слушао је и Ра |
ља, иже, и, како, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше з |
су четири, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после подне |
м врстама јабука, крушака, шљива и тако даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не с |
е дошла Миладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после н |
а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе све уче |
друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има и ве |
су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни |
, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб |
ицама тачкама, крстићима, цртама и тако даље.{S} Све очигледно, па су после све ово огледали на |
ољопривредним алатима и радовима и тако даље{S} Младићи загорички на пример нису знали, да из с |
ма, која и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врб |
пробади, тишње, катаре, запаљења и тако даље; а хладноћа унутарња кочи духовне радње у детета, |
ринове дошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} И сад ј |
је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, како су, |
ма у сто, колико осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама тачкама, |
ли, да се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даница, онда ћете |
, пресади, оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају |
да отпочну копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотик |
иној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за познавањ |
за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ов |
окопавање, жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њив |
ва мајка, сестре, браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свога сел |
који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, гвожђа |
грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље ради, |
и садити, пресађивати, заливати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био н |
и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељима ку |
Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на пример: ок |
, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа ј |
јну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођ |
д нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... <hi>Нана</ |
све по дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, колико пута може да изиђе.{S} За тим су |
домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него кад су не |
се, поправе чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да |
ију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа има кош |
торију“, четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се ни |
а цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају ш |
долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Оправке |
радину и здраво шумовиту околину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше...{S} О |
књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по река |
акању, прескакању, трчању, рвању и тако даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p |
е, четврти некаку енглеску свињу и тако даље{S} Тако загоричка штедионица поста ускоро нека мал |
земљу, где ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла, што с |
војицу, па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече или промени у нов |
рто за Београд, пето за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једно запита: „Где је море?“ Радиша о |
лачно, орао, сврдао, пепео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у |
Колико је остало?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} |
ад?..{S} Направите још десет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се то зов |
ло рупа.{S} Радиша пробуши још неколико даље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још |
па јој ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна ж |
да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетку, толик |
друштвени, и државни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек пис |
Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окрените |
а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи и Енглези.{S} Окрените се се |
Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је |
е су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
вадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва ч |
ужност, да почињемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, не само на сав српски народ, кој |
ко познајемо природу.{S} Али чим пођемо даље, <pb n="398" /> чим постанемо активнији и хоћемо д |
почињемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, не само на сав српски народ, који говори к |
о, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима чак до циглане.{S |
а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између |
у, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак...{S} Време је, да |
ачним младићима на овакој готовости и у даљем разговору договоре се, да у идући Понедеоник почн |
ј.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, од лакшега тежему, од простога сложеноме.{S} На |
er" xml:id="SRP19102_C7.3"> <head>3.{S} Даљи рад у школи</head> <p>Радиша се и овом приликом ни |
ерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} |
а од друге и село растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загорици нем |
ио величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нису видели над главом. |
е надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, |
и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар |
чко храњене и преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, и з |
к, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче |
њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, да је |
ало само врхове највиших околних брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, нег |
тима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле зго |
уди!{S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар |
браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се решило неко |
у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем |
помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се реш |
та.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да за |
у таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, који немају торбице, јер немају у шта да мет |
у ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да јо |
олу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је |
p>— Не даш? понови капетан.</p> <p>- Не дам! потврди Радиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, б |
је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са прилично опорости.</p> <p>— |
љања одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за |
во свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да га не |
м се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од новина), да га уви |
це, мајко Дамњанова, ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на |
апитала љубу Дамњанову: „Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, да он жали сво |
олико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитала љубу Дамњанову: „Што |
ла па снаху запитала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела |
тала с номе па рекла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја по |
Дамњанов зеленко, и мајка запитала љубу Дамњанову: „Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој |
асно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би ми |
ј, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви превикаше: <pb n="33" /> Радиши!{S} И учит |
не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поно |
ек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је пог |
у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако се продужавао р |
а нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди |
поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећем три дела.{S} |
} Прва шетња с децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранил |
у поранили у школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топ |
се спустише судници, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично |
љана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело д |
што је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="200" /> је с онима малима з |
а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; сам |
могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију |
} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у аманет: |
ра, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још пошла |
у се много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано п |
децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах п |
ш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div> </div> <div |
ао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће господи |
ени и попа их потписао).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капетану, т |
ва на дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо време само мало топлије |
ad>9.{S} Други дан рада</head> <p>Сутра дан се Радиша досетио, да му „мајстори“ направе пред вр |
астава под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је |
:id="SRP19102_C6.5"> <head>5.{S} Петров дан</head> <p>Освануо је Петров дан.{S} Радиша је био к |
дође да им освети нову школу.{S} Петров дан су одредили зато, што је то школски дан, кад се зав |
емирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају |
свећење нове зграде</head> <p>На Петров дан завршена је школска година и освећена нова школа.{S |
еле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није било ревизије, Радиша није правио никак |
Петров дан</head> <p>Освануо је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да |
им и доликује.</p> <p>Освануо је Петров дан.{S} Сељани су почели да долазе још зором, те да хва |
да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, |
и моји!</p> <p>„За наше село данашњи је дан доиста највећи и најзначајнији дан од како га је и |
ма све више жао, што се више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио |
и испит.{S} Остало је само, да уговоре дан свадбе.{S} На поласку Радиша узе руку Данину, да јо |
шљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих једемо.{S} |
јрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршује |
е они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, ј |
ећи и најзначајнији дан од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан у сво |
а доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе загоричк |
ији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали загорички ђаци су поранили у шк |
екао све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридесеторо ниједно |
:id="SRP19102_C3.12"> <head>12.{S} Први дан у школи</head> <p>С овим је мислима Радиша заспао.{ |
:id="SRP19102_C1.1.3"> <head>3.{S} Први дан у школи</head> <p>Школа беше обична кућа на једном |
ml:id="SRP19102_C4.7"> <head>7.{S} Први дан за одрасле у школи</head> <p>Од Недеље до Недеље до |
нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и прекосутра |
колску годину</head> <p>Освануо је први дан после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао |
ега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша данас ни |
иште и о Св. Сави</head> <p>Освиће први дан друге недеље рада у школи.{S} Време је и данас необ |
на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошли су дакле сви. „Ћерами |
и отаџбине своје.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допа |
ном изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију земљом и |
l:id="SRP19102_C4.1"> <head>1.{S} Други дан у школи</head> <p>Разишли су се сељани од суднице и |
l:id="SRP19102_C3.9"> <head>9.{S} Други дан рада</head> <p>Сутра дан се Радиша досетио, да му „ |
а у Загорици</head> <p>Освитао је други дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топли |
поседају у клупе.{S} Онда почиње други дан „наставе“ овако.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, |
заједно“....</p> <p>Завршен је и други дан „наставе“ или учења и за неколико часова сва је Заг |
ић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у години.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хит |
и је дан доиста највећи и најзначајнији дан од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На |
ета</head> <p>Освитао је најзнаменитији дан у животу Радишину, кад је он имао да отпочне свој н |
икло оно, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, Радиш |
Дошао сам, господине; него ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што са |
д школе, него да долазите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите н |
а, може се вежбати <pb n="195" /> сваки дан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, та |
ан важан посао, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутр |
} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S |
настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо после наста |
Таква су општа питања искрсавала сваки дан.{S} А највише су се интересовали за физичке појаве |
научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили ст |
их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, како да поране, да се лепо умију, понесу н |
о...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерал |
увао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колик |
астао распуст школски и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад ни |
а ништа није сметало, да долазите сваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али т |
чети ако будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати с |
е учим само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb n="112" /> у школу, него и <hi>вас</h |
и би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолико пута више дасака колико тестера м |
мамо, господине, те се ми старији сваки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кућ |
а су Радишини ученици и то радили сваки дан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C5 |
ико, колико ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, који је |
сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мал |
озори су на целој згради отварани сваки дан, кад је лепо време, и затварани су само у вече и ка |
слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро успео, да ону правилнос |
вну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Не |
Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му |
памтите сва слова.{S} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устан |
аде „ћерамиџије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, |
у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! запитаће нек |
они раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, господине, |
Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Вели |
ки ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} И немојте никад да изостанете ни због чега, сем |
"305" /> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђ |
дан су одредили зато, што је то школски дан, кад се завршује школска година па да се те две све |
l:id="SRP19102_C4.6"> <head>6.{S} Седми дан, продужење свега и подела слова на дугачка и кратка |
То се објави и у новинама, и у одређени дан дође из оближње вароши и околних села читава поворк |
p>Осванула је Недеља.{S} То је суднични дан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не б |
ноћи, и сутрадан је освануо први кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало доцниј |
ење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По вечери гледа се |
јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остал |
>Подне је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате школи.{S |
добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у |
де, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Даници поручи, да није свршио пос |
не добрим загоричанима те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршен |
ml:id="SRP19102_C4.4"> <head>4.{S} Пети дан, прва киша и први час из рачуна</head> <p>Још нису |
id="SRP19102_C4.3"> <head>3.{S} Четврти дан у школи</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у само |
ни забранио.</p> <p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенијих мала дош |
l:id="SRP19102_C4.5"> <head>5.{S} Шести дан и прво читање.{S} Мале калдрмџије опет на послу </h |
l:id="SRP19102_C4.2"> <head>2.{S} Трећи дан у школи</head> <p>Данас је било време још мутније н |
школи</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осетили зам |
а њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и прашињава, |
бично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> </div> <pb |
ао и стане с Миљком смишљати, како овај дан што лепше и свечаније да се прослави, али опет прос |
, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сељане.{S} |
диши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично других дана...</p> <p>Дан је за даном п |
те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће бити дуго, па |
раду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загор |
о кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и ку |
ри са својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, как |
ако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те нам преседне свадба!“..</p> <p>По доласку радос |
S} И дошли су опет ујутру и провели цео дан разговарајући се о ономе што су у школи учили, о би |
оље му је...</head> <p>Тако је пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој |
p>И све је готово и спремно само чекало дан почетка нове школске године.</p> </div> <div type=" |
азум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред школом, не |
ин миран и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} |
коли, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски, али необично леп.{S} Сунце је јо |
ј дан него обично других дана...</p> <p>Дан је за даном пролазио и за кратко време све је село |
и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле |
у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде напоље и да се |
врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје |
све празно и пусто, да овако остане 46 дана...</p> <p>Сутрадан је опет дошао кмет Миљко и позв |
нице мали се грађанин умири и заспа.{S} Дана је после чешће опомињала присутне.. да не би пробу |
За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким поразговарала мало, питајући свакога |
ажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосе |
чеше да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а стари |
а Здравковић“</p> </quote> <p>После два дана Радиши је саопштено у Министарству, да је поставље |
о у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад |
.{S} Остало је још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школска година.{S} Пошто је |
о их је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, бе |
ту човековом нема већега и значајнијега дана но што је женидба а код девојака удадба.{S} За она |
да једнога празника, или другога којега дана, са свима ученицима походи кућу једнога од својих |
ањаца, колико је стотина лешњика којега дана набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут |
d>1.{S} Упис</head> <p>Једнога јесењега дана шездесетих година прошлога века дође од капетана к |
/head> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва доч |
Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто најбоље расположен па плану. |
е учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb n="24" |
да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас |
буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на грађевини колико мајстора толико и двапу |
скоке.{S} И тако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} |
.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, |
Ни то не поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекар |
су били планови Радишини.{S} И, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „ |
вао, само да им лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ је прегледао прописе и на сваком написао „в |
а и Радиша је озбиљно запео.{S} Једнога дана само је он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га у |
књигама још једанпут о томе па једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо кр |
p>О распусту школском Радиша је једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овак |
а оглед и прошевину</head> <p>И једнога дана почетком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде ле |
>7.{S} Крсманова кућа</head> <p>Једнога дана још о Крстову дне дође Радиши Крсман, један од нај |
У среској канцеларији</head> <p>Једнога дана по Видову дне донесе пандур капетански кмету Миљку |
.{S} Породична радост</head> <p>Једнога дана Даница уђе Радиши у школу сва пребледела и рече му |
је боље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дана преко Грује Радиша позва неколико својих виђенијих |
о, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} |
че: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прст |
им кровињарама, у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које свак |
е прокишњавају, у којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу план |
ви у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како је ра |
ани после Божића, прође и читава недеља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Годин |
до до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дневних послова у кући нису изишли у по |
осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су с |
пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{S} За тим су црта |
ако и седали на своје место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече |
пазе, барем ученице Даничине, да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне с |
Овако се продужило <pb n="327" /> целог дана.{S} На послетку посумњаше, да му и теј не чини доб |
вај свет створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати примера, да |
све своје послове посвршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље. |
ученике и велике и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету Миљку:</p> <p>— Миљко!{S} Кроз к |
уго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време |
кав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест година млађа |
је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет ство |
је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред шко |
ј Радишин миран и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у шко |
и одати, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> |
градина и радионица, њена добра деца и Дана, коју мора или оставити или одвојити од гроба њихо |
ше у градини школској, где би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По доручку отиша |
ра.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зора спусти на |
тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!.. |
S} И тако се промучио годину, две и три дана, усавршавајући се, поред своје струке, и у овоме.{ |
да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости примали у све четири и у свакој |
љења.{S} Овако је трајало и још десетак дана, докле Даница није устала.{S} А да ово није било л |
има и ковчезима женским!{S} За неколико дана у судници је била велика сума и људи су стали мисл |
то рекоше, то и учинише.{S} За неколико дана градина је проширена са читавим ектаром.{S} Радиша |
опање и зидање темеља.{S} И за неколико дана није било у селу живе душе, која није дошла да вид |
почну, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело село, да ће Радојица Вукмировић, Мил |
ло овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петрова дне ишао је свештенику и умолио га, да |
м а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима |
олили, да остане.</p> <p>После неколико дана капетан је написао опет „президијално“ министру пр |
овај савет учитељев.{S} И кроз неколико дана он јави Радиши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју |
иљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да |
воја кола и волове, те је овај неколико дана вукао и довукао: десетину кола смонице, двадесетин |
итом и ревизором.{S} Остало је још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школска год |
вога и Петров-дана било је још прилично дана.{S} Радиша је за то време уграбио, да с малима учи |
ме је хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и у њих све своје послове посвршавамо, а се |
еле, да је он свет овај створио за шест дана, други веле, за шест година, трећи за шест векова, |
ак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама д |
S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога треба да се одморите и да ш |
х очисте; да нокте секу сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и измива |
n="200" /> је с онима малима за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су прешли на |
шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Шера глава задруге од педесе |
ма, и дрва настругано за више од недељу дана.{S} И загоричани први пут сада видеше у своме селу |
Зато деца и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви учити < |
осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <pb n="249" /> да им прича из |
ки ђаци су поранили у школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и |
<p>Зато је, као што видесмо, још првих дана од ученика направио мале калдрмџије и мале баштова |
ну.{S} Данас се руча раније него других дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је |
у торбицу за тај дан него обично других дана...</p> <p>Дан је за даном пролазио и за кратко вре |
оклона, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и непра |
</head> <p>Између испита овога и Петров-дана било је још прилично дана.{S} Радиша је за то врем |
Скочите, па реците оп!“....{S} 1</p> <p>Дана се и матери поверила, те су сада сви знали, да је |
а управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније |
г му се прими. „Заповедајте, господине, данас код нас!“ рече газда Мијаило, први сусед до школе |
<p>Једанпут рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили |
сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог |
, и сабљу пасати, и оружје носити...{S} Данас је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не ди |
љи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и сла |
сад шта да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у ш |
среће наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, који не у |
ик и он доноси срећу за целу годину.{S} Данас се руча раније него других дана.{S} Пушке непрест |
од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не ид |
та хитно, па нисам желео да дангубим; а данас сам морао долазити и због плате, па уједно.... ре |
не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошли |
још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, живи |
ј министарству, да је одавно довршена а данас и освећена нова зграда школска у Загорици са два |
S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зовемо српски просветитељ и учитељ.{S} Зато и држ |
Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и |
а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је наста |
а два вретена па и она два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају на просветитељ |
је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе, машине мељу б |
господине, донели смо ти мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му ц |
а села — о лепој богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме загоричанину, који погледа у њ |
у</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чистим интелектуали |
века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окрета |
ишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша данас нити је имао другова нити се играо.{S} А онај мет |
и па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто |
е сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n="319" /> је дакле ово било и купалиште и пл |
им најстаријима чак до циглане.{S} И од данас то је остало ђачко купалиште, где су се често куп |
/p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна права и слоб |
да известимо господина министра, да је данас село решило, да гради нову школу и изабрало место |
“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За овцама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код кућ |
го; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведр |
и лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, и о |
само слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} П |
дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас добио један необичан поклон.{S} Из гомиле ђака из |
{S} Продужење свега</head> <p>Радиша је данас навлаш поранио, да доврши колица, те да их деца з |
друга, као и у већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био сп |
ли и одгајили родитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео |
се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао |
или у школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} |
мио све што је требало за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на |
те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине, све теже онима, што не умеју да читај |
силе и оне суровости у васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава него подивљава...{S} |
су и њих доводили са стране.{S} И докле данас тежимо <pb n="351" /> да сваки буде писмен, па би |
у оваквим грађевинама, какве су најбоље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за |
е може бити права напретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу напредак, него га у многоме коче.{ |
ше и казује, колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, уче |
таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас задржао само на утврђивању главних појмова, до ко |
е бих ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и предсе |
> више и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али јо |
авније, ми морамо поправити оно, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и мес |
дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не познате!{S} Па, Недеља је, за |
е обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописци и они, који имају добро п |
:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} Почињете да учите књигу.{S |
авке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућ |
свитао је Петак.{S} После јучерање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша |
е познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас |
ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, прем |
и се и договарати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где |
од Турчина“ вреди за све нас Словене: и данас свуда има потурчењака, и свуда су они гори од Тур |
ио.</p> <p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенијих мала дошла на врем |
ени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И данас многи нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се гот |
олако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда |
ване!{S} Ти си претекао свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи кој |
та је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у ученица с |
а дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла св |
учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе |
на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини |
руге недеље рада у школи.{S} Време је и данас необично лепо и деца су дошла у школу као обично. |
ише судници, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочил |
вом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изглед |
а свога и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те |
ов, ни петина његова.{S} Оно друго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је под туђином ка |
а да их запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{S} Отво |
у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам о |
ајтачније и најправилније!{S} И Сунце и данас загрева чедо своје, Земљу, и одржава цео живот на |
шумама и планинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши сва |
није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином својом што се зове |
прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам |
чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писмене |
готово увек меродавни.{S} Заго је већ и данас <pb n="281" /> после подне питала, шта да ради с |
овом „Милунов Мост“, који у овом селу и данас постоји, на славу творца свога и села одакле је.{ |
раде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују у свему, како паметно да |
господин министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не са |
ету и како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се мо |
а не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, да питомц |
у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више |
ез жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније могу да измере, колико има од Земље до |
раду и дао основу за многе занате, који данас ево и напредују у овом селу боље но и у једном др |
, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} |
.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Сваки мо |
да види, да ли су одређени људи довукли данас још дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде |
„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и |
вину тога напретка других народа.{S} Ми данас не морамо да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни |
у а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакв |
ч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Р |
ву власт приграбили у своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без п |
требно, деда, кад смо здрави.{S} Лекари данас доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb |
и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један корак, који је најважнији у животу чо |
мо умни развитак човеков, те да младићи данас од двадесет година знају више но некад старци од |
је и њима добро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе залудне земље, него је све или зеле |
тота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтиније, чим |
ком.{S} Јесте; ти си се с младом твојом данас венчао, да живите заједно, да чините једну душу с |
противник данашње владе.{S} А, призван данас да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и |
дишином Миленом.</p> <p>Стан је Радишин данас пун и постеља и другога намештаја; и ту је веома |
нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Нем |
да плану у пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окречена, јер је доказа |
оље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче све |
ућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, грађене и угађане за живот и здравље, |
а се више бавио инжињерском науком него данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безбр |
е открило човеку од постања света па до данас.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај мрак с |
р је у њих мањина паметнија.{S} Зато јо данас погрешно трчати за том простом већином.{S} Право |
ним гранама научним.{S} Све то ми имамо данас готово, испитано и сазнано; само да га примимо.{S |
е још више поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На другом ме |
земље, од цигле, песка и креча, као што данас чине сви просвећени народи.{S} Јер је све то каме |
не су за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, к |
оду нашем</head> <p>Кад мене и свих нас данас није било, народ је наш постојао; и борио се изме |
дио кућу зидану, какве сав паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро г |
мози нам, да срећно довршимо науку коју данас започињемо!“ Онда се опет прекрсти, приђе и пољуб |
од одлазили од школе, осећали су, да су данас научили нешто ново.{S} То <pb n="240" /> их је и |
разговор на друго и запита га, докле су данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка у |
а, да мало оквасе уста и засладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па |
<pb n="43" /> биљака и животиња, којих данас нема, а некад су покривале земну површину.{S} А у |
очети посао око школе, Радиша је навлаш данас пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изи |
то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! |
иде само за Суботу, него да остану још данас па да иду сутра или прекосутра, јер је и онако сн |
<head>2.{S} Трећи дан у школи</head> <p>Данас је било време још мутније него и јуче.{S} Радиша |
у, па да се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одмора ишли и у градину, па су онда у |
нпут о томе па једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису |
оловину свога села.{S} Зато рече деци: „Данас нећемо учити у школи, него ћемо опет да идемо у п |
, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршујемо сам |
вари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно р |
остојећим стањем и отрован је противник данашње владе.{S} А, призван данас да опорекне ово, он |
да је овај учитељ непомирљиви противник данашње владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се |
ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радован и његова |
]е човек опасан за исход њихов у корист данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим |
, те да се издвојимо и боримо се против данашњег бирократског система, и порадимо на томе, да н |
д волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве што се зове уч |
исли из вечерашњега разговора, слике са данашњега пута, од села, од његове школе, као и планови |
, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњем <pb n="335" /> „постојећем стању“, и да гласај |
а табли, неком другу своме и јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор је усх |
је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини |
родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави још |
А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт Спенсер, организам од организама; и што |
ецо, ученици моји!</p> <p>„За наше село данашњи је дан доиста највећи и најзначајнији дан од ка |
дам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачним и чађавим кровињарама, у којим |
.“ И не само што су те куће трајније од данашњих брвнара, чатмара и кровињара, него су оне и зд |
истина пером.{S} И по трговинама, место данашњих кутија гвоздених и челичних „пера“, висили су |
прибра, он одговори: „Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја |
одно управља собом.{S} А рат тиранији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било туторства; народ |
и мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде |
о је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много.{S} Гласова је бил |
женину и материну, те Даница више није дангубила у школи.</p> <p>Даница је дакле устала и пошл |
да није ништа хитно, па нисам желео да дангубим; а данас сам морао долазити и због плате, па у |
га, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погреш |
, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора.{S} А ја мислим, д |
С јединицама је сматрао за непотребно и дангубно, пошто су деци познате, те не би било ничега в |
и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о свадба |
ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и мед |
} И кад су се растали, сећао се највише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.</p> </di |
е на рукама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгл |
се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божића, прође и читава недеља дана, и дође С |
3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>ПРВИ ДАНИ И ПРВИ РАД У ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml: |
у и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Ни |
S} Све својим редом</head> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А |
2"> <head>2.{S} Почетак школе</head> <p>Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада бил |
.1.4"> <head>4.{S} Први Божић</head> <p>Дани су пролазили за данима, и Радиша је све више улази |
ви Божић</head> <p>Дани су пролазили за данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све с |
у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разговору ручали и посед |
у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељима својим, и у њој све беше за њега но |
трао за добро, да се користи овим лепим данима, те да види и другу половину свога села.{S} Зато |
даље.{S} Сад долази „стварање“ света по данима редом, о „првим људима“,о животу њихову у„рају“, |
богослова и сад је млада попадија.{S} И Данина мајка, овај добри анђео дома њихова, још је жива |
ово одмах од почетка и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито ка |
забаља се с најмлађим унучићима и малим Даниним ученицама.{S} Даница пуни пету десетицу, а Ради |
н свадбе.{S} На поласку Радиша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини јо |
одине.{S} Кад је Радиша имао IV разред, Даница је имала I, кад је овај IV разред свршио (и преш |
r" xml:id="SRP19102_C11.1"> <head>1.{S} Даница се осетила</head> <p>Још пре испита у једној шет |
унучићима и малим Даниним ученицама.{S} Даница пуни пету десетицу, а Радиша је одавно узео шест |
вичкој, пошто у Загорици нема цркве.{S} Даница је писала, да Радиша ништа не купије док она не |
кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је добро знала, шта је мода учинила по варошима, |
и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетку, толико мерила своје р |
ду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Даница је радила у главноме као и прошле године, а Ради |
боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница јој је показала: како и <pb n="277" /> собу да н |
ику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброга друга у животу, а Радиша добру |
ање:</p> <p>— Дано, шта велиш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже раменима; а срц |
а те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађ |
а је примио своје ђаке, други разред, а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све би |
дине учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису примили опет ниједно |
вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва четири разреда, врши и |
м у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу, преко које је сазна |
раво шумовиту околину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше...{S} Она се радов |
и и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила се и разговарала |
а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним писмом известила министарство о својој |
о нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да р |
мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидају |
Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</ |
ручка Радиша највише забављао књигом а Даница женским радовима, јер је хтела да извезе све оне |
е године он води свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће године нису примљени но |
него је Радиша свој III. превео у IV а Даница свој II у III.{S} Тек треће године, кад су четвр |
ишта јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла да погоди, шта је ово значило.{S} Д |
олеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и |
најразличније, које је највише гледала Даница с ученицама.{S} Кошнице су испуниле онај простор |
и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а Даничина мајк |
Породична радост</head> <p>Једнога дана Даница уђе Радиши у школу сва пребледела и рече му, да |
не свадба!“..</p> <p>По доласку радосна Даница је обишла сва одељења, и не зна се ко се више ра |
још једна нова.{S} Усред божићних поста Даница је обрадовала Радишу, да се опет осетила.{S} И Б |
о селу Липовици, да се њихова учитељица Даница испросила за учитеља загоричкога, и по селу Заго |
ти неке, па ће после ићи полако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се водио разговор и даље.{S} Гл |
ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје у |
о даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и |
нела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показала својима, како се држи и отвара буквар и |
оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне јој н |
} Договор кућу гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је |
другога није скидало очију.{S} Само је Даница искрено примала госта, а Радиши је свака реч њен |
што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даница доиста и заслуживала овакога мужа, као и њена ма |
ца допуњавала и полепшавала; па и њу је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем што мање вар |
авље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, који гради кућу, нек је с |
не?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S |
ко је трајало и још десетак дана, докле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша |
да сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слушала и као да се поносила, што сад она изд |
осумњаше, да му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сиса |
је вршила дужност женину и материну, те Даница више није дангубила у школи.</p> <p>Даница је да |
је онај учитељ загорички, Радиша! рече Даница утрчавши у собу матери.</p> <p>— Па нека га, дет |
} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад |
сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! рече Даница.</p> <p>Радиша сасвим механички пође у собу, па |
олу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; чак најлепша у Србији! почуди се |
и село њега и он <pb n="344" /> село, и Даница њега и он Даницу.{S} После кише сунце увек лепше |
рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва дочекала, да после и она има велике |
ер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је |
осватица, Миљкова домаћица Станика, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та је |
ато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у њега, особи |
и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омлад |
ећ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су остали с |
вако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Груји и Станојки, да је даду да и |
мо...</p> <p>Тешећи овако себе Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању |
ко не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише преоблада разлог |
о у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне чистоте вентилациј |
а је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, који су схватили свој |
дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од доње светлости, која |
овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво с |
орици а под истим даном премештена је и Даница за учитељицу тога одељења с новим презименом.{S} |
рици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко својих познаница и учен |
шао је испит и настао распуст школски и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад у |
у теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе |
/head> <p>Још пре испита у једној шетњи Даница заустави Радишу и с неким жаром у лицу запита га |
испросио!</p> <p>— Врло добро! одговори Даница: нек ти је срећно, Грујо!{S} Таман да нисам сама |
је било потребно не толико с тога, што Даница није умела да ради, колико с тога, да Радиша вид |
ла, кад се очекивала принова.{S} У Мају Даница роди опет сина и надену му име Милован.</p> <p>И |
окушао да направи и по какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка |
и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опе |
и и разговора; изиђи и прими га!</p> <p>Даница послуша мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа м |
ш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Даница подиже очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним |
“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много издвајала од сеоскога жив |
ица више није дангубила у школи.</p> <p>Даница је дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напр |
ош ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и господ |
шину школу, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, |
за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, |
ше о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали на то, да је даду и да |
де Јелена јавља Еразму како се осетила, Даници се објасни и њено чуђење, што јој игра под појас |
е било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим |
и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Даници поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механск |
искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или не прими и поступи |
ке.{S} Радиши је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци дош |
е кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} Заклањао је од свакога те |
је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била |
аничин рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још није имал |
и мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакшавале бол, под којим се савијал |
И та је дружба необично много чинила и Даници, за упознавање са селом и животом сеоским, и Ста |
ан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на преданом и правилном раду и пожелео |
ли и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости у кући, те је то потп |
је она имала свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише тр |
у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја |
ан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај рад пун такта, пун живота, поступн |
иша и тако је и радио заједно са својом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женске.{S} Р |
неки Радиша Здравковић са својом женом Даницом такође учитељицом у истом месту.{S} О томе учит |
>На Крсманову је славу дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати к |
ша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља |
о стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снахе његове.{S} Деда Радивоје говораше: „Господ |
колу), Радиша је примио II разред, а за Даницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две годин |
356" /> је примио Даничин III у IV а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} И опет су |
о је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница јој је показала: како и <pb n="277" / |
ема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви |
воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да н |
није но икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба |
р био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете и сами замислити.</p> <p>Тако се ова |
<pb n="344" /> село, и Даница њега и он Даницу.{S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А после |
е ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их пр |
xml:id="SRP19102_C10.10"> <head>10.{S} Даничин рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прв |
школу, Радиша <pb n="356" /> је примио Даничин III у IV а за Даницу су примљени новаци у I прв |
ница запрегнула те куми опрала судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљ |
обу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те |
а ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила дужност женину и мате |
камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва скувала три бакрача пекмеза себи |
да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина учионица, само с мање слика по зидовима.{S} А |
повнога, него је све урадила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књижница Радишина, пун |
ој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је принова унела у кућу њихову и плач и песму, |
уређује?</p> <p>— Ми, све три, одговори Даничина мајка.</p> <p>— Које три? запита Радиша и не с |
и заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина мајка повири на врата, да види шта раде; и кад |
ресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут Даничина мајка завири у колевку кумину и види ваздан не |
су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћице.{S} И колико су |
о неписмених мајстора по варошима.{S} А Даничине су ученице уносиле новине и поправке у ношњи и |
р и даље.{S} Гледале су и женске радове Даничине и њене матере и сестре Зоре, и често нису могл |
а дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да они не треба ни да се у |
а.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Даничине, да сваког дана буду друга јела и да она буду |
.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњачили.</p> </div> < |
Ту су и разноврсни радови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих двоје погледају ову пуноћу, не м |
ећ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршила основну школу, онда сви |
за школу, за оба одељења.{S} И одељење Даничино рачунао је са 30 ученика, и тако је израчунао, |
неколико кола све ствари и покућанство Даничино и њене матере и сви пошли, које пешке, које на |
ане од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој згради отварани св |
да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; кажи слободно.{S} Ти господина знаш по чувењу; зн |
о, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Груја испросио!</p> <p>— |
Најпосле мајка прекиде ћутање:</p> <p>— Дано, шта велиш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и |
заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он |
и ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре |
обично других дана...</p> <p>Дан је за даном пролазио и за кратко време све је село знало: да |
је...</head> <p>Тако је пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој срећи |
но друго одељење у Загорици а под истим даном премештена је и Даница за учитељицу тога одељења |
, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким поразговара |
скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ |
д ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и п |
лима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате |
ата мајстори су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово све било с |
е ново?{S} Господин Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зо |
нђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, господ |
благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И поново се |
и до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрните овако к мени |
у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана |
напред!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док двојица највећих нису дошли најпосле).{S} Сад |
школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином по пољу и по зим |
Радишину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он с |
му, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колики |
војом женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и мн |
ило да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка по |
оброга мајстора па му је <pb n="254" /> дао нацрт и до ситница избележио и испричао како што тр |
ојица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, са с |
м у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипа |
атвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да сами огледају како рад |
36" /> после да рачунају.{S} Зато им је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим који |
свемогућем и милостивом Богу, што им је дао здравља да изврше један део посла, за који су и пош |
износи његово окућиште с њивом, коју је дао за градину школску, и да му премести кућу о свом тр |
ога сиромашка, да одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана вукао |
на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема ни |
егледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли |
аве буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме исече он |
лне полигоне и круг од јачега картона и дао деци с по једном непотребном новином, да и она тако |
упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против |
било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им |
радан Радиша изнео једно кукасто дрво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке преви |
, те упутио омладину промишљеном раду и дао основу за многе занате, који данас ево и напредују |
Зовнуо га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претп |
рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да би |
мет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! благосиљаху сељани, пливај |
да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако како велиш! |
ревикаше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газда М |
е ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једн |
{S} Радиша се онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда |
опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре |
било све теже.{S} Само је један одговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда |
м Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њој.</p> <p>На Преображење, 1910.</ |
тицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли, и |
школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају |
а сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану |
не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо |
не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и природно почео је овако:</p> <p>„У |
остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То леп |
е су долазити жене на бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну. |
ему усавршава што више може: онда ће се даровитост његова прометнути у промишљеност а инат у од |
ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n="151" /> Радиша нареди да стану у ред и у |
уду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, греда, дирека, рогова и летава.{S} Ваљало је пр |
окле и цигала, креча и песка за зидове, дасака за патос и таван, летава за плафоне и кров, гред |
одсечене јапије: греда, ја дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Р |
крају стара апсана а садања судница од дасака и покривена шиндром.{S} Пред школом је с леве ст |
плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране него и застрвене |
ене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој школи.{S} Тако и план нап |
вала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разу |
може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у |
и сваки дан састругао онолико пута више дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало |
зори и столарска врата (сложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и стари |
јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се |
де, може ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није ску |
зго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропад |
ћи како Милета замазује оне рупе између дасака да не излази топлота и не иде зима и прашина, за |
адиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада прашина.{S} Онда запита „ |
блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, п |
та; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго д |
оже ли мацке да развали и нешто од оних дасака да направи.{S} Груја оде и донесе поздравље од к |
авије и окује сама колица код попречних дасака. <pb n="161" /> Али тога нема; а да наручује чак |
те од пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји у висини средине груди а далеко с |
киром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто |
па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} Онда је помакну по ономе платну и одсече друг |
его једна општа, али висока од земље на даскама, са сламом и лепом чистом шареницом или поњавам |
9" /> како се деца муче носећи земљу на даскама и мотикама а знајући колика је то потреба свако |
е јевтино снабдева све село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покривају црепом.{S} Цигл |
да се крече, него би и даље таванисали даскама, као што је била таванисана и судница.{S} Морам |
средини, а без плафона, него са широким даскама преко греда.{S} И само је ова учионица била пат |
вета и дебеле даске а појачан попречним даскама; а преко попречних да удари по једну пречагу па |
е, и нужник ископан, ограђен и покривен даскама, и дрва настругано за више од недељу дана.{S} И |
е било него да их износи направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он |
ро је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то |
ија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа са задружне стружнице тражиле су с |
ити, с таваном који се кречи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и |
иша се загледа у оне две дебеле растове даске, дуже од највећега човека, на које су легали крив |
} Зато је поручивао из Јелака свакојаке даске, велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, о |
кова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним даскама; а преко попречних да |
амо све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша |
ају.{S} Али у целом селу нигде стругане даске, греде и дирека, него све дељано; нигде ни најмањ |
могао да окренеш трупац, да састругане даске дођу једна <hi>на</hi> другу, па да их састружеш |
пречагу па да је боље утврди за главне даске, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} |
овако! да точак направи од једноставне даске, па да га појача са две попречне пречанице; да ме |
А погледајте и доле ове лепе и углађене даске, које нити су хладне као цигла и камен, ни прашљи |
уже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити |
12" /> или раздаље, према томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало зам |
ти, јер је оно имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, |
S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, а |
ланине Јелака, где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дошли на с |
, по којој су чагарале потковице као по даски.{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у школу, те |
S} И само је ова учионица била патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобљ |
обље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда столарска једнокрилна а прозори |
S} А кад су и прозори намештени, и собе даском попођене, и пећи намештене, онда су говорили, ка |
пе између дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака |
онда се улази у предсобље непопођено ни даском, ни циглом, ни каменом, с леве стране је једна м |
, ашов, сикиру, будак, лопату, грабуље, даску, греду, сврдао, тестере, лишће од разног дрвећа, |
клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску метар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, |
„у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између себе“... одговараху <pb n="118" /> деца |
и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак носили.{S} Неки се |
докле му грашке зноја не облију чело и даску не углади као лист хартије за писање.{S} И од ове |
ну ону састругану половину на ону другу даску, обележи писаљком и рече Груји, да и њу саструже |
ође Груји и рече му, да преструже једну даску преко половине.{S} Онда узе једну половину и обел |
дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми |
та Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па да вас оста |
ој: именителни јелен, родителни јелена, дателни јелену, винителни јелена, звателни јелене и тво |
и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n="348" /> он слободно управља |
маже додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распуст, д |
раво вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ |
дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и у њих све своје пос |
болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади з |
суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; |
морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакали од радости, а старији го |
а нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нем |
рањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пустити да греше па их он |
то говораху, да све ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И пр |
И само за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарски посао, платили |
сне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га остављати овде |
н премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре него за |
утра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља |
остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су |
умете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар. |
с има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја до |
че село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и са |
ке за други разред, али им их није хтео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је |
писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{ |
имо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи ч |
ече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете. |
слио, само није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и поженити!{S} И не мож |
мало застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треб |
је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им год затреба...< |
еба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им год затреба...</p> <p>Радиша и Миљко з |
е школске зграде, неће затварати школу, дахнули су душом и удвостручили снагу око грађења нове |
т за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне мучне неодлучности, да |
ви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се решило неко крупно народно пит |
вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Је |
Радиша и сви његови укућани и пријатељи дахнуше душом, а према капетану и клеветнику и добротво |
у Миливоју“, по своме умењу и нахођењу, даш једнога <hi>Радишу</hi>, </p> <p>Посвећује овај сво |
кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га |
и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва дочека и пого |
„Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја вели |
адиша са прилично опорости.</p> <p>— Не даш? понови капетан.</p> <p>- Не дам! потврди Радиша и |
м!“ и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до |
реместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда |
грађена је у једном крају до школе мала дашчара за оставу иструганих дрва, те да не кисну, и у |
оларска врата (сложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и старије у селу |
љало је сада пригодити оне две попречне дашчице, што затварају колица, и дно.{S} Попречне је ва |
не.{S} Онда опет помаче конац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу |
по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако |
ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то спремио и положи је на кра |
двадесет што смо долазили теби у школу, два су жењена а тројица су испросили девојке, и ми би с |
ао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све |
а прстима:{S} Један! (Подигните се).{S} Два! (Спустите се).{S} Један! — Два! — Један! — Два!{S} |
че:{S} Господине, ово је моја снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово треће много занемог |
се).{S} Два! (Спустите се).{S} Један! — Два! — Један! — Два!{S} Сад ћете да радите само главом. |
кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! — Два! — Један! — Два! — — — Опружите рук |
S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — Два! — Кад пружите напред, гледајте да вам стоје равно, |
ожете.{S} Хајдете још мало:{S} Један! — Два!— Један! — Два! — - -Хајде сад, да дижете руке у ст |
устите се).{S} Један! — Два! — Један! — Два!{S} Сад ћете да радите само главом.{S} Окрените гла |
и спустите.{S} Један! — Два! — Један! — Два! — Један! — Два! — — — Опружите руке напред! — Сад |
едан! — Два! — Један! — Два! — Један! — Два! — — — Опружите руке напред! — Сад их раширите! -— |
те још мало:{S} Један! — Два!— Један! — Два! — - -Хајде сад, да дижете руке у страну, овако, по |
другојаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два наз |
а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их |
она два код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако |
иша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S |
S} Ево, овако.{S} Саставите палац и ова два прста до њега, овако!...{S} Ставите их сад најпре н |
у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S} Коли |
ку дигло се на јуначног Милоша и његова два побратима, али су од јуначких десница њихових Турци |
ове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу в |
овест од капетана, да село Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Р |
руге стране, оставивши ширине толико да два човека ласно могу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, |
тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Познајете ли о |
авило план за зграду с две учионице, за два одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо |
поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и |
ао мало јаче, како су сутрадан долетела два врана гаврана са крвава поља Косовога и носила руку |
о да начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опе |
S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има два — десет или <hi>двадесет</hi>.{S} У овом трећем ред |
е стране и од капије с друге стране, на два метра ширине и рече ученицима, да ово прекопају.{S} |
и да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — Два! |
дине школског рада.{S} Мало пре тога на два три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад |
кад је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи |
н, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} |
стати на једнога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биро |
нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, |
тања, која води њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С леве стране је дугачак општи |
и оне наше: „Мајстор Пена, од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче не може н |
му, да му свуда вреди оно „од три клена два вретена па и она два крива“, и да данас учитељи њег |
добра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својој замишљао њ |
почети од места.{S} Зато су и била она два излета, не само да Радиша види своје село него и да |
о је још један младић, чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли п |
на два слова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењке!.{S} |
а ли можете још лепше!..{S} Хајдете она два код столице!{S} Преврните!..{S} Правите сад она код |
р код ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем |
код ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} |
оно „од три клена два вретена па и она два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледа |
би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек |
мо је Радиши најтеже било, да споји она два принципа, да сложи оно, што је најпростије, с оним, |
ње.{S} И ми смо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова је доста и из овога села за то осл |
а једна млада удовичица позгоднацна, са два мушкарчића и једном девојчицом од две три године; ч |
и.{S} Прво је смислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду |
ују у разним познатим речима највише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таб |
ећена нова зграда школска у Загорици са два одељења.</p> <p>Тако је просто, искрено и срдачно п |
живите заједно, да чините једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, |
ла на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је св |
слава и хвала нашим старима, који поред два огромна, страшна и крвава рата, и баш за време њино |
ном разговору ручали и поседели више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ру |
уде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и обашка с |
ћ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а с |
адиша Здравковић“</p> </quote> <p>После два дана Радиши је саопштено у Министарству, да је пост |
зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта ј |
ученицима кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опе |
продужаваше: „Лези, лези, лези...{S} И два су најјача ђака требала, да га поново положе потрбу |
зграду с две учионице, за два одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили пос |
: како има неколико стотина манастира и два три пута толико калуђера и како проводе време само |
средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испо |
асред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујући с децом по околини школс |
кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, |
школи</head> <p>Пошто су овако путовали два сата кроз села и још пун један сат кроз планину, до |
S} Чим се упрело за један растегљај или два, Радиша је показао, како ће онај то упредено да уви |
, одакле свако дете понесе по један или два <pb n="116" /> камена.{S} Деца рекоше, да има и ту |
т камен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површину коју му т |
наки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно један на друго |
кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! — Два! — Је |
рвом да <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомил |
hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да се веже за г |
водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а |
ме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и потражио од газ |
о: „Зато, драги мој пријатељу, ми имамо два јака разлога: прво, желимо свакоме да повећамо њего |
једнаке.{S} Према овоме требало је само два димњака, онде где се зидови укрштају.{S} Предсобље |
апетанову заповест: да свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви |
ио лепе шестаре и продавао их ђацима по два гроша; други је лепо писао, те имућнијим друговима |
тао да иду кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су |
ише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су остави |
до године.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у школу, распоредио по клупама и казао как |
ванаест у „туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како је ум |
желео, и узимао према величини њиној по два, три и <pb n="39" /> четири гроша за један.{S} Поре |
менту високом читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Табл |
а се не изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} |
е из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један према вратима а други с оне друге ст |
еца попамте слова и да их изговарају по два — три, развучено, на слогове, да их <hi>шчитавају</ |
је Радиша отворио све прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са |
једнокрилна а прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки. |
о је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред вратима школским била готова.{S} Ва |
и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано!.. <pb n="80" |
ицу.{S} Из овога ходника водила су опет два али затворена: један у једно крило а други у друго |
у:{S} Једанпут један јес’ један; двапут два јесу четири; двапут три јесу шест; двапут четири је |
олико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и тако даље он з |
лико је у једном реду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у три |
и раде слободно.{S} Клупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто |
же за грану, оно се гради овако, између два дирека.{S} Нађите конопац!..{S} Је ли то мушко или |
школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{ |
опа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви |
а леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге стране. |
код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово |
е сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу он |
ио као краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <p |
ом другом опет има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има два — десет или <hi>двадесет< |
/hi>?..{S} Која се чују кад се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у <hi>три</hi>?..{S} Која с |
е оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањц |
ше.{S} Њих тројица нађоше једну собу за двадесет гроша месечно, па сваки ухвати по једно ћоше и |
азвитак човеков, те да младићи данас од двадесет година знају више но некад старци од шездесет |
а; а осташе само старци и младићи испод двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло н |
т, остане деведесет; кад се од сто узме двадесет, остане осамдесет... и тако даље, док не остан |
сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет!..{S} Узмите тридесет!..{S} Узмите четрдесет!. |
сет!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите двадесет!..{S} Колико је на клупи?..{S} Узмите тридесет |
па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачко; |
зишли читави момци, младићи око и преко двадесет година!{S} Ту су му представили кречаре, цигла |
да се идуће Недеље искупи код школе око двадесет младића од 15 па до 20 година, а неки су имали |
<pb n="173" /> од њих?..{S} Да поделимо двадесет за двојицу!..{S} Да им поделимо тридесет!..{S} |
да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{S} Поред овога и благ |
S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у три реда?..{S} Које је веће: |
з Подгорине:</p> <p>— Господине, од нас двадесет што смо долазили теби у школу, два су жењена а |
i> ова реда, он има два — десет или <hi>двадесет</hi>.{S} У овом трећем реду је опет десет.{S} |
вукао и довукао: десетину кола смонице, двадесетину кола црнице и неколико кола песка.{S} А Рад |
моја школа и моје село бити после само двадесетину година!...</p> </div> <div type="chapter" x |
у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најм |
и су снопићи истинских гушчијих пера по дванаест у „туцету“ и продавала су се по два три за дес |
нда су градили све по једанаест, све по дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, колико |
ори: „Кад роди могу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не могу |
oup" xml:id="SRP19102_P12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>ПОЛИТИКА У ШКОЛИ</head> <div typ |
и ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисл |
дан јес’ један; двапут два јесу четири; двапут три јесу шест; двапут четири јесу осам; двапут п |
три јесу шест; двапут четири јесу осам; двапут пет јесу десет... и тако даље.{S} И опет „пресли |
ас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапут два јесу четири; двапут три јесу шест; двапут че |
два јесу четири; двапут три јесу шест; двапут четири јесу осам; двапут пет јесу десет... и так |
руже онолико комада колико затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоз |
у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљивије разносио по селу.{S |
ло да Томи од општинске утрине где хоће двапут више земље но што износи његово окућиште с њивом |
Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојк |
о на грађевини колико мајстора толико и двапут више оних других, немајстора.{S} И зато је посао |
у тако, да први добије један део, други двапут толико а трећи колико ова обадвојица.{S} Онда ст |
е добити 16 и по и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута |
о штедњак, јер са њиме свака кућа троши двапут и трипут мање дрва него што је пре трошила, а он |
пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја је одређени му посао свршио; само |
и робова скоро пет векова; дакле, скоро двапут кише него што је био у својој држави, под својим |
ако је и јевтиније - инжењер каже скоро двапут - а <pb n="226" /> овако ћемо и школу направити |
ишта хитно; па, да не би остављао школу двапут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде |
рао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и тако да |
један чекић, по оке свакојаких јексера, две тестије, 30 букварова, 30 камених таблица, кутију к |
ако ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а преко овог |
дан сто и једну столицу за његову собу, две метле, једну секиру и једно „дунђерско“ тестере за |
ме послу.{S} И тако се промучио годину, две и три дана, усавршавајући се, поред своје струке, и |
као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосл |
дворишта су нужници са четири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А |
увати децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} |
ад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге н |
рните тај лист!{S} И с друге стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То је < |
д једноставне даске, па да га појача са две попречне пречанице; да место гвоздене осовине напра |
пиће поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико |
његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак мил |
пријатеља посташе љути непријатељи и од две партије посташе три.{S} И од сад свака је позивала |
а два мушкарчића и једном девојчицом од две три године; човек јој је погинуо у првом рату, а ка |
и даље улази се у учионицу, начињену од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, него |
су примљени нови у I разред.{S} За ове две године дакле попримана су сва деца од осам година п |
окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет |
о је опет правим линијама и с оне друге две стране, те је добио четири правилне Фигуре, четири |
две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: |
није могао.{S} На њему се јасно опажале две природе: једна осећајна, која је јача од њега, којо |
и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога јединчета! |
ршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне две попречне дашчице, што затварају колица, и дно.{S} П |
ога небојше.{S} Радиша се загледа у оне две дебеле растове даске, дуже од највећега човека, на |
о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари нера |
ен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи падоше некако необично и помисли у себи:{S} И |
се завршује школска година па да се те две свечаности споје.{S} Свештеник му обећа, и од сад с |
мо да узимамо по две десетке.{S} Узмите две!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите још две!..{S} К |
о <pb n="199" /> па се и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Ра |
тину, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, |
узана путања и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару |
учити најмање пет лекција: три за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж |
направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се |
али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, |
, као ове године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да д |
упио својим ученицима у оближњој механи две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио, па су |
ме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам |
позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да |
лике ђаке, који ће му долазити још само две године.</p> <p>Што се тиче металних радова и оних б |
све по две!..{S} На колико места има по две?..{S} Уредите све по три заједно!..{S} На колико ме |
вља на клупу). „Уредите на клупи све по две!..{S} На колико места има по две?..{S} Уредите све |
је кад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико није п |
е на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десетке.{S} Узмите две!..{S} Колико је остало?..{S} |
, да је село направило план за зграду с две учионице, за два одељења и два стана за учитеље, те |
рата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и |
м је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још д |
ве а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изну |
и ударише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био гото |
рече Радиша госпођи.</p> <p>— Само њих две, господине; немам више никога, одговори госпођа.</p |
ош две!..{S} Колико је остало?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све |
а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако докле не оставе све).{S} Сад да узимате п |
ко вам је сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клуп |
..{S} Колико је остало?..{S} Узмите још две!..{S} Колико је остало?..{S} Још две! (И тако даље |
почеше да помажу.{S} За час донеше још две три мотике од оближњих кућа и за неколико минута би |
поправља човека и његов живот.</p> <p>„Две поправке дакле имам да вршим, говорио је Радиша у с |
арод“.{S} Само „изроди“ осташе у другим двема странкама или неутрални.{S} И она наброја „девет |
се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју |
а и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} У књигама има како се пече креч, како се и о |
белих, колико музара а колико јаловица, двизака, овнова и јагањаца, колико је стотина лешњика к |
песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише војске на Косову пољу широкоме.)“ Радиша |
право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — колико грађење буде трајало, |
страна или знање и умење.{S} А од овога двога последњега умење је стављано пре знања.{S} Јер и |
кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе |
и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих (консервативаца), који су већ |
у а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како је тешко разбијати камење, без барута и вел |
што другојаче.{S} За тридесет година ни двоје деце нисам имао потпуно једнаке.{S} Свако на свој |
а ни самога човека; а што усавршава ово двоје, то усавршава и човека, и обрнуто.</p> <p>На прво |
богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се |
ига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и |
загоричана, те је данас уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме ка |
, и требало је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролаз |
ови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, да су св |
ће господин пресудити овај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им рече: |
S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док двојица највећих нису дошли најпосле).{S} Сад пођите та |
господина.“ „Можемо, господине; нас смо двојица; обојица с коњима, па ћемо на једнога ствари, а |
деца, Радиша нареди, да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша ст |
чистаљкама, па да улазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с б |
их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица заједно, него сваки за себе; само ваља |
ица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док двојица највећих нису дошл |
име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас двојица!.. |
та: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше руком где.{S} Он се се |
свим озбиљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти, господин |
она намештају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако је к |
ат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био |
ћи ђаке нашао је само једнога прљавога, двојицу необучену, тројицу неошишану, четворицу с непос |
пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако шт |
диницама заједно. „Да поделимо десет за двојицу.{S} Колико дође свакоме <pb n="173" /> од њих?. |
/> од њих?..{S} Да поделимо двадесет за двојицу!..{S} Да им поделимо тридесет!..{S} Да им подел |
иде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли до по в |
другога, тако исто и још мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку по душевним особинама.{S} У сва |
а заложе, па се онда вратили, оставивши двојицу оближњих, да ложе до мрака па онда да метну кој |
је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на ј |
има?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште јевтино, јер се, вел |
у га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац |
млада је седела с њима заједно, а није дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то било по в |
!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те нам преседне свадба!“..< |
авога багрена, као око школе њихове.{S} Дворишта су већином очишћена и корова у њима нема, а ђу |
а, низ коју се сливала вода из половине дворишта и отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу баца |
А подрум само испод кујне с вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман је идућег лета почео и до јес |
вориште за одмор и играње.{S} С улице и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 м. широк а |
и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужници са четири преграде: две за ђаке и п |
вно се издиже велика гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила каме |
умели не само да израчунавају површину дворишта, њива и ливада, него и да сниме свако земљиште |
Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђена великим прошћем или дугачким и дебели |
ака је скоро кућа имала камене прагове, двориште пред кућом и путању од капије до куће попођене |
{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе загоричке почело је да се пуни још |
ам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио, да двориште школско није уравњено како ваља и да ће му прв |
отово.{S} Милина је била погледати сада двориште.{S} А колико се тек изненадио кмет Миљко, кад |
Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште заједничко и за људе и за сву стоку, те према |
><pb n="224" /> Између улице и школе је двориште за одмор и играње.{S} С улице и дворишта улази |
обућу, и свака ситница.{S} И цело им је двориште, заједно с његовим совралуцима, изгледало као |
управљао, и за неколико часова цело је двориште школско било као умивен, очешљан и лепо обучен |
да је затрпају и тако уравне и прошире двориште.{S} Каза им и одакле земљу да узимају.{S} Више |
ече Груји, да затрпа све рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гради |
макар шљунка за стазу, тако, да је цело двориште изгледало као неки модерни парк с пространом в |
ада.{S} Треба да буде довољно пространо двориште.{S} Треба да буде зграда једнокатна.{S} Треба |
крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је цела зграда личила на штампано сло |
аде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S |
устали су, обукли се, умили и изашли у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда и газдарица су по ва |
стрејом са све четири стране и с узаним двориштем.{S} Унутра је пространа соба с ниским таваном |
ојим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, <pb n="95" /> на воћу, стоци и на становниц |
морите!..“</p> <p>Од школе до капије на дворишту школскоме била је крива узана путања и на њој |
ена нарочита места угођена за њу.{S} По дворишту је распоређено свакојако дрвеће тако, да веће |
се поскидале с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују вредн |
е, да се спава.{S} Док су они прошли по дворишту, постеља је већ била намештена за Радишу и Мил |
а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, јо |
ве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишту иза школе је стан за послужитеља, с једном већ |
састругао сваку суву грану на воћкама у дворишту Миљковом, те су оне изгледале као подмлађене и |
реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту калдрмисаном.{S} Друго, прозори свуда са стакл |
S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано рубље бело као снег, прострто да се суш |
За кратко време никога више није било у дворишту школском.{S} Остао је само Радиша с кметом Миљ |
а то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је свака сува грана и прекраћене он |
њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту, кад су насипали игралиште.{S} Одатле су повла |
е покропи сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} П |
ше царица Милица, која је сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушевачко, да с |
е страшнога косовскога покоља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је сна |
— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за т |
господина министра, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли |
ве попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, |
уме да прочита оно испод столице?..{S} Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?.. |
ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову |
зашто: што је погрешно извештена.{S} Но де сад да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви д |
небојше.{S} Радиша се загледа у оне две дебеле растове даске, дуже од највећега човека, на које |
и без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним даскама; а преко попре |
свакојаке даске, велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито оне, што немају много ч |
ограђена великим прошћем или дугачким и дебелим врљикама и да је тако исто заграђена готово сва |
ким таваном, који је на средини подупрт дебелим растовим диреком.{S} Од дирека с обе стране су |
патосао циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубов |
hi>?..{S} Него какво је?..{S} Нађите му дебло!..{S} Нађите му гране!..{S} Нађите му оно у земљи |
лепше израђивали.{S} Једни израђују од дебље хартије троугле, четвороугле, многоугле, коцке и |
ради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено?..{S} |
.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Р |
ма томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало замисли па рече: „То право |
/> после да рачунају.{S} Зато им је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим који нап |
о да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака и колика м |
је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва ок |
у, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S} Изграде и столове, на којима ће р |
ало сламе, пазећи, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело за један растегљај или два, Р |
друге, па у сваку углави по један прут дебљине обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ присећа |
аде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Радиша се срдачно захвали, и кад је |
овако: кад се од сто узме десет, остане деведесет; кад се од сто узме двадесет, остане осамдесе |
S} Поделите им осамдесет!..{S} Поделите деведесет!..{S} Сто!..“ Овако су делили и за петорицу и |
оћа унутарња, душевна, убија душу.{S} И деведесет и девет болести од сто и телесних и душевних |
дова, онда он има девет — десет или <hi>деведесет</hi>.{S} И у овом последњем је десет.{S} Ко и |
куће и једнога свога најбољега друга за девера, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе |
руја се венча са Станојком и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Г |
S} Кад је било време, изишла је млада с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у обли |
о на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико вам је |
ових <hi>девет</hi> редова, онда он има девет — десет или <hi>деведесет</hi>.{S} И у овом после |
ушке или ђулету из топа требало више од девет година па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете |
ите осам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите девет!..{S} Како је сад?..{S} Сад ћемо овако.{S} Остави |
, душевна, убија душу.{S} И деведесет и девет болести од сто и телесних и душевних или моралних |
и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Богдане.</l> < |
иди ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Богдана.</l |
и Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, к |
завриштало девет добрих коња, залајало девет љутих лава, закликтало девет соколова: и <pb n="1 |
авриштало девет добрих коња, и залајало девет љутих лава и закликтало девет соколова, па мајка |
а је „закукало девет удовица, заплакало девет сиротица, завриштало девет добрих коња, залајало |
њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет удовица, заплакало девет сиротица, завриштало дев |
, залајало девет љутих лава, закликтало девет соколова: и <pb n="109" /> ту мајка тврда срца би |
залајало девет љутих лава и закликтало девет соколова, па мајка „тврда срца била, да од срца с |
а, заплакало девет сиротица, завриштало девет добрих коња, залајало девет љутих лава, закликтал |
ила голема туга.{S} А кад је завриштало девет добрих коња, и залајало девет љутих лава и заклик |
о, дошла су и деца у школу, после равно девет месеца.{S} Време таман доста велико да се заборав |
есет од осам десетака?..{S} Колико је у девет редова?..{S} Колико је ту десетака или десетица?. |
едам?..{S} Колико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свако |
} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети ред!..{S} Пребројте |
ест</hi>?..{S} А у <hi>осам</hi>?.. <hi>девет</hi>?..{S} У <hi>десет</hi>?..{S} Шта се чује кад |
је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> редова, онда он има девет — десет или <hi>де |
анкама или неутрални.{S} И она наброја „девет десетина“.</p> </div> <pb n="346" /> <div type="c |
roup" xml:id="SRP19102_P9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>ЧЕТВРТА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div |
да изиђе.{S} За тим су тражили, колико деветака има у сто, колико осмица, седмица и тако даље{ |
лико је у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих |
је седмица?..{S} Колико је осмица?..{S} Деветица?..{S} Сад завите у хартију и оставите!...{S} Д |
М. Ђ. Милићевића „<title><hi>Емила</hi> деветнаестог века</title>“ од Алф.{S} Ескироса, који та |
чајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинама нема толико свађе и мржње |
сет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>де |
мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом све нап |
ачајнијега дана но што је женидба а код девојака удадба.{S} За онај радосни почетак и тужни свр |
ано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена и девојака загоричк |
и девојака.{S} Све израђује рука жена и девојака загоричких од конопље, лана и вуне.{S} Зато је |
ога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску |
служење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пуно девојака! рече Радиша госпођи.</p> <p>— Само њих две, г |
нтно лице, лепо очешљано, у лепом белом девојачком оделу сеоском, које је само понека варошка с |
а је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: видео сам је |
ко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу и о |
војке су загоричке имале првенства међу девојкама осталих села, и сваки се радовао, ако је мога |
.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва четири разр |
у знали, да они сирове не продају.{S} И девојке су загоричке имале првенства међу девојкама ост |
чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, само ако је с |
азним другим играма.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад |
у, два су жењена а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <pb n="231" /> |
ајем, како да не познајем!{S} Знам је и девојком: добро чељаде, много вредна и паметна...</p> < |
је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако |
а с неколицином још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особ |
и, сем једнога, који је отишао да проси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша, но какв |
доброга друга у животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћницу у великом послу пр |
Не бих се снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} |
позгоднацна, са два мушкарчића и једном девојчицом од две три године; човек јој је погинуо у пр |
ато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате овако д |
ешко одвикнути се.</p> <p>— Није тешко, деда, само кад људи хоће.{S} Како су се полако навикава |
адиша настави: „И толико није потребно, деда, кад смо здрави.{S} Лекари данас доказују, да чове |
тац Крсманов, а Даницу снахе његове.{S} Деда Радивоје говораше: „Господине и брате, син можеш д |
и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, |
ову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише очи, као да се сетио, да ће ту с |
истову причу о сејачу и семену, коју је деда Радивоје саслушао нетремице, као да је за клупом.{ |
p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће некако угреје, те и памет |
о су дочекани.{S} Радишу је грлио стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снахе његове.{S} |
вима жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запита, у |
него им помози да не погреше...“</p> <p>Деда Радивоје се забленуо у Радишу па не скида очију с |
поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не |
/p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p> <p>Миљко слеже ра |
школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да памти то турско доба и да може по |
убоко замисли па у себи рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?!“</p> <p>— Пишите министер |
да његов предлог може имати и „супротно дејство“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — бил |
је један издекламовао дивну и онда нову декламацију „<title>Дижите школе, деца вас моле</title> |
ј на пример 85 да поделе на три једнака дела или три једнаке гомиле, онда су на сваку метнули п |
њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С леве стране је дугачак општински кош а с дес |
ње и она мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи |
<pb n="183" /> лакших ствари из другог дела буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво |
hi> један део, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда ћемо најпр |
а, веровање и страх од последица рђавих дела а радовање и она мила готовост да се чине добра де |
људска: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код дец |
>Господину министру просвете и црквених дела</hi></p> <p>„<hi>Президијално</hi></p> <p>„У селу |
ова наука највише може да утиче на <hi>дела</hi> људска: да људи чине добро, а од рђавих дела |
дравље и снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Господњем“ и радовати се делу руку с |
тика је реч грчка и значи....“ „Речи се деле на „именителна“,и „прилагателна“, „бројителна“, „м |
страни, тако, да путања, која води њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С леве стра |
ита борба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбује своје чл |
. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште од собе за „заседање“, па таван |
„мацке“, на којима су пређашњи кметови делили правду и непокорне навраћали у покорност.{S} А с |
ве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, четворицу и тако даље |
делите деведесет!..{S} Сто!..“ Овако су делили и за петорицу и десеторицу, па су после огледали |
међу својим многобројним и разноврсним делима, покушао да у „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју |
љубави према јунацима нашим и јуначним делима њиховим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
једним створењем, да живимо заједно, да делимо сваку срећу и несрећу у животу, <pb n="241" /> д |
угом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда ћемо најпре метнути на свак |
могу допунити.{S} А негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге. |
Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у животу и дру |
а одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те да слави име |
.</p> <p>Тек трећег дана деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекал |
е, све под конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало поткрепише |
: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радован и ње |
{S} Радиша не беше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови уч |
тио децу на „одмор“, да доврше јучерање дело.</p> <p>Прво је почео с „читањем“.{S} Нађите око!. |
} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по имену његовом „Милунов Мост“, кој |
дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од п |
је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, |
> <p>Али Европа не одобри то неправедно дело руско, и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам |
школску годину, него и освећујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свим |
таде попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нек |
дрмџије отпочну посао и доврше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша зап |
а.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</hi> један део, другом два, |
он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, па дође Груји и рече му, да преструже је |
е или промени у новац, у паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у ус |
желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту б |
ек се и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од |
...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци делом доказали, да су примили занат, који није тако теж |
рад.{S} Ето прилике за право учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да |
ти у винограду Господњем“ и радовати се делу руку својих, заједно са својом вредном, али послом |
а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на н |
тругане даске, греде и дирека, него све дељано; нигде ни најмање <pb n="98" /> калдрме ни отеса |
к губио.{S} Били смо у турској држави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува виш |
на лаке и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве |
железницу, и он је видео, како Талијани дељу камен за мостове као да је од сира, и мостове град |
ила, да је он „потуљени“ опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно, ш |
да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то |
оста, доносили су камење и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а н |
из њих изручује; како се суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише градиле |
маља, и како је тешко угађати камење и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И |
ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како је тешко разбиј |
ашна, друго торбицу пасуља, треће читав дењчић сува меса, четврто јабука, пето јаја, шесто опет |
а осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу припада опет њему.{S} Али то |
од више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи |
ве природне појаве, и говор је саставни део природе човекове.{S} И осећања су морална и религис |
делова па првом да <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо н |
станове од учионица преграђен је један део с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишт |
о за тројицу тако, да први добије један део, други двапут толико а трећи колико ова обадвојица. |
, што им је дао здравља да изврше један део посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашњ |
м овога века ослободи се ево само један део његов, ни петина његова.{S} Оно друго је и данас по |
а ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, |
ајбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свега онога шт |
о да градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, добро би било, да п |
адишом рекла, како је ово неко „дурљиво дериште“, и покајала се што узеше „беду, на врат“.{S} А |
е и онога метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога страшнога чо |
, он има десет — десет, десет десетака, десет десетица <pb n="130" /> или <hi>сто</hi>.{S} Коли |
} Ко има све ово, он има десет — десет, десет десетака, десет десетица <pb n="130" /> или <hi>с |
има <hi>два</hi> ова реда, он има два — десет или <hi>двадесет</hi>.{S} У овом трећем реду је о |
има <hi>три</hi> ова реда, он има три — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом четвртом реду |
х <hi>седам</hi> редова, он има седам — десет или <hi>седамдесет</hi>.{S} И у овом осмом је дес |
hi>осам</hi> редова, онда он има осам — десет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом деветом реду |
hi>четири</hi> ова реда, он има четир — десет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И у овом петом реду је |
>девет</hi> редова, онда он има девет — десет или <hi>деведесет</hi>.{S} И у овом последњем је |
ових <hi>пет</hi> редова, он има пет — десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у овом шестом реду је |
есет.{S} Ко има све ово, он има десет — десет, десет десетака, десет десетица <pb n="130" /> ил |
вих <hi>шест</hi> редова, он има шест — десет или <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом реду је десе |
уће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="230" |
велика зграда не стане много и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n="218" /> |
туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Ра |
сетку!..{S} Пребројте, да ли истина има десет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{S} Пребројте и ту |
да пита даље: „Како се зове то, кад има десет десетака?..{S} Оставите једну на клупу!..{S} Коли |
њем је десет.{S} Ко има све ово, он има десет — десет, десет десетака, десет десетица <pb n="13 |
а или тачака.{S} У овом другом опет има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има два — де |
зову тачке.{S} Пребројте, је ли истина десет редова и је ли истина у сваком по десет ових тача |
аку хартију. (И даје им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по десет ових кромпирића ц |
еведесет</hi>.{S} И у овом последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има десет — десет, десет д |
i>седамдесет</hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> редова, онда |
hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> редова, о |
десет</hi>.{S} И у овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> редова, |
трдесет</hi>.{S} И у овом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</hi> редова, он има |
есет</hi>.{S} И у овом четвртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, он има ч |
едесет</hi>.{S} И у овом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>шест</hi> редова, он има |
о да каже све овако: кад се од сто узме десет, остане деведесет; кад се од сто узме двадесет, о |
есет пута више млека, и кокошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео крав |
те опет свих сто на гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на страну!..{S} Колико сте узели, а кол |
.{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите десет!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите двадесет!..{S |
е: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет!..{S} Узмите тридесет!..{S} |
ебројте их, јесу ли вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је остало?.{S} Узмите још десет?..{S} |
апетановом канцеларијом.{S} Кад прође и десет, Радиша и по други пут упита пандура, је ли га пр |
е опет десет!..{S} Колико је то десет и десет?..{S} Испод тога начините још десет!..{S} Колико |
ица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше |
врту.{S} Пребројте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{S} Нађи |
S} Нађите шести ред!..{S} Видите има ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова?..{S} Нађите с |
ака даску метар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до друге |
пред вратима капетанове канцеларије до десет.{S} Долазише и пролазише толики учитељи и учитељи |
ри часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{ |
цама и јединицама заједно. „Да поделимо десет за двојицу.{S} Колико дође свакоме <pb n="173" /> |
су пребојена врата и прозори и поручено десет нових клупа са по три седишта.{S} Радишина је жељ |
Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље с |
је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина, исто онако као лане по десет десетица, и |
иша рекао, да овако треба да направе по десет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb |
мају све.{S} Онда обрнуто, да се све по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи све по две!. |
не све саме тачке колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање |
о десет стотина, исто онако као лане по десет десетица, и рачунали су с њима исто онако.</p> <p |
ми ћемо теби да дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да да |
одговори: „Кад роди могу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не |
десет редова и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога ви |
њима је десет ових редова и у сваком по десет ових кромпирића црних, што се зову тачке.{S} Преб |
авили стотине и сваки их је направио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако треба да напра |
потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, |
направите опет десет!..{S} Колико је то десет и десет?..{S} Испод тога начините још десет!..{S} |
ко четири стотине кола креча, преко сто десет хиљада цигала и око педесет хиљада црепа.{S} И да |
лупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико вам је сад у |
сет</hi>.{S} У овом трећем реду је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има три — де |
!..{S} Сад у другом реду направите опет десет!..{S} Колико је то десет и десет?..{S} Испод тога |
вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} |
но и метните на клупу!..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели?..{S} А колико је онамо ос |
и, а колико је остало?..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели свега, а колико је још ост |
сетака или десетица?..{S} А колико је у десет редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} К |
ених пруга!..{S} Начините у једном реду десет котурова, овако! (Прави их на табли с почетка гор |
уку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да носе десет пута виш |
је Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопственицима да се даје само пет на ст |
во ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини п |
ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?..{S} Е, добр |
вапут четири јесу осам; двапут пет јесу десет... и тако даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет |
е и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, д |
S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бро |
онда, кад је он отворен.{S} У гломазних десет клупа поседало је око осамдесет ђака најразличниј |
.{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има толико војник |
.{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!.. |
..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико н |
ко је остало на гомили?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо оста |
, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи |
ли, а колико је остало?..{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте сад свега узели, а колико је на |
колико је овамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико сте сад узели свега, а колико је ост |
колико је онамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на кл |
а колико је још остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико није узето?.. |
т!..{S}Колико је остало?.{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} |
т и десет?..{S} Испод тога начините још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!.. |
иваду од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат мало јаче била је довр |
бројање.{S} У овом једном реду има <hi>десет</hi> ових црних орашчића или тачака.{S} У овом др |
осам</hi>?.. <hi>девет</hi>?..{S} У <hi>десет</hi>?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>сто</hi>?. |
oup" xml:id="SRP19102_P10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАЈСРЕЋНИЈА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> < |
а ће нам после требати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо |
њака је најновија принова: шума.{S} Пре десетак година Радиша је измолио још једно парче земље |
х почеше да се јављају.{S} И пријави се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и |
о да даје и ученицима својим.{S} И кроз десетак година код сваке је куће био барем по један баг |
ницима у оближњој механи две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио, па су се после малог |
било само од ових похода за пет, шест и десетак година.{S} Међутим, Радишини су ђаци и сами кал |
хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, према другим народима то ни |
на мотци.{S} Свака кућа има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе |
оба одељења.{S} Овако је трајало и још десетак дана, докле Даница није устала.{S} А да ово ниј |
дну!..{S} Колико сте узели, а колико је десетака остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} К |
дова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десетака?..{S} Колико је у девет редова?..{S} Колико је |
ова?..{S} Које је веће: педесет или пет десетака?..{S} Колико је у шест редова?..{S} Шта је то |
ма све ово, он има десет — десет, десет десетака, десет десетица <pb n="130" /> или <hi>сто</hi |
а даље: „Како се зове то, кад има десет десетака?..{S} Оставите једну на клупу!..{S} Колико вам |
ко је у девет редова?..{S} Колико је ту десетака или десетица?..{S} А колико је у десет редова? |
је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему десет!..{ |
<l>У тој војсци девет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића мај |
или неутрални.{S} И она наброја „девет десетина“.</p> </div> <pb n="346" /> <div type="chapter |
је овај неколико дана вукао и довукао: десетину кола смонице, двадесетину кола црнице и неколи |
поновиће се с десетицама, кад се једна десетица исече на јединице.{S} А главно је: очигледност |
ишло упоредно.{S} Из рачуна је последња десетица исечена на јединице и онда је рађено и с десет |
редова?..{S} Колико је ту десетака или десетица?..{S} А колико је у десет редова?..{S} Колико |
ма десет — десет, десет десетака, десет десетица <pb n="130" /> или <hi>сто</hi>.{S} Колико дак |
т стотина, исто онако као лане по десет десетица, и рачунали су с њима исто онако.</p> <p>Радиш |
аблицама.{S} За тим су мало рачунали са десетицама па их је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школ |
је имао, он се, још боље, послужио овим десетицама на картону, с којима су радила сва деца.</p> |
адње рачунске деца радила најпре с овим десетицама и јединицама на картону а после на таблицама |
<head>8.{S} Читање се продужује, рад с десетицама, игралиште и о Св. Сави</head> <p>Освиће прв |
и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. <pb n="239" /> Ове је године почело и писме |
га; а колико је потребно, поновиће се с десетицама, кад се једна десетица исече на јединице.{S} |
сечена на јединице и онда је рађено и с десетицама и јединицама заједно. „Да поделимо десет за |
што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и очигледно.{S} С јединицама је сматрао за н |
е ножице и свакоме исече ону стотине на десетице, па онда рече: „Метните <pb n="137" /> сад све |
Даниним ученицама.{S} Даница пуни пету десетицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде |
а да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S} Колико сте узели |
клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десетке.{S} Узмите две!..{S} Колико је остало?..{S} Узм |
че: „Метните <pb n="137" /> сад све ове десетке на једну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а оне д |
м по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете овако (показује), те да их не погуб |
рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге |
бли, да боље запамтите.{S} Извадите оне десетке за рачуњање!..{S} Извадите их из хартије!..{S} |
вите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам све |
ам свакоме по један лист хартије, да те десетке завијете овако и да пазите да их не изгубите... |
ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико је у њој?..{S} У |
ри реда?...{S} Које је веће: или четири десетке или четрдесет?..{S} Колико је у пет редова?..{S |
у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или тридесет?..{S} Колико је у четири реда?...{ |
само на мањем картону).{S} Нађите прву десетку!..{S} Пребројте, да ли истина има десет у њој!. |
у до друге.{S} Онда рече: „Узмите једну десетку!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} Узмите |
лико је на клупи?..{S} Узмите још једну десетку!..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?. |
што је корисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S |
<l>И у војсци девет Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Богдана.</l> <p>-------</p> <p>----- |
Сто!..“ Овако су делили и за петорицу и десеторицу, па су после огледали и за тројицу и четвори |
х тридесет година, од како сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, |
свеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p |
ар и „демагог“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Радишин унутарњи |
те на десну страну и на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на |
е отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стра |
оје је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запамтите ј |
ала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је добро знал |
о пером или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печатано или штампано и тако се гради по |
м, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у учи |
еве стране је дугачак општински кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара апса |
ву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно! — Обрните се опет |
рукописна и ова штампана или печатана с десне стране.{S} Почните редом!“..{S} Деца пишу, а Ради |
о</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, као што се гради по |
шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много другојаче од пи |
почето је намештање крајњега камења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено су |
ли само ова слова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, и |
ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То |
Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много другојаче печатано од пи |
<hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Нађите |
} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано или печатано.{S} Реците сви <hi>о</hi> |
S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} |
ва.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и тако се |
но сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме стајао је |
то слово написали!..{S} Ово печатано с десне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Д |
најпре оно с леве стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Где је <hi>с</hi> |
и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово ј |
егова два побратима, али су од јуначких десница њихових Турци падали као снопље... “ И тако даљ |
ну, из које су опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из п |
собље, из којега су водила троја врата: десно у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а право у „к |
мо очима.{S} Погледајте доле! — Горе! — Десно! — Лево! — Још једанпут.{S} Сад идите на место! — |
i>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово < |
одника лево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са по три прозора гледају на улицу. |
Обрните се натраг! — Опет к мени! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче |
ву на лево! — На десно! — На лево! — На десно! — На лево! — Доста.{S} Дигните <pb n="132" /> ру |
а десно! — Окрените главу на лево! — На десно! — На лево! — На десно! — На лево! — Доста.{S} Ди |
ана ова с десне руке.{S} Окрените се на десно! — Обрните се опет овамо к мени! — Обрните се на |
адите само главом.{S} Окрените главу на десно! — Окрените главу на лево! — На десно! — На лево! |
јурење и празно окретање „на лево“, „на десно“, или вешање и преметање на справама, којих у заг |
на слова?..{S} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте да |
опреко, да један крај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви окрените ону ст |
S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: личи на |
од коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је насликан < |
окрените левој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ов |
и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благослови |
симпатичан човек и, подижући десну руку десном образу, као да би хтео по војнички да салутира, |
ош једанпут на чело!{S} На груди!{S} На десну страну!{S} На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е са |
на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десну страну!,..{S} Сад на леву!..{S} Хајде још једанпу |
} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на леву страну.{S} Десна вам је страна о |
е у слова код хрта!..{S} Сад пређите на десну страну!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли ист |
: писано и штампано!..{S}Сад пређите на десну страну!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није |
пет се усправите! — Сад се накрећите на десну страну колико год можете! — Сад на леву! — Спусти |
ед и веома симпатичан човек и, подижући десну руку десном образу, као да би хтео по војнички да |
еве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој згради отва |
а).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам казао да су други! (Опет над |
Којима сам рекао да су први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреби исправља).{S} Сад ви |
ита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљним питањима може и одати, зашто је дошао.</p> <p> |
вши у собу матери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пусти |
а осећања до сад неосећана: отац мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу |
руштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови м |
оље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па ку |
после рече Радован: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже! |
реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба |
Јер су сви говорили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изу |
ке, на један напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — Два! — Кад пружите |
S} Пазите, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано г!..{S} На шта личи!. |
} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е |
ећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћ |
видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!. |
она код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е доста је |
ва код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пу |
{S} Начините сад само пола месеца!..{S} Дете још једно пола!..{S} И још једно!..{S} Начините са |
ку?..{S} Да видим, како је држите!..{S} Дете овако!..{S} Избришите то, па напишите друго!..{S} |
а озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како се пише <hi>т</ |
.{S} Ево гледајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад |
и тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S |
о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете другу!..{S} Трећу!..{S} Ко може сам?..{S} Је ли те |
ћете да направите један пун месец!..{S} Дете још један!..{S} Хајдете и трећи!..{S} Начините сад |
, снег, стог, свиња, слама, слава...{S} Дете ви!..</p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лакше је да каж |
низина, висина, равнина, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi |
<hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, |
мио се, уста, устукнути, умукнути...{S} Дете ви!..{S} Тако можемо да тражимо и слово <hi>с</hi> |
код игле, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како |
, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па н |
ту има свашта, па нам неко може навест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодни целога века |
новну школу, онда сви рекоше: штета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Да |
ђе колевци и подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо ка |
S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да п |
а и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тесте |
јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само |
/hi>, носи нешто, носи дрва, носи мајка дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — |
а ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Ра |
ао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете за школу, <pb n="69" /> дође судници и доведе га; |
ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„ |
гње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се и |
ме да напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да напише тата?. |
уме да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да напише мама?.. |
иле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје |
т, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> </di |
шта да јој одговори, него се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти |
{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема! |
у ласкале оне речи директорове: „кад је дете овако <hi>добро</hi>“, па помисли у себи: хвала, ш |
ра — одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} |
аца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те д |
а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о |
помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрам |
hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Ј |
сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Р |
S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p> |
науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане на сел |
о неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило књигу и дошло као једино писмено у селу, д |
је ту и породиља, које су донеле своје дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико |
и рекоше, да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам уч |
привремено: име и презиме, чије је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по |
казивању очева, и бележио како је које дете развијено и телом и душом, јер је опет са сваким н |
има највећу задругу, но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били |
лован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да дол |
не прекиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те нау |
агоричанина није више срамота, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој ку |
.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и почне |
у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. |
Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отиша |
S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свог |
е у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све нас. |
свакога месеца „за оно, веле, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по толико, да је <pb n="37 |
..{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не |
врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Р |
ица опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него св |
мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жа |
нож преко срца.{S} Па онога часа зграби дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити ов |
оље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиже покривач и виде, |
ет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни ласно; умириће се. |
је оно испод цркве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као у те |
те кад се каже за страшљивог човека или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} |
д наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договор |
ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар |
сам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; он |
било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одгово |
шу него и што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи ди |
а, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радованов.{S} Велика скроји и саши Радиши |
ини једну велику лесу, преко које свако дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, |
ма сиђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе по један или два <pb n="116" /> камена.{S} |
?..{S} Добро сте запамтили.{S} То свако дете и сваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. |
ојим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете вол |
нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може, господин |
мо нешто... <hi>Нана</hi>, тако по неко дете зове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то је једно цве |
а науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега научити како се ради с |
конопац!..{S} Је ли то мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли се |
лу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет је њен благотворан утицај у њему поч |
hi>сине</hi>, кад отац зове своје мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је ли тешко?..{S} Пазите |
и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, го |
реба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит с |
Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’! |
о их је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако |
внити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крошње ногараче, он по |
у слова!..{S} Испод бурета видите једно дете насликано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би мо |
току сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољо |
људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу пасуља, тр |
другој страни томе листу горе?.. (Једно дете: „Ово је, господине, свињска глава.“ Добро си река |
ла ти се много.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе најлепш |
це.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ књигу“.</p> <pb n="8" /> <p>Сви |
исли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему |
та прву реченицу; „Милица је била добро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „Милица“?“ - |
згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стевановић, којега су сви смат |
е и предлог, да даду у школу неко добро дете.{S} Сад почеше поново да се згледују: ко је и задр |
умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је |
на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељи |
и родитељима својим и свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“</p |
неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку песм |
а наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што ви |
сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај |
говори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А |
ве нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико који могаде и р |
дни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син истина може изуч |
{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Која се слова |
д ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред |
лизу <pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да по |
ти.{S} Радиша је највише упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је ме |
киселе воде.{S} Због краве је набавио и детелине и посејао је у једном крају градине, и ако је |
ила Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавили боље плугове, кој |
даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које хране стока има највиш |
} Да ли познајете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему сте п |
одине, ово је моја снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово треће много занемогло.“ Мало д |
хладноћа унутарња кочи духовне радње у детета, изазива страх и место љубави ствара мржњу и пре |
Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је отишао |
и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с де |
опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{ |
“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Јес |
а Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече |
твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њ |
вако пренагљивање могло би донети штете детету као и пупољку.</p> <p>Као што тело расте полако, |
и то прибележио.{S} И сваком је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут |
ава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим долази учење, и то прво о в |
лио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га |
ма и изгинуше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ пре |
S} Избацимо све ово и вратимо развијање детиње на прави природни пут, и наша ће наука бити мила |
веку за цео живот оно, што научи у доба детињско и младићско.{S} И кроз кратко време ви ћете ос |
нимљиво, да свако своје важније особине детињскога доба у главноме задржава и после, можда до г |
посматрао и сећао се свога села и свога детињства, чича Миладин викну: „Ено, господине, наше шк |
свадбених, а из свога села је он још из детињства доста и поборавио.{S} Зато га је сад и интере |
едини.{S} Ту се завршује наша младост и детињство, а почиње зрелост, после које долази и старос |
а, а Радиша добија школу; и престаје му детињство и безбрижан младићски живот, а отпочиње зрело |
ато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb n="258" /> |
к његов најмекши и душа најпримљивија у детињству.{S} Зато и остаје човеку за цео живот оно, шт |
да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству ишли у школу, па су после све заборавили; а н |
уда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувишну доброту и она ће му он |
болан устаде и почини онолика јунаштва, деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је |
време одмора, док се учионица ветрила, деца су чечала око школе под стрејом, по оним лепим тро |
ле.</p> <p>Кад је настало време ницања, деца су видела, да оно семе, што је посејано сувише пли |
окле год Радиша није казао да је доста, деца су ревносно доносила; а он је само поравњивао и да |
нову декламацију „<title>Дижите школе, деца вас моле</title>“, коју су сви лепо разумели и рад |
акога одмора од сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су све пар |
земље!“ Кад су дошли до саме стружнице, деца нису могла да се нагледају, завирујући у сваку сит |
естили пред вратима где треба да стоји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала ноге.{S} А |
ва а око плота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и кам |
међу себе“... одговараху <pb n="118" /> деца и домишљању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да |
с десне стране.{S} Почните редом!“..{S} Деца пишу, а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су т |
свуда равно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гледала и сама погађала: овде још мало, овде јо |
о, које је остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову справу.{S} Радиша се само |
један или два <pb n="116" /> камена.{S} Деца рекоше, да има и ту иза порте читавих гомила камењ |
узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дој |
неше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А |
и Груји, да сав тај простор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и овде онако, да поподимо камен |
ка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замислише и учини им се, да се кривица пре |
S} Онда се цртање продужило за себе.{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар не само с правим него |
с потребним нагибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Ра |
.{S} То исто учини и с друге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне |
Радиша одобри да донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S |
новином, да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљком наоколо па су после ножицама |
„Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша изв |
олако смишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му доносила младице крушке и јабуке дивљаке те |
ба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гус |
о кречу и огромној употреби његовој.{S} Деца су једва чекала да им се испече креч и да понесу п |
сутрадан је освануо први кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало доцније и у гу |
дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после сунца почела да стиж |
ејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује своје зубе.{S} Радиша нар |
стаде пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{S} Радиша он |
дрављу, а љубав <pb n="48" /> свему.{S} Деца расту сасвим слободна, а љубав их чува само од оно |
полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомично и слушала као свето јеванђеље; |
би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у доношење.{S} Сад се |
ово сасвим напред, чиме свиња њуши?{S} Деца погађају: <hi>њушка</hi>.{S} Е добро.{S} То је и т |
hi>, него питајте <hi>граматику</hi>! “ Деца су читала „Милицу“.{S} Надзорник сам прочита прву |
се мало одморите.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и |
ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његове куће |
сељачко рачунање.“ Из „Српског језика“ деца су лепо читала као да причају, па после казивала ш |
{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију варенике.{S |
није, могу имати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће с |
одине.{S} Има како паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да |
ла њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И |
редио, да се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошт |
етала Царица Милица.“ Он чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече |
и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да |
а дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чуче |
, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало пиљила како учитељ њихов „записује“ с |
кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, |
би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И р |
донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Бож |
а и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва |
ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу |
више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема ни једно |
ја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће |
апита, да то људима неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ништа; о |
и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке |
е иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне машине |
цама на картону, с којима су радила сва деца.</p> <p>Најнеобичније је то, што Радиша целе ове п |
пустињи“.</p> <p>Кад су се искупила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по двојица, као оно |
а се учите, него ће се сваке године сва деца из вашега села учити као у најбољем граду или варо |
а ове две године дакле попримана су сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она |
шао је и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенијих мала дошла на време у школу.{S} |
алуђерскога.{S} Прво је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, |
ршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, не сме да закржља него ваља да рас |
ша запита: како ћемо за песак?{S} Многа деца превикаше: „Да донесемо, господине“! „Па у шта ћет |
ли.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала кући.{S} |
овим упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност и послуш |
е паметнији од друге деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, к |
ана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себ |
ање меда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и |
о, без исмевања.{S} И настојавао је, да деца лепо живују, да једно другом помаже и да се лепо з |
где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до сад нису остављала семење од воћа шт |
оли и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе |
никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остају дуго у школи и да имају главни оброк у школ |
рачунање.{S} Радиша му је објаснио, да деца умеју усмено, напамет, да рачунају и без таблице, |
</head> <p>Овде је најглавније било, да деца попамте слова и да их изговарају по два — три, раз |
ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле вар |
а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћи само |
нежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да |
су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда |
>Одавно је Радиша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, особит |
ого боље памте, јер <pb n="142" /> мала деца лако заборављају и оно што науче.{S} Уз то још одр |
ете све примити још лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Најглавније је, да на |
а ће он још лакше научити него она мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зи |
вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слушају као и стари, који осташе неписмени.{S} Под |
гао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилично изменио |
уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису веровали.{S} Загледавали су и туц |
јој.{S} А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, поправљам и у |
има врати школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су се они |
или ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <pb n="249" /> да им прича из рата, |
ead> <p>У загоричкој школи нису примана деца сваке године.{S} Кад је Радиша имао IV разред, Дан |
а отварао школе, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико н |
а, њена градина и радионица, њена добра деца и Дана, коју мора или оставити или одвојити од гро |
авршила је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ј |
ено сутрадан.</p> <p>После овога одмора деца су ручала од онога што су донела па су опет ушла у |
а се одморите!..</p> <p>За време одмора деца сама предложише, да доврше и последњу, западну стр |
је казао доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад предложише, да вуку камен и за то парче а зати |
у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине, све теже он |
потпуну школску <hi>радионицу</hi>, где деца раде разне ручне радове, и то тако правилно, да их |
авршује...</p> <p>Све су радње рачунске деца радила најпре с овим десетицама и јединицама на ка |
а с нагибом на северну страну.{S} Дотле деца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара |
хтела да направе.{S} Кроз кратко време деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта |
дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, |
го одељење у Загорици, пошто три године деца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то |
ј земљи отпочну и да се на крају године деца преведу у старији разред.{S} Тако је ово био управ |
на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећ |
мо оно, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај да |
широко, јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом учењу у |
едао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И н |
ква је онда то јадна храна — само да се деца разболевају!...“</p> <p>Подне је већ давно превали |
уге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n="295" /> нису за њих бринули |
икако много и никако брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и много се не сварује, те се не усва |
адиша, гледајући <pb n="159" /> како се деца муче носећи земљу на даскама и мотикама а знајући |
дебљине обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" / |
у и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива траву него и да |
„8 сати“, него је почињао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одвалио једну добру партију р |
аједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Ради |
сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од да |
о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше примити.{S} Онда тек долази право учење и |
е и најосновније; и опет онако, како ће деца најлакше разумети.{S} Напамет само лепше песме и л |
е и стругање. „Ево стружнице!“ повикаше деца радосније но Колумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ |
равимо, господине, још једно!“ повикаше деца, и кад Радиша одобри, она дохватише тестере, да са |
поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи закитили су се цвећем, као да иду на са |
диша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} Али |
ко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учитељу и казивала ко му је т |
а час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Р |
<p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућам |
о друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} З |
радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} Кол |
нку с једном страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и з |
страна на школи је била велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, само је незгодн |
с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни су |
. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опе |
ни ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, |
собито зими, да се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође |
а и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога што је пр |
} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер |
с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих и неу |
увише испољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S |
мење може тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају.{S} Радиша је допуштао |
ах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и управљао, и за неколико ч |
и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, |
тни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што |
ско што расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио |
на свој посао.</p> <p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена |
о не само да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, развијајући се телес |
неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то под кош општински, |
ли.{S} Време је и данас необично лепо и деца су дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас до |
за телесни развитак човеков.{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да |
вамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} Зовнуше |
.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу |
се све стишало и припремило, дошла су и деца у школу, после равно девет месеца.{S} Време таман |
о да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак излагана опасности, зими да западну негде у с |
, усиљенога и намештенога.{S} Зато су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пуна ду |
не био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин р |
ако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, како то све може тачно да се размери п |
азних пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и неправил |
ге!..{S} Колико има ногу?..{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоћ |
јвише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и другом угодно |
Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и вол |
ако полако, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <pb n="2 |
нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не |
S} Друштву је све потребно, као и мајци деца и задрузи свако чељаде...</p> <p>Највише ваља чува |
" /> да слаже први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све |
у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе |
нам изволи поставити учитеља, те да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p>Понизни:< |
ао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.</p> <p>— |
другим селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не остану слепа код очију, те се договорисмо |
ле, а они <pb n="57" /> немају, него им деца остају слепа код очију, те им се смеју и на суду и |
огу пре да науче и неће да забораве као деца!“</p> <p>Наста неисказана радост и међусобне изјав |
н не познаје онај лепи рукопис.{S} Само деца памте слова и пишу их колико да се распознају.{S} |
ажало на здрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него је редовно и свршавало |
најпотпунију збирку, из које су редовно деца узимала на читање, особито о већим празницима, а п |
дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је |
и још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 |
вима, па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} Основна је настава просто прошир |
тело тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та хран |
д њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа. |
Особито је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу |
е код куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба |
о.{S} Не може се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од |
њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{S} За |
ешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и заповести (главније) и оченаш на српскоме, |
уху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да в |
алеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да још остану.</p> </div> <div type |
шетала царица Милица</title>.“ А кад су деца полако певала ону; „<title>Соколови, моји тићи</ti |
у главноме правилно говорило, а где су деца одступала од књижевнога језика, он им је само река |
ларске, а и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која |
што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и доносила и о разном камењу а највише о |
мешности.{S} Оно мало знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да |
д Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и природна, и |
е место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало имала кретања за време одмора, то он нареди д |
иху.</p> <pb n="185" /> <p>У почетку су деца просто <hi>цртала</hi> поједина слова, докле им ни |
ве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} Не зн |
лаш поранио, да доврши колица, те да их деца затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, како су с |
мете.{S} Интересовало га је, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, |
боје морате да имате на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и како се живи у све |
да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да |
тране, писана, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља |
ме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, овако. |
мите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако |
не где нема линија!.... <pb n="140" /> (Деца пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су о |
е слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу п |
рстића, све један до другога, овако! — (Деца граде а Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пу |
крстите се и реците:{S} Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже |
Они се прво старају, да се и њихова <hi>деца</hi> израђују правилно.{S} О, шта је лепога и паме |
19102_C15.4"> <head>4. О деци</head> <p>Деца су пупољак, који се развија.{S} А развија се полак |
и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у |
<p>За овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе к |
, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо д |
гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наших.{S} Па зар да напустимо |
а, господине!“ чуше се многи гласови од деце, особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теб |
е буде побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари |
жит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и ц |
же да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизи |
сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и |
здржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају правилни и пријат |
о им казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, расејаност и зевање, напуштао је тај посао |
ону правилност и лепоту у рукопису код деце поврати.{S} За овим су на таблицама правили стотин |
вога, којем си осветлао образ, и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност ове ваше |
и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се |
угојаче.{S} За тридесет година ни двоје деце нисам имао потпуно једнаке.{S} Свако на своју руку |
а, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучил |
ичана, те је данас уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и ве |
} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, које мо |
у младости, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до ш |
зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече |
Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милос |
о ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео |
“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља, а у |
ања оно, што данас уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На другом месту, ово је уман народ, лог |
еизмерној безазлености и простодушности деце загоричке и својој благој и доброј нарави, Радиша |
поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да су нека не |
рао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могл |
тима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="108" /> лице и |
ре свега све је учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде школ |
а.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, свака кућа се |
вније било здравље и физички развитак у деце, па онда уљудност и пристојност или владање, па те |
ну Радиша је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно говорило, а |
да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба диза |
појмови о друштвеним одношајима нису у деце готови, него се и они развијају поступно, живећи у |
то и телесних и душевних или моралних у деце долази од ове хладноће спољне и унутарње.{S} Хладн |
S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S} Деци је не само допустио да свирају него их је у томе и |
и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да допусти да једу у „оџаклији“ или предс |
кања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И |
се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Дец |
но дрво колико оклагија.{S} Онда показа деци, како се овим набија камење у калдрми те да се чвр |
природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме храна, а они, који им је д |
најтеже било, да подеси понашање према деци, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров, он н |
.4.2"> <head>2.{S} Како поступају према деци</head> <p>Кад су тако људи израђени, они после изр |
, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Даница је радила у главн |
другим као да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по |
је довршена и ова страна.{S} Милина је деци сада било погледати лепу калдрму свуд око школе, с |
ико је топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је |
ре код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо казивали и писали само ова слова код |
е ограничио више на цртање и износио је деци разне слике од бољега намештаја кућевнога, бољих а |
бализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непознато, тамно или тајна за свагда.{S} Зато нема |
ош једанпут о томе па једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да де |
p> <p>Кад су и ово свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну |
ет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и |
.</p> <p>После једнога сата Радиша рече деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами |
, да затвори прозоре, а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник д |
оји је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таблице и да окрену ону страну са црвен |
узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да побијају кочиће до конца.{S} То исто учини и с |
сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, п |
а уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{ |
другу половину свога села.{S} Зато рече деци: „Данас нећемо учити у школи, него ћемо опет да ид |
о парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато и посао је напредовао вр |
и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb n="122" /> како је |
сле посветио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које |
у се хранили одатле као из казана.{S} И деци се много више допадала ова проста храна у школи, н |
избегао, код малих ученика, јер је тежи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем добро зап |
је и уредио, да се за време поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне |
а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прек |
породице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао да изводи и остварује поједине васпитне прин |
а по потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео д |
је читање ишло мало теже, особито оној деци, којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} В |
er" xml:id="SRP19102_C15.4"> <head>4. О деци</head> <p>Деца су пупољак, који се развија.{S} А р |
полигоне и круг од јачега картона и дао деци с по једном непотребном новином, да и она тако изг |
а година.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у старији разред, то их је Радиш |
ће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у шко |
тра дође школи, а многима и поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Испит |
ачке о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одмора ишли и |
труже с обе стране једну облицу дугачку деци до груди па да је на једном крају проврти и кроз р |
рсти, приђе и пољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и |
наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у |
то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вредност његову, и на то, за ш |
трао за непотребно и дангубно, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а к |
рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} Почињете |
о, можемо! потврдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро размислили: колико ту земље тре |
е највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали |
разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тра |
ше ови Радишним јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</ |
о поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше село данашњи је дан |
могао...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{ |
и танким али милозвучним гласом рече: „Децо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати оно |
а устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, што је требало |
и овом им је приликом рекао само ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро слушали и шт |
чиње други дан „наставе“ овако.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и |
, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да |
терија у изразима према женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Рад |
оре се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви |
раду, у којој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је ку |
здрави освежења, него и матере с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве сате, р |
иран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом |
ештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!...</p> <p>Кад све ово бу |
с обичним разговором, ради упознавања с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта |
је рекао; „Настава је вештина дружења с децом“.{S} И доиста, Радиши није требао неки нарочити п |
19102_C3.10"> <head>10.{S} Прва шетња с децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необичн |
у“, него је само требало да се помеша с децом, да заподева и сам разговор и да им одговара на п |
и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби |
сти овим лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, је |
а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда пере судове, |
} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се |
1" /> после подне питала, шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница.{S |
коло и два код школе.</p> <p>Путујући с децом по околини школској, атару загоричком и оближњим |
е до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут до |
азно семење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, д |
радан је Радиша за време одмора сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој |
„Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући како Мил |
да је проветрава, како кујну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама |
у ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује и калеми, рече Р |
осподина Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је ч |
че му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша |
p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да децу заинтересује радом и тактом, те да им и не да прил |
опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и добро печенога хлеба |
и обашка стан за послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све |
имнастици</head> <p>Каква гимнастика за децу на селу, која све слободно време проводе у раду ко |
ћ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша зап |
школској радионици.{S} Ниједне књиге за децу и популарне за народ и одраслију децу Радиша није |
оре у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена, а од |
е, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годи |
ница</hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омладину на нашем језику и сви дечји листови за |
барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
епо игралиште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је з |
ље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добр |
артије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпоступније, а хартија је |
е сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: од једнога краја |
али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и заповести |
Али је ово за свакога добро, особито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми |
То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду само, шта је реч |
дно из основа као учитељево; јер он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу |
а ће вековима просипати видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према пор |
брачном животу, што после прелази и на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде од |
етку овога нашао за потребно, да упозна децу с великим словима и рукописним и штампаним.{S} Рек |
а се после враћала кући.{S} Зато изведе децу на један избрежак па их запита, где ко седи и ко б |
о је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један табак хартије и на њему поче |
рећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је последње бусење, горе на брду, у |
га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо |
реци.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те невоље, да им поправи храну и да добије више вр |
д нису имали потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у |
сутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле зајед |
ају за учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па после да идем на |
даски.{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, гд |
ли кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају шта да раде и да све решавају <p |
оћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде |
мао речи да довољно похвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није наш |
су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} |
ну уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих |
вала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали <pb n |
женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стоји |
е друге послове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n="50" / |
говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду своју, и то вам је шко |
ко чељаде...</p> <p>Највише ваља чувати децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладноће.{S} Једн |
ао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да |
он неће упитомљавати, и неће привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „ |
ва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} |
тече <hi>поступно</hi>, не оптерећујући децу, <hi>природно</hi>, да иде једно из другога, без п |
пим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим |
а, како оправља школу и како Радаша учи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих ова |
да и једноме пријатељу своме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао је да |
а, у којега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на |
Радиша није после одмора дуго задржавао децу у школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, |
писао на табли по краснопису и позивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирал |
го и то, што Радиша није преоптерећивао децу умним радом и дугим седењем у школи.{S} Његови уче |
ледао како Милета оправља школу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли |
то је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет д |
икрист.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује људе нека |
и још више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше јучерање дело.</p> <p>Прво ј |
се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="chapter |
ко школе, Радиша је навлаш данас пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је уз |
је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомично и слушала као свето ј |
Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у |
другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако прегледа, намести му хаљинице, да му боље |
зрасло.{S} Радиша је прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није би |
а децу и популарне за народ и одраслију децу Радиша није пропустио а да није набавио барем по н |
иза других села а жељни науке за своју децу, Загоричани се даду на посао и кроз кратко време о |
едњу.{S} Мајке много чистије држе своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању њихову; и н |
ом месту људи силом дају у школу и малу децу, оволико младића добровољаца у школи дошло да науч |
?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељом и празницима великим, и онда са |
истар замолио, да не учим само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb n="112" /> у школу |
, ситу, одевену, чисту, мирну и уљуђену децу; кмету зато, што нема парница и кривица, него све |
му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу |
ица, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} О |
ко лепо примили и што имате овако добру децу, да ме лепо слушају и да добро примају науку!“ И о |
или школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помо |
ња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те чекају |
да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што и |
добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, да је то била |
имао.{S} И ништа више није подизало ове дечаке загоричке, да мисле да су већ момци и војници, к |
осподин ревизор је мислио, да ће видети дечаке после основне школе, од 12 до 15 година.{S} А ка |
рањење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште зими оној д |
а су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, са својо |
а уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао |
лико, колико је допуштало време и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекидан све до испит |
ија и трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{S} И певање |
храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, као што тело тражи своју, кад је |
писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} Са |
, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, и за међусобну дружбу и познанство, и за познава |
у и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него кад су нешто направила да са |
авио.{S} Те су клупе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су му оди |
на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном напретку њиховом.</p> |
хом.{S} Најпре се то опажало на здрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него |
а тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше примити.{S} |
а децу и омладину на нашем језику и сви дечји листови за све минуле године, укоричене у школско |
само гледао, да се шири умни хоризонат дечји, да се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма |
е оставимо природи и урођеним особинама дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А а |
S} То је он опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њиховом и међусобном зади |
..</p> <p>И овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца и њини |
набавио барем по неколико комада за ову дечју књижницу; и тако је саставио најпотпунију збирку, |
он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај један или не уме или не може најбоље да |
езу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчанском Кладенцу....</p> <p>— Ја Вам опет кажем, да |
згледале и кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су заг |
</p> <p>Сви, који су долазили на славу, дивили су се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био у |
ученици загледивали у Радишин пропис и дивили се.{S} Само њему самоме није изгледао много лепш |
јабука или крушка питома, него да ниче дивљака, која мора да се накалеми, па да роди питоме, о |
време почело је да понестаје крнтија и дивљака у Загорици и да се оне замењују новима, питомиј |
су му доносила младице крушке и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином крајем градине п |
рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је набављао и књижевност по овоме, т |
акво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, к |
мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити прозора, те да с |
S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али с |
мери па се преобукли у сељачко одело; и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су |
и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одмах потражише се |
је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и биљке |
ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и напи |
р), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђав |
ају, само мање.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а св |
ење песком покри и заравни; и изгледаше дивно, особито кад се погледа заједно с оном јучерањом. |
="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо и |
агали.{S} За овим је један издекламовао дивну и онда нову декламацију „<title>Дижите школе, дец |
тедети много дрвета.{S} Воћке су се све дивотно разгранале, а лепо однеговане изгледају као да |
епријатеља...</p> <p>Радиша је сад прво дигао плот између нове школе и школске градине и спојио |
с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаило дигао плот са свога шљивара и оставио га само с удице и |
л он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад дотле не беш |
адишина прилично изменила.{S} Око ње се дигла читава шума <pb n="375" /> од разнога дрвећа, тра |
pb n="26" /> они, који су били поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви с |
јица...{S} Хиљадама хиљада турских руку дигло се на јуначног Милоша и његова два побратима, али |
матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој |
еда и провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га да га са |
ки просвети, и културно, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Сам |
те помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни, да се с њим можете поносит |
ево! — На десно! — На лево! — Доста.{S} Дигните <pb n="132" /> руке више главе, овако! (Показуј |
ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћ |
уги? — Спустите.{S} Пазите брзо: први! (Дигните руку!{S} Спустите!) Други! (Дигните руку!{S} Сп |
и! (Дигните руку!{S} Спустите!) Други! (Дигните руку!{S} Спустите!) Е сад пазите друго нешто!.{ |
справља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам казао да су други! (Оп |
ли.{S} Којима сам рекао да су први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреби исправља).{S} |
а видим још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— Спустите! — Који су други? — Спустите.{S} |
узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кућ |
звади иза појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се |
варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште јевтино, јер се |
чак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код к |
етрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} |
Два!— Један! — Два! — - -Хајде сад, да дижете руке у страну, овако, положено, и кад ја кажем ј |
о дивну и онда нову декламацију „<title>Дижите школе, деца вас моле</title>“, коју су сви лепо |
азда и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, да су |
више излади, са запада су почели да се дижу облаци, који су подсећали на кишу.{S} Мало за тим |
се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек мог |
мо о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> <pb n="323" /> <div type="chapter" x |
за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали на пољу, па онда скалупили и |
је то сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду, за семе, из којега ваља да никне и да се |
ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и в |
и имали штампане, него су их професори „диктирали“, а ђаци писали па после <pb n="37" /> учили |
тра, и чунковима куд <pb n="111" /> иде дим, и нужнику, и струганим дрвима.{S} Онда изиђоше кме |
дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе |
— Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш коли |
, света Богородице, свети Јоване, свети Димитрије, свети Аранђеле, свети Никола и сви свеци и б |
аке.{S} Према овоме требало је само два димњака, онде где се зидови укрштају.{S} Предсобље и ку |
аздарица, и почеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо |
сташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућама, што ј |
ота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као нико мој, до |
итава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео |
еч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год бра |
има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље |
па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није д |
да треба: цигала, црепа, дасака, греда, дирека, рогова и летава.{S} Ваљало је приближно знати и |
таван, летава за плафоне и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао израчунати, шта ће од |
али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану |
а грану, оно се гради овако, између два дирека.{S} Нађите конопац!..{S} Је ли то мушко или женс |
акве залишне одсечене јапије: греда, ја дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи после и |
подупрт дебелим растовим диреком.{S} Од дирека с обе стране су клупе до самих прозора.{S} А на |
елом селу нигде стругане даске, греде и дирека, него све дељано; нигде ни најмање <pb n="98" /> |
За камен, песак, креч, циглу и греде и диреке није ништа рачунао, јер ће то село донети: подел |
собе за „заседање“, па таван подуприте диреком и у чаршији наручите код кога столара 5—6 „скам |
је на средини подупрт дебелим растовим диреком.{S} Од дирека с обе стране су клупе до самих пр |
} За надзорника у томе крају би одређен директор једне гимназије, који беше пречанин.{S} Кад је |
иса га.{S} Радовану би мило не само што директор уписа Радишу него и што се чак овде зна за њег |
обро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове: „кад је дете овако <hi>добро</hi>“, па пом |
..{S} Одма потражише гимназију, и одоше директору.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко |
ла количина; само су остале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, што је с |
г Радишин ђаци запеваше величанствену и дирљиву народну молитву.</p> <quote> <l>„<hi>Боже</hi>, |
е, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и |
ла Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све т |
од прошле Недеље приновљено.{S} Један, дирнут овим приновама рече: „Да и ми што год урадимо, г |
те да се он брзо потроши <pb n="310" /> дисањем и исквари...{S} А, што је најглавније, ми морам |
ши Радишиној и колико је сад слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све је природно и ид |
то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег имао право, кад је рекао; „Настава је вештина |
цније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да децу заинтересује радом |
је пукла невесињска пушка за ослобођење дичне Херцеговине и поносне Босне од Турака, и све су с |
ледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и |
ђите гусле!..{S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове г |
подине!...“ И молитва му је потицала са дна душе.{S} Онда наслужише Радиши.{S} Радиша узе реда |
Миљко још на неколико дана пре Петрова дне ишао је свештенику и умолио га, да дође да им освет |
ку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацима својим, да п |
ларији</head> <p>Једнога дана по Видову дне донесе пандур капетански кмету Миљку једно парче ха |
ћа</head> <p>Једнога дана још о Крстову дне дође Радиши Крсман, један од најразборитијих првих |
има дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо |
то потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдо |
} Али због тога не само да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак излагана опасности, зим |
ће.{S} И није било лепа дана, кад после дневних послова у кући нису изишли у поље, да мало прођ |
е, која је давала по 5 — 6 литара млека дневно, те су тако имали доста и млека, и сира и кајмак |
9" /> здрављу продужимо учење“ на крају дневног учења.{S} И чиме се год могла будити права побо |
ловима и ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако пригодити, јер је оно имало да веже све ч |
пречне дашчице, што затварају колица, и дно.{S} Попречне је ваљало престругати укосо, те да кол |
ела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужници са четири преграде: две за ђаке |
>Одавно се издиже велика гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила |
и поток, који у Загорици зову река, и у дну његову угледа на једном избрешку омању белу кућицу |
жао само на утврђивању главних појмова, до којих су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S |
ћа, и сува и сирова, најблагороднијега, до миле воље.{S} Само у подруму Радишином није било мес |
трећем зиду стајале су историске слике, до којих је Радиша могао да дође.{S} Таква је иста гото |
иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{ |
па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мрака Радиша <pb n="86" /> је провео с Милетом, упућ |
вога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стој |
много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море прек |
} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Рад |
лови те чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре б |
} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одго |
, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, |
још имају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, бић |
идети дечаке после основне школе, од 12 до 15 година.{S} А како се изненадио, кад су пред њега |
сподине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а |
сподине!“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> < |
е пажњу поклонио <hi>воћарству</hi>.{S} До Радише у Загорици нико ништа није калемио; а ако је |
рици.{S} Око Загорице су друга села.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих |
имо?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца н |
} А дотле какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвал |
еници у своме развитку до сад дошли.{S} До одмора их је обновио из Српског Језика и Српске Исто |
и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можем |
о је посао напредовао необично живо.{S} До саме „цокле“ извели су зидари каменом а одатле почел |
итање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколик |
до, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Васи |
и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окрену онима поред зида и ре |
ла су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села |
најпребније <pb n="288" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим пр |
е учити ове године госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу |
ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет |
, напамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <pb |
же: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и |
угаоника, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово изв |
омила песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притисну |
е уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употребљавао <pb n="59" /> код учит |
ине, нека је најсрдачнија хвала од неба до земље, што не жалите свога труда, да од овога села н |
за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене пала |
лике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам с |
н!..“</p> <p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам |
слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево |
о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и |
о похвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није нашао овако леп рад к |
е:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ћ |
доба у главноме задржава и после, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка |
пе чувате, те да остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и о |
с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопису и Историји могао је да иде |
ке, а онима другима рекао, да остају за до године.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у |
овога у други ходник попречан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога другог |
пи код очију!“..</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован послом у ча |
мену, и одатле до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничин |
им, а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је |
среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећним Санст |
сли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чит |
ем градине по оним неправилним остацима до плота.{S} Доносила су и разно семење, и Радиша је св |
и ревизором.{S} Остало је још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школска година.{ |
е једна од друге бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај с |
</p> <pb n="165" /> <p>Остатак времена до мрака Радиша је провео у довршивању с^ста јучерањег |
а су убрзо савладали све врсте рачунања до сто очигледно и усмено, па су онда направили онако и |
а мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосећана: отац мајка, дете, чедо њино, па још с |
код школе око двадесет младића од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број ј |
не и овако срећно доврши, од почетка па до самога краја, највише од свих је чинио и учинио ваш |
о се открило човеку од постања света па до данас.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај мра |
онац од јучерање калдрме пред школом па до капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца. |
умената у свету, од најпримитивнијих па до најсавршенијих; и сви служе на то, да производе у ду |
ви разред и да се ова, школа не затвара до довршења нове зграде.</p> <p>Понизан</p> <p>Радиша З |
ако.{S} Саставите палац и ова два прста до њега, овако!...{S} Ставите их сад најпре на чело!..{ |
уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он |
д ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И к |
од нас!“ рече газда Мијаило, први сусед до школе: „Овде је код мене најближе“.{S} И пођоше:{S} |
да седне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица пра |
диша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала кући.{S} Зато изведе децу |
е бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, четворицу и та |
дите буквар!..{S} Претурите све листове до рибе!..{S} Погледајте у слова код рибе!..{S} Нађите |
одсече други, па трећи, па четврти, све до краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин.{S} |
} Даље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} Све до краја.</p> <pb n="123" /> <p>„Сад хајде опет да их п |
пут им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо. |
не друге призме, пирамиде и купе па све до најлепших кутија са заклопцем и до коричења књига; и |
тави на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да |
S} Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радишина из иностранства министар није био |
S} И тај је напредак био непрекидан све до испита.</p> <p>За ревизора је ове године био одређен |
цом сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с ч |
во?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва слова, онда Радиша реч |
S} Које је слово код игле?.. (Овако све до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете да пишете.{S} Почн |
код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он |
гне нешто у пољским пословима, и да оде до удатих сестара, тетака и друге родбине.{S} Па при св |
оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У |
је стао мислити, како најпре да се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S |
она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници општинског |
кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својо |
ли, оставивши двојицу оближњих, да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, д |
о да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прилично, али је било веома при |
ује поједине васпитне принципе, које је до сад познавао више теориски.{S} Особито га је интерес |
А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бо |
м и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Рад |
и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у свету, од најпримитив |
/p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад наб |
S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељима своји |
жати и развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им пом |
су дошли школи.{S} Нова стаза од капије до школе попођена каменом, посута песком, уравњена свуд |
дби.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико бла |
направити неприлике, особито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, |
двориште пред кућом и путању од капије до куће попођене каменом, као код школе старе и нове, ч |
као пред вратима капетанове канцеларије до десет.{S} Долазише и пролазише толики учитељи и учит |
ом заједничком стрехом од краја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом п |
већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћ |
је су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан преоб |
а; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школ |
д школом, него је направљена и од школе до стана послужитељева и оне собе за ручавање зими и по |
ђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капије на дворишту школскоме била је крива узана пут |
авање зими и по рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у |
и — други, први — други.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} Којим |
!..{S} Ево <hi>у</hi>!..{S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви |
руга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на је |
{S} Направите још десет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се то зове чет |
за одрасле у школи</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је било времена, да се у маленом селу З |
колико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је |
ије могу да измере, колико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колик |
м затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку |
Радиша је измолио још једно парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади св |
амо ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим није обрук |
о и наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио их по гласовима, и кад се све утиша |
упа у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави по један прут дебљине обичн |
о, па су онда направили онако и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде остави |
ком.{S} Од дирека с обе стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима није хартија као у |
и разред, то их је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо |
е вреди толико, колико она трудба да се до њега дође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
мо читање и писање јесте средство да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мрт |
богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћ |
и поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље и дохватају са по три прста обе руке земљу и о |
их Груја иструже и <pb n="278" /> унесе до почетка школе, јер после неће имати кад.{S} И то је |
ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите. |
!..{S} Ухватите се за руке!..{S} Пођите до капије!..{S} Добро.{S} Само пазите, да неки не изост |
} Рекао им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најг |
радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет прис |
ви фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на грудима закопчава дугмић |
а треба и рече деци, да побијају кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге стране.{S} Деца уз |
и и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку |
да с малима учини један излет обданице до оближње планине Јелака, где је чуо, да се стружу дас |
он га подухвати чекићем и повуче навише до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша |
лабост, и зато гледа, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи |
носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, <pb n="100" /> Миљко с неким малим стидом р |
још пун један сат кроз планину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, г |
артонаже и плетарства, ишли су лакше, и до краја године имали су читаву збирку израђених предме |
} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испричају како је у Светој Гори |
јте господина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељан |
кају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћу своју |
це и попа, те одмах дозову свештеника и до подне се изврши и испит.{S} Остало је само, да угово |
Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све ва |
о донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиш |
дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А са |
„реакционарство“ Радишино <hi>прочује и до </hi>партиског окружног одбора, те овај, у листи ост |
подине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писмен у |
ога шљивара и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне |
долази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и зап |
су данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне |
ремена, да се у маленом селу Загорици и до последње и најудаљеније чобанске колибице распростре |
ише да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће гл |
све до најлепших кутија са заклопцем и до коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту. |
ари, а на другога нек узјаше господин и до села се неће скидати нигде!“ одговори Миладин.{S} Ра |
и ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, |
ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Ка |
его да долазите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, |
</p> <p>И Крсман је идућег лета почео и до јесени довршио кућу.{S} Главног мајстора је био узео |
} Зато је готово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} Друго, добре су се стране овога м |
о рече: „Господине, да начинимо овако и до онога, што идемо напоље.“ Радиша погледа и помисли: |
ора па му је <pb n="254" /> дао нацрт и до ситница избележио и испричао како што треба да буде, |
како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправ |
а веза за онај колац на средини, опружи до периферије и стаде га вући по њој гледајући, је ли с |
ће и додавали га, гледајући посао, који до сад никад нису видели.{S} И за кратко време била је |
колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и умешности.</p> <p>Зато, ако вид |
етири часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да уч |
је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да ш |
Наше те село једва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо остали прости ка стока, те смо бил |
у своје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили сав српски |
S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова мала, к |
где су обукли старе гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису |
одине, како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} |
мо читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју |
а.{S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, |
је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стружнице, деца нису могла да се нагледају, зав |
дају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист па проду |
ље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не тр |
p>— Господине капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да и |
вде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — |
њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећег |
оги би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" /> школа!{ |
итава прошлост, о којој може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости |
селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</p> <pb n="262" /> <p>Миљко се мало и зас |
ју; и народ ће наш напредовати и живети до века...</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> |
ва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ће он, где ће |
правде, ти што спасе</l> <l>Од пропасти до сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l |
борити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам управља собом и да сам бира свој |
љи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и о |
ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као ове |
с обе стране једну облицу дугачку деци до груди па да је на једном крају проврти и кроз рупу п |
знато, да су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и кад народ није више могао да |
ао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до сад нису остављала семење од воћа што су га јела; а |
љан и лепо обучен човек.{S} По узвишици до школе били су совралуци појединих домаћина, где су о |
е беше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови ученици дошли |
а тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме л |
ље и одшетао је с оним најстаријима чак до циглане.{S} И од данас то је остало ђачко купалиште, |
и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и сти |
израчунати колико треба камена за темељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, дасака за п |
на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам по |
емо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи |
ођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом другарицом |
како су тамо све сами манастири, један до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико с |
да начините пун ред крстића, све један до другога, овако! — (Деца граде а Радиша им поправља). |
еље сам своје волео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињали, била су им и п |
ика људина, да је скоро главом дохватао до тавана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко н |
тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари главом о |
Па сам опет зато прошао цео свет, дошао до највиших наука и добио част да будем <hi>учитељ</hi> |
у је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано рубље бело као сн |
као писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да пред |
ре неколико месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су скидали капе, прилазили му руци и гов |
илова шљивара, и тако је сад плац дошао до школске градине.{S} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„ |
ао гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену |
д низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дн |
о би у своју собу за рад, где би провео до подне највише у читању поручених књига.{S} Из њих би |
му тупља страна дође горе.{S} Онда тако до њега други, па трећи, па четврти — све под конац и п |
в, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја!..{S} Можете ли натраг?..{S} Ко може?..{S} Хај |
ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“.... |
рушевац!..{S} Косово!..{S} Које је село до Загорице с источне стране?..{S} А које је село до За |
е с источне стране?..{S} А које је село до Загорице са западне стране?..{S} А које је с јужне?. |
ди се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако |
ију.{S} Зато је свуда најлепше зеленило до самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суз |
порадимо на томе, да народ дође потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек с |
сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће |
школу.“ </p> <p>Овако је трајало скоро до подне, и уписано их равно тридесет, све одраслијих о |
више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се м |
ико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да набављају |
обро они чине један другоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не |
а за свињац и живинарник најдаље место до нужника испод школе.{S} Но како у почетку није имао |
, што сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни род |
т дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је с |
чатрљици; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се уч |
договарати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где год х |
рећа и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} У књигама има како се пече креч, како се |
колом је с леве стране доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улаз |
ве беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су |
упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са прилич |
нису стални, те да што отпочну и изведу до краја, него их сваки политички ветар може одувати ча |
задржао а онима другима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с дец |
равку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судниц |
а и благим данцима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И поново се ређају сви свети у години, да |
тар и снег; саграђена је у једном крају до школе мала дашчара за оставу иструганих дрва, те да |
до којих су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S} До одмора их је обновио из Српског Јез |
боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога п |
за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите једну десетку!..{S} Кол |
хартије!..{S} Ставите их на клупу једну до друге!..{S} Узмите једну!..{S} Колико их је остало н |
умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо се мучиле и ради |
ље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.< |
.</p> <p>— Господине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће |
да онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Рад |
у своје село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио |
о други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четвр |
итељку“, то се и по себи разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у Загорици не знађаше откуд св |
ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо казивали и писали само ова слова код слике, |
рвеним линијама.</p> <pb n="138" /> <p>„До сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо |
свако своје важније особине детињскога доба у главноме задржава и после, можда до гроба.{S} И |
жји, на какву стару светињу из славнога доба наших царева и краљева.{S} А кад се после мале пау |
е оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доба механизма оне прелазе у доба рационализма.{S} Пре |
> <pb n="257" /> <l>Настало је <hi>ново доба</hi></l> <l> <hi>Нову срећу Боже дај</hi>!“ —</l> |
ући, и стигоше по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, |
а деду, он може бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А зн |
ће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Радиши, да израчунавају колик |
ачило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} Заклањао ј |
е поправио своју погрешку...{S} И од то доба рад се у загоричкој школи продужавао са још весели |
их загоричана не беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне стр |
кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Радиша је радио све кућевне послове па чак и оне к |
употреба камена разви још више.{S} У то доба Французи су градили нашу железницу, и он је видео, |
број је просто запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на другом месту људи силом дају у школу и мал |
обу.{S} Из доба механизма оне прелазе у доба рационализма.{S} Пре беше главно да се научи напам |
је човеку за цео живот оно, што научи у доба детињско и младићско.{S} И кроз кратко време ви ће |
колом за добру собу и свуд око школе за добар корак далеко од зида калдрма као у чаршији; и све |
но чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се на избр |
да научи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да |
е?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и што сам год потражио |
о мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећања, као на |
ена сламе с једном вуненом шареницом, и добар покривач опет од једне вунене шаренице или „черге |
реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био |
адиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да др |
на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар свештеник може много да учини за просвету и напре |
првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а |
уж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах |
тко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви |
ну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то мог |
а он онда одговори:</p> <p>— Стојим ти добар, господине, да ће се све село обрадоват’ и да ће |
а или тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, |
} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити јасне представе о количин |
ути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу |
ирота, слаба женска.{S} Њој је потребан добар друг...{S} А мени је потребна другарица не само у |
мило погледа и одговори: „Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам прегледам готову зграду.. |
е и ове потребе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била пог |
S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и старешина.{S} Отуда послови у н |
сведоџбу, он додаде: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило |
манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих му |
исање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S} Наставнику се препоручује, да се држи про |
ији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо окарактерис |
стика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је не |
ли па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувишну доброту и она |
лу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу, преко које је сазнавала за |
као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срц |
де и „метаморфозу“ инсеката и откуда се добива свила.{S} Остало је још и да је добију, али је з |
и да сам готов, особито у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав |
оји дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у присојној страни сваки домаћи |
стом семена и садница, што их је Радиша добивао из Топчидера, Пољопривредног Друштва из Београд |
од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ |
ови плаћати за послугу, и колико ће они добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да говори |
за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, те да га газе и цеде, да би |
ишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша добија школу; и престаје му детињство и безбрижан млади |
тоји, него и у животу Радишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша добија школу; и престаје му де |
е млека, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и ко |
мање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, те да га газе и |
и да се продаје и да за њу загоричанке добијају лепе паре.{S} Сад није било ни потребно говори |
Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и |
лепше...{S} Она се радовала и што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости четвороразр |
ецу те невоље, да им поправи храну и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи није |
ла, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су из околних села |
рици и да одмах може да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па покупује што му је најпотребније за |
генерација сврши основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у жи |
јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја. |
је и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико врста јабука има, к |
то да поделимо за тројицу тако, да први добије један део, други двапут толико а трећи колико ов |
седамдесет и поделите им то!{S} Колико добије први а колико други?..{S} Поделите им осамдесет! |
како ваља.{S} На парчету земље, где ми добијемо један товар, они добију седам товара...{S} И с |
другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А што ћ |
добива свила.{S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по вр |
земље, где ми добијемо један товар, они добију седам товара...{S} И све је то записано у књиге |
ајка отишла.{S} Зора је свршила школу и добила за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S |
ску Школу, те је свршила за учитељицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Ст |
ог учитеља; обојма је било мило, што су добили нову школу; попу је било мило, што има оваке пар |
ише и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с ов |
да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Ми |
горичка стара школа би се затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом |
но с упуством како се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{S} Поручио је и се |
инијама и с оне друге две стране, те је добио четири правилне Фигуре, четири правоугаоника, око |
шао цео свет, дошао до највиших наука и добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала |
какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша желео, јер је и |
у школу као обично.{S} Радиша је данас добио један необичан поклон.{S} Из гомиле ђака изиђе је |
без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је овако власт урадил |
ера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да никога не терамо силом да пије |
сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје шк |
и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били |
у кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n="380" /> |
вуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну шестину, други двапут толико, а |
оници за паре и известили се, да можете добити колико вам год затреба за мајсторе, за столарски |
им поделимо педесет!..{S} По колико ће добити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад узмите седам |
{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, |
требало!{S} Зато запита Грују, где могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добро |
и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали |
причају, да је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: в |
<p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{S} |
и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства од овога!{S} Нема |
та и живота, кумова и пријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у ога |
реноси на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад су му лепо говорили, да им не сме |
га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А |
тако да се тамани између себе, ту нема добра за задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља шт |
и и разбијали камење, гледајући где има добра кречњака за креч и белутка или гранита за зидање |
а школа, њена градина и радионица, њена добра деца и Дана, коју мора или оставити или одвојити |
ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је она знала, да је Радиша учио и видео мно |
И благо оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Груја сасвим озбиљно.</p> <pb n="265" /> |
само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити |
S} Истина је било мало похладно, али је добра простирка, од читавога бремена сламе с једном вун |
n="270" /> честита породица.{S} Ово је добра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца |
злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку попр |
радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ћ |
ен, не љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш неко повучено |
и калуђере.{S} И нико није учинио више добра народу нашем, нико народ наш није учио и „просвет |
здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва четири разреда, врши и дужност |
S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p> </div> <div type="chapter" |
да им истиче и то, колико женско срце и добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, особито |
ите, завршила је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу в |
И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица |
дан и што је народу своме учинио толико добра, он се после смрти посветио и ми га сада зовемо С |
јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљива ж |
Липовици.{S} За њу причају, да је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, лепа, от |
народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он сам сад морао да разрађу |
долазио и до продужне школе.{S} Друго, добре су се стране овога малога броја ученика и негомил |
по селу.{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било |
ро, непомућено и патријархално: задруге добре, послушност у њима, вредноћу, честитост и чедност |
на даљним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386" /> у |
је одвојена од људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје најугодније живинарнике.{S} |
це доносили су и Радиша и ђаци од сваке добре воћке.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде школске, простране учионице, видне и суве, |
не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљк |
</p> <p>Школска је радионица спремила и добре плетаре, али је много важније, што се из ње и пре |
труд и истрајан и промишљен рад његов и добре другарице његове донео је рода обилна на све стра |
ођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Богу, господине; |
кривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} |
п рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане.{S} И њима је захвалио на труду око но |
ако: „Боже, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан |
за школу, <pb n="203" /> то и не мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок посл |
ажљивије и захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и заплакао се је од |
тазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео. |
била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао, да се |
S} Али се село постарало, да се изграде добри путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а к |
ји и немирнији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} Најгори су немарљиви и |
и.{S} Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} Најгори су немарљиви и ленштине.{S} |
има само <hi>завађате</hi> овај мирни и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита капе |
за село него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p |
S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци заузели, те су не само научили у шко |
олико би требало и колико су могли моји добри загоричани.{S} Седма је, тако исто велика, што уч |
ко ће се лепо наместити; како су сељани добри људи; како ће се сад отворити друго одељење и она |
аучићете много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са с |
ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и бити добри |
млада попадија.{S} И Данина мајка, овај добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најм |
свој непросвећени завичај; идем у свој добри и простодушни народ, да узмем на се улогу Светога |
продрем с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али |
је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи један другоме, они буду крвници, и мест |
но кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још није |
лодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Р |
, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, |
то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и главу да разбију. „И |
било најзгодније место за школу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да |
нога, који је отишао да проси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми |
стером.</p> <p>И Бог је хтео да помогне добрим загоричанима те је и сутрашњи дан био сув и необ |
капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
растурен и неуједињен.{S} Он је невезан добрим друмовима и гвозденим путовима.{S} У њега су још |
>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добрим васпитањем или правилним просвећивањем народним |
а, јер се после један другом свети и од добрих комшија и пријатеља постају крвни непријатељи... |
су знали да су писмени, разборити и из добрих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч освојили |
доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости добрих загоричана не беше краја.{S} И од то доба ишчеки |
а.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа други ком |
лакало девет сиротица, завриштало девет добрих коња, залајало девет љутих лава, закликтало деве |
лема туга.{S} А кад је завриштало девет добрих коња, и залајало девет љутих лава и закликтало д |
премештен из Загорице.{S} Запрепашћењу добрих загоричана није било краја.{S} А како је било Ра |
ало, што свака кућа има кошница и меда, добро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема крађе и |
ово депо летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S |
?..{S} Е, ево, да их изградимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите и таблице у клупу (само их намес |
?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S |
Колико је у свих десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па |
саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећи...{S} И свакад она |
оље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћ |
се многи гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћо, продужује Радиша.{S} Онда сад треба да се |
/p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и р |
сала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било |
ма знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, иже, и, како, људи, мислет |
и“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и та |
а све оно што је лепо, истинито, право, добро и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало |
на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, да се не обрукам!... говорио је Радиша |
да не познајем!{S} Знам је и девојком: добро чељаде, много вредна и паметна...</p> <p>— Онда с |
ив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужн |
о у школи?{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео д |
им гласом рече: „Добро јутро, момци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њ |
ћна нам школа!{S} Срећан наш учитељ!{S} Добро си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на |
се за руке!..{S} Пођите до капије!..{S} Добро.{S} Само пазите, да неки не изостану, јер онда ос |
ли оне крпчиће за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те н |
<pb n="114" /> крпче за брисање!...{S} Добро.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отв |
да видим, јесте ли окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Онда отворите корице!...{S} Отворите први |
је за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И п |
о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S} То свако дете и сваки човек у н |
сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађите оне редове испод ножа!..{S} Пазите |
сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у |
нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да |
капетан у себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у ср |
— А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Нађите конац! — Можете ли да с |
о, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— Добро, господине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре |
а, рекоше ови Радишним јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита |
је добро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи ж |
те: „Ово је, господине, свињска глава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске гла |
во расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не т |
чно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, па |
уцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи сам |
већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано |
влачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да сами огледају како ради, па им је |
па га окупај у врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ |
е уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају |
су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован с |
а имати извесних састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро |
Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да род |
ако добру децу, да ме лепо слушају и да добро примају науку!“ И овде му исприча ону Христову пр |
он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га |
да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига наша састо |
да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим лепим данима, те да види и др |
литва, која се из ње упућује Господу за добро овога села и свега народа нашега...</p> <p>Једино |
мислио, па му ова жеља његових ученика добро дође.{S} Одмах узе конац и учини све што је треба |
прочита прву реченицу; „Милица је била добро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „Милиц |
ер они имају пара, а и година је родила добро, онда су градили план без обзира на то, колико ће |
акав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и раст |
и дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, да нико болестан |
да се згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стевановић, којега су св |
ве, за које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе залуд |
} Само нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега! |
Радиша радосно у повратку. „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигларе па |
утали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гл |
леко је, друго, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и |
га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим |
се осу једна критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљању зем |
ачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n="295" /> нису за њих бринули.{S} |
сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родитељск |
с</hi>?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слов |
ађите, где је насликано око!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има и |
па после и Француски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није имао времена.{S} Газда је в |
: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим није обрукао ни с |
изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо казивали и пис |
Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} |
(Као и Месец, само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице |
.{S} Да видим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{ |
п!..{S} Нађите л!..{S} Нађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се кушате и један друго |
прљали букваре.{S} Извадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо пис |
Хајде, пробај!..{S} Ко још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да пишете слова.{S} Извадите таблицу |
{S} Деца погађају: <hi>њушка</hi>.{S} Е добро.{S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да ј |
игле?.. (Овако све до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом, |
ли, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да не вид |
али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, па су само посматрали и куповали |
целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио |
о стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више |
а врати на његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши |
да се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да б |
о се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове: „ |
нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после С |
м за сливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово па |
евати и примати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он |
S} Сад ако онај други престане, онда је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и д |
има, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих развија укус само за |
рука и душа целе задруге.{S} Даница је добро знала, шта је мода учинила по варошима, и шта и д |
: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам |
о дрво, које се најбрже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жи |
о сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о</hi>?..{ |
ака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађите |
авали те да стигне другове.{S} И ово је добро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на п |
S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен на селу, те добро познаје живот сео |
е, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добро; људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем |
ато, што тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, што |
леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, |
ј кући има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле |
м за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интерн |
да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је трећа година |
е и унесете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето |
није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пренели и |
ано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="286" /> трећи правац: да се |
/p> <p>— Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то бил |
дине; али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанк |
а кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је прост |
иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио овај разлог и додао: „Е, |
ђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе желео, <pb n="2 |
у сва пребледела и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало раније, а она ид |
еба много да запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко |
иша је у почетку и сувише испољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га |
ажу и чине <pb n="106" /> један другоме добро они чине један другоме зло.{S} Ето до чега доведе |
води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно што тре |
е на <hi>дела</hi> људска: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на |
пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро покваси целу ону стрму површину па поче <pb n="17 |
} Конак код кмета</head> <p>Пошто су се добро одморили, кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш |
лико је добро: што је рођен на селу, те добро познаје живот сеоски, што је слушао и волео пољоп |
ам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да |
унце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} |
а сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} Зато опет извадите б |
е.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} |
е или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испустите и да не седнете на торбу.{ |
таријих...</p> <p>Ето то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извад |
ју кад се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре ч |
не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази св |
обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазите добро: опет ћемо да погађамо, која се слова чују кад се |
х, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S} Најпре изне |
и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече |
му онога који не зна, учинио је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи ученици, меш |
!{S} Нема зацело.{S} И живот је највеће добро, а потпомагање тога живота је највеће доброчинств |
и; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници не помаже додават |
Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо каза |
А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета само се заигравала и полако п |
свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад се |
вуда по машинским радњама употребљава и добро плаћа.{S} А четврто су разне руде: <pb n="52" /> |
о: за децу, што су имала увек свежега и добро печенога хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и |
м, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше |
и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да |
д њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо да |
да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386" /> упаковано.{S} Њихове су калемаре з |
и.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели о |
ода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <p |
е мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то |
и Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} Пос |
ше ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро размислили: колико ту земље треба преврнути?! упи |
ако ради; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, а по некога |
равље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, господине; ено како идемо па се н |
диша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили, како се намешта буквар.{S} Коју страну |
</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави. |
најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре каз |
рошли пут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да долазите у школу и да изу |
што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотерује, |
послетку посумњаше, да му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} И де |
.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати добро семе и што никне заливати, плевити и чувати од шт |
а ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, п |
по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили |
што после прелази и на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је доб |
вено овако: „Боже, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам школа!{S} |
а разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем добро запамтила и рукописна и штампана и прочитала све |
ао је даље походилац.</p> <p>— Спава он добро, но много рано устаје, једва ја уграбим да устане |
-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њој.</p> <p>На Преображење, 1910.</p> < |
ој и животу народном онако како је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S} Зато је за |
трчати за том простом већином.{S} Право добро може бити на страни само неколицине.{S} И нису ли |
ини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Учила их је највише о јелима и о чистоти судо |
мшија.</p> <pb n="349" /> <p>— Није ово добро, господине, да се називамо Турцима између себе.{S |
све поправити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа |
} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити д |
ти на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на „Читанчицу“, тражили велик |
део.{S} Слушао сам да људи говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму. |
м у Загорици се развијало и једно друго добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да што народ где |
њу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бит |
нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Ра |
јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад су в |
талом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, него то |
звињење и предлог, да даду у школу неко добро дете.{S} Сад почеше поново да се згледују: ко је |
радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољават |
о радили још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља |
уги Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чекали д |
посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану |
па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао |
па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и добро печен |
оуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S |
ново? — И Груја испросио!</p> <p>— Врло добро! одговори Даница: нек ти је срећно, Грујо!{S} Там |
ога Радишу, о којем је она слушала само добро да се прича, збуни се и сама па једва проговори: |
аном и правилном раду и пожелео им само добро здравље, да свој посао продуже; а чудио се и поли |
смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, само д |
а!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас н |
метан свет ради, па сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно |
је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синова ове наше оназађене и напаћен |
к.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће |
ем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско |
е „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, да је наш |
само лакше за варење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале нап |
и ове редове доле, испод слике.{S} Зато добро пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод столи |
у сваком од ова два правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме о |
лужбу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте уд |
знавали и краснописци и они, који имају добро памћење.{S} После овога Радиша рече, да оставе и |
чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиш |
="244" /> преслишавао ученике, да ли су добро ово запамтили.{S} Калемгранчице доносили су и Рад |
тала</hi> поједина слова, докле им нису добро запамтила облик.{S} Па и доцније је Радиша много |
њихов „записује“ све.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), пошли су |
у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга певача и вес |
морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устаните, погледајте у Св. Саву |
време, понесите буквар и таблу, само их добро чувајте!...“</p> </div> <pb n="110" /> <div type= |
ечи директорове: „кад је дете овако <hi>добро</hi>“, па помисли у себи: хвала, што си ме примио |
тешко ће се окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као |
лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Ра |
адиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро јутро, момци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и |
би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ С |
ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочек |
у реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро си нам дошао, господине!{S} Наше те село једва че |
екала са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу дон |
е могу да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајемо сваке године |
бро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи? |
можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, господине; ено како идемо па се нигде не укаљамо |
а је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „самогласника“ а колико „сугласник |
чни, западни, јужни, северни!..</p> <p>„Добро сте то запамтили.{S} Сад извадите буквар!..{S} Да |
ју у школу и малу децу, оволико младића добровољаца у школи дошло да научи само да чита и пише, |
ио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили, кад су дошли школи.{S} Нова стаз |
воту добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, па ти се учини на послу неоз |
ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброга друга у животу, а Радиша добру девојку и добру |
, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброга Томе, који би је и поклонио, да му је потраже з |
.{S} Она се радовала и што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости четвороразредне му |
Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало и припремило, |
лата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајстора па му је <pb n="254" /> дао нацрт и до |
простиру и тако даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла, што су је донели из Поречја, |
с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошлицу, и наслужи најпре домаћину.{S} Миљко узе ч |
Ручак је текао као обично: по једну за добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућом погачом, |
Радиша је запита, зашто то чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господине.“ О |
но бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно одговори: „Где год хоћеш, господине, и колик |
биљан разговор између Радише и његовога добродушнога послужитеља.</p> <p>Радиша је сад у новој |
шности деце загоричке и својој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.< |
едан није примио, он се пожалио једноме доброме привреднику и питао га за узрок.{S} Овај га је |
“ И сви примише ово и насмејаше се мало доброме старцу.{S} Поче разговор о томе, како и кад да |
душом, а према капетану и клеветнику и добротвору нису осећали много захвале...</p> </div> <di |
обар“, деца ће злоупотребити ту сувишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би бо |
господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела и толико.{S |
има ли већега добра од живота и већега доброчинства од овога!{S} Нема зацело.{S} И живот је на |
, који избави удављеника, учини му веће доброчинство од родитеља, који су га родили“..{S} И Рад |
друго, да свакога оспособимо за највеће доброчинство.{S} Јер онај, који избави удављеника, учин |
о, а потпомагање тога живота је највеће доброчинство.{S} Зато нимало не треба да жалим, што нис |
је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети |
, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар корак далеко од зи |
кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има добру: здраву, ситу, одевену, чисту, мирну и уљуђену де |
па да мирно, стално и смишљено ради на добру <pb n="404" /> своме, на подизању своме, него се |
нашла доброга друга у животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћницу у великом по |
А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даниц |
помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан наш учитељ! |
руга у животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћницу у великом послу просветничко |
ње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крс |
ко су липовичани жалили што ће изгубити добру учитељицу.</p> <p>Настало је спремање за свадбу.{ |
ме овако лепо примили и што имате овако добру децу, да ме лепо слушају и да добро примају науку |
и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{ |
..{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, па да је обучим свему како ваљ |
љао, какав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети |
деца искупила.{S} Онда је одвалио једну добру партију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важниј |
по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доба механизма оне прелазе у доба рационали |
којима би теже памтили, него сте још у добу младости, таман мало јачи од оне мале деце, те бољ |
е и ништа, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почињала с таблицом и правилима, |
иродом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} А |
гимназији се тада само задавало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи |
чине један другоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се |
дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и |
за школу, <pb n="69" /> дође судници и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо по један |
ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то је |
ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљко р |
о што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговори Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— А кој |
диша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само једнога, да нас поучи.{S} |
лу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да доведу само једнога, да им покаже?{S} Сви се замислише |
оје и захваљивао овој земљи, која га је довела у овако повољне прилике, да оволико научи и <pb |
ници сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} Ра |
, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и некадањој судници а садањој |
али, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га неколик |
је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се само о њему говорило.{S |
ове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онд |
брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мој |
{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикивати једнога по једнога, да сутра дође школи, а м |
вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, н |
ах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша општинскога сл |
све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један табак хартије и на њем |
гала и црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да доведу само једнога, да им пока |
.{S} Радиша им је онда причао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло г |
еби за писара у целој земљи, него су их доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели да |
и за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас тежимо <pb n="351" |
ажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они вел |
ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из другог села.{S} А о толиким врстама |
ити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, |
у дошли да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, |
у сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко изнесе т |
аренице или „черге“ и новога јапунџета, довољно заклонило Радишу од зиме.{S} Радишу још дуго ни |
{S} И на крају испита није имао речи да довољно похвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад јо |
вају у једну реку, те Загорица увек има довољно и најлепше воде; и усред најсувљег лета она не |
да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно пространо двориште.{S} Треба да буде зграда јед |
е нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S} Све |
ници живели у природи и познавали су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само да |
тављен својој савести, која му још није довољно развијена.{S} И онда није чудо, што ће „слобода |
о време.</p> <p>Ето сад нове гимнастике довољно.{S} Ето и гимнастике за тело, и гимнастике за о |
е но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, не |
сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша н |
оме.{S} И тешко ономе, који није осетио довољно топлоте и од пелена и одела, и од милоште матер |
путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо довољно неспремни и с погрешном спремом.{S} И да ја нис |
, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше јучерање дело.</p> <p>Прво је почео с „читањем“. |
а време одмора деца сама предложише, да доврше и последњу, западну страну калдрме испод стреје |
, те да мале калдрмџије отпочну посао и доврше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу |
сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила се, и нужник ископан, ог |
вати да они помену, јер је калдрма била довршена свуд око школе.{S} Смислио је, да на месту, гд |
су видели.{S} И за кратко време била је довршена и друга страна.{S} Радиша сад намести први поп |
а“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина је деци сада било погл |
ма је пред вратима школским била сасвим довршена.</p> <p>Зато што је ова необична гимнастика с |
ао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред школом, него је направљена и од школе |
су извештај министарству, да је одавно довршена а данас и освећена нова зграда школска у Загор |
е и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан.</p> <p>После овога одмора деца су ру |
разред и да се ова, школа не затвара до довршења нове зграде.</p> <p>Понизан</p> <p>Радиша Здра |
ње, те ће по томе и камена и времена за довршење мање требати, то он узе конац и пружи га куда |
арији разред.{S} Тако је ово био управо довршетак прошле школске године, а не почетак нове, јер |
о који започет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен |
другарицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Го |
> <p>Радиша је данас навлаш поранио, да доврши колица, те да их деца затеку готова.{S} И доврши |
елећи да се користи лепим временом и да доврши започети посао око школе, Радиша је навлаш данас |
вене су многе ручице, за час се калдрма доврши, и камење песком покри и заравни; и изгледаше ди |
м.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономадашње. „Хајде, господ |
скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И |
адиша не беше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови ученици |
о ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетка па до самога краја, највише од свих |
служи својом „либелом“.{S} За непун сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле |
так времена до мрака Радиша је провео у довршивању с^ста јучерањег посла.</p> </div> <div type= |
а обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће |
амо се на крајевима, кад се једно клубе довршило а друго почињало, ваљало помучити, да се краје |
Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо науку коју данас започињемо!“ Онда се опет пре |
о и отпочео поново.{S} И продужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове ниј |
лица, те да их деца затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су ви |
Крсман је идућег лета почео и до јесени довршио кућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши |
рале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у тол |
и онда нити могу што честито почети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p |
сао.{S} А како људи почну онако често и довршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помози, |
олове, те је овај неколико дана вукао и довукао: десетину кола смонице, двадесетину кола црнице |
е дошао да види, да ли су одређени људи довукли данас још дрва школи и колико.{S} Па од милине |
еко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} В |
песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп направићемо овде, и креч |
рад и друге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући опет село, циг |
, колико ко да надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати по |
пије: греда, ја дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљк |
ече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајсторима руке, а и то не |
ли с послом, све се више увиђало, да је довучена гомила камена и песка недовољна; и кмет Миљко |
ле и витопериле.{S} И летве су готове и довучена је готово цела количина; само су остале још гр |
>“.{S} Чита лагано и с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изу |
својој целини.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и премишљао о себи: где сам |
њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од како оно постоји, него |
ено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у својој целини.{S} А |
е се познати ни свој народ ни знаменити догађаји у историји његовој; а да се она позна, мора се |
, о боју на Косову само најглавније и о догађајима у оним знатним местима, која се виде у околи |
забрати.{S} Неразумљиве речи, реченице, догме и други састави, па ма они били и молитве, не буд |
маћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају шта да раде и да све решавају <pb n="402" /> |
о томе <hi>искрено</hi> разговарају, и договарају како што боље да поправљају и усавршавају и |
сте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Скочите, па реците оп! |
ампе“ и „самоуправу“.{S} Састајати се и договарати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и |
r" xml:id="SRP19102_C10.6"> <head>6.{S} Договор кућу гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. |
сазвао све виђеније људе свога села на договор; и договорили се, да новац прима, чува и даје М |
аху: „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.</p> <p>Либералима п |
ражи „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади |
<p>Чули сте да помињу „слободу збора и договора“, „слободу штампе“ и „самоуправу“.{S} Састајат |
тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим младићима бележе наднице, па ће после |
оди куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером ота |
олико вреди.{S} Онда се врате у школу и договоре овако: да село да Томи од општинске утрине где |
на овакој готовости и у даљем разговору договоре се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</ |
оји, неће га отац пустити, па се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи |
и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље договори са својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у |
се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим друговима, да оставе послуживање |
ужном граду коД „инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку школу....{S |
виђеније људе свога села на договор; и договорили се, да новац прима, чува и даје Миљко с Ради |
одужује Радиша.{S} Онда сад треба да се договоримо о томе: где ће нова школа да се подигне? — А |
д их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у зна |
а наша не остану слепа код очију, те се договорисмо да направимо мало школе.{S} Преправили смо |
смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се договорише, да му не даје више да сиса, него да му дају |
ви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују ш |
пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни |
и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и јевтиније - инжењер |
малу школу, па после неколико година да дограђујемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу шко |
ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, гледајући посао, који до сад никад нису ви |
т Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су додавали, да су молили, да остане.</p> <p>После неколик |
} Ђак је упредао а Радиша је непрестано додавао по мало сламе, пазећи, да уже изиђе једнаке деб |
роди, и да хумусу или црници не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она не |
ће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Шера глава задруге од педесеторо д |
о оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Груја сасвим озбиљно.</p> <pb n="265" /> <p>— Па |
доживети неке, па ће после ићи полако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се водио разговор и даље |
вили.{S} Али и то можемо да направимо“, додаде Милета.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
тељ не само у срезу него у томе округу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упита минис |
да нам деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чи |
p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? додаде капетан.</p> <p>— Јесу, господине; али кад чују |
ати нигде!“ одговори Миладин.{S} Радиша додаде, да има повише ствари и рече, да неће моћи све н |
цео таван, и у оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми к |
{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А м |
воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад однели |
ићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само |
Али кад разгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уп |
, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто у |
ладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господине; тече управ испод цркви |
ео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше |
да прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ |
могли и главу да разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни |
је <pb n="374" /> Груја мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ села Загориц |
или засађено 30x 30 = 900 воћака.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је б |
а раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="303" /> Још нисте ни |
/p> <p>- Дакле развод без конзисторије, додао је секретар.</p> <p>- Ако моли, преместићемо и њу |
их, кад је чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуш |
разумео, Миљко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где |
S} Другом приликом поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> |
им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече |
Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у пар |
ог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже п |
и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико година од ових се првих п |
уштву и испунити посланство, које му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш |
ића, који се тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун р |
еде по школи тако, да се рукама не могу додирнути.{S} Онда им рече, да стану право и да руке пу |
а се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — колица.{S} Ово |
оложењу И докле друга занимања ово само додирују, узгред, споредно, учитељевом је ово главно.{S |
да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар свештеник може много да учини за просвет |
биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да вуче камен и песак |
, који има дете за школу, <pb n="69" /> дође судници и доведе га; и у свакој се готово кући спр |
S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не |
и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац н |
али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, д |
руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год дође, питао је за Ра |
путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете |
анојком и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Дани |
да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </div> <div type="chapter" |
толико, колико она трудба да се до њега дође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била за читање! |
уму.{S} Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, т |
дне ишао је свештенику и умолио га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров дан су одредили |
оће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л |
мери пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, па онда рече Груји, да |
а ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљи |
а носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша поже |
иске слике, до којих је Радиша могао да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина учионица, |
и, учинио распоред, где ће које дрво да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и ја |
, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгледао како Миле |
иша размерио концем и обележио, како да дође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и |
и њене матере мамио је сваку сељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разг |
опрости се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кућ |
га дана шездесетих година прошлога века дође од капетана кмет лепога села Планинице и објави ка |
је ће им требати као учитељима.{S} Нека дође и филозофија и математика и историја, али што више |
а дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се |
јке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И ту |
лошке него усправно, да му тупља страна дође горе.{S} Онда тако до њега други, па трећи, па чет |
идате.“ И доиста, после кратког времена дође из министарства наредба, којом се опозива премешта |
та ће да узме.{S} После кратког времена дође један домаћин из села па запита, може ли суд сад д |
и писање јесте средство да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако с |
нацрта и размери све делове колица, па дође Груји и рече му, да преструже једну даску преко по |
довикивати једнога по једнога, да сутра дође школи, а многима и поручише по деци и онима који с |
ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети и да |
нији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити |
а пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати: „Да |
сновне школе или још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па после и Француски.{S} Ваља |
.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша |
г система, и порадимо на томе, да народ дође потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше к |
е команде.{S} И како после мобилизације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама |
је данас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, и он поново исприча све како је било.{S |
а, да Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не |
да објаве рат Турској, док најпосле не дође министарство Стевча-Ристићево, које називаху „акци |
А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење.</p> <pb n="343" /> <p>И изиђоше.{S} Пр |
немају лекара и лекова, или докле он не дође; свештеници их уче како да се владају, да се воле |
мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{ |
head> <p>Једнога дана још о Крстову дне дође Радиши Крсман, један од најразборитијих првих вели |
Зато је стао мислити, како најпре да се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубо |
школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајсторима учини неке напомене; а Рад |
е Божића, прође и читава недеља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Рад |
же било да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем |
е добри путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога |
бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћ |
а је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да |
усред тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капетана глас, да је постављен учитељ за шко |
о одмах посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико теби доноси она гради |
о никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се ј |
наместите овако, попреко, да један крај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад с |
год кад нема посла код своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне |
о год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ак |
камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да над |
набавио још пре три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набав |
а а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше |
е.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу |
више узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом пре |
агањцима и јарићима.</p> <p>Кад Радован дође из суднице кући и каза својој домаћици Велики, да |
е објави и у новинама, и у одређени дан дође из оближње вароши и околних села читава поворка го |
ћи.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, |
мо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разговор |
ну.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ће он, где ће да уче а где д |
Јесте, то пише: <hi>сео</hi>, кад неко дође па седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напише |
Да поделимо десет за двојицу.{S} Колико дође свакоме <pb n="173" /> од њих?..{S} Да поделимо дв |
дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође судници и поправи оно на школи.</p> </div> <div ty |
још није решио...</p> <p>Сутрадан рано дође и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се састане |
о, па му ова жеља његових ученика добро дође.{S} Одмах узе конац и учини све што је требало, те |
аљних планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина из околних ку |
Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници општи |
апише горе него прошли пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову ј |
е за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући |
> <head>2.{S} Полазак у школу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка |
нило, да је срамота да плаче....</p> <p>Дође и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у |
ако даље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после подне веселији из школе и слушао је све шт |
тно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша паж |
сврши Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци и место њега |
е, па одатле заједно да пођете.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За овцама је данас отишао први пут Ву |
највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би воле |
не, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А по |
дговори: „Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам прегледам готову зграду...“</p> <p>Радиша, |
и нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо науку!..“</p> </div> <div type="chap |
извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је онда причао, како они доводе |
же и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n="189" /> здрављу продужимо учење“ на к |
помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо своју науку!..{S} Сад узмите ствари |
во, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо своју науку!.. “</p> </div> <pb n=" |
Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо науку!...“</p> </div> <div type="ch |
ас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра...“</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
рије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољуб |
кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете, ви с |
е у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад |
ани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поп |
није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, |
је ли хитно или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан |
урите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“....</p> <p>Завр |
.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је овако лепо време, понеси |
рви им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци појурише ко |
авапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" /> школа!{S} Зар је ово |
ар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја поду |
шији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан |
и зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> |
села и још пун један сат кроз планину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Миладин рече: „Одавд |
као њихова кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју |
могла да погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници нек |
трејом био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и |
оји оставише кости своје на бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српском јунаштву.{S |
нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше овамо, насред учионице.{S} Онда рече првом: „Лез |
варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први <pb n="14" |
него нам долази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали |
га, докле су данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко |
је и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, да мало оквасе уста и засладе што |
амо кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, нег |
а њих задржао а онима другима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и |
наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умешнос |
е био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове |
до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто це |
хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и |
ј деци казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да пр |
ила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редовно.{S |
им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписивање нових ђака за |
нике у старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетку рекао |
} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани су причали ве |
преправку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да с |
по околним селима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу, о којој се већ прич |
Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мрака Радиша <pb n="86" /> је |
труганих и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у з |
То је суднични дан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици м |
из зида, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа н |
да окренеш трупац, да састругане даске дођу једна <hi>на</hi> другу, па да их састружеш на дуж |
иде донекле.{S} А <pb n="133" /> после дођу села и градови где живи друга вера и други народи, |
де у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{ |
ету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много па о |
рече Миљко. „Онда им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и |
шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> <p> |
и остављају школу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели |
цом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки калуђери из Свете Горе, да просе |
се у разним другим играма.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница рет |
после, после славне битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „<foreign xml:lang="L |
ода, госпо; само што ми јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућама! одговарале су оне обичн |
та у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па |
вље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће после ићи полако! додаде Даница. „ |
а поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа |
</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће после ићи полак |
.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али |
оспођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким пораз |
чаршије, Груја је још узгред свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође судници и |
кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пит |
дмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове, докле не би осет |
црепом.{S} Негде је опет на старој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, са стакленим пр |
ијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој кући има гу |
је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним |
кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог ство |
т, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да |
било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештеника и до подне се изврши и испит.{S} Оста |
и!{S} Доста је било туторства; народ је дозрео да собом управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо |
оли дошло да научи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом сел |
што.{S} Само за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не |
ешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој земљи, као што знате, влад |
стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, |
ло све отворено, и она чистота и самоћа доиста је подсећала <pb n="256" /> на манастир.{S} И за |
Радиша није преварио.{S} Јер је Даница доиста и заслуживала овакога мужа, као и њена мајка ова |
ће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, д |
, да се Чука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да се то |
рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем |
става је вештина дружења с децом“.{S} И доиста, Радиши није требао неки нарочити план за ову „е |
n="273" /> само они једно другом.{S} И доиста, они нису много ни трошили.{S} Радиша је позвао |
а села гласати за владине кандидате.“ И доиста, после кратког времена дође из министарства наре |
Радиша научио у овој школи</head> <p>И доиста, после распуста школскога Радиша се пријави у Уч |
ујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> <p>И доиста после неколико недеља Груја се венча са Станојко |
чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису чекали никад ни једнога часа, онда ћете и с |
ји!</p> <p>„За наше село данашњи је дан доиста највећи и најзначајнији дан од како га је и дан |
ужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она опази |
о га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изост |
о, да га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца с |
оји им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој школи.{S |
идала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јунаштва, |
песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с Радише и гусала.{ |
Тако се сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и ста |
глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена по |
одмор и гимнастику?{S} За време одмора, док се учионица ветрила, деца су чечала око школе под с |
једнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само |
е погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврше ону грађевину што су је тада радили.{S} А по |
десет, остане осамдесет... и тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?. |
!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док двојица највећих нису дошли најпосле).{S} Сад пођит |
лог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење.</p> <pb n="343" /> <p>И изиђоше |
и су се устезали да објаве рат Турској, док најпосле не дође министарство Стевча-Ристићево, кој |
.{S} И тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала |
у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је сам |
овим ђацима само још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је о |
амо ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у сел |
.{S} Вама је школа одобрена привремено, док не подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учи |
рту старе школе и тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање |
гу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> < |
ио и да ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све <pb n="156" /> књиге.“ Јер онда није |
у.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они прошли по дворишту, постеља је већ била наме |
по много, јер могу покварити колица.{S} Док је Радиша размерио концем и обележио, како да дође |
а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја је одређени му посао |
си ли ти уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква б |
та у љутини и да ниједан спор не решава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао |
р им је одобрио само за неколико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпет |
о само појачава оно старије, рад на рад док он не постане навика и умешност.{S} Ништа за себе, |
нема најлепши изглед на будућност, све док се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у |
е мајстор за нешто од овога, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књ |
ца је писала, да Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спр |
о је остало?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Коли |
о сам наваљивао да га оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде |
Јер, ово је збиља неки кабадахија.{S} И док се сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у |
озбиљна мати и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својој замишљао њену сиротињу и муку |
естре, браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свога села и свога д |
јој је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n="77" /> он спремао, стигао је и кмет Миљко |
рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипут не прекрстимо, не остављамо чутуру!“ Р |
аже: син...{S} Ваљало је сада причекати док надође млеко, али је нови грађанин протествовао и т |
видела, којим ће се село ваше поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она д |
е, да се учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљ |
ранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно |
сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у |
а узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, к |
сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је са |
ели свега, а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад |
на клупи?..{S} Узмите још једну! (Овако док се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?. |
есет!..{S} Колико је на клупи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати |
ад узето, а колико није узето?.. (Овако док не остане ништа).{S} Оставите опет све на клупу!..{ |
„Не мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за п |
не секу младо и на грабац, него чекају док порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато им и ш |
ање и ручак код газда Мијаила</head> <p>Док су они овако разгледали зграду школску и све што је |
загоричани што пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, |
одима то није много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толик |
ве ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да л |
ући се и своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава него |
и и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа није отето, само кад хоће! |
Одавно су млади „циглари“ у реци делом доказали, да су примили занат, који није тако тежак, ал |
Треће, кућа мора бити окречена, јер је доказано, да је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у ку |
, деда, кад смо здрави.{S} Лекари данас доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="32 |
засуканим рукавима као прави „тишлер“, докле му грашке зноја не облију чело и даску не углади |
просто <hi>цртала</hi> поједина слова, докле им нису добро запамтила облик.{S} Па и доцније је |
а окрену разговор на друго и запита га, докле су данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије |
м, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле |
S} Овако је трајало и још десетак дана, докле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Р |
ечатана, мала и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихов правилан облик.{S} Онда се цр |
ојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и не почну радити правил |
дозивао у школу и радио лакше послове, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да |
и људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и другом угодно.{S} Онда један почне |
.{S} Узмите четрдесет!...“ И тако даље, докле не узму све.{S} Онда овако: „Метните опет свих ст |
ха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви учитељ не рече: доста.{S} И изређ |
у ваља задовољавати и законске прописе, докле се они не измене; а загоричани су видели, како им |
ринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, докле Радован не прекиде ћутање и поче овако: „Богме де |
а позната, па су онда полако шчитавали, докле нису достигли да читају онако како се прича, лепо |
је:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене палате у Загорици, дот |
ији а после осваја душа и њен развитак, докле најпосле сасвим не претегне.{S} Зато и морам глед |
ба душевна и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту |
че по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда пере судове, чисти ц |
ца су по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељака правило, да их сунце не затече у по |
оше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и поч |
ртију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и докле им се год сав посао св |
и пијучући као пилићи чупају му сламу, докле је не разастру свуда и не остане празно пороже оц |
ео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одмах израђује само оно, што |
Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио? |
зумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле је српско.{S} Српског |
ложеније арије и узвишенија осећања, па докле се стигне...</p> <p>И овде од онога што је у души |
и!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржавање како можемо....“</p> < |
те..“ И писали су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да |
, па се у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за све је ово било |
свима вама и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хва |
а ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: „До |
е би они то разгодили тако, да им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по |
веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, |
где он живи, зову српске земље и зна се докле захватају; и по свима њима нама је милије да путу |
то и остајао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, и |
дну партију, докле су год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на међусобну грдњу и ус |
њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није казао да је доста, деца су ревнос |
о, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас тежимо <pb n="351" /> да сваки буде писмен, |
помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“... |
ележио, како да дође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и |
, па сад размери пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, па онда ре |
гов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања ово само додирују, узгред, споредн |
чисте корито од камења.{S} Онда обележи докле да заграде и како да озидају брану и зауставе вод |
тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничи |
деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> се јо |
са својим сељаком, те су се разговарали докле год није ударило звонце да улазе у школу.</p> <p> |
е лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не дође; свештеници их уче како да се владају, |
ођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били |
други разред, али им их није хтео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако |
седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и |
ствену палату, с којом ћете се поносити докле буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисм |
ва школа, којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветл |
ад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрну |
сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече |
клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако докле не оставе све).{S} Сад да узимате по три.{S} Узми |
у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све.{S} Онда обрнуто, да се све по д |
..</p> <p>И тако се продужавао разговор докле кмет не рече: „Ти си, господине, уморан од пута.{ |
, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет |
то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиша говорио, сви су слушали нетремице и |
ви име његово.{S} И оно ће се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „ |
ођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани; да пр |
рвима.{S} Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учи |
стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендујући ни на какав беседнички дар, с |
жандарми.</p> <p>Попа је најпре сео на доксат старе школе да се мало одмори, поздрави и види с |
индром.{S} Пред школом је с леве стране доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе вр |
и наредио да изнесу све његове ствари у доксат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, а |
изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад ка |
ирисало.{S} Радиша је најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су |
на, на истом месту, где су вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало похладно, али је добра |
учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша пре четири године.{S} Зато му к |
е ићи без гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом...{S} За тим је Радиша отворио св |
дошли, нашли су вратнице отворене и на доксату постављену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе б |
огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његових ученика сад је, први пут од |
н рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћем |
це, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље |
er" xml:id="SRP19102_C2.5"> <head>5.{S} Долазак школи</head> <p>Пошто су овако путовали два сат |
а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше долазак свештеников у велике посте, те је крстише, и ку |
кад је хтео да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики град изненадио је не само Радишу него |
ало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гледају, како шта ради |
ве ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су долазили они велики ђаци њег |
је мало одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Рад |
{S} Поче разговор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и празник |
ом и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет |
о је Петров дан.{S} Сељани су почели да долазе још зором, те да хватају хладовину.{S} И долазил |
само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb n="112" /> у школу, него и <hi>вас</hi> вели |
е, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, како да поране, да се лепо ум |
у нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с |
сала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке редове.{S |
у.</p> <p>Понизни:</p> </quote> <p>(Сад долазе имена кметова и одборника, сва с крстом, јер су |
болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, како се шире, како убијају наше здравље па и са |
нда у осојним; да многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, н |
акле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нек |
е ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас |
од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} |
правку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да |
и развијају поступно, живећи у друштву, долазећи у те одношаје и размишљајући о њима.{S} И вели |
у, још влажну и неисушену школу или не, долази објава другога рата, и Радишу понова, као и све |
тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобрена привремен |
>Свршио се први дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша данас нити је имао другова нити |
, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас над |
лази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опе |
стаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" /> школу и да учи онај, који би се |
кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан |
еки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да у |
аршиске најпре је из Загорице почело да долази воће брано руком и лепо паковано у котарице, кој |
радости због останка и заједничког рада долази и још једна нова.{S} Усред божићних поста Даница |
ради лако као и с другима, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда неће бити т |
држати у једној целини.{S} И ето откуда долази опасност, да непросвећени народи управљају сами |
и да се заклоне од доње светлости, која долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, |
снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кл |
молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „стварање“ света по данима редом, о „првим људим |
вету доста видео и доста научио.{S} Сад долази време, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо п |
S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му пратили: неко |
оно узвишено унутарње задовољство, које долази од савесно извршене дужности.{S} И куд год прођу |
о с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а? |
детињство, а почиње зрелост, после које долази и старост.{S} А што је најглавније, ми овде ступ |
и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте ма |
телесних и душевних или моралних у деце долази од ове хладноће спољне и унутарње.{S} Хладноћа с |
ру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми тре |
ницу или чинију варенике.{S} Пред ручак долази и полаженик и он доноси срећу за целу годину.{S} |
о ће деца најлакше примити.{S} Онда тек долази право учење и то прво онога, што је најближе, на |
ао и у осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, преко чула, па се то памти и прерађује у |
а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђош |
га о сваком детету појединце.{S} За тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, |
ико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, ко |
бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је |
и и напредак њен, па тек на друго место долази начин, како ће се то предавати.{S} Оно што је на |
чуна о томе у који наставни предмет што долази, него је само гледао, да се шири умни хоризонат |
исменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <pb n="209" /> сад у другом разреду.{S} И ако је |
су Радиша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и крај школске године.{S} Радиши су казали, да ј |
.</p> <pb n="292" /> <p>Али је најчешће долазила старосватица, Миљкова домаћица Станика, а и Да |
е бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, што се радило наопако, натрашке, неприр |
и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долазили сте само Недељом, али сте опет долазили сваки |
војску, сви су остали још и ове године долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би когод изостао. |
а сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он д |
ош зором, те да хватају хладовину.{S} И долазили су непрестано, и мушко и женско, и старо и мла |
ребало само читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давал |
белела као манастир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, |
подигнута нова школа, како су и одрасли долазили на науку и какву су улогу они имали у грађењу |
<p>— Господине, од нас двадесет што смо долазили теби у школу, два су жењена а тројица су испро |
долазили сте само Недељом, али сте опет долазили сваки пут и научили онолико, колико ови мали, |
од Радише могу још много научити, па су долазили сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је |
е лако угостит’!..“</p> <p>Сви, који су долазили на славу, дивили су се кући Крсмановој и говор |
ш да уче, да долазе Недељом, као што су долазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жа |
на била лепо уређена.{S} Одрасли су још долазили и марљиво слушали све, што им треба за боље по |
у видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, ишло је иза школе и гледало колица, узимало и |
и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато му предмети нису ишли подвојени, него |
ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприча, |
шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одговори Ра |
И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само |
да буде најсолиднија.</p> <p>У то време долазио је у оближње среско место инжињер поради неких |
мо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и посматрао сваку ситницу у овој величанственој |
а нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Радиши, да израчунавају колико чега треба, те д |
канда највише.{S} Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгл |
анка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га је |
почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} Друго, добре су се стра |
ала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и да научите у њој што сте год више |
е учинили добро, што сте се одлучили да долазите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, д |
опет да не изостајете од школе, него да долазите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет |
чите да читате као велики ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} И немојте никад да изост |
лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро м |
.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу |
.{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам паз |
оследња година у школи.{S} После можете долазити само на поправку, ако хоћете, као ови велики, |
деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да науч |
е, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојој <pb n="266" /> слободно, те и преко |
љан отишао на свој посао.</p> <p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су б |
и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, колико њих има у кући, вол |
и књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговар |
аше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли долазити, они сви као у један глас одговорише: „Хоћемо, |
ам желео да дангубим; а данас сам морао долазити и због плате, па уједно.... рече Радиша.</p> < |
ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их |
ребало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две године.</p> <p>Што се тиче металн |
и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и доносити дарове, и при поласк |
има капетанове канцеларије до десет.{S} Долазише и пролазише толики учитељи и учитељице и прими |
љку“, то се и по себи разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у Загорици не знађаше откуд свила |
н, те нам преседне свадба!“..</p> <p>По доласку радосна Даница је обишла сва одељења, и не зна |
ута оволико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и |
иља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад превр |
уда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране него |
ове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затвор |
ти укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле ра |
кићем и повуче навише до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли д |
к један држи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него д |
а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и |
укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} Сад је |
прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум са |
ране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} Зато добро пазите.{S} Испод ока н |
како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и пређе преко ове пруге.{S} |
те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикн |
иљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је увек б |
у Загорици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него |
е! —- Хајдете само очима.{S} Погледајте доле! — Горе! — Десно! — Лево! — Још једанпут.{S} Сад и |
шов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати |
{S} Слово <pb n="150" /> ђ иде и горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово |
код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то |
Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам стој |
ње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде да |
ни, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у узано |
е окречити и убелити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене даске, које нити су хладне као |
заној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n="149" /> него се пише с |
ече овим јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купал |
о рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута забоде кукаљу па оне не даду да |
моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли о |
прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером д |
пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе |
То је горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> из |
— А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке ст |
ет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n="229" /> на њој подигнемо циглану |
м линијама!..{S} Поређајте она, што иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле |
к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само гор |
иша запевао мало јаче, како су сутрадан долетела два врана гаврана са крвава поља Косовога и но |
и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> <p>Освануо је Петров дан.{S} Сељани су по |
ро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је загоричка школа захлади.{S} Поче већ |
у подземне подруме, одакле она после по долинама и низинама извире, те поји свет и околину и од |
ош сијало нада свима брдима, само се по долинама почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се з |
баш за време њино, подигоше и најлепши дом науке, највећи извор видела и среће наше!..</p> <p> |
све стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву огрлицу срећнога порода с |
ја.{S} И Данина мајка, овај добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим унучић |
најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „преотеше царство“, отеш |
е ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потреба, да код куће има не само по које пиле и |
о у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухватала и готовљење јела, што су |
куповних, него да новац, што се узме за домаће производе загоричке, остане у селу и да се употр |
ове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и да ч |
бавили, и не само да себи граде извесне домаће потребе, него граде и по селу врата и прозоре и |
{S} Основна је настава просто проширено домаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних |
листу, змију и рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радос |
н не остане непоменут.{S} А код патрона домаћега не пропусти се да се каже (на пример Свети Том |
а, која се употребљава у пољопривреди и домаћем газдинству, није остала а да Радиша није с њом |
е лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, више п |
к буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку че |
у сеоску.{S} Они су измењивали намештај домаћи: место сниске совре изградили су столове и место |
доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и прекосутра се може и изићи и |
е.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} Комшилук |
а у ученица својих развија укус само за домаћим израђевинама, којима се и сама приближивала, а |
ења живине и угледног живинарника све о домаћим животињама; због градине школске све о поврћу, |
о на обе стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} |
ли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и старешина.{S} Отуда послови у нас рамљу, те п |
ивно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово „ |
д његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад ви |
они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином окована, а неколицин |
да се тај задатак постигне; или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају шт |
о не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, који гради кућу, нек је сагради по варошки, ов |
да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете за школу, <pb n="69" /> дође суд |
ли кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подигао или патосао циглом.{S} А кречем су поче |
{S} Поред куће у присојној страни сваки домаћин има велики воћњак, у којем има свакојака и најл |
ме.{S} После кратког времена дође један домаћин из села па запита, може ли суд сад да му набави |
о је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам |
воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и што сам год потражио од њега за школу, све ј |
рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини м |
аша велика задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, гд |
задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> домаћина!</p> <p>— Реакционар, назадњак! узвикнуо је је |
да погледују у Јоксима, најзадружнијега домаћина у селу, а који још не имађаше „солдата“ из кућ |
мо што дође кмет, него се искупи и више домаћина из околних кућа те примише учитеља и ствари му |
ета у општини и капетана у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепо |
ога лепа млада шума и забрани појединих домаћина или општински.{S} Испод њих је и толиких воћња |
ци до школе били су совралуци појединих домаћина, где су они о заветинама ручали.{S} И око њих |
он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бо |
их људи створи не само паметне и вредне домаћине и грађане ове земље него и праве апостоле за с |
и постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћице.{S} |
"71" /> а Радиша, кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа ј |
дети како ће: да ли ће платити само они домаћини, који имају ђака, или сви селски.</p> </div> < |
Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} Најгори су немарљиви и ленштине.{S} Њих тр |
сећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, |
коју за добродошлицу, и наслужи најпре домаћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се и поче лагано |
ушу...</p> <p>Зато им је често причао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да |
ања онима одраслима и о осталим врстама домаћих животиња и о свима врстама радова, који могу да |
и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и овце и мет |
едају много сјајније него други пут.{S} Домаћица Миљкова, њена јетрва и најстарија кћи провредн |
најчешће долазила старосватица, Миљкова домаћица Станика, а и Даница и мајка њена одлазиле су њ |
у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћица дала је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био |
посао.{S} Рано зором устала је Миљкова домаћица и сва чељад, особито женска, и наложила огањ, |
} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљива жена, која је примала |
у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је |
гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Груја сасвим озбиљно.</p> <pb n= |
стита породица.{S} Ово је добра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девојке |
{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; |
аћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћице.{S} И колико су мали напредовали у школи, толи |
иљковој Станики, један газда Мијаиловој домаћици и један Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код |
ован дође из суднице кући и каза својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она с |
ши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још |
ше их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S |
животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћницу у великом послу просветничком, ако |
раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школске године и испит |
добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, особито у задругама.{S} Зато их је и позивала, |
премишљати шта да ради, и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде у |
су пре колица песак носили.{S} Неки се домислише, те нађоше плочаст камен па на њега метнуше п |
уди и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је д |
Радишу самога било ново и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право |
{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, домишљање и утакмицу у свему што се може знати и умети; |
бе“... одговараху <pb n="118" /> деца и домишљању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учи |
обучим, да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зидају од камена и цигле, и покри |
S} Од школе да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и други...{S} Али за ц |
аш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{S} А <pb n="133" /> после дођу села и градови |
је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића, који се тим свакидањ |
душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у болесном телу, осећања се извесно |
чељад, особито женска, и наложила огањ, донела воде, умила се и вршила своје послове по кући и |
селити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава |
живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, не сме да закржља него ваља да расте и |
а одмора деца су ручала од онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показа |
коле.{S} Било је ту и породиља, које су донеле своје дете да им га попа крсти, јер је некима ве |
ким малим стидом рече: „Ево, господине, донели смо ти мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да |
ло и донело све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани |
је добродошла била она цигла, што су је донели из Поречја, и према њој удесе неколико калупа.{S |
огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи овако!{S} |
аилове куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по које печено пиле, прасе, јагњ |
у, и покуповали су све што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну креча |
те таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Д |
реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја је одређени му посао свршио; само није би |
ионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где је одслуж |
редио, те се код његове куће спремило и донело све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда |
шљен рад његов и добре другарице његове донео је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благ |
е и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „тесте |
су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је бил |
иша је изгубио и оно мало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и и |
више падало у очи, што кметов син није донео Часловац, па су неки мислили, да он није ни изучи |
расе и уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао за сла |
по опеченом месту — Само је своје парче донео Станко, чија је торба била кожна.{S} Тако су прош |
је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школској, а одатле поче |
ли свога господара, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће с |
лтура, и радио их је алатом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим |
ли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учит |
ладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет б |
оциологију, он је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков <pb n="331" /> социјализам; |
а лепо извршена преправка, него је кмет донео из чаршије један товар креча, те је лепо окречили |
дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва ч |
е јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико места о |
врзе по памети.{S} Газдарица му даде да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непоз |
у трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да |
о је сасвим просто.{S} Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромпира |
мље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што расте у околини, |
тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици нема |
ако се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да |
па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав шљам по земљ |
гледала како се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ће да уплете први р |
о ископаних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је набављао и књижевност |
ји</head> <p>Једнога дана по Видову дне донесе пандур капетански кмету Миљку једно парче хартиј |
лних ливада, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није казао да је |
буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доис |
е на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опруж |
оних дасака да направи.{S} Груја оде и донесе поздравље од кмета, да може да чини од њих што г |
пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и т |
ца му даде да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се сва |
.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмака, сланине или пастрме, те и |
се поздрави с господином, пре него што донесе послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пуно девоја |
кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју за до |
е и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово ник |
ђала: овде још мало, овде још мало. „Да донесемо још песка, те да заравнимо!“ предложише неки.{ |
за песак?{S} Многа деца превикаше: „Да донесемо, господине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У |
мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за дотеривање и |
Оно, што није имало код Радишине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и г |
школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро покваси целу ону стрму пов |
06" /> сачувај, разболео.{S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу |
етремице, као да је за клупом.{S} У том донесоше и наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се прекр |
о, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{ |
један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наок |
и и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су дон |
да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надметала се ко |
земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиш |
или тако, да им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Је |
једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити |
редом.{S} И свако пренагљивање могло би донети штете детету као и пупољку.</p> <p>Као што тело |
реке није ништа рачунао, јер ће то село донети: поделиће се, па који вуку камен неће песак, кој |
румената за свирање немам, нити им могу донети оне савршеније; али они ми и не требају: они су |
и с младим сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с |
ше. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видо |
да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак носили.{S} |
ами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше по мало пасуља, кромпира, сира, кајмака, сланине |
али, да се мало прођу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле |
зеше ашов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две три мотике од оближњих кућа и за неколик |
кију готово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Ж |
давао потребан нагиб.{S} Онда рече, да доносе ситније камење, па још ситније, па најпосле песа |
рну страну.{S} Дотле деца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно крајње испод к |
ошту и телеграф па и своје новине, које доносе само новости из места, објаве и разне поучне и з |
других послова у судници него понајвише доносе људи порез.{S} А ако има каква заповест од капет |
све више достављају поједине новости и доносе оно, што је корисно и поучно за свакога.{S} Десе |
у оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <pb n |
рађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и подижу бољи сој у с |
у политичком смислу, да законе и уредбе доноси сам народ преко својих избраника, него се она пр |
дође, он га запита: „Томо, колико теби доноси она градина испод куће?“ Тома сасвим искрено одг |
.{S} Пред ручак долази и полаженик и он доноси срећу за целу годину.{S} Данас се руча раније не |
ирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.< |
је газда Мијаилов стари воћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха |
оним неправилним остацима до плота.{S} Доносила су и разно семење, и Радиша је све то сејао с |
чили, о биљкама које су деца налазила и доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромној |
ије казао да је доста, деца су ревносно доносила; а он је само поравњивао и давао потребан наги |
се саставише на средини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење и ове потребе ш |
ао, где ће што да засади.{S} Деца су му доносила младице крушке и јабуке дивљаке те их је он пр |
врљика.{S} Младе воћке су се непрестано доносиле, пресађивале и калемиле, а старије су већ у ве |
у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, доносили су камење и почели да га дену.{S} У средини је |
де?{S} Кад су ово мало суднице градили, доносили су циглу, ћерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 |
својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, заједничку.{S} Ове су годин |
у добро ово запамтили.{S} Калемгранчице доносили су и Радиша и ђаци од сваке добре воћке.</p> < |
мали зидари измицали, толико су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало крупнијег |
и једну малу сушницу, где су после сви доносили и сушили, најпре за себе а после и за продају. |
ао сасвим писмена младића.{S} Сад су му доносили књиге, позиве од капетана и разна писма и тапи |
е надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, гледајући п |
почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ћ |
уге грађе растове и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је |
земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то се мора правити овде.{S} А ја и |
о лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доносити букваре и таблице, него их оставите код куће ( |
нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: |
} И почеле су долазити жене на бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је н |
рижљиво почела скупљати сваку коштицу и доносити је учитељу.{S} Тако је градина школска сада по |
{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у доношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с околних лива |
о надгледао.{S} Други су се надметали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче |
и сестара својих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође |
ша и Даница увек могли да се заклоне од доње светлости, која долази косо и највише шкоди виду, |
горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато |
есели у нову школу, и узео је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, и да насели и Грују |
за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је ов |
о је Даницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су оч |
три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} |
сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунован рече б |
де Крсман: — али ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="321" /> нама треба већа.{ |
у право сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не |
.{S}Од свих које познајем највише ми се допада она плавуша у Липовици.{S} За њу причају, да је |
а Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти се ово допада, господине?</p> <p>— Не знам мени, него како се |
/p> <p>— Не знам мени, него како се ово допада вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, |
као из казана.{S} И деци се много више допадала ова проста храна у школи, него она често много |
.{S} То се већ <pb n="316" /> није више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато једва до |
ач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, |
ље и напредније у тој грани и што им се допадне да одатле узму и преносе у своје градине; а ова |
и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ова побожност њихова, па помисли како би лепо б |
Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побегне у |
цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово и <pb n="82" /> поз |
гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика галантерија у изразима према женск |
у само видео на страни и необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је |
су га родили“..{S} И Радиши се необично допала ова филозофија, па се сада старао и сам да је из |
обичне писмености.{S} Особито се и њему допала Радишина продужна школа и градина школска, која |
у и Методику, и те су му се науке много допале као нове и посве корисне.{S} Зато је једва чекао |
љнији, јер овде није било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је п |
ограду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пи |
у грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа има кошница и меда, добро спремљ |
ину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што је видео у једној најпросвећенијој земљи: д |
опет се простодушним загоричанима много допало, јер су видели, да је срочено нарочито за њих.</ |
о ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај рад пун такта, пун живота, поступности и мир |
о овде, налазећи увек да нешто поправи, доправи и допуни.</p> </div> <pb n="379" /> <div type=" |
села није било.{S} И та је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи сеча шума и успори у |
xml:id="SRP19102_C0"> <p>Ако ова књига допринесе штогод културним историцима нашим за познавањ |
другој половини прошлога века; ако она допринесе штогод и поправци у настави и васпитању подмл |
ије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доприносило и то, што је и Радиша свуда говорио против |
у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрављу ученичком.{S} Здрављу је њиховом из |
ченичком.{S} Здрављу је њиховом извесно доприносило много и то, што Радиша није преоптерећивао |
ио боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећни |
лазећи увек да нешто поправи, доправи и допуни.</p> </div> <pb n="379" /> <div type="chapter" x |
адити; где срца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и делипале, са мање и |
ом, које је само понека варошка ситница допуњавала и полепшавала; па и њу је Даница сама израђи |
" /> и по потреби им је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од старије књиге, са |
ти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да допусти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Гр |
кмет Миљко као старојко рече Радиши: „Е допусти, господине, да и ја преступим твоју наредбу и д |
b n="368" /> да пасе, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни још других три четири годи |
ијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно |
у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} |
анемарио ни свирање.{S} Деци је не само допустио да свирају него их је у томе и упућивао и пока |
Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда |
Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ев |
о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, шк |
гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, господине ми |
ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље н |
о ишло се у напредак онолико, колико је допуштало време и снага дечја.{S} И тај је напредак био |
траже да и она намештају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и други су гледали и поправља |
добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао, да се састају у школи, у Недељу после подне.{ |
добрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, те се шума подиза |
о за рад друге врсте.{S} Он никако није допуштао, да се прекида рад на подизању нове школе.{S} |
би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад, г |
се и ова пажња учини пријатељска, бољи доручак није ни тражио.{S} И кад је после купио врућу л |
о је, чинило му се, да никад слађе није доручковао.{S} Мало после нађе се код школе, и са своји |
на дошла и позвала га на доручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео до |
комадић синоћне погаче и парче сира да доручкује, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; |
де наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкује.</p> <pb n="16" /> <p>Мало после чу се неко з |
гме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па ку |
и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша загрме: |
коме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај рад пун такта, пун |
тупањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, што се радило наоп |
с:{S} Доста!{S} Граматику!“ И за час се досадање књиге оставише у клупу а извадише неке друге, |
да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити |
.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непреста |
Радишини ђаци још нису осетили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је |
блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начиним |
дан рада</head> <p>Сутра дан се Радиша досетио, да му „мајстори“ направе пред вратима и чистаљ |
мо здрава него и жива, будна, примљива, досетљива, весела и мила...</p> <p>Радионица је попуњен |
S} Сви се почудише овој малој вештини и досетљивости и запамтише је.{S} Онда се то учини и на д |
би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога рас |
?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево |
да?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Затворите буквар, па нека га на клупи; извади |
апишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли да пише онај, |
е печатано г!..{S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запамтите?...</p> <p>„Сад |
код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати то друго.</p> <p>„С |
редње школе, који је и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} О |
е би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овде Радиша осети задовољство од испуњене |
не; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> </div> <div type |
равити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n="291" |
, докле год немилостиви учитељ не рече: доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи једно јец |
рат тиранији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било туторства; народ је дозрео да собом управ |
?..{S} Видите слова поред љуљашке!..{S} Доста.</p> <p>„Сад оставите буквар у клупу, а извадите |
, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу па се одморите, а |
ад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући. |
тељева гласина проломи овај урнебес:{S} Доста!{S} Граматику!“ И за час се досадање књиге остави |
Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Доста.{S} Сад пазите, ја могу да казујем другојаче.{S} |
но! — На лево! — На десно! — На лево! — Доста.{S} Дигните <pb n="132" /> руке више главе, овако |
шир? —- Погледајте у слова поред њих! — Доста.{S} Затворите буквар! — Сад узмите крижуље! — У к |
ти, а и треба да се подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направит |
а из свога села је он још из детињства доста и поборавио.{S} Зато га је сад и интересовало све |
72" /> из поштовања, и једна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било готово к |
Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се све уради |
у сви вукли камен, али и да камена нема доста на површини, него га морају копати и вадити.{S} З |
S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У једно |
дине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не |
егде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће и б |
p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша. |
е, простране учионице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту с |
д импровизовао и један општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису |
тељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и |
} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Е доста.{S} Даље ћемо други пут.</p> <p>Сад узмите таблиц |
!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и оставите и таблу и букв |
га већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више табле, па се усправ |
ди; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за |
или са последња два рата.{S} Гробова је доста и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо |
наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, доносили су камење и почели да га дену.{S} У сре |
{S} И докле год Радиша није казао да је доста, деца су ревносно доносила; а он је само поравњив |
лакше послове, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима |
ругим народима то није много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је |
ила скренута на другу страну.{S} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што се пре |
У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оц |
је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школе око |
и човек као човек, не пије колико му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, п |
казао сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да |
е у школи</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је било времена, да се у маленом селу Загорици и |
, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да проду |
на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он ре |
ма и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу |
ко белих дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он поручи мало семена од свилених буба и |
ућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака; |
"54" /> сам у овоме свету доста видео и доста научио.{S} Сад долази време, да се вратим у своју |
киче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли |
6 литара млека дневно, те су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили |
да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете |
једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледал |
ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издајника и најревноснијих мучитеља и гонитеља |
обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; сам |
к, професор средње школе, који је и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео науку и |
ам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од тога може п |
осле равно девет месеца.{S} Време таман доста велико да се заборави много што шта, особито у ов |
укли, и за кратко време Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад предложише, да |
направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга |
ао, и Радиша <pb n="359" /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је |
је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако.{S} А, ви |
несем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, |
>Кад је опазио, да је „гимнастике“ било доста, Радиша позове ученике, да иду на реку и да се ум |
е у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, је л |
{S} На кривинама <pb n="160" /> је ишло доста тешко „дунђерским“ тестером, али је Радиша имао с |
у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветине, и ј |
Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођу да |
и појаве око себе.{S} Животиња познају доста а готово и све шумско и културно биље; само минер |
местила?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки |
.{S} Ја <pb n="54" /> сам у овоме свету доста видео и доста научио.{S} Сад долази време, да се |
или истрајно и неуморно, само да навашу доста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да |
три године деца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S |
ује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} |
тор Милета веома радознало. „Да замесиш доста блата с плевом па да полепиш таван озго тако да б |
...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао, да ће ј |
и писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније!“ И сад настаје |
а не ућута, и грозни учитељ онда рече: „Доста.“...{S} Овака је судба чекала и остале редом.{S} |
а клепетуша на вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма не |
ртиске, као у нас, него у њима све више достављају поједине новости и доносе оно, што је корисн |
е јављао за све, за које му је поуздано достављено.{S} И поче село да се завија у црно.{S} Једа |
а мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је |
па су онда полако шчитавали, докле нису достигли да читају онако како се прича, лепо, с нагласк |
него ваља да расте и да се развија, да достигне своје савршенство и у узрасту и у покретљивост |
лиживати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеја и раздраганости |
ао у трећој.{S} Само им је ход спорији, достојанственији, као да би хтео да каже оно узвишено у |
о узе чашу, прекрсти се и поче лагано и достојанствено овако: „Боже, помози!{S} Боже, дај добро |
и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено као увек рече: „Хвала ти, господине, на |
е.</p> <p>Онда се Радиша полако, тихо и достојанствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет с |
ма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанством.{S} Одатле да пођем даље.{S} Прво најпрос |
Учитељ сад напише „превасходно похвале достојно.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више нат |
е судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турско |
егде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је дав |
да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом д |
код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и |
ну команду своје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили са |
несен и будак за копање земље, чекић за дотеривање и намештање <pb n="282" /> камења и почето ј |
{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, помишљао је, |
?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево к |
е писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника писмених није било.{S} И зато с |
авило, да их сунце не затече у постељи, дотле је у варошана правило, да их сунце затече у посте |
рпско.{S} А докле се год српски говори, дотле је српско.{S} Српскога народа има далеко одавде н |
де ове величанствене палате у Загорици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и дец |
S} Нађите змију и слова код змије!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем |
за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком |
д је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре до |
од зида с нагибом на северну страну.{S} Дотле деца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да |
шли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с кој |
е одговорити поносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучионице |
јвреднији и најпоштенији, најбољи.{S} А дотле какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и в |
ужној школи) ова се основа разгранавала дотле, да је надмашивала наше примитивне занате те врст |
Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле Радишини ови велики ђаци остављају школу, да идућ |
ла се врева, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учите |
псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; па онда приђе часло |
кмет пристану; <pb n="245" /> а они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече па онда |
има па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; па онда приђе часловцима и |
мала — колица.{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодн |
енијих крајева наше Отаџбине.{S} У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вредни и п |
њу на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плајвазу.“ Целу страну прописа исписал |
а</hi>?..{S} Начините и њега!..</p> <p>„Дотле сте писали и ономад.{S} Сад гледајте како се пише |
е сад у ова слова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Прев |
S} Да читамо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} |
свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} И св |
кају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча један немирко сав уплакан и стаде се тужити на д |
Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а |
морално дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, да га други народ |
ља, ушорена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може д |
рамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам управља собом и да сам бира |
ити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празник.{ |
оље, да се мало одморите, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад |
спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S |
иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је овако лепо вр |
ећ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице отв |
буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; |
нећемо горети толика грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозден |
шавам, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и јуначке песме гусларске, |
а им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра.</p> </div> <div |
а и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених |
.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и дугове |
зник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године |
оље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћи само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако |
одитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих роди |
ћа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нову школу.{S} И |
учитељ за школу загоричку и да ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости добрих загоричан |
а виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу |
о Господу Богу (и клањају се до земље и дохватају са по три прста обе руке земљу и опет се успр |
беше велика људина, да је скоро главом дохватао до тавана.{S} А што је најглавније, на њему бе |
око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те |
о дугачких, да највиши човек не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња с |
, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рендета, те да струже са засуканим р |
повикаше деца, и кад Радиша одобри, она дохватише тестере, да сама стружу.{S} Али се Радиша поб |
крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је наб |
S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу рани |
диша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви примише ово |
и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у т |
читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи д |
р и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радишину, сведоџбу, он дод |
што свака кућа треба и може да има.{S} Доцније се све ово продужавало.{S} Распоређено је где т |
идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај један или не ум |
„Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у чаршију те изучио ковачк |
дан велики чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и бару |
почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је |
у а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио четири свирале по гласовима |
сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградама. |
и да читају, прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо |
рад разумевао много дубље.{S} И кад је доцније говорио о њему, он није говорио само као теорет |
у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и потребна |
он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилова шљивар |
све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више ра |
им нису добро запамтила облик.{S} Па и доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полако и л |
о је највише у градини школској, где би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По дор |
ешко за разумевање и да ће то они учити доцније - надзорник је ређао ова питања једно за другим |
о сам, господине; него ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам же |
изгледала већа ова обична паланка него доцније престоница Београд а још доцније и Лондон.{S} О |
ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао више да спава, и |
колико ће гледалаца привући!..{S} Мало доцније па је давао и по неку награду ономе, који је на |
еца су дошла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по неком д |
знате добро, јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и |
и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврше ону грађевину што су је тада радили |
олској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав рад у „интернату“ и радиле |
латно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се про |
а него доцније престоница Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудила она |
ш нашем господину за школу.“ Тома једва дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебр |
где јури на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А о |
у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и напише Радовану писмо и упути га на некога поз |
оследње речи „биће уз њу“ капетан једва дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А |
а дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{ |
о што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груј |
био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђерима, што се зове |
руја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз неколико дана он |
У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — старац. |
знамо — о томе знају само они који нас дочекају и испрате.{S} Само знамо за ово у средини.{S} |
ром на здравље.{S} И Даница их је једва дочекала, да после и она има велике ученице и да преко |
и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог |
нам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда им слободн |
овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити све што потражим; а ј |
вала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код вас п |
ре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Радишу је грлио стари деда Радивоје, отац |
че: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хв |
остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову справу.{S} Радиша се само постара да |
а и домишљању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то било г |
н рече, да треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у доношење.{S} Сад се очисти и ситан |
о томе појма нису имала.{S} Зато једва дочекаше час поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов. |
одитељима а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше долазак свештеников у велике посте, те је крст |
p> <p>Тешећи овако себе Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница |
упута и како је свако њено питање једва дочекивао.{S} Ово је било потребно не толико с тога, шт |
и!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{ |
а.{S} Па сам опет зато прошао цео свет, дошао до највиших наука и добио част да будем <hi>учите |
на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi |
че: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким послом, па чу у чаршији да је доша |
ноге школе биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.< |
ростодушно признање: не знамо.</p> <p>— Дошао сам, да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене? |
зашто ти на позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао сам, господине; него ако сам који дан доцније дош |
д је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долазили сте само Нед |
учно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у Радишу, па се ма |
{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти |
Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један манастир, међ |
варају.{S} Комшилук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити |
одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици. |
да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете за школ |
е у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман хте |
p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb |
асак новога грађанина, који јавља да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која дотрча |
вде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истин |
имназије, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном црном дугачком капуту с д |
што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер је не само била лепо |
, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и код Дан |
срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано рубље бело |
сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се претура од болова у доње |
> <head>5.{S} Повратак</head> <p>Кад је дошао овај акат у среску канцеларију, капетан га је нек |
је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао |
у и у највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школске године и испит се свршио.{S} И ово |
у.{S} И он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хл |
етаљним питањима може и одати, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, о |
ође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била утишала, с |
до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писмен у војску, да капетан не може да прати кмет |
је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро |
обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру |
осподине; него ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да н |
А кад овај младић -зажали што није пре дошао, он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш |
ић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша |
изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли данас још |
и“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато |
Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре изуче |
шао у чаршију те изучио ковачки занат и дошао у своје село, те подигао ковачницу баш до саме су |
S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а ниса |
, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“ |
ојсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео д |
то си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао сам, господине; него ако сам који |
тим пандура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинове с |
о ми и трећега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озебао сунцу |
!{S} Срећан наш учитељ!{S} Добро си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и |
адин у главноме рече ово: „Добро си нам дошао, господине!{S} Наше те село једва чека.{S} Нисмо |
а нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; |
ме учитељу слушао сам много од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{ |
ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те сам и зграду |
и паметнога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа ч |
а се срдачно захвали, и кад је сутрадан дошао за план, он опет запита инжињера:{S} Јесам ли што |
ке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у години.{S} Спавања |
још пре неколико месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су скидали капе, прилазили му руци |
тане 46 дана...</p> <p>Сутрадан је опет дошао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, ш |
Крсмана</head> <p>На Крсманову је славу дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не м |
требала већа количина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да ш |
Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба |
а Мијаилова шљивара, и тако је сад плац дошао до школске градине.{S} Онда Радиша рече кмету:</p |
адиша што заповедио ни забранио.</p> <p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из нај |
злато, он се једва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, изво |
/p> <p>Кад се све стишало и припремило, дошла су и деца у школу, после равно девет месеца.{S} В |
> <p>Сутрадан су дошли одрасли ђаци.{S} Дошла их је скоро половина.{S} Господин ревизор је мисл |
нас су сва деца и из најудаљенијих мала дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао |
градини школској, где би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По доручку отишао би |
сти.{S} Оно мало знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схва |
своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направили једно сандуче с |
и животу своме.{S} После друге принове дошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је пост |
а кратко време све је село знало: да је дошла заповест од капетана, да село Планиница да два ђа |
ар то није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Ср |
од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законим |
Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори госпођа.< |
дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> <pb n="269" /> <p>— |
у селу није била последња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља од |
то се мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад се очекивал |
а није било у селу живе душе, која није дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} |
а помисли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела |
деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она раст |
таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <pb n="209" /> сад у другом разр |
н је освануо први кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, |
реме је и данас необично лепо и деца су дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас добио једа |
ије гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом |
ња с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда |
Други час у школи за одрасле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли су опет Радишини велик |
} Тако су и загоричке суве шљиве најпре дошле на пијацу чаршиску.</p> <p>Упоредно с воћарством |
и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разр |
рави сабор око нове школе загоричке.{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове |
њима и први дан нове школске године.{S} Дошли су дакле сви. „Ћерамиџије“ се чисто поносе својим |
у је славу дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати како су дочек |
ричке.{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и с |
х су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S} До одмора их је обновио из Српског Језика и С |
а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учит |
школи за одрасле</head> <p>Идуће Недеље дошли су сви Радишини лански ђаци па и неколицина од он |
рве мајсторе у Загорици.{S} После подне дошли су и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и |
а седе па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми с |
рече: „Добро јутро, момци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њега.{S} Ра |
<p>„Зато вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда |
„Хвала вама, моји мали ученици, што сте дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а |
о, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да научите да читате и пишете.{S} А за |
ле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, |
јутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео дан разговарајући се |
ошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је отишао да проси дево |
>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пишете, да |
се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти власти и |
ивани опет су сви ученици Радишини били дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњено мес |
азда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по које печено пиле, пра |
сле „бербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало пр |
било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће к |
и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скроји и на |
ан.{S} А кад су сутрадан његови ученици дошли у школу, они су радознало загледивали сваку ситни |
и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће господин пр |
одину или трећи разред.{S} Исто су тако дошли и његови одрасли ђаци, којима се није знао разред |
лу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хв |
А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им затре |
и приступили грађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан број даса |
питања, ревизору се учинило, као да су дошли неки техничари, агрономи и земљомери па се преобу |
се и ови добровољци изненадили, кад су дошли школи.{S} Нова стаза од капије до школе попођена |
онеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископају рупу за кречан |
јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице отворене и на доксату поставље |
.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нису видел |
бо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стружнице, деца нису могла да се нагледај |
ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико да види |
и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист па |
е он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму како се осе |
је Радиша најпре побележио све, који су дошли, па онда одабрао најодраслије и намирио тридесет |
а су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зову попа да им га опо |
под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао р |
м необичном свету!..</p> <p>Сутрадан су дошли одрасли ђаци.{S} Дошла их је скоро половина.{S} Г |
тко, побегао у манастир.{S} Једанпут су дошли калуђери чак из Свете Горе, да просе милостињу за |
ак ђачки у школу.{S} И данас многи нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се готово сви искупили, |
(И тако дање, док двојица највећих нису дошли најпосле).{S} Сад пођите тако у реду за мном...“ |
>Једанпут рече кмет сељанима, који беху дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла код своје к |
ш усавршавали и повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали потр |
земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{S} То су господа и чиновници, кој |
так; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} |
овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Ради |
околних села читава поворка гостију.{S} Дошло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, |
што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi |
не историске списе.</p> <p>После читања дошло би које предавање, које би већином било у вези с |
уго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст и понови |
а држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће буд |
ишу.{S} Од њих тридесеторо ниједно није дошло „празних руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и |
поносио што му је дете изучило књигу и дошло као једино писмено у селу, да помогне селу и кмет |
цу, оволико младића добровољаца у школи дошло да научи само да чита и пише, доиста је добар зна |
ности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, кол |
} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} После подн |
!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољавати и за |
скима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако није волео да пи |
седмогодишњи рад и још све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече Радиша.</p> <p>- |
му је одговорио овако значајно: „Зато, драги мој пријатељу, ми имамо два јака разлога: прво, ж |
својим рекама и брдима, својим милим и драгима: и родитељима, и родбини, и пријатељима, и позн |
сличности више нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{S} И по т |
ка кућа што јој треба од дрвета како му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљик |
ужне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за познавање села свога, а у исто време |
е.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ и дан |
вештавају; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве |
агорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали но горели онако, читаве главње), |
у секиру и једно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у Загорици нико не имађаше тако тестере, а др |
испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио главни нацрт зграде и |
и хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се опет не згрејати, него морамо учинити оно, ш |
онда пере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Ра |
зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на то |
и га како да направи ногаре за стругање дрва дунђерским тестером.</p> <p>И Бог је хтео да помог |
е свака кућа троши двапут и трипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињ |
о у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онда су Радишини ученици и то радил |
Радиша је још умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n="2 |
ископан, ограђен и покривен даскама, и дрва настругано за више од недељу дана.{S} И загоричани |
} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, носи мајка дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад |
мислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш |
е селу дунђерско тестере и да се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на доксату |
школе мала дашчара за оставу иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала |
а ли су одређени људи довукли данас још дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго |
савије је у котур, запали и прелепи на дрвени крст, који је укован у дувар с источне стране.{S |
бље много но што их је икад Тома својом дрвеном ралицом преоравао.{S} За време ово Радиша је по |
а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи била сандучара, кој |
ак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, шт |
че 4, остаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 дрвета одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали |
тати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, остане 73 |
у имали овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће остати? онда су рач |
е од 93 дрвета одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали да израчунају <pb n="187" /> ко |
аку неприступну дужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потребне спра |
</hi> столовача а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у буквару |
него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако, између |
чак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним даскама; а пр |
а осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово |
прућа, витака и сламе (плетарство), од дрвета (столарство или шведски слојд) и од метала (кова |
треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите му слова!..{S} Испод бурета видите |
а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му драго и како уме; свога ковача, а не нос |
такло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни |
него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите слова код венца: писано и |
табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји?..{ |
ке, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само сли |
од коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије |
во оно слово што је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пер |
у гранчицу!..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Сад преврните и тај лист!..{S} Шта је ово |
се то зове?..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Е доста.{S} Даље ћемо други пут.</p> <p>Са |
ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је <hi |
та сте написали?..{S} Које је слово код дрвета!..{S} Ево, пазите како се пише!..{S} Напишите га |
отворио све прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих стра |
ита, и како се њоме може уштедети много дрвета.{S} Воћке су се све дивотно разгранале, а лепо о |
је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да препород |
ају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврдлићима.{S} |
нчићима, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то |
.{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великог |
посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је свака с |
ејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године зе |
а читава шума <pb n="375" /> од разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом м |
греду, сврдао, тестере, лишће од разног дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, разно домаће |
поред огња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највише их је пред |
ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточне стране, те |
или на каменитом земљишту, где се друго дрвеће тешко прима.{S} Неки су после покушали, да од ње |
S} По дворишту је распоређено свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од |
на свакој земљи и потискује све остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и |
ло, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} |
а највише под стреју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем је прашина; под стрејом их прс |
па је онда приступио послу и на разном дрвећу <pb n="244" /> преслишавао ученике, да ли су доб |
зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све из |
први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, б |
рсте.{S} Али је Радиша највише уживао у дрвећу, младим воћкама и живој огради, која је изврсно |
111" /> иде дим, и нужнику, и струганим дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око |
казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да ва |
— јарац, <hi>у</hi> — уво, <hi>д</hi> — дрво, <hi>ц</hi> — црква, <hi>ћ</hi> — ћупа, <hi>к</hi> |
о.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово |
шће опало и деца су се склањала то пода дрво, то под кош општински, а највише под стреју око шк |
; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi |
авало.{S} Распоређено је где треба које дрво да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећ |
оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хт |
за јесени, учинио распоред, где ће које дрво да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} В |
а се уведе и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, само што сам ус |
Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинско дрво?..{S} Откините који л |
Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинско дрво?.{S} Откините који ли |
е; а затим они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и |
ч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајсторима руке, а и |
.{S} Да то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште заједничко и за |
посадимо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало с |
е гледичије.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остал |
наместим овако, попречке.{S} Ово друго дрво показује једним крајем где је исток а другим где ј |
и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што расте у околини, те да и људи и деца ви |
ојој се може наћи и видети готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице поч |
{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинско дрво?..{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну г |
{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинско дрво?.{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гр |
крају проврти и кроз рупу провуче једно дрво колико оклагија.{S} Онда показа деци, како се овим |
ати; па је зато желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрже подиже, које је добро и за грађу |
која северу?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, попречке.{S} О |
ована као воћке.{S} Они су посадили оно дрво, које им највише треба па га не секу младо и на гр |
S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за |
је сутрадан Радиша изнео једно кукасто дрво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко кук |
е.{S} Зато је таблица овако углављена у дрво, а писаљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али с |
пише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} Шта се чује кад |
ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</hi>?..{S} Него какво је?..{S} Нађите му дебло!..{ |
послужи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности“, јер расте на свакој земљи и потискује |
рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч из недара и чешати се по |
надзорник намрштено погледа у Радишу па дрекну: „То је <hi>саблазан</hi>, господине!{S} Зар је |
ц, па нисам могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, |
зашто сте ме звали?</p> <p>Капетан опет дрекну:</p> <p>— Сад ћеш чути зашто си зван; него зашто |
школе ђаци сами градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> |
p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не стане од послова, и то |
јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида окренут њему, те а |
осле подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађивао, да је подметао усправљену пис |
о од липе, шљиве, крушке, ораха, граба, дрена, леске, клена, млечике и мечје леске, ако би је г |
вао не јексерима него клиновима од суве дреновине, тако, да су цела колица била направљена без |
нице; да место гвоздене осовине направи дренову, па да се точак углави за њу, те да се и она ок |
м речи напамет или механизмом, напоље с дресуром која не развија тело и душу поступно и правилн |
ла рада“ у друштву и држави и да народ, држава и друштво напредује само онда, кад сви <hi>посло |
и његовом државом.{S} По томе је, вели, држава наша заједничка кућа, наша велика задруга, у кој |
а и за оно највеће друштво, што се зове држава.{S} Не, него овако развијена личност је погодна |
вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији, памет |
ење поште у своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направили једн |
авају своје послове; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Ос |
видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држава и друштво напредује само онда |
не говори језиком онога народа у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, т |
ро двапут кише него што је био у својој држави, под својим краљевима и царевима.{S} А почетком |
ин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог с |
слушало и кмета у општини и капетана у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у |
уда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много разних |
под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети се необично, кад му нестане свега овога и |
но врше и слушају и сви закони и уредбе државне и општинске, и <pb n="47" /> не врше се само с |
уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне установе, онда је тешко.{S} Онд |
цркве, позоришта, музеји и разне друге државне и приватне зграде су и много веће и много лепше |
све ово изгледаше растројство, слабљење државне власти, убијање ауторитета власти и владаочева |
<hi>послови</hi> у њему напредују.{S} А државни чиновници представљају само једну врсту послова |
прелазе у стране <pb n="405" /> руке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њег |
и, и лични, и породични, и друштвени, и државни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прв |
јнога неколико стотина метака, а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То младић |
ју само једну врсту послова и посленика државних или народних, а то су управни или администрати |
{S} Благо и просветницима овде, благо и државницима!{S} Свима је њима овде лакше утицати на мас |
је више поштовања и ономе што је опште, државно, и зато се много више вољно врше и слушају и св |
уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да у |
адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.</p> |
ја и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ ја |
новника управља целим народом и његовом државом.{S} По томе је, вели, држава наша заједничка ку |
равио, ојачао и унапредио и народ свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он |
ину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне установе, онда је |
ге у земљи, све општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, т |
ији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, ми морамо почети од себе.{S} Поправи, ојачај и |
да је пре никло оно, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађ |
краснописац“.{S} И сви су Радишу и овде држали за најбољега ђака; само он сам себе није држао з |
ајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побацаше на земљу. „Мени је господине, |
ца, кутију крижуља, кутију пера, кутију држаља, туце писаљака, стакло мастила, један рис писаће |
ола ове нове „народне“ странке, који је држан у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са својим пр |
им они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар |
и чувања не само при купању, повијању, држању и храњењу него и при проходању, кретању и самој |
диша им прегледа и упућује их у седењу, држању главе, писаљке и таблице и у писању појединих сл |
а најбољега ђака; само он сам себе није држао за најбољега, јер то никако није волео.{S} Али ви |
head> <p>Радиша се и овом приликом није држао строго прописанога „програма“, него онога конца, |
господин надзорник, који је ове године држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S |
где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да остане сад <hi>његово</hi>.{S} И |
hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових радова |
ије имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у нарочитом месту за то.{S} За |
е, и, кад је год лепо време, да на њима држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Ра |
според и штедњу.{S} Мајке много чистије држе своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању |
вари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</p> <pb n="292" /> <p>Али је |
уопште а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформаторке понеле |
и колика мора да буде на главнима, који држе кров, а колика на спореднима.{S} Према овоме се ме |
ела; да собе где једу и спавају и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо време, да на њима д |
а чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да другују међу собом; како да улаз |
ојаче и много се чистије <pb n="383" /> држи, а стоји по полицама, које се често перу.{S} И јел |
поново положе потрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем с |
у је ваљало да се чува претераности, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматр |
лубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали концем и заденули га у клуб |
роветрава, како кујну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала |
ите свакоме подједнако, по правди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиск |
4).{S} Наставнику се препоручује, да се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> </quote |
таблица, како се чува крижуља, како се држи, и, огледа ради, цртала су: сунце, месец, млад мес |
Сад је Даница показала својима, како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да |
м).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево, има слова, а на |
не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, како се држи, и, ог |
набија камење у калдрми те да се чвршће држи, особито оно, које је остало више но што треба.{S} |
како да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, дец |
ари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га |
ве рупе између дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и не виси између д |
то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе растеривати одавде, а |
се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да |
српски просветитељ и учитељ.{S} Зато и држимо његову икону по школама, и у свакој школи има ње |
осле био?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо његову икону по школама?{S} Зашто се посветио?.. |
узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!..{S} Дете овако!..{S} Избришите то, па напишите |
западу!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Т |
; своје пољопривредне машине: за орање, дрљање, сејање, окопавање, жетву, вршај, вејање и тако |
н је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао према потписаноме, да је овај стекао тврд |
ест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и дућане.{ |
ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Буква |
та, јер им беше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома за |
S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју имам да из |
слаба женска.{S} Њој је потребан добар друг...{S} А мени је потребна другарица не само у школи |
и наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља |
.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту |
и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да |
з наших школа не бих учинио много...{S} Друга је, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја бе |
" xml:id="SRP19102_C4.10"> <head>10.{S} Друга шетња.{S} Четири стране света</head> <p>Ноћас је |
ати и за час се саставише на средини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење и |
је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим ала |
ма две хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија тело |
а су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан преображај материје, о какво |
у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} После овога „предавања“ |
јку и сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом |
мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопавати и за час се сас |
roup" xml:id="SRP19102_P2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПОСТАВЉЕЊЕ И ОДЛАЗАК НА ДУЖНОСТ</hea |
ва му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, романска или политичка.{S} Тако се и по |
кума од куће и једнога свога најбољега друга за девера, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на да |
други. „Е, вала и заслужио је оваквога друга господин Радиша!“ рекоше трећи...</p> </div> <div |
е тога сети, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се за |
ије тражила:{S} Даница је нашла доброга друга у животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу |
се радовала и што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости четвороразредне мушке школ |
ира и кајмака с врућом погачом, па онда друга јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} С |
{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и покривена црепом.{S} Негде је опе |
е.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S |
емирко сав уплакан и стаде се тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога дан |
будете паметнији од друге деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на |
} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а ка |
рат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је по |
ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу и |
да су они заслуживали школу... „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, ј |
и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања ово само додирују, узгред, споредно, учи |
еве стране је једна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у учионицу, |
S} И за кратко време била је довршена и друга страна.{S} Радиша сад намести први попречни ред.{ |
у школи за одрасле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} |
ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да бир |
помаже обично ђубре може помоћи песак и друга земља.{S} У тих народа има фабрика и читавих трго |
но...{S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први |
" /> после дођу села и градови где живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{ |
не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили друга свога!..{S} Слушајте старије своје, волите се изм |
ажити прилику за себе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној |
свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих сел |
} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{ |
м ученице Даничине, да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и |
помешана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли он |
ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајно |
} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су друга села.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, друга |
ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, |
.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S |
102_P7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДРУГА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id= |
бан добар друг...{S} А мени је потребна другарица не само у школи него и у кући...{S} Она је до |
истрајан и промишљен рад његов и добре другарице његове донео је рода обилна на све стране.{S} |
ајближе вароши а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњ |
руја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу, преко које је сазнавала за много што шта у о |
је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{S} Сем тога у њега је било некога |
одине земљиште се покрило зеленилом.{S} Друге и треће године многи су хтели да косе или да пуст |
} Човек није могао начинити сам себе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала је |
су засадили још неколико младица, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа засади |
онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С највећом журбом и нестрпљењем преда |
е и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за ис |
тративни, за које треба спреме као и за друге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} Зато |
е слушају.</p> <p>— Они мене слушају за друге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној |
беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања |
а околину; установио сам и радионицу за друге радове ручне, те упутио омладину промишљеном раду |
на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ или против народа.</p> <p>— Сад |
прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали све |
ичке, остане у селу и да се употреби на друге привредне циљеве.{S} И на саборима је милина била |
није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако није допуштао, да се прекида |
амо и по селима куће у реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођене каменом као по ва |
гој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга или лини |
о као у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него све једна до друге као и у вароши, д |
и да су мале прилично удаљене једна од друге и село растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су кућ |
ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља |
} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да |
упчено. „Да почнемо, господине, и с ове друге стране?“ запита један.{S} Радиша се упути и на та |
де, господине, тако да начинимо и с ове друге стране!“ предложи један.{S} Радиша погледа: време |
Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанп |
на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде домаћ |
књиге оставише у клупу а извадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђаци“ за сваки ра |
355" /> у раду и животу своме.{S} После друге принове дошла је и трећа, четврта и тако даље, и |
, четвороугле, многоугле, коцке и разне друге призме, пирамиде и купе па све до најлепших кутиј |
школе, цркве, позоришта, музеји и разне друге државне и приватне зграде су и много веће и много |
езнице, ни стеарин и глицерин, ни разне друге научне истине по разним гранама научним.{S} Све т |
а читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно |
ну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узмите јо |
тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што кам |
даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаило |
раничио је опет правим линијама и с оне друге две стране, те је добио четири правилне Фигуре, ч |
зора: један према вратима а други с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Према ов |
најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад |
а, и да оде до удатих сестара, тетака и друге родбине.{S} Па при свем том кад се свршио распуст |
су остале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, што је село доносило, те |
ове.{S} Само је кујна остала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је би |
затреба за мајсторе, за столарски рад и друге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу |
да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зидају од камена и цигле, и покривају ћера |
је још из ближе испитао састав једне и друге и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело |
варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и све ново што им је требало од гв |
Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа |
но ни варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хр |
у кућу после почеле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особит |
, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, ја |
подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цен |
биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да има Бога и да је о |
е исече или промени у новац, у паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запел |
и о Св. Сави</head> <p>Освиће први дан друге недеље рада у школи.{S} Време је и данас необично |
Загорици</head> <p>Освитао је други дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији н |
ст наша у тим крајевима не увећава, као друге народности.{S} И, ако би овако потрајало дуже, на |
една од друге бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет |
у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави по један прут дебљине обичнога |
бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите једну десетку!..{S} Колико |
тије!..{S} Ставите их на клупу једну до друге!..{S} Узмите једну!..{S} Колико их је остало на к |
ги разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} |
не.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју т |
т с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по правилима нашега писања, без попречни |
друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопавати и за час се саставише н |
оле капији с једне стране и од капије с друге стране, на два метра ширине и рече ученицима, да |
ране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то насл |
и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише посао и с једн |
кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је он |
ли зидари продужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други су с |
сини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, оставивши ширине толико да два човека лас |
у кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, |
да је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стран |
о наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте стране.{S} Изгледало је сада као |
а слово, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге с |
Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не м |
ај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо |
ређите и тај лист.{S} Познајете ли то с друге стране?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се |
од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну велику лес |
ст!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а т |
пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Г |
се у две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два про |
иловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало се и весе |
рзо: први! (Дигните руку!{S} Спустите!) Други! (Дигните руку!{S} Спустите!) Е сад пазите друго |
S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други |
Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — |
а је он свет овај створио за шест дана, други веле, за шест година, трећи за шест векова, а чет |
ако један набави машину за вејање жита, други опет круњач, трећи краву још бољега соја од Радиш |
ове између себе, те је један за судове, други за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и |
едовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, други разред, а Даница своје, то јест први разред.{S} А |
тројицу тако, да први добије један део, други двапут толико а трећи колико ова обадвојица.{S} О |
и неки почели да копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, четврти да |
израђује само оно, што треба за живот, други су тражили, да се овде изводи геометриска поступн |
и дакле добити 16 и по и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи |
љи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештену историју“ |
н беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и |
таре и продавао их ђацима по два гроша; други је лепо писао, те имућнијим друговима преписивао |
табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово овако: „Прошли сам <pb n="184 |
ет да се разбројите, први — други!..{S} Други нек изиђу корак напред!..{S} Окрените се напред!. |
er" xml:id="SRP19102_C4.1"> <head>1.{S} Други дан у школи</head> <p>Разишли су се сељани од суд |
" xml:id="SRP19102_C4.12"> <head>12.{S} Други час у школи за одрасле</head> <p>Дошла је и друга |
er" xml:id="SRP19102_C9.2"> <head>2.{S} Други рат</head> <p>Други је рат, као што је познато, б |
r" xml:id="SRP19102_C11.6"> <head>6.{S} Други радови у овој години</head> <p>Сем редовног рада |
r" xml:id="SRP19102_C10.7"> <head>7.{S} Други радови у овој години</head> <p>Оставићемо сад рад |
er" xml:id="SRP19102_C3.9"> <head>9.{S} Други дан рада</head> <p>Сутра дан се Радиша досетио, д |
ва слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да в |
стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други су се надметали у доношењу камења и песка.{S} А д |
и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразличније начине па |
ишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут су писали своја имена и презимена заједно а з |
S} Хајде, опет да се разбројите, први — други!..{S} Други нек изиђу корак напред!..{S} Окрените |
ви, а ти други.{S} Први — други, први — други.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли с |
(пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, први — други.... и тако даље до краја.{S} Да вид |
рај показује ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда је један кр |
n="88" /> најстарији и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не види |
више кривили немирка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад |
а отпочне молитву: он, напред гласно, а други <pb n="27" /> сви за њим полако, од прилике овако |
.</p> <p>Ето то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буква |
о је кад чему време — по једну воћку, а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ак |
тао је тај посао и прелазио на други; а други пут га је подешавао другојаче.{S} Наставу није це |
ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много п |
Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред свој |
: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуља, |
title>Пошетала Царица Милица</title>“ а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали.{ |
о по два прозора: један према вратима а други с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке. |
дни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за кратко време Радиша је казао доста.{S |
су је једни таванисали и малтерисали а други радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља и |
ако, попреко, да један крај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви окрените |
ва али затворена: један у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је цел |
отрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се |
вако, онда је један крај окренут југу а други северу.{S} Знате ли, која је окренута југу а која |
сама собом.{S} Само нек се чува, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је |
{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би л |
страна дође горе.{S} Онда тако до њега други, па трећи, па четврти — све под конац и по реду и |
људи; ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, |
Радиша је био набавио и нове читанке за други разред, али им их није хтео дати докле не понове |
).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист харти |
о око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио как |
итељ Радиша премешта из Загорице чак на други крај Србије.</p> <p>- А његова жена? запитао је с |
ње, напуштао је тај посао и прелазио на други; а други пут га је подешавао другојаче.{S} Настав |
рече: „Господине, опростите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „О |
цеговину!{S} О, тешко нама слабима, кад други решавају о нама!...</p> <p>И Радиша, који је суде |
колица у Загорици</head> <p>Освитао је други дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто |
p>Бављење Радишино на страни учинило је други преокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су у |
че, да поседају у клупе.{S} Онда почиње други дан „наставе“ овако.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и |
, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село н |
дговори један. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише с |
учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече други...</p> <p>Тако су разгледали дуго и чудили се и „ |
нда је помакну по ономе платну и одсече други, па трећи, па четврти, све до краја.{S} И још уче |
, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редом, па |
ђу села и градови где живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не гов |
о још пре три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набави машин |
мо сви заједно“....</p> <p>Завршен је и други дан „наставе“ или учења и за неколико часова сва |
и ово сам направим, онако како после и други могу правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде |
{S} Неразумљиве речи, реченице, догме и други састави, па ма они били и молитве, не буде побожн |
казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а са |
у своју све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправљ |
у кући својој, оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год зн |
p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зе |
дати домове, па ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, з |
не љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су |
его испупчен.{S} Тако сташе намештати и други ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде |
} Радиша је допуштао по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио |
су кметови имали још мање посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом |
его морамо учинити оно, што је учинио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвоз |
један другоме у школу и гледају како и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</hi> разг |
оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу |
се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Околна села не само да граде клупе него и згр |
е види ону вајду, коју од школе имају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И поп |
у што је год могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо кога познатога, и тако они по |
ете одмах по говору познати туђу веру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински и |
авао и на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хи |
е чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме по |
ца су испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <pb n="231" /> Па кад можемо да се жени |
овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама изгледао |
е“ се чисто поносе својим послом, а они други гледају на њих као на извршиоце неке заједничке м |
> то нам је био мајстор!“ потврдише они други, поносећи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, ка |
ице, она је била права забава.{S} И они други предмети нису му били тежи него прошле године, је |
е. „Опростите им!“ почеше да моле и они други.{S} Радиша као неки победилац сасвим хладно рече: |
је идућих година било лакше.{S} Сви они други радови, из картонаже и плетарства, ишли су лакше, |
та!{S} Он не уме да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се псал |
дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет свој |
а, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша проб |
други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, први — други.... и тако даље до |
е је питање било, које је ставио Радиши други један <pb n="164" /> малишан: „Је ли рај на небу |
раскрсници</head> <p>Тако Радиша сврши други, трећи и четврти разред гимназије.{S} Тада се у н |
а поред листа!..{S} Сад пређите на овај други лист!..{S} Ту је насликана једна животиња.{S} Јам |
пља!“ рече један. „Као роса!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био |
један почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, онда је добро; и неће се посвадити.{S} |
гу узницу па помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти р |
има се отворе очи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање што се |
амештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњиште (и |
у је послушали.{S} Онда је изишао један други и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала вама, родитељи |
а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад |
и за чудо изгледају много сјајније него други пут.{S} Домаћица Миљкова, њена јетрва и најстариј |
а се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се сваки старао, да учини више него други.{ |
да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и в |
денули га у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да |
енији, и радионица је заузела скоро цео други стан, и пространа загоричка школа већ постаје тес |
таде на то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је газд |
! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S |
толико путовао по свету, те видео како други напреднији народи раде.{S} Али је све то било сам |
е им то!{S} Колико добије први а колико други?..{S} Поделите им осамдесет!..{S} Поделите деведе |
{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други није могао да уради него Бог, и да он и данас упр |
ећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису примили опет ниједнога, да их у |
редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад ј |
код дрвета!..{S} Е доста.{S} Даље ћемо други пут.</p> <p>Сад узмите таблице, да пишете...{S} О |
по мери и тачно тако, да нигде није по други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за |
ијом.{S} Кад прође и десет, Радиша и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, и он рече д |
4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од краја до краја 3 м. широк и 22 |
ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, |
е учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разреда је <hi>распус |
ви глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi |
га лепше не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замаз |
исмо ослободили све, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, |
трану.{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у Европи измакли од нас у свему за пуних п |
десну руку они, којима сам казао да су други! (Опет надгледа и мирно исправља).{S} Спустите и |
те ли запамтили, које су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први — други!.. |
(нек дигну руку)!— Спустите! — Који су други? — Спустите.{S} Пазите брзо: први! (Дигните руку! |
и су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један корак напред! — Вратите се у р |
р су многи веровали, да не могу; али су други опет наводили, како је тај и тај из тог и тог сел |
ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{S} То су господа и чиновници, који су сву |
ајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито они, који су суделов |
један век урадити онолико и оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p> <p>Све су ов |
ао књиге, господине, молим Вас, научићу други пут... немојте!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и о |
ма: они неће бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио је оваквога друга господин Р |
S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за п |
_C9.2"> <head>2.{S} Други рат</head> <p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У |
ој остави „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и к |
ј удаји и молила за промену презимена а другим молила за премештај у Загорицу.</p> <p>У градини |
о показује једним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исто |
н школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су им заслађивали горчину, коју би осетили у |
надзорник је ређао ова питања једно за другим као да је навлаш хтео да покаже деци, да не знај |
броји десетак милиона.{S} Истина, према другим народима то није много.{S} Али је доста да докаж |
игу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Загорице и у целој нашој земљи школе |
блицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} За тим су све то огледала на паме |
имо свет и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не ост |
о јунацима и ратовима нашим с Турцима и другим народима.{S} Ево слушајте, шта прича ова песма!. |
те гађају у нишан и надмећу се у разним другим играма.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игр |
ред да проценимо.{S} А колико се зна по другим народима, могли бисмо да кажемо овако: да народ |
аш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n="403" /> народима, и бранио себе и своју к |
други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише |
и</head> <p>Сем редовног рада у школи с другим разредом и проширења градине, Радиша је ове годи |
е најглавније, ми овде ступамо у везу с другим једним створењем, да живимо заједно, да делимо с |
читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, има пуно писмених људи, а |
у и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој |
е „уз народ“.{S} Само „изроди“ осташе у другим двема странкама или неутрални.{S} И она наброја |
ко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, огањ |
се после почело полако одомаћивати и у другим кућама и замењивати медену ракију.</p> <p>У свом |
новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше прво, што много пута не знају |
ијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају за до године.{S} Ове је сада у |
намирио тридесет па њих задржао а онима другима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Радиша |
вот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из поче |
животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање свега онога, што је у свету друго |
почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О новим |
едставама и појмовима ради лако као и с другима, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, и |
су оне око совралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољ |
околином, слива реке загоричке, сливова других река у околини и најпосле у целој отаџбини нашој |
итеља, кад буду готови.{S} Постидни иза других села а жељни науке за своју децу, Загоричани се |
расположењу сву готовину тога напретка других народа.{S} Ми данас не морамо да изналазимо ни х |
ога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова у судници него понајвише доносе људи пор |
{S} Зато је загоричка школа одвајала од других школа, тиме:{S} 1) што су учитељи њени имали сам |
стидело га, што су га тако издвојили од других и назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу |
.{S} Загледивали су и сви пролазници из других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом |
ша је часловац.{S} Поред Часловца има и других предмета и Радиша је озбиљно запео.{S} Једнога д |
загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других села, у којима је одавио отворена школа, па су у |
агонетали, причали, играли се прстена и других игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове в |
ењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране ученика, на које је Радиша јасн |
идели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладинов примише и к |
лу годину.{S} Данас се руча раније него других дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле |
рста јабука има, колико крушака, колико других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, п |
лепше у торбицу за тај дан него обично других дана...</p> <p>Дан је за даном пролазио и за кра |
} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених народа, да се сваки живи, и мушко и |
авно је, да је и то било новина, које у других села није било.{S} И та је новина збиља допринел |
ешће и више причао о културном напретку других народа, те да виде, како смо прости и неумешни, |
су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S |
лико мајстора толико и двапут више оних других, немајстора.{S} И зато је посао напредовао необи |
о није допустило.{S} Није прошло ни још других три четири године, а брдо је изгледало као кита |
ећ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу пасуља, треће читав дењчић сува меса, чет |
сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, друго, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а треће, шта |
мало боља него што је била њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена и опрана, него ј |
е га се нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп |
да се називамо Турцима између себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновн |
деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита молили Богу, |
дају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне морају да се покрију ћерамидом или, још боље |
ај број долазио и до продужне школе.{S} Друго, добре су се стране овога малога броја ученика и |
њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детели |
дрмисана, и у дворишту калдрмисаном.{S} Друго, прозори свуда са стаклом.{S} Треће, врата свуда |
е Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање за Призрен, треће за Каравлашку, четврт |
ки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће после радити у живот |
ло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим ку |
, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И оп |
ористи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу |
прво много лакше разумеју него мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142" /> мала дец |
рцима између себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе мног |
лагодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли и |
чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} К |
у ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које х |
е боји једнога од највећих елемената; а друго, да свакога оспособимо за највеће доброчинство.{S |
е поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред |
реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} |
реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n=" |
ду и спремања за савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и васп |
ад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} Зато |
е: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Чет |
Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и |
и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с |
рајевима, кад се једно клубе довршило а друго почињало, ваљало помучити, да се крајеви сакрију |
ати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудр |
ге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране поч |
шено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме с |
хоћете па све залуд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да т |
школи зависи и напредак њен, па тек на друго место долази начин, како ће се то предавати.{S} О |
да га не уплаши, па окрену разговор на друго и запита га, докле су данас терали овце.{S} Тако |
неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати |
и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, господине, |
пи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да |
ога.{S} Враџбина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да п |
тво и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, само што сам успео да унесем циглу, |
а кола.{S} А за камен није остало ништа друго; него да купе један велики чекић за разбијање кам |
кућом и школом израђују онда боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђује.{S} Кућ |
главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред споредних стаза.{S} Тако су |
па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и деца да до |
кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печатано или штампано и тако се |
креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и ци |
жају, нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу |
клон, или на каменитом земљишту, где се друго дрвеће тешко прима.{S} Неки су после покушали, да |
игните руку!{S} Спустите!) Е сад пазите друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на месту, а кој |
е овако!..{S} Избришите то, па напишите друго!..{S} Које сте то слово написали!..{S} Ово печата |
министарству, да се ове године отвори и друго одељење у Загорици, пошто три године деца нису пр |
ље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и друго посуђе, како се гради стакло и порцулан, шећер, х |
ечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко |
еђивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој посао, те |
нута југу а која северу?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, по |
ани добри људи; како ће се сад отворити друго одељење и она ће имати само први разред, а он чет |
то разгодили тако, да им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зара |
воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан распуст школски Ра |
b n="317" /> и учини је занимљивом, ово друго за ученике његове било привлачније.{S} Осећали су |
ћу да наместим овако, попречке.{S} Ово друго дрво показује једним крајем где је исток а другим |
то или с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И |
а је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је |
чи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово треће?..{S} Четврто?..{S} Пето?. |
ваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет је лако направити, |
и у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по приро |
} Зато не сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудрост ве |
увео још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче, које је стајало у општини, и у њега су м |
а се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе |
с овим у Загорици се развијало и једно друго добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да што нар |
м и сад је још више умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n="344" /> село, и Даница њ |
ине</head> <p>Првог Августа је отворено друго одељење у Загорици а под истим даном премештена ј |
дан део његов, ни петина његова.{S} Оно друго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је под |
е добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у ж |
ање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од |
јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S} На |
нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; оно је гвоздена лопата ши |
о људи израђени, они после израђују оно друго.{S} Они се прво старају, да се и њихова <hi>деца< |
доста.{S} Други пут ћу вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има |
о од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена |
нисам отишао на другу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме, ко |
блека, она га је све запиткивала нешто друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено |
Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто прем |
каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n="153" |
да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно што ј |
у!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобрена привремено, док не под |
иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону састругану половину на |
или највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — |
ру је лишће с једне стране повезано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову |
атворена: један у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је цела зграда |
тиња и судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ту Гору, покалуђери се тамо и надену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао |
и — ето то је <hi>политика</hi>.</p> <p>Друго је сад питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бри |
<hi>радити</hi> и радећи учити.</p> <p>Друго, да се боље награде, особито почетници.{S} Јер је |
еном онога, који је шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим великима почео више да гаји пес |
лази вече.{S} Радиша данас нити је имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи |
јих коза и јарића, свога зељова, својих другова, своје мајке и сестара својих, па му се само ст |
је виде и присуствују свечаности својих другова.{S} Али како су се разочарали, прво <pb n="301" |
њу, на школу, на газду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост |
оре.{S} Радиша онда управи то питање на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша о |
ицу, да за малу ствар кидисава на своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији човек, к |
амо му је рекао, да навали те да стигне другове.{S} И ово је добро утицало на Радишу.{S} Стариј |
итељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао |
ебе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме сел |
ћи се душевно, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је |
и јагањци, његова мајка, сестре, браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећ |
и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, кој |
га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили и говорили: „Ми се спремамо за |
Велику Школу.{S} Радиша и многи његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту |
дају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао |
одбини, и пријатељима, и познаницима, и друговима, још је више повећавала ову радост његову.</p |
роша; други је лепо писао, те имућнијим друговима преписивао прибелешке по шесет пара табак; а |
губи.{S} Зато се договори с неким бољим друговима, да оставе послуживање, па да узму стан за се |
ом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли |
да накалеми, он је доводио калемара из другог села.{S} А о толиким врстама јабука, крушака, шљ |
читању <pb n="183" /> лакших ствари из другог дела буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, и т |
не своје.{S} Одоше и загоричани првог и другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само ст |
ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одм |
сме.{S} Гусле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Он |
и неисушену школу или не, долази објава другога рата, и Радишу понова, као и све загоричане, по |
куше, или иловаче, или црнице, или чега другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то м |
3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога другога ходника лево се улази у једну учионицу а десно |
е богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S} А Вама, господине, не |
мам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се трудити како ћу и себе учити...< |
коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узјаше господин и до села се неће скидати н |
ете наћи да телом личе потпуно један на другога, тако исто и још мање ћете наћи двојицу потпуно |
{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска самоуп |
Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а ка |
више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато ј |
и свога посла много, него више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и ту б |
време — по једну воћку, а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да |
ш могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша даље.{S} Сви опет признадоше, д |
спојите, да чините једно, да једно без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем |
е ово извести.{S} Како ће они једно без другога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; |
ецу, <hi>природно</hi>, да иде једно из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi> |
p>Стан је Радишин данас пун и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало куповнога, него ј |
Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако п |
83" /> да буде културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi |
човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још више.</p> <p>Ето тако |
но леп обичај: да једнога празника, или другога којега дана, са свима ученицима походи кућу јед |
правилни и пријатељски одношаји. „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што н |
животу!{S} Јер учити другога и подизати другога то значи, давати му живот и помагати му да живи |
њега се не може ништа.{S} Морам тражити другога некога из тога села! мишљаше тај апостол сам у |
ји позив човеков у животу!{S} Јер учити другога и подизати другога то значи, давати му живот и |
еђу себе?..{S} Треба ли да љутите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамтите, д |
Тако можете и сами да се кушате и један другога да питате, кад сте год беспослени; и ко пре зап |
ко су тамо све сами манастири, један до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико стот |
начините пун ред крстића, све један до другога, овако! — (Деца граде а Радиша им поправља).{S} |
ека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
рала да пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И сви су се радовали, а опет највише |
о?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с другога није скидало очију.{S} Само је Даница искрено п |
и са ретке вештине и способности, да у другога развије плам за науком и загреје га за оно, што |
.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и своју неспрему надокнађивао после сам, |
су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту |
На једној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрен |
ој се на једној страни метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год хоће |
дној страни има ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су п |
запамтише је.{S} Онда се то учини и на другој страни и за час би крајње камење намештено и на |
ња групишу, и да се куће приближе једна другој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, |
је:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе листу горе?.. (Једно дете: „Ово је, |
она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, |
е и у њој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасак |
поља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде зав |
за познавање просветних прилика наших у другој половини прошлога века; ако она допринесе штогод |
рбији.{S} О, како су их сада подузимала другојача осећања <pb n="297" /> од оних пре четири год |
А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, грађене и угађане за |
ето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи се и забављајући себе они не руже |
елима није мислио, да кошница може бити другојача од оне вршкаре, што је они плету од павите и |
.{S} И унутрашњост школина је сад много другојача.{S} По ходницима су повешане слике и цртежи с |
ка, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} Ево <hi>о |
га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда он |
би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да умемо; и није пропуштао, да их одмах |
<p>— Тако је, Бога ми, господине и није другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост |
да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду озидане, као ова |
ена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и они |
обрадовало, кад су видели, како лепе и другојаче котаричице они умеју да плету!</p> <p>Али је |
S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, живи много лакше и угодније, а из земље |
шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи |
јде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче и паметније код својих кућа, ви сте највише п |
оста.{S} Сад пазите, ја могу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љу |
о на други; а други пут га је подешавао другојаче.{S} Наставу није ценио строго по предметима и |
А ово с десне стране?..{S} Је ли много другојаче печатано од писанога?..{S} Нађите столицу!..{ |
десне стране?..{S} Је ли печатано много другојаче од писанога?..{S} Које је слово код ножа?..{S |
оје печатано?..{S} Је ли печатано много другојаче?..{S} Које је слово код игле?.. (Овако све до |
ко другојачи; и Радиши је све изгледало другојаче но што је оставио; и једва је чекао, да се св |
дигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало другојаче и много се чистије <pb n="383" /> држи, а сто |
дакле печатано исто онако а писано мало другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађите после џамиј |
ним особинама.{S} У свакога је по нешто другојаче.{S} За тридесет година ни двоје деце нисам им |
а сазнавање свега онога, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се н |
Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни лако ни до |
<p>И намештај је у учионицама изгледао другојачи.{S} Најпре су падале у очи нове клупе, обојен |
одина нису видели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши је све изгледало другојаче но што ј |
ва па првом да <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шес |
иким словом и писали су све познате.{S} Другом приликом поновио је ово све и додао, да се и сви |
вача или шине: једном да окује точак, а другом и трећом да обавије и окује сама колица код попр |
, изгледело му је као њихова кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беш |
текло обично плетење: од једнога краја другом па натраг, и тако даље.{S} Само се на крајевима, |
уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На другом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, само |
о запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на другом месту људи силом дају у школу и малу децу, оволи |
ије ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што ос |
каткад претерамо; али опет нема, као на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пи |
не опет за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту |
— Отворите први лист!{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно п |
бих учинио много...{S} Друга је, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не б |
свега образовања и васпитања.</p> <p>На другом месту Радиша се старао, да све то иде <hi>поступ |
ца: најпре се шале, докле је и једном и другом угодно.{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад а |
сами да се чувате <pb n="300" /> него и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знат |
свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може с |
одне отишао је и у школу с једним новим другом из комшилука.{S} У школи је и њему старији ђак п |
е само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зг |
их црних орашчића или тачака.{S} У овом другом опет има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, |
ваким напретком и пожелео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, на овој основ |
љи и у својој земљи, него негде у неком другом свету, свету без памети, где сви говоре а нико н |
ту, да није на јави, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је неки голем рес |
ако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и |
апредују у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњене и преноћиште у шк |
онда ништа не ваља, јер се после један другом свети и од добрих комшија и пријатеља постају кр |
свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и главу да разбију. „И још нешто, додаје Р |
глобус као слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изложио и слике од разних |
јавао је, да деца лепо живују, да једно другом помаже и да се лепо забављају и играју; а да се |
реба више <pb n="273" /> само они једно другом.{S} И доиста, они нису много ни трошили.{S} Ради |
ла остава књига и писаћег прибора.{S} У другом орману била је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су |
у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили сав српски народ под Турци |
а, и оно му долази <pb n="209" /> сад у другом разреду.{S} И ако је надзорник по струци био мат |
е, да ко није направио више!..{S} Сад у другом реду направите опет десет!..{S} Колико је то дес |
у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, |
и сад свак има своје и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није велики доби |
ило лепа здравља и љубави једнога према другоме.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а |
олике мане у карактеру и преступи према другоме па и себи самоме.{S} И тешко ономе, који није о |
а се помажу и чине <pb n="106" /> један другоме добро они чине један другоме зло.{S} Ето до чег |
" /> један другоме добро они чине један другоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава шала.{S} Зато |
, и место да буду добри пријатељи један другоме, они буду крвници, и место да се помажу и чине |
<p>Да учитељи, особито млађи, иду један другоме у школу и гледају како и други раде, па да се п |
а се владају, да се воле и помажу један другоме; учени економи како боље да обрађују земљу, те |
о, јер нигде не би био оволико користан другоме, колико сам могао да будем овде, у овоме позиву |
састругане даске дођу једна <hi>на</hi> другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>лет |
{S} Још једанпут, кажите прву реч!..{S} Другу!..{S} Трећу!..{S} Четврту! и тако даље{S} Хајдете |
ње обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну ве |
ено их је већ неколико стотина једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су |
реме, кад је сва пажња била скренута на другу страну.{S} Али је доста времена било и за обнову |
земљи и радници њихови бише одазвани на другу дужност, на дужност у раду око ослобођења и проши |
не треба да жалим, што нисам отишао на другу страну и био што друго, јер нигде не би био оволи |
као и све загоричане, позива дужност на другу страну, и школе се опет затварају.{S} Тиме је реш |
с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете другу!..{S} Трећу!..{S} Ко може сам?..{S} Је ли тешко?. |
истина има десет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете обе, колико |
Ево ја да напишем сео!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А друго?..{ |
дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице исече и тај други ред и |
и овако себе Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ доп |
ети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га ј |
.{S} После кратка разговора послужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n=" |
користи овим лепим данима, те да види и другу половину свога села.{S} Зато рече деци: „Данас не |
едан написао цело писмо на табли, неком другу своме и јавља му о данашњем испиту, и то готово б |
ову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више |
је и кућу своју да да, само да му село другу направи, где хоће, а и после је помагао мајсторим |
једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам јо |
азговарају преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то буде |
ево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са по три прозора гледају на улицу.{S} Из о |
чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, него ће им |
под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара — све с н |
и метну ону састругану половину на ону другу даску, обележи писаљком и рече Груји, да и њу сас |
жите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi> |
жете ли да утувите?..{S} Сад нађите ону другу реч!..{S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте то је |
о да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, н |
опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таб |
ице и како да их држе на клупи; како да другују међу собом; како да улазе у школу и излазе у ре |
ена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба необично много чинила и Даници, за упознавање са |
е никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb n="22" |
е видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебар |
инио и за здравље дечје, и за међусобну дружбу и познанство, и за познавање бољега реда, чистот |
су породице и општине неподобне за већу дружбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро све неп |
раво, кад је рекао; „Настава је вештина дружења с децом“.{S} И доиста, Радиши није требао неки |
слим ђацима развила се права „стрељачка дружина“, у којој је из сваке куће најмање по један чла |
а ваља основати и читаоницу и стрељачку дружину....{S} Зато им је рекао:</p> <p>„Хвала вама, мо |
и свуда се певају исте песме, само мало друкчије.{S} Има песама које се певају о слави и о свад |
е живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: насути, набијени, уравњени, да се п |
н и неуједињен.{S} Он је невезан добрим друмовима и гвозденим путовима.{S} У њега су још веома |
нжињер поради неких мостова на окружном друму.{S} Радиша оде њему и позове га, да дође и види њ |
, отуда је у њих безбројно много разних друштава, уједињења, заједница, задруга, и оне им све н |
то време и изврсну јединицу за поједина друштва и за оно највеће друштво, што се зове држава.{S |
ша добивао из Топчидера, Пољопривредног Друштва из Београда и једног завода из Чешке, него је и |
да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе друштв |
Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени. |
уди, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ћ |
l:lang="GRC">Zoon politikon</foreign>“, друштвена животиња, која живи у друштву и не може ни да |
...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора да буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, о нар |
о живот људски, и лични, и породични, и друштвени, и државни, отишао куд и камо даље но што је |
оме убрзати и свој морални, економски и друштвени развитак.{S} Само је главно ићи правилним пут |
ио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним одношајима нису у деце готови, него се и они |
.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друштвеним наукама, па не морамо да лутамо, као што су |
, што је у своме напредовању и личном и друштвеном много изостао од осталих народа, који нису р |
и припада неком друштву а неки и многим друштвима, и раде заједнички на пословима, на којима је |
/> не би могао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, него се сваки нави |
вуда навикавање на заједнички живот, на друштво и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по св |
цу за поједина друштва и за оно највеће друштво, што се зове држава.{S} Не, него овако развијен |
у друштву и држави и да народ, држава и друштво напредује само онда, кад сви <hi>послови</hi> у |
викавао на нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега код кућ |
це, и играо се по ливадама с најмилијим друштвом, с јагањцима и јарићима.</p> <p>Кад Радован до |
ма и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, као и мајци деца и задрузи сва |
S} Зато је и позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу његово |
њега — и његова ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и замишљен |
школа, него и после сваки припада неком друштву а неки и многим друштвима, и раде заједнички на |
о и широку, па онда пише Пољопривредном Друштву у Београду, да му пошље семе од гледичије, коли |
ра о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу његовом у исто време и брига о њему |
руштвена животиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>политика</hi |
{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држава и друштво напредује |
на заједнички живот, на друштво и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку свих школ |
и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што је дошао у о |
тако ће учитељ постати оно што јесте у друштву и испунити посланство, које му је додељено.{S} |
ири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини што хоће, о |
eign>“, друштвена животиња, која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да ж |
рода.{S} С таквом се особином не живи у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише и стра |
о се и они развијају поступно, живећи у друштву, долазећи у те одношаје и размишљајући о њима.{ |
ова, ни најобичнија правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се т |
..{S} Зашто не можете?...{S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте у сло |
чега је ашов?...{S} Где му се углављује дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се коп |
то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а |
Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне две попречне д |
и гледало колица, узимало их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека |
сле плету разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи |
ле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима и |
ише млазева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Де |
ље утврди за главне даске, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао |
начине па после плету разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу |
а на неколико места око цвета проврте а дршку пресече и семе истресе па га намести тестији пуно |
{S} Нађите чаши ногу!..{S} Нађите листу дршку!..{S} Погледајте у слова поред чаше!..{S} Погледа |
човек, који је необично импоновао и са дубине научне, и са великога родољубља, и са големе пре |
брижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљивао овој земљи, која га је д |
ет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом у |
Томиног плота ископао леју пола метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном Д |
ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за читаву стопу парале |
често пресађују, те им корен не расте у дубину, него им се више жиле развијају у страну, и онда |
о је остао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини з |
тврди, да тако може да буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће |
тово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред |
сваки пољопривредни рад разумевао много дубље.{S} И кад је доцније говорио о њему, он није гово |
p>За овим су све парцеле прекопане и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном ралиц |
у је наредио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици |
вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и ка |
, наше школе!“ Радиша погледа низ један дубоки поток, који у Загорици зову река, и у дну његову |
глави први камен под конац колико треба дубоко, намештајући га не полошке него усправно, да му |
о оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет пре |
ељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспава |
а реч њена, сваки покрет, свака ситница дубоко продирала у срце и освајала га све више.{S} Он с |
Миљко сасвим одлучно.</p> <p>Капетан се дубоко замисли па у себи рече, „Противно дејство; шта с |
ко, као и оно, што је посејано и сувише дубоко, спорије ниче од онога, што није много дубоко ни |
уо руком и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио је своје негодовање |
е зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с пре |
развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, што ве |
, спорије ниче од онога, што није много дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако видела су, да је |
да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек с |
ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко у земљу и ту преспавају целу зиму; да многе угин |
а, сад је поново одјекивала по брдима и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...</p> <pb n |
} Радиши су сад оне биле милије по овим дубравама загоричким него све оне по разним парковима е |
аком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по једна од ових новина, где се бели уср |
тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први политички збор |
релепи на дрвени крст, који је укован у дувар с источне стране.{S} Онда узме кадионицу са жаром |
рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један корак, који је најва |
, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Свак |
{S} Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам уч |
неки голем респект према Радиши и тежак дуг захвале према оваком раднику, не знајући како да га |
зучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да |
цима својим и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према народу своме.{S} Јер то је поље, на ко |
да настави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој према породици и земљи својој?{S} Родитеље сам |
је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима својим и селу своме, |
те, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајала?..{ |
ан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога другога ходника лево се улази у је |
главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од краја до |
а скоро равна дела.{S} С леве стране је дугачак општински кош а с десне црквиште са совралуцима |
дан, продужење свега и подела слова на дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је |
се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке редове.{S} Ево г |
о.{S} Па како нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много |
дубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у свакој и раде слоб |
у дворишта ограђена великим прошћем или дугачким и дебелим врљикама и да је тако исто заграђена |
е била висока ограда од проштака толико дугачких, да највиши човек не може да дохвати руком поп |
вде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је то |
{S} И у њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов црквењак или поп што га зову <hi>оџа |
уде и ишао те довлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша општинскога сложено их је већ неколико с |
је дошао у Загорицу, у необичном црном дугачком капуту с дугом црном брадом, личио је загорича |
тово.{S} Онда узе од мацака даску метар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку |
да преструже с обе стране једну облицу дугачку деци до груди па да је на једном крају проврти |
омада од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца |
није преоптерећивао децу умним радом и дугим седењем у школи.{S} Његови ученици ништа нису учи |
а и зубунић што се на грудима закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је |
ишу, а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала и печатана слова цртала.{S} По нешт |
ама на читање.</p> <p>Радишина је крава дуго била предмет разговора у селу и људи су се питали: |
с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и ка |
у, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите своју славу |
опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Радишин |
сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, те се ш |
мо се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> |
рајала подуже, Радиша није после одмора дуго задржавао децу у школи.{S} Увео их је, поседала су |
још когод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, о |
се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко д |
ица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за песак?{S} Мно |
је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ <pb n="316" /> није в |
ан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" |
а је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да |
рече други...</p> <p>Тако су разгледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чун |
} Радиша опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим лепим |
г да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, да ј |
{S} Зато је и избегавао, да деца остају дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а још виш |
о је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђерима, што |
сео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, |
/p> <p>Кад је све наместио и легао, још дуго није могао заспати, и премишљао је овако: „Дакле, |
заклонило Радишу од зиме.{S} Радишу још дуго није могао да ухвати сан.{S} По памети су му се јо |
арији су благосиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили судници и угледали н |
...{S} Нека ти је дело данашње срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радован и његова млада и сва свадб |
цу, у необичном црном дугачком капуту с дугом црном брадом, личио је загоричанима више на калуђ |
а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, онако како се мењала кућа њихова, Земља |
сто тако ретко која кућа да нема белога дуда и места за храњење свелених буба у пролеће.</p> <p |
не стране.{S} Поручио је семе од белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад га је доби |
рици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша набавио сваком ђаку п |
еше краја.{S} Одмах потражише семена од дуда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они |
им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико велики прс |
ади у школској градини и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он поручи |
hi>на</hi> другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ рече радостан Радиш |
дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с |
н опет запита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: „Јесте; |
загледа у оне две дебеле растове даске, дуже од највећега човека, на које су легали кривци с ис |
и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако не <pb n="66" |
га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све их изравнити.{S} |
n="309" /> много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} З |
ародности.{S} И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто мора |
вао своје здравље и снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Господњем“ и радовати се |
анас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се ко |
о у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи разговори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђ |
м свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак телесни |
е лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S} Изграде и с |
еба за ограду од толико и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, заједно с упуством како д |
бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Онда опет помаче конац за дужину да |
лом па до капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друг |
и ширине.{S} Онда опет помаче конац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу па |
их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају |
ако земљиште и измере сваку неприступну дужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами |
прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопственицима да се дај |
шу понова, као и све загоричане, позива дужност на другу страну, и школе се опет затварају.{S} |
е помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и непросвећеном човеку да |
ли је Даничина мајка ту, која је вршила дужност женину и материну, те Даница више није дангубил |
хови бише одазвани на другу дужност, на дужност у раду око ослобођења и проширења отаџбине свој |
ГА</head> <head>ПОСТАВЉЕЊЕ И ОДЛАЗАК НА ДУЖНОСТ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C2. |
ведочити собом и казивати сваком, да је дужност преча од политике а отаџбина од партије.</p> <p |
наге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да почињемо од себе па да идемо даље, што даље |
читељица, на сва четири разреда, врши и дужност управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно не |
и радници њихови бише одазвани на другу дужност, на дужност у раду око ослобођења и проширења о |
до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и |
народ и надгледати како они врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека н |
де Радиша осети задовољство од испуњене дужности, па онда настави:</p> <p>— А да ли сам одужио |
ољство, које долази од савесно извршене дужности.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, к |
коро изгреја месец и он се ове последње дужности ослободи.{S} Миљко и Миладин се понудише још п |
2" /> растурат’ човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад више н |
горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једна |
ла, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако |
калеме; њихове су кошнице продаване по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали |
без подвоза; то је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји до |
плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, цигла око четири стотине дуката, и цреп око сто |
триста дуката, цигла око четири стотине дуката, и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <h |
о четири стотине дуката, и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина дуката</ |
у чаршију и потражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на свак |
шна али поштена човека, с погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво веч |
Окрените се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а он |
како да направи ногаре за стругање дрва дунђерским тестером.</p> <p>И Бог је хтео да помогне до |
ама <pb n="160" /> је ишло доста тешко „дунђерским“ тестером, али је Радиша имао своје мало, ко |
та ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима, и чис |
ичани први пут сада видеше у своме селу дунђерско тестере и да се стружу дрва за огрев!{S} Ради |
собу, две метле, једну секиру и једно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у Загорици нико не имађ |
столарска једнокрилна а прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по |
ата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидова не мора д |
о пред Радишом рекла, како је ово неко „дурљиво дериште“, и покајала се што узеше „беду, на вра |
свега највише их је чудила она близина дућана с једном заједничком стрехом од краја чаршије до |
д први <pb n="14" /> пут видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова обична пала |
рици.{S} Механџије <pb n="347" /> нема, дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ |
и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Ра |
о, и гимнастике за око, и гимнастике за дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за |
га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, домишљање и утакмицу у |
кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у болесн |
авилно него насилно и накарадно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — |
ила не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све...</p> </div> <div ty |
корита, и то готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} |
су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по ј |
вампира, вукодлака, караконџула и злих духова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у в |
дљивија и од недовољне.{S} И несварљива духовна храна исто је тако шкодљива.{S} Зато и она мора |
оле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина |
а и тако даље; а хладноћа унутарња кочи духовне радње у детета, изазива страх и место љубави ст |
о и припремао потребну храну; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа сам |
.</p> <p>На послетку, мислио је Радиша, духовну храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <h |
ову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} |
даље а на једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на |
пео предрасуде и празноверице, а његова душа и критична Филозофија није трпела безбоштво.{S} Ре |
лудо, на пример, само оно веровање, да душа може напредовати и онда, кад тело пати, кад је оно |
так у почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле најпосле сасвим не претегне. |
ли обоје, шта им је вредела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове годин |
ма, или густа плава коса, или она чиста душа, из које <pb n="275" /> су излазиле само миле и му |
ховну храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, као што тело тражи своју, ка |
само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија |
буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је добро знала, шта је мод |
гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, |
к је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивија у детињству.{S} Зато и остаје човеку |
p> <p>Као што тело расте полако, тако и душа расте полако.{S} Њен се развитак још више не види. |
ки.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi> |
S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива, досет |
је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развија |
ајпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он све |
Станко Шера глава задруге од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би се Маргита најпре поасила! рече |
вније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само најглавније и о до |
не!...“ И молитва му је потицала са дна душе.{S} Онда наслужише Радиши.{S} Радиша узе реда ради |
игом, овом насушном потребом сваке живе душе у овога срећнога и напреднога света.{S} Благо и пр |
за неколико дана није било у селу живе душе, која није дошла да види, како се зида и како се п |
искрен, правичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их још више.{S} |
у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљивао овој земљи, која га је довела у |
је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом уређена |
а се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прилично, али је било веома примит |
ше воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора |
е, као да су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру |
.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Х |
иша и свима се скиде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не чини ни |
аздушна, убија тело; хладноћа унутарња, душевна, убија душу.{S} И деведесет и девет болести од |
ма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за навек, докле буде човека. |
риродне науке и јесу једине науке.{S} И душевне су појаве природне појаве, и говор је саставни |
ља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и за душевни и за телесни развитак човеков.{S} Зато и деца п |
нај, који гаји животиње.{S} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p |
ње ћете наћи двојицу потпуно једнаку по душевним особинама.{S} У свакога је по нешто другојаче. |
сет и девет болести од сто и телесних и душевних или моралних у деце долази од ове хладноће спо |
развијајући се телесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и |
не само правилнога развитка телесног и душевног него и усавршавања у раду и спремања за саврше |
с, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S} Па и ово гво |
ће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али так |
} Једна је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у б |
чи, терала га је у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и |
пита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче |
ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек, али |
ијих; и сви служе на то, да производе у души слушалаца пријатно расположење и веселост.{S} А је |
игне...</p> <p>И овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца и |
реко чула, па се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње |
затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад рад |
, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога простога човека, значи не давати му ништа |
но што је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: н |
начи убијати побожност, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога простога човека, зна |
рије.{S} И овим је све понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе заго |
{S} О, колики је преокрет ово учинило у души Радишиној и колико је сад слободније дисао!{S} Нем |
о на страни учинило је други преокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега |
н седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали, да је овако боље.</p> </div> <d |
је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А највише г |
и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу занимало, кад је чуо, да свака земља мора имати |
и. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да б |
ера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија, |
а.{S} А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је ново?{S} Господин Радиша испроси нашу |
екиде ћутање:</p> <p>— Дано, шта велиш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже рамени |
е да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се решило неко крупно народно питање; и, |
учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви |
сви његови укућани и пријатељи дахнуше душом, а према капетану и клеветнику и добротвору нису |
оследњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим ј |
о како је које дете развијено и телом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад с |
у.</p> <p>Људи нису једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе |
бе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне мучне неодлучности, да ли да и |
граде, неће затварати школу, дахнули су душом и удвостручили снагу око грађења нове школе.</p> |
д је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Сврши |
адноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија тело; хладноћ |
знају, само ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну |
тело; хладноћа унутарња, душевна, убија душу.{S} И деведесет и девет болести од сто и телесних |
во, јер је Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, само што загоричани нису умели да ка |
апоље с дресуром која не развија тело и душу поступно и правилно него насилно и накарадно!{S} Ш |
де, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије.</p> |
епој богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме загоричанину, који погледа у њу?...</p> <p |
образовањем</head> <p>Ето тема за младу душу Радишину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу |
итао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало много што шта, што је он пропов |
м корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често причао о домаћину, који |
напретку, уливала је у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајност у послу.</p> <p>Н |
чао, да живите заједно, да чините једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако с |
часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. Милићевића „<title><hi>Емила</hi> деветнаестог века< |
— буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S |
Е, овде пазите.{S} Слово <pb n="150" /> ђ иде и горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{ |
ека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издв |
раг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, к |
ам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} Нађите ц!..{S} Нађите џ!..{S} Нађите ш!...{S} Н |
"3" /> <div type="titlepage"> <p>МИЛАНУ Ђ. МИЛИЋЕВИЋУ</p> <p>Теби, сјајном сену твоме, поштован |
>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> — џамија, <hi>ф</hi> — Фес.{S} |
</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi>; џ — џ |
во <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је |
>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} Поређајте ми сад |
носи нешто, носи дрва, носи мајка дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, но |
једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учи |
њић сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрестано додавао по мало с |
ог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n="19" /> створио из ничег |
тво.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах |
га.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да прослави своје име и да п |
.{S} Он:{S} Ко је створио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је ство |
За колико је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог |
венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> — џамија, <hi>ф</hi> — Фес.{S} Сад пази |
уре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А |
о нове 1875/6 није примљен ни један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим ученицима, и вели |
Тако је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали |
илога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткив |
: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S |
>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књиге.{S} Нађите сл |
итељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељске школе имао благодејања.{S} Јер многи поре |
а и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти |
добро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други пр |
ове године ниједан <pb n="296" /> му се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у |
} Који где застане па не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико речи, и који зна, он |
што личи на змију.{S} И кад га старији ђак после преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S |
комшилука.{S} У школи је и њему старији ђак показивао слова.{S} Радиша им је готово свима знао |
а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поч |
је залутала у овај пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва |
дмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над часловцима слишаваше „Свештену Историју“, овако |
која мала и које место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да |
у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он најви |
S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци |
Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми |
јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Господине, ово је моја снаша.{S} Два су јо |
ом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе |
у, Радиша ступи у једну велику кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Радиша је радио све |
бу, он додаде: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не са |
Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчитава развучено, као на слогове, а не на г |
ражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитељ |
Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n="25" /> да ја |
шу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним очима па, место |
је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи) |
} Ко уме да прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} На |
{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Шта се чује ка |
дите једно дете насликано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S |
шу руком по глави и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади и ово миловање руком и ова р |
оли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост...{S} Мало је лак |
а није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само изви у с |
{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и отворено за |
зненади и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем и ре |
т од капетана, да село Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиш |
анову заповест: да свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељ |
ви су Радишу и овде држали за најбољега ђака; само он сам себе није држао за најбољега, јер то |
о нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер н |
итање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Радиша је, |
њему чинило, да он није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи б |
Лези, лези, лези...{S} И два су најјача ђака требала, да га поново положе потрбушке, и један да |
коро па га учитељ постави и за старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна л |
ао учитељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ који ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш |
разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} Само се њему чинило, да он није најбољи; да им |
брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, |
поређивало подједнако.{S} Онда један од ђака рече, да туцају туцаљкама. „Можете, рече Радиша, с |
е натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе |
ј торбици за књиге.{S} Нађите слова код ђака: писано и штампано!..{S}Сад пређите на десну стран |
ета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ |
ишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово <pb n="150" /> ђ ид |
сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школ |
био један необичан поклон.{S} Из гомиле ђака изиђе један малишан и пружи му нешто завијено у пе |
напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много допринос |
к више деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних |
тране ваше и од стране своје, школине и ђака својих, изјавим срдачну захвалност. (Окреће се кме |
много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуа |
ца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он в |
лупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, т |
стотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем |
х десет клупа поседало је око осамдесет ђака најразличнијега узраста и одела.{S} Учитељ беше ве |
веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша ре |
е платити само они домаћини, који имају ђака, или сви селски.</p> </div> <pb n="75" /> <div typ |
тра.{S} Онда је настало уписивање нових ђака за први разред.{S} И сад је Радиша најпре побележи |
стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да продужи лањски рад.{S} ДА загорича |
Радиша позва неколико својих виђенијих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисл |
ну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се дого |
их је ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова се основа разгранавала дот |
ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва доч |
се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господин |
н, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју него мали, а |
један од најразборитијих првих великих ђака његових, који баш тада беше изишао из војске, па р |
шли многи и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја уч |
Зато је Радиша не само редовно од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 године после |
ас, да ће Радиша поред свакидањих малих ђака учити и велике ђаке Недељом и празницима, и велики |
.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује људе некаквом н |
а су нужници са четири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, |
А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ особито у посте, и за продају |
ијих и најразвијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају за до године.{S} |
идуће године већ можемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, п |
и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, ка |
ред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад |
је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавил |
одмора Радиша је пописао све ове своје ђаке и са сваким се поразговарао: из које је мале, који |
кући.{S} Радиша је после позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом река |
еданпут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, т |
рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, други разред, а Даница своје, то јест први разред |
било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту изводили најраз |
екали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађев |
, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две године.</p> <p>Ш |
ош ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{ |
им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године |
е ове године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису примили опет |
ед свакидањих малих ђака учити и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели зачика |
е видео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке мале, толико му је још милије било, што и они вели |
адиша је најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онд |
почео да полови време за своје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола у радио |
.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у п |
сам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, |
ане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио их по глас |
ештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не меће полошке, |
злазило и старо и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за с |
шу пријатно изненадила.{S} Прегледајући ђаке нашао је само једнога прљавога, двојицу необучену, |
здвојили од других и назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после није много волео, нити |
је кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за завјач |
нда рече првом: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кро |
асто дрво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњић сламе па му је рек |
гу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви превикаше: <pb n="33" /> |
<p>Ове је године Радиша набавио сваком ђаку по један мали лењир и неколико малих шестара, те с |
нам Отаџбини, завршује школска година, ђаци преводе у старији разред и зато захваљују свемогућ |
дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} |
не, него су их професори „диктирали“, а ђаци писали па после <pb n="37" /> учили напамет као и |
Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, гле |
} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао преко ред |
о, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интересују за оно |
ско звоно, и оно казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну празну торбицу о |
да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он пове |
стељу, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже |
је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда не |
к у школу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка вик |
дам, да нећете никад заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} О |
е зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, <pb n="21" /> да се после подн |
S} Калемгранчице доносили су и Радиша и ђаци од сваке добре воћке.</p> </div> <div type="chapte |
На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која страна не |
им небом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и на |
вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и бити д |
а знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети д |
а затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да прими |
огли бисмо окарактерисати овако: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису били беспосле |
практичну геометрију.{S} Ови су његови ђаци умели не само да израчунавају површину дворишта, њ |
зласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ак |
ло решавати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или н |
.{S} Ни идуће године нису примљени нови ђаци, него је Радиша свој III. превео у IV а Даница сво |
у се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ви час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и |
глу.</p> <p>Из школске су градине многи ђаци ове године односили много цвећа и поврћа својој ку |
Он не уме да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци |
{S} Кад су се вратили с гробља, старији ђаци, који су се „облачили“ и носили рипиде, свратише у |
нотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали, изгледело му је као њихова кукњава за друг |
Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки мали инжињери и да ће сваки од |
се вредни младићи а моји добри старији ђаци заузели, те су не само научили у школи како се то |
Целу страну прописа исписали су старији ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пиш |
е друге, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђаци“ за сваки разред по један, узеше у руке књигу и по |
сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми вел |
ији него икад дотле Радишини ови велики ђаци остављају школу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S |
овима руководићемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо има |
сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ј |
је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заје |
Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је отишао да |
Недељом, као што су долазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше да <pb n |
Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, |
е ви то да научите да читате као велики ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} И немојте |
кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обрадоваше. |
уће Недеље дошли су сви Радишини лански ђаци па и неколицина од оних одраслих.{S} И колико је Р |
0" /> било видети, како су се загорички ђаци грабили, да очувају семе од какве боље воћке и да |
о је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других села, у којима је |
иће и дан после Недеље и мали загорички ђаци су поранили у школу као и првих дана.{S} Дан је да |
дали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лудо и пу |
да разгледају оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако умеју о |
се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је само за здрав |
моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци до |
ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од |
ебно да спомињемо, да су све ово радили ђаци под надзором Радишиним, и да се Радиша никад није |
еже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и кори |
{S} Исто су тако дошли и његови одрасли ђаци, којима се није знао разред, али који су осећали, |
ету!..</p> <p>Сутрадан су дошли одрасли ђаци.{S} Дошла их је скоро половина.{S} Господин ревизо |
тављали и пребирали и судове прали сами ђаци редом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буде у с |
богме да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњачили.</p> </div> <div type= |
н и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осетили замор и досаду у школи, нити је к |
мо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Радишини ђаци и походиоци градине школске могли видети, да се и |
с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну |
еснаестог су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу годину или тр |
ита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети овако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 |
очекивао, с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и млад |
мали само по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, него |
pb n="18" /> наста живи жагор, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се |
мушица могла чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше величанствену и дирљиву народну молитву.< |
и не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S |
него лепо у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као ономад.{S} Јесте |
има: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, н |
упани и хартијом олепљени; треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан |
десетак година.{S} Међутим, Радишини су ђаци и сами калемили на све могуће начине, и сваки се г |
школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скроји |
шао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти разред и прешли су с |
о који млађи професор причао оно што су ђаци имали да науче.{S} И природне науке су учили из књ |
чи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад ј |
аве три гомиле, рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ја |
рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, док не види, шта ће |
.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао сваку ситницу и на ученицима својим |
тога места завидели су Радиши на таким ђацима.</p> <p>После службе одвео их је и у школу тога |
} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај д |
једне Недеље договори са својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџи |
нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дај |
је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се крај школској години.{S} За над |
и ишли готово у свему напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схват |
Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад |
х скромних почетака у гађању с одраслим ђацима развила се права „стрељачка дружина“, у којој је |
спођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, |
нда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан |
освети нову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} С |
могао да каже, него је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским гласићем певао „<title>По |
е пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Ид |
а знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо и с које |
онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе |
амо заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што пре израсте |
тите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кри |
д њих градио лепе шестаре и продавао их ђацима по два гроша; други је лепо писао, те имућнијим |
ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се |
прибора.{S} У другом орману била је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу |
године, набављају и књиге и све потребе ђачке о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно |
ила на праву побожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се о |
ена и прозори затворени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И данас многи нису дошли „празних рук |
е у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта |
овешане слике и цртежи све самих радова ђачких с именом њиним за свих минулих тридесет година, |
до циглане.{S} И од данас то је остало ђачко купалиште, где су се често купали и ови велики и |
већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужници са четир |
ј, у столарству, прва већа направа била ђерзонка.{S} Ученици су после, особито они већи, правил |
свему селу изазивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селима није |
чео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жита и орма |
ћ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и машину за истресање меда из |
балегом, него су све сандучаре назване „ђерзонке“, по славноме проналазачу њихову попу Ђерзону; |
раћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с једном страном од стакла, те да и деца и људ |
е“, по славноме проналазачу њихову попу Ђерзону; и мало која кућа да нема обртушку за истресање |
ећином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и |
него је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да ј |
вратима и простираче унутра, колица за ђубре и мешање земље као и решетку за поливање.</p> <pb |
сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, |
жу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, органско или неорганско.</p> <p>И ниједна |
бо родила и којој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека ист |
па све залуд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој ист |
то и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим има земаља, на ко |
тој истој њиви, којој не помаже обично ђубре може помоћи песак и друга земља.{S} У тих народа |
посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир |
де родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате с |
су се чудили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толиком прекопавању и преврт |
а земаља, на које ви можете трпати тога ђубрета колико хоћете па све залуд.{S} Тој земљи треба |
се поправља, ђубри или гноји земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како ово |
и и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толиком прекопавању и превртању земље; а |
е:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у ов |
а била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него је место корова поврће и цвеће, а ђубре с |
да хумусу или црници не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И |
а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквога мањега т |
народа има фабрика и читавих трговина с ђубретом; па онај, који хоће да нагноји њиву, узме мало |
ике, да покажем селу, како се поправља, ђубри или гноји земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и |
ко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више од девет година па да са Зе |
славне битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „<foreign xml:lang="LA">Status quo |
воје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили сав српски нар |
оници школској а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били географски цртежи школе з |
ло од гвожђа поручивали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили сви, да ковач м |
Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калајише, те загори |
е су зидали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у чаршију те изучио ковачки занат и дошао |
је и Максиме, свето Воскресеније, свети Ђурђе, света Тројице жива помоћнице, свети Вртоломеја, |
о и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је дома |
ршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово св |
том, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за цеђење меда и за |
ола Радичевић, Павле Чомагић и Стојадин Ђуровић да граде циглу за школу.</p> <p>Идућег Понедеон |
е!) Други! (Дигните руку!{S} Спустите!) Е сад пазите друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на |
рају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад не одговарате овако, сви у гл |
те!..{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами т |
— нож!..{S} Кажите и — игла!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!..{S} Даље!..{S} Даље!. |
i>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зове своје |
го?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад |
оворила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо д |
ин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{ |
имо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! благосиљаху сеља |
то усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови на |
! (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а табли |
ко је, господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не |
адгледа, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е сад отворите ову корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На |
упи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад е |
ише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците |
..{S} Хајдете још једанпут од ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад |
{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Е доста.{S} Даље ћемо други пут.</p> <p>Сад узмите табл |
ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и оставите и таблу и бу |
вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Затворите буквар, па нека га на клупи; изв |
х напишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли да пише она |
ро.{S} Да видим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар |
ните печатано г!..{S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запамтите?...</p> <p>„С |
<hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која с |
е п!..{S} Нађите л!..{S} Нађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се кушате и један дру |
у!{S} На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окрените ову не |
.{S} Нађите, где је насликано око!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} |
оца?..{S} Е, ево, да их изградимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите и таблице у клупу (само их на |
њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више табле, па се успр |
испрљали букваре.{S} Извадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо п |
, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочи |
рже?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S} Извадите таблицу |
{S} Колико је у свих десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар |
ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово <pb n="150" /> ђ иде и горе и |
треба још?..{S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да их изградимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите |
ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод р |
} Хајде, пробај!..{S} Ко још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да пишете слова.{S} Извадите табли |
е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које сл |
ле?..{S} Које је слово код евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово испод евењке.{S} Нађите прв |
сали?..{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако |
Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чита развучено, да се не изгов |
слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, |
е Здравко теби треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблицу, да пишемо сва имена ва |
>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е видите, овако полако можемо да читамо све ово испод с |
и?{S} Деца погађају: <hi>њушка</hi>.{S} Е добро.{S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да |
су саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећи...{S} И свакад |
Ово печатано с десне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које |
и код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати то друго.</p> <p |
е т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ев |
Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч |
} У коју ћете руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја |
hi>?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и |
ими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да пр |
уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се |
} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</ |
(Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се ч |
i>?{S} Пазите добро како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi> |
ласови готово из целе гомиле. </p> <p>— Е, браћо, прихвати Радиша, онда треба да известимо госп |
биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да |
ш боље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колик |
ти и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, |
оре вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо |
ја ћу пристати, одговори Тома.</p> <p>— Е право велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, |
а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ла |
о, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одг |
ш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво в |
школу“...{S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријате |
би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човек |
— л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је |
} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е, код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте напи |
} Нађите слово <hi>е</hi>!...{S} Где је е!..{S} Које је писано!..{S} А које печатано? — Где је |
{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S |
т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} |
} Које долази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?. |
ењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и |
заном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо |
да прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто руком |
му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чин |
<hi>н</hi>— нож, <hi>и</hi> — игла, <hi>е</hi>—евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми ка |
/hi> код ножа, <hi>и</hi> код игле, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код |
и</hi>?..{S} Пишите га!..{S} Где је <hi>е</hi>?..{S} Направите оба!..{S} Где је <hi>а</hi>?..{S |
S} Које је <hi>а</hi>?..{S} Које је <hi>е</hi>?..{S} Које је <hi>и</hi>?..{S} Које <hi>с</hi>?. |
Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{S} Да пог |
S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ов |
Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>е</hi>!...{S} Где је е!..{S} Које је писано!..{S} А кој |
апиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово |
/hi>?..{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је < |
код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите још једанпут сасвим из почетка.{S} Где је |
ако се сад приближују избори, а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашње владе и |
руго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <hi>сео</hi>, кад |
иш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, т |
„Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да су |
љу судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ од |
жива!“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Б |
е камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико камење може тако |
неће бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио је оваквога друга господин Радиша!“ |
кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ за |
зиле само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говора |
и од деце, особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и |
свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опрости, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље |
теље и ствари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А ка |
је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, не |
један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио |
ш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове ут |
и они одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’!..“</p> <p>Сви, који су |
крсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо |
га мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И св |
сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, в |
мо су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А д |
не каменом као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш |
к и грађу?“ (Са свих страна превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Прим |
} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију ви |
вили су се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се са |
пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, господине, те се ми старији сваки дан п |
нији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па |
сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а |
, кмет Миљко као старојко рече Радиши: „Е допусти, господине, да и ја преступим твоју наредбу и |
, Миљко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множ |
, он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да п |
виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крс |
какали од радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“...</p> </div> </div> <pb n="113" |
Али околни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по не |
у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} |
поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам је био мајстор!“ потврди |
а видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече други...</p> <p>Тако су ра |
да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и |
ми не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу |
ју, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето је исто све тако!“ оп |
га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови). |
рици нема ниједнога писменога човека. („Е, нема, господине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до |
дара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуше гласови).{S} |
цу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако к |
д игле?.. (Овако све до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом |
уше се многи гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћо, продужује Радиша.{S} Онда сад треба да |
у“ повикаше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што ст |
ти се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако |
.{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако |
ж!..{S} Кажите и — игла!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!..{S} Даље!..{S} Даље!..{S} |
писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и ко |
лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешт |
hi>— нож, <hi>и</hi> — игла, <hi>е</hi>—евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само |
д табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ок |
сте слово написали?..{S} Ево сад е, код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?.. |
жа, <hi>и</hi> код игле, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi> |
код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Х |
д игле!...{S} Нађите евењку и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} Нађи |
е увезано?...{S} Погледајте у слова код евењке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} |
ује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л |
А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми по |
а то испод игле?..{S} Које је слово код евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово испод евењке.{ |
испод игле?..{S} Које је ово слово код евењке!..{S} Да читамо ово испод евењке...{S} Које је с |
{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; оно је гвоздена лопата шиљата и зове с |
е ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{S} Хајдете још једанпут од ока!..{S} Е сад па |
..{S} Е сад пазите, да читамо ово испод евењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које је то прво слово? |
во код евењке!..{S} Да читамо ово испод евењке...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да читамо ов |
и после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се |
а се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{ |
едајте у слова поред игле!...{S} Нађите евењку!{S} Откините које зрно!...{S} Зашто не може?...{ |
ите иглу и слова код игле!...{S} Нађите евењку и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и слова ко |
, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђак |
ожемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви с |
лао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подигао с |
ти доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торб |
рани, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрените даље, а о |
Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и |
пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!.. |
еба још?..{S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да их изградимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите и |
само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с овак |
ово <pb n="150" /> ђ иде и горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово |
са?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово |
лупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате |
целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умети не само сами |
је добро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је трећа година већ, како нисмо могли да примимо ви |
ко се држи буквар.{S} На једној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну |
је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем |
ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или |
S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога |
о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Ко |
инуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко х |
.{S} Сад превните тај лист!{S} На њему, ево горе, познаћете нож, насликан.{S} То код ножа је сл |
је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово к |
код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово ко |
/hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; е |
га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се оп |
се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се |
сад да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и |
, да направимо коло (точак) за кола!{S} Ево најпре да направимо ону рупу за осовину!..{S} Ево с |
ите!..{S} Правите сад она код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код |
{S} Хајдете сад ова два код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још п |
је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — |
гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, дост |
после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S |
да га увијете, овако... (Показује).{S} Ево свакоме, и сваки нек уради овако па турите и таблу |
се крсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, овако.{S} Саставите палац и ова два прста до њега, |
е печатано ж!..{S} Ево <hi>з</hi>!..{S} Ево <hi>р</hi>!..{S} Ево <hi>ј</hi>!..{S} Ево <hi>у</hi |
о <hi>р</hi>!..{S} Ево <hi>ј</hi>!..{S} Ево <hi>у</hi>!..{S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад н |
о <hi>з</hi>!..{S} Ево <hi>р</hi>!..{S} Ево <hi>ј</hi>!..{S} Ево <hi>у</hi>!..{S} И тако даље д |
>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако |
ину!..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево сад наплаци наоколо!..{S} Шта треба још?..{S} Колик |
ли?..{S} Које је слово код дрвета!..{S} Ево, пазите како се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Ш |
га и ви!.{S} Направите печатано ж!..{S} Ево <hi>з</hi>!..{S} Ево <hi>р</hi>!..{S} Ево <hi>ј</hi |
је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ово.{S} Нап |
ме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; |
?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, попречке.{S} Ово друго др |
дође па седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напишем сео!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} |
е га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује на |
савијено.{S} Направите и штампано!..{S} Ево <hi>х</hi>!{S} Напишите и ви!..{S} Направите ово пе |
е га и ви!..{S} Начините печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као н само на крају савијено.{S} Нап |
и ви!..{S} Направите ово печатано!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S} Напишите га и ви!.{S} Направите печа |
!..{S} Сад направите ово печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi>!{S} Као л само савијено на крају.{S} Нап |
се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат |
да направимо ону рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево сад наплаци наоколо!. |
> <p>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S |
S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочита четврту реч?..{S |
ј речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с |
је се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} На |
..{S} А које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте |
д ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} |
ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које |
ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које ј |
.{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само |
али?..{S} Које је слово код цркве?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које ст |
.{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које |
<hi>с</hi>.{S} Шта се после чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово написано?..{S} Која |
ле јела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта се после чује?..{S} Е |
ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е, код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта |
код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?.. |
е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} Написали смо <hi>чел</hi>.{S} Ш |
{S} Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело! |
мо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Е |
јпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваљ |
} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о |
ишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S} Јесте, тако с |
о речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, от |
њу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} Поређајте ми сад ова мала, у узаним линиј |
<p>— Чули сте још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не постав |
е је то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га |
а нашим с Турцима и другим народима.{S} Ево слушајте, шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и от |
ова, која иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{ |
, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} К |
а и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у узаној линији) |
писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви! |
hi>, кад отац зове своје мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је ли тешко?..{S} Пазите још један |
онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, истинско, а он |
ача, и њих треба добро да запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овако печатано мало; |
hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi |
онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да < |
ека или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађите трећу |
простије, несавршеније, могу имати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихов |
че стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из |
итета не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и |
страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што |
је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> писано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево |
емо да напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зове |
зопачено него све здраво и природно.{S} Ево остварене жеље Русовљеве: да се човечанство врати у |
мо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi |
које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну о |
е, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из |
мо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к< |
радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се |
уљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{ |
! — Можете ли да направите пун Месец? — Ево овако! (Направити повећи круг и обелити му површину |
е а најмање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилике, да покажем селу, како се поправља, |
i> писано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је |
ишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево са |
министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а |
па поново да отпочне цивилизацију, онда ево му људи у првобитном стању...{S} С њима се може рад |
м се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав |
иша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће млади |
во ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десетке за |
тком и половином овога века ослободи се ево само један део његов, ни петина његова.{S} Оно друг |
што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име Бог |
најбоље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче |
спод ока нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} Прво је <hi>о |
/hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим сваког |
ао, за који сам се толико спремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али мож |
адујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава |
овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи по |
и велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу. |
развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добр |
дао основу за многе занате, који данас ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; |
ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буд |
је Радиша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више в |
е сам собом управљати како хоће.</p> <p>Ево говора једнога апостола ове нове „народне“ странке, |
ше неко шуштање, клопарање и стругање. „Ево стружнице!“ повикаше деца радосније но Колумбо кад |
на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете |
чуђење зашто ово прекопавају, па рече: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша |
како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видит |
0" /> Миљко с неким малим стидом рече: „Ево, господине, донели смо ти мало хлеба за данас — нећ |
вши поред њих, Радиша радосно узвикну: „Ево грађе за моја колица!{S} И прва колица у Загорици н |
више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (И |
Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске историје.{S} Зато је из старог завета узео сам |
род српски!..</p> <pb n="253" /> <p>Али Европа не одобри то неправедно дело руско, и зато се ск |
ана сва имена река, планина и градова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој |
и слушао и читао, да су други народи у Европи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да |
м у средини, а градина као најуређенији европски расадник.{S} И унутрашњост школина је сад мног |
ричким него све оне по разним парковима европским.{S} Али, шетајући се овуда, он им је увек при |
је виђао у чиновника просвећених земаља европских, звонце зазвони у капетановој канцеларији и п |
очео с великим ученицима својим Недељом егзерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није м |
у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је р |
е употребљава и изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p> |
е.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну |
њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за |
цркви, као и вредан председник, писар и економ у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије з |
а се воле и помажу један другоме; учени економи како боље да обрађују земљу, те да им више и бо |
ју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухватала и готовљење јела, што су учениц |
ли кад је после на страни прочитао прву Економију и Социологију, он је видео, да је Светозар до |
ожемо у многоме убрзати и свој морални, економски и друштвени развитак.{S} Само је главно ићи п |
није требао неки нарочити план за ову „екскурзију“, него је само требало да се помеша с децом, |
у своме предмету био унео очигледност, експерименат и разумевање, усред механизма и бубања нап |
на ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средин |
ка; а пошто нема ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је он узео власнике, који га „газе“.{S |
очео да сматра ове идеје Светозарове за екстремне; а пао је на <hi>културно поље</hi>, на којем |
иродну поступност.{S} Они се побоје ове екстремне струје и стану је сузбијати по постојећим зак |
ко дана градина је проширена са читавим ектаром.{S} Радиша се онда с ученицима и Грујом дао на |
нања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената, јер се свако природно рашћење и наслања на о |
небу састављено из шездесет и неколико елемената, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке |
у, те да се не боји једнога од највећих елемената; а друго, да свакога оспособимо за највеће до |
расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих (консервативаца), који су већ били на |
икне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из којега ће израсти читав и савршен живи ство |
виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције |
сан превод М. Ђ. Милићевића „<title><hi>Емила</hi> деветнаестог века</title>“ од Алф.{S} Ескиро |
а, а онамо даље су Талијани, Французи и Енглези.{S} Окрените се северу!..{S} Тамо је Сава и Дун |
бољега соја од Радишине, четврти некаку енглеску свињу и тако даље{S} Тако загоричка штедионица |
тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p> <pb n="392" /> <p>Зато |
ути у промишљеност а инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредовати и живети до века.. |
м стаде отварати капију.</p> <p>— Мама, ено га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ |
да тражимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се |
Је ли добро онако?“ „Добро, господине; ено како идемо па се нигде не укаљамо!“ одговорише гото |
ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само још није купи |
испод ножа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Позна |
ете и ово испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</h |
ишта много и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „ме |
ш поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је цреп |
ме узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша општинскога сложено их је већ |
ад показујемо нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то |
радосније но Колумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стружнице, деца нису м |
и свога детињства, чича Миладин викну: „Ено, господине, наше школе!“ Радиша погледа низ један д |
после постао игуман па архимандрит, па епископ или владика и најпосле архиепископ или најстари |
беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, |
су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму како се осетила, Даници се објасни и њено чуђење |
она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски, него пристојан стан вреднога, разборитог |
> деветнаестог века</title>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чинило, да ј |
а и религиска исто онако природна као и естетична.{S} Све је природно, само ваља проучавати при |
е Тома.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> < |
раћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сеља |
олу“...{S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њ |
амен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико камење може тако да |
е решило неко крупно народно питање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.</p> <milestone unit |
нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в |
i>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> |
са</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} М |
ше рупу и ударише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом б |
и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" /> храна |
власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто |
} Ласно ћете га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} Сад превните тај лист!{S} |
бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, |
х чита! („Е, право то велиш, господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме д |
чиновника и господе много добрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Станков. |
осле т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви! |
р</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано <hi>око</hi>.{ |
е б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби? |
{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише< |
ли).{S} Е сад отворите ову корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њему пише оно исто што и на кор |
о почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђ |
да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} |
S} Ко уме да напише <hi>снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћете да напишете, само кад може |
{S} Умете ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} |
Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> |
пата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} |
дно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А зн |
око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S |
е каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н! |
и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И т |
</p> <p>— Кога год хоћеш, рече Тома.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и господин Ради |
i>.{S} И ето ту највише поља за рад.{S} Ето прилике за право учење <hi>делом</hi> а не речима.{ |
уже, народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да радимо на то |
а говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то доб |
еска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи д |
а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стране а друго с друг |
ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши напредак.{S} И што в |
ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша је погледа и, ка |
, који ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то бил |
лика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика ст |
ме добро они чине један другоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: |
<p>Ето сад нове гимнастике довољно.{S} Ето и гимнастике за тело, и гимнастике за око, и гимнас |
ладиног кандидата него за опозицију.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени д |
десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које |
квој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и |
: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; а |
се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>политика</hi>.</p> <p>Друго је сад питање |
хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће |
а постају крвни непријатељи...</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите |
игу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то |
слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Даниц |
ерен, одабран, промишљен и правилан, па ето не само правилнога развитка телесног и душевног нег |
је сагради по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ |
, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа пропало и нестало с лица земље а њега |
огла израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак б |
е о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пази |
га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за рад.{S} Ето прилике за право уче |
је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <p |
оље, па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим ученицима требало плетарс |
/hi> може одржати у једној целини.{S} И ето откуда долази опасност, да непросвећени народи упра |
ћених него разумних и просвећених.{S} И ето откуд опасности од тога пребројавања и бројне већин |
ушевљењем изишао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а одушевљење Радишино читаоци ће видети нај |
сто воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} Настаје поново синоћни разговор, |
{S} Жеља за вишим образовањем</head> <p>Ето тема за младу душу Радишину, о којима је могао да м |
биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега пр |
а поиштете од својих старијих...</p> <p>Ето то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати |
ата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове гимнастике довољно.{S} Ето и гимнастике за |
а учи, ово је потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јесте у друштву и ис |
ашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да |
у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а једа |
најбољи учитељ.</p> <pb n="146" /> <p>„Ето, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учит |
д је дозрео да собом управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овде данас састали, да видим |
i>Нога</hi>?.. <hi>Чело</hi>?..</p> <p>„Ето тако, у свакој речи можемо да изнађемо слова, која |
и ви!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали сте <hi>сва слова</hi>.{S} Још само да их |
ди</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 годин |
n="120" /> Ово код жабе је <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} |
ца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, ко |
а д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код |
.{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} Нађите ц!..{S} Нађите џ!..{S} На |
апишите га и ви!.{S} Направите печатано ж!..{S} Ево <hi>з</hi>!..{S} Ево <hi>р</hi>!..{S} Ево < |
ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р |
о личи на уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змиј |
i>њ</hi> — њушка, <hi>х</hi> — хрт, <hi>ж</hi> — жаба, <hi>з</hi> — змија, <hi>р</hi> — риба, < |
хрт. <pb n="120" /> Ово код жабе је <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi>; з — з |
S} Направите ово печатано!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S} Напишите га и ви!.{S} Направите печатано ж!. |
ово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <h |
>; за твоје Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Лазаревићу?.. |
— њушка, <hi>х</hi> — хрт, <hi>ж</hi> — жаба, <hi>з</hi> — змија, <hi>р</hi> — риба, <hi>ј</hi> |
120" /> Ово код жабе је <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово |
е је од суднице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти загоричани, толико потрошили па ништа! |
и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi |
то горе, прво?..{S} Је ли истинска <hi>жаба</hi>?..{S} Нађите јој очи!..{S} Уста!..{S} Ноге!.. |
д јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше |
дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у |
а није крива.{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то |
х</hi>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово код жабе је <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з |
код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, |
умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету |
има ногу?..{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мај |
е оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га стари |
ите хрта и слова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње!...{S} Нађите змију и слова код зми |
него кукњава и <pb n="18" /> наста живи жагор, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Рад |
и пљусак као из кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја моје |
их могао учинити.{S} Колико и колико је жалаба по околини и целој Србији, да кметови неће ништа |
а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове своје:</p> <p>„Јао сине, где кости остави!< |
а и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба.., |
чаршији су гледали учитеља загоричкога, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи м |
н видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на о |
да опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни ласно; умирић |
в зеленко?“ а ова јој одговорила, да он жали свога господара, што га није на себи донео, већ је |
ескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, |
довали, они што су примљени или су више жалили ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је новаке ур |
читељ да се окући, толико су липовичани жалили што ће изгубити добру учитељицу.</p> <p>Настало |
оброчинство.{S} Зато нимало не треба да жалим, што нисам отишао на другу страну и био што друго |
до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А |
ш Крсмана да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико сам наваљивао да га оженим, |
ша нимало није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао грешке њихове.{S} Још их ј |
година као они.{S} Зато не само да није жалио труда, него је својски и с планом радио, да од ов |
знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, з |
рдачнија хвала од неба до земље, што не жалите свога труда, да од овога села направите рај на з |
ерес.{S} Има и ограничених, и њих треба жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га може накнадит |
огме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ниш |
м оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта што нећу и ја |
причала даље, како је мајка покупила те жалосне живе остатке страшнога косовскога покоља па пош |
се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представници власти, што треба да мирите народ |
него само са северне стране нешто мало жалосних остатака од некадање лепе шуме.{S} И по пресах |
пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} То ти |
бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку |
у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост...{S} Мало је лакше било и Р |
н је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за с |
И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се |
узе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљ |
дости њихове изметнула у годину највеће жалости.</p> </div> </div> <pb n="329" /> <div type="gr |
А</head> <head>ГОДИНА НАЈВЕЋЕ РАДОСТИ И ЖАЛОСТИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C11 |
ништа!“....{S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капетана глас, да је поста |
его у многим варошима, где га одржавају жандарми.</p> <p>Попа је најпре сео на доксат старе шко |
едељу се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што је и д |
тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ |
уде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, |
е непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, него им је допу |
и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација сврши основну школу а д |
а мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и |
лу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> <div typ |
ене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам |
јци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растанка.{S} Сад би Рад |
и и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан р |
иће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више пр |
оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се |
{S} Чобани се још заигравају и чисто им жао, што морају да прекину игру, те грабе још мало.{S} |
ати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане |
усти а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је |
велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше да <pb n="305" /> више неће да иду у школ |
а учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није оти |
и нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више |
па је онда рекао, да донесу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима |
рабили у своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пр |
точне стране.{S} Онда узме кадионицу са жаром, метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на |
шетњи Даница заустави Радишу и с неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: |
огао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му гл |
них и злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку |
Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> < |
елеграф, ни телефон, ни парне бродове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни разне друге научне |
.{S} У то доба Французи су градили нашу железницу, и он је видео, како Талијани дељу камен за м |
че на пограничне карауле или на модерне железничке станице, само што су биле окречене.{S} А пор |
ба за ослобођење, и што смо пристали на железничку конвенцију како је Андраши хтео.{S} И то су |
рошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту |
реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капетан, него да |
д не можемо оном брзином, којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да р |
е за ово и по околним селима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу, о којој с |
купања, које је само за здравље, Радиша желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Н |
добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест опш |
ило веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усаврши, попра |
дник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао не |
</p> <p>Упоредно с воћарством Радиша је желео да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе бил |
н је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" /> да буде културан и да томе учи и д |
диша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, који би по |
срце још више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са с |
или варошком тарабом, него оним што је желео да пренесе у своје село као најбоље, те да га при |
учни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да развије у својих ученика.{S} Зато је и полагао |
и људи на њему говорили.{S} Радиша није желео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали |
добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе желео, <pb n="225" /> да му који инжињер прегледа и про |
културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је |
јој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе све се ствари прене |
у најбоље после гледичије.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици |
>Изгледало је, да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев.{S} И |
аље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје ученике, нарочито ове велике, о |
, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, мо |
тка, те сам и зграду направио какву сам желео; а људима нисам много говорио, него сам радио; и |
ислио сам да није ништа хитно, па нисам желео да дангубим; а данас сам морао долазити и због пл |
ивао лепе печате од уме, како је год ко желео, и узимао према величини њиној по два, три и <pb |
е удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те невоље, да им поправи храну и д |
и трошењем ускоро понестати; па је зато желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрже подиже, к |
мора се све обрађивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi |
у, а Радиша надгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се користи лепим временом и да доврши започет |
захвали, наводећи, да није гладан и да жели да распакује своје ствари и извади што му треба.{S |
х скокова у давању слобода народу, него жели природну поступност.{S} Они се побоје ове екстремн |
же много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, како најпре да се дође д |
како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у свему</hi> и <hi>расад |
атељу, ми имамо два јака разлога: прво, желимо свакоме да повећамо његову личну слободу, те да |
мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства |
то и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварен |
" xml:id="SRP19102_C1.3.2"> <head>2.{S} Жеља за вишим образовањем</head> <p>Ето тема за младу д |
адиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика добро дође.{S} Одмах узе конац и у |
клупа са по три седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је |
и, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала селу |
очио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахну |
све здраво и природно.{S} Ево остварене жеље Русовљеве: да се човечанство врати у првобитно ста |
ти, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Данич |
и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, нар |
кратко време Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад предложише, да вуку камен |
у готови.{S} Постидни иза других села а жељни науке за своју децу, Загоричани се даду на посао |
обро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими га!</p> <p>Даница |
Бога ми, господине и није другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо о |
{S} Време је, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше с |
вредна домаћица, а разборита и поучљива жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особит |
а? запитао је секретар.</p> <p>— Његова жена нек остане; она није крива ништа, одговорио је гос |
на други крај Србије.</p> <p>- А његова жена? запитао је секретар.</p> <p>— Његова жена нек ост |
да живи читава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци ваш |
ожемо нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снеб |
жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена и девојака загоричких од конопље, лана и вуне.{S} |
им вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазн |
абле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има |
а...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа напредује; а к |
у, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на |
та смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо |
за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге потр |
непрестано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена и девојака |
и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, свак |
гласови и слова чују, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та слова?..{S} |
је децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; |
и су поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде домаће послове.{S} А св |
адиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само с |
ко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ |
, каиши за опанке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер прима много а |
е би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила ду |
едак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа напредује; а кад куће напредују, |
учимо особито зими, да се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то н |
i>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком |
вих људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћице.{S} И колико су мали напредовали |
Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за т |
S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград без вино |
је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господ |
, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; |
о је као своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале |
ове па чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, само а |
вица, да кућа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине |
ењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја |
да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загоричани купују само ове ствари: со, зејтин |
сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојој <pb n="266" /> слободно, те и преко њих може |
још умножите.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, |
ма већега и значајнијега дана но што је женидба а код девојака удадба.{S} За онај радосни почет |
ему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној женидби Радишиној без проводаџије, и необично му је мил |
има најчешће му се наметало то питање о женидби.</p> <p>— Сад сам посвршавао све најглавније ст |
ка цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидбом Радишином један стан остао празан, то је Радиш |
порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио |
а давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а о |
имо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја мо |
" /> <p>— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— Добро, господине!{S} И т |
или. <pb n="231" /> Па кад можемо да се женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могл |
да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— |
о, да се свако име људско, човечије или женино, пише великим словом из почетка.{S} Сад запамтит |
ничина мајка ту, која је вршила дужност женину и материну, те Даница више није дангубила у школ |
у је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда |
е срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, н |
Ти си претекао свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паметну |
еко, далеко.{S} Најпосле рече Радован: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћем |
и има зграду, у којој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али н |
тељ је неки Радиша Здравковић са својом женом Даницом такође учитељицом у истом месту.{S} О том |
ј би и требало помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је потребан добар друг...{S} А мени је п |
за готову совру.{S} Само је сва одрасла женска чељад изишла, те се најпре поздравила с људима, |
та, што су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једн |
е Миљкова домаћица и сва чељад, особито женска, и наложила огањ, донела воде, умила се и вршила |
јбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, да женске зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање б |
ана у безброј разних школа за мушке, за женске, за разна занимања у животу, за разне науке на у |
ицом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар био радионица а Даници школ |
није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљат |
ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па |
ека, него сви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда му је |
водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове Даничине и њене матере и сестре Зоре, и ч |
е главно било: читање, цртање и писање, женски рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И Даница и |
рици по пајантама, таванима и ковчезима женским!{S} За неколико дана у судници је била велика с |
Радиша највише забављао књигом а Даница женским радовима, јер је хтела да извезе све оне шаре, |
она велика галантерија у изразима према женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време |
уде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи да погледам...{S} А зашто то |
нила, да то буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњивала им је све користи од меда и чел |
овици се било искупило по села, особито женских, да виде учитељицу своју као младу и да виде зе |
уди, да се учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и старо и младо.{S} И немојте мислити, браћо, д |
>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Е |
могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега научити како се |
их но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велим |
у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 комада од с |
авало простодушне загоричане, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и највише |
них народа, да се сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи читање и писање и рачун.{S} Онд |
{S} И долазили су непрестано, и мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад с |
ико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, опет су мајци увек пунија уста кад каже: син... |
Нађите конопац!..{S} Је ли то мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А ј |
је заборавила да им истиче и то, колико женско срце и добра нарав може да увећа слогу и срећу д |
воме селу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет је њен благотворан утицај у њ |
би напредовали како ваља само под лаком женском руком.{S} Судница је непрестано била у апсани, |
p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо |
оле у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу и добила место |
жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Д |
у човековом не може усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, |
а је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, |
ицима његовим.{S} Наједанпут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и |
т што смо долазили теби у школу, два су жењена а тројица су испросили девојке, и ми би се сви д |
.{S} Онда их је Радиша запитао: који су жењени и који су испросили, и, готово завидећи им, упит |
у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да бу |
е: за орање, дрљање, сејање, окопавање, жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, ко |
цина, све у овом смислу, нападајући још жешће на чиновнике и један их назва „живом крастом на н |
реди ништа, је л? продра се капетан још жешће.</p> <p>— Вреди, господине; али сам ја мислио, да |
ела безбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи убијати побожност, а убијати ово у души њихо |
е још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, како да одгово |
сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не |
е учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивија у |
у свој рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још виш |
и, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, |
уга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњиц |
у и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га ј |
диши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши о |
г сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у |
то и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>Пос |
ац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А к |
а и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те да сла |
век, али се после посветио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је пит |
кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима је Бог д |
свега што је најбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда велика и одавно је заменила мртву и она, |
на све лањске и преклањске саднице.{S} Жива ограда је нагло напредовала, а све су се јеле и бо |
едовала из године у годину све више.{S} Жива ограда је израсла толико, да је потпуно заменила о |
емље.{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда од гледичије или бодљикавога багрена, као о |
овести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиша узе |
О учитељу</head> <p>Учитељ је дакле она жива сила, која све оживљује.{S} Он све изводи, ствара |
а, овај добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Даниним |
воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо доживет’ |
оскресеније, свети Ђурђе, света Тројице жива помоћнице, свети Вртоломеја, свети Петре и Павле, |
равом телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива, досетљива, весела и мила...</p> |
ађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности“, јер расте н |
лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и припше јој |
Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које |
има или варошима живи наш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{S} А <pb n="133" /> пос |
и и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују у свему |
међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има много непросвећених, пакосних и злих |
служивање, па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у шко |
ћи да им остане онако како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{ |
су живели пре хиљаду година, не могу да живе, не могу да напредују, него сиромаше и пропадају.{ |
кија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако не <pb n="66" /> пи |
9" /> много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и |
ти књигом, овом насушном потребом сваке живе душе у овога срећнога и напреднога света.{S} Благо |
даље, како је мајка покупила те жалосне живе остатке страшнога косовскога покоља па пошла „двор |
га плота, зелениле густе младице потоње живе ограде, која ће ускоро заменити Томин примитиван п |
и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње не могу |
а узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан св |
се не просвећују, него остају у тами и живе онако како су живели пре хиљаду година, не могу да |
све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило |
шаљиво и неодређено одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али оту |
и су се учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снаг |
дговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре |
само више да научи, него и да види како живе ти народи, који су измакли од нас тако много.{S} Ј |
и планинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за |
{S} И за неколико дана није било у селу живе душе, која није дошла да види, како се зида и како |
бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка школа!“</l> </quote> <p>Па и ако ово н |
А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка школа!“</l> </quote> <p>Па и а |
е било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и у |
е да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек с |
ија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправи |
у природе</head> <p>Радишини су ученици живели у природи и познавали су је довољно.{S} Зато је |
јвише по шумама и планинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села и в |
него остају у тами и живе онако како су живели пре хиљаду година, не могу да живе, не могу да н |
ци, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, т |
ву и плач и песму, унела је живот.{S} И живело се радосније и срећније но икад.{S} Здравље је и |
радио; да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша влас |
аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, иже, и, како, људи, мислете“ и тако даље |
оле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и њина ј |
а века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачним и чађавим крови |
енергију; и народ ће наш напредовати и живети до века...</p> </div> </div> </body> </text> </T |
ешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је највише упамти |
више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n |
ислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћица дала је први рој за ову кош |
тови, него се и они развијају поступно, живећи у друштву, долазећи у те одношаје и размишљајући |
а у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи</hi>“...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ет много више измакао и другојаче живи, живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи |
, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} И колико га људи зову на славу и с |
народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћ |
род, да ради боље него што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи |
ам у оноликој соби и кујни, где може да живи читава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима |
сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p |
оже ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да с |
да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више |
година у ропству под Турцима научио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ра |
значи, давати му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчин |
on</foreign>“, друштвена животиња, која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, |
има тим селима и градовима или варошима живи наш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{ |
ви, и у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физика и Кем |
есма него кукњава и <pb n="18" /> наста живи жагор, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе |
а расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за човека |
сложи и пљусак као из кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја |
="133" /> после дођу села и градови где живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разум |
> од оних пре четири године, када их је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални били Радиш |
најугодније живинарнике.{S} И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсн |
ка и народа.{S} С таквом се особином не живи у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише |
и да још много имате да учите и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју ви данас |
учите и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете |
је свет много више измакао и другојаче живи, живи много лакше и угодније, а из земље вади мног |
м је мање боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад |
на, <pb n="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што више мог |
о бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве су најбоље данас и за |
и боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{ |
ори језиком онога народа у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко ње |
других просвећених народа, да се сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи читање и писање |
је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрави...</p> </div> </div> <pb n="248" /> <div |
} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Је |
н, из којега ће израсти читав и савршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, |
а све стране, и све се те земље, где он живи, зову српске земље и зна се докле захватају; и по |
Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и пре |
и видети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и ради.. |
ољни свет, у природу, и познати све што живи на Земљи, све што расте на њој и све што има на ко |
мо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако |
тељка.</p> <p>И Груја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“. |
мо у везу с другим једним створењем, да живимо заједно, да делимо сваку срећу и несрећу у живот |
занемарују <hi>рад</hi>, од којега сви живимо, и тако одвајају омладину од оне средине, у којо |
људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје најугодније живинарнике.{S} И овде боље жи |
арљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје добре кош |
да Радиша одреди место за кованлук, за живинарник и за свињац или обор.{S} За кованлук је за с |
ту“ особито у посте, и за продају.{S} И живинарник је напредовао, и Радиша <pb n="359" /> је ве |
између оба крила школина; а за свињац и живинарник најдаље место до нужника испод школе.{S} Но |
ној буби; због гајења живине и угледног живинарника све о домаћим животињама; због градине школ |
добре кошаре а живина своје најугодније живинарнике.{S} И овде боље живи стока него у нас неки |
едних алата, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду с |
х буба све о свиленој буби; због гајења живине и угледног живинарника све о домаћим животињама; |
ка ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у |
аклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиљ |
ске градине и спојио све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати |
оће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Т |
а, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита места угођен |
си се с младом твојом данас венчао, да живите заједно, да чините једну душу са два тела.{S} И |
у и како радови на подизању нове зграде живо напредују, то ми је част умолити господина министр |
{S} И зато је посао напредовао необично живо.{S} До саме „цокле“ извели су зидари каменом а ода |
ма народа, где нема ни једнога јединога живога неписменог човека, него сви умеју да читају, па |
јвише уживао у дрвећу, младим воћкама и живој огради, која је изврсно напредовала и у којој је |
ош жешће на чиновнике и један их назва „живом крастом на народном телу“, на „господу“, ове „изе |
, где је пре неколико часова била онака живост и онолико света, сад је све празно и пусто, да о |
е вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, привреда и ручни рад, особито по селима.< |
науке, која им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у |
те сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} В |
м и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој |
а народа а највише оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово време на новој згради отварани |
е одмах израђује само оно, што треба за живот, други су тражили, да се овде изводи геометриска |
ад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Нека <pb n="192" /> он буде само умерен, одме |
тати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике |
шој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бит |
ам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, да учитељ п |
о данас нису куће, грађене и угађане за живот и здравље, него избе, у које смо се крили од Тура |
т и осветљује га, што је практично и за живот потребно, особито за онај савршнији живот, којему |
одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уверио, да од избора |
оно не би давало по коју способност за живот више и подобност за усавршавање у самоме раду.{S} |
да, да оне све подижу и све спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити прави напредак, и та |
шношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умешности.{S} Јер без овог |
е на правилан рад или промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном доб |
аднику.{S} А о цигли и њеном утицају на живот човечански, о црепу и његовој вредности, о кречу |
ра у умење и не поправља човека и његов живот.</p> <p>„Две поправке дакле имам да вршим, говори |
ов посао и све се више навикавао на нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећао с |
коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један корак, који је најважниј |
у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} И живело се радосније и срећније но икад.{S} |
ао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад |
што је рођен на селу, те добро познаје живот сеоски, што је слушао и волео пољопривреду у школ |
еника својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање н |
очинства од овога!{S} Нема зацело.{S} И живот је највеће добро, а потпомагање тога живота је на |
оме раду.{S} Што год не усавршава рад и живот човеков, то не усавршава ни самога човека; а што |
нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право имамо што му се мо |
то је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде |
ти „ђак.“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и отворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ во |
ажности и величини утицаја на културу и живот људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ п |
ршавања у раду и спремања за савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању нар |
илнога развитка ни спреме за савршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} |
инио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често и остајао код њи |
вот потребно, особито за онај савршнији живот, којему тежимо, и на послетку оно што је забавно. |
таје му детињство и безбрижан младићски живот, а отпочиње зрелост и самосталан рад.{S} Загорича |
ла.{S} И свуда навикавање на заједнички живот, на друштво и рад у друштву.{S} С овим не престан |
уге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они |
може, и само се радом може усавршавати живот људски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, |
Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi>уме |
ире, како убијају наше здравље па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То сви чи |
е; све ти казује, да је у њих целокупан живот отишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по п |
ика, него се она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки поче |
агрева чедо своје, Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, не |
тињству.{S} Зато и остаје човеку за цео живот оно, што научи у доба детињско и младићско.{S} И |
почетке знађаше, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и друштвени, и држа |
не може усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не мож |
авршује своје образовање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба приближивати |
и подизати другога то значи, давати му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од ж |
оди, ствара и свему даје <pb n="393" /> живота.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и с |
ији био у посматрању онога савршенијега живота на страни и сваке ситнице у њему.{S} Интересовал |
оделом није много издвајала од сеоскога живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, |
} И сав намештај и све угодбе варошкога живота има и свака сеоска кућа па ма како она била мала |
А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на |
от је највеће добро, а потпомагање тога живота је највеће доброчинство.{S} Зато нимало не треба |
ти му да живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства од овога!{S} Нема зацело.{ |
физичке.{S} Зато су штуре, празне, без живота и интереса, и стварају нераднике и наклоношћу и |
ши их увек по којом пригодном причом из живота; а из новог завета причао је ове године само о Б |
коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота, кумова и пријатеља — свака добра од мила Бога, |
е рационалније пољопривреде, привреде и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi>. |
, и за познавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <pb n="389" /> Подигао сам кућу сеоску, |
аса кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у п |
, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, г |
рошло је пролеће и лето и настала јесен живота Радишина.{S} Неуморан труд и истрајан и промишље |
Даници се допао овај рад пун такта, пун живота, поступности и мирноће.{S} Зато је опет запитала |
.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац |
природне предмете и појаве око себе.{S} Животиња познају доста а готово и све шумско и културно |
други лист!..{S} Ту је насликана једна животиња.{S} Јамачно ћете познати која?..{S} Јесте, <hi |
C">Zoon politikon</foreign>“, друштвена животиња, која живи у друштву и не може ни да се роди, |
>Јесте.{S} Човек мора да буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; |
а, без модела и слика, и без упознавања животиња, биљака и минерала у околини.{S} А неке предме |
ивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом |
а вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца! |
иких пређашњих и <pb n="43" /> биљака и животиња, којих данас нема, а некад су покривале земну |
ожемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо ко |
Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како |
органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, преко чула, па с |
а одраслима и о осталим врстама домаћих животиња и о свима врстама радова, који могу да се врше |
земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све напамет „одавде — |
остању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њеној, о вулканима, земљо |
не и угледног живинарника све о домаћим животињама; због градине школске све о поврћу, градинар |
о је створио овај свет и њега самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, |
мислио.{S} Од како се човек одвојио од животиње, он је почео измишљати разне инструменте, који |
ива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње не могу да п |
мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко у земљу и ту преспавају целу зим |
живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да има Бога и да је он све |
ко елемената, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од оне од ко |
оја је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само мање.{S} И човек је пост |
чинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, што су им корисне, него и зато, |
шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу |
<hi>да о слави својој не градиш од људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију |
е саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми |
д још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, онако ка |
ије могао начинити сам себе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала је дакле нек |
риродне силе, којима је заменио своју и животињску снагу; а не издире својом снагом и не ради о |
} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа пропало и нес |
авци њиховој: мора се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Особито се основна наст |
нила и Даници, за упознавање са селом и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за саз |
е знала, шта да остави у кући сеоској и животу народном онако како је, као добро, а шта да попр |
тили у чему год <pb n="355" /> у раду и животу своме.{S} После друге принове дошла је и трећа, |
е послу и ученицима његовим у владању и животу.{S} И, захваљујући неизмерној безазлености и про |
ишта; јер то да правац и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да се учитељима законом загаранту |
шта.{S} И ако је истина, да у културном животу вреднији осваја, а тромији и лењивији пропада, о |
лико раздора, неслоге и свађе у брачном животу, што после прелази и на децу.{S} Запамти добро, |
како се она развија, и у ономе простом животу људском, у којем има пуно лепоте, али и много не |
а причао је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој укратко и о страдању његовом и |
ета по данима редом, о „првим људима“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја — |
ила:{S} Даница је нашла доброга друга у животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћ |
ити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више. |
пањ умешности у њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом може усавршавати живот |
а тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p> <p>Тело и његов развитак у почетку су важни |
а мушке, за женске, за разна занимања у животу, за разне науке на универзитету.{S} И свуда озби |
гога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу човеко |
р казујеш најузвишенији позив човеков у животу!{S} Јер учити другога и подизати другога то знач |
Радишу него и оца његовога.{S} Никад у животу они нису видели толико кућа и толико људи на јед |
и од гроба њихова јединчета.{S} Никад у животу своме Радиша није био у мучнијем положају, нити |
у, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољо |
захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрави...</p> |
крај и ове најсрећније године школске у животу загоричке школе, и они, који су целе године ради |
} Мени су и у продужној школи и после у животу били најодлучнији и најпредузимљивији баш они ош |
воту вашем осигурана.{S} И ништа више у животу човековом не може усрећити и човека и жену но ле |
гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступно |
оме селу, од како оно постоји, него и у животу Радишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша добиј |
ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга певач |
проналазак учинио у грађевинарству и у животу људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру |
чиниш један корак, који је најважнији у животу човековом.{S} После рођења и смрти у животу чове |
а се један од оних, што су још остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже ц |
ма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S} Зато се старао, да још у току ове године наб |
их сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за свако и најобичније занимање, а камо ли за |
ту човековом.{S} После рођења и смрти у животу човековом нема већега и значајнијега дана но што |
pb n="280" /> кржља, и, место радости у животу и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у се |
в, особито у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак онака |
н, где сам никао и одрастао, куда сам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта с |
ead> <p>Освитао је најзнаменитији дан у животу Радишину, кад је он имао да отпочне свој најузви |
уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да с |
не су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људском, зато су и корисније.{S} Моји ученици мо |
едно, да делимо сваку срећу и несрећу у животу, <pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изроди |
старац.{S} Радиша је истина уредношћу у животу и умереношћу у свему очувао своје здравље и снаг |
, а може да послужи и за <pb n="285" /> живу ограду најбоље после гледичије.{S} Зато је и желео |
су после покушали, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, ко |
тнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љутите један дру |
евања.{S} И настојавао је, да деца лепо живују, да једно другом помаже и да се лепо забављају и |
ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи |
дицу, него јој повредили <pb n="314" /> жиле, или јој их лепо не наместили у новом месту, те би |
орен не расте у дубину, него им се више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају кад се |
лико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром маховином те понеше собом.{S} Бор с |
разривао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа а по највише |
телади, коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота, кумова и пријатеља — свака добра од мила |
и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа |
онке, машине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и столице, а један је неколиким |
.{S} Тако један набави машину за вејање жита, други опет круњач, трећи краву још бољега соја од |
ве, који дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у присојној страни сваки д |
екао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, само кад бисмо умели да радимо |
0 душа, а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита |
е овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа зем |
кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако |
засеју, свачију њиву окопају пожњу, па жито овршу и предаду му готово; и тако се све свршава у |
Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} |
сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за шк |
у пролеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено и трава непокошена опет по неколико нед |
ам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив |
де очекују вредну домаћицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да бле |
ен још један нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружна сушница за шљиве. |
ући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, п |
у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније м |
сад покушавају, да се разговарају преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, |
кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавају, да се разговарају преко жице из |
већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и с |
ише воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и својим рукама, него машинама.{S} Ма |
е прут и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче савијати, праћакати и завапи: „Ајао, леле |
} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али |
} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: „Доста.“...{ |
и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није било |
је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је имао тр |
е био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом више жу |
е велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најстарији у некој жупи или покрајини, а велик |
ји у некој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} |
и владао Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најстарији у не |
собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Стевана, Вука и Р |
ли краљ.{S} Жупан је најстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је |
сторије за друге потребе.{S} С највећом журбом и нестрпљењем предао се сада послу, да измисли н |
оправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нис |
— жаба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} |
а у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, ко |
е: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, ко |
аже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да |
: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј |
hi>х</hi> — хрт, <hi>ж</hi> — жаба, <hi>з</hi> — змија, <hi>р</hi> — риба, <hi>ј</hi> — јарац, |
/hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi>; р — р |
ори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га старији ђак посл |
оп</hi>?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђ |
.{S} Направите печатано ж!..{S} Ево <hi>з</hi>!..{S} Ево <hi>р</hi>!..{S} Ево <hi>ј</hi>!..{S} |
во <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <h |
} Сад пазите, да направимо коло (точак) за кола!{S} Ево најпре да направимо ону рупу за осовину |
још не беху модерне постеље (кревети), за свакога посебице, него једна општа, али висока од зе |
резиме Лазовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живано |
о оправно и уредно.{S} Али има послова, за које мушка рука не пријања и који би напредовали как |
и га кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то |
да не преостане времена за њега самога, за учење, за науку његову.{S} Устајати је морао у пет а |
ма нашега писања, без попречних линија, за које није осећао никаку потребу.{S} О табли је било |
питкивао за које шта: за поједина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а |
год изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, мамила још више.{S} Ради |
дао здравља да изврше један део посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост на |
еоским, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање свега онога, што је у свету другојаче и бо |
а сила, како је она створила свет, кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо |
е далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је |
мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви п |
ли и закрвили.{S} Ми личимо на тетребе, за које причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онд |
а други радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је б |
.{S} Ови су звани на општинске послове, за које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p> |
томе пита, и капетан је јављао за све, за које му је поуздано достављено.{S} И поче село да се |
ли, да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{ |
зброј разних школа за мушке, за женске, за разна занимања у животу, за разне науке на универзит |
грана у безброј разних школа за мушке, за женске, за разна занимања у животу, за разне науке н |
овај створио за шест дана, други веле, за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, д |
се радовати, ако створим нешто најбоље, за углед!...</p> <p>Никад Радиша није више пожелео да б |
дионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ств |
говарала мало, питајући свакога за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да у |
ту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћ |
ши, он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понес |
стане времена за њега самога, за учење, за науку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у |
им се само није допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак |
ити колико вам год затреба за мајсторе, за столарски рад и друге потребе.{S} А камен и песак до |
шта је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад пазите још ј |
аправило план за зграду с две учионице, за два одељења и два стана за учитеље, те да виде, да с |
рми.{S} И благословене су многе ручице, за час се калдрма доврши, и камење песком покри и зарав |
прекопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, неки да при |
х, а то су управни или административни, за које треба спреме као и за друге, и које неписмен „н |
о де сад да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> <p>— Поп |
дружба необично много чинила и Даници, за упознавање са селом и животом сеоским, и Станики а п |
Радишиној соби мала плехана а у другој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} |
ош, да Радиша одреди место за кованлук, за живинарник и за свињац или обор.{S} За кованлук је з |
има, онда пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кокошку печену на ражњу и најпосле кајгану на ка |
Почео сам онај велики и узвишени посао, за који сам се толико спремао.{S} И ево центра мога рад |
и домаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко пута од школе |
и не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив са |
ке и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говори |
но дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва ген |
/hi> пишу великим словом.{S} На пример, за твоје презиме Лазовић треба велико <hi>л</hi>, за тв |
је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо |
адост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиш |
за темељ, на којем треба дизати зграду, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читав |
ли, да мајка није марила за децу своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша запевао мало ја |
мене слушају за друге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће д |
, шта ће му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S} И одељење Даничино рачунао је са 30 |
за женске, за разна занимања у животу, за разне науке на универзитету.{S} И свуда озбиљна бриг |
и за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не лат |
је Радиша само запиткивао за које шта: за поједина села, за брда и реке како се зову и шта нар |
озденим огњиштем и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ћ |
ду у школу; своје пољопривредне машине: за орање, дрљање, сејање, окопавање, жетву, вршај, веја |
а, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о |
<p>— Они мене слушају за друге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за |
ле опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и добро печенога хле |
за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и тако даље |
ро печенога хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису морали да купују ни брашно |
мењени и понашања углађена и привлачна; за послове своје потпуно спремни, сваки вам представља |
домаћин, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као ве |
>углед у свему</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је |
у се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} |
колико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све песмарице, она је била |
а ће се све урадити и све поправити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S |
нтама, таванима и ковчезима женским!{S} За неколико дана у судници је била велика сума и људи с |
ните и тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли |
ова поред њега!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од др |
највише на доксату и под стрејом...{S} За тим је Радиша отворио све прозоре и метнуо два — три |
е</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова настава тече <hi>поступно</h |
орао да се послужи својом „либелом“.{S} За непун сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљ |
то је женидба а код девојака удадба.{S} За онај радосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо |
и велике наднице но колико му се да.{S} За школу је требало око седам стотина кола песка и прек |
нашој земљи отвори Учитељска Школа.{S} За управитеља те школе би постављен један човек, који ј |
но да пођете.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За овцама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је |
абли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунали са десетицама па их је Радиша п |
ма, а за тим и са другим предметима.{S} За тим су све то огледала на памет, без очигледних сред |
али на своје место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да |
Њему треба још више пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог остав |
е била проста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада је седела с њима заједно, а није |
нова кућа у селу није била последња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Јоксимова и тако даље, с |
ади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу |
Даницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две године дакле попримана су сва деца од осам г |
најлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложеније арије и узвишениј |
један сунђер и једно сандуче креде.{S} За све ово кмет је понео општинских пара, да плати, па |
ли то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онак |
шњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све |
гледали, колико пута може да изиђе.{S} За тим су тражили, колико деветака има у сто, колико ос |
изгледале неприродне и без појезије.{S} За гимнастику су служили радови у градини, а у згодно в |
их доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају школе у Србији, те да буде |
ужити па после по мало да отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, |
читали и преписивали народне песме.{S} За рачунање је и њима казао да направе стотине, те су с |
аило био набавио још пре три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако јед |
ђоше, Радиша оста да отвори прозоре.{S} За све време и Миљко је седео и све слушао као мало дет |
и.{S} Радиша опет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: |
ећа брига о сваком детету појединце.{S} За тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све |
{S} У свакога је по нешто другојаче.{S} За тридесет година ни двоје деце нисам имао потпуно јед |
анпут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру најпре принеше као обично сира с младим кајма |
ити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} За неколико дана градина је проширена са читавим ектаро |
ишемо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим су говорили још неколицина, све у овом смислу, |
није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није имао картона, а то му за село |
следњем реду где се отеже, помагали.{S} За овим је један издекламовао дивну и онда нову деклама |
приближивао се крај школској години.{S} За надзорника у томе крају би одређен директор једне ги |
једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима шк |
учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваки |
лепоту у рукопису код деце поврати.{S} За овим су на таблицама правили стотине и сваки их је н |
ати, шта ће од прилике то све стати.{S} За камен, песак, креч, циглу и греде и диреке није ништ |
му само тај ум употребити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазл |
ини, него га морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша д |
ми се допада она плавуша у Липовици.{S} За њу причају, да је врло добра учитељица, а добра је и |
тао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове |
/p> <p>Радионица је попуњена сасвим.{S} За све врсте ручних радова набављен је сав алат, најнов |
прилазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратко време никога више није било у дворишту школск |
ведна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а |
ма својом дрвеном ралицом преоравао.{S} За време ово Радиша је полако смишљао, где ће што да за |
кава од старога и нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпоч |
д не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешки |
на шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, како су од суднице начинили школу |
одушне загоричане, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и највише су се чуди |
па мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидова не мора да буде сву |
оришту него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распоред, где ће које |
сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима |
за живинарник и за свињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио онај четвороугао између о |
ршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За време одмора загледивали су у све, што је од прошле |
ш?..</p> <p>За овим је настао одмор.{S} За време одмора Радишу је мамило лепо сунце, да још што |
којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, да питомци њини из |
тил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да сами огл |
3" /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две три мотике од оближњих кућа и за |
ана, и пре писања, почела да цртају.{S} За тим су цртала поједина слова печатана, мала и велика |
су сели и поднели извештај министру.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом. |
свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је о |
да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да буду пријатељи свему што ј |
питкивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и |
/> да кажемо за одмор и гимнастику?{S} За време одмора, док се учионица ветрила, деца су чечал |
где ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла, што су је дон |
вљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред вратима школским била гото |
е Ви овде постављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је н |
еш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова з |
е ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озб |
е, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђаци“ за сваки разред по један, узеше у руке књигу и почеше с |
в а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се |
здизале велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Рад |
ишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, како |
после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} За тим су све то огле |
<pb n="347" /> нема, дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак |
арца, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову књи |
а Мијаилова унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и |
сен су засадили још неколико младица, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа зас |
у школу), Радиша је примио II разред, а за Даницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две го |
а и обим округлога отвора за чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још је |
, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто поза |
авањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико одвуку толико и да м |
p>— Пре ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</ |
учак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све |
ебније.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други рад |
тура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита места уго |
шано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за с |
, како Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица М |
е што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Бог |
примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним п |
најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} П |
ченике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им о |
не.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Вели |
а одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столица |
четвороугао између оба крила школина; а за свињац и живинарник најдаље место до нужника испод ш |
мо је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n="2 |
али, тако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, р |
</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за <h |
е</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за <h |
е</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за <hi>куче</hi>?...{S} Извади |
</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за <h |
е</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за <hi>куче</hi>?...{S} Извадите табле па да напишете с |
хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за < |
ре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?. |
уче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа друго; него да купе један ве |
рну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што виш |
за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржавање како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, |
те, да научите да читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, |
ош више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слушала и као да се поносила, |
заједничким покретима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S |
о ће им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав ку |
ни треба само здравља и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, д |
ављати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те с |
, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред |
де је одслужио неку кратку службу.{S} А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав, |
ту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима те да је но |
вићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша пр |
„Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и |
иструже онолико комада колико затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без под |
али, толико су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијег |
после мобилизације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и грозот |
„За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се суср |
вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад |
ише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунал |
зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као |
о јест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, п |
исали своја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>се |
е што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне граб |
n="356" /> је примио Даничин III у IV а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} И опет |
понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе загоричане, и старије и мла |
во, господине, донели смо ти мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи м |
сне науке, која им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер су толики ве |
ко <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А |
ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S |
ају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заје |
ника, и тако је израчунао, шта им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.</p> <p>И све |
ако, да људи у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или куповину, могу наћи новаца |
или и марљиво слушали све, што им треба за боље познавање природе и свога народа а највише оно, |
а ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при св |
вога народа а највише оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово време на новој згради отвар |
и и моћи да издаду толико, колико треба за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Ал |
дити не само онолико цигле колико треба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, о |
а се одмах израђује само оно, што треба за живот, други су тражили, да се овде изводи геометрис |
Кућа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црн |
еле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толико <pb |
ве куће спремило и донело све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а мно |
и је сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан |
е Радиша сам, да премишља, шта му треба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели |
ој згради стао премишљати, шта му треба за идућу годину и шта ће за време распуста школскога да |
ошље семе од гледичије, колико му треба за ограду од толико и толико метара дужине; и оно му од |
да можете добити колико вам год затреба за мајсторе, за столарски рад и друге потребе.{S} А кам |
l:id="SRP19102_C2.1"> <head>1.{S} Молба за службу</head> <p>Кад се Радиша вратио у Отаџбину, по |
ак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и потражио од газда Наума п |
ом, и обашка стан за послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је с |
се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S |
пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобођење, и што смо пристали на железничку конвенц |
али, изгледело му је као њихова кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не |
зидове, дасака за патос и таван, летава за плафоне и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је мо |
стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све ста |
се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиских.</p> < |
S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато ј |
у дунђерско тестере и да се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а т |
вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске најп |
, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је |
е кмету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај |
ога развије плам за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а |
ило кад би се оно пошумило и како би га за то требало само заградити.{S} Рече му, да би и он с |
ребало, он је долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао |
једноме доброме привреднику и питао га за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресад |
домаћин, и што сам год потражио од њега за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село |
стина, онда не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабир |
го Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље договор |
мо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: помен |
им поразговарала мало, питајући свакога за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли |
напише позив и позове кмета загоричкога за сутра.{S} И опрости се с Радишом, рекавши и њему да |
а земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о не |
хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија тело; хлад |
од куће и једнога свога најбољега друга за девера, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свад |
здржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само из |
у куће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="2 |
да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сеља |
младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрасле нема науке по оним светим местима што се зов |
идиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидисава на своје другове, сети се, да то |
адиша рекао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на |
аца, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добијају лепе паре.{S} Сад није било |
и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онда је код свих само те г |
а није набавио барем по неколико комада за ову дечју књижницу; и тако је саставио најпотпунију |
ј рок, колико траје.{S} Може ли он сада за један век урадити онолико и оно, што су други народи |
, колико их је било само од ових похода за пет, шест и десетак година.{S} Међутим, Радишини су |
.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за познавање села свога, а у исто време упознао се боље |
Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опружи до периферије и стаде |
не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину.{S} Сад Радиша показа, како се јаја чув |
а рад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Нека <pb n="192" /> он буде само умерен, о |
на нађе, ту се отвара читава индустрија за сву околину па често и за извоз.{S} Треће је благо к |
рости четвороразредне мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да прист |
вати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијала и ојачавала.{S} И наста не |
S} Онда је настало уписивање нових ђака за први разред.{S} И сад је Радиша најпре побележио све |
у беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и |
ога порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свр |
змолио још једно парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шу |
амење, гледајући где има добра кречњака за креч и белутка или гранита за зидање или прагове, не |
треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду т |
цигала, креча и песка за зидове, дасака за патос и таван, летава за плафоне и кров, греда, дире |
У Гимнастици</head> <p>Каква гимнастика за децу на селу, која све слободно време проводе у раду |
на њему није било ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело двориште изгледало као неки |
пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји у висини средине груди а далеко само 20 |
темељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, дасака за патос и таван, летава за плафоне и |
S} Код оволико кречњака за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доно |
исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S} Колико сте узели, а коли |
љени.{S} Сад је потребна била и решетка за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко код куће мали |
ead> <p>Давно је пукла невесињска пушка за ослобођење дичне Херцеговине и поносне Босне од Тура |
авала своју војску, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узима |
анку другарицу, преко које је сазнавала за много што шта у обичајима сеоским и почела свој благ |
тању нашега народа уопште: онда захвала за то припада у првом реду племенитој Задужбини пок. Ил |
Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, само што загоричани нису умели да калеме.{S} З |
но има своју кућу.{S} И Милена се удала за једнога богослова и сад је млада попадија.{S} И Дани |
садашњице па помисли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и |
торбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
ка је по упуству госпођином престављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хр |
главном готове.{S} Само је кујна остала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна с |
та.{S} Гробова је доста и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што |
Читанка.{S} О, колико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све песмариц |
ишла.{S} Зора је свршила школу и добила за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад |
ла министарство о својој удаји и молила за промену презимена а другим молила за премештај у Заг |
ла за промену презимена а другим молила за премештај у Загорицу.</p> <p>У градини је школској с |
већ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша |
вима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а ота |
да се њихова учитељица Даница испросила за учитеља загоричкога, и по селу Загорици, да је учите |
град у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељково |
мица“ села Загорице и тако је и свршила за учитељицу заједно с Радишином Миленом.</p> <p>Стан ј |
аље се оно грана у безброј разних школа за мушке, за женске, за разна занимања у животу, за раз |
згази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете |
ајпосле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорник рече: да се сваки, ко хоћ |
ако се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прерађује и продаје, те да се за њега што више |
:id="SRP19102_C1.3.2"> <head>2.{S} Жеља за вишим образовањем</head> <p>Ето тема за младу душу Р |
и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се |
е, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изненадило него о |
, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме чудили и околни |
<hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за рад.{S} Ето прилике за право учење <hi>делом</hi> а |
и гимнастике за дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер стварају он |
исма, књиге и новине (пољопривредне) ма за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке |
не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одгово |
удио се, како тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара наклоности к раду.{S} Интересо |
id="SRP19102_C10.4"> <head>4.{S} Спрема за нову школску годину</head> <p>Освануо је први дан по |
за вишим образовањем</head> <p>Ето тема за младу душу Радишину, о којима је могао да мисли и да |
но што <pb n="200" /> је с онима малима за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су |
но што је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="200" /> је с онима малим |
мо за врата, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а |
и старо црквиште са сеоским совралуцима за заветине.{S} Зато се и цео овај ограђени простор зов |
ан: какву кућу да граде.{S} После плана за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ |
Иза градине југозападно била је пољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било најбоље, као и о |
ве учионице, за два одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили послу, и онда |
одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још |
да знају, само ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духо |
четири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега стана је |
ад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквог |
току су одређена нарочита места угођена за њу.{S} По дворишту је распоређено свакојако дрвеће т |
и могао израчунати колико треба камена за темељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, да |
да угоди, али онда не преостане времена за њега самога, за учење, за науку његову.{S} Устајати |
поправи храну и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на |
ти, и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и сам |
ерање, те ће по томе и камена и времена за довршење мање требати, то он узе конац и пружи га ку |
сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајстора па му је <pb n |
дворишту, постеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, |
гли и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у ов |
и их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - прави јеретик и анти |
се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{ |
уписа Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале о |
воде; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{ |
е било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али |
омисли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених не |
нове школе</head> <p>Али је ова година за село Загорицу много, много значајнија по томе, што ј |
њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну храну, исто онако као и за ону за тело наше. |
Уз ово се све више одомаћивала и машина за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се |
остаје деци непознато, тамно или тајна за свагда.{S} Зато нема јасних представа и појмова, па |
не прими и поступи самостално, како она за најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били д |
ог него и усавршавања у раду и спремања за савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак |
.{S} Па како су деца мало имала кретања за време одмора, то он нареди да изиђу с места и да се |
жбање руке и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралач |
и непријатно ваља да се развију осећања за све оно што је лепо, истинито, право, добро и узвише |
е.{S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридесеторо ниједно није дошло „пр |
је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слуша |
кше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, |
су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекне, |
шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да дове |
де ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде з |
па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту |
је у једном крају до школе мала дашчара за оставу иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су |
да се тамани између себе, ту нема добра за задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо |
у једноме хладу, била постављена совра за часнике, чланове породице и неколико позваних гостиј |
а пећи за врата и обим округлога отвора за чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотр |
и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви |
о ми је част умолити господина министра за одобрење, да се ове године не прими ниједан ученик з |
пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по |
} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њо |
поштена човека, с погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прв |
коро увидело, да у Загорици нема каната за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема д |
е.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Ал |
от би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, нити им могу донети оне савршеније; а |
иберална странка.{S} Зато се после рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био |
ет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две м |
у ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојо |
да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, само кад бисмо умели да радимо земљ |
кречњака за креч и белутка или гранита за зидање или прагове, него је тако један наишао у сеос |
и њој, да се представи капетану и упита за своје „место опредељења.“ Капетан га прими лепо, а к |
и у старој градини направило више места за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље</p> <p>А ј |
о која кућа да нема белога дуда и места за храњење свелених буба у пролеће.</p> <pb n="382" /> |
амо у подруму Радишином није било места за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за г |
и било добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим ги |
војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, те да |
не постане навика и умешност.{S} Ништа за себе, прекинуто и одвојено.</p> <p>На четвртом месту |
ош сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу |
има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и |
да је мало калемова а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици само један човек уме |
ред вратима и простираче унутра, колица за ђубре и мешање земље као и решетку за поливање.</p> |
под истим даном премештена је и Даница за учитељицу тога одељења с новим презименом.{S} А по В |
{S} Ту је поред њега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега напретка у Загорици чини |
оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које |
дан и прекосутра.{S} Сутрадан је Радиша за време одмора сишао с децом у реку и понео конац и аш |
них без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици |
цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни |
о два, три и <pb n="39" /> четири гроша за један.{S} Поред овога њега позва пређашњи газда, у к |
у једно парче хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше |
аља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је л |
ид, што дели собу за преноћиште од собе за „заседање“, па таван подуприте диреком и у чаршији н |
школе до стана послужитељева и оне собе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле до нужник |
ишта су нужници са четири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А исп |
и најмање пет лекција: три за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толи |
потребне справе.{S} Цртали су и планове за куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и и |
е почео да сматра ове идеје Светозарове за екстремне; а пао је на <hi>културно поље</hi>, на ко |
наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И |
у школској радионици.{S} Ниједне књиге за децу и популарне за народ и одраслију децу Радиша ни |
даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су се ис |
димо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трош |
не само поуке, него и забаве и насладе за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша их је пит |
кад му је говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то пит |
амиде, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле |
рена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долазили сте само Недељом, али с |
и за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе |
у: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, бић |
и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржавање к |
принципа, мисли и уверења него свет иде за личностима, идолима и апостолима; и што ови реку, то |
{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и |
лу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани; да преправку изврши најбољи мај |
мо колико треба, а село после како нађе за право...</p> <pb n="232" /> <p>И кмет Миљко и Радиша |
њих, Радиша радосно узвикну: „Ево грађе за моја колица!{S} И прва колица у Загорици нека буду о |
} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти |
ам, да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Даница пос |
<hi>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за страшљивог човека или дете, да се боји своје сени.{S |
који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окре |
остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње вел |
{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако, између два дирека.{S} Нађ |
вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће |
ст школски, да се обоје одморе и освеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, што их уб |
може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по к |
пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише хла |
пјеније,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title |
Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што п |
и велика зграда не стане много и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n="218" |
Радивоје саслушао нетремице, као да је за клупом.{S} У том донесоше и наслужише ракију.{S} Рад |
А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест година млађа.</p> <p>После оваких шетња нео |
дноће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, |
ши њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе загоричане, и старије и млађе, било опет лепше |
било је још прилично дана.{S} Радиша је за то време уграбио, да с малима учини један излет обда |
во и на навике њихове.</p> <p>Радиша је за сад импровизовао и један општи кревет, са доста слам |
ло прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати не |
х сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, да учите |
реба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремит |
радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога јед |
етворе у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена, а |
S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по времену дошао је |
и за свињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио онај четвороугао између оба крила школин |
во, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а |
шима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} Али |
его обично других дана...</p> <p>Дан је за даном пролазио и за кратко време све је село знало: |
ва Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући. |
нице нису више обично окречене, него је за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за |
ела да ради сама на своју руку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казује |
колу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу све што сам предложио и све што сам потражио.. |
ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна права и слободе, те да се издвојимо и боримо |
ду, него да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим др |
да поправља или искорењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограничила само на посматрање |
м хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је та |
на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те су млади загоричани очима |
учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по о |
ађују кад су мањи, или се нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се често пресађују, те и |
осе, каиши за опанке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер прима мног |
еносе у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветин |
е, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким чуђе |
ву“ па покупује што му је најпотребније за село и пође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
овао све што му се чинило најпотребније за село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцел |
је било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, ипак му се чинило у многоме незгодно и непо |
колико му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Гре |
собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову г |
на, онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С највећом журбом и нестрпљењем пр |
чело и даску не углади као лист хартије за писање.{S} И од ове године Радиша је почео да полови |
бољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу |
треба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо |
ту највише поља за рад.{S} Ето прилике за право учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу |
а да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер стварају оно, што је правилно и лепо.{S |
тело, и гимнастике за око, и гимнастике за дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике |
Ето и гимнастике за тело, и гимнастике за око, и гимнастике за дух, који има да смишља за шта |
гимнастике довољно.{S} Ето и гимнастике за тело, и гимнастике за око, и гимнастике за дух, који |
ногари, и леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је двориште, за |
е зачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А др |
јстори“ направе пред вратима и чистаљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а друг |
<p>Радиша је био набавио и нове читанке за други разред, али им их није хтео дати докле не поно |
него да их износи направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је дон |
оставе таблице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онд |
боље запамтите.{S} Извадите оне десетке за рачуњање!..{S} Извадите их из хартије!..{S} Ставите |
уквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам све!..{S}Уз |
Постидни иза других села а жељни науке за своју децу, Загоричани се даду на посао и кроз кратк |
оле и гледало колица, узимало их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А не |
а велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече |
уга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба |
ало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затвореније |
лико својих виђенијих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала |
9102_C3.14"> <head>14.{S} Зачетак школе за одрасле</head> <p>Осванула је Недеља.{S} То је судни |
д школом за добру собу и свуд око школе за добар корак далеко од зида калдрма као у чаршији; и |
по сунце, да још што привреди око школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да они помен |
грађане ове земље него и праве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од свих послова најважнији је б |
чњака за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то |
и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља п |
да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле |
чена, јер је доказано, да је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки таван, д |
хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да поклоним, |
гу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према њој.{ |
године Радиша је почео да полови време за своје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у шко |
децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је |
d="SRP19102_C6.4"> <head>4.{S} Припреме за нову школу</head> <p>Између испита овога и Петров-да |
да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као м |
како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове и |
нити има правилнога развитка ни спреме за савршенији живот, а без овога опет не може бити прав |
па куповних, него да новац, што се узме за домаће производе загоричке, остане у селу и да се уп |
у ученичком, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање на заједнич |
је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за не |
здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају с |
ветовно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала царица |
ворили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове ск |
Ово данас нису куће, грађене и угађане за живот и здравље, него избе, у које смо се крили од Т |
рађен је један део с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишту иза школе је стан за по |
еко, те су породице и општине неподобне за већу дружбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро |
облише сузе, он зајеца и место да седне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зај |
збија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда од |
има у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко својих чиновни |
Србији, да кметови неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу св |
ло ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и |
ачем Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и сто |
што у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице |
?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо |
ђије, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин |
и.{S} Ниједне књиге за децу и популарне за народ и одраслију децу Радиша није пропустио а да ни |
равили лепу школу и калдрму свуд око ње за један метар ширине по погодби.{S} Али није било калд |
ер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме стајао је орман од једре ра |
у учитељицу.</p> <p>Настало је спремање за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој црк |
шао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање за Призрен, треће за Каравлашку, четврто за Београд, пе |
ше <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је пак овде би |
е Радиша био постарао за једно узвишење за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима |
во да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и |
им колицима проврте округле велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље |
које дрво да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састр |
ом, упућујући га како да направи ногаре за стругање дрва дунђерским тестером.</p> <p>И Бог је х |
су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или |
едну секиру и једно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у Загорици нико не имађаше тако тестере, а |
су после сви доносили и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке су |
еба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још сла |
мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је |
и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста свој деци за ручак и кува јело и меси хл |
се постави једна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости |
за зиму, прерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико вр |
и градине школске и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском сваке године извесна |
није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, од како сам овде, не деси ни ј |
S} Окрените се напред!..{S} Ухватите се за руке!..{S} Пођите до капије!..{S} Добро.{S} Само паз |
читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су најписменији |
је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Ради |
ни“ опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Ради |
ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и многи су желели да дођу, д |
на док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни |
па се из милости зове тета, као што се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не |
свим просто.{S} Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромпира и браш |
тетребе, за које причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их |
још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па причају људ |
је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за опозицију.{S} Ето, зато ј |
а Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин министар преместио и |
итељ, и да сваки домаћин, који има дете за школу, <pb n="69" /> дође судници и доведе га; и у с |
примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да |
највећу задругу, но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у |
о паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни ласно; умириће се.“ И п |
а сам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; онај мл |
, и примам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима |
и људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиша говорио, сви су |
Зато сваку поправку код себе сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да |
не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, мог |
дакле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине ученике и велике и мале.</p> <p>Једног дана |
/p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало |
24" /> Између улице и школе је двориште за одмор и играње.{S} С улице и дворишта улази се на гл |
, шта му треба за идућу годину и шта ће за време распуста школскога да ради.{S} И, међу свима п |
о.{S} Друго је питање за Призрен, треће за Каравлашку, четврто за Београд, пето за Крушевац и т |
видим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли ок |
њижница</hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омладину на нашем језику и сви дечји листови |
дужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да |
веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила |
рпезарије за децу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о правом ручном раду ниј |
походио и собе где је почетак радионице за ручне радове, и оне где је мали „интернат“, и видео |
да све три собе употреби као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буб |
лели котарице за воће и градили кошнице за пчеле, него су преображавали и кућу сеоску.{S} Они с |
А ти су послови не само плели котарице за воће и градили кошнице за пчеле, него су преображава |
и и да свакоме даје из градине гранчице за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што |
оговоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао |
ке?...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за брисање!...{S} Добро.{S} Оставите таблу и писаљку у |
еље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и по |
} О табли је било обешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду |
ло, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, старији |
а с родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, св |
ује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас. |
ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много уради |
у.{S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан је освитао Петак.{S} Онда рекоше |
песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гледали <pb n="176" /> су и сламни прости |
меке руке као свила као да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви зн |
то и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, него то добро утиче и на чишћење цр |
ужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потребне справе.{S} Цртали су |
и, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n= |
м селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</p> <p>Су |
тиме много учинио и за здравље дечје, и за међусобну дружбу и познанство, и за познавање бољега |
ње, жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њиву поору, |
његове у „интернату“ особито у посте, и за продају.{S} И живинарник је напредовао, и Радиша <pb |
Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</p> <p>Судница је јо |
сувишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ ил |
мотиком пунили колица а други вукли, и за кратко време Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку |
а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Груји |
ца.{S} Радиша је обилазио и управљао, и за неколико часова цело је двориште школско било као ум |
, и за међусобну дружбу и познанство, и за познавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <pb |
свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи |
{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало п |
S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ особито у посте, и за прод |
чи оно, што ће после радити у животу, и за свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, и |
и Радишину „либелу“ од круте хартије; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} |
већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци |
бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S |
, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неколико дана није било у селу живе душе, која није |
е да није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и пачивало мртвим сном. |
е један. „Треба“, одговори Радиша.{S} И за час се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче |
алу Радиши за овај поступак његов.{S} И за кратко време преко среске канцеларије испослана је м |
и, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И за неколико минута били су при врху и Радиша опет уплет |
, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста |
песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за |
ао, који до сад никад нису видели.{S} И за кратко време била је довршена и друга страна.{S} Рад |
овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихват |
ита законе и капетанске заповести.{S} И за мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар о |
сећала <pb n="256" /> на манастир.{S} И за час па се ова светиња напуни народа, који је стајао |
леб докле то траје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек св |
хова школа бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и ка |
вај урнебес:{S} Доста!{S} Граматику!“ И за час се досадање књиге оставише у клупу а извадише не |
Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се над |
го ће све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом управљати како хоће. |
за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна заравањк |
ад се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро |
изврсну јединицу за поједина друштва и за оно највеће друштво, што се зове држава.{S} Не, него |
ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и за душевни и за телесни развитак човеков.{S} Зато и дец |
а „народна“ странка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је приј |
ади и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и столице, а један је |
требало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, него и за Ручн |
е враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А |
аје најмучнији тренутак и за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а ово |
ен је и други дан „наставе“ или учења и за неколико часова сва је Загорица знала и причала, да |
огледали и за тројицу и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су градили све по једанаест, све п |
него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, та |
ст на лицу овога човека, он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си |
е још две три мотике од оближњих кућа и за неколико минута би прекопан сав простор.{S} Онда Рад |
и, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
себе и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за |
клупе чувате, те да остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам |
благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
е свуда двориште заједничко и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и прљаво. |
не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га не у |
и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали ка |
зо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а мож |
но радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало много што шта, што је |
} А од њега предузеше мале калдрмџије и за час се саставише. „Сад нам треба песка, господине“, |
е и разноврсности.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша виде |
сили и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве најпре до |
за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога јединчета!..{S} И овде се заплака.</p> <p> |
ни за оставу истругане грађе задружне и за смештај алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако з |
н алат за себе и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и |
је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и |
први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Ј |
: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Т |
за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је кућа далеко.{S} |
хвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и за старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио |
су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког времена дође један |
раду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="285" /> живу ограду најбоље после гледичије.{ |
цу и десеторицу, па су после огледали и за тројицу и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су гр |
ведесет!..{S} Сто!..“ Овако су делили и за петорицу и десеторицу, па су после огледали и за тро |
е од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта |
} Онда се то учини и на другој страни и за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} С |
>Здравље дакле пре свега и за душевни и за телесни развитак човеков.{S} Зато и деца прво да буд |
те земљоделским пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога |
о!“ предложише неки.{S} Радиша одобри и за час се нанесе из реке толико песка, да се на игралиш |
уга с друге стране почеше прекопавати и за час се саставише на средини, а друга су већ доносила |
сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист ха |
ах смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по |
отребно и за ручне радове у радионици и за конструктивне радове и премеравање у школи за одрасл |
су ови велики чинили за напредак свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесно |
овору.{S} Настаје најмучнији тренутак и за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с |
е чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и побележи, како се зове кој |
реди место за кованлук, за живинарник и за свињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио он |
лих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако |
ато опет полако и пажљиво, с природом и за природом.{S} А природу морамо проучавати.{S} Особито |
то год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мис |
ца деца сад предложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им с |
нистративни, за које треба спреме као и за друге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} З |
чина за духовну храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу. |
су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита места угођена за њу.{S} П |
целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, ч |
јање осећања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да ра |
само за јевтину позајмицу новаца него и за набавку пољопривредних машина.</p> <p>Ускоро па се з |
су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, школске потребе па и воће, које је онд |
бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису толико путовали и в |
је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хте |
на...</p> <p>Дан је за даном пролазио и за кратко време све је село знало: да је дошла заповест |
помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући свој |
а оне даљне, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, и за међусобну дружбу и познанство, и |
и.{S} Да је свуда двориште заједничко и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено |
купља; тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две го |
страну.{S} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што се пре тога учило и што се н |
де, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ особит |
коли.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радионици и за конструктивне радове и |
и лепо игралиште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад ј |
онат и осветљује га, што је практично и за живот потребно, особито за онај савршнији живот, кој |
које се најбрже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива оград |
о јужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зид, оно |
ва индустрија за сву околину па често и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда |
о осталим предметима, па је нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се науке много доп |
елским пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и о |
м грађевинама, какве су најбоље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу св |
мо ову стару, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова |
м с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> су упра |
брже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које з |
а; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле |
оло.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви |
да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове |
Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело село, да ће Радојица Вук |
ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi |
руго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> може да се вуч |
нису могли да нађу писмена човека себи за писара у целој земљи, него су их доводили са стране, |
табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овак |
јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, |
направи дренову, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на ср |
не би остављао школу двапут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге |
ршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају после како ради; <pb n=" |
У том дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совр |
се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити о |
ину на нашем језику и сви дечји листови за све минуле године, укоричене у школској радионици.{S |
апред гласно, а други <pb n="27" /> сви за њим полако, од прилике овако: „Да се молимо и поклон |
Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше |
међу себе, те је један за судове, други за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они по |
ке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва |
он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига наша са |
, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то |
Оно: „гори потурчењак од Турчина“ вреди за све нас Словене: и данас свуда има потурчењака, и св |
и по једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, на којима су дршке, те да се оне не ра |
во положе потрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао |
ји дан од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у |
ојих ученика и да му том приликом сваки за спомен засади или накалеми — како је кад чему време |
по двојица тројица заједно, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да |
свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само |
ичани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва с |
жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} За |
буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стран |
ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се веш |
ки дан.{S} А највише су се интересовали за физичке појаве и геометриске законе, јер им је Радиш |
ари су сваки бољи камен тесали и чували за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Мил |
исац“.{S} И сви су Радишу и овде држали за најбољега ђака; само он сам себе није држао за најбо |
на ковчежић.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још ку |
{S} И у овом разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} Само се њему чинило, да он није на |
од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано |
их избора готово сви загоричани гласали за полициског кандидата...{S} Најпосле нађе једнога нај |
у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет к |
равље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је д |
орби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, н |
Друго је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава |
ици су после, особито они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} |
лико и оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о к |
Први Божић</head> <p>Дани су пролазили за данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и св |
На пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако |
ли у школи, толико су ови велики чинили за напредак свој и за напредак села.{S} И без ових вели |
е окренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и ка |
о, и овом приликом, прво што сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад н |
ди су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да с |
:id="SRP19102_C5.12"> <head>12. У школи за одрасле</head> <p>Исти су ови принципи провејавали и |
l:id="SRP19102_C11.3"> <head>3. У школи за одрасле</head> <p>Идуће Недеље дошли су сви Радишини |
ml:id="SRP19102_C7.4"> <head>4. У школи за одрасле</head> <p>Младе „ћерамиџије“ загоричке су ве |
l:id="SRP19102_C10.9"> <head>9. У школи за одрасле</head> <p>Сем неколицине, који су отишли у в |
а лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S} Наставнику се препоручуј |
структивне радове и премеравање у школи за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових су прод |
заједничко храњене и преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здравље деч |
_C4.12"> <head>12.{S} Други час у школи за одрасле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли с |
/p> <p>После подне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био задовољнији, јер о |
кмет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата |
атиле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} |
доји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотер |
у, те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код |
ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан рад или промишљеност и на жив |
много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан рад или промиш |
љама не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан ра |
у, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша, гледајући <pb n="159" /> ка |
росвећеном селу, у којем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш направио главн |
ко Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да про |
се истоварује.{S} Загоричанима никад ни за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало ка |
аме.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радионици у Немачк |
о је била њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и пра |
о узвишенији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме |
је имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да продужи лањски рад.{ |
о више помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога загоричанина није више срамота, да љуљне дет |
n="361" /> да загоричани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Дани |
пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па на |
не судове да калајише, те загоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалаји |
им се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на п |
вање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу“...{S} А ка |
село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно зава |
Та, господине, нисте Ви овде постављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завир |
школу и гледали како се у овој градини за углед ради, разумеће боље све пољопривредне послове |
куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бо |
оме хтео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распор |
додаде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је |
асвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код својих ру |
га наш свет сиромаши и не може да учини за свој морални, материјални, умни и телесни напредак о |
е и добар свештеник може много да учини за просвету и напредак свога села, саветом и у кући и у |
писник.{S} Око суднице су били павиљони за оставу истругане грађе задружне и за смештај алата и |
А ваља научити најмање пет лекција: три за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га ј |
у „туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{S} А |
Радиша је сад успео, да се то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобре |
, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и показа: да кад троугао стоји сасвим ра |
p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те |
о хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог д |
ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао |
ша смислио, шта ће му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S} И одељење Даничино рачунао |
ти за послугу, и колико ће они добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима |
инили нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и зн |
и, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на гру |
да ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ И доиста, после кратког времена |
ти власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандидате.</p> <p>Идући путем разговарали су |
ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре него за владине људе, онда ћу ја предло |
Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да молимо министра да га ос |
и у изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да ви останете где сте били.. |
изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више би |
особито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што се лож |
а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико ће они добивати за свој новац.{S} |
тнија.{S} Зато јо данас погрешно трчати за том простом већином.{S} Право добро може бити на стр |
најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и готово увек меродавни.{S} Заго ј |
остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити не |
деца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница |
подина министра, да ме изволи поставити за учитеља ма где у нашој Отаџбини.</p> <p>6/10—18..{S} |
ко ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног кандидата, онда ћу ја предложити господину |
{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе како је право. |
нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не к |
он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Ра |
плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан још жеш |
а, па оста да ствари раздреши и намести за конак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Р |
иша је одмах тачно измерио уста на пећи за врата и обим округлога отвора за чункове, а за тим с |
дана, други веле, за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много |
а судове, други за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} |
са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће н |
дари главом о зид.{S} Једанпут је учећи за столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лам |
ова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа |
лебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а не гради свака кућа што јој т |
ао, код малих ученика, јер је тежи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем добро запамтил |
уредио, да се за време поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, кој |
да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књиге.{S} Нађите слова код ђака: писано и штампано!. |
па му рече, да су питали и у Штедионици за паре и известили се, да можете добити колико вам год |
с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почетка стадоше |
ме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загори |
{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајније него други пут.{S} Дом |
муниције, него изјави и захвалу Радиши за овај поступак његов.{S} И за кратко време преко срес |
е хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпоступније, а хартија |
ошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљив |
и.{S} Миљкова домаћица дала је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку школско |
колина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и м |
дали.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за дотеривање и намештање <pb n= |
ово <hi>природни</hi> развитак, једнак за све, и јер велика већина завршује своје образовање у |
!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогн |
аправио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n="380" /> нису мо |
самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, нарочито због радова у радионици.{S} Они су сам |
азвијена личност је погодна и као човек за ону највећу заједницу људску, што се зове човечанств |
лска, која је већ постала мали расадник за ово село.{S} И тек је настао распуст школски, да се |
школску, те од ње створио мали расадник за околину; установио сам и радионицу за друге радове р |
је градину школску сматрао као расадник за околину и давао је и одраслима, ако је који што потр |
а се ове године не прими ниједан ученик за први разред и да се ова, школа не затвара до довршењ |
вно, несавршено, али изврстан материјал за усавршавање и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја |
о капетана глас, да је постављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост |
лом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га вод |
способности, да у другога развије плам за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И профе |
ад то чује господин министар, он ће нам за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штет |
немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ л |
село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша.</p> <p>— Ти м |
аћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> <p>Ми |
и то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне су ове црве |
има и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> </div> <div type="chapter" |
све самих радова ђачких с именом њиним за свих минулих тридесет година, а учионице нису више о |
знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А |
инесе штогод културним историцима нашим за познавање просветних прилика наших у другој половини |
ога реда зиду, опет с потребним нагибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конц |
ан за послужитеља, с једном већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну |
ова необична гимнастика с ручним радом за време одмора трајала подуже, Радиша није после одмор |
о да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово |
и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји |
а је једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор: „Тата, шта ја |
ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар корак далеко од |
старство.{S} Тако је свршено и с планом за нову школу загоричку.</p> </div> <pb n="227" /> <div |
преобуку Радишину, с једним поњавчетом за простирање и једном шареницом за покривање.{S} И то |
вчетом за простирање и једном шареницом за покривање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође |
А испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио главни нацрт зград |
d="SRP19102_C4.7"> <head>7.{S} Први дан за одрасле у школи</head> <p>Од Недеље до Недеље доста |
му је...</head> <p>Тако је пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој сре |
делили послове између себе, те је један за судове, други за цркве и школе, трећи за војску и та |
ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су им заслађивали горчину, коју би осетил |
ml:id="SRP19102_C6.6"> <head>6.{S} План за нову школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша |
да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађевину и да је постави на здрав темељ и на |
, Радиши није требао неки нарочити план за ову „екскурзију“, него је само требало да се помеша |
министарство, да је село направило план за зграду с две учионице, за два одељења и два стана за |
о питање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Радиша |
лижују избори, а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашње владе и владајуће стран |
собе, кујном и подрумом, и обашка стан за послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп рас |
рију.{S} А у дворишту иза школе је стан за послужитеља, с једном већом собом за оставу јела и т |
да оставе послуживање, па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напр |
општено у Министарству, да је постављен за учитеља VIII класе у селу Загорици и да одмах може д |
ају и видео уверење, којим је постављен за Прњавор, смркло му се пред очима и није знао шта да |
и он је видео, како Талијани дељу камен за мостове као да је од сира, и мостове граде као салив |
ало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи.{S} Д |
ориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с осталим људима, који су |
хао.{S} Успут је Радиша само запиткивао за које шта: за поједина села, за брда и реке како се з |
акију, него је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чи |
ат</hi>...{S} И, доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необичн |
си његово окућиште с њивом, коју је дао за градину школску, и да му премести кућу о свом трошку |
буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме исече ону ст |
каше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газда Мијаи |
ољега ђака; само он сам себе није држао за најбољега, јер то никако није волео.{S} Али више ник |
умели и могли, или је сам поручио, као за себе или школу, па после њима предавао.</p> <p>Цигла |
да га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које му је поуздано достављено.{S} И поче се |
од оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А са |
Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А |
у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно узвишење за попа кмета и себе, одакле ће он да |
и очигледно.{S} С јединицама је сматрао за непотребно и дангубно, пошто су деци познате, те не |
и, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим лепим данима, те да види и |
што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду, за семе, из кој |
рицу без торбице.{S} Свакога је запитао за узрок и свакоме је примио оправдање.{S} Онда је наре |
> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за потребно, да упозна децу с великим словима и рукопис |
њак и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назв |
рдачно захвали, и кад је сутрадан дошао за план, он опет запита инжињера:{S} Јесам ли што дужан |
и лекарских списа и новина.{S} И управо за ових тридесет и неколико година ништа ново у овим об |
! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за децу.{S} Од овога боље рас |
ишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви |
би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и к |
код своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије: гр |
ити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да |
боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: од једнога кр |
акве год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати!...</p> <p>У науци дакле има прави |
затим они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и трот |
у рукама Радишиним биле згодно средство за буђење националне свести и љубави према јунацима наш |
ело, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива |
а не гласате за владиног кандидата него за опозицију.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Но ако |
ст њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако није допуштао, да се п |
село неће гласати за опозиционаре него за владине људе, онда ћу ја предложити господину минист |
све ово пре могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло ис |
вио и учинио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га |
е.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које хране с |
17" /> и учини је занимљивом, ово друго за ученике његове било привлачније.{S} Осећали су, да и |
из тога великога света, што га је видео за време бављења свога на страни, и много што шта им је |
У вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Радиши ник |
и.</p> <p>Радиша је ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S |
био неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако |
већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће |
описивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете и с |
у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi>десет</hi> ов |
али с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопису и Историји могао је да и |
; неки веле, да је он свет овај створио за шест дана, други веле, за шест година, трећи за шест |
ет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео |
аслијих и најразвијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају за до године. |
> <p>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио по плану!</p> |
лу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господине; сви воле што |
та и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опасности од гла |
и.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или попови.{S} Запамт |
.</p> <p>Зато је боље, не трчати толико за „временом“, него и ту ићи поступно; а учити народ, д |
друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао и утврђивао оно ш |
е предавао, јер је то почетницима тешко за разумевање и да ће то они учити доцније - надзорник |
и, али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и заповес |
b n="117" /> основицу, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и показа: да кад тр |
„реформе“ и спремио све што је требало за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, |
, те не могу да учине колико би требало за овај напредак и свој, и <pb n="394" /> школски, и се |
аци, који су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да |
о и напредовао.{S} Цело је село сазнало за ову радост у школи и сматрало је као своју.{S} И поч |
изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело за један растегљај или два, Радиша је показао, како ће |
угано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, паоцим |
то ће му требати било за предавање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је |
у.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад им се каква младица |
и вадио све оно, што ће му требати било за предавање било за рад у градини или у кући и око кућ |
{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И з |
илан облик.{S} Онда се цртање продужило за себе.{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар не само с |
оли мислили и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По |
и нас дочекају и испрате.{S} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се завршује наша младост и дети |
, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин би могао за ина |
кола; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више пази на здр |
к.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само за Суботу, него да остану још данас па да иду сутра или |
p> <p>Али је поред купања, које је само за здравље, Радиша желео да развије и једну вештину, а |
нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти |
ово је необично много учинило, не само за здравље њихово, јер су рукотворине вунене топлије од |
ца поста ускоро нека мала банка не само за јевтину позајмицу новаца него и за набавку пољопривр |
оворимо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих |
благодејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, школске потребе |
сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису |
Радиши је Цртање одвише требало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за оно што |
И зато су прве наше школе отворене само за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Сам |
.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим има земаља |
поносити докле буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зида |
S} Господин министар им је одобрио само за неколико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се |
веровале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да |
, да у ученица својих развија укус само за домаћим израђевинама, којима се и сама приближивала, |
извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и на |
где.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и гимнастику?{S} За време одмора, док се учион |
S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за некога, који није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, |
имо и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће |
бове својих старих и да се не побринемо за колевку и кућу својих синова и ћерију, и својих унук |
че овако:</p> <p>— Господине, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код госп |
дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за песак?{S} Многа деца превикаше: „Да донесемо, господ |
/p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од села? упита и |
од села ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да направимо колико треба, а село после к |
емената; а друго, да свакога оспособимо за највеће доброчинство.{S} Јер онај, који избави удављ |
гради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало проширимо градину јер не може све да |
или су и оваке задатке: сто да поделимо за тројицу тако, да први добије један део, други двапут |
p>- Примате ли, да Томину кућу откупимо за школу?“</p> <p>— Примамо! одговорише сви у глас.</p> |
ате инжињеру.{S} Остаје само да платимо за врата, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћ |
и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, ци |
н и покривен даскама, и дрва настругано за више од недељу дана.{S} И загоричани први пут сада в |
да одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уверио, да од изб |
чинило у многоме незгодно и непотребно за село, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни п |
е - надзорник је ређао ова питања једно за другим као да је навлаш хтео да покаже деци, да не з |
з веће предсобље, које беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на ње |
љати о новој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли |
предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају после како ради; <pb n="352" /> |
и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао сваку ситницу и на ученици |
о му је и овај посао испао овако срећно за руком, врати се у село и једнога јутра зовне кмета М |
и и доносе оно, што је корисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава у много |
, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари — добри загоричан |
а у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А ко |
, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о правом ручном раду није могло бити ни п |
тељ заузима око своје школе, и да је то за једно сиромашно село, као што је Загорица, он рече: |
>саблазан</hi>, господине!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде и |
биле потреба душевна и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмири |
ете од својих старијих...</p> <p>Ето то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још виш |
А мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе његову градину испод куће, к |
лео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направи од круте хартије један равностран троуга |
за Каравлашку, четврто за Београд, пето за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једно запита: „Где |
обе: за свакога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама |
и је ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете и сами замислити.</p> <p> |
практично и за живот потребно, особито за онај савршнији живот, којему тежимо, и на послетку о |
S} Али је ово за свакога добро, особито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо |
, јер су видели, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благос |
а Призрен, треће за Каравлашку, четврто за Београд, пето за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле ј |
ати, пошто је то било најзгодније место за школу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је |
p>Остало је још, да Радиша одреди место за кованлук, за живинарник и за свињац или обор.{S} За |
реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште па сад рече својим ученицима, да се најпре |
о, да гради нову школу и изабрало место за њу, па вам министар онда неће затворити школу.{S} А |
трчали на „циглану“ и на уравњено место за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле кам |
ле буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и стола |
поране, да се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па |
илац нових идеја политичких, кад је чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно |
жи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и новој школи загоричкој и |
за ово што је најпотребније, на пример за геометриска тела, онда се могло поћи и даље, грађењу |
<p>Тако се продужавао пријатан разговор за све време вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто |
праве; и ко год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он не може док не узме те књига и не |
и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и чита |
ђаке своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре |
на руку, те су набавили и потребан алат за себе и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} |
им напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на пример за геометриска т |
ечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под Турцима научио да ж |
та сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, те с |
испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле? |
трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог |
Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </d |
епо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет |
јединицама заједно. „Да поделимо десет за двојицу.{S} Колико дође свакоме <pb n="173" /> од њи |
3" /> од њих?..{S} Да поделимо двадесет за двојицу!..{S} Да им поделимо тридесет!..{S} Да им по |
које су изводила ону молбу или заповест за коју је она.{S} Ништа њему није помогло то објашњење |
и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што |
ју способност за живот више и подобност за усавршавање у самоме раду.{S} Што год не усавршава р |
им оно не би давало по коју способност за живот више и подобност за усавршавање у самоме раду. |
питање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча један немирко сав уплакан и стад |
пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по неко, д |
ш, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{ |
све што је најпотребније: још једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да метну у по |
ствари.{S} Сваки је имао свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, |
донесен и будак за копање земље, чекић за дотеривање и намештање <pb n="282" /> камења и почет |
ено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за разбијање камена, те су и неколико фуруна креча нало |
друго; него да купе један велики чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћу |
Кад све ово сврши, Радиша осети потребу за три гвоздена окивача или шине: једном да окује точак |
и му посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> <p>Радиша није тако радио.{S} Он је у |
ћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад ј |
вели, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште од собе за „заседање“, па таван подуприте |
к.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише у читању поручен |
инише.{S} Њих тројица нађоше једну собу за двадесет гроша месечно, па сваки ухвати по једно ћош |
е био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="1 |
ати равну, хоризонталну површину његову за зграду.{S} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Према све |
омладину промишљеном раду и дао основу за многе занате, који данас ево и напредују у овом селу |
ложење, да им напише молбу министарству за учитеља, кад буду готови.{S} Постидни иза других сел |
оје се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не ко |
Он нас одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и |
.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта го |
а, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; |
ице, која се претворила у праву задругу за узајамно потпомагање.{S} Јер ту не само што они који |
ема томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} Они зна |
илазити око огња.{S} Онда се она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу, докле је |
Зато бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{ |
ли најпосле).{S} Сад пођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су |
ој подигнемо циглану и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како |
и извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће |
молитва, која се из ње упућује Господу за добро овога села и свега народа нашега...</p> <p>Јед |
оје на месту, а који су други нек изиђу за један корак напред! — Вратите се у ред! — Опет изиђи |
и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узим |
арода, да оне све подижу и све спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити прави напредак, и |
то се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да про |
оне ручне радове у соби, који спремају за поједине занате.{S} Зато ћете сад све то лакше проду |
поносе се Милошем Обилићем; свуда знају за Светога Саву, и свуда се певају исте песме, само мал |
наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али ј |
да калајише, те да загоричани не морају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.< |
35" /> „постојећем стању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Д |
а потраже мајсторе, и тамо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много по |
ђаке, а онима другима рекао, да остају за до године.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их |
тебе слушају.</p> <p>— Они мене слушају за друге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њи |
нструисао једну нову клупу, најзгоднију за седење и рад и најпростију за грађење, па је после п |
, и они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што |
јзгоднију за седење и рад и најпростију за грађење, па је после поступно све старе или заменио |
браку.{S} Не љути се на избраницу своју за сваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S |
уру с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошлицу, и наслужи најпре домаћину.{S} Миљко уз |
Радиша.</p> <p>Миљко одмах посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико т |
>радо слушају</hi>, да ли се интересују за оно што им казује.{S} И кад је год опазио код деце н |
</p> <p>— Јесу, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на правди Бог |
диша је у то време импровизовао колевку за својега Милана и ученици су гледали како он ради и п |
је најглавније, а и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и |
ја у детињству.{S} Зато и остаје човеку за цео живот оно, што научи у доба детињско и младићско |
ед врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја је одр |
есту рођења...{S} Морам тражити прилику за себе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и |
ло: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доб |
а за ђубре и мешање земље као и решетку за поливање.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је већ већа п |
зону; и мало која кућа да нема обртушку за истресање меда.{S} Исто тако ретко која кућа да нема |
магић и Стојадин Ђуровић да граде циглу за школу.</p> <p>Идућег Понедеоника искупили су се сви |
сподин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде дови |
е најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ |
мотикама и неки почели да копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, |
је стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других пит |
и од хартије није имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="193" /> Много би му виш |
користио наукама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много више у |
народи у Европи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више на |
{S} Ручак је текао као обично: по једну за добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућом погачо |
о, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме.</p> |
чео да предњачиш: подигао си ову новину за ово село, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви св |
, да изиштеш од Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим |
ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва дочека и погодба би свршена.{S} Т |
ред „ђерзонке“ први је набавио и машину за истресање меда из саћа, и истресао је мед, да деца в |
тако даље.{S} Тако један набави машину за вејање жита, други опет круњач, трећи краву још боље |
реме, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште з |
духовну храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p> <p |
му се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од |
уђери из Свете Горе, да просе милостињу за свој неки манастир, па у вече стану причати Растку, |
и чак из Свете Горе, да просе милостињу за манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она ј |
у.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: к |
у клисуру, изберу место и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и за |
ла!{S} Ево најпре да направимо ону рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево сад |
, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећ |
отворене и на доксату постављену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћ |
адиша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И |
моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све недаће наше криви чиновници и да се без њих може |
осила царство појава у природи, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} |
творене само за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије вол |
и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{S} Само је сва одрасла женска чељад из |
ила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша зас |
шеније; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, могу и |
се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у шко |
та.{S} Направили су и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко |
{S} То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду само, шта је |
еца добро хранила и <pb n="295" /> нису за њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену з |
, никад није рекао, да женске зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учи |
веће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом мес |
жати по дворишту него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распоред, гд |
он с њима спрема што треба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема мног |
ак долази и полаженик и он доноси срећу за целу годину.{S} Данас се руча раније него других дан |
раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Шера глава задруге |
не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћута |
воме Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично других дана...</p> <p>Дан је за |
вина с неколицином још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило по села, о |
е кмет купио и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, д |
ву собу), још један сто и једну столицу за његову собу, две метле, једну секиру и једно „дунђер |
и да је сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, |
ст него у исто време и изврсну јединицу за поједина друштва и за оно највеће друштво, што се зо |
к за околину; установио сам и радионицу за друге радове ручне, те упутио омладину промишљеном р |
постављења у округу, предложи и Радишу за премештај из овога округа; а на његово место би пред |
ноги су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да ј |
.{S} Онда је настало примање оних малих за први разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има м |
иватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису |
у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, да му причај |
Да хватам познанике.{S} Да примам и њих за ученике.{S} Да почнем с писменошћу као најпотребнијо |
ине и ширине.{S} Онда опет помаче конац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу |
шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за читаву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио |
и за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни у |
а огромна, страшна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши дом науке, највећи и |
Онда Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то спремио и положи је на крај тога платна па одсече |
то могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чарш |
дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синова ове наше оназађене и н |
арочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распоред, где ће које дрво да дође, и |
а онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запи |
p> <p>Радиша је осећао јаку потребу још за једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чи |
ред старога направљен још један нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружн |
гога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због кованлука и гајења |
"> <head>2.{S} Школа Радишина</head> <p>За тридесет година и школа се Радишина прилично изменил |
1"> <head>1.{S} Стање у земљи</head> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са своји |
у све ове речи у узаној линији).</p> <p>За време одмора продужен је ономадашњи посао: одношена |
ставите!...{S} Да се одморите!..</p> <p>За време одмора деца сама предложише, да доврше и после |
па ћу вас после опет зовнути“...</p> <p>За време одмора Радиша је пописао све ове своје ђаке и |
} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао одмор.{S} За време одмора Радишу је м |
ак био непрекидан све до испита.</p> <p>За ревизора је ове године био одређен један млад човек, |
е, деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су све парцеле прекопане и то дубље много но шт |
е имати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати з |
више оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово време на новој згради отварани су прозори св |
бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново иг |
и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгледао како Милета оправља шко |
а му стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађ |
адиша то казао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми им |
сад су редовно скупљали свакога месеца „за оно, веле, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по |
мтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли су |
во 20 Јуна ове 1876 објави Турској рат „за ослобођење и независност“.{S} Зато се предавања обус |
и сестре, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше село данашњи је дан доиста највећи и најзначајн |
читао све песмарице, она је била права забава.{S} И они други предмети нису му били тежи него |
а свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи се и забављајући |
да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и |
радионици њеној имају не само пријатне забаве него и корисне науке, која им, чинило им се, тре |
предовала.{S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Посао |
јашњењима његовим не само поуке, него и забаве и насладе за себе.{S} Младићи су читали редом, а |
стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb n="22" /> оваца |
е љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зи |
што се може знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} |
" xml:id="SRP19102_C1.4.4"> <head>4.{S} Забавишта и радионице у школи</head> <p>Тако Радиша ниј |
ве више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет |
ну или у порту старе школе и тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је наста |
ју, да једно другом помаже и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не свађају и |
ава у многоме другојача.{S} Шалећи се и забављајући себе они не руже и не исмевају па по томе и |
S} Тако се и после ручка Радиша највише забављао књигом а Даница женским радовима, јер је хтела |
вости из места, објаве и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од г |
него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога об |
изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} Основна је настава |
којему тежимо, и на послетку оно што је забавно.{S} Тако је стално одржавао њихову пажњу и вољу |
и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара наклоности к |
д куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, а |
добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Даниним ученица |
мало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докле т |
кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манастир у шуми, онда су сви долазили као |
не погреше...“</p> <p>Деда Радивоје се забленуо у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Ра |
плете трмке, он доле поред сваког прута забоде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усв |
сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се м |
још старији могу пре да науче и неће да забораве као деца!“</p> <p>Наста неисказана радост и ме |
ге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њој научили и да науче још што в |
ала, црепа и креча, и да наши зидари не забораве, како се зида и покрива...</p> <p>„Уз овај нап |
нове које око срећне породиље, која сад заборави на болове па с неким чудним ститком помешаним |
сеца.{S} Време таман доста велико да се заборави много што шта, особито у ово време, кад је сва |
јела и у одевању. <pb n="358" /> А није заборавила да им истиче и то, колико женско срце и добр |
ече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа мора да има, и |
детињству ишли у школу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, који је после, као млади |
оље!“ — „Право велиш, господине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо да направимо“, додаде Ми |
у, трчању, рвању и тако даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасо |
школу па их преслиша, да види, да нису заборавили читање, па су после писали.{S} Читала су при |
мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе него стоји код врата.{S} Онда Радиша |
дић или човек, научио да чита и пише па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите, да нећете моћ |
ашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане.{S} И њима је захвалио на |
привредно, умно и морално, Радиша није заборавио, да сваком приликом и својим ученицима и свој |
их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје.{S} Уз ов |
{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији |
де неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати само успомена; а ако се не веже за |
а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{ |
амте, јер <pb n="142" /> мала деца лако заборављају и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више |
е и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни шведска гимнастика и у пољу и у школи, к |
ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножавањ |
на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са северне стране нешто мало жалосни |
а, него је место тога лепа млада шума и забрани појединих домаћина или општински.{S} Испод њих |
ћином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после на |
оменут, нити је Радиша што заповедио ни забранио.</p> <p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас су |
а 86.{S} Ако су имали овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће остат |
оца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима |
колу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли истину, човече!{S} Рада наш да иде |
доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су очекивали час порођаја; а мајка је ударила |
о слеже раменима и сасвим простодушно и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми, не знам, господине!.. |
ром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, докле Радова |
ва сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, како да одговори на ово питање.{S} Његов реализ |
аже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Радишом и позва |
да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се после један другом с |
>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили.{S} Ми личимо на тетребе, за које п |
че трећи. „Људи би се, господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече ч |
прилично изменио, осиромашио, политички завадио и распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам за |
ј мирни и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита капетан надувено и прекорно.{S} А |
аних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља |
бора и ћораве политике, којима само <hi>завађате</hi> овај мирни и добри народ!</p> <p>- А ко т |
{S} Жртва се поче савијати, праћакати и завапи: „Ајао, леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ „ |
ослужитеља, никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар |
ћ више није могао да држи, онда су крај завезали концем и заденули га у клубе.{S} Онда је куку |
у и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупаше, повише и принеше <pb n=" |
зидови још затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од платна изаткана у |
пригодном причом из живота; а из новог завета причао је ове године само о Божићу, о животу и н |
еврејске историје.{S} Зато је из старог завета узео само заповести божје, и то на српскоме, обј |
како води душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију |
је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију готово не пије никако; а вина има, |
ажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна заравањка, неравна, с руп |
у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, у хладу.{S} Главна је совра постављена у со |
ралуци појединих домаћина, где су они о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а о |
таро црквиште са сеоским совралуцима за заветине.{S} Зато се и цео овај ограђени простор зове „ |
ста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе растеривати одавде, а није |
ла отвори и у њином селу.{S} Једанпут о заветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да т |
у се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и око малене школе загоричке све је мирисало. |
а њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb n="370" /> све њихо |
ој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завидели су Радиши на таким ђацима.</p> <p>После службе |
и га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се |
у жењени и који су испросили, и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учи |
уздано достављено.{S} И поче село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се пр |
ка изиђе један малишан и пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и поздрав |
ам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да га не испрљате.{S} Завите га овако...{S} С |
лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете овако (показује), те да их не погубите.{S} Сад |
ме по један лист хартије, да те десетке завијете овако и да пазите да их не изгубите...{S} Оста |
обили.{S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и најпосле пропали.{S} Наука нам казује, да су п |
на, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око шк |
априче јела.{S} Једанпут Даничина мајка завири у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и |
а најлепши, најуљуднији начин.{S} И кад завирите у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} Сама к |
лак и откуда киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и у <pb n="42" /> тајне човекова тела и видети |
жнице, деца нису могла да се нагледају, завирујући у сваку ситницу: како то вода подиже и спушт |
остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и мој |
је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запогани |
онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће д |
ора онога што ће се учити у којој школи зависи и напредак њен, па тек на друго место долази нач |
бнији; јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу < |
е да га завијете, да га не испрљате.{S} Завите га овако...{S} Сад отворите код првог листа!..{S |
лико је осмица?..{S} Деветица?..{S} Сад завите у хартију и оставите!...{S} Да се одморите!..</p |
научио!{S} Идем сад у свој непросвећени завичај; идем у свој добри и простодушни народ, да узме |
рбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
привредног Друштва из Београда и једног завода из Чешке, него је и проширена.{S} Иза градине ју |
а, природна и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на |
евет удовица, заплакало девет сиротица, завриштало девет добрих коња, залајало девет љутих лава |
е свих опазила голема туга.{S} А кад је завриштало девет добрих коња, и залајало девет љутих ла |
ачунаљка с гвозденим рамом и шипкама са завртњем на крају, опет направљеном у Загорици, у радио |
годе, с тим, да почну мало доцније, док заврше ону грађевину што су је тада радили.{S} А пошто |
; а одавде ћемо сви заједно“....</p> <p>Завршен је и други дан „наставе“ или учења и за неколик |
ење нове зграде</head> <p>На Петров дан завршена је школска година и освећена нова школа.{S} То |
дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости |
још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ ка |
а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први политички збор у Загорици.</p> <p>Кад |
и и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> <p>Код читања |
ти и као стожер свој настави.{S} Све се завршивало или писањем или цртањем.{S} Ово је чинило, д |
у себе и тако даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру |
т са сваким нешто проговорио.{S} Кад су завршили ово записивање, видели су, да их има много виш |
о је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти,“ свима је нео |
о готово без грешке, ревизор је усхићен завршио испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо мла |
свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршује школска година, ђаци преводе у старији разред |
так, једнак за све, и јер велика већина завршује своје образовање у њима и иде у живот.{S} Исто |
и почињало се с оним, чиме треба да се завршује...</p> <p>Све су радње рачунске деца радила на |
имаће кад; то су апстракције којима се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, |
или зато, што је то школски дан, кад се завршује школска година па да се те две свечаности спој |
} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се завршује наша младост и детињство, а почиње зрелост, по |
анашња радост наша много већа.{S} Ми не завршујемо само школску годину, него и освећујемо једно |
буба, ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко у земљу и ту преспавају целу зиму; да мно |
е па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не насм |
.</p> <p>Треће, да се учитељима законом загарантује сталност, те да се не могу премештати без м |
и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му |
слова.{S} Старији се ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш |
на радост многога небојше.{S} Радиша се загледа у оне две дебеле растове даске, дуже од највеће |
дила деца, они никако нису веровали.{S} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину |
колу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда загледају клупе, сто и столицу, јер је ово први сто и п |
ише загоричани скупљали као на чудо.{S} Загледивали су и сви пролазници из других села и чудили |
ули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га неколико година нису видели, и ч |
је пустио на одмор.{S} За време одмора загледивали су у све, што је од прошле Недеље приновљен |
n="141" /> задржавати.{S} Све су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад у њином селу |
ад им је вратио прописе, сви су ученици загледивали у Радишин пропис и дивили се.{S} Само њему |
ученици дошли у школу, они су радознало загледивали сваку ситницу и нису могли да погоде, шта ћ |
м куће овако таванисане?!“ А највише су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се ложи изнутра |
а а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и |
и ма каквога мањега терета.{S} Зато су загледивали сваку чивију и питали се у себи, да ли би и |
оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци п |
и драгоцени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ и данас <pb n="281" /> после подне питала, |
ебао неки застирач у самоме ходнику.{S} Заго стаде мислити; шта да ради, шта да простре?{S} Да |
у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли се прстена и других игара с |
ављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} И |
"370" /> све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, д |
о причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђ |
“ или учења и за неколико часова сва је Загорица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацима д |
и воћарство, јер је Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, само што загоричани нису ум |
јмарљивије разносио по селу.{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом |
и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер прима много а троши мало.</p> |
то за једно сиромашно село, као што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужбину |
х.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опасности од глади, опет је поред старога |
ји се најпосле сливају у једну реку, те Загорица увек има довољно и најлепше воде; и усред најс |
ml:id="SRP19102_C2.2"> <head>2.{S} Село Загорица и његова школа</head> <p>Село Загорица је у је |
д среске канцеларије, под којом је село Загорица, и он сврати њој, да се представи капетану и у |
Загорица и његова школа</head> <p>Село Загорица је у једноме од најврлетнијих и најзабаченијих |
направили једно сандуче с натписом <hi>Загорица</hi> и однели га у оближњу варош на пошту и ум |
кле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким послом, па чу у чарши |
школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других села, у којима је одавио отворена |
S} Тако је Вида постала „питомица“ села Загорице и тако је и свршила за учитељицу заједно с Рад |
/hi> пише великим словом и почели су од Загорице па писали сва позната села.{S} Онда им је каза |
докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“...</p> <p>И а |
ту, с којом ћете се поносити докле буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могли дат |
вих ученика сад је, први пут од како је Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, како је п |
ови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писмен у војску, да капетан не |
пис, којим се учитељ Радиша премешта из Загорице чак на други крај Србије.</p> <p>- А његова же |
на оближње пијаце чаршиске најпре је из Загорице почело да долази воће брано руком и лепо паков |
олину.{S} И тесан камен поручивао се из Загорице.{S} Њихови „мајстори“ зидари радије су се прим |
знало, да је учитељ Радиша премештен из Загорице.{S} Запрепашћењу добрих загоричана није било к |
да су се почели поправљати и путови ван Загорице.</p> <p>Одело је у Загорици још непрестано чис |
евац!..{S} Косово!..{S} Које је село до Загорице с источне стране?..{S} А које је село до Загор |
источне стране?..{S} А које је село до Загорице са западне стране?..{S} А које је с јужне?..{S |
ам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су друга села.{S} До тих села су опет, свуд на |
е.{S} Још их је питао, која су села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p> |
/p> <p>„Али и у онима другим селима око Загорице и у целој нашој земљи школе нису отворене мног |
т рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш толико равнице, да стану све ку |
ш мање младица за калемљење и да у свој Загорици само један човек уме нешто мало да калеми!{S} |
хлеб онако, како се онда месило у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет |
онесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то ј |
народне“ странке, који је држан у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са својим пријатељима сва |
о почело вући <pb n="365" /> не само по Загорици него и но околним селима.{S} Један од оних прв |
е био зачетак кованлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућ |
е обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно говорило, а где су деца |
зина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и |
е и новине (пољопривредне) ма за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље дв |
морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно разуме |
"228" /> <p>Али се ускоро увидело, да у Загорици нема каната за песак, те су сви вукли камен, а |
ашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писменога човека. („Е, нема, го |
ине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и зград |
ело је да понестаје крнтија и дивљака у Загорици и да се оне замењују новима, питомијим и бољим |
данас и освећена нова зграда школска у Загорици са два одељења.</p> <p>Тако је просто, искрено |
шљиве.</p> <p>А круну свега напретка у Загорици чини лепа црквица, направљена на месту старе о |
к</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи.</p> <p>Онда је на |
се тек могло видети колико новца има у Загорици по пајантама, таванима и ковчезима женским!{S} |
ше и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи так |
а постала збирка свега онога, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви и |
ебојене, пепељаве, од платна изаткана у Загорици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, |
, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може да род |
ијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узел |
што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до сад нису остављала семење од воћа што су га |
Све се ово продужује.{S} Прва колица у Загорици</head> <p>Освитао је други дан друге недеље ра |
рађе за моја колица!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И онога часа посл |
у, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац с |
тише сви у учионицу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совра |
оправљати.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових |
ојевтиним...{S} А о поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без школске градине, у којо |
и главне сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на в |
а ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Радиша |
путови ван Загорице.</p> <p>Одело је у Загорици још непрестано чисто народно и у људи, и у жен |
м селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћем |
ине и освећење јединствене нове школе у Загорици.</p> </div> </div> <pb n="264" /> <div type="g |
свршетку <pb n="373" /> основне школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је с |
т.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици још нису посвршивани опет су сви ученици Радиш |
само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још неколико младица, |
“ министру просвете, да Радиша остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали |
се ове године отвори и друго одељење у Загорици, пошто три године деца нису примана, те ће их |
вог Августа је отворено друго одељење у Загорици а под истим даном премештена је и Даница за уч |
би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} После подне дошли су и Радиша и Миљко, <pb |
ими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и |
авилности.{S} Да то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште заједни |
S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема п |
меза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, и |
арад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добити на поклон него за пар |
кле год буде ове величанствене палате у Загорици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Не |
еше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да се пусте.{S} За мало |
онио <hi>воћарству</hi>.{S} До Радише у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео шт |
шпорет“, штедњак), које се показало и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа трош |
то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаил |
погледа низ један дубоки поток, који у Загорици зову река, и у дну његову угледа на једном изб |
кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова у судници него понајви |
ио разговор о томе, како стоје извори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашто. |
и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици преносило се из градине школске у село, и оно |
почели!“..</p> <p>Веће опште радости у Загорици није било од постања њена.{S} Она је многима и |
да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, да Радиша одреди место |
господин ревизор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи ил |
ртију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки |
су прошли мали кречари с првим кречем у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле к |
а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго добро.{S} Радиша је |
а завртњем на крају, опет направљеном у Загорици, у радионици школској а помоћу сеоскога ковача |
нула је Недеља.{S} То је суднични дан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S |
јица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би могло бити корените п |
мо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало случајев |
л му је био: да препороди покућанство у Загорици, да свака кућа направи потребан број кревета и |
ала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селима није мислио, да кошница |
зуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у Загорици не знађаше откуд свила и „на чем она расте“.{S |
д плетарства.{S} Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Планиници; али је било пр |
пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} Зат |
и зима и пролеће 1877 није запамтило у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и најсузније године од |
Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су друга села.{S} До тих села |
зврши у малој цркви липовичкој, пошто у Загорици нема цркве.{S} Даница је писала, да Радиша ниш |
ама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> < |
ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме |
едно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у Загорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни с |
га да нађе, да преко њега сазове збор у Загорици.{S} Механџије <pb n="347" /> нема, дућанџије н |
ме се заврши овај први политички збор у Загорици.</p> <p>Кад се „збор“ разишао, упита Миљко Рад |
преко ње развио прави столарски занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само |
д куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом за |
арода нашега...</p> <p>Једино што још у Загорици није изведено то је: да се имања групишу, и да |
ћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе залудне земље, него је све |
>учитељ</p> <p>10 Августа 1875</p> <p>У Загорици </p> <p>ср ___ окр ___</p> </quote> <p>Министа |
а је било времена, да се у маленом селу Загорици и до последње и најудаљеније чобанске колибице |
осила за учитеља загоричкога, и по селу Загорици, да је учитељ њихов Радиша испросио учитељицу |
а и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој кући има гусала.{S} Зато рече: |
епа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам парохија; а сад нем |
лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под није ништа ни помињао.{S} Са |
постављен за учитеља VIII класе у селу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиша добије „обј |
ио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ с |
p>„<hi>Президијално</hi></p> <p>„У селу Загорици повереног ми среза учитељ је неки Радиша Здрав |
оле</head> <p>Али је ова година за село Загорицу много, много значајнија по томе, што је у њој |
помагача из вароши, који познаје и село Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на распол |
нису више много запљускивали мирно село Загорицу.{S} И у школи загоричкој пошло је опет све сво |
урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити |
шке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала од песме и од пиштољ |
он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, и |
сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му пратили: неко погачу, неко ћупче млека, |
да преко њих и градине школске унесе у Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их у |
ик му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нову шко |
веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путем и старији су бла |
резимена а другим молила за премештај у Загорицу.</p> <p>У градини је школској све стигло на ро |
, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном црном дугачком капуту с дугом црн |
l:id="SRP19102_C2.4"> <head>4.{S} Пут у Загорицу</head> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем и Мил |
плаћала и носила на пошту.</p> <p>Углед загоричана одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војс |
ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће |
њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје деце.{S} Р |
му лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни виде |
поворка гостију.{S} Дошло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини ве |
гловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих загоричана!{S} И што се зидови издизали све више, то је |
/p> <p>Злурадост ућута а радости добрих загоричана не беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су |
тен из Загорице.{S} Запрепашћењу добрих загоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Д |
ложен „млађи човек“, који ће „затуцане“ загоричане да преведе у „народну партију“.{S} И само је |
се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и да своје домов |
ругога рата, и Радишу понова, као и све загоричане, позива дужност на другу страну, и школе се |
и, који познаје и село Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на расположење, да оде у З |
ј.</p> <p>А за време одмора је за младе загоричане, и старије и млађе, било опет лепше гимнасти |
ајпростијих облика.{S} О, како је младе загоричане изненадило <pb n="287" /> и много обрадовало |
итницу и све је задивљавало простодушне загоричане, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у гра |
као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане.{S} И њима је захвалио на труду око нове шко |
ругих села а жељни науке за своју децу, Загоричани се даду на посао и кроз кратко време они јав |
а отпочиње зрелост и самосталан рад.{S} Загоричани престају да буду мимо свет, без школе, а Рад |
е.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису много претеривали у томе |
нске прописе, докле се они не измене; а загоричани су видели, како им је школа у опасности, да |
чале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани напредују и имовно.{S} Зато је у њих мало и |
арство.{S} А чудо је, <pb n="361" /> да загоричани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљ |
его просто да продужи лањски рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им министар, с обзиром на пр |
ућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загоричани купују само ове ствари: со, зејтин, рибу, чи |
за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о |
и челика па и судове да калајише, те да загоричани не морају за сваку ситницу да иду у варош ил |
> </quote> <p>И ово је било први пут да загоричани слушају ову молитву у своме селу, певану од |
опривредних машина.</p> <p>Ускоро па се загоричани прочуше као највреднији, најпредузимљивији и |
учитељицу липовичку.{S} И колико су се загоричани радовали, што ће њихов вредни учитељ да се о |
научио и бакарне судове да калајише, те загоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да |
апредовала Радишина градина, то се више загоричани скупљали као на чудо.{S} Загледивали су и св |
настругано за више од недељу дана.{S} И загоричани први пут сада видеше у своме селу дунђерско |
и проширења отаџбине своје.{S} Одоше и загоричани првог и другог позива, одоше и Груја и Радиш |
/p> <p>Овако као Груја мислили су и сви загоричани.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
адњак, јер су прошлих избора готово сви загоричани гласали за полициског кандидата...{S} Најпос |
е боље све пољопривредне послове но сви загоричани пре школе.</p> <p>Кад је настало време ницањ |
ма и разним зградама.{S} И све то млади загоричани почињу да граде боље, тачније и лепше од они |
е за све и слике показивао, те су млади загоричани очима својим видели, шта све може да се учин |
ли калем не би примио.{S} Тако су млади загоричани у градини школској радећи учили и учећи ради |
тране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани су причали великима о тужној царици Милици и |
има и јунацима, и о топовима, које мали загоричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> |
ста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали загоричани бленули у господина надзорника као и они вел |
о никога, јер није имао кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и д |
ске градине, у којој ће и млади и стари загоричани имати да виде све што је боље и напредније у |
лу, <pb n="203" /> то и не мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да |
у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао, да се састај |
би требало и колико су могли моји добри загоричани.{S} Седма је, тако исто велика, што учитељи |
ила школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти загоричани, толико потрошили па ништа!“....{S} И усред |
је Загорица душу дала за воће, само што загоричани нису умели да калеме.{S} Зато је гледао, да |
и где песак треба да се истоварује.{S} Загоричанима никад ни за шта није требао песак, па им ј |
м капуту с дугом црном брадом, личио је загоричанима више на калуђера него на чиновника.{S} И б |
е сваком приликом објашњавао и одраслим загоричанима и ученицима својим, да шуме задржавају и к |
ло много песнички, опет се простодушним загоричанима много допало, јер су видели, да је срочено |
</p> <p>И Бог је хтео да помогне добрим загоричанима те је и сутрашњи дан био сув и необично ле |
жу у одгајивању њихову; и ни за једнога загоричанина није више срамота, да љуљне дете своје у к |
његовој, која данас блажи душу свакоме загоричанину, који погледа у њу?...</p> <p>Напредак је |
идети ове умне, учене и школоване младе загоричанке у чисто народноме руху, само лепше израђено |
ек ни је само жива!“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа!“ говорах |
} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим концем и да |
е свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добијају лепе паре.{S} Сад није било ни пот |
стоти њиховој и споља и изнутра, јер су загоричанке прале судове само изнутра, и то без пепела |
и текао лако и успешно.{S} Једном речи, загоричка је школа била сада најсрећнија.</p> </div> <d |
реформаторске мисије не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ја добио премешт |
едар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школа почне весело и да и Радиши самоме <pb n |
шити.{S} И највише му је на срцу лежала загоричка нова школа, њена градина и радионица, њена до |
ање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка школа!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није бил |
узела скоро цео други стан, и пространа загоричка школа већ постаје тескобна и недовољна.{S} А |
да по сељанима којих беше пуна тескобна загоричка школа, па <pb n="210" /> мало јачим гласом ре |
се примиче заходу, и долина у којој је загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока из ливада |
во се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загор |
.{S} Тако је то ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одвајала од других школа, тиме:{S} 1) ш |
каку енглеску свињу и тако даље{S} Тако загоричка штедионица поста ускоро нека мала банка не са |
за одрасле</head> <p>Младе „ћерамиџије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како |
ирка најпотребнијих закона, као и књиге загоричке штедионице, која се претворила у праву задруг |
новац, што се узме за домаће производе загоричке, остане у селу и да се употреби на друге прив |
} И ништа више није подизало ове дечаке загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова |
школе загоричке с околином, слива реке загоричке, сливова других река у околини и најпосле у ц |
ицама као и у свима просторијама велике загоричке школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо време |
Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе загоричке почело је да се пуни још од изласка сунчева.{ |
радан био је прави сабор око нове школе загоричке.{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли су и |
бор или на заветину, и око малене школе загоричке све је мирисало.{S} Радиша је најпре уредио о |
идовима су били географски цртежи школе загоричке с околином, слива реке загоричке, сливова дру |
сјајан успех показали при грађењу школе загоричке, нису ни престајали са својим послом, него су |
не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке и не уживају у веселим играма њеним и не сећа |
рној безазлености и простодушности деце загоричке и својој благој и доброј нарави, Радиша је и |
себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве најпре дошле на пијацу чаршиску.</ |
ота, без трунке прашине.</p> <p>Ученици загоричке школе били су увек ошишани, очешљани, умивени |
они сирове не продају.{S} И девојке су загоричке имале првенства међу девојкама осталих села, |
ове најсрећније године школске у животу загоричке школе, и они, који су целе године радили с пл |
стрњиште попашено.{S} Млади „мајстори“ загорички одмах нађоше: одакле ће воду да наврну, где ћ |
<pb n="360" /> било видети, како су се загорички ђаци грабили, да очувају семе од какве боље в |
рица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других села, у |
и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео да одваја на околним пијацама чарши |
/p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали загорички ђаци су поранили у школу као и првих дана.{S} |
атима и радовима и тако даље{S} Младићи загорички на пример нису знали, да из семена питоме јаб |
апију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загорички, Радиша! рече Даница утрчавши у собу матери.< |
и мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су загорички младићи <pb n="215" /> све то лепо разгледали |
поново одјекивала по брдима и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...</p> <pb n="247" /> |
у сад оне биле милије по овим дубравама загоричким него све оне по разним парковима европским.{ |
е се мути.{S} Облаци прелазе преко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре н |
велико стало помаљати иза високих брда загоричких и сунце, појави се озго низ реку и попа на к |
а.{S} Све израђује рука жена и девојака загоричких од конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и тр |
у свој околини овладало уверење, да је загоричко воће најбоље, па је зато и плаћано најбоље.{S |
у своју као младу и да виде зета свога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је било време, изишл |
оворили: „Боже нам дај среће и напретка загоричкога!“....</p> <p>А из оних скромних почетака у |
а учитељица Даница испросила за учитеља загоричкога, и по селу Загорици, да је учитељ њихов Рад |
остало.{S} У чаршији су гледали учитеља загоричкога, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, |
му рече, да напише позив и позове кмета загоричкога за сутра.{S} И опрости се с Радишом, рекавш |
реске канцеларије испослана је муниција загоричкој школи и Радиша је почео с великим ученицима |
све појединости о старој и новој школи загоричкој и о неисказаном труду Радишином и Миљковом у |
родужење рада</head> <p>Тако се у школи загоричкој с учитељем њеним одиграла ова политичка коме |
ивали мирно село Загорицу.{S} И у школи загоричкој пошло је опет све својим редом као и пре.{S} |
им школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и |
ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у загоричкој школи најглавније било здравље и физички раз |
ба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој околини.</p> </div |
ју погрешку...{S} И од то доба рад се у загоричкој школи продужавао са још веселијим срцем, и у |
же изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој школи.{S} Тако и план направише заједно с пр |
„Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли |
о „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака воћа |
вешање и преметање на справама, којих у загоричкој школи и нема.{S} Мајстори су истина направил |
02_C13.2"> <head>2. У школи</head> <p>У загоричкој школи нису примана деца сваке године.{S} Кад |
јући с децом по околини школској, атару загоричком и оближњим брдима Радиша је навлаш пазио, гд |
ије.{S} А они, који буду пролазили кроз загоричку школу и гледали како се у овој градини за угл |
и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да личи, Боже м |
у се приближили судници и угледали нову загоричку школу, белу као снег, као царицу међу просјак |
а глас, да је постављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а |
ако је свршено и с планом за нову школу загоричку.</p> </div> <pb n="227" /> <div type="chapter |
ито од камења.{S} Онда обележи докле да заграде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И к |
и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да |
га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало проширимо градину јер не мо |
ошумило и како би га за то требало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио |
а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="28 |
е ученицима чешће пео на Чуку, обилазио заграду, поправљао је и појачавао багремом, а по вису и |
им и дебелим врљикама и да је тако исто заграђена готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошка |
.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да |
ије и најправилније!{S} И Сунце и данас загрева чедо своје, Земљу, и одржава цео живот на њој.{ |
и соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју о |
вратише на теј и трбушчић почеше да му загревају врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и дете |
едом.{S} Учионица је таман онолико била загрејана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити је д |
го, да не озебете, и да знојави и много загрејани не пијете много хладне воде.{S} Ко је ово уту |
, да у другога развије плам за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И професори беху ка |
румен, што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после |
S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажала разј |
проломи по који пут учитељев глас, који загрми на понекога што се окренуо, или лупа прута о сто |
ји</head> <p>И у гимназији се тада само задавало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је |
ци ништа нису учили напамет, нити им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очигледно |
морамо споменути, да је њему овај посао задавао много више трудбе него онај у школи; јер је сам |
} Ручни Рад</head> <p>Ништа Радиши није задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће кор |
0 чини свега 86.{S} Ако су имали овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се одсече 27, коли |
S} Барем учитељи имају много узвишенији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и н |
округу, који су схватили свој културни задатак шире од прага школскога и обичне писмености.{S} |
енији живот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и васпитању његовога подмлат |
о задатку школе и средствима да се тај задатак постигне; или кад би домаћин пустио сву чељад п |
ледају само школски људи, који разумеју задатак основне наставе и како се он изводи, те да откл |
о пословима на извођењу свога културног задатка.{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ |
8 и једна трећина.{S} Радили су и оваке задатке: сто да поделимо за тројицу тако, да први добиј |
равила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се тај задатак постигне; |
и.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и може и да га у |
да држи, онда су крај завезали концем и заденули га у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео |
или у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и школу, и клупе, и Све |
е то ради, него су и израдили све ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и видели их |
сваки кутић њен, сваку ситницу и све је задивљавало простодушне загоричане, и мушко и женско.{S |
ед и по несташлуку њиховом и међусобном задиркивању.{S} Опазио је, да нека мало потрче и преко |
само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер |
се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово ист |
} Камо му предње ноге?..{S} Трбух?..{S} Задње ноге?.,.{S} Реп?..{S} Уши?..{S} Очи?..{S} Уста?.. |
?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да в |
вих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет.{ |
да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; |
им радњама усмено, напамет, те да се са задобивеним представама и појмовима ради лако као и с д |
развију свој таленат.{S} Особито их је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Радиша ј |
вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше царство?{S} То је било одавно, има скоро |
то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чистим интелектуализмом или филозофирањем и |
о дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољавати и законске прописе, докле се они не измене |
и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> <p>Почеше долазити |
традан, да му ово саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само понизио рекао: „В |
ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким напретком и пожелео бих га сваком др |
ио математичар, опет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко рач |
p>И овогодишњи надзорник је био потпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и |
дне или <pb n="401" /> нису могли да их задовоље.{S} Зато се увек јављала струја: да се место ј |
осле опет рече: „Ипак га преместите, да задовољимо капетана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И |
утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <h |
у научи...“ и Радиша се тим одговором и задовољио.{S} Таква су општа питања искрсавала сваки да |
најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку задовољио и оним што је најпотребније од алата и почео |
огао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{ |
с радом ове неколицине народи нису били задовољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе наро |
ли за одрасле.{S} Надзорник је овде био задовољнији, јер овде није било „програма“, а допало му |
тупа све што с оваким успехом није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двоја |
а би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољство, које долази од савесно извршене дужности.{ |
много, доста...{S} И овде Радиша осети задовољство од испуњене дужности, па онда настави:</p> |
боље...{S} Али...</p> <p>Саслушавши са задовољством ову искрену исповест Миљкову, господин рев |
тао усправљену писаљку под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и |
ад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи за |
а му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све |
није особине детињскога доба у главноме задржава и после, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И |
двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе м |
ме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован задржава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи д |
агоричанима и ученицима својим, да шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је у подзем |
ужио га више школе, где се вода највише задржавала.{S} Ту је морало нешто земље и да се откопа, |
а подуже, Радиша није после одмора дуго задржавао децу у школи.{S} Увео их је, поседала су и он |
да се нигде вода не може <pb n="141" /> задржавати.{S} Све су то они загледивали и чудили се ко |
е с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас задржао само на утврђивању главних појмова, до којих су |
најодраслије и намирио тридесет па њих задржао а онима другима рекао, да дођу до године.{S} Св |
се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећеније мањине.</p |
разних друштава, уједињења, заједница, задруга, и оне им све напредују, јачају и разгранавају |
ржава наша заједничка кућа, наша велика задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова. |
преко пута од школе и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те је данас уписао |
својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, да треба да |
еба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерамиџ |
нати, да што је чељад вреднија, то је и задруга напреднија, што су задруге напредније, то је и |
ли да су писмени, разборити и из добрих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч освојили су око |
а увећа слогу и срећу домаћу, особито у задругама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду свако |
све једро, непомућено и патријархално: задруге добре, послушност у њима, вредноћу, честитост и |
у дана! додаде шаљиви Станко Шера глава задруге од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би се Маргита |
уће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чине народ или државу.{S} |
ме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је добро знала, шта је мода учинила |
.{S} А где чељад једне исте куће, једне задруге, стане тако да се тамани између себе, ту нема д |
ушност према старијему, те су се зато и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет још више чини |
у кући, општину чине поједине куће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све оп |
највећа, што се неким несрећним узроком задруге све више растурају, те услед тога наш свет сиро |
ија, то је и задруга напреднија, што су задруге напредније, то је и село и општина имућнија и ј |
оглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, општину ч |
се тамани између себе, ту нема добра за задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се |
штедионице, која се претворила у праву задругу за узајамно потпомагање.{S} Јер ту не само што |
.{S} Не треба да гледамо ко има највећу задругу, но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала |
д почеше поново да се згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стеванови |
гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давање на чколу.{S} Најст |
и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега напретк |
питомљена.{S} А даске и остала грађа са задружне стружнице тражиле су се свуд, јер су знали, да |
ико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена г |
били павиљони за оставу истругане грађе задружне и за смештај алата и машина пољопривредних.{S} |
тву је све потребно, као и мајци деца и задрузи свако чељаде...</p> <p>Највише ваља чувати децу |
и, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> домаћина!</p> < |
ћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и |
ни и капетана у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; |
и је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} Око суднице су били па |
title>“).{S} О свима овим манастирима и задужбинама причаћу вам кад будете већи...</p> </div> < |
штампана, а за тим уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову књигу педагошке садржине уврст |
front> <div type="titlepage"> <p>ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 143</p> <p>РАДИША</p> <p>ИЛИ</p |
а за то припада у првом реду племенитој Задужбини пок. Илије Милосављевића Коларца, о чијем је |
ца, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужбину, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах |
е подићи с готовим парама, него се мора задужити па после по мало да отплаћује.{S} За тај новац |
у чаршију да траже новац на зајам и да задужују своја имања, него су га имали код своје куће и |
народ, покропи и учионицу саму, па онда зађе по свој згради, те покропи сва одељења редом па и |
м месту, само да није много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена т |
р и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Господине, ово |
моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре дошао, он му рече: „Можеш <pb n="61 |
ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио пољопривредом и гра |
него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо!</p> <pb n=" |
оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ надзорник намрштено погледа у Радишу па дрек |
> <p>По свршетку учитељске школе Радиша зажели, да отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, |
њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него и да види како живе |
ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ |
ка просвећених земаља европских, звонце зазвони у капетановој канцеларији и пандур уђе к њему; |
се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: „Дост |
„А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко |
нутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само се бојим да н |
и, ни да говори језиком својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком оно |
уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша је погледа и, кад саслуша ово |
до, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасом, као да ми се сва утроба затре |
имицала својим кућама.{S} Чобани се још заигравају и чисто им жао, што морају да прекину игру, |
иначе добро ухрањена преко лета само се заигравала и полако примицала својим кућама.{S} Чобани |
ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим |
дељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересовало, кад је нашао у једној школи потпуну шко |
>У дисциплини је Радиша гледао, да децу заинтересује радом и тактом, те да им и не да прилике д |
аха, да иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују своја имања, него су га имали код с |
ројно много разних друштава, уједињења, заједница, задруга, и оне им све напредују, јачају и ра |
и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да буде |
да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има |
.{S} И нико се није на ову благословену заједницу љутио.{S} А совру су постављали и пребирали и |
т је погодна и као човек за ону највећу заједницу људску, што се зове човечанство.</p> </div> < |
жавом.{S} По томе је, вели, држава наша заједничка кућа, наша велика задруга, у којој је владал |
ги гледају на њих као на извршиоце неке заједничке мисије...{S} Онда их је Радиша запитао: који |
це и општине неподобне за већу дружбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро све неписмено, т |
је која школа.{S} И свуда навикавање на заједнички живот, на друштво и рад у друштву.{S} С овим |
уштву а неки и многим друштвима, и раде заједнички на пословима, на којима један сам <pb n="49" |
више воле, слажу, споразумевају и раде заједнички и на својим приватним и општим стварима; а н |
чин, да је ретко наћи село, да је један заједнички посао извело овако сложно и овако једнодушно |
ма треба узимају га на послугу, него су заједнички почели да набављају и поједине пољопривредне |
ушност, а то се веома успешно постиже у заједничким покретима по команди.{S} А за то су слободн |
дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште заједничко и за људе и за сву стоку, те према томе и св |
у боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњене и преноћиште у школи за оне даљне, т |
.{S} А после ове радости због останка и заједничког рада долази и још једна нова.{S} Усред божи |
о су га имали код своје куће и у својој заједничкој штедионици.{S} Али околни сељани с уздахом |
употреби камена, о путовима, о пошти, о заједничкој штедионици, и о круни свега овога напретка |
х је чудила она близина дућана с једном заједничком стрехом од краја чаршије до краја, тако, да |
своје куће доносили овде, у ову општу, заједничку.{S} Ове су године с пролећа могли и да калем |
не машине, и у планини су подигли једну заједничку стружницу.{S} А на месту честитога и вредног |
ане.{S} Поручио је семе од белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад га је добио, пос |
ко метара дужине; и оно му одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{S} Радиша је тачно пос |
вака ситница.{S} И цело им је двориште, заједно с његовим совралуцима, изгледало као поварошено |
у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напре |
редио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код Радишине к |
подњем“ и радовати се делу руку својих, заједно са својом вредном, али послом и порођајима већ |
ојој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома |
изгледаше дивно, особито кад се погледа заједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се деца сад умила |
а је рађено и с десетицама и јединицама заједно. „Да поделимо десет за двојицу.{S} Колико дође |
За време вечере млада је седела с њима заједно, а није дворела по њином сељачком адету.{S} Али |
а окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или општинске с |
и пут су писали своја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се св |
тем је боље да идете по двојица тројица заједно, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и |
лу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да пођете.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За овцама |
дина, и пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњице па помисл |
с младом твојом данас венчао, да живите заједно, да чините једну душу са два тела.{S} И благо в |
оричкој школи.{S} Тако и план направише заједно с предрачуном, и Крсман изјави, да ће он успети |
ли опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно канцеларији, али Радиша ништа не казује.{S} Кад |
} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у бр |
пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, ст |
уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише |
..{S} Хајде, још једанпут да кажете сви заједно: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi>— столица, <hi>н</ |
натраг, овако (показује), али ћете сви заједно овако:{S} Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! |
о — око!..{S} Нађите с!..{S} Кажите сви заједно с — столица!..{S} Кажите н — нож!..{S} Кажите и |
натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да |
Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S} Из |
мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“....</p> <p>Завршен је и други дан „наставе“ ил |
а не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162" /> врха, |
по гласовима те су мали свирачи свирали заједно, као у хору.</p> </div> <div type="chapter" xml |
, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, д |
ста има по две?..{S} Уредите све по три заједно!..{S} На колико места има по три?..{S} Уредите |
<hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у шк |
ну да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и надену |
о му предмети нису ишли подвојени, него заједно, и зато је изостало много што шта, чега је у „п |
овијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за |
Тако је мислио Радиша и тако је и радио заједно са својом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце |
зу с другим једним створењем, да живимо заједно, да делимо сваку срећу и несрећу у животу, <pb |
горице и тако је и свршила за учитељицу заједно с Радишином Миленом.</p> <p>Стан је Радишин дан |
у једном тренутку њега облише сузе, он зајеца и место да седне за совру, он се наслони на зид |
се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица правили су најмилије лиц |
ца но што они имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ниш |
е све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и казивала како се |
ц прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне обилазити око огња.{S |
као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи закитили су се цвећем, као да иду на сабор или на завет |
а северне и североисточне стране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} |
ће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, те оту |
био према Даници некако још нежнији.{S} Заклањао је од свакога тежег посла а у слободним часови |
е.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече донео б |
добрих коња, залајало девет љутих лава, закликтало девет соколова: и <pb n="109" /> ту мајка тв |
рих коња, и залајало девет љутих лава и закликтало девет соколова, па мајка „тврда срца била, д |
особито са северне стране, да служи као заклон, или на каменитом земљишту, где се друго дрвеће |
ве, на којима ће радити, и направе мало заклона, где ће се склањати од сунца, јести и одмарати |
ако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од доње светлости, која долази косо и највише ш |
или „черге“ и новога јапунџета, довољно заклонило Радишу од зиме.{S} Радишу још дуго није могао |
нца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су <pb n=" |
ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање мл |
више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да |
<hi>и</hi>, код игле, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S} Са |
де и купе па све до најлепших кутија са заклопцем и до коричења књига; и то све тачно, по мери |
је закметио капетан, него да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. |
паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка није закметио капетан, него да га је село закметило, нико га |
ду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим језиком, а н |
а у своме реду, и збирка најпотребнијих закона, као и књиге загоричке штедионице, која се претв |
потребљује само у политичком смислу, да законе и уредбе доноси сам народ преко својих избраника |
т га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске заповести.{S} И за мало ово није ре |
есовали за физичке појаве и геометриске законе, јер им је Радиша показивао све очигледно, а рад |
е много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне и општинске, и <pb n="47" /> не |
уда; све је природно и иде по природним законима, који се могу изучити.{S} Зато природне науке |
иде по природним силама и по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукод |
природи, да иде њеним редом и по њеним законима.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући та |
рује и стану је сузбијати по постојећим законима и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја |
ша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то |
м животу.</p> <p>Треће, да се учитељима законом загарантује сталност, те да се не могу премешта |
аџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и законом уведу и градине школске и радионице, и да се за |
иша је видео, да му ваља задовољавати и законске прописе, докле се они не измене; а загоричани |
род вели: што колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основ |
д ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први камен под конац колико треба дубок |
до чланака и зубунић што се на грудима закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави место фес |
о смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили.{S} Ми личимо на тетребе, за које причају, да |
то су га деца донела у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да достигне |
жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како |
ја, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само војска српска и њен заповедник, него ј |
узела руку, па је обртала, превртала и закукала: „Моја руко, зелена јабуко, где си расла, где |
а су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет удовица, заплакало девет сиротица, заври |
војска српска и њен заповедник, него је закукао и сав народ српски!..</p> <pb n="253" /> <p>Али |
к.{S} Окрените се сад западу!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцегов |
сазнати откуда је то, како стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунце помрачује и Месец „једе |
сиротица, завриштало девет добрих коња, залајало девет љутих лава, закликтало девет соколова: и |
кад је завриштало девет добрих коња, и залајало девет љутих лава и закликтало девет соколова, |
Али њене меке руке као свила као да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> <p>— А от |
ки Зора спусти на сто послужавник па се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него |
и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: |
су се Деца грабила, које ће не само да залива траву него и да полива пред школом и око школе.< |
зао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па |
и.{S} Сад је потребна била и решетка за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко код куће мали врг |
о сејати а затим и садити, пресађивати, заливати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша |
етака.{S} Сејати добро семе и што никне заливати, плевити и чувати од штетних утицаја, а све ће |
о да се посади, пресади, оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} |
Кад је био готов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, |
вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије: греда, ја дирека, ил’ дасака, |
ва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, оставивши двојицу оближњих, |
је зубе.{S} Радиша нареди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јек |
тву.{S} Робом икад а гробом никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе погледивале, да и њим |
они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то није предавао, јер |
рати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не иде наштину у школ |
рпати тога ђубрета колико хоћете па све залуд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се за |
ше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је њему |
лену и узвикну: „Хвала Богу, господине, залудна света!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат |
.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе залудне земље, него је све или зелена ливада, или родна |
ђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша школи с |
, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у овај пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут и |
оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпи |
и видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па после окречио, те да не пада прашина!“ рече |
рамота!“ А један, гледајући како Милета замазује оне рупе између дасака да не излази топлота и |
то да се суши, он се толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми ср |
где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим плотом или варошком тарабом, него оним што |
е.{S} Жива је ограда велика и одавно је заменила мртву и она, лепо однегована, сведочи најпоузд |
ограда је израсла толико, да је потпуно заменила ону мртву, суву, од коља и врљика.{S} Младе во |
ници“, „кабадахије“, „курџони“, који су заменили Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они ид |
више употребио природне силе, којима је заменио своју и животињску снагу; а не издире својом сн |
ење, па је после поступно све старе или заменио сасвим новима или поправио.{S} Те су клупе биле |
дице потоње живе ограде, која ће ускоро заменити Томин примитиван плот.</p> <pb n="207" /> <p>Ш |
полако одомаћивати и у другим кућама и замењивати медену ракију.</p> <p>У своме „интернату“ Ра |
ји се пере кад се испрља и који се лети замењује шеширима, који се сад плету у самоме селу па с |
рнтија и дивљака у Загорици и да се оне замењују новима, питомијим и бољим.{S} И све што је мог |
и и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S |
ије прочитали целу књигу и чинили разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде |
ори мајстор Милета веома радознало. „Да замесиш доста блата с плевом па да полепиш таван озго т |
оцима и наплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато ста |
ој хартица, на којима је скицирао своје замисли.{S} Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буд |
асвим одлучно.</p> <p>Капетан се дубоко замисли па у себи рече, „Противно дејство; шта сад да с |
ако он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, |
у тање или дебље.{S} Сопственик се мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, |
бити против ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе, да његов предлог може имати и „супрот |
унце: онда ћете макар приближно моћи да замислите колико је науке у књигама и колико вреди учит |
то за Радишу и Даницу, то можете и сами замислити.</p> <p>Тако се ова година највеће радости њи |
гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замислити, с коликом ће вољом то ученици да врше и коли |
у само једнога, да им покаже?{S} Сви се замислише и као хтедоше пристати на ово последње.{S} Ал |
се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замислише и учини им се, да се кривица преноси на Марка |
лину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше...{S} Она се радовала и што ће да д |
вио инжињерском науком него данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, |
ве оно и онако извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је |
ирочета.{S} И док је он у памети својој замишљао њену сиротињу и муку, она продужи:</p> <p>— И |
.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљу |
зучи.{S} Зато је мене господин Министар замолио, да не учим само ону малу децу, што ће сваки да |
школи, и Радишини ђаци још нису осетили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, |
S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и да седну усправљ |
Радећи тако, он се толико <pb n="38" /> заморавао, да му је школа била као одмор, и зато би зад |
оди и у пријатном, срдачном разговору и замореној Зори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле |
це“ порастоше колико велики прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после нек |
и школу с мајсторима и примали зидарски занат, те да после и они сами умеју зидати по своме сел |
с мајсторима и примали од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари....{S} Само је |
из ње и преко ње развио прави столарски занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и |
урђе отишао у чаршију те изучио ковачки занат и дошао у своје село, те подигао ковачницу баш до |
све радоснији, јер су све више примали занат.{S} Само млади циглари нису имали кад да се радуј |
и“ у реци делом доказали, да су примили занат, који није тако тежак, али му по важности и велич |
ју како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је сва |
потребљено...</p> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S |
ости ширити и <hi>умешност</hi>, основе заната и основе рационалније пољопривреде, привреде и ж |
и инжињер, мајстор и познавалац многих заната.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: |
ко и најобичније занимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за |
промишљеном раду и дао основу за многе занате, који данас ево и напредују у овом селу боље но |
отле, да је надмашивала наше примитивне занате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и прод |
адове у соби, који спремају за поједине занате.{S} Зато ћете сад све то лакше продужити.</p> <p |
е.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S} Деци је не само допустио да св |
ија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од којега сви живимо, и тако о |
е он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{ |
ој детета умрла, па јој ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једним вратницама око 15 — 2 |
у му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршијска пратња, јер код њих у селу није та |
о она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је износила царств |
{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о својим професорима, о томе какав је |
с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, коју дотле не бе |
писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} И ове |
дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што с |
, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је последње бусење, горе на брду, укопао |
х!{S} И колико је његову сељачку душицу занимало, кад је чуо, да свака земља мора имати извесни |
и му стоје на расположењу И докле друга занимања ово само додирују, узгред, споредно, учитељево |
н је у народу и сунце његово.{S} И нема занимања, које је ближе народу и које више може да утич |
них школа за мушке, за женске, за разна занимања у животу, за разне науке на универзитету.{S} И |
човек писмен и књига му је најобичније занимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки п |
дити у животу, и за свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у на |
ни.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије занимање није тако непосредно управљено на подизање нар |
ученица много учинила, да то буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњивала им је све кор |
је чинило, да не само сва настава буде занимљивија и трајнија, него да се и око и рука дечја в |
децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до сад нису остављала |
а своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније особине детињскога до |
ствар упрости <pb n="317" /> и учини је занимљивом, ово друго за ученике његове било привлачниј |
ик је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>зановетање</hi>, него питајте <hi>граматику</hi>! “ Дец |
?..{S} Покажите ми још једанпут: исток, запад, југ, север!..{S} Покажите ми зидове: источни, за |
ам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?.. |
ним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој з |
м на брду показао, које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било |
на, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Окрените се сви онамо, истоку!..{S} Прекрст |
а <pb n="214" /> се још више излади, са запада су почели да се дижу облаци, који су подсећали н |
ма је овде у школи ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и за з |
ане?..{S} А које је село до Загорице са западне стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са север |
евер!..{S} Покажите ми зидове: источни, западни, јужни, северни!..</p> <p>„Добро сте то запамти |
о да кажемо, да је ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, покажи ти |
д нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој ст |
сама предложише, да доврше и последњу, западну страну калдрме испод стреје школске, Радиша је |
и деца ипак излагана опасности, зими да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекн |
у хаџије на хаџилук.{S} Окрените се сад западу!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а преко њ |
.{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад пред вама?.. <pb n="163" /> Окр |
ак интерната</head> <p>Одавно је Радиша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих кућа, вео |
па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио, да двориште школско није уравњено како ваља и |
плете сам воштаницу, савије је у котур, запали и прелепи на дрвени крст, који је укован у дувар |
љам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да затрпа све рупе |
производи разне пробади, тишње, катаре, запаљења и тако даље; а хладноћа унутарња кочи духовне |
је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, романска или политичка.{S} Тако се и после ру |
нека непрестано грешила и нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, нег |
животу, што после прелази и на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и д |
итате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{ |
е беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, |
се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ових тридесет слова, он после уме да пише што г |
мевање.{S} Кад су оваким вежбањем добро запамтила и рукописна и штампана и прочитала све оно ис |
hi> поједина слова, докле им нису добро запамтила облик.{S} Па и доцније је Радиша много пазио |
и, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S} То свако дете и сваки човек у нашем народ |
ете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запамтили, код свакога слова стоји по једна слика, те д |
<pb n="215" /> све то лепо разгледали и запамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ |
шам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су в |
аље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао да су први, нек дигну де |
сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи?.. |
те у ред, онако као ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које су други?{S} Хајде, опет |
hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} Које ово код табл |
преслишавао ученике, да ли су добро ово запамтили.{S} Калемгранчице доносили су и Радиша и ђаци |
S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили, како се намешта буквар.{S} Коју страну ваља |
p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шт |
јужни, северни!..</p> <p>„Добро сте то запамтили.{S} Сад извадите буквар!..{S} Да читамо.{S} Н |
ва више!{S} Питајте старе људе, који су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати в |
су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите, што |
и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није запамтило у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и најсузни |
ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве а |
</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме |
и на моју таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} К |
ди га напиши на мојој табли!..{S} Ко је запамтио слово <hi>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{S} Ко |
>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{S} Ко |
>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и н |
и</hi>!..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко је запамтио како се пише <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и напиши |
блу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пишу <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и напиши |
јесте ли попамтили ова слова.{S} Ко је запамтио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на мојој |
на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза вас?..{S} |
дну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како се пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју |
— о свему, свему, што човек зна, што је запамтио и измислио.{S} О, само да можете видети, колик |
ги лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овако оставе |
а рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете |
гога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише свађају и одрасли људ |
ква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се ра |
у њима служе свештеници или попови.{S} Запамтите, да је ово <hi>црква</hi>.{S} Нађите јој врат |
тридесет.{S} И кад ових тридесет слова запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књ |
апамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и ш |
и!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и букваре и табле у |
е, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не једете много, да не озебете, |
нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овако п |
ва?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} Зато опет извадите буквар!..{ |
иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запа |
после сваку реч написати ласно само кад запамтите сва слова.{S} Зато морамо сваки дан да их учи |
пише великим словом из почетка.{S} Сад запамтите, да се и <hi>презимена</hi> пишу великим слов |
„да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад не одговарате овако, сви у глас, не |
.{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите оне десетке за рачуњање!..{S} Из |
ишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} Писаћете |
д пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и упућуј |
шете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута докле их |
никад у средини или на крају.{S} Најпре запамтите, да се <hi>наша имена</hi> пишу великим слово |
мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да погодите овде |
ка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је истинс |
квар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му |
о сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устаните, погледајте у Св. Саву, прек |
сали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S} Н |
е <hi>сва слова</hi>.{S} Још само да их запамтите.{S} Зато, хајде испишите их још једанпут!“ (П |
да има свега тридесет слова, и кад њих запамтите, ви можете читати сваку књигу и писати што го |
ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} Са |
S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно испо |
те право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi> код сто |
ише овој малој вештини и досетљивости и запамтише је.{S} Онда се то учини и на другој страни и |
школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше као запањени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да |
ра да га остави овде...</p> <p>Миљко се запањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је так |
л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише неки.{S} А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко г |
“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, |
ло!“ Па извади иза појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, |
за соколове своје.{S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан долетела два врана |
ца могла чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше величанствену и дирљиву народну молитву.</p> < |
ељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била утишала, сад је поново одјек |
три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суз |
ве па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и помогну се |
нио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме и |
а и других предмета и Радиша је озбиљно запео.{S} Једнога дана само је он знао „лекцију“ из Зем |
сле и Француски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео д |
е нерадан.{S} Напротив, он много ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно |
ко да радимо.{S} Само не треба много да запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало |
онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним се тешко ствара оно у глави.{S} Зато прво очи |
ју, знају и тако раде.{S} У књигама има записано и како се стока боље пати, храни, чува и гледа |
и добију седам товара...{S} И све је то записано у књиге па људи читају, знају и тако раде.{S} |
е учио.{S} На крају испита надзорник је записао оваку оцену:</p> <quote> <p>„Успех је, с обзиро |
оуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> имати у глави, |
"186" /> имати у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним се тешко ствара |
ешто проговорио.{S} Кад су завршили ово записивање, видели су, да их има много више.{S} Радиша |
њему поче записивати своје ученике.{S} Записивао их је само привремено: име и презиме, чије је |
звода из „протокола крштених“, то је он записивао све из реда, по казивању очева, и бележио как |
узе један табак хартије и на њему поче записивати своје ученике.{S} Записивао их је само привр |
оме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} Око суднице су били павиљони за оставу ист |
су радознало пиљила како учитељ њихов „записује“ све.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а нек |
драво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога |
излази топлота и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овак |
нам мени, него како се ово допада вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, господине; с |
и народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита капетан надувено и прекорно.{S} А Радиша му одго |
а донесемо, господине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у |
вори Даничина мајка.</p> <p>— Које три? запита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљним пит |
м, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, |
ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а |
буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша даље.{S} Сви опет признадоше, да то није |
ти у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у |
немо, господине, и с ове друге стране?“ запита један.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо о |
намештати и други ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одговори један. „Да |
сно; но како ће ови, којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И многи превикаше: „И ми ћемо господи |
рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најпримитивнији шумски механичар и индустри |
а је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече |
та и чункови, па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он |
рбицу око врата и пође.{S} Газдарица га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погоди |
ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те |
господине,“ рече један.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај |
љу и радост на лицу овога човека, он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Милади |
а Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико теби доноси она градина испод кућ |
ева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дозн |
провиди и да озго пада прашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради |
ке, као што обично сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или |
тање њино пада угодно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете? |
у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три, одговори |
г времена дође један домаћин из села па запита, може ли суд сад да му набави један плуг, па ће |
ободе!..</p> <p>Сад се капетан збуни па запита, тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како го |
о су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок |
змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да то људима неће требати; а сва деца повикаше |
а била и решетка за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко код куће мали врг цео, непросечен.{S} |
ла и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за песак?{S} Многа деца превикаше: „Д |
, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли долазити, они сви као у један глас одго |
ри!..“ Радиша поче да се стишава па сад запита немирка, зашто им је сметао? „Господине, ја сам |
зи неку промену на свима.{S} А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је ново?{S} Госпо |
ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то |
ца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а она добродушно одговори: „А да |
аметним очима па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијат |
сподине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, За |
е ту ствар у седници општинскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И |
ђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испр |
ађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Ј |
товати?</p> <p>Миљко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантоват |
е уплаши, па окрену разговор на друго и запита га, докле су данас терали овце.{S} Тако дођоше и |
један велики оглед.{S} Једном приликом запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично о |
онеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с и |
ога јутра зовне кмета Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу, па посл |
Богу, господине, залудна света!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „ |
После овога „предавања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S} Радиша пру |
Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једно запита: „Где је море?“ Радиша одговори, да њега има сву |
ти и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша |
е мајка прегоре смрт и живот и отворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак? |
О, колико му је то сад требало!{S} Зато запита Грују, где могу добити једно бреме ржане сламе?{ |
адину па ће земљиште поправити.{S} Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично |
и, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мисли |
кад је сутрадан дошао за план, он опет запита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га |
заустави Радишу и с неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, |
па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рек |
ато изведе децу на један избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући |
ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитала љубу Дамњанову: „Што нам вришти Дамњанов зелен |
поступности и мирноће.{S} Зато је опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако |
руку, па је обртата, превртала па снаху запитала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ познала чи |
томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него им је |
и требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори |
ги крај Србије.</p> <p>- А његова жена? запитао је секретар.</p> <p>— Његова жена нек остане; о |
једничке мисије...{S} Онда их је Радиша запитао: који су жењени и који су испросили, и, готово |
а и петорицу без торбице.{S} Свакога је запитао за узрок и свакоме је примио оправдање.{S} Онда |
сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено из |
питао га за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рек |
не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До |
трану и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајк |
толики пут од куће до школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку питао и сам Радиша. |
А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешто друго; а никако не може да му каже, ш |
ибелу“ од круте хартије; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је нов |
е Радиша јахао.{S} Успут је Радиша само запиткивао за које шта: за поједина села, за брда и рек |
је, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ За |
за гроб мога јединчета!..{S} И овде се заплака.</p> <p>Наста ћутање с обе стране.{S} Радиша је |
игу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и |
е“.{S} Тада је „закукало девет удовица, заплакало девет сиротица, завриштало девет добрих коња, |
ку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Радовано |
а добри чича Стеван, отац Радованов, и заплакао се је од радости.</p> </div> <div type="chapte |
екивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срц |
рчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb |
одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле пред |
.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице.{S} |
кроји и саши Радиши још једну преобуку, заплете му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове |
ије“ и „народа“ у земљи нису више много запљускивали мирно село Загорицу.{S} И у школи загоричк |
пињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље раст |
ка; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља машинама.{S} Само да уђете у једну Ф |
није пожалио, да му је што украдено.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде и ти, Миладине!{S} Хај |
да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповедајте, господине, данас код нас!“ рече газда Мија |
ни буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све више |
ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с чуђењем послужитељ Груја.</p> <p>И |
кажњен ни опоменут, нити је Радиша што заповедио ни забранио.</p> <p>Дошао је и четврти дан.{S |
је закукала не само војска српска и њен заповедник, него је закукао и сав народ српски!..</p> < |
ка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наре |
е доносе људи порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави по селу, идући с |
ко време све је село знало: да је дошла заповест од капетана, да село Планиница да два ђака, па |
ичом, из које су изводила ону молбу или заповест за коју је она.{S} Ништа њему није помогло то |
пога села Планинице и објави капетанову заповест: да свако село да по два ђака у школу, која бе |
у да им пише и чита законе и капетанске заповести.{S} И за мало ово није решило судбу Радишину: |
да је неразумљиво и да су деца учила и заповести (главније) и оченаш на српскоме, у вези с пон |
.{S} Зато је из старог завета узео само заповести божје, и то на српскоме, објаснивши их увек п |
од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да се то прогласи з |
е само требало да се помеша с децом, да заподева и сам разговор и да им одговара на питања.{S} |
ком а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи разговори о ономе што се види.{S} Сам |
човека што се зове учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољине овд |
ца жртва се изви и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се не умилостиви |
ли радионица, у којој сваки има по који започет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме по |
истим ученицима, и великима, да продужи започети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{ |
а се користи лепим временом и да доврши започети посао око школе, Радиша је навлаш данас пустио |
и напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће с |
мале калдрмџије отпочну посао и доврше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Р |
ам, да срећно довршимо науку коју данас започињемо!“ Онда се опет прекрсти, приђе и пољуби икон |
„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетка па до самога |
лека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а Даничина мајка и пел |
научити памети!...</p> <p>Радиша се сад запрепасти још више.{S} Из каламбура мисли, које му се |
јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај инат и ова неуљудност, па помисли: ка |
ни појма није имао.{S} О, како се само запрепастио, кад је видео, да се вода растворила на два |
имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на другом месту људи |
учитељ Радиша премештен из Загорице.{S} Запрепашћењу добрих загоричана није било краја.{S} А ка |
огласи <pb n="28" /> је из пиштоља.{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дош |
о у једној стакленој цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради, како се вент |
е, где кости остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ћ |
ј, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до |
!{S} Зар је ово <pb n="70" /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина! |
„То је <hi>саблазан</hi>, господине!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник |
Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} |
ише?{S} Што је потребан проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће ре |
разио, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао |
ма ли <hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>М |
је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта |
е само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати! |
лико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себ |
и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с |
деце наше и свих потомака наших.{S} Па зар да напустимо гробове својих старих и да се не побри |
а турска, и турски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у |
а прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша вла |
его га сад повраћати и поправљати.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и з |
, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад |
осподин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просвећен |
p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а у с |
.{S} Радиша се пренеразио, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако |
сподине, залудна света!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу |
S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да |
унак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао је на |
че кад је заветина.{S} То је била једна заравањка, неравна, с рупама, малим избрешцима и обрасл |
калдрма доврши, и камење песком покри и заравни; и изгледаше дивно, особито кад се погледа заје |
још мало. „Да донесемо још песка, те да заравнимо!“ предложише неки.{S} Радиша одобри и за час |
врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под углом од 45 ст |
макар једно прасе рањенче него и краву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све о |
олико у селу његовом; јер школа и јесте зарад села.{S} Радишини мали ученици постајали су велик |
ош некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зову попа да им га опоје, и |
несу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестаре и продав |
учи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па |
дају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb |
дели.</p> <p>Градина је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те је сад мор |
инара, виноград без виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама |
ет и неколико година, кад су наши стари заратили с Турцима и надјачали их, почели смо да подиже |
та је још лепше, купи и лепше мастило и зареже перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис што |
.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по крајеви |
о особити мајстор. <pb n="32" /> Кад он зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} З |
их је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ је прегледао прописе и н |
е по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особи |
олем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан с |
у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробље толиких пређашњих и |
даних воћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво б |
и у просвећенога света. „Начинићу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне |
и, они би нас претекли <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и нај |
о и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, |
месеца Радиша прави план, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што се још више н |
Радиша је полако смишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му доносила младице крушке и јабуке |
онце и како су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школској градини и неколико белих дудова.{S} А |
ад морала поново да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и прекл |
ка и да му том приликом сваки за спомен засади или накалеми — како је кад чему време — по једну |
о и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још неколико младица, а за друге су ископали р |
ом маховином те понеше собом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и два к |
ископали рупе, у које ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишин |
ном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за сток |
која му и онако стоји више празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов потражићемо к |
Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене правилно, у реду и на подједнаком растојању, д |
да се кривудајући не губи у времену, и засађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за |
код свих само те године накалемљено или засађено 30x 30 = 900 воћака.{S} А додајте сваке по тол |
ребе од камења, поправе земљу и отпочну засађивање најлепшим младицама, како су коју где нашли, |
непријатељске таборе и на сачекивања из заседа и међусобно убијање!...{S} Јер, још је велики Ар |
него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао |
што дели собу за преноћиште од собе за „заседање“, па таван подуприте диреком и у чаршији наруч |
кују и свачију њиву поору, свачију њиву засеју, свачију њиву окопају пожњу, па жито овршу и пре |
га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је имао једно платно одсечене ледине св |
ној лепој ледини опружио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је пома |
тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с т |
у томе, што је место турског кабадахија засео српски.“ Јер, ово је збиља неки кабадахија.{S} И |
е у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="108" /> лице и срце поч |
ато нареди, да скувају слаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и немирн |
у својим мајкама, да мало оквасе уста и засладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им |
су се ређали један за другим, те су им заслађивали горчину, коју би осетили у чему год <pb n=" |
и непросвећеном човеку да припада већа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда опет |
али на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ства |
турни на село.{S} И Станојка је збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{ |
ије преварио.{S} Јер је Даница доиста и заслуживала овакога мужа, као и њена мајка овакога зета |
умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали школу... „Ово је друга моја војска, с којом |
’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио је оваквога друга господин Радиша!“ рекоше тре |
ст Миладинову и у себи мислио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад ов |
да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом и по њеним зако |
мале напојнице мали се грађанин умири и заспа.{S} Дана је после чешће опомињала присутне.. да н |
рене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина мајка по |
у лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано добро.{S} У |
се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А к |
коли</head> <p>С овим је мислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, наредио је Груји, да о |
н рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече неки |
Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу описиват |
зо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро |
оме да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као |
м о зид.{S} Једанпут је учећи за столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био ј |
м.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, |
е наместио и легао, још дуго није могао заспати, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, поче |
S} И од сад свака је позивала под своју заставу и пребројавала своју војску, која јој је требал |
од куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку |
а слогове, да их <hi>шчитавају</hi> без застајања а никако да их изговарају по једно, да <hi>ср |
S} Чобани протерују стоку поред школе и застајкују пред капијом од „порте“ и с радозналошћу гле |
ише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код |
ао снопље... “ И тако даље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђак му помогне и каже му н |
се колико могу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спремом.{S} Све удари натраг, кад |
мљописа, и кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од са |
“</p> <pb n="262" /> <p>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојан |
че му Радиша.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> < |
S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Застидело га, што су га тако издвојили од других и назв |
изненадио, ни уплашио, ни обрадовао, ни застидео колико сад.{S} И једва се сети само да пољуби |
што чистија.{S} Зато му је требао неки застирач у самоме ходнику.{S} Заго стаде мислити; шта д |
пране него и застрвене, те да се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у св |
, које су не само чисте и опране него и застрвене, те да се иде по застирачу, који се истреса, |
е метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вина <pb n="13" /> и пљо |
и и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S |
че млека, неко лонац кисела млека, неко заструг кајмака, неко груду млада сира, неко пастрме и |
д, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам пров |
ати струга или рендета, те да струже са засуканим рукавима као прави „тишлер“, докле му грашке |
ик за први разред и да се ова, школа не затвара до довршења нове зграде.</p> <p>Понизан</p> <p> |
виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га доб |
реће, врата свуда столарска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, г |
пригодити оне две попречне дашчице, што затварају колица, и дно.{S} Попречне је ваљало преструг |
ужност на другу страну, и школе се опет затварају.{S} Тиме је решено и ово питање. —</p> </div> |
тварани сваки дан, кад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито вре |
{S} Овде просвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак с |
око подизања нове школске зграде, неће затварати школу, дахнули су душом и удвостручили снагу |
ивајући у радости, што им се школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако ле |
по, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, од како сам |
ака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је |
Из овога ходника водила су опет два али затворена: један у једно крило а други у друго и оба из |
ница је одавна скроз отворена и прозори затворени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И данас мно |
коро метар висине обојени су зидови још затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојене, п |
онаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и гибаницу и што |
После четврт сата Радиша рече Груји, да затвори прозоре, а мало после рече деци, да стану у ред |
одем, поднећу предлог, да вам се школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше као запањени.{S} Нико ни |
ити господину министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у др |
било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би се са |
изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га, она преко обичаја помилова Радишу руком п |
т не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду своју, и то |
и; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} |
бисте учинили, господин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као шт |
.{S} Погледајте у слова код змије!..{S} Затворите буквар и оставите га!..{S}Узмите таблице <pb |
ађите слова код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Затворите буквар, па нека га на клупи; извадите таблице |
гледајте у слова поред њих! — Доста.{S} Затворите буквар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку в |
е сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!.. |
но?....{S} Које је штампано?....{S} Сад затворите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у т |
место за њу, па вам министар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљк |
а смо приступили послу, и онда нам неће затворити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И кмет пристаде н |
мити и употребити.{S} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у кући и код оволик |
господин министар, он ће нам за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехот |
на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Х |
ци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу |
2"> <head>2.{S} Радишина школа какву је затекао</head> <p>Школа је изгледала овако.{S} Наоколо |
пустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућено и патријархално: задруге |
оранио, да доврши колица, те да их деца затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, како су се ста |
е је код сељака правило, да их сунце не затече у постељи, дотле је у варошана правило, да их су |
отле је у варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и га |
за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову |
просторијама велике загоричке школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи |
итао преко реда, које је које слово.{S} Затим је казао, да пишу још један ред, а он их је обила |
ће и они огледати да направе овако.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама |
е, те рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} И |
едложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да |
правити распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, заливати и тако даље{S} Но |
дуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капета |
hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста ка |
дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово крета |
зато их обавештавају; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им |
нога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их обавештавају; шкоди им и љутња, зато их не драж |
не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их |
имало нису бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих |
} Оне примењују науку у животу људском, зато су и корисније.{S} Моји ученици могу знати све нау |
или све, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није так |
ог кандидата него за опозицију.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати р |
ољи учитељ.</p> <pb n="146" /> <p>„Ето, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да |
да собом управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за |
хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али тако исто као з |
Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина |
диша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
тано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А кам |
добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу нек |
ена, али опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да их не испустите и не притиснете мно |
“ и спремио све што је требало за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с |
ила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само изви у страну и по |
слити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигама још једанпут о томе па једнога д |
је неписмен „народ“ не може да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Светозарове за екстре |
кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и немојте никад из шале ваше |
ода.{S} И нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших |
.{S} О, колико му је то сад требало!{S} Зато запита Грују, где могу добити једно бреме ржане сл |
еним, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет |
ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледала, да ту празнину код себе, у спрем |
и читаоницу и стрељачку дружину....{S} Зато им је рекао:</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици |
знања или из својих личних рачуна...{S} Зато је свако бесвесно трчање масе ризично, и често мањ |
ледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, да се не обрукам!... говорио је Р |
коју имам да извршим у овоме селу...{S} Зато да тражим учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме |
знамо оних <hi>тридесет слова</hi>.{S} Зато је најглавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам |
А то се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и |
но не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} А палилул |
и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се моли |
лог може имати и „супротно дејство“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде |
ј рат „за ослобођење и независност“.{S} Зато се предавања обуставише по свима школама у целој з |
авље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} |
росветио“ толико, колико Свети Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зовемо српск |
духовна храна исто је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n="182" /> одмерена и сварљ |
ласно само кад запамтите сва слова.{S} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запам |
ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је |
ти.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свакојаке даске, велике и м |
јала, те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет поранио |
} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче |
ештаченога, усиљенога и намештенога.{S} Зато су и деца њихова била не само здрава и вредна него |
ет и њега самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.< |
још горе трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате |
епознато, тамно или тајна за свагда.{S} Зато нема јасних представа и појмова, па отуда и мисли. |
ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која ј |
вали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја ура |
и имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по највећем сне |
упније, а хартија је и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасвим напустити.{S} А кад је набављ |
а.{S} Јер је у њих мањина паметнија.{S} Зато јо данас погрешно трчати за том простом већином.{S |
а је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао неки застирач у самоме ходнику.{S} За |
тати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потребу у ученика свој |
е желео да развије у својих ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, |
ма или тако звана либерална странка.{S} Зато се после рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А |
га опет не може бити права напретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу напредак, него га у много |
да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“ |
ега камена, о томе појма нису имала.{S} Зато једва дочекаше час поласка.{S} Понеше и будак, мот |
ици готово у свакој кући има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n="93" /> има гу |
о.{S} Ето до чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато |
им и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби |
да види и другу половину свога села.{S} Зато рече деци: „Данас нећемо учити у школи, него ћемо |
не може но што је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вре |
ве дакле зависи од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља школу своју, он мора |
суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање посла него и други пут.{ |
р у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од нов |
и срећу домаћу, особито у задругама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у ку |
а њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви жи |
ли наштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога и споразум, на најлепши, |
ки народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме |
раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још г |
дна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зи |
е.{S} А мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе његову градину испод ку |
шој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато |
уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче конаца, па |
амења па и ма каквога мањега терета.{S} Зато су загледивали сваку чивију и питали се у себи, да |
она позна, мора се почети од места.{S} Зато су и била она два излета, не само да Радиша види с |
је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, како ће воћке што више |
пасуља меџганика, више никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остају дуго у школи и да и |
о је природна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} Учити природу, из пр |
шевни и за телесни развитак човеков.{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост к |
дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне грабуље, а ученицима р |
других игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код |
спуста, а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени |
азна, него с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду |
кву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио више на цртање и из |
.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{ |
године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра. |
разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дн |
е да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не |
одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и вели |
е се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо |
ити или барем утврђивати предрасуде.{S} Зато му шаљиво и неодређено одговори: „На Земљи живе љу |
6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај |
је од људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша намисли, да учини један велики оглед.{S} Је |
пречих ствари од еврејске историје.{S} Зато је из старог завета узео само заповести божје, и т |
живу ограду најбоље после гледичије.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи |
ом не живи у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још |
поуздане.{S} Зато школа онакарађује.{S} Зато је природна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ва |
то је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао да набавља стручне књиге и листове и сам |
о, а шта да поправља или искорењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограничила само на по |
тамо и ове редове доле, испод слике.{S} Зато добро пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод |
е оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да погађате и погодите свак |
о умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцн |
да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него и да види како |
моћи, и умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, без живота и интереса, и стварај |
, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде да испишемо |
прекида рад на подизању нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да му поред Грује стави на распол |
прилике, особито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се изб |
пожелео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикивати једнога |
драслији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одвајала од других школа, тиме: |
иште пало на пољопривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да ш |
="401" /> нису могли да их задовоље.{S} Зато се увек јављала струја: да се место једнога или не |
што загоричани нису умели да калеме.{S} Зато је гледао, да свакога ученика обучи овој вештини и |
ну, и да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по неколико ископаних рупа, да би би |
да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доносити букваре и таблице, него |
аљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако углављена у дрво, а писаљка смота |
и мисли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато школа онакарађује.{S} Зато је природна памет бистр |
и.{S} И она нам слаби на све стране.{S} Зато се народност наша у тим крајевима не увећава, као |
, докле најпосле сасвим не претегне.{S} Зато и морам гледати да у почетку овога буде мање а оно |
а опанке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер прима много а троши ма |
/> њега и скорашње турске владавине.{S} Зато говораху, да све ово треба срушити и дати „народу“ |
годину дана него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви |
у, као оно Радиша пре четири године.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом искреношћу и простоду |
са сеоским совралуцима за заветине.{S} Зато се и цео овај ограђени простор зове „Порта“.{S} Шк |
ого допале као нове и посве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, у којој се радило са |
загоричких од конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унел |
ве.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из коша |
, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ <pb n="316" / |
ме Радишу и да одобре његове намере.{S} Зато му не само одобре да иде, него му даду и потребну |
а покрију крапучем од трешњеве коре.{S} Зато су се много и чудили овој сандучари и мислили су, |
ом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет прекопа дубље и изри |
ање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако мало парче платна па да г |
и, који спремају за поједине занате.{S} Зато ћете сад све то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам |
, и кад умете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите |
а</hi>.{S} Још само да их запамтите.{S} Зато, хајде испишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша |
дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви при |
што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину дана него најмањ |
углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши четвртасто, и на са |
, пун живота, поступности и мирноће.{S} Зато је опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</ |
алеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газ |
ћа могли и да калеме лањске саднице.{S} Зато је Радиша најпре показао свима, шта је главно код |
исто онако а писано мало другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађите после џамије и феса велик |
било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне |
агрејана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и |
е бити лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо министру војном, и овај не само да од |
ост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђака градио вел |
на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а |
што сами израђују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји |
киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него |
ање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим друговима, да оставе пос |
писаним се тешко ствара оно у глави.{S} Зато прво очигледност и очигледно стварање појмова о ко |
да га модеризира, усаврши, поправи.{S} Зато је у радионици школској, у столарству, прва већа н |
="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p |
да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите |
о најбоље, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота ископао леју пола метр |
запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавршено.{S} Њему само треба |
асте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље ва |
ће моћи с успехом на томе да поради.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У Министарству Просве |
уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах п |
ачи, имућнији, паметнији и вреднији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, ми морамо почет |
за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школској градини и неколико белих |
урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, како најпре да се дође до нове зг |
hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати! |
су све то они створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа |
па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилов |
и не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греше, него им помози да |
је још горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку задовољио и оним што је најпот |
ну школу и буду ових година као они.{S} Зато не само да није жалио труда, него је својски и с п |
адини школској или у слободној игри.{S} Зато су их <pb n="357" /> чешће изводили на игру и у по |
стити да греше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и н |
да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато ув |
знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога |
више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да почињемо од себе па да идемо да |
ри градину па ће земљиште поправити.{S} Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори кла |
дним законима, који се могу изучити.{S} Зато природне науке и јесу једине науке.{S} И душевне с |
нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше да му заг |
ен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито гаје за |
д до школе па се после враћала кући.{S} Зато изведе децу на један избрежак па их запита, где ко |
аправити и употребити у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направим, онако како посл |
о у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као ономад.{S} Јесте ли запам |
кне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те невоље, да им поп |
ка; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније о |
ету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин Министар замолио, да не учим само |
о му одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек, али се после |
и.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и премишљао о себи: где сам рођен, где с |
на којем се и огледа прави напредак.{S} Зато је Радиша сада радио овако и у својој школи.{S} А |
о превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате школи.{S} Онда се Радиша с |
ет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>це |
је стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> |
зовемо српски просветитељ и учитељ.{S} Зато и држимо његову икону по школама, и у свакој школи |
ље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забав |
ро морате слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да |
е, а до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте марили и тражили школу!</ |
показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је поз |
порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших негледаних или |
д других и назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после није много волео, нити се хвалио |
е после на хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по јед |
као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S |
је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направи од круте хартије један равностран т |
посао, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да м |
је руковање пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од министра војнога некол |
диша био одабрао и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, ш |
рате добро да запамтите свако слово.{S} Зато опет извадите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова |
тога живота је највеће доброчинство.{S} Зато нимало не треба да жалим, што нисам отишао на друг |
да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за песак?{S} Многа деца п |
сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да пам |
још из детињства доста и поборавио.{S} Зато га је сад и интересовало све, све.{S} Највише му ј |
дрво у Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало случајева, да пред многим кућама, ако не |
жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте |
кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима к |
о све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде |
а кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао |
школу онолико колико их је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и до продужне школе |
, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато му предмети нису ишли подвојени, него заједно, и з |
добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку код себе сматрајте за поправку и на |
S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем речи, или вер |
ваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстите се и реците:{S} Боже, |
ту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II разред у III а Даница |
за школу није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати равну, хоризонталну површину |
лично, али је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, |
о, да загоричани напредују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосни |
у природи и познавали су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а |
пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопису и позив |
није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буква |
е имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајстора па му је <pb n="254" /> |
сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила се, и н |
лом свету место ње употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да п |
пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што не могу да |
Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} |
човеку од постања света па до данас.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај мрак с очију, ко |
, те варају све, особито прост свет.{S} Зато их после кажњавају, што лажу, клеветају и грде људ |
х навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често и остајао код њих у разгов |
допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му |
се после мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} |
е био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, а он се с остал |
ши и душа најпримљивија у детињству.{S} Зато и остаје човеку за цео живот оно, што научи у доба |
ди.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> |
.{S} Цивилизација се оснива на раду.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само потпомаже рад и умешн |
га све школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове |
и ономе <pb n="369" /> коме требају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупити на једно место |
, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих р |
е родну земљу, а равнице затрпавају.{S} Зато нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваљ |
апредују, него сиромаше и пропадају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче |
ће <pb n="236" /> после да рачунају.{S} Зато им је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, |
ају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварили судницу а начинили шк |
цу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Само не треба мн |
ло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленило до самога корита њихова |
ладаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом правцу, па га с |
и на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој |
о људи почну онако често и довршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан поч |
ад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље договори са својим великим |
падало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше долазак свештеников у велике посте, |
творена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p> |
еља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите прекосутра.{S |
аброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него |
но пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На таблици на једн |
а његови сељаци не приме ову новину.{S} Зато смисли, да точак остави без окова, пошто је од твр |
; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато стаде мислити, шта да ради? „Ја треба да направим |
само пренесени из градине у градину.{S} Зато је одмах поручио неколико тих из Чешке, а после по |
шту корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ствари и општа корис |
коли но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и од стране с |
што ће јој толико требати у животу.{S} Зато се старао, да још у току ове године набави најпреб |
је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се |
и позивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишини су ученици у прв |
се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испустите и да не седнете |
знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мене господин министар пратио овамо, да вам б |
олико ће они добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о томе па да види |
већи највећи <hi>српски</hi> светац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, пом |
. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</h |
он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварати капиј |
т’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него н |
>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршениј |
их није било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опажал |
те уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, д |
S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И |
на.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и употребљавају ра |
примитивно, необрађено, неусавршено, па зато и неонакарађено и неизопачено него све здраво и пр |
ј вароши тада нису имали много посла па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да |
ствовао и тражио своје право.{S} Радиша зато нареди, да скувају слаба теја па да засладе и да м |
га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, а |
детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескакати |
ње, да је загоричко воће најбоље, па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и њего |
ењем и трошењем ускоро понестати; па је зато желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрже поди |
е још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па |
d>3. У „пансионату“</head> <p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дањ |
у сваке реченице после тачке.{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и зашто се она пише; |
S} Па ипак, никад није рекао, да женске зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање било: да |
се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол’те господине! |
и послушност према старијему, те су се зато и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет још ви |
а Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо родио Исус Х |
и, да је она „у благословеном стању“, и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и |
благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога треба да се одморите и да што више научите |
а не одобри то неправедно дело руско, и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири о |
товања и ономе што је опште, државно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и |
ти нису ишли подвојени, него заједно, и зато је изостало много што шта, чега је у „програмима“ |
равао, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{ |
ране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што |
ега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{ |
вет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сир |
оже најбоље да управља целим народом: и зато се пожелело, да уз тога једнога или место њега буд |
ао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем....</p> </div> <div type="chapter" xml |
ојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала неправедна а сваки би |
Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, него |
апут више оних других, немајстора.{S} И зато је посао напредовао необично живо.{S} До саме „цок |
да и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има |
те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> праведан и што је народу |
а ни чиновника писмених није било.{S} И зато су прве наше школе отворене само за чиновнике.{S} |
година, ђаци преводе у старији разред и зато захваљују свемогућем и милостивом Богу, што им је |
џбина, којима се често још горе трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине |
} Оне највише опевају поједине јунаке и зато се и зову <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има сав |
не само зато, што су им корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често п |
реко њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не б |
и нову школу.{S} Петров дан су одредили зато, што је то школски дан, кад се завршује школска го |
сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S |
сити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње и на каме |
— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрену Радиши и |
па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га пре |
што идеш њиховим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су то моји пријатељи, па им идем и на радост |
, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Бож |
молитви казао, само га ти ниси разумео зато, што је говорио оним црквеним језиком.{S} Јесте; т |
р.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је |
<hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у п |
чни рад зими није могао да предаје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n="202" /> да каж |
} А прави људи пазе и животиње, не само зато, што су им корисне, него и зато, што и оне имају д |
књигама има, а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи |
врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико камење може тако да се н |
чкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, |
ише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} Зат |
ар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржав |
лу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео свет, дошао до највиших наука и добио ч |
и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има добру: здраву, ситу, одевену, чисту, мирн |
е привредним пословима општинским; попу зато, што су сви побожни, а нису сујеверни....</p> </di |
и, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико трошка и направили оволи |
ену, чисту, мирну и уљуђену децу; кмету зато, што нема парница и кривица, него све време посвећ |
е владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њих од |
много мртвила...</p> <pb n="392" /> <p>Зато се мора радити на поправци њиховој: мора се настав |
и зато, што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често причао о домаћину, који мора да води б |
и васпитању његовога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што видесмо, још првих дана од ученика нап |
а школским била сасвим довршена.</p> <p>Зато што је ова необична гимнастика с ручним радом за в |
сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста свој деци за руч |
ом у рукама просвећеније мањине.</p> <p>Зато је боље, не трчати толико за „временом“, него и ту |
наше просвећености и умешности.</p> <p>Зато, ако видиш каквога несташка, који ником не да мира |
убрзамо неки процес, ми грешимо.</p> <p>Зато опет полако и пажљиво, с природом и за природом.{S |
бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте м |
ашто сте се прекрстили?.. (Један рече: „Зато, што тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се |
, овај му је одговорио овако значајно: „Зато, драги мој пријатељу, ми имамо два јака разлога: п |
настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: |
може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више школа да подигн |
штета, и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да р |
ете сад све то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам ва |
г тога не пусти какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној |
земљама и крајевима, где се шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муче без воде, и к |
.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затреба и колико ће требати.</p> <p>„Боже помози!“ узви |
или се, да можете добити колико вам год затреба за мајсторе, за столарски рад и друге потребе.{ |
мо им још људи.{S} Даћемо им што им год затреба...</p> <p>Радиша и Миљко захвалише јуначним мла |
ко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и њег |
на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искати на поклон.{S} А идеа |
што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће из штедионице, па ће после отплаћивати; |
кић за разбијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер т |
наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо им ш |
„мајстор“ иструже онолико комада колико затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на мест |
а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи јапије; а план ћу направити ја, да не |
адишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се з |
ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво к |
е, под појасом, као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, |
запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да затрпа све рупе, те да се двориште изравна и да се нигд |
рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пре |
и стрмени односе родну земљу, а равнице затрпавају.{S} Зато нарочито висови или врхови брда и ј |
ша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире двориште.{S} Каза им и |
на, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам р |
то би предложен „млађи човек“, који ће „затуцане“ загоричане да преведе у „народну партију“.{S} |
, поче капетан мало ниже.</p> <p>Радиша заћута.{S} Капетану се учини да га је победио па продуж |
д којим се савијала.{S} Најпосле су сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође. |
мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, докле Радован не прекиде ћутање и поче овако: |
та сад да радимо?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казнио ни |
јутро, момци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њега.{S} Радиша онда пр |
изучит’ књигу“.</p> <pb n="8" /> <p>Сви заћуташе и тиме готово примише ово Јоксимово извињење и |
оздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузевши своје место иза стола, поче овако:</p> <p>— Км |
јновији и најсавршенији, и радионица је заузела скоро цео други стан, и пространа загоричка шко |
редни младићи а моји добри старији ђаци заузели, те су не само научили у школи како се то ради, |
у.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ заузима око своје школе, и да је то за једно сиромашно |
ти и на имањима, јер је свако тежило да заузме правилну четвороугаону форму.</p> <p>Крсманова к |
ле да заграде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потр |
<p>Још пре испита у једној шетњи Даница заустави Радишу и с неким жаром у лицу запита га:</p> < |
ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су се и на побусаној страни више школе и чуд |
и ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зат |
а гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њој; и слушао је шта мајка прича, али су |
и благостању нашега народа уопште: онда захвала за то припада у првом реду племенитој Задужбини |
али су ове Радишине речи најпажљивије и захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац Ра |
</p> <p>Посвећује овај свој рад</p> <p>Захвалан ти</p> <p>Писац</p> </div> <pb n="4" /> </fron |
голем респект према Радиши и тежак дуг захвале према оваком раднику, не знајући како да га иск |
ветнику и добротвору нису осећали много захвале...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу припада опет њему.{S} Али то нико |
S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овога свет |
на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није гладан и да жели да распакуј |
није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше то |
кијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле рече: „Ти |
и дебљину зидова.{S} Радиша се срдачно захвали, и кад је сутрадан дошао за план, он опет запит |
олитику.{S} И пукој случајности имам да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда |
бок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо |
равио ни добре загоричане.{S} И њима је захвалио на труду око нове школе и казао је, да им је м |
одабрао и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их је |
отпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на преданом и правилном р |
> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибележише је.</ |
им год затреба...</p> <p>Радиша и Миљко захвалише јуначним младићима на овакој готовости и у да |
је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални били Радиши, што их је извео из неприлике и од |
школине и ђака својих, изјавим срдачну захвалност. (Окреће се кмету Миљку, прилази к њему, хва |
ражену количину муниције, него изјави и захвалу Радиши за овај поступак његов.{S} И за кратко в |
исмо сами ја и господин“.{S} Миладин се захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не |
.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао, т |
ала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не |
ео, колико му треба „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу што је некад слушао старије, те га ј |
ушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљивао овој земљи, која га је довела у овако повољн |
а, ђаци преводе у старији разред и зато захваљују свемогућем и милостивом Богу, што им је дао з |
корне навраћали у покорност.{S} А сада, захваљујући напретку, батине беху укинуте, на радост мн |
ицима његовим у владању и животу.{S} И, захваљујући неизмерној безазлености и простодушности де |
живи, зову српске земље и зна се докле захватају; и по свима њима нама је милије да путујемо н |
ља постарати, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и све с |
ахвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} Чекајући он се наслушао таквих грдња и такв |
свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} Че |
је било само толико пролаза, колико је захватила нова калдрма испод тротоара; а Радиша је хтео |
ду, и долина у којој је загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући |
, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша школи само с неколицин |
ко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је загоричка школа захлади.{S} |
и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеју:</p> <quote> <l>Из |
Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из целе гомиле. </p> <p>— Е, |
е добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ био то, да ли га |
и већега доброчинства од овога!{S} Нема зацело.{S} И живот је највеће добро, а потпомагање тога |
ампано слово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а станови у крилима.{S} Станови имају по три со |
" xml:id="SRP19102_C3.14"> <head>14.{S} Зачетак школе за одрасле</head> <p>Осванула је Недеља.{ |
први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке бил |
школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати добро семе и што никне заливати, пл |
љом и празницима, и велики су се почели зачикавати с малима, који ће пре да изучи „писму“.{S} М |
а душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну храну, исто онако као и за ону за тел |
Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша највише у |
варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила |
с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу зачињену кајмаком и јајима, онда пасуљ са сланином и па |
и сваку ситницу на школи.{S} Прво их је зачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S} Једа |
и колико јој се обрадовао, толико га је зачудило, да само једно тестере ради.{S} Одмах је призв |
ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им је казао, како тамо људи саде шуму.{S} |
земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не пом |
прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после неколико недеља из ових чаурак |
да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ Па тако, ре |
дрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! <pb n |
нате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у Радишу, па се мајки оте простодушн |
дите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, м |
е сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога |
жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, него сте још |
иља пратиле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очи |
а стружници, њима се чинило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити! |
че да се стишава па сад запита немирка, зашто им је сметао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече |
А кад је питао једнога старога учитеља, зашто је то, овај му је одговорио овако значајно: „Зато |
а небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{ |
младе пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а она добродушно одговори: „А да због бе |
упознавања с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе |
амо ова:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашто сте ме звали?</p> <p>Капетан опет дрекну:</p> <p> |
то, како стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њ |
де, и сазнати откуда је то, како стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунце помрачује и Месец |
току!..{S} Прекрстите се!.{S} Знате ли, зашто сте се прекрстили?.. (Један рече: „Зато, што тамо |
ку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у Рад |
се овим детаљним питањима може и одати, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла |
примају.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а |
дмах је призвао сопственика и питао га: зашто не намести неколико тестера напоредо, па цео труп |
т разговора у селу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су |
S} Стаде се Радиша чудити овоме позиву: зашто га капетан зове, и зашто је ово <pb n="332" /> „о |
едеље упитали су велики ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, |
ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта господина Радишу, кад човек ни |
е нећемо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је овако власт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, |
кови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачка?..{S} Погледајте |
да је црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко ч |
те евењку!{S} Откините које зрно!...{S} Зашто не може?...{S} Колико гроздова има?...{S} А може |
жете ли да се посечете тим ножем?...{S} Зашто не можете?...{S} Које му је дршка?...{S} А које м |
да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте у слова поред ашова!.{S} |
да се женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо |
} Уста?..{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код коња.{S} Какво је |
ру?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Докле је остао? |
а је после био?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо његову икону по школама?{S} Зашто се посве |
А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S |
тили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одг |
ашто држимо његову икону по школама?{S} Зашто се посветио?..{S} Шта се прича у оној песми, што |
у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледао?...{S} Овак |
стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — |
— А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака |
и да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — |
е обично. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, ко |
.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку к |
а слободно ни у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледа |
ароду.{S} Колико је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све |
чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi>! |
а се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала!.. |
рова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у |
="19" /> створио из ничега.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да п |
!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — |
го не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко |
S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и јо |
S} Тако сташе намештати и други ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одгово |
југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава отиш |
да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господ |
али није могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекопавају, па рече: „Ево ја покварих, госпо |
овоме позиву: зашто га капетан зове, и зашто је ово <pb n="332" /> „одмах“ подвучено и то још |
ила свет, кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не зн |
је зато требало да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на |
гради нагиб, како се углављује камење и зашто се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише |
има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и |
да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу |
} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слагале |
нчицу“, тражили велика слова и казивали зашто је где написано.</p> <p>Код „Читанчице“ најпре је |
ањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „ |
етан опет дрекну:</p> <p>— Сад ћеш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?</p> < |
> <p>— Сад ћеш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао сам, госпо |
народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, |
па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим ученицима требало плетарство. |
су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на вратима и учи |
с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: што је погрешно извештена.{S} Но де сад да попра |
а је преселило, те му је остало само да збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи сво |
:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш с |
е кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо |
ругих села није било.{S} И та је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи сеча шума и ус |
полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву побожну молитву, а гласићи ђачки |
ицај културни на село.{S} И Станојка је збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је пала |
г кабадахија засео српски.“ Јер, ово је збиља неки кабадахија.{S} И док се сећао оне финоће и у |
d>10.{S} Прва шетња с децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су |
рудити како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и сувише испољио своје добро |
ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, дру |
штедњак), које се показало и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа троши двапут |
енцију како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција увећавала |
учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они почеше дубље |
о се, како тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара наклоности к раду.{S} Интересовал |
и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита и за |
S} Тако је градина школска сада постала збирка свега онога, што има у Загорици.{S} Сада су сви |
намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотребнијих закона, као и књиге загоричке ште |
акше, и до краја године имали су читаву збирку израђених предмета с обележеним именом онога, ко |
ижницу; и тако је саставио најпотпунију збирку, из које су редовно деца узимала на читање, особ |
вратили и Радиша и његови ученици много зближенији него и из оне прве; јер је Радиша много боље |
нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо је више |
ња чела морао да проучава све о челама; због гајења свилених буба све о свиленој буби; због гај |
г живинарника све о домаћим животињама; због градине школске све о поврћу, градинарству и воћар |
јења свилених буба све о свиленој буби; због гајења живине и угледног живинарника све о домаћим |
у киселили и пили место киселе воде.{S} Због краве је набавио и детелине и посејао је у једном |
е о поврћу, градинарству и воћарству; а због предавања онима одраслима и о осталим врстама дома |
чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. <p |
за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због кованлука и гајења чела морао да проучава све о че |
гови сељаци згранули и побојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S} Шт |
ада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећних избора и ћораве пол |
да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, д |
дангубим; а данас сам морао долазити и због плате, па уједно.... рече Радиша.</p> <p>— Дакле п |
да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао дневни рад, него су и |
ан.{S} И немојте никад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачува |
и су убрзали свој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике |
увек лепше сија.{S} А после ове радости због останка и заједничког рада долази и још једна нова |
езу с њима и по свршетку школе, особито због набавке семења разнога, алата, машина и књига пољо |
зет је зими и Четвртак за њих, нарочито због радова у радионици.{S} Они су сами опажали све виш |
и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу буб |
и рече: „Хвала, господине капетане!{S} Збогом!“ и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву |
себи овако:{S} Збогом уређена земљо!{S} Збогом срећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много |
душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом уређена земљо!{S} Збогом срећни и напредни народ |
и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом |
у руку све старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се о |
оме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> </div> </div> <pb n="56" /> <div |
лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па онда да их пус |
, и сви су прилазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратко време никога више није било у двор |
што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S} У здрављу и са срећом да <hi>останеш</ |
пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И по |
ође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему бил |
и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или општинске суднице, и са |
ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или |
лити кога да нађе, да преко њега сазове збор у Загорици.{S} Механџије <pb n="347" /> нема, дућа |
расположење, да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени дан до |
S} И тиме се заврши овај први политички збор у Загорици.</p> <p>Кад се „збор“ разишао, упита Ми |
еници Радишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему го |
идите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</title>“).{S} О свима о |
ац Савин подигао.“ (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</title>“.{S} Чита лаган |
литички збор у Загорици.</p> <p>Кад се „збор“ разишао, упита Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти се |
проповедаху: „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.</p> <p>Либе |
рове и тражи „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и |
ити.</p> <p>Чули сте да помињу „слободу збора и договора“, „слободу штампе“ и „самоуправу“.{S} |
кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хт |
е ваља, господине; само слушам шта људи зборе! рече одлучно газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би ме |
чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} Учитељ са |
, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} И сви му то мн |
шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</title>“).{S} О свима овим м |
вин подигао.“ (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</title>“.{S} Чита лагано и с |
се и обрадова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли истину, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, |
} На све стране народ се сада скупља на зборове и тражи „слободу штампе“, „слободу збора и дого |
е пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут н |
је она слушала само добро да се прича, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд колега тако |
д крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори, него |
>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „ |
n="262" /> <p>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено као |
јеване слободе!..</p> <p>Сад се капетан збуни па запита, тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите В |
снег, прострто да се суши, он се толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јун |
Даница зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као св |
е него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су с |
она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и р |
мирнога и озбиљнога, али очевидно мало збуњенога Радишу, о којем је она слушала само добро да |
и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! |
з ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, а |
Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њо |
86" /> упаковано.{S} Њихове су калемаре звала и околна села, да им калеме; њихове су кошнице пр |
<p>— Молим Вас, господине, зашто сте ме звали?</p> <p>Капетан опет дрекну:</p> <p>— Сад ћеш чут |
дрекну:</p> <p>— Сад ћеш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао |
Јован Ристић са својим људима или тако звана либерална странка.{S} Зато се после рата за сав н |
о понашање много више пази него на тако зване „науке“ или научне предмете.{S} Интересовало га ј |
>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све тако зване наставе, свега образовања и васпитања.</p> <p>На |
.{S} Интересовале су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и |
, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинске послове, за које им је плаћано, те ј |
овно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха још мање.{ |
власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив само потврђујеш |
<hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао у Св |
Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је |
ања имао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Стева |
е Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пу |
лена, дателни јелену, винителни јелена, звателни јелене и творителни јеленом; вишеброј: имените |
и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S |
чење“.{S} У једној малој књижици што се зваше „Земљопис“ беху пописана сва имена река, планина |
ла напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи |
нутку!...</p> <p>С овом кукњавом што се зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустил |
У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима |
и, цртала су: сунце, месец, млад месец, звезде и крстове.{S} Најпосле им је показала, како се т |
те?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све с |
етнуше и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају м |
и су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у |
о.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљ |
ни њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како стоји, зашто залаз |
а испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је бил |
ове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов црквењак или |
</hi>.{S} Нађите јој врата!..{S} Нађите звонару!..{S} По чему одмах може да се позна, да ово ни |
могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у н |
<pb n="16" /> <p>Мало после чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло се не само по целој ва |
ици него и по околини.{S} То је школско звоно, и оно казује да је време, да ђаци полазе у школу |
чиновника просвећених земаља европских, звонце зазвони у капетановој канцеларији и пандур уђе к |
у се разговарали докле год није ударило звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он |
d>2. О школи</head> <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећује, школа отвара |
р, направи лепо игралиште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за игр |
b n="198" /> на оно више.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа да одговоре.{S} Радиша онда |
ој варошици.{S} Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немај |
добро дете.{S} Сад почеше поново да се згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда ре |
увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо доживет’ ника |
д старије књиге, само ако му се учинила згодна по садржини.{S} Читали су и лепше популарне исто |
еху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, песка и камења па и ма |
су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали све врсте |
јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде велика |
привреди.{S} Истина, онда не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљиво при |
гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средство за буђење националне свести и љубави пр |
боље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> <p>Миљко слеже раменим |
астику су служили радови у градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" /> и |
S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, |
рочитих часова.{S} Све ово иде узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу за |
земља.{S} Ваљало је дакле показивати им згодном приликом врсте камења и врсте земље, кад се на |
али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може ку |
т’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он |
ме се гвозденом огњишту свако јело може зготовити боље него поред огња, и свако тесто умесити и |
е неки нож преко срца.{S} Па онога часа зграби дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати и но |
одавно довршена а данас и освећена нова зграда школска у Загорици са два одељења.</p> <p>Тако ј |
ја по томе, што је у њој подигнута нова зграда.</p> <p>Припремни су радови били приведени крају |
е није примао, прво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време би |
лан: како да се постави или окрене нова зграда и са којим и колико одаја или одељења да буде.{S |
поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и покривена црепом.{S} Негде је опет на с |
се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то време долазио је |
е, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не стане много и да је за десет година исплатимо |
прво узео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, <pb n="222" /> ко |
ба излазила у двориште.{S} Тако је цела зграда личила на штампано слово п.{S} Учионице су дакле |
кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране и са свима одељењима и угл |
пезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је требало решавати: да ли |
о своје замисли.{S} Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно пространо двориште.{S} |
но пространо двориште.{S} Треба да буде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана са по три |
Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико просторија, колико ће врата да треба, |
њима.{S} Тако су знали не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да |
ан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила се, и нужник иско |
нео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали |
ућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да |
је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша је још умолио кме |
е да кроје и кровове на кућама и разним зградама.{S} И све то млади загоричани почињу да граде |
ога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду лив |
мо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...</p> </div> <div type="chapter" |
ова, школа не затвара до довршења нове зграде.</p> <p>Понизан</p> <p>Радиша Здравковић</p> <p> |
P19102_C9.4"> <head>4.{S} Освећење нове зграде</head> <p>На Петров дан завршена је школска годи |
мислити, како најпре да се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} Код се |
учионицу и како радови на подизању нове зграде живо напредују, то ми је част умолити господина |
право, кад му је говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне |
сами граде те и да своје домове и друге зграде зидају од камена и цигле, и покривају ћерамидом. |
дузете радове око подизања нове школске зграде, неће затварати школу, дахнули су душом и удвост |
музеји и разне друге државне и приватне зграде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У т |
одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде школске, простране учионице, видне и суве, са до |
праве.{S} Цртали су и планове за куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и израчунавал |
село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и добре, |
олна села не само да граде клупе него и зграде школске подижу по <pb n="390" /> угледу на моју, |
ема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да о |
ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још талп |
м, као зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још талпаре, склепане привремено од судни |
p> <p>Кад је овако утврдио главни нацрт зграде и величину појединих одељења, онда је видео, кол |
живот.</p> <p>За све ово време на новој згради отварани су прозори сваки пут кад је суво време, |
9102_C7.6"> <head>6.{S} Радови на новој згради</head> <p>Одавно се издиже велика гомила песка у |
служитеља.</p> <p>Радиша је сад у новој згради стао премишљати, шта му треба за идућу годину и |
и и учионицу саму, па онда зађе по свој згради, те покропи сва одељења редом па и кућу у двориш |
у, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој згради отварани сваки дан, кад је лепо време, и затвара |
ислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рат |
истарство, да је село направило план за зграду с две учионице, за два одељења и два стана за уч |
равну, хоризонталну површину његову за зграду.{S} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Према свему |
свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, са својом женом и децом, а заје |
оље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала |
таблу, па јавите министарству да имате зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку свима се |
а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као ш |
мах први и отпочео из почетка, те сам и зграду направио какву сам желео; а људима нисам много г |
а</head> <p>Док су они овако разгледали зграду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да |
сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду, за семе, из којега ваља да никне и да се разгра |
и!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној |
брена привремено, док не подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин министа |
сад, браћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не треба да рушимо ову стару, која је родила |
као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} |
учак, кад дођем да вам прегледам готову зграду...“</p> <p>Радиша, блажен што му је и овај посао |
де год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим |
е то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> <p>Прво је пазио на <hi>чистоту</hi> и <hi> |
и и малтерисали а други радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у |
сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, каква ће нам после требати увек, а не после дес |
{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову кућу.{S} То је за све, а н |
би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да Бог због тога не пусти какву мо |
више трошити толика дрва па се опет не згрејати, него морамо учинити оно, што је учинио и друг |
ште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Него да граде п |
д школе имају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда |
те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ И молитва му је потицала са дн |
н за сваку грађевину и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и |
у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово |
и обрнуто.</p> <p>На првом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да се то здравље |
нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој к |
.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове после |
овеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете |
ише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и природна, и како на свако пита |
добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: видео сам је неколико |
чјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него је редовно и свршавало школу онолико колик |
ужило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и успе |
ра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, |
ове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господине; тече управ испод црквишта.{S} А з |
.{S} Зато су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што је осваја |
за, да је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива, досетљива, весела |
ак човеков.{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да је здравље увек н |
иве, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Богу, г |
ам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо на |
о:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо своју науку! |
о:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо своју науку!.. |
о:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо науку! |
ците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо науку!...“</p> |
емо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S |
којима не само болни траже окрепљења и здрави освежења, него и матере с малом децом у хладу и |
воту одржао, те су им се вратили живи и здрави...</p> </div> </div> <pb n="248" /> <div type="g |
/p> <p>И Груја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њ |
ђени више него у нас: телом развијени и здрави; знањем богатији, а, писменошћу оспособљени, кад |
регледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је на ре |
и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао и нап |
„И толико није потребно, деда, кад смо здрави.{S} Лекари данас доказују, да човек не мора да п |
Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша даље. |
ара, чатмара и кровињара, него су оне и здравије.{S} Погледајте само, око себе, како се лепо бе |
љи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n="309" /> много мање умире; а што људи |
уме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила се и разговарала слободно са свима, као да ниј |
ог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом |
цом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пи |
ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад из |
овереног ми среза учитељ је неки Радиша Здравковић са својом женом Даницом такође учитељицом у |
> <p>6/10—18..{S} Понизан</p> <p>Радиша Здравковић“</p> </quote> <p>После два дана Радиши је са |
ве зграде.</p> <p>Понизан</p> <p>Радиша Здравковић</p> <p>учитељ</p> <p>10 Августа 1875</p> <p> |
И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости у кући, те је то потпомагало и успехе |
и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</p> <p>Судница је још она стара, али је пуна к |
све у Радишиној кући највише било лепа здравља и љубави једнога према другоме.{S} Све је ту би |
моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега највеће |
а куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала ње |
е.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у н |
тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, чувања његова и отклањања онога што га убија.{ |
пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, господине; |
а како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па к |
огућем и милостивом Богу, што им је дао здравља да изврше један део посла, за који су и пошли у |
ој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колик |
даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе савладати |
и и столарски посао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу на |
овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зато хајде д |
не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише очи, као |
ко:{S} Ево посла доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} |
оле.{S} Преправили смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добр |
ма! одговарале су оне обично. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} С |
ело се радосније и срећније но икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не |
p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом све напредује...</ |
највише о томе и причати, како се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи |
вде у школи учити и о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите |
иша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а к |
е слушају за друге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да г |
а, јер је доказано, да је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки таван, да с |
ишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ или к |
не даљне, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, и за међусобну дружбу и познанство, и за |
рађевинама, какве су најбоље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју |
ого урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан рад или промишљен |
<p>Али је поред купања, које је само за здравље, Радиша желео да развије и једну вештину, а то |
о је необично много учинило, не само за здравље њихово, јер су рукотворине вунене топлије од па |
{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, да нико болестан не може ићи у школ |
.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> <p>Радиша је за |
у не само на зидарску технику него и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике пока |
.{S} Треће, у њих се много више пази на здравље појединаца: на храну, одело, угодбе у стану и у |
исање, женски рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва дочекала, да после и о |
е Рождество Христово, да нам осванеш на здравље и на обрадовање!{S} Свети Стеване, свето Богоја |
драва.{S} И народна мудрост каже, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће и не у |
то и јесте најглавније, јер знате да је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни онога д |
да ћете од сад порадити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и прича |
ивоту и умереношћу у свему очувао своје здравље и снагу своју, те још дуже може „делати у виног |
ност.{S} Пре свега све је учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре з |
шега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умети не само сами да се чувате < |
ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад з |
уде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо л |
долазе, како се шире, како убијају наше здравље па и сам живот, како се од њих чува и како се л |
а на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право имамо што му се молимо и шт |
е има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у ј |
} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће до |
ало га је, како се на телесно кретање и здравље, на певање, цртање и лепо писање и лепо понашањ |
нису куће, грађене и угађане за живот и здравље, него избе, у које смо се крили од Турака и беж |
лавно је тежиште пало на пољопривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику па |
} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, привреда и ручни рад, особито по |
и: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни овде!...{S} Он |
зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако како велиш!“ ре |
је у загоричкој школи најглавније било здравље и физички развитак у деце, па онда уљудност и п |
о доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети не |
правилном раду и пожелео им само добро здравље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, |
род, и ваља се само постарати, да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прилике још в |
и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку за с |
јстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још више |
ше.{S} Лекари им предају како да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или д |
ја, не могу развијати како ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и за душевни и за телесни разви |
диша му <pb n="131" /> благо одговори: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ |
сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ев |
а оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али |
ве чинило, да се Радиша могао похвалити здрављем у својој школи.{S} Целе ове године ниједан <pb |
а опет здраво дођемо и у <pb n="189" /> здрављу продужимо учење“ на крају дневног учења.{S} И ч |
много доприносило здрављу ученичком.{S} Здрављу је њиховом извесно доприносило много и то, што |
тању и самој игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љубав <pb n="48" /> свему.{S} Деца расту сас |
оиста и на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном напретку њихо |
и и успехом.{S} Најпре се то опажало на здрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва здрав |
" /> кржља, и, место радости у животу и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема л |
поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На другом месту, ово ј |
у њој и славите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од сво |
ниверзитету.{S} И свуда озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе за шта је |
е био: читање корисних књига, особито о здрављу и пољопривреди.{S} Истина, онда не беше много з |
осте лети, те је и то много доприносило здрављу ученичком.{S} Здрављу је њиховом извесно доприн |
м.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S} У здрављу и са срећом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе |
и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по Ве |
, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радова |
моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђе |
и неонакарађено и неизопачено него све здраво и природно.{S} Ево остварене жеље Русовљеве: да |
каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се |
а он четврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту околину и тако даље.{S} А Даница је све |
а кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радиш |
nte</foreign>“.{S} И све што оста, било здраво или начето, врати се својој кући; само они, који |
ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећи ова |
а и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n="189" /> здрављу продужимо учењ |
не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, развијајући се телесно и васпитајући |
туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, будна, |
и попу!{S} Учитељу зато, што има добру: здраву, ситу, одевену, чисту, мирну и уљуђену децу; кме |
Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао, да се састају у школи, |
год опазио код деце немар, расејаност и зевање, напуштао је тај посао и прелазио на други; а др |
загоричани купују само ове ствари: со, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а про |
го кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледано |
га, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p>К |
тала, превртала и закукала: „Моја руко, зелена јабуко, где си расла, где си устргнута!{S} А рас |
ни стопе залудне земље, него је све или зелена ливада, или родна њива, или густа шума.{S} Више |
а хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава |
ад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у д |
д наоколо од леја поред Томинога плота, зелениле густе младице потоње живе ограде, која ће уско |
се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленило до самога корита њихова, а у кориту увек бистр |
} И већ прве године земљиште се покрило зеленилом.{S} Друге и треће године многи су хтели да ко |
убу Дамњанову: „Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, да он жали свога господ |
трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитала љубу Дамњанову: „Што нам вриш |
чи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{ |
оказивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као и с |
е, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег |
и јагањаца, својих коза и јарића, свога зељова, својих другова, своје мајке и сестара својих, п |
бре из кошара, од стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви можете трпати тога ђубрета колико хо |
.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толиком прекопава |
, коју је виђао у чиновника просвећених земаља европских, звонце зазвони у капетановој канцелар |
ште и причаше, да је некад, пре турског земана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у сел |
итку, онако како се мењала кућа њихова, Земља и њена површина, у своме предугом развијању, које |
и, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, иже, и, како, људи, мислете“ и тако даље само их |
удене дршка и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, ка |
погледа: време лепо, посла није много; земља нема да се откопава нигде, него још негде мало да |
рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ак |
ј, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца! |
>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није |
обично ђубре може помоћи песак и друга земља.{S} У тих народа има фабрика и читавих трговина с |
ет на којој је страни који народ и која земља.{S} А на крају године покушавао је да ово и нацрт |
у душицу занимало, кад је чуо, да свака земља мора имати извесних састојака у себи па да добро |
е патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је увек било или пр |
да је готово сама <pb n="313" /> кречна земља, с мало песка или силиката, још мање смонице или |
епога и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, |
као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране |
градимо.{S} Најпре да гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; как |
одужен је ономадашњи посао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се |
земну површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не |
о даље.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да бу |
ја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке |
грађевином својом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева св |
напредује; а кад куће напредују, онда и земља напредује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
дне исте материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку ду |
ала мало познају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им згодном прилико |
у своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови наших старих, то су гробови н |
селу, како се поправља, ђубри или гноји земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити |
а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турска, спахиска, само су |
адне као цигла и камен, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике |
обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пус |
а остане сад <hi>његово</hi>.{S} И тако земља: њиве, ливаде, куће и окућиште, виногради и воћња |
д своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општински и машинама, кмет рече, да он не би |
лико грађење буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да |
таријег ђака,“ који ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лек |
ама је милије да путујемо него по туђим земљама.{S} Јер свуда чујемо српски говор: свуда су име |
{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим затре и како се |
, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквога мањега терета.{S} |
а требало више од девет година па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближно моћи д |
езгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да |
огих, варошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А |
(кревете) и подигли и велике и мале са земље, изградили лепе кашике, <pb n="363" /> сланике, в |
да намести, како постеље да подигне са земље, како да их намешта, како собу да пере и држи чис |
направити, а и треба да се подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако |
, да кмет Миљко први подигне постељу са земље и начини кревет, да не једу из некалајисаних бака |
толико народа пропало и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљад |
мере, колико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и |
себице, него једна општа, али висока од земље на даскама, са сламом и лепом чистом шареницом ил |
ајтачније могу да измере, колико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а |
ве стране доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље |
, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Истина то још не беху модерне постеље (кревет |
ове нове столице и постеље подигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да |
е намести.{S} И колевке су подигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало другојаче и много се чисти |
смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а |
Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требал |
да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао један човек с колима |
паметне и вредне домаћине и грађане ове земље него и праве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од |
Историји</head> <p>Без познавања своје земље не може се познати ни свој народ ни знаменити дог |
уди ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општински и |
ма како се пече креч, како се и од које земље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и друго посуђе |
ини и умели су да испитају састав сваке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђу |
е се те земље, где он живи, зову српске земље и зна се докле захватају; и по свима њима нама је |
жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и ка |
>У Загорици данас нема ни стопе залудне земље, него је све или зелена ливада, или родна њива, и |
тако даље и писали су све народе и њине земље, којих су могли да се сете.{S} Још је остало да и |
за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за дотеривање и намештање <pb n="282" /> к |
направе, где да отпочну копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и д |
тираче унутра, колица за ђубре и мешање земље као и решетку за поливање.</p> <pb n="381" /> <p> |
ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у |
земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође |
је га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри д |
алеко одавде на све стране, и све се те земље, где он живи, зову српске земље и зна се докле за |
м згодном приликом врсте камења и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити |
S} Они и неписмени ослободише ово парче земље.{S} На млађима је и писменијима, да продуже ово о |
одина Радиша је измолио још једно парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и прес |
ом стајао је глобус као слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изложио и сли |
д општинске утрине где хоће двапут више земље но што износи његово окућиште с њивом, коју је да |
живи, живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда ј |
ко се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и |
ак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креча, као што данас чине сви |
дом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда од |
ко кречњака за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стра |
, нека је најсрдачнија хвала од неба до земље, што не жалите свога труда, да од овога села напр |
руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене палате |
е си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слуш |
поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље и дохватају са по три прста обе руке земљу и опет |
благим данцима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И поново се ређају сви свети у години, да ни |
ј, који хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њи |
овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да |
осније но Колумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стружнице, деца нису могла |
јвише задржавала.{S} Ту је морало нешто земље и да се откопа, па опружи конац пун метар далеко |
ови полако „преотеше царство“, отеше му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста |
више до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли добар пад, како ће |
аје и колико да траје.</p> <p>Познавању земље и камења обратио је већу пажњу него и познавању б |
и томе толиком прекопавању и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што |
, а после одмора причао им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о п |
колац.{S} Онда рече, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да |
јесте ли ви добро размислили: колико ту земље треба преврнути?! упита Миљко.</p> <p>— Ми знамо |
а радимо земљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми добијемо један товар, они добију седам то |
је, да се и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу великим словом, на пример Срби и Србија |
та знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све |
у, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онд |
у и што су сазнали од како је човека на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да ч |
дложеном пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чин |
о, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и |
{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и неколико елеме |
и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него негде у неком другом свету |
и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" |
{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их |
на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за човека корисно |
т, у природу, и познати све што живи на Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и у с |
о и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога |
без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и за |
на не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загоричани купују само ове ства |
" /> малишан: „Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рек |
еше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држа |
руда, да од овога села направите рај на земљи а од становника његових паметне и вредне љУДе, на |
је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он |
Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, јер је још |
ушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље |
је дошло подне, он је опет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било де |
то му шаљиво и неодређено одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} А |
ли сам одужио дуг свој према породици и земљи својој?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и потп |
е у дубини душе своје и захваљивао овој земљи, која га је довела у овако повољне прилике, да ов |
е руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само да сл |
што је видео у једној најпросвећенијој земљи: да је пливање у школи обавезно.{S} А кад је пита |
се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него негде у неком другом свету, свету без памет |
јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, |
„дрво будућности“, јер расте на свакој земљи и потискује све остало дрвеће.{S} То је багрем, ч |
оји се брине за све, који брине о целој земљи и преко својих чиновника управља целим народом и |
ања обуставише по свима школама у целој земљи и радници њихови бише одазвани на другу дужност, |
у писмена човека себи за писара у целој земљи, него су их доводили са стране, из Аустрије.{S} З |
а.“ Онда им Радиша исприча, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у шк |
рета колико хоћете па све залуд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам |
ем код стожера.{S} Онда рече, да по тој земљи растуре сав онај ситан камен што је остао од калд |
нејасно. — Доиста су некад у овој нашој земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њина би |
све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршује школска година, ђ |
гим селима око Загорице и у целој нашој земљи школе нису отворене много одавно, јер је пре овом |
стар, који је над свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је прати |
министра просвете, да све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године деца преведу у ст |
ти разред гимназије.{S} Тада се у нашој земљи отвори Учитељска Школа.{S} За управитеља те школе |
и готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Рад |
воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их сади |
ији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводи |
А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, само кад б |
.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био |
о школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате шта је; <hi>попа</ |
> <p>„Овај је Свети Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре |
абуље, онда покупише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Ради |
е па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их ку |
о у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је почео да отвара |
још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S} То свако дете и сва |
пре седам стотина година он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе |
или свештеницима.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још више цркава и манаст |
небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај показује ту страну, где је Су |
година.{S} Опозиција је победила.{S} У земљи читав преокрет.{S} Све чиновништво либерално испр |
борбе између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више много запљускивали мирно село Загорицу. |
урног задатка.{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња |
би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови ил |
м земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо |
пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и |
ча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно |
друге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете |
d="SRP19102_C12.1"> <head>1.{S} Стање у земљи</head> <p>За време оба рата на влади је био Јован |
} Нађите му гране!..{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у слова ко |
ма синова ове наше оназађене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сја |
ма је познато, да су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и кад народ није више м |
м месту, да ни стопе није било празнога земљишта, да на њему није било ничега, макар шљунка за |
су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на хартији како |
вину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} Зато ј |
адно била је пољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било најбоље, као и оно у градини, још ма |
е, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејати а |
је страна и више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школ |
ајвише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зеленилом.{S} Друге и треће године |
, да на ту страну прошири градину па ће земљиште поправити.{S} Зато запита Миљка, чије је оно.{ |
људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и светиња и суд |
и.</p> <p>Онда је најпре тачно премерио земљиште и нацртао га на хартији па је стао правити пла |
а, њива и ливада, него и да сниме свако земљиште и измере сваку неприступну дужину и висину сва |
роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ћ |
ка, те да он с њима спрема што треба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома |
, да служи као заклон, или на каменитом земљишту, где се друго дрвеће тешко прима.{S} Неки су п |
слио је у себи овако:{S} Збогом уређена земљо!{S} Збогом срећни и напредни народе!{S} Ја сам у |
обратили сточарству, воћарству и уопште земљоделским пословима, јер су они и за вас и за сав на |
о не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим овамо, то би б |
па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, да радим зем |
е, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су саста |
сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Овако је исто урадио и с |
раде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или в |
осана даском; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и једнос |
ом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте ст |
отворене много одавно, јер је пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали да п |
колико људи, који ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колик |
оме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом као угљен, која је слабо родила и којој није пом |
} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне ш |
.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећеније мањине.</p> <p>Зато је бољ |
радили и једва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, оставивши двоји |
да каже о овој новој науци о управљању земљом и народом.</p> </div> </div> <pb n="354" /> <div |
да су дошли неки техничари, агрономи и земљомери па се преобукли у сељачко одело; и дивљењу ње |
S} У једној малој књижици што се зваше „Земљопис“ беху пописана сва имена река, планина и градо |
днога дана само је он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похвали, он се застиде и би |
ter" xml:id="SRP19102_C5.4"> <head>4. У Земљопису и Историји</head> <p>Без познавања своје земљ |
је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да узима |
и најпотребније свакоме човеку особито земљораднику.{S} А о цигли и њеном утицају на живот чов |
еца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по градини школс |
на њој, о површини њеној, о вулканима, земљотресима и врелим изворима, о изворима обичним и ут |
{S} И Сунце и данас загрева чедо своје, Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад |
овори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} За |
то смо и у она четири ослобођена округа земљу морали спахијама да исплатимо, што смо изгубили Б |
о додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> може да се вуче н |
који су још држали у рукама побацаше на земљу. „Мени је господине, у торби,“ рече један. „Прого |
во прекопају, отребе од камења, поправе земљу и отпочну засађивање најлепшим младицама, како су |
ље и дохватају са по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и свима свецима!{S} Молимо |
и прошире двориште.{S} Каза им и одакле земљу да узимају.{S} Више школе је било само толико про |
ужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с горње стране зимљишта кад је уравњивано, |
блак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу |
којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како је радио још пре Косо |
тов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да њ |
вакоме подједнако, по правди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и с |
од школе.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ |
ја је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша |
он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе живо |
{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто ни |
<pb n="159" /> како се деца муче носећи земљу на даскама и мотикама а знајући колика је то потр |
Школу, па да се вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову школу, што се сад отвара, где |
пи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Т |
и очисти од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је гот |
аљевина, само кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми добијемо ј |
та велиш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из гр |
дући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, доносили су камењ |
ило, јер су оне око совралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и |
ака.{S} Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен |
амо да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмет |
а; да се многе животиње завуку дубоко у земљу и ту преспавају целу зиму; да многе угину; па се |
асно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче извојеване слободе!..</p> <p>Сад се к |
јте ми ђубрета за њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: |
реку с мотикама и неки почели да копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да праве ка |
напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире двориш |
ме; учени економи како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме |
ћи да праве калупе, четврти да уравњују земљу, где ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп |
ви близу школе у реци готово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је још из бли |
у.{S} Онда је требало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, |
, које са страна и стрмени односе родну земљу, а равнице затрпавају.{S} Зато нарочито висови ил |
га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, |
код тебе није пало у трње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на |
се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам мани |
којих данас нема, а некад су покривале земну површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела |
н Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, |
овакога мужа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да |
ше.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S |
иде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је било |
рт</hi> Они трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи |
).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте |
.{S} Интересовало их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на углов |
сто да седне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица |
ове можемо да кажемо, да је ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, п |
де и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште од собе за „заседање“, |
њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи за столом заспао, и кад се пр |
же да се направи раван, да се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то ни |
а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду колико има ученика, па им рече, да стану у |
нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где |
топа“!{S} Па се онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите о |
рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стр |
на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтир |
свуд око школе за добар корак далеко од зида калдрма као у чаршији; и све право под конац и рав |
па, па опружи конац пун метар далеко од зида с нагибом на северну страну.{S} Дотле деца већ поч |
де, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе известимо господина ми |
, и да наши зидари не забораве, како се зида и покрива...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ћ |
душе, која није дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстор |
, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те да |
и тако даље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то |
шао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и ка |
ко мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари главом о зид |
селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и к |
ао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај је од <hi>камена</hi>, јер од камена ником ни кам |
да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне мо |
ле, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десет п |
м је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго п |
аде те и да своје домове и друге зграде зидају од камена и цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па |
погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће из штедион |
S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не ударају плафоне, који могу да се |
о, пошто су у целом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су загорички младићи <pb |
друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у чарши |
е, цигларе и црепаре, и зидаре, који су зидали школу с мајсторима и примали зидарски занат, те |
ише је овај мајдан послужио кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова зиданих |
а вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господ |
лас.</p> <p>- Примате ли, да нову школу зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Б |
их се виђа често и по која друга зграда зидана и покривена црепом.{S} Негде је опет на старој к |
иди као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с таваном који се кре |
лага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега н |
ркву.{S} У селу је већ неколико мостова зиданих неколико главних улица, где су се људи давили у |
"381" /> <p>У селу је већ већа половина зиданих кућа покривених црепом, и све се оне беле а озг |
них и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, па и оне мн |
е ћерамиде и креча, нигде насута пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је п |
кућу, нек је сагради по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овог |
и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио |
новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какве сав паметан свет данас гради и какве ћете |
ечњака за креч и белутка или гранита за зидање или прагове, него је тако један наишао у сеоској |
кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неколико дана није било у селу ж |
ве, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде него каменом.{S} Интересов |
еравали, да ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристану; <pb n="245" /> а он |
с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне с |
отпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина пр |
едставили кречаре, цигларе и црепаре, и зидаре, који су зидали школу с мајсторима и примали зид |
ајсторе, и тамо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много посла па зато |
ао се из Загорице.{S} Њихови „мајстори“ зидари радије су се примали по околини него неписмени „ |
а престају с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да |
вао.</p> <p>Циглари, црепари, кречари и зидари, који су онако огроман труд и сјајан успех показ |
да поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише посао и с једне и с друге стране, а Ра |
ост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, били су све радоснији, је |
углом од 45 степена.{S} Колико су мали зидари измицали, толико су им ови доносили камена а за |
о ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не забораве, како се зида и покрива...</p> <p>„У |
ично живо.{S} До саме „цокле“ извели су зидари каменом а одатле почели циглом.{S} Ово је сад би |
за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарски посао, платили смо.{S} А, здравље, |
су зидали школу с мајсторима и примали зидарски занат, те да после и они сами умеју зидати по |
су радили с мајсторима и примали од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари....{S} |
и, о кречу и његовом утицају не само на зидарску технику него и на здравље, био је неисцрпан.{S |
репом.{S} Од школе да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и други...{S} А |
а него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милу |
м вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, пес |
ски занат, те да после и они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовића, који је први в |
, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе |
дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака и колика мора да б |
нима.{S} Према овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна ц |
му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Радиша се срдачно захвали, и кад је сутрадан |
.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате опанцима, те нек остану о |
о мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скор |
мељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, дасака за патос и таван, летава за плафоне и кр |
ужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зид, оно зап |
ок, запад, југ, север!..{S} Покажите ми зидове: источни, западни, јужни, северни!..</p> <p>„Доб |
опрана, него је сва прљава и прашињава, зидови искварени а прозори полупани и хартијом олепљени |
ребало је само два димњака, онде где се зидови укрштају.{S} Предсобље и кујна да се поподе цигл |
S} Хај, веселих загоричана!{S} И што се зидови издизали све више, то је и радост њихова бивала |
креће напредак, то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала п |
мо, око себе, како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке годин |
а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле |
ј а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били географски цртежи школе загоричке с ок |
Даничина учионица, само с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, без трун |
д конца.{S} Онда поче ред од овога реда зиду, опет с потребним нагибом за сливање воде.{S} Деца |
се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само се |
већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су историске слике, до којих је Радиша мог |
као слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изложио и слике од разних пољопр |
о све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуострва <pb n= |
ђу дасака да не излази топлота и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да |
ајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и било све |
да а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује своје зубе.{S} Радиша нареди Груји да мал |
во се лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није запамтило у Загорици.{S} Ово с |
стија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако |
то им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово |
7" /> <p>Такво се лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није запамтило у Загори |
аст омеће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} |
„И да зими не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му овај.{S} А |
во у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер ће до |
а њихова веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина |
вати</hi> од тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика топлота...</p> <p>На послетку, м |
ла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад |
да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непријатеља...</p> <p>Радиша је сад прво |
које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче. |
рео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} |
ања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе |
е...</p> <p>Највише ваља чувати децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је за |
јапунџета, довољно заклонило Радишу од зиме.{S} Радишу још дуго није могао да ухвати сан.{S} П |
те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман |
брадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је |
S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну кошницу особите врсте, која ј |
е беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио више на цртање и износио је деци разне с |
мо у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици |
адиша показа, како се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њин |
где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Не |
него су и деца ипак излагана опасности, зими да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, ка |
Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито |
подине; тече управ испод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и |
и један општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на земљ |
рови нису подједнако хладни и топли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег п |
леће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе жив |
ече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право вели |
увао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да предаје само зато, што није имао где |
овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, нарочито због радова у радиониц |
на послужитељева и оне собе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужн |
ући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се |
hi>; оно што се накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сен |
јих ствари а по потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша |
огледао и радио као чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није има |
од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе кона |
чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по |
ке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је |
вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога на средини ку |
воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и да |
долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуг |
зи много река и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, колико њих и |
е</head> <p>Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се |
јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће |
е од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, док |
о већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином по пољу |
у, у којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу планути у пламен. |
мала и стара и много се мучимо особито зими, да се око тога њине жене и деца често мало и дохв |
боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о с |
тине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а н |
притиснуле земљу бачену с горње стране зимљишта кад је уравњивано, те да се она боље слегне... |
ућа има кошница и меда, добро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мал |
од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слуш |
.{S} Звезде су трептале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само се чу |
штину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске најпре |
да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и р |
се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прерађује и продаје, те да се за њега што више до |
читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ра |
сунце, да још што привреди око школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да они помену, |
еформе“ и спремио све што је требало за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а |
: за свакога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да |
ао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрав |
у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље |
ез цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како |
уку дубоко у земљу и ту преспавају целу зиму; да многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја |
на је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те је сад морала поново да се п |
сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече један.{ |
да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слуша |
поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је највише упамтио речи: „Дете |
="52" /> гвожђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорн |
на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да одговори: „Дошао сам, да В |
школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их преслиша, да |
тица, вампира, вукодлака, караконџула и злих духова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму |
амо има много непросвећених, пакосних и злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њих |
улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе |
ан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људ |
у, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Ве |
ан другоме добро они чине један другоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и ка |
ладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се |
о је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини. |
е то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p>Добр |
ојска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећним Санстефанским Миром враћена у ст |
разноврсним делима, покушао да у „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и нахођењ |
уци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувишну доброту и она ће му онда прећи |
е и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по лабавијој паж |
лу загоричку и да ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости добрих загоричана не беше кра |
— хрт, <hi>ж</hi> — жаба, <hi>з</hi> — змија, <hi>р</hi> — риба, <hi>ј</hi> — јарац, <hi>у</hi |
ба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово |
која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највише змија?..{S} А где су |
ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово ј |
ад га змија уједе?..{S} Кад има највише змија?..{S} А где су змије?..{S} Погледајте у слова код |
ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто |
код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа |
е слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња |
код ње!...{S} Нађите змију и слова код змије!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да |
е су змије?..{S} Погледајте у слова код змије!..{S} Затворите буквар и оставите га!..{S}Узмите |
абе је <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је <hi> |
из њива па стоји на гомили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да то љу |
S} Кад има највише змија?..{S} А где су змије?..{S} Погледајте у слова код змије!..{S} Затворит |
естере, лишће од разног дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и |
личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га старији ђак после преслиша, он показ |
ађите жабу и слова код ње!...{S} Нађите змију и слова код змије!..{S} Дотле сам вам показао оно |
упити на једно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови пла |
и човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{S} Ко ум |
.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато |
школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - прави јеретик и |
се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари |
ну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме |
ви, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им |
да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослобо |
тор уписа Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласка |
ат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован ј |
, далеко је, друго, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу |
ме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и |
а другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером исп |
лијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас |
пше воде; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од попла |
И тако даље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико речи, |
са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други ђа |
ли земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша, гледајући <pb n="159 |
децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или |
друге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, п |
осна Даница је обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зор |
} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} Одк |
д Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправ |
назвао слепим код очију онога, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S} О |
ице!..{S} Може ли да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва сл |
и, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак |
који од вас научи нечему онога који не зна, учинио је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, |
} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, |
ту без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче |
м и непросвећеном селу, у којем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш направи |
сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то он |
ку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да |
видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> <p>Пола |
ли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по другим народима, могли бисмо да кажемо овако: да |
ко је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} |
народ високо образован и просвећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити |
воре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сам |
} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} Зато |
имити и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба |
ак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} И |
земље, где он живи, зову српске земље и зна се докле захватају; и по свима њима нама је милије |
лова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запа |
помогне и каже му неколико речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји |
и јунацима — о свему, свему, што човек зна, што је запамтио и измислио.{S} О, само да можете в |
ђин потискује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоатише до |
и, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после подне веселији |
лили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим |
а није било опет готовине општинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде нове |
сам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли |
у питањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S |
ово <hi>т</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко зна слово <hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако свак |
а — с?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује посл |
слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано!.. <pb n="80" /> То је <hi>стол |
е је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Ок |
сти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се с |
дем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имат |
из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте за |
и помисли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених |
дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону тво |
еле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дете па г |
дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, |
школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мене |
једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} Али усред т |
мо поједине науке, чије он само почетке знађаше, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и |
ружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч: х |
>До доласка Радишина нико у Загорици не знађаше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су |
родужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене палате у Загориц |
ју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа затв |
сподине капетану, и примам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај мој одговарати Ви, ак |
тку, Ваша воља, господине министре; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија победити школ |
је то записано у књиге па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама има записано и како се |
но.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душу њихову лако |
у да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче к |
после тачке.{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгод |
ако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато |
рку и поносе се Милошем Обилићем; свуда знају за Светога Саву, и свуда се певају исте песме, са |
те да младићи данас од двадесет година знају више но некад старци од шездесет година, исто так |
оље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештену историју“, четврти се боље владају и та |
и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају и испрате.{S} Само зна |
треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о владању у друш |
се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на вратима |
да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И |
арима.{S} Греше прво, што много пута не знају како јесте, него говоре онако како није, те варај |
А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његове куће, и на п |
и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко |
шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши |
врти, све до краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусе |
знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни најученији људи.</p> <p>„Не знамо ни откуда чо |
о се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“. |
мена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што |
з њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само мање.{S} И човек је постао од дивљих људи, |
а и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко |
о је одвише мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато де |
ите књигу.{S} Сва мудрост, све што људи знају, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чи |
н цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од како је човека на земљи, све |
ита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то |
а друго за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које хране стока има највише млека, од које |
ћемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију |
ни; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, док ј |
че носећи земљу на даскама и мотикама а знајући колика је то потреба свакој кући у просвећенога |
иша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле мајка прекиде ћута |
ак дуг захвале према оваком раднику, не знајући како да га искаже.</p> <p>Најпосле је господин |
<p>Радиша да се претури од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: <pb n |
ше вунене чарапе, везене вуницом, па не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само слеже р |
и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и |
из димњака и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и |
чи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене |
њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и |
3 године и учитељица добра, опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и за |
ња и за неколико часова сва је Загорица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође к |
и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и животу народном о |
пе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега кам |
и душа целе задруге.{S} Даница је добро знала, шта је мода учинила по варошима, и шта и данас ч |
други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} И нек |
откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Р |
<pb n="188" /> после нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваљало је после |
на се и матери поверила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“, и зато су је |
д на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово мој |
познавању биљака.{S} Његови су ученици знали готово сваки минерал у околини и умели су да испи |
ћим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само каква ће зграда да буде но и где ће креча |
не стружнице тражиле су се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} И девојке су загори |
у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су писмени, разборити и из добрих задруга.{S} |
ад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по ваш |
Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S} Просто им се чинило, д |
у били задовољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе народне или <pb n="401" /> нису могли |
о је, <pb n="361" /> да загоричани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{ |
вуд једнаке ширине.{S} Још ученици нису знали шта ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе дашчиц |
аво и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани су причали великима о тужно |
је и њима објашњавао само оно што нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривреду и здрав |
аље{S} Младићи загорички на пример нису знали, да из семена питоме јабуке или крушке неће да ни |
, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело село, да ће Радојица Вукмировић, Милић Ла |
, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи |
оје.{S} Свештеник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да |
ило чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb |
А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говорило о политици, то он у то није ни улазио |
пролазио и за кратко време све је село знало: да је дошла заповест од капетана, да село Планин |
епша у округу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њ |
набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> <p>Пл |
ље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих |
Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и одм |
<p>— Познајем, како да не познајем!{S} Знам је и девојком: добро чељаде, много вредна и паметн |
лите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се претури од чуда, па |
а вам испричам како је школована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била |
опет на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више |
табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код о |
идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да до |
јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да |
и није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</p> |
не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта |
Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне |
ика и господе много добрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Станков.</p> <p |
издржавање како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете |
{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз вла |
и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми, не знам, господине!..{S} Ко је то покварио и направио овак |
идљиво слеже раменима и одговори му: не знам, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он |
агоричкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi |
аво велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она је |
и се ово допада, господине?</p> <p>— Не знам мени, него како се ово допада вама? запита Радиша. |
а ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша.</p> <p>— |
/p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешк |
ати како они врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина |
а ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господине.</p> <p>— Немој да не знаш, него се одл |
по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најб |
а им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда |
о ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зго |
мље не може се познати ни свој народ ни знаменити догађаји у историји његовој; а да се она позн |
јењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Косово, враћа се сломљена срца ку |
ети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у П |
тамо све ово испод свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таб |
i> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Он |
а се мајки оте простодушно признање: не знамо.</p> <p>— Дошао сам, да питам госпођицу, хоће ли |
адосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају и испра |
њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и та |
, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни најуче |
је, и како је створио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, д |
ти.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо |
не знају ни најученији људи.</p> <p>„Не знамо ни откуда човек.{S} Нас су родили родитељи наши, |
гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сут |
ба преврнути?! упита Миљко.</p> <p>— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све с |
ано; само да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друштвеним наукама, па не морамо |
исано, ми можемо да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесет слова</hi>.{S} Зато је најглавн |
ни који нас дочекају и испрате.{S} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се завршује наша младост |
је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањ |
hi> у њој да градимо,</l> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да <hi>умемо</hi>,</l> <l> <hi>Мудрост |
свет, свет мудрости људске, свет свега знања, што се открило човеку од постања света па до дан |
лави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и непоуздан |
томци њини из њих износе што више онога знања, које ће им требати као учитељима.{S} Нека дође и |
з мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, вазд |
а, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писмености ширити и <hi>умешност</hi>, основе з |
двога последњега умење је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако о |
е ако преко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способн |
тика и историја, али што више и највише знања из природе, и никако без хигијене, свих врста пољ |
читање и писање јесте средство да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, |
покретљивости и умешности.{S} Оно мало знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развиј |
ана на храну и да се састави са старом, знање на знање и да се уједини с њим, осећање на осећањ |
нива на раду.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само потпомаже рад и умешност у њему.{S} Наука је |
е јесте средство да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не пре |
те радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, преко чула, па се то памти и пр |
ану и да се састави са старом, знање на знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да но |
ли владање, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога последњега умење је |
ги свет, то видело што је у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, ко |
чи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањем онога што |
стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени би |
е него у нас: телом развијени и здрави; знањем богатији, а, писменошћу оспособљени, кадри су да |
тај живот, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi> и <hi>радом</hi>.{S} Ваља |
вао слова.{S} Радиша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живе |
је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја сва |
едне године био Радиши изасланик, те је знао његов рад и — није га преместио....</p> </div> </d |
ad> <p>Настаје опет учење.{S} Учитељ је знао, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни рад |
е мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао |
млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Радиша нема никога код куће, да му штогод спре |
и и његови одрасли ђаци, којима се није знао разред, али који су осећали, да код Радише могу јо |
Прњавор, смркло му се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.< |
нче код оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} |
е казао све што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p>— А |
прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидо |
крушака, шљива и тако даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје ученике, |
ђем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта т |
по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колико бе |
биљно запео.{S} Једнога дана само је он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похвали, о |
е да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево |
{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, господин |
ну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе листу горе?. |
S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} |
рац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога м |
рави, по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате шта је; <hi>попа</hi>, то је исто то; <hi>писао</ |
..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за страшљивог човека или дете, да се |
онамо, истоку!..{S} Прекрстите се!.{S} Знате ли, зашто сте се прекрстили?.. (Један рече: „Зато |
/p> <p>„Нађите опет слова код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</h |
— перо!..{S} Нађите оно код табле!..{S} Знате ли које је то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> |
напечатано!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi |
Нађите <hi>с</hi>!..{S} Преврните!..{S} Знате ли које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi> |
сви <hi>т</hi>!..{S} Нађите шешир!..{S} Знате ли које је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш |
рните тај лист!..{S} Нађите перо!...{S} Знате ли које је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</h |
, <pb n="135" /> то је <hi>син</hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, |
!{S} И с друге стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S |
ан крај окренут југу а други северу.{S} Знате ли, која је окренута југу а која северу?..{S} Нађ |
е по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше царство?{S} То је |
је усправљено а које накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi>с |
онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора |
ад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је |
ј руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десн |
два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; оно |
е, да просе милостињу за манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у |
им год спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{ |
е од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" /> |
опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено погле |
да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико врста јабука има, колико крушака, ко |
су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турска, спахи |
од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ човечански Исус Христ |
знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише |
А кад дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и |
рани Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мало доцније; а ја зн |
ј; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако |
е, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте своје старије.{S} Јер тако је |
време ви ћете осетити, како много више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сам |
у, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упита министар.</p> <p>- Отуда што сам читао све |
их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па прича |
да је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од сто |
или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим |
е: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се |
аучити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора |
?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико људи око себе, који се зову минис |
i>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; < |
и знате шта је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад пазит |
та су некад у овој нашој земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка |
да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће |
арају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n="310" /> дисањем и ис |
ажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је здравље највеће богаство, и да без њега нем |
ет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко мн |
о, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и премного |
чинило, да без овога последњега не може знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првог |
омишљање и утакмицу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и весело радујући се |
не, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруга напред |
рогова и летава.{S} Ваљало је приближно знати и колико ће отићи камена, песка и креча.{S} Као ш |
и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико просторија, ко |
то су и корисније.{S} Моји ученици могу знати све науке и сву филозофију, па опет у кући да им |
само најглавније и о догађајима у оним знатним местима, која се виде у околини ближој или даљо |
је њен благотворан утицај у њему почео знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној |
у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} Је |
ва година за село Загорицу много, много значајнија по томе, што је у њој подигнута нова зграда. |
смрти у животу човековом нема већега и значајнијега дана но што је женидба а код девојака удад |
зашто је то, овај му је одговорио овако значајно: „Зато, драги мој пријатељу, ми имамо два јака |
е речима него проучавањем онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и мал |
речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непознато, тамно или тајна за свагда |
значила више њих, а после је променила значење, и <hi>сав је народ</hi> почео да се пребројава |
, као и у души свакога простога човека, значи не давати му ништа него му одузимати и оно што им |
езбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи убијати побожност, а убијати ово у души њиховој, |
з пиштоља.{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији |
а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод |
ађи говораху: „Граматика је реч грчка и значи....“ „Речи се деле на „именителна“,и „прилагателн |
амила самим именом својим, јер ради—кал значи калогажу, онога у опанцима или босога...{S} И све |
га ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? додаде капетан.</p> <p>— Ј |
Јер учити другога и подизати другога то значи, давати му живот и помагати му да живи; а има ли |
већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после је променила значење, и <hi>с |
ница и сама могла да погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био прем |
им да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <pb n="298" /> А |
.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати |
А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је ново?{S} Господин Радиша испроси нашу Дану, |
ободно.{S} Ти господина знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето |
Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Груја испросио!</p> <p>— Врло доб |
ка нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа м |
а говориш својим језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, н |
и, Дано; кажи слободно.{S} Ти господина знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлеп |
има и учио си толике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда |
год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекр |
во па одговори: „Ти, господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти |
е знам, господине.</p> <p>— Немој да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти |
а стола, поче овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, |
>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо |
ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће |
о ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Гр |
не...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прегледа све што |
има као прави „тишлер“, докле му грашке зноја не облију чело и даску не углади као лист хартије |
ад не једете много, да не озебете, и да знојави и много загрејани не пијете много хладне воде.{ |
руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари |
очвршћавањем чува човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} С |
{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с |
огодите овде у школи.{S} Која се страна зове исток?..{S} А можете ли одавде да покажете руком, |
пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и које б |
ли Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме свиња њуши?{S} Деца погађа |
савршенији.{S} Само се његова музика не зове свирање него певање.{S} Песма и свирка су дакле ва |
лика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназија...{S} Одма потражише гимназију, и одоше |
и, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао игуман па архи |
ад</hi>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и г |
нацрта целу околину и побележи, како се зове које брдо, који поток, које поље, која мала и које |
<pb n="178" /> толико ока?..{S} Како се зове кад има толико година?..{S} Сад оставите и то у кл |
те!...{S} Које јој је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева конац?...{S} Нађите уш |
ојника, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> толико ока?..{S} Како се зо |
ет слова код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <hi>о</hi> — |
Нађите код игле!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> — и |
могло.{S} Одмах је стао питати како се зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака и |
е оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овако оставе на лози па се пов |
е узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има десет десетака?..{S} Оставите једну на |
знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је |
нате ли како се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> — игла.{S} Кажите сви <hi>и |
буде и старешина над калуђерима, што се зове игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ |
Читање ћете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>табли |
<hi>таблици</hi>, овом писаљком, што се зове <hi>крижуља</hi>, па ћете после на хартији, правом |
руштва и за оно највеће друштво, што се зове држава.{S} Не, него овако развијена личност је пог |
за ону највећу заједницу људску, што се зове човечанство.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ве учење, онога страшнога човека што се зове учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштва н |
а у школи: оне дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога страшнога човека што се зове учитељ, |
идело што је у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, |
ља том великом грађевином својом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те |
рво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, |
то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из мил |
што... <hi>Нана</hi>, тако по неко дете зове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S |
ркву.{S} То је <hi>турска</hi> црква, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него с |
ему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то |
слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово позна |
Јесте; оно је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и до |
ета</hi>, то је тетка, па се из милости зове тета, као што се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi |
а чудити овоме позиву: зашто га капетан зове, и зашто је ово <pb n="332" /> „одмах“ подвучено и |
ер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S |
а</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли |
Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је то <pb n="1 |
нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загори |
.{S} Кад има толико војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> толико |
ите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове |
Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Е доста. |
ни одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу изво |
{S} Зато се и цео овај ограђени простор зове „Порта“.{S} Школа је према капији на супротној стр |
, ми морамо поправити оно, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб |
лиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт. |
S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зове своје мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је ли те |
ека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и |
он се после смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем српском |
руги рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; |
и веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p>— М |
ер овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Милованово |
о се он после и посветио, и ми га данас зовемо српски просветитељ и учитељ.{S} Зато и држимо ње |
Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљк |
апитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па ок |
руком, врати се у село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми |
па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p>После повећега одмора |
д њега ни од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зов |
ато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити |
ју свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- Т |
да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и дец |
године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад |
с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили основну школу |
видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога писара, те му рече, да напише позив и поз |
капетан позва Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију и дао му акат да п |
се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</p> <p>За време одмора Радиша је пописао св |
азила да се наљутио као никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га |
азда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра постављена к |
стране, и све се те земље, где он живи, зову српске земље и зна се докле захватају; и по свима |
ачко пење њихов црквењак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове |
оји су дошли зарад какога покојника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још |
же да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности“, јер расте на свакој земљи и пот |
у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рач |
да има неколико људи око себе, који се зову министри и који су изделили послове између себе, т |
а поједина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и о |
уја и Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују |
по десет ових кромпирића црних, што се зову тачке.{S} Пребројте, је ли истина десет редова и ј |
ема науке по оним светим местима што се зову школе: има, те још колико, само ко хоће и може да |
рока.{S} По варошима је таква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да је то ћупа!..{S |
ише опевају поједине јунаке и зато се и зову <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има сав српски на |
} Живи као девојка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће |
и све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је |
овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најглавнија; али |
низ један дубоки поток, који у Загорици зову река, и у дну његову угледа на једном избрешку ома |
о одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а исп |
n="174" /> гласова, који кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ових тридесет сло |
А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши |
о је оно што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi> |
ме да напише?..{S} Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>чела</hi>?..{S} Ко |
иљке, које не могу да издрже ни умерену зону...</p> </div> <pb n="400" /> <div type="chapter" x |
и, и приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а од |
остали сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је свршила школу и добила за учитељицу; па је мајк |
лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о својим професорима, о то |
и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена м |
да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, и о |
заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устал |
p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> <pb n="269" /> <p>— А која |
више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се |
одговори госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него што донесе |
{S} Но после неколико дана њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох |
ана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зора спусти на сто послужавник па се залете да пољуби Р |
дна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто је она имала |
p> <pb n="269" /> <p>— А која вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи |
увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква ваздуха и о |
и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само Раду штеде; нек |
ведрије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, |
радове Даничине и њене матере и сестре Зоре, и често нису могле очију да скину с њих.{S} А Дан |
душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша |
ијатном, срдачном разговору и замореној Зори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по |
и је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрад |
а свима.{S} А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је ново?{S} Господин Радиша испрос |
почне свој најузвишенији посао.{S} Рано зором устала је Миљкова домаћица и сва чељад, особито ж |
дан.{S} Сељани су почели да долазе још зором, те да хватају хладовину.{S} И долазили су непрес |
види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печеницу и огласи <pb n="28" /> је и |
е, кад сија! (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблица |
матере с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве сате, радећи какав ручни рад ил |
шује наша младост и детињство, а почиње зрелост, после које долази и старост.{S} А што је најгл |
и безбрижан младићски живот, а отпочиње зрелост и самосталан рад.{S} Загоричани престају да буд |
мом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила. |
!...{S} Нађите евењку!{S} Откините које зрно!...{S} Зашто не може?...{S} Колико гроздова има?.. |
..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да |
апишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изиђи на моју т |
{S} Деца покисла, и зима показује своје зубе.{S} Радиша нареди Груји да мало заложи пећ у учион |
легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога јела; да собе где једу и спавај |
се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се |
ечи <hi>очи</hi>?.. <hi>Уши</hi>?.. <hi>Зуби</hi>?.. <hi>Рука</hi>?.. <hi>Нога</hi>?.. <hi>Чело |
бару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на грудима закопчава дугмићима, а не коп |
у може употребити и слама, која и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога у Заго |
ли би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиш |
!..{S} Другу!..{S} Трећу!..{S} Четврту! и тако даље{S} Хајдете, натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хај |
рата (сложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и старије у селу, а камо |
д дрвета (столарство или шведски слојд) и од метала (ковачки послови или метални слојд).{S} Оно |
да су деца учила и заповести (главније) и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом, из које |
вили чељад, изградили постеље (кревете) и подигли и велике и мале са земље, изградили лепе каши |
друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њег |
стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до о |
тани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до |
та обе руке земљу и опет се усправљају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рожде |
где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобођење, и што смо пристали н |
ању удова у месту (шведска гимнастика), и у појединим играма, и надметању у бацању камена, мотк |
н беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи с |
е по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су |
радили овако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ак |
да се то <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако т |
сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од |
нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него гледам св |
ц.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S |
би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав |
па</hi>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком пис |
>, сви знате шта је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад |
ного мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће не |
еца „за оно, веле, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по толико, да је <pb n="374" /> Груја |
клена два вретена па и она два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају на просве |
о: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао слепим код очију онога, који не зна књи |
да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе оти |
у нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку |
, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад |
ти из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом управљати како хоће.</p> <p>Ево |
ашто се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, с |
она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом |
на је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово и |
ла, како је ово неко „дурљиво дериште“, и покајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газд |
данас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве |
е радове, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чу |
шњем <pb n="335" /> „постојећем стању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?. |
али, да је она „у благословеном стању“, и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит |
буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и најзанимљивије ствари а не редо |
ац, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крајње камење, које ваља најдубље да |
“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него |
е.{S} Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију свој таленат.{S} Особито |
збијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће мора |
} Где је <hi>с</hi>?..{S} Начините оба, и писано и печатано!..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Пишит |
све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су они онако радили |
арошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А |
Радиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео |
је интересовала ова примитивна направа, и колико јој се обрадовао, толико га је зачудило, да са |
није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешин |
ем“, који представљаше влада Ристићева, и не налажаху нимало разлике између <pb n="330" /> њега |
писивао све из реда, по казивању очева, и бележио како је које дете развијено и телом и душом, |
цркву.{S} То је <hi>турска</hi> црква, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него |
да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли истину, човече!{S} Ра |
кли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели н |
други веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио |
/> мало одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на |
сова, који кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ових тридесет слова, он после ум |
вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њих запамтите, ви можете читати сваку књигу и пис |
бито зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и најв |
се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздравио га је, ј |
е је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{ |
е сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање младица и пресађивање оних калем |
о варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манастир у шуми, онда су с |
амештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна о |
есен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је требало решавати: да ли да се примају и нови ђ |
! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на ње |
а сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите д |
} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту рад |
ом не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у ж |
дан до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико стотина калуђера, који се само моле Б |
не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А дана |
им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска самоуправа.{S} |
о све сами манастири, један до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико стотина калуђ |
аница испросила за учитеља загоричкога, и по селу Загорици, да је учитељ њихов Радиша испросио |
о...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више н |
уги, који су имали тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком истом опремом као и пре четири |
руштава, уједињења, заједница, задруга, и оне им све напредују, јачају и разгранавају своје пос |
ани почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ из куће; је |
оја је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логична, којом још влада; и труди се д |
е Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући |
в, а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности“, јер расте на свакој земљ |
{S} Огледали су и натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, па им онда рече, да оставе б |
потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он |
да је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S |
вај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропа |
дужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потребне справе.{S} Цртали с |
е?“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Го |
од мене, најбољега сведока твога труда, и од села твога, којем си осветлао образ, и од ове деце |
оди од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гро |
те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије |
е послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она |
“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиш |
кућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака |
природи, гледајући како се она развија, и у ономе простом животу људском, у којем има пуно лепо |
ога у окружном граду, где је гимназија, и препоручи Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му |
а Богу, рачунају га међу најнапреднија, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пиш |
е.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати |
ради стакло и порцулан, шећер, хартија, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће да поста |
њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: |
она цигла, што су је донели из Поречја, и према њој удесе неколико калупа.{S} Радиша им је још |
леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се р |
Словене: и данас свуда има потурчењака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне ис |
Херцеговине и поносне Босне од Турака, и све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ. |
ршава ово двоје, то усавршава и човека, и обрнуто.</p> <p>На првом месту ово је здрав народ, и |
а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} |
дневно, те су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место ки |
убоки поток, који у Загорици зову река, и у дну његову угледа на једном избрешку омању белу кућ |
ко Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{S} Нијед |
књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животиња, биљака и минерала у околини. |
и, и они иду трагом својих претходника, и они су „господа“, која „народу сише крв на памук“.{S} |
љење Даничино рачунао је са 30 ученика, и тако је израчунао, шта им треба за целу годину.{S} И |
по рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помаг |
ју капетана <pb n="353" /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} |
„Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онд |
утра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку мајка за |
главноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{S} Само је сва одрасла ж |
и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега ј |
по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета |
а домаћица и сва чељад, особито женска, и наложила огањ, донела воде, умила се и вршила своје п |
осову изгинула скоро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један |
ску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад |
а рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дуга |
ости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви учитељ не рече: дос |
имнастичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска гимнастика), и у пој |
ачинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чуди |
ог земана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам |
он је причао како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је |
њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шеш |
— нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово оно слово ш |
ио довољно топлоте и од пелена и одела, и од милоште материне и љубави наставничке!...</p> <p>А |
да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је бу |
првенства међу девојкама осталих села, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху из ово |
ена.{S} Она је многима и сузу измамила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кра |
веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} Само деца памте с |
вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује своје зубе.{S} Радиша нареди Груји да м |
е, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <pb n="209" /> сад у другом разреду.{S} |
зио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији његовим одгов |
е, без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађати камење и денути га у куп са шуп |
њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили |
дубине научне, и са великога родољубља, и са големе преданости тој школи и напретку њеном, и са |
асле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви |
е и не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, место радости у животу и здрављу, он је невесео и не |
у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашин |
имамо једну краву што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једн |
камења што су људи скупили по ливадама, и извадили из њива па стоји на гомили, само да се змије |
и и служите не отаџбини него партијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову |
ик ископан, ограђен и покривен даскама, и дрва настругано за више од недељу дана.{S} И загорича |
онога света, где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овака колица.{S} Многи рек |
ој земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пи |
е, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих учени |
је, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде |
Зато и држимо његову икону по школама, и у свакој школи има његова икона; и он је наш највећи |
ове збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени дан дође из оближње вароши и околних села |
дска гимнастика), и у појединим играма, и надметању у бацању камена, мотке, скакању, прескакању |
све стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и |
е против данашњег бирократског система, и порадимо на томе, да народ дође потпуно до тих својих |
ви нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, и где год има много људи... оно где се |
S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Најдаљ |
а.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте |
и.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито почети ни довршити, ни у ш |
О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекнуо <pb n="274" /> је још |
и да помогне нешто у пољским пословима, и да оде до удатих сестара, тетака и друге родбине.{S} |
не до катедре и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, да се мушица могла чути, онда на |
еком друштву а неки и многим друштвима, и раде заједнички на пословима, на којима један сам <pb |
ебе и с другим <pb n="403" /> народима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он к |
о му је, што је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није б |
, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем стајаху неке хартије, па, оп |
ица се почињала с таблицом и правилима, и прво се морала научити „таблица множења.“ Учитељ каже |
и родитељима, и родбини, и пријатељима, и познаницима, и друговима, још је више повећавала ову |
, својим милим и драгима: и родитељима, и родбини, и пријатељима, и познаницима, и друговима, ј |
</head> <p>Дани су пролазили за данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више н |
ле или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема за збиљу и у |
S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и својим рукама, нег |
Ви, да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да |
тестере, и ногари, и леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је д |
рата, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, које мали загоричани, па многи и велики, |
родбини, и пријатељима, и познаницима, и друговима, још је више повећавала ову радост његову.< |
стао је дакле Радиша с истим ученицима, и великима, да продужи започети посао и у овој години.{ |
ити и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели зачикавати с малима, који ће пре |
знала, шта је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у у |
у свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и намештено ка |
новну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Ра |
атрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како је радио јо |
сле Божића, прође и читава недеља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Р |
.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{S} За тим су цртала пој |
тку, кад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња ни |
у у реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту калдрмисаном.{S} Друго, прозори свуда са с |
тински кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским совралуцима за заветине.{S} |
ста, здрава, бистра, уљудна и природна, и како на свако питање одговарају својим речима и на св |
стано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена и девојака загори |
а мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Дани |
кола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је теш |
адржине уврстио у одабрана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао |
оде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изуч |
и, шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> <p>Полагао ј |
сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Ал |
Василије или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} |
е ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, пр |
без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро утврђује.{S} А да |
је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може ми |
м уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису много претеривали у томе, али је сада још ре |
не.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи |
лечних крава, као што је била Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S} А готово су сви |
ака школа мора да има, и свака касарна, и где год има много људи... оно где се, да простиш, иде |
ицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб |
ули у чашу, <pb n="72" /> из поштовања, и једна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаи |
е јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да почињемо од себе п |
ло може зготовити боље него поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету н |
у радосна Даница је обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена |
камена!{S} А сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3 |
о кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; сам |
о буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњивала им је све користи од меда и чела и како с |
Човек мора да буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето т |
едан младић, чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} С |
А кад је завриштало девет добрих коња, и залајало девет љутих лава и закликтало девет соколова |
{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</ |
но с плацем од газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац дошао до школске градине.{S} Онда Ра |
а је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским пословима, и да оде до уда |
„То право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: |
ет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они |
ељу камен за мостове као да је од сира, и мостове граде као саливене.{S} Разгледао је и алат њи |
Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, од како сам овде, не |
али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, |
слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки |
буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој школи.{S} Тако и |
или се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковима куд <pb n="111" /> иде дим, и нужнику, и ст |
загоричанке прале судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељ |
е би му пружила варош или већа култура, и радио их је алатом, које је он донео собом и који не |
едном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за ст |
у штуре, празне, без живота и интереса, и стварају нераднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А в |
само је он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао друг |
уката, цигла око четири стотине дуката, и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам с |
чистаљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, |
вљено из шездесет и неколико елемената, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне ис |
ред два огромна, страшна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши дом науке, нај |
олу или не, долази објава другога рата, и Радишу понова, као и све загоричане, позива дужност н |
ти школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећет |
је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша |
ао пандура капетану, да га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које му је поуздано дост |
ретко кад само да испуне своја корита, и то готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи |
ударила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакш |
је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети много дрвета.{S} Воћке су |
ди, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писм |
ије много издвајала од сеоскога живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како |
} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буд |
ју године покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те |
арцем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: „Доста.“...{S} Овака је судб |
мети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не зна |
дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер стварају оно, што је прави |
; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за |
ди, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почи |
о се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, где ће бити школа.{S} И |
вио и машину за истресање меда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кош |
вечаности споје.{S} Свештеник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Пет |
да дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем госпо |
" /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и једну краву |
цу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на |
ници.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагороднијега, до миле воље.{S} Са |
оља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде |
венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите слова ко |
ају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гусларских, које се певају уз гус |
о је Радиша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, особито у по |
, господине, још једно!“ повикаше деца, и кад Радиша одобри, она дохватише тестере, да сама стр |
или школи као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи закитили су се цвећем, као да иду на сабор ил |
то је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, госп |
попречне дашчице, што затварају колица, и дно.{S} Попречне је ваљало престругати укосо, те да к |
свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је |
ио, били су устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредн |
роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућа |
/p> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И |
анцеларије, под којом је село Загорица, и он сврати њој, да се представи капетану и упита за св |
исто онако као лане по десет десетица, и рачунали су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био н |
од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце тол |
а, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овак |
ћу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не забораве, како се зида и покрива... |
ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, уз |
о може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, р |
а школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради ци |
ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побацаше на земљу. „ |
г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано уве |
е молитве сав је народ стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или к |
за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуг |
кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две |
мљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb |
најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотребнијих закона, |
а; а добри чича Стеван, отац Радованов, и заплакао се је од радости.</p> </div> <div type="chap |
сви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују |
од ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега |
</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и п |
ење: од једнога краја другом па натраг, и тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се једно клуб |
ају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, па им онда реч |
облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школ |
ико други није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином својом ш |
>Министарство је одобрило овај предлог, и тако нове 1875/6 није примљен ни један нов ђак.{S} Ос |
р им беше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала |
а створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато сам |
а и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb n="122" /> како ј |
> <p>На првом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да се то здравље његово и одр |
а!“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благ |
<p>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте о |
S} И душевне су појаве природне појаве, и говор је саставни део природе човекове.{S} И осећања |
" /> покретању и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.< |
једну партију, докле су год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на међусобну грдњу и |
е је почетак радионице за ручне радове, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и |
/hi>, где деца раде разне ручне радове, и то тако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше |
разгледале и кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су з |
ти овоме позиву: зашто га капетан зове, и зашто је ово <pb n="332" /> „одмах“ подвучено и то јо |
Радишине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближ |
ра“, који уме да прави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Рад |
азити жене на бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p> |
у растварању речи на слогове и гласове, и читање из буквара и писање онога што се прочита; и св |
сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па |
ео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно с |
>природни</hi> развитак, једнак за све, и јер велика већина завршује своје образовање у њима и |
обођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} |
ј, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да почињемо |
ао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Децо, хвала мног |
50 — 60 комада од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и |
да рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да |
и, за које треба спреме као и за друге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} Зато је поч |
после почеле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у |
с њима, па их је после пустио да раде, и то прво простије и лакше ствари па после теже.{S} Мно |
} Цртали су и планове за куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и израчунавали су кол |
безбоштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно пита |
ет село, циглу и цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим пос |
боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спава |
S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се |
p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и вод |
.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како стоји, зашто залази и изла |
о и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима, које |
ове Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на |
гом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</p> <p> |
се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А |
здарица му даде да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо с |
ли што више и највише знања из природе, и никако без хигијене, свих врста пољопривреде, ручних |
ину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Ве |
нио распоред, где ће које дрво да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрв |
у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре |
агољ, добро, јесте, живете, земља, иже, и, како, људи, мислете“ и тако даље само их не беше вид |
сака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рогове па и главне гред |
себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да заг |
њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом може усавршавати живот људски.{S} А рад |
у врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би |
ро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи један другоме, они буду |
а учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, рече једноме да одгов |
адаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају после како ради; <pb n="352" /> и, ако не |
нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и то никад не |
{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језик |
ом науком него данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је |
го данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је скицирао сво |
тио и отпочео поново.{S} И продужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове н |
и се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо |
дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{S} Пор |
дана, да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљан |
тарог завета узео само заповести божје, и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пригодном |
је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих. |
а да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али вр |
ало и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>По |
вице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао |
једу и спавају и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо време, да на њима држе отворене проз |
лној женидби Радишиној без проводаџије, и необично му је мило било, што се Радиша није преварио |
а“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би п |
покојника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} К |
иним и многобројним фабрикама израђује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих |
у и сваку свирку, чим је једанпут чује, и направи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке цркве |
еда све оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједина питања па да о њима пита стручне љ |
м тиме много учинио и за здравље дечје, и за међусобну дружбу и познанство, и за познавање боље |
лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба н |
мо редовно од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 године после, него је стално одр |
собом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати |
жењена а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <pb n="231" /> Па кад мо |
а после и леса пред школом, и чистаљке, и сламни простирач, и колица — све што свака кућа треба |
веровали.{S} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од круте хартије |
тали целу књигу и чинили разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А |
и усавршавам.{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше ц |
ви закони и уредбе државне и општинске, и <pb n="47" /> не врше се само с тога, што се мора и д |
и су сву власт приграбили у своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао |
, усавршавајући се, поред своје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољопривредни рад разу |
е разне игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{ |
ту разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледај |
требала, да га поново положе потрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И удара |
овану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син истина може изучити <pb n="9" /> к |
друге зграде зидају од камена и цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерамида је п |
аправи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад |
а их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћ |
ковао.{S} Мало после нађе се код школе, и са својим сељаком, те су се разговарали докле год ниј |
и и градину школску, и план нове школе, и стару школу.{S} Још су градили разне фигуре у кругу, |
лико се учитељ заузима око своје школе, и да је то за једно сиромашно село, као што је Загорица |
одине школске у животу загоричке школе, и они, који су целе године радили с планом, одмерено и |
еда, врши и дужност управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у рад |
џбине.{S} У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, д |
је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте |
је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и <pb n="147" /> код њих је слово <hi>г</hi>; ово је ча |
а четири разреда и сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још |
у, и само школом могу напредовати даље, и тако даље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно ш |
дошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} И сад је на с |
вање, жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њиву поор |
е и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је |
а, какве су најбоље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам |
ве године долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за |
којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту би |
продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене палате у Загор |
е, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... |
жемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, па и пе |
себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други |
отварани сваки дан, кад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито в |
е, овако... (Показује).{S} Ево свакоме, и сваки нек уради овако па турите и таблу и буквар у то |
p>Идући путем разговарали су се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме поступку капета |
о оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особито ученицама на читање.</p> |
ије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се |
} Сви носе чакшире, сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке |
народа има далеко одавде на све стране, и све се те земље, где он живи, зову српске земље и зна |
у села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Д |
о 30 ученика, колико је могло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} Па како више учени |
ош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да остане сад <hi>његов |
аје и село Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и са |
за време одмора је за младе загоричане, и старије и млађе, било опет лепше гимнастике но што је |
је задивљавало простодушне загоричане, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску |
био пре подне а код Радише после подне, и господин ревизор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} |
адиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Радишу је гр |
/p> <p>Овако је трајало скоро до подне, и уписано их равно тридесет, све одраслијих од 9 — 12 г |
“, на „господу“, ове „изелице“ народне, и на министре па чак и на онога горе, „који их поставља |
вих су продужене разне игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и г |
м.{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше црквене, које |
зори намештени, и собе даском попођене, и пећи намештене, онда су говорили, како се Крсман сасв |
гао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да |
ари себе.“ „Греше много, брат Миладине, и они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато |
не и посејао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </div> <div type="chapter |
били приведени крају још прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви п |
вако испупчено. „Да почнемо, господине, и с ове друге стране?“ запита један.{S} Радиша се упути |
но одговори: „Где год хоћеш, господине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и |
о је црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе растеривати одавде, а није ни ово зем |
: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша т |
и и сами калемили на све могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске г |
ављају и поједине пољопривредне машине, и у планини су подигли једну заједничку стружницу.{S} А |
ло из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један према вр |
развијале све моћи, и умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, без живота и интер |
тима а други с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Према овоме требало је само д |
још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, без жив |
необично импоновао и са дубине научне, и са великога родољубља, и са големе преданости тој шко |
мо силом да пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша ус |
вољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</p> <p>Судница је још она стар |
нштине.{S} Њих треба терати на кретање, и у њима поступно будити интерес.{S} Има и ограничених, |
ињу) и отпочела се борба за ослобођење, и што смо пристали на железничку конвенцију како је Анд |
о плота.{S} Доносила су и разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што |
више њих, а после је променила значење, и <hi>сав је народ</hi> почео да се пребројава и да каз |
се зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, <pb n="21" /> да се после по |
тету појединце.{S} За тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца н |
та, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од оне од које је и зе |
и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви учитељ не р |
ладићи су загледивали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пр |
одмора Радиша каже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике редом и г |
представили кречаре, цигларе и црепаре, и зидаре, који су зидали школу с мајсторима и примали з |
{S} А код ових су продужене разне игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с п |
њих је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и с |
ако се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато |
рављене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо |
вода растворила на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је в |
е Даничине и њене матере и сестре Зоре, и често нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им |
у у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада |
још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о |
све оне редове, што су читали мало пре, и показаше понова сва слова и писана и печатана, па онд |
ено поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше село данашњи је д |
како се праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо с |
рада довршена како ваља и просушила се, и нужник ископан, ограђен и покривен даскама, и дрва на |
прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш |
ни кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капета |
а никад не једете много, да не озебете, и да знојави и много загрејани не пијете много хладне в |
вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S} Па и ово г |
у благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога треба да се одморите и да што више научи |
е његове у „интернату“ особито у посте, и за продају.{S} И живинарник је напредовао, и Радиша < |
а није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе растеривати |
} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</p> <p>Судница је |
ди своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ ус |
{S} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од круте хартије; и за све |
лаго кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледа |
ти ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за |
тио се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисл |
акоме је највеће оно близу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, |
тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиља |
истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ |
ати без молбе <pb n="396" /> и кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута у једној |
код старе школе или општинске суднице, и сазивач га је отворио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p |
ом уведу и градине школске и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском сваке године |
еру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилијим друштвом, с јагањци |
а, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из |
ставе“ овако.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и с |
узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и д |
ати чак на супротни крај отаџбине наше, и тако их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа |
са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиши осташе на памети оне р |
.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он га поду |
су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, који је ове године држао испит и |
одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљуд |
сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сн |
г распуста било тешко да почне да пише, и како његова сопствена рука није хтела да га слуша.{S} |
ј барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и же |
штеников у велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из м |
ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} |
те даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан |
картонаже и плетарства, ишли су лакше, и до краја године имали су читаву збирку израђених пред |
и сувишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ |
могла израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак |
дете сви: о — око с — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Г |
ица и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете |
од села твога, којем си осветлао образ, и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност |
лово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово о |
ета. „Начинићу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их граде |
о млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, |
њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, к |
зиком онога народа у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} |
х просвећених народа, да се сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи читање и писање и рач |
.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, |
ети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А |
А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више не може узети школу, него |
ови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „ос |
ак.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук |
ле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра |
ре три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набави машину за ве |
аки бојао, да не учини мање него други, и да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ва |
и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта ј |
и Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и они су „господа“ |
ку собу и стаде премишљати шта да ради, и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и т |
е; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње |
илетом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, упућујући га како да направи ногаре за стру |
мирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може |
ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је побележио и после нару |
пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно пр |
а једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници не помаже додавати ђубрета, него |
е затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се |
ови где живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а |
да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико ће они доб |
како угреје, те и паметан често полуди, и многе је пиће покварило сасвим.{S} Али научили смо се |
} А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје најугодни |
су поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи закитили су се цвећем, као да иду на |
а деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци |
лико елемената, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од оне од |
најпредузимљивији и најсигурнији људи, и околна села почеше на њих да се угледају па по мало и |
да мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се |
Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и |
још непрестано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена и девој |
ца, како се чува крижуља, како се држи, и, огледа ради, цртала су: сунце, месец, млад месец, зв |
о зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпуто |
о увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, в |
зред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, него само по 30. А зато су |
идети, како му је живот много угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви г |
те су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много више употребио природне силе, којима |
је сав алат, најновији и најсавршенији, и радионица је заузела скоро цео други стан, и простран |
{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испричају како је у Светој Гор |
ширнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечера |
реко учионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у овај п |
раде, и како кров на њима да се скроји, и израчунавали су колико чега треба, колико ће да стаје |
ше, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и друштвени, и државни, отишао ку |
редак и свој, и <pb n="394" /> школски, и села самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата траж |
ли још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па после и Француски.{S} Ваљало је сад добр |
у зидова.{S} Радиша се срдачно захвали, и кад је сутрадан дошао за план, он опет запита инжињер |
пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Н |
на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква је зе |
а својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, |
као да га неколико година нису видели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши је све изгледа |
Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му је остало само да збере о |
је ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} |
се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће на |
ици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће потребе, него гр |
је захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испита надзорник |
го посла па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док зав |
ко су им они и позајмили, и накалемили, и продали солидне робе своје?{S} Од њих су видели и как |
х сељана, колико су им они и позајмили, и накалемили, и продали солидне робе своје?{S} Од њих с |
ао: који су жењени и који су испросили, и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли |
лити да је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макн |
Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на |
и мотиком пунили колица а други вукли, и за кратко време Радиша је казао доста.{S} Жељна да ву |
у кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је |
је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништ |
ко је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осетили замор и досаду у школи |
је слушао и волео пољопривреду у школи, и што је толико путовао по свету, те видео како други н |
да му покаже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет својим редом, и Ра |
д њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право |
м пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да |
а сав српски народ, који говори као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на |
d> <p>Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велик |
видео за време бављења свога на страни, и много што шта им је изгледало чисто невероватно.{S} Н |
паметни, учени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и н |
ски, и лични, и породични, и друштвени, и државни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} П |
за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колик |
чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском попођене, и пећи намештене, онда су говор |
лим и драгима: и родитељима, и родбини, и пријатељима, и познаницима, и друговима, још је више |
о је још недостајало Радишиној градини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сироти |
о негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка уч |
уго сандуче, које је стајало у општини, и у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{ |
цео живот људски, и лични, и породични, и друштвени, и државни, отишао куд и камо даље но што ј |
да је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и друштвени, и државни, отишао куд и камо |
те да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче |
о нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb n="157" /> вр |
имена река, планина и градова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се |
чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зат |
} Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{ |
ина била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситни |
одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан ниј |
газдарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стиг |
а кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а в |
н манастир, међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S |
а ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} И деци се |
уг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским пословима, и да |
јревноснији при печењу креча у Клисури, и којега је после у путу креч највише опекао по недрима |
о машинама.{S} Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек с |
де строг и суров, он неће упитомљавати, и неће привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а |
о и легао, још дуго није могао заспати, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} |
је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити...{S} Данас је и ручак најбољи и најсла |
иши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити...{S} Данас је и ручак |
те да се на ученике могло више утицати, и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чиња |
а.{S} А кад се народ истински просвети, и културно, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобо |
нашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на п |
Изграде и столове, на којима ће радити, и направе мало заклона, где ће се склањати од сунца, је |
то је сама руком својом могла израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у нап |
ози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву |
у, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{ |
деци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, шт |
чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли истину, човече!{S} Рада наш да ид |
S} Ово је место прилично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, |
дине.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набави машину за вејање жита |
а и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И д |
ј би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, |
шица, која је трајала готово целе ноћи, и сутрадан је освануо први кишни дан.{S} Деца су дошла |
се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро изгледало му је |
на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како |
илија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша |
м оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу |
војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су још оста |
том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гув |
јатељи један другоме, они буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="106" /> један другом |
ена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово |
има, о пошти, о заједничкој штедионици, и о круни свега овога напретка мојега села — о лепој бо |
ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете т |
и да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин се одмах умири.{S} У осталом Радиша |
ој земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Коли |
ј лепој земљици до скора владали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, тр |
наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда гов |
ијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати |
ђак му помогне и каже му неколико речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах и |
ора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пет |
рата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{ |
а.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и к |
де: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И т |
смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} |
обови наших старих, то су гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наши |
ица простре скромну постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође |
у реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кмет рече: „Е |
многе ручице, за час се калдрма доврши, и камење песком покри и заравни; и изгледаше дивно, осо |
црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жен |
стижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју. |
ико би требало за овај напредак и свој, и <pb n="394" /> школски, и села самога.{S} Јер и сама |
ад устане, била је по градини школској, и сваки пут се налазило по нешто да се посади, пресади, |
плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце му је све ја |
јбољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школске године и испит се свршио |
лини и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила |
само ће се тако вршити прави напредак, и тако ће школе одговорити поносном имену своме.{S} А д |
S} И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ |
и, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Гру |
ку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да не товаре по м |
сте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмака, слан |
да буде прави савремени пољопривредник, и то не само теориски него и практички, као и инжињер, |
} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не од |
до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете за школу, <pb n="69" |
одужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих |
одине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као по празној цр |
.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>После једнога |
брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто циг |
лази учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше примити.{S} Онда тек |
прави?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече |
коли продужавао са још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљућ |
и чунковима куд <pb n="111" /> иде дим, и нужнику, и струганим дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и у |
шајте господина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељ |
о саборним данима с родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гро |
ећу учити Недељом и празницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пи |
упознавање са селом и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање свега оног |
чију, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прв |
А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад |
ово радили ђаци под надзором Радишиним, и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погреши |
Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} А |
сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има много неп |
ебе, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отпочне молитву: он, напр |
у.{S} И све је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа сада још с ве |
а дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор: „Тата, шта ја сад да ради |
ла модерна кујна свуда попођена циглом, и у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S |
у, сва расплетена, с преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и |
ане.{S} Отуда после и леса пред школом, и чистаљке, и сламни простирач, и колица — све што свак |
тана са по три собе, кујном и подрумом, и обашка стан за послужитеља и соба за децу.{S} Треба д |
преданости тој школи и напретку њеном, и са ретке вештине и способности, да у другога развије |
.{S} Зато написа писмо министру војном, и овај не само да одобри тражену количину муниције, нег |
и план направише заједно с предрачуном, и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, |
оловина зиданих кућа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су ч |
сец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је н |
им разговором, ради упознавања с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њо |
емена сламе с једном вуненом шареницом, и добар покривач опет од једне вунене шаренице или „чер |
лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке године може окречити и убе |
" /> „Могу, свуд, господине, цео таван, и у оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, господи |
судници.{S} Мало после дође и Радован, и он поново исприча све како је било.{S} И Радиши би ми |
срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју |
е питала, шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је би |
ионица је заузела скоро цео други стан, и пространа загоричка школа већ постаје тескобна и недо |
и морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеја и раздраганости исто онако као |
је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледано и него |
дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мен |
ан, побожан, искрен, правичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их |
Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и што сам год потражио од њега за школу, све је набавио |
е свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то би |
к онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и д |
продају.{S} И живинарник је напредовао, и Радиша <pb n="359" /> је већ имао доста и јаја и пили |
мена од дуда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} Том приликом казао им |
о и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу и |
иту и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га |
н и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растан |
ешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближ |
деца.{S} Радиша је обилазио и управљао, и за неколико часова цело је двориште школско било као |
ла га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се |
{S} Једанпут је учећи за столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догоре |
и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињ |
лф.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И |
{S} Комшилук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он мож |
потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу. |
лепо кад све стоји овако у реду, право, и све се полако спушта капији.{S} Онда је овако исто ва |
ве у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова слова и научите сва |
га села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умети не само сами да с |
део и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, |
више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријави се десетак њ |
упи гвоздено огњиште, па је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</ |
ослови или метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за почета |
р знате да је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка |
је, и за међусобну дружбу и познанство, и за познавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <p |
њему се опет самом чинило да је много, и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ћ |
ад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђерима, што се зо |
Враџбина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, |
“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио |
а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи простор и |
мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољ |
пе печате од уме, како је год ко желео, и узимао према величини њиној по два, три и <pb n="39" |
купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да ку |
и пут упита пандура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо г |
о политици, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет |
ко је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао да начини, него да је то ство |
и њу господин министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, |
и Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зовемо српски просветитељ и учитељ.{S} За |
да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што да не зида |
а јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се није |
овако:{S} Ево посла доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{ |
би примила, да је просто посејао онако, и да му тај исти привредник није казао, како да попари |
их; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћ |
му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је зна |
е.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овде Радиша осе |
говори:</p> <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Плат |
А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитала љубу Дамњанову: „Што нам вришти Дамњан |
имнастике за тело, и гимнастике за око, и гимнастике за дух, који има да смишља за шта је шта, |
ле чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло се не само по целој варошици него и по околини.{ |
се учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и старо и младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одр |
лазили су непрестано, и мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у |
успео, да се то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} |
о испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопај |
опа не одобри то неправедно дело руско, и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири |
од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она опази неку промену на свима.{S |
/head> <p>Јесење после подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у |
њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} |
: и село њега и он <pb n="344" /> село, и Даница њега и он Даницу.{S} После кише сунце увек леп |
зређао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом |
преносило се из градине школске у село, и оно је почело да осећа благодети овакога Радишинога р |
е довољно.{S} Ето и гимнастике за тело, и гимнастике за око, и гимнастике за дух, који има да с |
а му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на пролеће по |
ао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном |
шност и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је омладина п |
скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе |
дете овако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{ |
ди и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} |
ују <hi>рад</hi>, од којега сви живимо, и тако одвајају омладину од оне средине, у којој би се |
за онај савршнији живот, којему тежимо, и на послетку оно што је забавно.{S} Тако је стално одр |
ро, господине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! од |
хладовину.{S} И долазили су непрестано, и мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{ |
оштовања и ономе што је опште, државно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони |
лу.{S} Село је више врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином сел |
мети нису ишли подвојени, него заједно, и зато је изостало много што шта, чега је у „програмима |
ово ученицима има показивати очигледно, и они сами морају <hi>радити</hi> и радећи учити.</p> < |
е радило наопако, натрашке, неприродно, и почињало се с оним, чиме треба да се завршује...</p> |
дижете руке у страну, овако, положено, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви |
о: не сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На т |
ој школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чистота и самоћа доиста је подсећала <pb n="256" |
ом.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Р |
!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S |
чких, кад је чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да сл |
е ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му посло |
о с оваким успехом није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемент |
о и по околини.{S} То је школско звоно, и оно казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И |
она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпар |
овога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но |
је свако бесвесно трчање масе ризично, и често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту |
трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине или половин |
ставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како се пише <hi |
на његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, |
њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код таб |
добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију |
{S} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим концем и |
храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} Падало |
или чега другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађуб |
еки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша је погледа и, кад сас |
..</p> <pb n="247" /> <p>Такво се лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није за |
српском а не на словенском.{S} Четврто, и на самом испиту највише је тражио из „Науке Хришћанск |
се точак на средини пробуши четвртасто, и на самим колицима проврте округле велике рупе за осов |
дућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за школу и тражили |
.</p> <p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја |
p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетка па до самог |
од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше. |
х у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да |
па земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија за св |
мо као теоретичар него и као практичар, и ово је последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Р |
е с доње стране, онако сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја |
Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и |
о, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на |
могаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, да се Чука огради и забрани. |
их.{S} Настаје поново синоћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилич |
моравао, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно |
сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бо |
тај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> <p>Што с |
у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изне |
им ученицима кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра о |
Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог |
— треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, т |
читељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и само се чује по нека мува, која прелети преко учиониц |
жи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се појач |
приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра |
еба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право имамо што му се молимо и |
уда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да знаш турс |
м је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим који направи коју стотину, да је исече. |
стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, ш |
Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} |
развијање детиње на прави природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме |
ша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а |
ица у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега |
Обилићем; свуда знају за Светога Саву, и свуда се певају исте песме, само мало друкчије.{S} Им |
дивали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају. |
ци на разно дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му |
“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја — све овако у питањима и одговорима.{ |
дају или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тес |
да долазите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ће |
у првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигн |
: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p>Некад с |
ш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутра |
ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најб |
ати се и договарати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати г |
у.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ |
pb n="194" /> покретању и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу |
ди, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико ће они добивати за свој новац.{S} Зато како би |
ароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још помен |
ми могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале потковице као по даски. |
и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотребнијих закона, као и књиге загоричке ш |
и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељ |
p>Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и поседаше на своја места, Радиша рече најпре да устану |
гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су саградили ма |
у и поступност у давању слобода народу, и млађих (последника Светозара Марковића), који оштро и |
кле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све што живи на Земљи, све што расте на њој и |
коро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је загоричка школа захлади.{S} Поче ве |
е што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, |
на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послу |
треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да каж |
утру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога |
је све спремити, да мајстори не чекају, и требало је похитати с послом; а њих двоје су водили с |
у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, |
ле о томе <hi>искрено</hi> разговарају, и договарају како што боље да поправљају и усавршавају |
свуда столарска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда о |
сно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере |
о изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша |
ече, да прекину посао и да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповедајте, господине, данас к |
е да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мен |
мназија...{S} Одма потражише гимназију, и одоше директору.{S} Он беше стар и строг човек па реч |
пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића пале и сагоревају наше тело, те му се скр |
Радиша одведе све на реку, да се умију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</p> <p>„Да пог |
вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако не <pb n= |
колевку и кућу својих синова и ћерију, и својих унука и праунука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мо |
ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај ку |
децу своју, подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, п |
одижу по <pb n="390" /> угледу на моју, и у своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; |
ти од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа напредује; а кад куће напредују, онда и земља на |
ожете да разазнате, која се слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми чест |
ала ти, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала |
е нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се науке много допале као нове и посве корис |
куд <pb n="111" /> иде дим, и нужнику, и струганим дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и учитељ на до |
е.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало |
је нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброга друга |
њивом, коју је дао за градину школску, и да му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од |
естара, те су цртали и градину школску, и план нове школе, и стару школу.{S} Још су градили раз |
чнијем <pb n="194" /> покретању и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у мест |
школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S} Прост |
и они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигл |
асвим извео уређење поште у своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они с |
ти нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорит |
сана камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљковом конс |
вима и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој |
ади.{S} Младићи су загледивали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали |
вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио |
ла селу што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе има |
ло изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радо |
ности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем |
е у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} |
ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} По |
ма што треба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада |
посао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, |
ао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и виде |
што сте ви направили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да оста |
е, те да виде, да смо приступили послу, и онда нам неће затворити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И |
мећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до |
шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има добру: здраву |
унце и данас загрева чедо своје, Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се о |
муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су сагр |
да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се по |
је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је |
то и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су |
/p> <p>Миљко одмах посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико теби донос |
руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се |
е би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су |
и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу |
?{S} Господин Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, |
его им се више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају |
ричане, позива дужност на другу страну, и школе се опет затварају.{S} Тиме је решено и ово пита |
све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже и |
не судницу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово последње најб |
рече: „Потписујем, господине капетану, и примам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај |
те да се кривудајући не губи у времену, и засађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и |
бе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогм |
ку у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао |
да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих з |
м, као да иду на сабор или на заветину, и око малене школе загоричке све је мирисало.{S} Радиша |
.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ особито у посте, и за пр |
, а том су приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља |
оставу иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи н |
{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао |
и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чек |
ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој |
еднаке, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана. |
стру.{S} Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радишина из иностранства министар ниј |
це, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... ство |
на калуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је |
ристос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: |
ођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали су све што је требало и донели.{S} Уз то к |
су народи и људи и постали оно што су, и само школом могу напредовати даље, и тако даље.{S} У |
а људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је ка |
аучи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и |
ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има добру: здраву, ситу, о |
угу своме и јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор је усхићен завршио испи |
учи оно, што ће после радити у животу, и за свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, |
лупе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и |
оја ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем највиш |
е видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља |
којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није |
леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је двориште, заједно с ње |
, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно пожи |
ојега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец |
а да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако прегледа, намести му хаљинице, да му боље стоје |
ашу, да попију по коју за добродошлицу, и наслужи најпре домаћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти |
икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била |
оба Французи су градили нашу железницу, и он је видео, како Талијани дељу камен за мостове као |
у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су празна котарица па <pb n="4 |
лупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S} Просто им се чи |
ећније но икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беб |
p>Миљко се запањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стад |
везде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} |
је изведено то је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна другој и поставе у неки ред |
е што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} |
и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: |
на радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као о |
од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у |
културу и живот људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ печене цигле лежало је покривен |
о будити интерес.{S} Има и ограничених, и њих треба жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га м |
давали су и туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од круте хартије; и за све су се за |
ако.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Зе |
школом, и чистаљке, и сламни простирач, и колица — све што свака кућа треба и може да има.{S} Д |
ликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чу |
свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака с |
еб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јест |
евати...{S} Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} За |
љко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} |
руги.{S} Први — други, први — други.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамти |
} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварати капију.</p> <p>— Мама, ено га не |
споде много добрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко |
помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне обилазити око огња.{S} Онда се она нададу за њи |
ири јесу осам; двапут пет јесу десет... и тако даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет батине.{S |
сто узме двадесет, остане осамдесет... и тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?. |
гомиле, онда су на сваку метнули по 20 и тако поделили 60.{S} Сад још имају да поделе онај ост |
ини ђаци у памети овако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86 |
естину, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по |
у метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метнемо јо |
о да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест мест |
дна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и |
33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу тр |
о да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку |
акво се лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није запамтило у Загорици.{S} Ово |
вако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали о |
{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети овако рачунали:{S} |
зредима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица |
Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком месту дакле 28 и једна тр |
тиче један.{S} На сваком месту дакле 28 и једна трећина.{S} Радили су и оваке задатке: сто да п |
не, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине или п |
hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се |
љутих лава, закликтало девет соколова: и <pb n="109" /> ту мајка тврда срца била, да од срца с |
иловаче, или црнице, или чега другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а |
р није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и н |
екама и брдима, својим милим и драгима: и родитељима, и родбини, и пријатељима, и познаницима, |
дили најразличнија гимнастичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска |
м селу може направити“, мишљаше Радиша: и смисли овако! да точак направи од једноставне даске, |
а неисказана радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав |
к од Турчина“ вреди за све нас Словене: и данас свуда има потурчењака, и свуда су они гори од Т |
А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим шко |
руго да купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> |
може најбоље да управља целим народом: и зато се пожелело, да уз тога једнога или место њега б |
је још више умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n="344" /> село, и Даница њега и о |
иму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и |
по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на |
:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали овакав задатак |
арао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем....</p> </div> <div type="chapter" x |
ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и сва |
ите.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не гр |
<pb n="69" /> дође судници и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо по један малишан као |
утија са заклопцем и до коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу пр |
една мисаона, логична, којом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не мо |
анас пун и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радиш |
изгледала луђа, ништавнија и штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас |
отуда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није набавила барем по једну од о |
село ваше поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно бе |
е јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и сестр |
ни радник, каквога нема ни једна школа; и камо среће наше, да таквих имами више!..</p> <pb n="3 |
рберт Спенсер, организам од организама; и што је он већи у простору, то више времена треба да с |
де за личностима, идолима и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они |
боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи |
је ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, да треба да гледате, да је очувате и још ум |
љати.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У ниж |
вучена гомила камена и песка недовољна; и кмет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једн |
тиви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају |
ама, и у свакој школи има његова икона; и он је наш највећи највећи <hi>српски</hi> светац.{S} |
р ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако јело може зготовит |
људи и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку ко |
гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали у свирајку а нек |
но...</p> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је |
буквара и писање онога што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је после |
у којем има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и |
"108" /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и пр |
је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, с |
шли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је бил |
“ странка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „наро |
.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затре |
ртија, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он |
а на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зн |
сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 комада од сваке корисне књ |
ајка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи |
ра радити оне послове, што их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће о |
орица увек има довољно и најлепше воде; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто |
е, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:</p> < |
а траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу др |
је најближе, најопштије и најосновније; и опет онако, како ће деца најлакше разумети.{S} Напаме |
, и Радишину „либелу“ од круте хартије; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S |
те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле |
које раде на селу само жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да |
обојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала неправедна а сваки б |
је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти разред |
и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи те |
, о којој може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{ |
да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>политика</hi>.</p> <p>Друго је сад пи |
није много волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овак |
и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљавају одмах онаки какав се иско |
граду од толико и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{ |
е Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, нег |
а се решило неко крупно народно питање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.</p> <milestone u |
њине безазлене и паметне чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“... |
<pb n="376" /> напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица |
мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што |
{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, |
} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да с |
е пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?! |
гу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније могу да |
ко да надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p |
адин рече: „Одавде је, господине, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада ш |
ао смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет |
код ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печат |
какав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврд |
ако се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на зем |
а поново да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске са |
да оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учитељеву, Радиша ступи у једну велику к |
вду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи п |
тељи...</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докл |
по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајући не губи у врем |
к далеко од зида калдрма као у чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде в |
су ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; |
смо градили школу колико смо се мучили; и да није било опет готовине општинске, ко зна како бис |
оврши, и камење песком покри и заравни; и изгледаше дивно, особито кад се погледа заједно с оно |
гога да питате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и |
, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и првога човека.{S} А |
вати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тог |
тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, д |
видели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши је све изгледало другојаче но што је оставио; |
А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да |
школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они ве |
ћ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом |
исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоски |
у му се очи највише заустављале на њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале |
и чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да н |
селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, д |
Радишиним попом, капетаном и учитељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви |
ви ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај б |
а и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у |
прост, неук, непросвећен и празноверан; и ваља му само тај ум употребити и развити.{S} За тим с |
азницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, |
з сваке куће најмање по један члан њен; и они се састају сваке готово Недеље и празника, те гађ |
и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и т |
ако тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера! |
данас није било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n="403" /> народи |
сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су ј |
добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око о |
жњу, па жито овршу и предаду му готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи с |
умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да многи нису прешли у старији разред него, ост |
о учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се само о њему говорило.{S} И ово |
е види са свима, које је највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одг |
изгледало другојаче но што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јаг |
ма нисам много говорио, него сам радио; и радио сам поступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су у |
зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div> <div type="chapter" xm |
и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</h |
љомери па се преобукли у сељачко одело; и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да |
како је створио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бо |
могло да буде другојаче, само да умемо; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, што су они |
ако онај други престане, онда је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да |
ени и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен к |
ве виђеније људе свога села на договор; и договорили се, да новац прима, чува и даје Миљко с Ра |
сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово ш |
е ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; он |
о да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина мајка и пре |
много више помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога загоричанина није више срамота, да љуљн |
српске земље и зна се докле захватају; и по свима њима нама је милије да путујемо него по туђи |
ишљеност а инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредовати и живети до века...</p> </di |
говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код се |
рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала царица Милица</t |
добија учитеља, а Радиша добија школу; и престаје му детињство и безбрижан младићски живот, а |
ановој канцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Па |
авноме проналазачу њихову попу Ђерзону; и мало која кућа да нема обртушку за истресање меда.{S} |
је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више де |
ко.{S} Наша је књига најлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господи |
неколико комада за ову дечју књижницу; и тако је саставио најпотпунију збирку, из које су редо |
граде пространу и угодну једнокатницу; и одмах стадоше правити план: какву кућу да граде.{S} П |
најпримитивнијих па до најсавршенијих; и сви служе на то, да производе у души слушалаца пријат |
чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој кући има |
дошао, он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радос |
ете, и душеке и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко |
..“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ак |
, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили друга свога!..{S} Слушајте старије своје, волит |
гледају после како ради; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истеру |
те га!..{S}Узмите таблице <pb n="92" /> и крижуље!..{S} Избришите оно малопређашње!..{S} Сад ће |
ра и кајмака, чутуру вина <pb n="13" /> и пљоску ракије, мало пастрме и сланине, јабука и ораја |
не помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Радишини ђаци и походиоци градине школске могли видет |
сама да бирају капетана <pb n="353" /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа |
е се он постарати, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а |
и много више да се уради <pb n="144" /> и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива |
шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У к |
је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био мир |
ти и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је гос |
огу премештати без молбе <pb n="396" /> и кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пут |
сти, они би нас претекли <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и н |
, да сваку ствар упрости <pb n="317" /> и учини је занимљивом, ово друго за ученике његове било |
р је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да ис |
село и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и ученицима његовим почетак буде мио.{S} Чобани протеру |
де загоричане изненадило <pb n="287" /> и много обрадовало, кад су видели, како лепе и другојач |
адили су и у реду војена <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања, играли се разних игара и надмета |
о други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци то |
их је питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по потреби им је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша |
д их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гу |
и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим словом и писали су |
решимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе известимо господина министра.{S} А пре но ш |
зване мале школе или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрем |
но сандуче с натписом <hi>Загорица</hi> и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се с |
>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и њине земље, којих |
} Ваља да се <hi>навикавају на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа да |
и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} Поређајте ми сад ова мал |
бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак |
да будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и само <hi>поправљајмо</hi> оно, што нам је примитивно, |
сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим |
„програмима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље главни предмети и к |
дмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пишете</hi>.{S} Читање ћете учити из ове књиге, ш |
воје Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А к |
ку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу великим словом, на пример Ср |
ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно што ја говорим и да <hi>чини</hi> |
едно, и они сами морају <hi>радити</hi> и радећи учити.</p> <p>Друго, да се боље награде, особи |
ве и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и све <hi>плани |
опасти до сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</ |
ићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi> и <hi>радом</hi>.{S} Ваља да се <hi>навикавају на рад</ |
сам, да се сваки поноси <hi>радом</hi> и <hi>вредноћом</hi>.{S} А мој народ једва чека да побе |
а градимо,</l> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да <hi>умемо</hi>,</l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку |
м, да буде свима <hi>углед у свему</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је боље и чега нема у За |
p> <p>Прво је пазио на <hi>чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у |
а какав ли је према простом свету?!{S} И мора да је Светозар Марковић имао на уму овакве типов |
} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете. |
се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу сас |
да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, |
крштају.{S} Хај, веселих загоричана!{S} И што се зидови издизали све више, то је и радост њихов |
воју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа за |
узвикну: „Ево грађе за моја колица!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И |
о себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање најтачније и најправилније!{S} И Сунце |
а било претекло; само му нема — оца!{S} И у једном тренутку њега облише сузе, он зајеца и место |
а и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били |
их он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише ме плаши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По шт |
окретање најтачније и најправилније!{S} И Сунце и данас загрева чедо своје, Земљу, и одржава це |
о дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива |
а Радиша.</p> <p>— Добро, господине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо |
а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва скувала три бакрача пекмеза се |
и и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградит |
општинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде нове куће треба више новаца но |
г, господине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је гра |
Сви превикаше: <pb n="33" /> Радиши!{S} И учитељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, ал |
све врши и отклања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав как |
и године, када их је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални били Радиши, што их је извео |
и дан „наставе“ овако.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и |
е стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то |
о знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и |
о. „Онда им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек |
раја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајк |
тави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ |
од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу занимало, кад је чуо, |
д ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати!...</p> <p>У |
.{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и пређе преко ове |
ује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад па |
цима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И поново се ређају сви свети у години, да ни један не о |
кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви |
чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И |
га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} |
о <hi>ј</hi>!..{S} Ево <hi>у</hi>!..{S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на та |
<hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</ |
месеца!..{S} Дете још једно пола!..{S} И још једно!..{S} Начините сада три нова месеца!..{S} Н |
сали?..{S} Које је слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и |
ају саме и за гроб мога јединчета!..{S} И овде се заплака.</p> <p>Наста ћутање с обе стране.{S} |
чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако прегледа, намести му х |
рижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од којега је и таблица; |
уша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово „реакционарство“ Радишино <h |
ово је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за прем |
ани, толико потрошили па ништа!“....{S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко ка |
нако снег велики, па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} Т |
вашем селу саградимо оваку школу....{S} И ту му показа цео план и приближан предрачан, па му ре |
да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу |
по што.{S} Само за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то |
ку?“ — „А колико има врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали загоричани бленули у господина н |
м кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, како да иду путе |
гажу, онога у опанцима или босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди“ осташе у другим |
ило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму ка |
ан товар, они добију седам товара...{S} И све је то записано у књиге па људи читају, знају и та |
, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овде Радиша осети задовољство од испуњене дужности, п |
молили Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађан |
а да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „стварање“ света по данима р |
мо продужаваше: „Лези, лези, лези...{S} И два су најјача ђака требала, да га поново положе потр |
ро; само устани и реци то стојећи...{S} И свакад онај што говори нек устане. (Онај устаје и каж |
те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једно своје дете и ми н |
је дакле поправио своју погрешку...{S} И од то доба рад се у загоричкој школи продужавао са јо |
је у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је неки голем респект према Радиши и тежак дуг |
и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите |
у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И онога часа посла Грују кмету Миљку, да га пита, може |
во од родитеља, који су га родили“..{S} И Радиши се необично допала ова филозофија, па се сада |
и надену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После |
i> црква, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов |
му тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као и сувишна храна шкоде; а несварљива је |
с</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свак |
да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за рад.{S} Ето прилике за право у |
), то да остане сад <hi>његово</hi>.{S} И тако земља: њиве, ливаде, куће и окућиште, виногради |
i>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S |
евет — десет или <hi>деведесет</hi>.{S} И у овом последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има |
ма пет — десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у овом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi> |
шест — десет или <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>с |
а три — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом четвртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>чети |
дам — десет или <hi>седамдесет</hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам< |
осам — десет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ов |
етир — десет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И у овом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>п |
и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има |
е</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табл |
ang="LA">Status quo ante</foreign>“.{S} И све што оста, било здраво или начето, врати се својој |
е бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и ова страна. |
стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија Вида, пасторка Грујина, по свршетк |
школе: „Овде је код мене најближе“.{S} И пођоше:{S} Мијаило напред, <pb n="71" /> а Радиша, км |
је он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S |
после посветио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, ко |
ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} |
е у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост...{S} Мало је лакше било и |
Настава је вештина дружења с децом“.{S} И доиста, Радиши није требао неки нарочити план за ову |
-Ристићево, које називаху „акционо“.{S} И ово министарство 20 Јуна ове 1876 објави Турској рат |
у капуту, који је пријатељ „народу“.{S} И она је мамила самим именом својим, јер ради—кал значи |
азред него, остали да „повторавају“.{S} И сами су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> < |
чане да преведе у „народну партију“.{S} И само је пуки случај хтео, да је сада на столици минис |
јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ |
ећ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Радишу и овде држали за најбољега ђака; само о |
зали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им напише оваку молбу:</p> |
ме задржава и после, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то мо |
песмарице, она је била права забава.{S} И они други предмети нису му били тежи него прошле годи |
их одведе у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматр |
{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да је здравље увек највеће благ |
од дође потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо. |
о то добро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале напојнице мали се грађанин умири и зас |
добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се |
а у другој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, гд |
владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о св |
колица, те да их деца затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су |
укодлака, караконџула и злих духова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у по |
де културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако ј |
њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се претура од боло |
их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необично много учинило, не само за здравље њих |
и је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школској, а одатле по |
него са широким даскама преко греда.{S} И само је ова учионица била патосана даском; а обе оне |
још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца „за оно, ве |
те су с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи |
ђа поручивали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили сви, да ковач може бити и |
ти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисн |
а све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини и капетана у држави |
сти добрих загоричана не беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с |
364" /> чуђењу њихову не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину.{S} Сад Радиша пок |
" /> деца и домишљању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S} За час је и т |
па трећи, па четврти, све до краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин.{S} Онда Радиша |
темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете |
а богослова и сад је млада попадија.{S} И Данина мајка, овај добри анђео дома њихова, још је жи |
“ Јер, ово је збиља неки кабадахија.{S} И док се сећао оне финоће и углађености, коју је виђао |
у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први политички збор у Загорици.</ |
— свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиљан разговор између Рад |
ко је допуштало време и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекидан све до испита.</p> <p> |
љи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот |
ан као стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад с |
више на калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допуст |
/> храна ових младих умних радника.{S} И то им је у овој чистој природи необично пријало.{S} А |
слиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зора спусти на сто послужавник па се |
пије коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Б |
на извођењу свога културног задатка.{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ и његове „б |
једна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било готово криво, што Радиша тако м |
ародне слободе“ опијала и ојачавала.{S} И наста не само расцеп него и отворено непријатељство и |
и се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њ |
а, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане |
за напредак свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму |
о, да чините једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините јед |
ограда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи |
срцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким мали |
радовала Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју погрешку...{S} И од то до |
ца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, |
више од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!.. |
хову и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање на заједнички живот, на друштво и ра |
равњују земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је |
треба, те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да град |
га, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неколико дана није било у селу живе душе, која ниј |
иди и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изнена |
ужну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашт |
Пође и старија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Рад |
авих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом |
кровове на кућама и разним зградама.{S} И све то млади загоричани почињу да граде боље, тачније |
љу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и |
.{S} По њима се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотане овом шареном хартијом, |
оси већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је пр |
да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже бр |
кога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зеленилом.{S} Дру |
n="311" /> на сто, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему онога који не зна, учи |
остане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да в |
поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао |
овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мајку и настане мир, |
у те одношаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој сам |
— све овако у питањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту по |
све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико година од ових се првих почетака готов |
е, па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представници власти, што треба да мирите н |
но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан распуст школски Радиша није провео пријатније |
углачано и намештено као у варошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога живота има и свак |
овора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је принова унела у кућу њихову и |
а настругано за више од недељу дана.{S} И загоричани први пут сада видеше у своме селу дунђерск |
су се хранили одатле као из казана.{S} И деци се много више допадала ова проста храна у школи, |
срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу човековом не може усрећити и чове |
која му још није довољно развијена.{S} И онда није чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуш |
гме да није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и пачивало мртвим сно |
и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За вр |
ијенских и лекарских списа и новина.{S} И управо за ових тридесет и неколико година ништа ново |
о гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила |
једнога или неколицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после ј |
своје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се са |
га је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао је, да деца лепо живују, да једно другом п |
Миладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и размилеле се по двори |
ри требати за школу, за оба одељења.{S} И одељење Даничино рачунао је са 30 ученика, и тако је |
ужимо учење“ на крају дневног учења.{S} И чиме се год могла будити права побожност, она унутарњ |
бе отвори страховита борба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} Свака странка поче д |
а цигала и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста д |
мах морали да отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Требало је с |
то колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта |
е по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> су управљене и обале њихове уздигн |
двапут више оних других, немајстора.{S} И зато је посао напредовао необично живо.{S} До саме „ц |
и позове кмета загоричкога за сутра.{S} И опрости се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</ |
ме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одмах потражише |
аница опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него |
мајстор и познавалац многих заната.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: што је рође |
стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздр |
су дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и наредио да изнесу све његове с |
и озбиљна мати и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својој замишљао њену сиротињу и му |
ње корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама прос |
на њу, јер није било другога места.{S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p |
д немилостиви учитељ не рече: доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи једно јецање, како |
} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном животу вреднији осваја, |
је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да с |
а; а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> |
ав уплакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви |
би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба |
на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица правили су најмилије лице и све чин |
чистаљке за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је двориште, заједно с његовим совралуцима, и |
и, којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И многи превикаше: „И ми ћемо господине; нама не смета |
би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио |
ече један. „Треба“, одговори Радиша.{S} И за час се дадоше на посао на онај исти начин као и ју |
да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ иструже онолико |
е оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>Пос |
једва и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз неколико дана он јави Радиши, да је и он испроси |
хвалу Радиши за овај поступак његов.{S} И за кратко време преко среске канцеларије испослана је |
ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем |
тка школе, јер после неће имати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ћ |
наредба, да школе продуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И продужио је, |
и обрадовао, ни застидео колико сад.{S} И једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад |
ају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на |
уписивање нових ђака за први разред.{S} И сад је Радиша најпре побележио све, који су дошли, па |
су примљени новаци у I први разред.{S} И опет су пробрани најодраслији.{S} Тако је то ишло и д |
<p>Овако је свршио и четврти разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S |
рије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабранијега и најбољега, а није из |
ле на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је њему било све т |
је школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је са |
ез нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много.{S} Гласова је било лепих, сам |
и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажња села Радишу прија |
употреби на друге привредне циљеве.{S} И на саборима је милина била видети ове умне, учене и ш |
као, да навали те да стигне другове.{S} И ово је добро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ |
ежбају и припремају за ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и ј |
ор је саставни део природе човекове.{S} И осећања су морална и религиска исто онако природна ка |
а, што је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао и утврђивао оно што је јесена |
авка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није било и Данине |
нају, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато уче |
да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и |
ледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, како то све |
ко најпре да се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће |
у кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Рад |
и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше |
кад су сви позивани у своје команде.{S} И како после мобилизације дође и објава рата а за тим и |
ити, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И за неколико минута били су при врху и Радиша опет упл |
жем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта што нећу и |
лу, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим старима, који |
е у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње јутарње часове сад најрадије пр |
ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео дан разговарајући |
која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само мање.{S} И човек је по |
Зато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцим |
им, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чијој држави жив |
се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске најпре је из Загорице поче |
ен упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Р |
и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пу |
ко школе врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и |
млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, п |
е млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају |
је и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично |
из Српског Језика и Српске Историје.{S} И овим је све понова оживело у души њиховој.</p> <p>А з |
а околине, природе и отаџбине своје.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p |
ост његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација сврши основ |
велику кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Радиша је радио све кућевне послове па чак |
се интересују за оно што им казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, расејаност и зевање |
и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није казао да је доста, деца су ревн |
ојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих |
ивина своје најугодније живинарнике.{S} И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмо |
ком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономадашње. „Хајде, госп |
доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо вр |
буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потр |
природне науке и јесу једине науке.{S} И душевне су појаве природне појаве, и говор је саставн |
у“ сву власт и управу у његове руке.{S} И проповедаху: „слободу штампе“, „слободу збора и догов |
едузеће управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него |
у, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и довучена је готово цела количина; с |
суделовали и при грађењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман |
магало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су им заслађивал |
е до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они |
адиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе |
све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова. |
вапут пет јесу десет... и тако даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет батине.{S} Радиша је изгу |
сестре, браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свога села и свога |
осуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него кад су нешто напра |
привредни рад разумевао много дубље.{S} И кад је доцније говорио о њему, он није говорио само к |
и рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва дочекала, да после и она има велик |
нца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и љ |
аг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и |
его све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало |
јбоље, па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим ученицима требало плета |
есец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, да учитељ почетник нема веће |
благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учен |
њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не бр |
тупи према другоме па и себи самоме.{S} И тешко ономе, који није осетио довољно топлоте и од пе |
уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
сних остатака од некадање лепе шуме.{S} И по пресахнулим изворима на подножју његовом Радиша је |
с оним најстаријима чак до циглане.{S} И од данас то је остало ђачко купалиште, где су се чест |
ило, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас тежимо <pb n="351" /> да сваки буде писме |
није заборавио ни добре загоричане.{S} И њима је захвалио на труду око нове школе и казао је, |
п са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покриј |
мено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да уз |
може бити на страни само неколицине.{S} И нису ли све научне истине најпре потицале од поједина |
ва је још шкодљивија и од недовољне.{S} И несварљива духовна храна исто је тако шкодљива.{S} За |
природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} |
и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радос |
нијима, да продуже ово ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова ј |
ање и једном шареницом за покривање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим |
ртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејо |
животиње осећају и знају, само мање.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих |
е углади као лист хартије за писање.{S} И од ове године Радиша је почео да полови време за свој |
теже било да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики пробле |
ини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење и ове потребе школске.{S} Није прош |
ни сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школ |
{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само пома |
ћа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу уме |
оја неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио више добра народу нашем, нико народ |
ом од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— |
е, да на њима држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Радиша могао похвалити здрав |
врати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и уста |
да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ов |
оји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се |
вега што од њега може да се исплете.{S} И код малих је ударена основа, а тек код великих ђака ( |
} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно л |
тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у растоваривање и намештање.{S} Кад |
чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те |
јава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зн |
зида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је и |
, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> праведан и што је наро |
да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да |
о много маснија и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући |
је права радост чекала тек код куће.{S} И <pb n="26" /> они, који су били поспали, дигли су се |
то јој је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n="77" /> он спремао, стигао је и кмет Миљ |
ут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дневних послова у кући |
рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљи |
Радиша је постао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао да изводи и оства |
ете се поносити докле буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то |
чине ученице жене, мајке и домаћице.{S} И колико су мали напредовали у школи, толико су ови вел |
и од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, са својом женом и д |
ичао оно што су ђаци имали да науче.{S} И природне науке су учили из књиге, без огледа, без мод |
ти барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли долазити, они сви као у |
ила турска, и турски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и |
а му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане, њеног лепог |
буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање. |
а ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од д |
мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба необично много чинила и Даници, за упозн |
, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење као год и |
роб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по целом селу, да ти срце цепају а пот |
ко, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двес |
своја народност.{S} Она тако слаби.{S} И она нам слаби на све стране.{S} Зато се народност наш |
ела! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њега сазове збор |
о и сви су поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи закитили су се цвећем, као да |
ђу у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S} Одрасли с |
за време распуста школскога да ради.{S} И, међу свима питањима најчешће му се наметало то питањ |
ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију и најлепшу школу у целом |
више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} А |
оље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: насути, набијени, уравњени, да се |
благе дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пр |
жила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бел |
ки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић з |
ико света, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од |
ина, где су они о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb |
осао, који до сад никад нису видели.{S} И за кратко време била је довршена и друга страна.{S} Р |
у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну |
све што су некад људи руком радили.{S} И машине у сваком послу све више одмењују човека; а он |
им, особито онима у продужној школи.{S} И кроз кратко време почело је да понестаје крнтија и ди |
иштем, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика гр |
<pb n="295" /> нису за њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заједницу љутио.{S} |
су друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је бил |
авило, да их сунце затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и по |
носили и посипали по новој калдрми.{S} И благословене су многе ручице, за час се калдрма доврш |
е са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче. |
дужи започети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали |
м</hi> може одржати у једној целини.{S} И ето откуда долази опасност, да непросвећени народи уп |
им словом и писали су све у околини.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њи |
оврсни радови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују |
</p> <p>То су били планови Радишини.{S} И, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо |
ругим двема странкама или неутрални.{S} И она наброја „девет десетина“.</p> </div> <pb n="346" |
боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика одреши коња и преда |
ре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору познати туђу веру и други н |
га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша в |
и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихв |
јатељи и од две партије посташе три.{S} И од сад свака је позивала под своју заставу и преброја |
кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је с |
ати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш |
него га сад повраћати и поправљати.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и |
пих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што л |
е деца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом учењу у школи преоблађују практичност и проми |
натоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S |
у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе него стоји код врата.{S} Онд |
стаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела |
сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и |
је ваља умети спремити и употребити.{S} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у |
дну машину, којом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико новца има у Загорици п |
ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ чо |
и највећа вода није могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозв |
јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га |
тњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу лежала загоричка нова школа, ње |
чита законе и капетанске заповести.{S} И за мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар |
и о томе како постају разне болести.{S} И кад су год одлазили од школе, осећали су, да су данас |
ва своју собу и да је лепше намести.{S} И колевке су подигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало |
мало не паде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше на посао, које око принове које око сре |
ма не увећава, као друге народности.{S} И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било с |
долази од савесно извршене дужности.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, као да иде све |
вити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како је тешко разбијати камење, |
уги. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове овако испупчено. „Да почнемо, го |
оје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши |
овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изгледали су необичн |
и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да се могу одвојити они, којима је одав |
дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је отишао да проси де |
ричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других села, у којима је одавио от |
народно: на муци се познају јунаци.{S} И ми <pb n="395" /> морамо тешити томе: да се ове сметњ |
р бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и |
а свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад |
их, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи |
елео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S |
а се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика и тако напр |
, Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота |
посматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, од лакшега те |
се и поправља село и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Кака |
, па још ситније, па најпосле песак.{S} И све се то распоређивало подједнако.{S} Онда један од |
ју наше тело, те му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с изво |
естаје да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> </div> <div type="chapter" xm |
као најуређенији европски расадник.{S} И унутрашњост школина је сад много другојача.{S} По ход |
сте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст поузданији; он онда |
р пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А как |
ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико сам наваљивао да га оженим, па не хте док не с |
д, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописци и они, који и |
ле почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз десетак година код сваке је куће био барем по је |
замењују новима, питомијим и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици преносило се из гр |
е начуде овоме поступку капетановом.{S} И, дабогме, да Радишин премештај није могао да остане т |
pb n="273" /> само они једно другом.{S} И доиста, они нису много ни трошили.{S} Радиша је позва |
и козама и миловао их је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега |
} Мораш чекати, да иде својим редом.{S} И свако пренагљивање могло би донети штете детету као и |
ању белу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерам |
д онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто б |
љно неспремни и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и свој |
и кромпира са сланином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им др |
цу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стар |
товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали су све што је требало и донел |
е.{S} А онда се писало истина пером.{S} И по трговинама, место данашњих кутија гвоздених и чели |
У том дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован з |
Људи нису једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно ј |
се вежбати <pb n="195" /> сваки дан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и д |
само да долазите у школу сваки дан.{S} И немојте никад да изостанете ни због чега, сем ако би |
анио.</p> <p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенијих мала дошла на вр |
који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градовима или варошима живи наш |
азумевањем, он је просто био очаран.{S} И на крају испита није имао речи да довољно похвали и у |
дима, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо.{S} И он се поносио шт |
зум, на најлепши, најуљуднији начин.{S} И кад завирите у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} |
ече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути |
То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив само потврђујеш оно, што |
о се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне н |
осао, за који сам се толико спремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али м |
ономе, који је највише кругова имао.{S} И ништа више није подизало ове дечаке загоричке, да мис |
е гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у свету, од н |
Даници поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде премишљати шта да ради, и |
ом.{S} Отуда се необично радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало |
и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била утишала, сад је поно |
S} И Радовану ово није било неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило књигу и дошло ка |
о не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S |
о исто као што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас |
рти његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докл |
о.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема занимања, које је ближе народу и које више може |
и сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, т |
И Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И продужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпо |
еме они јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој преправци и спрем |
е и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, само што сам успео да ун |
ша је желео да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прилично, али је било |
ницу и набавио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати стр |
бори људима, да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, д |
више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој посао, те да мајсто |
n="258" /> женско, и старо и младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрасле нема науке по о |
чку конвенцију како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција у |
осле се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не сам |
са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он |
тељска, бољи доручак није ни тражио.{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му |
дговорити.{S} Он је и то прибележио.{S} И сваком је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, |
девера, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још |
реме узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша општинскога сложено их је в |
оправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред вратима школским била |
ај школске године и испит се свршио.{S} И овогодишњи је надзорник однео уверење, да је ово најб |
, па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да се подижете са |
се развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да |
је свакоме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће године сви могли да |
о научи у доба детињско и младићско.{S} И кроз кратко време ви ћете осетити, како много више зн |
јер им сада нимало није било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у свему напоредно с мал |
и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно |
благотворни утицај културни на село.{S} И Станојка је збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, ко |
ћ постала мали расадник за ово село.{S} И тек је настао распуст школски, да се обоје одморе и о |
ете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трњ |
брочинства од овога!{S} Нема зацело.{S} И живот је највеће добро, а потпомагање тога живота је |
он поново исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хва |
овина, које у других села није било.{S} И та је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи |
неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учитељу и казивала ко му је |
нда ни чиновника писмених није било.{S} И зато су прве наше школе отворене само за чиновнике.{S |
b n="63" /> се само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од к |
ре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре обновио све оно, што је прошле годин |
зго и сламним подглавницима наоколо.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} О |
јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој он |
нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори |
лушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног |
ма, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми с |
нови, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, |
нда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гл |
нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <p |
, за које му је поуздано достављено.{S} И поче село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три |
да се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четир |
слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Б |
тварају оно, што је правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, деца су јур |
м и загреје га за оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те |
ша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређује: „Црквено Пјениј |
оје запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да вид |
одсећала <pb n="256" /> на манастир.{S} И за час па се ова светиња напуни народа, који је стаја |
да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастир |
ад устадоше с ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није могао да се начуди јачини извора и бистри |
љко је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви |
ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} И сви м |
бавио инжињерском науком него данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица |
од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим парама, него |
{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се ка |
несе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захва |
двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше |
хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек |
е виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љуб |
е их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових тридесет слова запамтите, ви ћете умети да п |
а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој |
о, што им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уверио, да од избора онога што |
све подижу и све спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити прави напредак, и тако ће школ |
хову и плач и песму, унела је живот.{S} И живело се радосније и срећније но икад.{S} Здравље је |
уда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену |
е у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Гр |
друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земљ |
топу а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, а |
ст</head> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици још нису пос |
лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово |
личило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је изгледало, да не певају, него да сви к |
о јаку потребу још за једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћ |
ме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{ |
ке, показавши им барем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим више није побудио тежњу за но |
ћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} |
али да подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и неколико година, кад су наши стари |
и су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код шк |
њихова школа бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и |
изонталну површину његову за зграду.{S} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Према свему овоме план |
емено, док не подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин министар би вам за |
ио, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а |
<pb n="209" /> сад у другом разреду.{S} И ако је надзорник по струци био математичар, опет он с |
највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у ре |
ко да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, д |
е, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а |
нату“ особито у посте, и за продају.{S} И живинарник је напредовао, и Радиша <pb n="359" /> је |
су знали, да они сирове не продају.{S} И девојке су загоричке имале првенства међу девојкама о |
ашу доста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису чекали никад н |
о, да не певају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним осећањима у овом т |
е ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријави се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима |
Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам |
абу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га старији ђак после преслиша, он показа и ова и |
онда поново да отпочне цивилизацију.{S} И из овога првобитнога некултурнога или полукултурнога |
ост у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и доносити дарове, |
укање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они прошли по |
друге и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да н |
што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој случајности имам да захвалим, што у оба маха ни |
азили сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужио рад оданде |
Радиша испросио учитељицу липовичку.{S} И колико су се загоричани радовали, што ће њихов вредни |
ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани |
да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну празну торбицу око врата и пође.{S} Газд |
огао да научи, терала га је у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Поч |
орени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И данас многи нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се г |
еко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љуба |
ам Петров дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало |
за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а |
има пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се промучио годину, две и три дана, усавршавајућ |
дити угледу њихову и успеху у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казивати сваком, да је дужн |
а су они други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно д |
х двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовали су се, како велику и лепу ш |
ори су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S |
бачену земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се ч |
створио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, т |
још зором, те да хватају хладовину.{S} И долазили су непрестано, и мушко и женско, и старо и м |
во за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике |
ачунао, шта им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно |
њин цреп и креч освојили су околину.{S} И тесан камен поручивао се из Загорице.{S} Њихови „мајс |
је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види |
Даничина мајка и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра. |
и и цртању свих врста, као и певању.{S} И све се ово ученицима има показивати очигледно, и они |
нашли, а све у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој |
оји по полицама, које се често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни |
оту, за разне науке на универзитету.{S} И свуда озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њи |
ченицима његовим у владању и животу.{S} И, захваљујући неизмерној безазлености и простодушности |
сле, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то мотика закопа.{S} |
је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљи |
тицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и предано као у трећој.{S} Само им |
ељску Школу и одавно има своју кућу.{S} И Милена се удала за једнога богослова и сад је млада п |
радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрав |
правља школу и како Радаша учи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор |
, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом |
ши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S} Најпосле рече Радован |
ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, ка |
го запљускивали мирно село Загорицу.{S} И у школи загоричкој пошло је опет све својим редом као |
да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећени |
дноћа унутарња, душевна, убија душу.{S} И деведесет и девет болести од сто и телесних и душевни |
ци па и неколицина од оних одраслих.{S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="3 |
} А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од |
већених него разумних и просвећених.{S} И ето откуд опасности од тога пребројавања и бројне већ |
њига пољопривредних и иначе поучних.{S} И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши |
енике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћивати и у другим кућ |
изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n |
е и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Радишу је интересовала ова примитивна направа, и коли |
и могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно ску |
ше некако необично и помисли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице!{S} А коли |
вуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим |
вом месту, само да није много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена |
плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, набави му плуг, који је био дру |
опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој |
Стојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, |
раве чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа п |
и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрните овако |
њиште — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш |
е...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Груја испросио!</p> <p>— Врло добро! одговори Даница: |
ише лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш н |
са земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала |
моје не могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на земљ |
— н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и |
Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е |
је сад било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и мало хартије или крпе око дршке у |
или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону дру |
те сад оно испод игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?..{S} Јесте, <pb n="135" /> то је < |
син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта |
— с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, |
то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е видите, |
њиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Ш |
..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, |
оље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} |
..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси? |
елимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зо |
.{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајд |
p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућ |
сиротињу и муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али м |
као што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова ку |
„Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, бра |
то вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У т |
господине, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и т |
ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с ду |
како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од де |
ца њихових Турци падали као снопље... “ И тако даље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђ |
— свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, |
тављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да |
жења.“ Учитељ каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапу |
код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте.{S} Радиша пољуби мајку у ру |
ста!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније!“ И сад настаје „пјеније“, које је Радиши много више личи |
ора учитељ наређује: „Црквено Пјеније!“ И сад настаје певање црквених песама при одговарању на |
ни народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда наслужише Миладину.{S} Ми |
бразе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збо |
{S} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по имену његовом „Милунов Мост“, к |
и треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од ст |
да, ја дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све |
врха, Радиша рече: „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да показују, где је чија |
немојте!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Шк |
димо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио овај разло |
ати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда она реч |
арио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први камен под |
да каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он постави |
„Хвала, господине капетане!{S} Збогом!“ и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита г |
чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју |
е у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко кад може, д |
жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, д |
о нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше овамо, насред учионице.{S} Онда рече првом: „Л |
а и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава и <pb n="1 |
„ У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим |
овај урнебес:{S} Доста!{S} Граматику!“ И за час се досадање књиге оставише у клупу а извадише |
лепо слушају и да добро примају науку!“ И овде му исприча ону Христову причу о сејачу и семену, |
ка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А В |
S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова паж |
и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали <pb n="263" /> шк |
о, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се |
ајвише је тражио из „Науке Хришћанске,“ и то све на словенском.{S} Радиша је мало био у неприли |
и тако даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети ш |
и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе што им је предав |
ао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грч |
н воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиши осташе на |
е Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умири |
димо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ И молитва му је потицала са дна душе.{S} Онда наслужише |
да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p |
е и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико који могаде и рекоше да ће скупити |
те тридесет!..{S} Узмите четрдесет!...“ И тако даље, докле не узму све.{S} Онда овако: „Метните |
д ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут су писали своја имена и презимена |
ио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану |
еленом; вишеброј: именителни јелени...“ и тако даље.{S} Букварци су све ово слушали.{S} Слушао |
о камен истребити а земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} За неколико дана градин |
има о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је |
; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором и задовољио.{S} Таква су општ |
осле Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакш |
.{S} Сад пођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у |
на да цртате те да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута докле их нису запамти |
на: <hi>трајаће ти хиљаду година</hi>.“ И не само што су те куће трајније од данашњих брвнара, |
клена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и о |
је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало доброме старцу.{S |
и, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директор уп |
аљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учи |
е бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра |
тави га; није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи |
ога села гласати за владине кандидате.“ И доиста, после кратког времена дође из министарства на |
петана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам |
че Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се н |
напише „превасходно похвале достојно.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него с |
ли, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да с |
еднога да изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су излазили и говорили као песму напамет: „Милош |
у шали одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Р |
Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за светов |
ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да |
у, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Радишин нацрт и одобр |
не „<title>Имам пун џеп шећера</title>“ и „<title>Имам јагње малено</title>“ јер су му оне изгл |
у; „<title>Соколови, моји тићи</title>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели |
ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него су |
ошаји. „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ |
ивала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необично много учинило, не сам |
колико је борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Ради |
у.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебо |
једва чека.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију |
аручите код кога столара 5—6 „скамлија“ и једну таблу, па јавите министарству да имате зграду, |
И неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „народно“ и з |
А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, |
баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме.</p> <p>До доласка |
дни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљен |
оду штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.</p> <p>Либералима пак све ово |
оду штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чинов |
совру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица правили су најм |
се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“. |
ација“, „тиранин“, „готован“, „изелица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао |
рхимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит или архијепископ |
ет од једне вунене шаренице или „черге“ и новога јапунџета, довољно заклонило Радишу од зиме.{S |
ји се тада само задавало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професо |
еже перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учит |
истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед п |
идео, колико му треба „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу што је некад слушао старије, те га |
таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више много запљускивали мирно с |
цу, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помо |
ежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта |
аст у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, скоро двапут кише нег |
што је он извршио све спољне „реформе“ и спремио све што је требало за зиму; зато је данас с р |
оду збора и договора“, „слободу штампе“ и „самоуправу“.{S} Састајати се и договарати можемо, хв |
сви говорили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књи |
те, земља, иже, и, како, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и нај |
ле и застајкују пред капијом од „порте“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} А ученици Радишним, |
“, „расуло“, „разузданост“, „безвлашће“ и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не употребљује сам |
ине!..“ Из „Рачуна“ је тражио „таблице“ и писмено рачунање.{S} Радиша му је објаснио, да деца у |
ош живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија Вида, пастор |
е отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне обилазити око ог |
сваку сељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су прилико |
ља, старији ђаци, који су се „облачили“ и носили рипиде, свратише у цркву, да оставе „одежду“, |
остре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: |
ше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И |
ше „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n="17" /> „псалтирци“.{S} Псалтирци читају Псалти |
Још једном рече „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде сво |
уже може „делати у винограду Господњем“ и радовати се делу руку својих, заједно са својом вредн |
мах обележи и концем и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и |
ом грађевином својом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева |
него ће све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом управљати како хоћ |
ело село знало, да је излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем |
анталоне“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одел |
два јесу четири, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после |
у речи: „панталоне“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носи |
S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је |
S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више |
е реформаторке понеле ову своју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упоредно поправља |
и дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњено место за нову школу, где су се већ издиза |
е биле прихватиле сав рад у „интернату“ и радиле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чи |
их гушчијих пера по дванаест у „туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, па је сваки |
не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} А |
аросватица, Миљкова домаћица Станика, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та |
то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, онда су градили план без обзи |
осподине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од мен |
во; јер он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања о |
е.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек |
се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су д |
свадбене, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у ц |
ело па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— Ха |
и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и |
о да му село другу направи, где хоће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи велике надниц |
лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да се подижете са земље — доста су вас кости бо |
што друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} |
е си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, ш |
е ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана |
није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној деци, кој |
арче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она дв |
одговори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још дец |
све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у н |
е и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, били су све радосн |
е радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} К |
Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} |
, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да ози |
у, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли |
је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове |
ља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу св |
ила су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико |
ти, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и гре |
е зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове: „кад је дете |
е, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, д |
и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна зарава |
ебе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада |
д њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ов |
ала увек свежега и добро печенога хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису морал |
ина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично месила хлеб и пе |
, то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да побијају кочиће до конца.{S} То исто уч |
стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у с |
ач, и колица — све што свака кућа треба и може да има.{S} Доцније се све ово продужавало.{S} Ра |
лу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује и кал |
ике, да решавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни нај |
сами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p>Новина је |
је Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отиша |
аде само, да му Радиша јави кад затреба и колико ће требати.</p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је |
реће ради, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчи |
те навући песка и камена колико затреба и насећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате |
кад се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и уско |
у, он може бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате л |
м ја“.{S} То није права политичка борба и у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем учитељи |
он поручи мало семена од свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила |
“ у друштву и држави и да народ, држава и друштво напредује само онда, кад сви <hi>послови</hi> |
ине детињскога доба у главноме задржава и после, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вел |
изравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу п |
је учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде школске, простран |
ав је народ</hi> почео да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ |
те учио народ и подизао још више цркава и манастира и по њима отварао школе, да се у њима уче и |
обрих коња, и залајало девет љутих лава и закликтало девет соколова, па мајка „тврда срца била, |
од буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим старима, који поред два огромна, страшна |
свуда по машинским радњама употребљава и добро плаћа.{S} А четврто су разне руде: <pb n="52" / |
pb n="312" /> казао, где се употребљава и изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објас |
екотом и благошћу у срцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љубљење бад |
н окречена и опрана, него је сва прљава и прашињава, зидови искварени а прозори полупани и харт |
инило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше не |
ренутку умуче ова не песма него кукњава и <pb n="18" /> наста живи жагор, са којим ђаци и изиђо |
е може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} |
то су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све. |
ко оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота |
тали, да видимо, ко је за народна права и слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњ |
сварује, те се не усваја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је приро |
} Окрените се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а |
посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем српском народу.{S} Зато и |
већ доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него |
ти у васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава него подивљава...{S} Избацимо све ово и |
а свагда.{S} Зато нема јасних представа и појмова, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа |
а што усавршава ово двоје, то усавршава и човека, и обрнуто.</p> <p>На првом месту ово је здрав |
да иду кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су дец |
не изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још? |
Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз неколико дана о |
ли ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S |
ебало да се помеша с децом, да заподева и сам разговор и да им одговара на питања.{S} Једно га |
е.{S} Још неколико — и још више млазева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти р |
вљена и од школе до стана послужитељева и оне собе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатл |
у светињу из славнога доба наших царева и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, |
и ситан камен с околних ливада, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Ради |
убијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки |
ај добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Даниним учени |
ја и господин“.{S} Миладин се захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код |
од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, у којој с |
толиким врстама јабука, крушака, шљива и тако даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, |
да израчунавају површину дворишта, њива и ливада, него и да сниме свако земљиште и измере сваку |
е тако исто заграђена готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага |
му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема ни свога посла много, него више ради |
и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово поз |
пре турског земана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попов |
е дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово |
ији ђак после преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изненади па се загл |
номе што се тиче здравља, чувања његова и отклањања онога што га убија.{S} А све се ово не може |
pb n="371" /> да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S |
а, црепа, дасака, греда, дирека, рогова и летава.{S} Ваљало је приближно знати и колико ће отић |
ине.</p> <p>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао |
свих врста пољопривреде, ручних радова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и практич |
иде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће |
чити него она мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша х |
S} Пребројте, је ли истина десет редова и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{ |
је им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по десет ових кромпирића црних, што се зову |
} Према овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена вра |
е једу из некалајисаних бакарних судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут Даничи |
е брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Р |
ачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, |
вку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој о |
>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показат |
онда рече: „Кад попамтите сва ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и да чита |
и мало пре, и показаше понова сва слова и писана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а и |
шио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</p> </div> </div> < |
су на „Читанчицу“, тражили велика слова и казивали зашто је где написано.</p> <p>Код „Читанчице |
лепи рукопис.{S} Само деца памте слова и пишу их колико да се распознају.{S} Радиша се сад сет |
најглавније било, да деца попамте слова и да их изговарају по два — три, развучено, на слогове, |
И Милена се удала за једнога богослова и сад је млада попадија.{S} И Данина мајка, овај добри |
и представљају само једну врсту послова и посленика државних или народних, а то су управни или |
а њом је дошла Миладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И |
крмака и трмака, жита и живота, кумова и пријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и с |
зара а колико јаловица, двизака, овнова и јагањаца, колико је стотина лешњика којега дана набра |
бринемо за колевку и кућу својих синова и ћерију, и својих унука и праунука!...</p> <p>Јесте.{S |
>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трч |
едан повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром маховином те |
о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Радишини |
и невешто, како је радио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више измака |
> </quote> <p>(Сад долазе имена кметова и одборника, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа |
ад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онда су Радишини ученици и то радили сва |
и пут.{S} Домаћица Миљкова, њена јетрва и најстарија кћи провредниле се по кући те спремају веч |
без њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S} А Вама, господине, нека је најсрдачниј |
ао, да ће је с умножавањем становништва и безразложним сечењем и трошењем ускоро понестати; па |
и изврсну јединицу за поједина друштва и за оно највеће друштво, што се зове држава.{S} Не, не |
напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Поса |
има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има разговора.{ |
} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагороднијега, до миле воље.{S} Само у по |
; и договорили се, да новац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет на ст |
и како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве |
вље па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се бо |
обрађивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у све |
S} Па онога часа зграби дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га |
} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазит |
А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно |
р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како |
горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како |
е и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово |
оре и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали ст |
но!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S} Напишите га и ви!.{S} Направите печатано ж!..{S} Ево <hi>з</hi>!..{ |
о! (Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код коњ |
} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се |
Ево сад е, код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе |
, пазите како се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код црк |
S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Које је слово |
S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код дрв |
мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се п |
S} Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде |
{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} Нап |
{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва сло |
.{S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} |
i>.) Које је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?.. |
ао л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите ово печатано!..{S} Ево <hi>љ</ |
пише само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да |
само савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начините печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} К |
у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали |
— риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово |
већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био ј |
ћи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постати најчес |
преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда |
— о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} Написали смо <hi>чел</hi>.{S} Шта још |
ажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
ише не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиш |
ам <pb n="219" /> га продати него ћу га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газ |
<head>6.{S} Седми дан, продужење свега и подела слова на дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан |
ко ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и за душевни и за телесни развитак човеков.{S} Зато и д |
ега свога</hi>, а није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавршено, а |
бро: за децу, што су имала увек свежега и добро печенога хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу |
од.{S} И поврћа је било најодабранијега и најбољега, а није изостало ни цвеће најразличније, ко |
мало разлике између <pb n="330" /> њега и скорашње турске владавине.{S} Зато говораху, да све о |
ароду и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар свештеник може мн |
и он <pb n="344" /> село, и Даница њега и он Даницу.{S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А |
ну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега напре |
велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се |
умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n="344" /> село, и Даница њега и он Даницу.{S} |
но поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да и |
је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једнога походиоца развио овакав разговор:</p> <p>— Ов |
и смрти у животу човековом нема већега и значајнијега дана но што је женидба а код девојака уд |
воћку, а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе |
орила свет, кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не |
јер су умели да направе план од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чу |
ци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поновиће се с десетицам |
и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} У другом орману била је <hi>ђачка |
ела самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почет |
ше не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни |
овога, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у зе |
а да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у цркву, Радиша |
животиње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Човек с |
уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или н |
децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је |
господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, |
ретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="255" / |
чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћу сво |
се необично, кад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен својој савести, која му још |
ову школу</head> <p>Између испита овога и Петров-дана било је још прилично дана.{S} Радиша је з |
камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште |
и четири гроша на месец.{S} Поред овога и благодејање се у старијим разредима повећавало од 4 н |
а врана гаврана са крвава поља Косовога и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а |
и данас постоји, на славу творца свога и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његов |
човеков у животу!{S} Јер учити другога и подизати другога то значи, давати му живот и помагати |
ултурни задатак шире од прага школскога и обичне писмености.{S} Особито се и њему допала Радиши |
!{S} Ништа или барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом |
им познатим речима највише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} |
е Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n="260" /> сир |
.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љубав и послушност према старијему, те су се зато и з |
ко је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако пр |
нама.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога и споразум, на најлепши, најуљуднији начин.{S} И кад за |
ава „народна“ странка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пр |
почнемо... (Изазива једнога по једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи бу |
село; а ничега извештаченога, усиљенога и намештенога.{S} Зато су и деца њихова била не само зд |
воју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало збуњенога Радишу, о које |
требом сваке живе душе у овога срећнога и напреднога света.{S} Благо и просветницима овде, благ |
номе крају, где га се нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или з |
израђују правилно.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Ви |
а наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам |
а му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, или пескуше, или иловаче, или црни |
дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим |
хоће уз народ, може потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} |
</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових радо |
нових и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, уливала је у његову младачку душу |
поправци учења по школама па преко тога и на стварању нових људи, нових и бољих генерација, а п |
ио огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи овако!{ |
го пристојан стан вреднога, разборитога и паметнога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред н |
ичку стружницу.{S} А на месту честитога и вреднога али неписменога Миљка седео је сада исто так |
ладали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајала?..{S} А |
довала и што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости четвороразредне мушке школе, кој |
аоколо, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а и |
звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема |
ј слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и |
у с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дет |
и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутр |
ије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S |
а и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у О |
ду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почет |
о да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило у с |
ноге мајке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{ |
ајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S |
и у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направим, онако како после и други могу прави |
свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већ |
велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> </ |
рече Радиши: „Е допусти, господине, да и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету гла |
мене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у |
те, да га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте |
ад су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну |
тнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним одношајима нису у деце готов |
барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову простодуш |
аску, обележи писаљком и рече Груји, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске |
а та, што су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу је |
удница.{S} Морам се дакле постарати, да и то приближим и ојевтиним...{S} А о поправци привреде |
анојка се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о |
али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по равнијим крајевима имају школе, а они <p |
реч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајсторима руке, а |
о све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, |
осле и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачни |
еци с по једном непотребном новином, да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљком н |
ао да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, |
на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених, а |
} А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пр |
и и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не |
ихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе к |
оказа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин министа |
табли по краснопису и позивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радиш |
ке, да оволико научи и <pb n="45" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе |
им.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су |
м радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас задржао |
збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то с |
се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он |
зонку с једном страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и |
а се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине, све |
дрво шумско што расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то ј |
рди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</p> |
ло да загоричка школа почне весело и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и ученицима његовим почет |
ту, <pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, како су и н |
, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би г |
и, како она ради и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} Казивао јој је увек, како је |
есте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, |
е беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} Том приликом казао им је и како се то |
испит, надзорник устаде и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви |
, и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем ма |
Један, дирнут овим приновама рече: „Да и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо |
вечно!“</p> <p>И Радован и његова млада и сва свадба са слушали су ове Радишине речи најпажљиви |
нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и |
о и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n=" |
ко да се постави или окрене нова зграда и са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је |
ера, Пољопривредног Друштва из Београда и једног завода из Чешке, него је и проширена.{S} Иза г |
з војске Милун Стеванов, онда се израда и употреба камена разви још више.{S} У то доба Французи |
шко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, т |
ла, да њен син није погинуо, јер правда и милост Божја то не може учинити!...</p> <p>У овакоме |
се све више измиче и остаје да заповеда и управља машинама.{S} Само да уђете у једну Фабрику ил |
и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изић |
их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се користи лепим временом |
а сам казао да су други! (Опет надгледа и мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још јед |
у први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека д |
не, донесу, те да им се најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не дад |
р учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајсторима учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљк |
аблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша рече, да о |
те! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држању главе, писаљке и таблице |
аслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже примедбе своје и приближну цену.{S} Кад инжињер |
n="225" /> да му који инжињер прегледа и провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни гра |
надничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за т |
воме предугом развијању, које се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наи |
елико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, |
нога, што идемо напоље.“ Радиша погледа и помисли: предлог сасвим на свом месту, само да није м |
ми заигра....</p> <p>Радиша је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила л |
што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: „Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам |
и објашњивала им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она |
гради и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и столице, а један ј |
загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагороднијега, д |
ештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправ |
P19102_C5.11"> <head>11. У одржању реда и понашању</head> <p>Осетљивом Радиши је најтеже било, |
у кући сеоској, особито у одржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <pb n="358" /> А |
а унети здравље, живот у кући, привреда и ручни рад, особито по селима.</p> <p>И наше средње шк |
во грејање, већа чистота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да се поправи по |
S} Успео сам да се поправи пољопривреда и сточарство, да се развије воћарство и пчеларство, да |
реда, па сте свршили сва четири разреда и сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и |
тељске таборе и на сачекивања из заседа и међусобно убијање!...{S} Јер, још је велики Аристотел |
м у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да није ништа хитно, одговори Радиш |
ли у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда и газдарица су по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле |
до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица правили су најмилије лице и све чинили, да |
} Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела |
} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњака и на |
а Радишу препоручи његов пређашњи газда и једноме пријатељу своме, да му учи децу, те је тако с |
шла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} |
!{S} Па се онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо! |
а наши зидари не забораве, како се зида и покрива...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и д |
, која није дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори изм |
надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема ви |
ако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве су најбоље данас и |
ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете г |
а напредује; а кад куће напредују, онда и земља напредује.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да |
била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па с |
окле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било прв |
вац, у паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се н |
што могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме да известимо министарство, да је село направи |
рије — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу занимало |
били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе виш |
висину; како од паре постане опет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу да падају |
ди у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји у ви |
дошли су други Турци.{S} То су господа и чиновници, који су сву власт приграбили у своје руке, |
о старој школи кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да види по |
за које шта: за поједина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио |
школе, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, |
.{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушорена села и вели |
.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} Настаје најмучнији тренутак и |
S} Зато нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да |
е до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета |
мо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} |
авало само врхове највиших околних брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, н |
вили и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и неумо |
ју му сламу, докле је не разастру свуда и не остане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је те |
ако ретко која кућа да нема белога дуда и места за храњење свелених буба у пролеће.</p> <pb n=" |
и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а |
есе ту ствар у седници општинскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} |
мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитању, које данас |
ма јасних представа и појмова, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа угушује мисли и да у |
е привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотреби |
васпитању подмлатка народнога, те отуда и просвети народној и благостању нашега народа уопште: |
S} Свака кућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и |
и могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да загоричани не м |
е за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, |
Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Нађите конац! |
а старији ђак после преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изненади па с |
буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо ј |
рдио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред сп |
А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мањ |
ца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота, кумова и приј |
n="22" /> оваца и јагањаца, својих коза и јарића, свога зељова, својих другова, своје мајке и с |
, да изиђе нешто практично, без луксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и |
же и одати, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p |
тране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и да с |
ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с |
алуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам |
и скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли |
и, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и господин“.{S} Миладин се захваљива и брани пословима |
раш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па |
и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и |
, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле завис |
рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој |
{S} Свим овим пословима руководићемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{ |
орити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господи |
видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не |
о нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и та |
<pb n="359" /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и је |
мало пастрме и сланине, јабука и ораја и преобуку Радишину, с једним поњавчетом за простирање |
ра, те овај, у листи осталих премештаја и постављења у округу, предложи и Радишу за премештај и |
ш сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> <p>Радиша ј |
достојанствен, и чувати се велика смеја и раздраганости исто онако као и велике љутине и онога |
х страна на школи је била велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, само је незго |
вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли |
њака.{S} С овим је почела да се развија и каменарска индустрија.{S} Кречари су сваки бољи камен |
и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребни |
ивот људски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, д |
а шкоде; а несварљива је још шкодљивија и од недовољне.{S} И несварљива духовна храна исто је т |
да не само сва настава буде занимљивија и трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и при |
е жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јара |
е она Радиши изгледала луђа, ништавнија и штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у ч |
а мене...“ Настаје писање између линија и ученици поново гледају свако слово, које Радиша напиш |
д у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{ |
а имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађ |
а у школи, него она често много маснија и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни вол |
едније, то је и село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је |
и.{S} Он је најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило |
ује.{S} Зато је природна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} Учити при |
да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је |
ко време почело је да понестаје крнтија и дивљака у Загорици и да се оне замењују новима, питом |
широка.{S} По варошима је таква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да је то ћупа!.. |
ао учитељима.{S} Нека дође и филозофија и математика и историја, али што више и највише знања и |
градимо нову школу наш уважени комшија и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на |
један другом свети и од добрих комшија и пријатеља постају крвни непријатељи...</p> <p>— Ето, |
а човека што се зове учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољине о |
ати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих и неуморности тв |
летарству може употребити и слама, која и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овог |
чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само |
ад, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерк |
а сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и |
ни првог и другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод двадесет |
светитељ или светитељка.</p> <p>И Груја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ |
це и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не род |
едовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило з |
ма велики воћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати н |
о кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке |
лика, и без упознавања животиња, биљака и минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни имали |
сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунц |
оликих пређашњих и <pb n="43" /> биљака и животиња, којих данас нема, а некад су покривале земн |
можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо |
који заструг мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али бог |
то јаја, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насуш |
, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота, кумова и пријатеља — свака доб |
шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на грудима закопчава дугмићима, а не к |
на зидова не мора да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, који држе кров, а ко |
су блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други |
, и почеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{ |
его избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су кућ |
стара апсана а садања судница од дасака и покривена шиндром.{S} Пред школом је с леве стране до |
столарска врата (сложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и старије у се |
е, да има већ доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није ле |
е ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они |
не пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда |
има, и да оде до удатих сестара, тетака и друге родбине.{S} Па при свем том кад се свршио распу |
е хартије (картонажа), од прућа, витака и сламе (плетарство), од дрвета (столарство или шведски |
австо па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одв |
јемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и |
е претвара у умење и не поправља човека и његов живот.</p> <p>„Две поправке дакле имам да вршим |
ак у чаршију па да тражи писмена човека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А к |
оту човековом не може усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету |
еобично ружна црта у карактеру и човека и народа.{S} С таквом се особином не живи у друштву и н |
ују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да |
е изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га, она преко обичаја помилова Радишу руком |
јаилове куће прате једну каленицу млека и комадић хлеба, па оста да ствари раздреши и намести з |
о у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} П |
а има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балег |
деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта ј |
иде кући, има ли да прелази много река и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је |
летава за плафоне и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао израчунати, шта ће од прилике |
господину за школу.“ Тома једва дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а |
ији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и напише Радовану писмо и упути га на некога познаника |
је, рад на рад док он не постане навика и умешност.{S} Ништа за себе, прекинуто и одвојено.</p> |
па архимандрит, па епископ или владика и најпосле архиепископ или најстарији нада свима српски |
одмора их је обновио из Српског Језика и Српске Историје.{S} И овим је све понова оживело у ду |
и...{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је износила царство појава у приро |
том а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли за брд |
и најпитомије.{S} Жива је ограда велика и одавно је заменила мртву и она, лепо однегована, свед |
ворише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за сваког |
се радујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, да треба да гледате, да је |
руго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; ето ја знам... и поче да и |
о је могла да насрне на овакога радника и да га одваја од оволиких послова, па се није уздржао, |
ам; па пошто у Србији није било радника и радничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема |
е ради.{S} Одмах је призвао сопственика и питао га: зашто не намести неколико тестера напоредо, |
вице и попа, те одмах дозову свештеника и до подне се изврши и испит.{S} Остало је само, да уго |
су се стране овога малога броја ученика и негомилања разреда огледале јасно и у великој мери и |
а походи кућу једнога од својих ученика и да му том приликом сваки за спомен засади или накалем |
почнем од себе, па преко својих ученика и познаника.{S} Да хватам познанике.{S} Да примам и њих |
, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“...</p> <p>Онда приђе Радиши и срдачно с |
шој средини може наћи доста и издајника и најревноснијих мучитеља и гонитеља народа свога.{S} О |
о и старо и младо види необична путника и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прил |
руга земља.{S} У тих народа има фабрика и читавих трговина с ђубретом; па онај, који хоће да на |
{S} Нека дође и филозофија и математика и историја, али што више и највише знања из природе, и |
Није заборављена ни шведска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и |
те куми опрала судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окреч |
еде нешто да каже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Р |
честита породица.{S} Ово је добра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девој |
у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљива жена, која је |
ем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И |
би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} |
ја.{S} А после ове радости због останка и заједничког рада долази и још једна нова.{S} Усред бо |
бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро врем |
да их боље утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с!..{S} Ка |
е требало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, него и за Ру |
марљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје добре к |
осподине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n="199" /> па се и њему скотрља |
м месту гимнастика, она у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.< |
о знати и колико ће отићи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачун.</p> <p>Ради |
вако од камена и земље, од цигле, песка и креча, као што данас чине сви просвећени народи.{S} Ј |
згодна за пренос ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквога мањега терета.{S} Зато су загл |
је требало око седам стотина кола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и |
е, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи јапије; а план ћу напр |
тада је закукала не само војска српска и њен заповедник, него је закукао и сав народ српски!.. |
во војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југовића</l> <l>И д |
жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да |
па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши мног |
.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много па остану да преноће а сутра дан да |
носити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка школа!“</l> </q |
тране, где сам био ради продужења наука и проширења своје спреме, то учтиво молим господина мин |
е у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, који воле |
рошао цео свет, дошао до највиших наука и добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, а |
ракије, мало пастрме и сланине, јабука и ораја и преобуку Радишину, с једним поњавчетом за про |
пастрме и сланине, неко котарицу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И де |
мања је имао три сина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је најмлађи, Растко, побегао у манаст |
шту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ово учинило у д |
hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће |
т, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ништа.{S} |
ед</hi>.{S} Тако је сада због кованлука и гајења чела морао да проучава све о челама; због гаје |
шле у школу једна газда Мијаилова унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина |
својих синова и ћерију, и својих унука и праунука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора да буде друш |
к буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је добро знала, шта је м |
одужење свега и подела слова на дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је било леп |
е лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; |
и је зато требало да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било показати |
млађи говораху: „Граматика је реч грчка и значи....“ „Речи се деле на „именителна“,и „прилагате |
да се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна од сна |
ачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</ |
сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има |
у зато и прегли и повукли толико трошка и направили оволику и овако лепу школу, да је нема у да |
гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а може |
уљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је |
ат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио је оваквога друга господин Радиша!“ рекоше т |
ито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гоми |
слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, особ |
ва.{S} Овако су напослетку израчунавала и најтеже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и |
само понека варошка ситница допуњавала и полепшавала; па и њу је Даница сама израђивала!{S} Ни |
ухрањена преко лета само се заигравала и полако примицала својим кућама.{S} Чобани се још заиг |
упаковано.{S} Њихове су калемаре звала и околна села, да им калеме; њихове су кошнице продаван |
руге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за истресање меда, те да се чела не „бије“ и д |
мишљала још лепше...{S} Она се радовала и што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости |
вој огради, која је изврсно напредовала и у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него |
.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да м |
ша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме |
у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече други...</p> <p>Тако су разгледали |
ла креча, преко сто десет хиљада цигала и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, |
х упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или |
они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп...</p> </div> <d |
варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацр |
агнуто колико треба.{S} Деца су гледала и сама погађала: овде још мало, овде још мало. „Да доне |
је струја за „народне слободе“ опијала и ојачавала.{S} И наста не само расцеп него и отворено |
е: „Доста.“...{S} Овака је судба чекала и остале редом.{S} Ником се никакав изговор није примио |
су цртала поједина слова печатана, мала и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихов пра |
брдо, који поток, које поље, која мала и које место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p |
е зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије |
у у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, да се око тога |
} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажен |
на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршијска пратња, јер код њих у селу није тако.{S} У |
а неколико часова сва је Загорица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза с |
јер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је увек било или прашине или блата.{S} На |
ко пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишини су ученици у првом разреду лепше писали него |
и и поправља им.{S} Дуго су тако писала и печатана слова цртала.{S} По нешто је Радиша и на сво |
вода да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у |
да је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано грешила и нису могла |
S} А већ домаћа економија је обухватала и готовљење јела, што су ученице све практички имале и |
ају, па после казивала шта су прочитала и изводила поуку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та б |
ка узела руку, па је обртала, превртала и закукала: „Моја руко, зелена јабуко, где си расла, гд |
у школи.</p> <p>Даница је дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је има |
е.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, |
шла на државну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.</p> <p>Углед загоричана одскочио је |
га!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, да њен син није погинуо, јер правда и милос |
а донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је сл |
о и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p> <p>Тело и његов развитак у поче |
за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи се и забављајућ |
{S} А за све то време Даница је слушала и као да се поносила, што сад она издржава целу породиц |
и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, |
. <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете |
постарати, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а песка и |
не даске, које нити су хладне као цигла и камен, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се |
шко за конац па га обеси за врх троугла и показа: да кад троугао стоји сасвим равно, ненакренут |
сле славне битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „<foreign xml:lang="LA">Status |
аница уђе Радиши у школу сва пребледела и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустил |
ајлепши дом науке, највећи извор видела и среће наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви наро |
ишао у варош те приновио нешто од одела и покуповао неке најпотребније ствари па се онда вратио |
радило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало |
учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животиња, биљака и минерала у |
аничине, да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе се |
„кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се |
се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за све |
то је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S |
ужје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да |
ља, с једном већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нуж |
у одржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <pb n="358" /> А није заборавила да им ист |
ва реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И ш |
ле судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељске и само викал |
оћудни Груја рече: „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече учени |
S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и |
ње упућује Господу за добро овога села и свега народа нашега...</p> <p>Једино што још у Загори |
он ово посматрао и сећао се свога села и свога детињства, чича Миладин викну: „Ено, господине, |
него твоја ишпартана поља, ушорена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, |
очеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од с |
ближње брдо, одакле се виде околна села и приличан простор на тој страни, па су се онда вратили |
ас живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или по |
b n="96" /> Још мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{ |
то су овако путовали два сата кроз села и још пун један сат кроз планину, дођоше до једне лепе |
ле.{S} А <pb n="133" /> после дођу села и градови где живи друга вера и други народи, и ми се с |
вали су и сви пролазници из других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и не |
а и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вароши или чарши |
ива, будна, примљива, досетљива, весела и мила...</p> <p>Радионица је попуњена сасвим.{S} За св |
обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти |
и и у <pb n="42" /> тајне човекова тела и видети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне |
сећао се највише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.</p> </div> <div type="chapter" |
њивала им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала |
се.{S} Миљко онда позове газда Мијаила и још неколико комшија, па оду Томиној кући, <pb n="221 |
хоћеш, рече Тома.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и господин Радише, па како ви рек |
су састављени.{S} Сад је потребна била и решетка за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко код |
шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима, и ч |
полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Он |
привремено од судница, као што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је |
о видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фу |
о да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина учионица, само с мање слика по зидовима.{S} |
тану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљ |
нико у Загорици не знађаше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и |
S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза н |
земљом као угљен, која је слабо родила и којој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антрополог |
н је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана |
учили, о биљкама које су деца налазила и доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромн |
S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих |
у.</p> <p>Школска је радионица спремила и добре плетаре, али је много важније, што се из ње и п |
учерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Радиша рече, да ста |
н био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после сунца почела да стижу школи.{S} Радиш |
дитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n="295" /> нису за њих бринули.{S} И нико се није |
S} И та је дружба необично много чинила и Даници, за упознавање са селом и животом сеоским, и С |
огле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не |
иљкама које су деца налазила и доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби |
Кад су оваким вежбањем добро запамтила и рукописна и штампана и прочитала све оно испод слика, |
у, да је неразумљиво и да су деца учила и заповести (главније) и оченаш на српскоме, у вези с п |
амтила, а да су нека непрестано грешила и нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љ |
им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по с |
ена, кудеље или преслице, разбоје, кола и саонице, па почели сами да граде и сама врата и прозо |
да одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана вукао и довукао: дес |
агорици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо |
амен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили |
стрше по канатама газда Мијаилових кола и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ов |
Димитрије, свети Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Гос |
а или поповима и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књи |
и све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они м |
изишли на место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила |
едовање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетину година!...</p> |
зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других |
однео уверење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, који |
е и њему допала Радишина продужна школа и градина школска, која је већ постала мали расадник за |
и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, само не |
је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до даске и |
школи колико у селу његовом; јер школа и јесте зарад села.{S} Радишини мали ученици постајали |
о и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и нов, Сунце, <pb n="191" /> погачу, точак, јаје, мотик |
још можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на |
{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића, који се тим |
35" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе...</p> <p>Тако Радиша сада ниј |
ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки |
стргнута на Косову равну!“ па се надула и препукла: онда је чисто и ученицима лакнуло и само су |
ештица, вампира, вукодлака, караконџула и злих духова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шу |
и школској, где би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По доручку отишао би у свој |
енску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори госпођа.</p> <p |
</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> <pb n="269" /> <p>— А кој |
е доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јест |
редак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не |
и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до сад раз |
ни.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе |
{S} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила се, и нужник ископан, ограђен и покривен да |
вориште школско није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити неприлике, особито од ка |
више о јелима и о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегну |
{S} Све удари натраг, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S |
давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости у кући, те је то потпомагало и успехе у школи |
адишиној кући највише било лепа здравља и љубави једнога према другоме.{S} Све је ту било приро |
ити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу в |
у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини <hi>преко омладине</h |
чак и на онога горе, „који их поставља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико |
ила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра.</p> </ |
вао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као и свакој |
тири разреда, врши и дужност управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је |
ону мању зграду иза ове, за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасв |
подрумом, и обашка стан за послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А к |
доване!{S} Ти си претекао свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи к |
о и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и т |
ћина из околних кућа те примише учитеља и ствари му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по |
е с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p |
а и издајника и најревноснијих мучитеља и гонитеља народа свога.{S} Оно: „гори потурчењак од Ту |
<p>Стан је Радишин данас пун и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало куповнога, него |
ултурни на село.{S} И Станојка је збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део |
и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није наб |
онако како се мењала кућа њихова, Земља и њена површина, у своме предугом развијању, које се ог |
мо.{S} Најпре да гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су |
те материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу з |
тпуно заменила ону мртву, суву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се непрестано доносиле, пре |
ља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу б |
овар креча, те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мал |
ве, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су загоричанке прале судове само изнутра |
купован фес, који се пере кад се испрља и који се лети замењује шеширима, који се сад плету у с |
па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижу |
ко Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И ве |
оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећниј |
творе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и |
најстарији нада свима српским цркавама и манастирима или поповима и калуђерима.{S} А школа и у |
и пију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуд |
ет, те да се са задобивеним представама и појмовима ради лако као и с другима, па тек онда дола |
те јевтино снабдева све село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покривају црепом.{S} Ци |
да замислите колико је науке у књигама и колико вреди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мал |
у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога и споразу |
то су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубама није мо |
а, а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе |
чим се умио, отишао је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} И познале су га све, али |
њима ограничио је опет правим линијама и с оне друге две стране, те је добио четири правилне Ф |
у Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, својим милим и драгима: и родитељима, и родби |
прошћем или дугачким и дебелим врљикама и да је тако исто заграђена готово свака њива и ливада. |
е најпре упознао с појединим алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и |
свету...{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели да копају земљу за блато, други да наврћу |
у, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све напамет „одавде |
постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њеној, о вулканима, зем |
ко се деца муче носећи земљу на даскама и мотикама а знајући колика је то потреба свакој кући у |
највише уживао у дрвећу, младим воћкама и живој огради, која је изврсно напредовала и у којој ј |
тај се свет много више користио наукама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и |
ше не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најм |
ка и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће |
> <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пож |
ругу, а поврће и све друго по парцелама и поред споредних стаза.{S} Тако су после и радили.</p> |
роди природно и иде по природним силама и по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, |
темељ полаже још и у овим малим школама и у основној школи!...</p> </div> <div type="chapter" x |
чи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање разних одабраних књига само га је утврдило у т |
даше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И |
им је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим затре и како се онда љу |
ри цареви и краљеви понајвише по шумама и планинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S |
S} Слушао је тице како певају по шумама и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и о |
х речи, него учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушк |
е подруме, одакле она после по долинама и низинама извире, те поји свет и околину и одржава вла |
краљеви понајвише по шумама и планинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве гр |
очигледно стварање појмова о количинама и њиним одношајима, после тога вежбање у тим радњама ус |
а створити јасне представе о количинама и њиховим односима, те да се лако и поуздано с њима мис |
да се врше савршеније, разним машинама и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио је потребу, да |
увео их у школу, распоредио по клупама и казао како да седе, да устају, да улазе и излазе из ш |
увео у школу, распоредио их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити гос |
/> седети у овим талпарама, кровинарама и брвнарама које прокишњавају, у којима не видите бела |
ику се препоручује, да се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су по |
ама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима царевима, краљевима и јунацима — о |
и сам рат са свима тегобама, страхотама и грозотама својим, то о грађењу школе тада није могло |
на таблицама тачкама, крстићима, цртама и тако даље.{S} Све очигледно, па су после све ово огле |
на картону а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} За тим с |
а својим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, <pb n="95" /> на воћу, стоци и на стано |
а доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградама.{S} И све то млади загоричани почињу |
ло полако одомаћивати и у другим кућама и замењивати медену ракију.</p> <p>У своме „интернату“ |
ичина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелен |
устаје и чим се умио, отишао је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} И познале су га |
то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје ј |
ке деца радила најпре с овим десетицама и јединицама на картону а после на таблицама цртама и т |
единице и онда је рађено и с десетицама и јединицама заједно. „Да поделимо десет за двојицу.{S} |
ело, Радиша је одмах почео с десетицама и очигледно.{S} С јединицама је сматрао за непотребно и |
перименат и разумевање, усред механизма и бубања напамет по осталим предметима, па је нешто чуо |
} Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и телеграф па и своје |
у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више |
мо су остале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, што је село доносило, т |
у њима поступно будити интерес.{S} Има и ограничених, и њих треба жалити.{S} У опште, где ума |
порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочита |
а ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи је на |
за душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну храну, исто онако као и за ону за т |
у Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; ето ја знам... |
"116" /> камена.{S} Деца рекоше, да има и ту иза порте читавих гомила камења што су људи скупил |
квих пелена <pb n="293" /> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у |
зу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и |
види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега |
опадне, па и пропадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, пре |
корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, |
дили и тако даље.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај |
је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} |
ештај и све угодбе варошкога живота има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око ку |
диша је часловац.{S} Поред Часловца има и других предмета и Радиша је озбиљно запео.{S} Једнога |
ћу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а јед |
е загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других села, у којима је одавио отворена школа, па су |
само онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да |
ова</hi>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као м |
им прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, које мали загоричани, па мног |
и народима, о свима царевима, краљевима и јунацима — о свему, свему, што човек зна, што је запа |
о у својој држави, под својим краљевима и царевима.{S} А почетком и половином овога века ослобо |
развија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећ |
ћа, о пољопривредним алатима и радовима и тако даље{S} Младићи загорички на пример нису знали, |
, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало приб |
змакнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако пригодит |
у за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и својим р |
ребно, да упозна децу с великим словима и рукописним и штампаним.{S} Рекао им је овако: „Ова сл |
ињен.{S} Он је невезан добрим друмовима и гвозденим путовима.{S} У њега су још веома ретке благ |
ким цркавама и манастирима или поповима и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, н |
ећ у многим селима исмевају с кметовима и председницима, које сами бирају!...{S} Шеста је и чин |
у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је за |
ме добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који с |
једнога, да сутра дође школи, а многима и поручише по деци и онима који се још ту беху застали. |
било од постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу |
, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у |
ала, сад је поново одјекивала по брдима и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...</p> <pb |
есто љубави ствара мржњу и према људима и према стварима, а одавде излазе толике и толике мане |
а се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, како се шире, како убијају на |
си више био с ученим и паметним људима и учио си толике науке, па како год знаш и како те Бог |
сака да не излази топлота и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су на |
лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није запамтило у Загорици.{S} Ово су бил |
.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би с |
орији могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и њима обј |
давати помало.{S} Милан халапљиво узима и гута, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако се пр |
чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам |
а галантерија у изразима према женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здрави |
добро.{S} Учила их је највише о јелима и о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би |
елу, него су и продавали околним селима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду |
} Сазнало се за ово и по околним селима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу |
или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градовима или варошима живи наш народ српски, живе Ср |
још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“</p> </div> <div type="chap |
ња него свет иде за личностима, идолима и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао |
да, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> <pb n="228" /> < |
рству; а због предавања онима одраслима и о осталим врстама домаћих животиња и о свима врстама |
ценама свршио, него с каквим је мислима и каквим одушевљењем изишао из ове школе.{S} Мисли ето |
ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што |
а има у Загорици по пајантама, таванима и ковчезима женским!{S} За неколико дана у судници је б |
је „началник“, старешина над капетанима и целим округом; па „мајор“, старешина над војском; па |
иком објашњавао и одраслим загоричанима и ученицима својим, да шуме задржавају и кишну и снежну |
и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О н |
о?</p> <p>Миљко стидљиво слеже раменима и одговори му: не знам, господине.</p> <p>— А уз кога с |
поправимо?</p> <p>Миљко слеже раменима и сасвим простодушно и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми |
ади и шта да рекне, само слеже раменима и одговори му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, |
ану је сузбијати по постојећим законима и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „наро |
па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошли су дакле сви. |
земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго мест |
и и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао по |
сути, набијени, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као ст |
им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо се муч |
прси један од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јесте; <pb |
ле, него је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе, особито због набавке семења разног |
казао да направе стотине, те су с њима и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. <pb |
већина завршује своје образовање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба прибл |
а су сви ученици његови налазили у њима и у објашњењима његовим не само поуке, него и забаве и |
а на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да |
изгнању из раја — све овако у питањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не |
све четири стране и са свима одељењима и угловима — све тачно размерено, као што је на плану.{ |
беле као снег, остала да прича козарима и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради |
најстарији над свима српским калуђерима и поповима или свештеницима.{S} Онда је он ишао по земљ |
</title>“).{S} О свима овим манастирима и задужбинама причаћу вам кад будете већи...</p> </div> |
дали уверења, да неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога села гласати за владине кан |
како се рачуна цена вратима и прозорима и како се погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „пл |
вуда с плафоном, са стакленим прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} |
млађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу |
даре, који су зидали школу с мајсторима и примали зидарски занат, те да после и они сами умеју |
вршини њеној, о вулканима, земљотресима и врелим изворима, о изворима обичним и утицају шума на |
авну команду своје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили |
говом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што |
грађењу кућа, о пољопривредним алатима и радовима и тако даље{S} Младићи загорички на пример н |
У том зазвони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуч |
да му каза, како се рачуна цена вратима и прозорима и како се погађа с мајсторима, па пристаде, |
} Прво их је зачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово до |
, да му „мајстори“ направе пред вратима и чистаљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с ј |
оле старе и нове, чистаљке пред вратима и простираче унутра, колица за ђубре и мешање земље као |
Наставу није ценио строго по предметима и водио рачуна о томе у који наставни предмет што долаз |
ицу с непосеченим <pb n="78" /> ноктима и петорицу без торбице.{S} Свакога је запитао за узрок |
ту, у књигама се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, како се шире, как |
стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му с |
жива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Даниним ученицама.{S} Даница пуни пету десетицу |
Радиша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао сваку ситницу и на ученицима својим и у око |
ао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се крај школској години.{S} За надзорника |
ова и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за |
ма се сачувало много причање о јунацима и ратовима нашим с Турцима и другим народима.{S} Ево сл |
ром лекцијом“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} |
оду Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И п |
, да сваком приликом и својим ученицима и својим сељанима шири поглед на народ свој и свет још |
ектаром.{S} Радиша се онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена |
дама с најмилијим друштвом, с јагањцима и јарићима.</p> <p>Кад Радован дође из суднице кући и к |
.{S} Да га направи с главчином, паоцима и наплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нем |
а, кад су наши стари заратили с Турцима и надјачали их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко о |
е о јунацима и ратовима нашим с Турцима и другим народима.{S} Ево слушајте, шта прича ова песма |
и кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака |
ка, неравна, с рупама, малим избрешцима и обрасла коровом а по највише кукутом и репушином, од |
а свако питање одговарају својим речима и на свој начин с пуним разумевањем, он је просто био о |
Само ништа невиђено, ништа само речима и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе |
љен за Прњавор, смркло му се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ о |
S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније особине дет |
само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ствари и општа корист.</p> </div> <di |
тима, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, па онда рече Груји, да то прекопа, |
а не зове свирање него певање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће о |
свето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пу |
књиге, позиве од капетана и разна писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у су |
е су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све пот |
и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењ |
лико дана у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће |
ака, него је место тога лепа млада шума и забрани појединих домаћина или општински.{S} Испод њи |
нела, да се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивање њихово.{S} Уз ово <pb n="367" /> |
стаје најмучнији тренутак и за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а о |
е а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на |
да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му |
, што га је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто најбоље расположен па плану. „Каз |
не поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, ал |
А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, |
и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обел |
} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зора спусти на сто |
сте; да нокте секу сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају св |
се сама посадила, него је и она гледана и негована као воћке.{S} Они су посадили оно дрво, које |
иђа често и по која друга зграда зидана и покривена црепом.{S} Негде је опет на старој кући доз |
и девојака загоричких од конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Дан |
твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и после, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају кућ |
импровизовао колевку за својега Милана и ученици су гледали како он ради и примали; а он се тр |
теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати помало.{S} Милан халапљиво |
ница га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, |
добро запамтила и рукописна и штампана и прочитала све оно испод слика, вежбала су се у писању |
дворишту састругана је свака сува грана и прекраћене оне што далеко стрче у страну те кваре обл |
време уради, а не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жит |
и од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе родну земљу, а равнице затрпавају.{S} |
колу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од |
али даскама, као што је била таванисана и судница.{S} Морам се дакле постарати, да и то приближ |
е, и показаше понова сва слова и писана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно |
у му доносили књиге, позиве од капетана и разна писма и тапије и облигације да им чита, а кмет |
сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је т |
а ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} Загоричанима ник |
на загоричка школа већ постаје тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све <pb n="378" /> су ви |
рпа све рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да од |
рка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато |
ти.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само |
и девојком: добро чељаде, много вредна и паметна...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало н |
обра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељиц |
него овако развијена личност је погодна и као човек за ону највећу заједницу људску, што се зов |
амо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} |
деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог |
еца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и природна, и како на свако питање одговарају својим ре |
сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је оп |
у та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу |
по срцу оплемењени и понашања углађена и привлачна; за послове своје потпуно спремни, сваки ва |
е она <pb n="53" /> увек чиста, уређена и урађена, особито оно одељење где је цвеће.{S} А најви |
, и девојака.{S} Све израђује рука жена и девојака загоричких од конопље, лана и вуне.{S} Зато |
гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, свака кућ |
није осетио довољно топлоте и од пелена и одела, и од милоште материне и љубави наставничке!... |
ена она пред школом, него је направљена и од школе до стана послужитељева и оне собе за ручавањ |
е увиђало, да је довучена гомила камена и песка недовољна; и кмет Миљко је наређивао што више љ |
едак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креча, као што данас чине св |
домове и друге зграде зидају од камена и цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћера |
су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што изра |
ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена за довршење мање требати, то он узе конац и п |
а је школа отворена лане као привремена и у њу је примљено 30 ученика, колико је могло да стане |
а не само обогаћена новом врстом семена и садница, што их је Радиша добивао из Топчидера, Пољоп |
ишу.{S} Други пут су писали своја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је каз |
уда чујемо српски говор: свуда су имена и презимена српска; свуда људи славе славу; свуда певај |
А „народ,“ маса народна, она неписмена и непросвећена, само да прима.{S} А да може то да буде, |
се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да с |
ну, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа са задружне с |
на мора да буде <pb n="182" /> одмерена и сварљива.{S} Тај раст омеће и велика хладноћа: телу ш |
ра је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: видео сам је неколико пута у среској канцела |
о.{S} Учионица је одавна скроз отворена и прозори затворени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И |
загонетали, причали, играли се прстена и других игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове |
њихове.{S} Дворишта су већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у ру |
друго, да није ни за овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и прашињава, зидови исквар |
} И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерамидом.{S} Кроза село и старо и младо ви |
.{S} И за кратко време била је довршена и друга страна.{S} Радиша сад намести први попречни ред |
за један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина је деци сада било погледати леп |
чу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{ |
је знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених, а из свога села је он још из |
то се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију сам |
рицу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учит |
о и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, |
Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у њега, особито у кроју, те оно одваја од о |
арод прича о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да они воде прву реч.{S} Миладин у гла |
жала загоричка нова школа, њена градина и радионица, њена добра деца и Дана, коју мора или оста |
.</p> <p>Отпочиње и нова школска година и Радиша је часловац.{S} Поред Часловца има и других пр |
а Петров дан завршена је школска година и освећена нова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљ |
старци и младићи испод двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана |
а Радишина</head> <p>За тридесет година и школа се Радишина прилично изменила.{S} Око ње се диг |
слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S} Изграде и столове, |
и и слама, која и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици било више н |
е онај простор између оба крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Пор |
му додаде: „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му |
“ беху пописана сва имена река, планина и градова у Европи, и она су се учила напамет без мапе. |
ању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S} Изграде и столове, на којима ће |
амо је мило погледала свога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала |
ринова.{S} У Мају Даница роди опет сина и надену му име Милован.</p> <p>И овогодишњи надзорник |
ашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост н |
сад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у |
г набавке семења разнога, алата, машина и књига пољопривредних и иначе поучних.{S} И коме је го |
или неорганско.</p> <p>И ниједна машина и алатљика, која се употребљава у пољопривреди и домаће |
дели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога |
куповнога, него је све урадила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књижница Радишина, п |
њој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је принова унела у кућу њихову и плач и песм |
ироде човекове.{S} И осећања су морална и религиска исто онако природна као и естетична.{S} Све |
купља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелак |
даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце с |
но, и често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом |
вилне полигоне и круг од јачега картона и дао деци с по једном непотребном новином, да и она та |
унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> |
им вежбањем добро запамтила и рукописна и штампана и прочитала све оно испод слика, вежбала су |
квар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штампана или печатана с десне стране.{S} Почните |
и Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи и Енг |
ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Даничине, |
еца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог |
шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ |
ало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она |
е и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета само се |
увате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих т |
д барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па |
је то урадило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни б |
Радиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува |
лио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, господине!“ рече кмет. „Него к |
тарима, који поред два огромна, страшна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши |
јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и животу нар |
то откуд опасности од тога пребројавања и бројне већине у простих непросвећених народа.{S} Јер |
па ништа!“....{S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капетана глас, да је пос |
ено.{S} Њему само треба више разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао |
и урођености с принципом прилагођивања и васпитања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним |
ве тако зване наставе, свега образовања и васпитања.</p> <p>На другом месту Радиша се старао, д |
вета и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је |
{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, државно, и зато се много више вољ |
послова, за које мушка рука не пријања и који би напредовали како ваља само под лаком женском |
ви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад |
} Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан ј |
рћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писмености ширити и <hi>умешност</hi>, основе заната |
ву нашега највећег непријатеља: незнања и неумешности него и с оним малима!..“ мислио је Радиша |
ем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешности.{S} Слушао је тице како певају по шумама |
да оставе учитељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, и |
онда да настави даље, особито из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената |
во, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне наше: |
ту школскоме била је крива узана путања и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала в |
S} Чекајући он се наслушао таквих грдња и такве псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би |
жност, на дужност у раду око ослобођења и проширења отаџбине своје.{S} Одоше и загоричани првог |
ији у животу човековом.{S} После рођења и смрти у животу човековом нема већега и значајнијега д |
разне пробади, тишње, катаре, запаљења и тако даље; а хладноћа унутарња кочи духовне радње у д |
а зграду с две учионице, за два одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили п |
азао свима, шта је главно код калемљења и на колико начина може да се калеми, па је онда присту |
у којима не само болни траже окрепљења и здрави освежења, него и матере с малом децом у хладу |
а на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како |
ивање и намештање <pb n="282" /> камења и почето је намештање крајњега камења и с десне и с лев |
а и почето је намештање крајњега камења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршен |
зивати им згодном приликом врсте камења и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало |
Други су се надметали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с ј |
ршен је и други дан „наставе“ или учења и за неколико часова сва је Загорица знала и причала, д |
било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> </div> <pb n="134" /> |
тодушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у |
ема људима у њега се развија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им |
ајзгодније.{S} Нек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> < |
ма и о осталим врстама домаћих животиња и о свима врстама радова, који могу да се врше савршени |
, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмак |
лепога села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са |
о).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешт |
н пристаде на то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S |
} Радован је већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Ради |
за школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрља |
ше песме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} О |
нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год ре |
ама него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Ми |
стор Пена, од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших м |
им можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, |
ели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместил |
о недеља, те презри, поцрни, опадне, па и пропадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, чув |
е мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, докле Радован не прекиде ћутање и поче овак |
је би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калем |
ер, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљ |
а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, шт |
х пријатности, што их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као писменоме, па поми |
о ручку једно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што |
ико ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, који је ове годи |
ојим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу |
ислимо можемо казати где год хоћемо, па и печатати или штампати у књиге или новине.{S} Али људи |
адини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чи |
код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, |
а одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра Ра |
е огледали и за тројицу и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су градили све по једанаест, све |
ка ситница допуњавала и полепшавала; па и њу је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем што |
а стругом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S |
где може да живи читава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само |
и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! |
ју у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, о |
ешава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а ак |
, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди |
ли ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет ви |
ле им нису добро запамтила облик.{S} Па и доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полако и |
да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Рад |
ај алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опасности |
поздравила с људима, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћиц |
о поћи и даље, грађењу разних кутија па и коричењу књига.{S} Много је већу употребу Радиша пред |
оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да загоричани не морају за сва |
вреди оно „од три клена два вретена па и она два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се |
ренос ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквога мањега терета.{S} Зато су загледивали свак |
е <pb n="76" /> био превртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, ни |
или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају шта да раде и да све решавају |
о и за прање, обућу, школске потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока. |
да није скупо, они поручише и рогове па и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а |
и него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, |
ли самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао родите |
о се шире, како убијају наше здравље па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То |
у карактеру и преступи према другоме па и себи самоме.{S} И тешко ономе, који није осетио довољ |
ој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да им |
вога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску |
кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа |
е, шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанп |
ље дошли су сви Радишини лански ђаци па и неколицина од оних одраслих.{S} И колико је Радиши ми |
згради, те покропи сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учион |
ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, поправе земљу и отпо |
у у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити на |
зоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на школи је б |
цркву, своју школу, пошту и телеграф па и своје новине, које доносе само новости из места, обја |
ла загоричка школа!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет се простодушни |
едан. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша. „Није,“ одговорише готово сви |
бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не забораве, како се зида и п |
еровали потребну количину цигала, црепа и креча своме селу, него су и продавали околним селима |
ре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а по |
ље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печење креча продужило се и даље.{S} Ово је било узро |
му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чув |
оклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79 |
мо га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све их изравнити.{ |
идети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први камен под конац колико треба дубоко, наме |
ма и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, |
да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато |
едо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до ј |
камење, које ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било ми |
арочито за њих.</p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до век |
на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина мајка повири н |
речили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и столицу за учитељ |
е црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово |
шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче |
зда Мијаило дигао плот са свога шљивара и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда с |
слогове и гласове, и читање из буквара и писање онога што се прочита; и све је ово троје ишло |
о ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгл |
и виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га д |
све оживљује.{S} Он све изводи, ствара и свему даје <pb n="393" /> живота.{S} Без њега све је |
S} Више нема шумарица, грштака, чечвара и трњака, него је место тога лепа млада шума и забрани |
астичка вежбања, играли се разних игара и надметали у трчању, скакању и бацању камена, као и пр |
рекати Станимир и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — Само је своје парче дон |
онда рекао, да донесу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима поша |
здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не дође; свештеници их уче како |
ју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један је поч |
е трајније од данашњих брвнара, чатмара и кровињара, него су оне и здравије.{S} Погледајте само |
.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, да се око тога њине жен |
своје мајке и оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега не |
ло и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено као увек рече: „Хвала ти, го |
дођу села и градови где живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не г |
венча са Станојком и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја ок |
анастира и два три пута толико калуђера и како проводе време само молећи се Богу и читајући књи |
њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегле |
ти.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате |
После ручка је омладина почела да свира и игра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко |
анак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и |
рањенче него и краву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добит |
а стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није набавила барем по |
по једну за добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућом погачом, па онда друга јела редом, а |
, коју јаловицу, који заструг мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била |
рбу и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вина <pb n="13" /> и пљоску ракије, м |
ченицима у оближњој механи две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио, па су се после мал |
те су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место киселе во |
омне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало |
јабука, пето јаја, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге |
по: како има неколико стотина манастира и два три пута толико калуђера и како проводе време сам |
д и подизао још више цркава и манастира и по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, к |
т</hi> код табле, <hi>ш</hi> код шешира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам овако на |
нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало |
едаху: „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.</p> <p>Либералима |
тражи „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у вла |
p> <p>Чули сте да помињу „слободу збора и договора“, „слободу штампе“ и „самоуправу“.{S} Састај |
г ваших <pb n="338" /> несрећних избора и ћораве политике, којима само <hi>завађате</hi> овај м |
а није могао да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило д |
ликих воћњака на све стране пуно извора и поточића, који се најпосле сливају у једну реку, те З |
е буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно до |
видео, колико му треба врата и прозора и могао израчунати колико треба камена за темељ до цокл |
олико ће врата да треба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, |
је учинио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што је о |
/> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S |
цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да н |
и да се стара, да све хладније посматра и никад не пада у <pb n="196" /> афекте, него да све вр |
ао чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само з |
н Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати се са с |
отове.{S} Само је кујна остала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је |
ивредних, хигијенских и лекарских списа и новина.{S} И управо за ових тридесет и неколико годин |
могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пада ситна |
о ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадн |
{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада је седела с њима за |
могли да виде и „метаморфозу“ инсеката и откуда се добива свила.{S} Остало је још и да је доби |
ио и оним што је најпотребније од алата и почео је да прикупља грађу, која ће му требати.{S} Он |
угане грађе задружне и за смештај алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овако као |
бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре |
, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљав |
подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда |
рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам ш |
— Јесте; оно је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и |
рити и <hi>умешност</hi>, основе заната и основе рационалније пољопривреде, привреде и живота у |
а, онда је видео, колико му треба врата и прозора и могао израчунати колико треба камена за тем |
ске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпо |
мах тачно измерио уста на пећи за врата и обим округлога отвора за чункове, а за тим сео и побе |
е, па почели сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разн |
ме, а преко распуста су пребојена врата и прозори и поручено десет нових клупа са по три седишт |
ва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша |
че Радиша, јер треба да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дира |
И Радиша метну празну торбицу око врата и пође.{S} Газдарица га запита, уме ли погодити, а он р |
аће потребе, него граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или коју дру |
вака кућа направи потребан број кревета и имадне барем по један сто и потребан број столица вис |
риступну дужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потребне справе.{S} |
ави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним даскама; а преко поп |
ну.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, |
.{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји?..{S} Погл |
види, како је у тога напреднијега света и то усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда ниј |
исам видео како се ради у другога света и своју неспрему надокнађивао после сам, ни ја с оном и |
роповедам оно што сам у паметнога света и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и овај |
м ће се село ваше поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако по |
ам и од мене си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба |
и, он се пре излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више |
} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Дан |
S} Поред Часловца има и других предмета и Радиша је озбиљно запео.{S} Једнога дана само је он з |
Они су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта |
остарао за једно узвишење за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још сам |
мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толиком прекопавању и превртању земље; али су ве |
и, коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота, кумова и пријатеља — свака добра од мила Бога |
машине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и столице, а један је неколиким школа |
а, а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита, заш |
а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ |
дост на лицу овога човека, он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да |
е дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{S} И док је он у па |
ра мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљива жена, која је примала све што је ново и боље |
шена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета само се заигравала и |
е у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по н |
беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <p |
м свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ |
жи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Р |
е, као младић или човек, научио да чита и пише па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите, да |
аца у школи дошло да научи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у |
тницу и пажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завид |
кву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозва |
а живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства од овога!{S} Нема зацело.{S} И жи |
е.{S} Зато су штуре, празне, без живота и интереса, и стварају нераднике и наклоношћу и неумешн |
се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, господин |
кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целом |
рупе између дасака да не излази топлота и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама ва |
није могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, нег |
само онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао мног |
У њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећним Санстефанским М |
ео знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку |
амо је било све отворено, и она чистота и самоћа доиста је подсећала <pb n="256" /> на манастир |
друге принове дошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} |
њушку и слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње!...{ |
рађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, па дође Груји и рече му, д |
ма, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Радиша се срдачно захвал |
у извору.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} П |
половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша уз |
осамдесет ђака најразличнијега узраста и одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро глав |
е одмора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се рукама не могу дод |
није преварио.{S} Јер је Даница доиста и заслуживала овакога мужа, као и њена мајка овакога зе |
д оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на пр |
Чука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да се то и одрж |
тавнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и |
свога села је он још из детињства доста и поборавио.{S} Зато га је сад и интересовало све, све. |
последња два рата.{S} Гробова је доста и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослобо |
ра млека дневно, те су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили |
што он у нашој средини може наћи доста и издајника и најревноснијих мучитеља и гонитеља народа |
а и не проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад |
та и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од тога може пренети |
Радиша <pb n="359" /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набав |
, који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино и што с |
да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога јела; да собе где једу и спав |
у мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и н |
ођу својим мајкама, да мало оквасе уста и засладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па |
то је раст поузданији; он онда не лута и не удара странпутицима па да се после мора враћати на |
где ћерамиде и креча, нигде насута пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је |
} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом која је водила стружници, њима се чинил |
год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из |
м, како јој је он врло радо давао упута и како је свако њено питање једва дочекивао.{S} Ово је |
о је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађати камењ |
е скроји и направи, а од конца до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И код малих |
да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени |
А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> </div> <div type="cha |
шта је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у ученица |
ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде нај |
лности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико крш |
е моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај |
SRP19102_C1.4.4"> <head>4.{S} Забавишта и радионице у школи</head> <p>Тако Радиша није погрешно |
пун, правилан круг.{S} Између игралишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана нег |
испод греда, по четири пет око огњишта и по један пред праг — то им је била сва употреба камен |
ју се сливала вода из половине дворишта и отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, |
веома ретке благотворне установе пошта и телеграф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породи |
ну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену |
гња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, |
ине, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подножју његову „оживеше“ извори, који |
и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша |
д лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите |
ги ђаци ове године односили много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доноси |
кошке, које носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} У књиг |
т није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да |
>Штампарија „Штампе“ Ст.{S} М. Ивковића и Комп.</p> <p>1910.</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" |
о је и Радиша свуда говорио против пића и сам показивао примером, како људи треба да се уздржав |
довичица позгоднацна, са два мушкарчића и једном девојчицом од две три године; човек јој је пог |
кад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" /> хра |
га реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писмености ширити |
стен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му |
ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваки |
ад у животу они нису видели толико кућа и толико људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „на |
е.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље |
еше још две три мотике од оближњих кућа и за неколико минута би прекопан сав простор.{S} Онда Р |
тово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета, како оправља школу и к |
то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, к |
ве с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети |
е само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све...</p> </div> <div type="c |
баци, да они тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где го |
чионице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђ |
дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да |
диша се сети својих <pb n="22" /> оваца и јагањаца, својих коза и јарића, свога зељова, својих |
ћ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није и |
ца дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, |
м ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Милица молила Лазара, да јој остави „брата бар |
утио као никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У крив |
око плота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{ |
себе“... одговараху <pb n="118" /> деца и домишљању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им у |
омаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва чети |
е и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенијих мала дошла на време у школу.{S} А Ра |
а.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да издр |
ве примити још лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Најглавније је, да научите |
S} А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, поправљам и усаврш |
на градина и радионица, њена добра деца и Дана, коју мора или оставити или одвојити од гроба њи |
једном страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућ |
руја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер мног |
з тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху |
уштву је све потребно, као и мајци деца и задрузи свако чељаде...</p> <p>Највише ваља чувати де |
зволи поставити учитеља, те да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p>Понизни:</p> < |
имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 годи |
куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за је |
морате да имате на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и како се живи у свету и |
ом тренутку њега облише сузе, он зајеца и место да седне за совру, он се наслони на зид до „куб |
дна Јана, која је одавно остала удовица и којој је сад једини син хранитељ погинуо, ишла је као |
ветрова, и опочео је расађивање младица и пресађивање оних калемњених.{S} Тако се и у старој гр |
дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато ј |
и; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, мож |
! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита по |
четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} |
па онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е — евењк |
етака има у сто, колико осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама та |
и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва четири разреда, врши и дужнос |
ј не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла да погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше к |
аша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да |
а, Миљкова домаћица Станика, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба |
ела удела, те је преко својих познаница и ученица много учинила, да то буде више занимање сеоск |
ћемо све бележити, колико ко да надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, м |
средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, он |
је отела не Турска него њена савезница и сестра — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је |
ђену децу; кмету зато, што нема парница и кривица, него све време посвећује привредним пословим |
у се допало, што свака кућа има кошница и меда, добро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема |
у весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S |
P19102_C2.2"> <head>2.{S} Село Загорица и његова школа</head> <p>Село Загорица је у једноме од |
} Рано зором устала је Миљкова домаћица и сва чељад, особито женска, и наложила огањ, донела во |
ва узана путања и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила ба |
S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с д |
И оно ће се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником н |
трошили.{S} Радиша је позвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога свога најбољега друга з |
јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код |
да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке куће своје и ле |
љен.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише |
, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" |
д тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку |
се <pb n="328" /> мало одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, д |
амена за темељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, дасака за патос и таван, летава за п |
} Одмах позваше и Станојку, која дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} И сви се да |
лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, од како са |
е да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити |
остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни о |
о кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мисл |
но у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и поздравила ти се много.{S} Оздравило јој је оно дете |
од њих је слово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово |
целаријом.{S} Кад прође и десет, Радиша и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, и он р |
у, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Бук |
претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p |
ла, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и |
ор и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућани и пријатељи дахнуше душом, а према |
рекрстимо, не остављамо чутуру!“ Радиша и њему одговори, да то није много, јер они раде тешке п |
И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко |
Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у њега, осо |
вршио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставил |
у и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омл |
већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су остали |
ала дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла |
овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Груји и Станојки, да је даду да |
мајка.</p> <p>— Које три? запита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљним питањима може и о |
жемо...</p> <p>Тешећи овако себе Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очаја |
томе да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, ка |
којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе све се ствари пре |
ло и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све т |
ана слова цртала.{S} По нешто је Радиша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је о |
и земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао ве |
, који би се разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања |
без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од три клена д |
ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону састругану половину на ону другу даску, обе |
сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> < |
Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се |
ник напуњен сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишином шаре |
из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су додавали, |
оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опр |
е овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} |
ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише преоблада разл |
било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да |
<p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и његови ученици много зближенији него и из оне прве; ј |
е зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили и изашли у двор |
/p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибележише је. |
.{S} Калемгранчице доносили су и Радиша и ђаци од сваке добре воћке.</p> </div> <div type="chap |
орици.{S} После подне дошли су и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порад |
ило у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне чистоте вентилац |
„мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да |
апетан.</p> <p>- Не дам! потврди Радиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! гов |
ве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градин |
<hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и радио заједно са својом Даницом.{S} Он је у |
есени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристану; <pb n="245" /> а они ће дотле навалити |
су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јелак стружници.{S} Стругар купио још јед |
да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, који су схватили сво |
е дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од доње светлости, ко |
у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво |
им што им год затреба...</p> <p>Радиша и Миљко захвалише јуначним младићима на овакој готовост |
_C4.4"> <head>4.{S} Пети дан, прва киша и први час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни сти |
ме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе ко |
опет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слан |
ша, који је суделовао при освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Кос |
урских руку дигло се на јуначног Милоша и његова два побратима, али су од јуначких десница њихо |
редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших негледаних или мало гледаних воћњака.{S} Па |
и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономадашње. „Хајде, господине, тако да начинимо и |
најпоузданије, како је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети много |
едне коштице или семке израсте најлепша и најроднија воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, мој |
редрасуде и празноверице, а његова душа и критична Филозофија није трпела безбоштво.{S} Рећи да |
почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле најпосле сасвим не претегне.{S} З |
стао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу сна |
ма дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све< |
жић.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по |
{S} Стара је госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођин |
и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{S} Истина Радиша га је у ов |
>У свакој кући владала је слога и љубав и послушност према старијему, те су се зато и задруге о |
аложен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати.{S} Ал |
ма...{S} Али, тек, какав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро |
у видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде |
за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет |
или ембрион, из којега ће израсти читав и савршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донел |
одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пш |
све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове п |
м нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој |
ога писара, те му рече, да напише позив и позове кмета загоричкога за сутра.{S} И опрости се с |
талоције је <pb n="76" /> био превртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвал |
н труд и истрајан и промишљен рад његов и добре другарице његове донео је рода обилна на све ст |
отле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И до |
ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју ле |
саливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} |
у и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!. |
сао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две три мотике |
горичанима те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља |
е данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз отворена и пр |
он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред б |
Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да |
у што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да |
ођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан је освитао Петак.{S} |
он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у |
а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и |
ан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си прот |
лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што |
иде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се о |
ити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити |
S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греше, н |
поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни људи |
ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала. |
бине своје.{S} Одоше и загоричани првог и другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само |
д ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви о |
ро разумео, Миљко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је г |
то не само правилнога развитка телесног и душевног него и усавршавања у раду и спремања за савр |
ци, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати, и неће привлачити децу с |
опет наводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу бил |
о цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да пом |
Света Гора?{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита |
рам тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју имам да извршим |
ец? — Ево овако! (Направити повећи круг и обелити му површину).{S} Можете ли пола Месеца? — А м |
Прво је на средини направио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повука |
елу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових година |
и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ |
слове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и |
ва утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да |
Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским |
ћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у ј |
сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била |
кога, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p |
е само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредуј |
амоме раду.{S} Што год не усавршава рад и живот човеков, то не усавршава ни самога човека; а шт |
ва, објава другог рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ћ |
аља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умешности.{S} Јер без овога нити има пра |
ије <pb n="181" /> стална навика на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у живо |
и нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном жи |
Радиши изасланик, те је знао његов рад и — није га преместио....</p> </div> </div> <pb n="372" |
рад главно.{S} Знање само потпомаже рад и умешност у њему.{S} Наука је од мање вредности, а уме |
нову клупу, најзгоднију за седење и рад и најпростију за грађење, па је после поступно све стар |
ло: читање, цртање и писање, женски рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва |
д затреба за мајсторе, за столарски рад и друге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, гра |
уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се ис |
обе употреби као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујну за |
за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да развије у своји |
а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право? |
subSection" /> <p>Овако се продужио рад и сутрадан и прекосутра.{S} Сутрадан је Радиша за време |
ог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соб |
Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није тол |
је Радиша првосвештеник.{S} Радиша сад и њима рече, да устану, да погледају у Светог Саву и да |
„Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све |
ва доста и поборавио.{S} Зато га је сад и интересовало све, све.{S} Највише му је пало у очи, к |
како се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој треба много више од онога што је |
ио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!...</p> <p>Кад све |
Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно к |
гледајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код иг |
а дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н |
.{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте сло |
наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично обојици н |
су нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски о |
дини за то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, како ће воћке што више бити изл |
још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е и |
="SRP19102_C10.2"> <head>2.{S} На оглед и прошевину</head> <p>И једнога дана почетком Јула месе |
е, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену гра |
и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и машину з |
тојећим законима и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијала и |
ов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономадашње |
азио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њиховом и међусобном задиркивању.{S} Оп |
м реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утиц |
количина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим |
да, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише посао и с |
па помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За |
концем и да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој |
и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим |
мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута н |
n="151" /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазит |
нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу |
не прими ниједан ученик за први разред и да се ова, школа не затвара до довршења нове зграде.< |
а година, ђаци преводе у старији разред и зато захваљују свемогућем и милостивом Богу, што им ј |
сто превео све ученике у старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} |
ци лако могли да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо у |
Радиша је ове године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису при |
пре, него свуда видите разуман распоред и штедњу.{S} Мајке много чистије држе своју децу и оцев |
зите, рече Радиша, љуљаћете руке напред и натраг, овако (показује), али ћете сви заједно овако: |
петанову уђе један висок, личан, просед и веома симпатичан човек и, подижући десну руку десном |
ран.{S} Распуст њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако није допу |
а је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вр |
је од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио |
прошлога века; ако она допринесе штогод и поправци у настави и васпитању подмлатка народнога, т |
само да платимо за врата, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из опш |
едне књиге за децу и популарне за народ и одраслију децу Радиша није пропустио а да није набави |
не школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, само неумешан, одвише неумешан у свему |
вници власти, што треба да мирите народ и да судите свакоме подједнако, по правди, која држи зе |
је грло његово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инстр |
о је опет на којој је страни који народ и која земља.{S} А на крају године покушавао је да ово |
акав инструменат носи собом сваки народ и сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И што је који н |
сав народ, како ће их постављати народ и надгледати како они врше своје дужности: то не знам.{ |
Онда је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још више цркава и манастира и по њима отварао |
i>српски</hi> светац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толик |
чни, и друштвени, и државни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки чо |
се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, ј |
ри и зидари, који су онако огроман труд и сјајан успех показали при грађењу школе загоричке, ни |
јесен живота Радишина.{S} Неуморан труд и истрајан и промишљен рад његов и добре другарице њего |
нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинама не |
n="274" /> је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не п |
а доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвој |
и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извр |
ени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
а себе и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина |
ве послуживање, па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати |
цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или попови.{S} Запамтите, да |
те су набавили и потребан алат за себе и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово |
, који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредовати, они |
„Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа бу |
<pb n="403" /> народима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на |
ља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање најта |
те старије своје, волите се између себе и слажите се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете |
је наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n="403" /> народима, и бранио себе и сво |
по школи, да се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даница, он |
.{S} Напредак је у <hi>усавршавању себе и свега свога</hi>, а није у примању туђега и готовога. |
Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро |
ађене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју величину и сре |
еће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, што се радило наопако, натрашке, непр |
на и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у ра |
аја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} |
у крилима.{S} Станови имају по три собе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику који предва |
пазе.{S} Онда им може прегледати торбе и казати, како да их на леђима носе; како да чувају бук |
се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ће да уплете први ред, да ли про |
ерам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио |
ма његовим не само поуке, него и забаве и насладе за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша |
шкоди им и седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} |
је доносе само новости из места, објаве и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од партија |
ше су се интересовали за физичке појаве и геометриске законе, јер им је Радиша показивао све оч |
емена треба да се изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен |
мена, омаушке, између ногу, преко главе и истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здра |
а метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога страшнога човека што |
спођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Богу, господин |
и сви прилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали |
виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каж |
аћица Миљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вар |
<pb n="375" /> од разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни ст |
крсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно доврши |
арод, да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала |
, који разумеју задатак основне наставе и како се он изводи, те да отклањају све што би сметало |
.{S} После овога Радиша рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> < |
во свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда и |
се заморавају, он им је рекао да оставе и да седну усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто |
ослу.{S} И тако се промучио годину, две и три дана, усавршавајући се, поред своје струке, и у о |
писали само ова слова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове дол |
се учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кла |
е и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто |
рсе и да поједу оно мало често паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пост, онда, сем <pb n=" |
.{S} Најпре су побили колац насред њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту, кад су нас |
и њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте |
, те је један за судове, други за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу влад |
песму, у којој се прича, које је цркве и манастире отац Савин подигао.“ (Чита песму: „<title>З |
комедија у самом почетку рада нове ове и његове седме године школског рада.{S} Мало пре тога н |
и вежбање у растварању речи на слогове и гласове, и читање из буквара и писање онога што се пр |
е у радионици и за конструктивне радове и премеравање у школи за одрасле или у продужној школи. |
телеграф, ни телефон, ни парне бродове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни разне друге науч |
варош, нити да трпе некалајисане судове и да се њима трују.</p> <p>Школска је радионица спремил |
у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и које боли т |
иљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сељане.{S} Јутро је би |
ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у о |
им је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, који је сам конс |
з брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, сноси!. |
меда и за вејање жита и ормане, столове и столице, а један је неколиким школама израдио и нове |
место сниске совре изградили су столове и место троножних столица високе четвороножне с наслоно |
није много, јер они раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије и |
сам не познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и |
, да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зидају од камена и цигле, и покривају ће |
а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао ј |
те су му се науке много допале као нове и посве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, |
е клупе чувате, те да остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да ва |
ка странка поче да врбује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И по |
ли им их није хтео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време био на |
е и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио више добра народу наш |
стране народ се сада скупља на зборове и тражи „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и |
S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут на скупшт |
нте, којима је производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј |
со, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а продају: говеда, овнове, јарчеве, свиње |
виле и витопериле.{S} И летве су готове и довучена је готово цела количина; само су остале још |
и диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено |
орао да набавља стручне књиге и листове и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и д |
здуху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуниц |
авље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те су млади загоричани очима својим |
хартије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало пиљила како учитељ њ |
под надницу, само да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</ |
.{S} Другом приликом поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi |
о свршетку ове скромне и кратке молитве и свештеник с учитељем и кметом и народ цео крену се но |
А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi> |
јлепша и најроднија воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ј |
пошту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (пољопривредне) ма за кога у Загорици мећу у т |
S} Сваки је имао свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали |
Зато је морао да набавља стручне књиге и листове и сам да огледа све оно, што се у њима препор |
као и лањске године, набављају и књиге и све потребе ђачке о општинском трошку, па да се дају |
а барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и <hi>одо |
сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у |
показати откуд толико раздора, неслоге и свађе у брачном животу, што после прелази и на децу.{ |
у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге столице су већ |
те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо д |
била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све по д |
земљиште се покрило зеленилом.{S} Друге и треће године многи су хтели да косе или да пусте сток |
су мале прилично удаљене једна од друге и село растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све |
ш из ближе испитао састав једне и друге и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да у |
ану, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било, заш |
посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то ве |
оз планину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, господине, наше; и још |
мо!...“ И сви дадоше колико који могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и В |
тељ непомирљиви противник данашње владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад приближуј |
н за исход њихов у корист данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господине мини |
ди, да скувају слаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађан |
нда направили онако и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до го |
па и децу, да се договарају шта да раде и да све решавају <pb n="402" /> „већином гласова“.{S} |
ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: |
д се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практичну |
} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да п |
кола и саонице, па почели сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на |
су сви још онда гледали, како се граде и прозори и столарска врата (сложена из више дасака и д |
— Умемо, умемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и уту |
раде извесне домаће потребе, него граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову к |
амења.{S} Онда обележи докле да заграде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се от |
ад је овако утврдио главни нацрт зграде и величину појединих одељења, онда је видео, колико му |
ширина и дебљина прописана.{S} Изграде и столове, на којима ће радити, и направе мало заклона, |
етов син и обојица стадоше поред ограде и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} А |
кова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, где га је |
А кад се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и он реч |
а.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јунаштва, деца су се чисто поносила шт |
уносило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистиј |
е на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово у среди |
добро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљ |
ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам |
.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, б |
илично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и |
га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку задовољио и он |
пољопривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>с |
шој градини, градили сте калдрму и овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне радове у с |
чи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Даници поручи, |
ти на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста с |
као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и и |
куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, да служи као за |
S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подигао или патосао цигл |
аље: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који п |
ао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најпре су побили колац насред њиве и ок |
чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по највећем снегу у неко доба |
ије воћарство и пчеларство, да се уведе и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго |
ове рационалније пољопривреде, привреде и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi |
целом селу нигде стругане даске, греде и дирека, него све дељано; нигде ни најмање <pb n="98" |
S} За камен, песак, креч, циглу и греде и диреке није ништа рачунао, јер ће то село донети: под |
цела количина; само су остале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, што је |
вађе капетанове с Радишом, капетан седе и написа ово писмо министру просвете.</p> <quote> <p>„< |
па се усправите! (Прегледа их како седе и поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто прич |
ивређују у свему, како паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове |
заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комадић синоћне |
ису и странама разривао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа |
ла су: сунце, месец, млад месец, звезде и крстове.{S} Најпосле им је показала, како се то брише |
у Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из при |
па она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназија...{S} Одма потражише гимназију |
ала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онда су |
да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помиса |
е пазите.{S} Слово <pb n="150" /> ђ иде и горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Кој |
Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и |
е је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} К |
аде добри путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред ово |
почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> |
ико.{S} Тако су очигледно могли да виде и „метаморфозу“ инсеката и откуда се добива свила.{S} О |
свим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују |
је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечаности својих другова.{S} Али како су |
је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} Ово ј |
истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита |
е само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим < |
игде цигле, нигде црепа, нигде ћерамиде и креча, нигде насута пута и зиданога моста.</p> <p>Кад |
е, коцке и разне друге призме, пирамиде и купе па све до најлепших кутија са заклопцем и до кор |
ише у цркву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Ра |
и кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад |
b n="262" /> <p>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено к |
аља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радов |
но.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и господин“. |
ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова |
едан малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спус |
што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Рад |
та Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа нео |
од оних дасака да направи.{S} Груја оде и донесе поздравље од кмета, да може да чини од њих што |
и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде |
ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца |
>6.{S} План за нову школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да од |
ме, да се и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви нар |
у под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му |
удове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, |
могли о сваком ученику посебице да воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да нико |
и: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div type="chapter" xml |
скоро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што с |
ко других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо |
/hi> и тако даље и писали су све народе и њине земље, којих су могли да се сете.{S} Још је оста |
е појмове из познавања околине, природе и отаџбине своје.{S} И никоме овај први дан није био ни |
што им треба за боље познавање природе и свога народа а највише оно, што им треба за живот.</p |
и природи.{S} Учити природу, из природе и на природан начин, посматрајући њу и све што је у њој |
ане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђерима, што се зове игуман и архима |
Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Р |
опу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу |
ју,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После подужег р |
ој соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог министарству |
бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују се гласов |
земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтач |
је свуда двориште заједничко и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и прљав |
дити и све поправити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код своји |
его је одмах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша општ |
не или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до |
је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, које ми пишемо сами како хоћемо.{S |
S} Његов реализам није трпео предрасуде и празноверице, а његова душа и критична Филозофија ниј |
одједнаком растојању, да се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај геометрије по |
у њих ни по новинама нема толико свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њима све |
имало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од њих зида |
ољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу заго |
ор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше поред ограде и гледали с |
им пријатељима сва села, он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p |
гађа, него се селу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту |
у зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде с |
, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, о |
којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадо |
: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам |
Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио, да двориште шко |
т да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају простодушно и прил |
о као поварошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро јутро, момци!{S} Добр |
рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Рад |
почињемо!“ Онда се опет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} |
ећом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде н |
диша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затре |
ина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на сре |
заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу |
и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на п |
S} Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дођ |
им требати као учитељима.{S} Нека дође и филозофија и математика и историја, али што више и на |
да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми |
анде.{S} И како после мобилизације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, стр |
анас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, и он поново исприча све како је било.{S} И Р |
и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А |
.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајсторима учини неке напомене; а Радиши и |
ло да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још н |
ри путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Ми |
јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешт |
вио још пре три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набави маш |
узе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Ра |
И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао |
вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разговору руч |
није решио...</p> <p>Сутрадан рано дође и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се састане с њи |
ad>2.{S} Полазак у школу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око м |
да је срамота да плаче....</p> <p>Дође и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{ |
аље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после подне веселији из школе и слушао је све што му |
и Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође |
одатле заједно да пођете.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За овцама је данас отишао први пут Вуксан, |
па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне о |
ћега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да |
жић, прођоше и дани после Божића, прође и читава недеља дана, и дође Свети Василије или по варо |
капетановом канцеларијом.{S} Кад прође и десет, Радиша и по други пут упита пандура, је ли га |
да због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. <pb n="96" /> Још мало па изиђоше из с |
учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли да нађу писмена човека себи за |
у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало имала кретања за врем |
па по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се |
место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте |
ка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У глом |
о, одговори госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него што донес |
жом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да р |
језиком својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чиј |
са за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде него каменом.{S} Ин |
ући боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога |
еца лепо живују, да једно другом помаже и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, |
.{S} Сви они други радови, из картонаже и плетарства, ишли су лакше, и до краја године имали су |
ају; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и кре |
у, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, |
знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, н |
а да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S |
е дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се уми |
е на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југовића</ |
а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија осећања, па до |
ћи у сваку ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Радишу је интер |
виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва чекао, д |
и.{S} Но после неколико дана њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, |
и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождество Христово, да нам осванеш на здрављ |
тите се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет |
крстите се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет до |
стите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођем |
бу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да про |
светац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за са |
нда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо науку коју |
„Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n=" |
ити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју |
се мало одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може |
{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите и таб |
рља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар |
и се, да се овим детаљним питањима може и одати, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам |
, да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S |
празник.{S} Сутра и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је т |
чевидно штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Учила их је највише о јели |
и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и |
оће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може |
S} А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Г |
о помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што |
бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за т |
писмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном потребом сваке жив |
народно овако преко школе врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му з |
/p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремај |
алећи се и забављајући себе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, те да га |
ао своје мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би |
навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n="278" /> унесе до почетка школе, јер после неће |
бија господу и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буд |
почетку.</p> <p>Шесто, да школе обилазе и надгледају само школски људи, који разумеју задатак о |
да ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета |
о одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је |
казао како да седе, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n="279" /> како да чувају школу |
учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, што су им корисне, него и зат |
ољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с |
ане, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка |
.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш |
п, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школској, а одатле почео да даје и |
а.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете уми |
јвећи и најзначајнији дан од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан у с |
ило најпотребније за село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцеларије, под којом је се |
је од овога истога камена од којега је и таблица; само је једна плоча искрижана све на оваке ш |
треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерам |
више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће |
е“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељево |
жу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села није било.{S} И та |
о пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, гос |
је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у |
роз неколико дана он јави Радиши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју? упита га Радиша.</p> <p>— |
ељу били код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да с |
да у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чу |
ан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школа почне весело и да и Рад |
Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p>— |
ођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим к |
бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n="309" /> много мање умире; а што људ |
може радити најпоступније, а хартија је и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасвим напустити. |
нпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде |
ржи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби, па се трудил |
S} Победа опозиције</head> <p>Почела је и нова школска година.{S} Опозиција је победила.{S} У з |
своме.{S} После друге принове дошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем в |
с у школи за одрасле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S |
одише ово парче земље.{S} На млађима је и писменијима, да продуже ово ослобођавање.{S} И ми смо |
о је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, што је но |
агорици а под истим даном премештена је и Даница за учитељицу тога одељења с новим презименом.{ |
понудише још по једанпут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру најпре принеше као обично |
да је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: видео сам |
све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, да учитељ почетник нема веће плате но што |
ицима, које сами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се неким несрећним узроком за |
у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су очекивали час порођаја; а мајка је удари |
калдрме испод стреје школске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика доб |
, кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту из |
војој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.</p> </div> <div type="cha |
практичну корист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по нешт |
ијало и једно друго добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то |
вршину његову за зграду.{S} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Према свему овоме план је Радишин б |
Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужио рад оданде где је био |
него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало |
екли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили, п |
питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и њега самога, а животиње н |
ошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитељ |
олу двапут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А |
оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет о |
је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и закукала |
пућује их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и |
тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Нека <pb n= |
грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} |
воре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и |
у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им |
једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими н |
мо изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за |
{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> < |
па су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвикава од старо |
е него код оних малих.{S} Из природе је и њима објашњавао само оно што нису знали, а главно је |
једне исте материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку |
камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и другом угодно.{S} Онда један почне да се љут |
ише звао Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један мана |
.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} Сад |
сније и срећније но икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бити б |
друге недеље рада у школи.{S} Време је и данас необично лепо и деца су дошла у школу као обичн |
на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мало.< |
сивали народне песме.{S} За рачунање је и њима казао да направе стотине, те су с њима и они рач |
на њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове мил |
{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је |
ише ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрављу ученичком.{S} Здрављу је |
е и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић з |
е послове, за које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стоп |
ео да помогне добрим загоричанима те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и згр |
S} И ето таква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову вели |
днога сиромаха доброга Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао |
остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и раса |
д човек, професор средње школе, који је и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео на |
уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову књигу педагошке садржине уврстио у одабрана издањ |
те десети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?..{S |
о било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не меће |
овим другом из комшилука.{S} У школи је и њему старији ђак показивао слова.{S} Радиша им је гот |
У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, д |
тигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и |
амо ваља проучавати природу, познати је и употребити силе њене.</p> <p>Према овоме, ништа не вр |
увек мирно спавати.{S} Показала јој је и колико и каквих пелена <pb n="293" /> треба да има и |
вара.{S} Она има разговора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је принова у |
општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у којој ј |
знајем, како да не познајем!{S} Знам је и девојком: добро чељаде, много вредна и паметна...</p> |
оде све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и казивала како |
их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га не |
они посеју.{S} Том приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Ра |
а зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп до |
поднели извештај министру.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, |
горици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко својих познаница и уч |
шетња с децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и већ |
стише судници, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскоч |
ђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгл |
ћемо сви заједно“....</p> <p>Завршен је и други дан „наставе“ или учења и за неколико часова св |
новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету био унео очигледнос |
а нису ништа могла одговорити.{S} Он је и то прибележио.{S} И сваком је таквом детету рекао: „Т |
а зажели, да отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у Европи измакли о |
кутије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпоступније, |
рца свога и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, т |
трао као расадник за околину и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли учениц |
се <pb n="77" /> он спремао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за |
залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша школи само с неколицином ученика, чије су куће |
ове граде као саливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити |
на Чуку, обилазио заграду, поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао поп |
овољнији његовим одговорима.{S} Имао је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато |
и Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној женидби Радишиној без проводаџије, и не |
горице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег имао |
добри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му село другу направи, где |
ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом из комшилука.{S} У школ |
е биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Ка |
ога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота, в |
, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а |
заповедио ни забранио.</p> <p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенији |
кварци су све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој |
нуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше коли |
о и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали |
онаква, каква се сама посадила, него је и она гледана и негована као воћке.{S} Они су посадили |
града и једног завода из Чешке, него је и проширена.{S} Иза градине југозападно била је пољана |
егов, ни петина његова.{S} Оно друго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је под туђином |
ом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здр |
другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је |
ољан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на преданом и правилном раду и пожеле |
аће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с једном страном од стакла, те да и де |
иљком одмах почео примање.{S} Примио је и пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину или |
их великих ученика Радишиних отворио је и стружницу у најближој планини, те јевтино снабдева св |
упио је тачно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на сва |
Сад почеше поново да се згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стевано |
о, да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и јевтиније - инжењер каже скоро двапут - а <pb n="226" |
/hi> — <hi>око</hi>.{S} Видите, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране пис |
ознају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њему после сваког распуста било тешко да почне да пиш |
више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом мест |
је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и зва |
“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео да одваја на околним пијацама чар |
ешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и |
и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вод |
ије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S} Деци ј |
....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна |
hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и радио заједно са својом Даницом.{S} Он је учио раду м |
тала „питомица“ села Загорице и тако је и свршила за учитељицу заједно с Радишином Миленом.</p> |
слушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају с |
и презиме, чије је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао |
> и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с |
почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га |
есеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зову попа да |
руго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестар |
иша сам.</p> <p>У селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештеника и до |
ела читава поворка гостију.{S} Дошло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и |
е потрчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То |
хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопису и Историј |
њавом што се зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, <pb n="21" /> да се |
брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а м |
знати, да што је чељад вреднија, то је и задруга напреднија, што су задруге напредније, то је |
све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад |
днија, што су задруге напредније, то је и село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с на |
што се зидови издизали све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, по |
бу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер ј |
е какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша желео, јер је |
епрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „сре |
том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ |
у: <hi>њушка</hi>.{S} Е добро.{S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само |
ише деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља |
име и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према наклонос |
оли ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледала, да ту празнину код себе, у спреми својој |
иви, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та бриг |
да развије у својих ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су де |
меџганика, више никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остају дуго у школи и да имају гла |
ртање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А црт |
аду најбоље после гледичије.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загори |
по који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Ради |
у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано |
дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила се, и нужник ис |
више <pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мене господин министар пратио овамо, да вам будем учи |
ла Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста свој деци за ручак и кув |
е кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напи |
ично радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало много што шта, што ј |
је овоме много доприносило и то, што је и Радиша свуда говорио против пића и сам показивао прим |
и канда највише.{S} Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће из |
идану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим, упаде Крс |
акраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својо |
ме није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе желео, <pb n="225" /> да му који инжињер прегле |
<head>2. 16 Август</head> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загор |
па да иду сутра или прекосутра, јер је и онако снег велики, па нема пртине....{S} И сутрадан Р |
ци најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да о |
х обележи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и огра |
{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ човечански Исус Христос рекао ученицим |
пасати, и оружје носити...{S} Данас је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Да |
да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с је |
каше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школским бил |
дара, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и |
х људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором. |
овек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат савршенији.{S} Само се његова музика |
увао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је н |
аду...“</p> <p>Радиша, блажен што му је и овај посао испао овако срећно за руком, врати се у се |
{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће |
дила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књижница Радишина, пуна педагошких, пољопривре |
не су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагородни |
уна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотр |
нешто ново.{S} То <pb n="240" /> их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изостану. |
ине почело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није било тешк |
ђацима.</p> <p>После службе одвео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свеча |
и свршавало школу онолико колико их је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и до п |
иде него каменом.{S} Интересовало их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и |
аћу, особито у задругама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна ру |
х чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} Једнога да |
а ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако.{S} |
домаћина или општински.{S} Испод њих је и толиких воћњака на све стране пуно извора и поточића, |
поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи се и заб |
радини школској, а одатле почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз десетак година код сваке |
не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има једна млада |
S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сиротиња раја, |
да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{ |
то нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право имамо што му се |
S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на з |
и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добијају лепе паре.{S} Сад није |
нијега помагача из вароши, који познаје и село Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на |
у колико чега треба, колико ће да стаје и колико да траје.</p> <p>Познавању земље и камења обра |
к се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и козама и миловао их ј |
ече једноме да одговори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља д |
нај што говори нек устане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" |
ивећи у друштву, долазећи у те одношаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Тале |
даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкам |
никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође понос и хранитељ њих |
о.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ „А мо |
ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p |
м хартијом.{S} Али се и таблица разбије и крижуља пребије кад се испусте или кад се седне на њи |
А ништа човека не може толико да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почет |
ује точак, а другом и трећом да обавије и окује сама колица код попречних дасака. <pb n="161" / |
S} И оно иде доле, само се овако савије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које с |
амо за здравље, Радиша желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично му се доп |
ћа Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и прод |
ушали су ове Радишине речи најпажљивије и захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац |
ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово |
посади, пресади, оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом |
су дошли, па онда одабрао најодраслије и намирио тридесет па њих задржао а онима другима рекао |
о извадите буквар и нађите после џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом. |
ва па стоји на гомили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да то људима н |
ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике |
лном, о боју на Косову само најглавније и о догађајима у оним знатним местима, која се виде у о |
о предавати.{S} Оно што је најосновније и оно што је најпотребније, саопштено на начин најразум |
читељу, свето Сретеније, свети Арсеније и Максиме, свето Воскресеније, свети Ђурђе, света Троји |
а од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали руч |
и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S |
да све иде тачно и што може правилније и лепше.{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљик |
ањем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било |
као да су се надметале која ће гласније и речитије да ожали свога покојника, који је пао на бој |
нела је живот.{S} И живело се радосније и срећније но икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и |
ају, прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладал |
пи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилова шљивара, и так |
више у градини школској, где би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По доручку оти |
ошла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету јо |
оцније престоница Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудила она близина |
агоричани почињу да граде боље, тачније и лепше од оних простих, често неписмених мајстора по в |
о Сунца!{S} И то је окретање најтачније и најправилније!{S} И Сунце и данас загрева чедо своје, |
пшта совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости примали у све чети |
овре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали, да је |
черање калдрме пред школом па до капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда т |
аче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано рубље бело као снег, простр |
ју да читају књиге и пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, |
зиве од капетана и разна писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да |
им све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија осећања, па докле се стигне...</p> <p>И ов |
дмора је за младе загоричане, и старије и млађе, било опет лепше гимнастике но што је обично ју |
колац на средини, опружи до периферије и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и н |
из које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца с |
децу.{S} Радиша узе један табак хартије и на њему поче записивати своје ученике.{S} Записивао и |
осле пустио да раде, и то прво простије и лакше ствари па после теже.{S} Много је чинило, што ј |
атле да пођем даље.{S} Прво најпростије и најлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теж |
прво онога, што је најближе, најопштије и најосновније; и опет онако, како ће деца најлакше раз |
књиге и пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први до |
терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватр |
Миљко му као обично одговори: „Свачије и ничије, господине; општинско“.{S} Радишу ово обрадова |
{S} А од њега предузеше мале калдрмџије и за час се саставише. „Сад нам треба песка, господине“ |
ана од ученика направио мале калдрмџије и мале баштоване.{S} Отуда после и леса пред школом, и |
се не заплака; па врати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не |
оле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова н |
е ни то.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у целом свету место ње употребљава цреп.{S} За |
тане наше, народно и сад свак има своје и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар |
а сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, ако му требају.{S} |
прорачун прегледа и каже примедбе своје и приближну цену.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ |
о у миле представнике слатке куће своје и лепога села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Ради |
асушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљивао овој земљи, која га је довела у овако пово |
осетио је неку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом уређена земљо!{S} З |
ама њеним и не сећају се младости своје и толикога труда свога...</p> </div> </div> <pb n="387" |
и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} |
сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградама.{S} И све то млад |
, намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школована В |
и.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за пров |
чува, бере, оставља за зиму, прерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да з |
децу како се што сеје, сади, пресађује и калеми, рече Радиша.</p> <p>Миљко одмах посла Грују з |
е сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чинов |
и: да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него све да има сам и да |
раџбина, којима се често још горе трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбин |
.{S} Они се побоје ове екстремне струје и стану је сузбијати по постојећим законима и упућивати |
, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Сто |
људи говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да |
лази и излази, зашто се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак |
ромна употреба у месту, него се прочује и по околини и на страни, те невољници из белога света |
о „реакционарство“ Радишино <hi>прочује и до </hi>партиског окружног одбора, те овај, у листи о |
се све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Ра |
ју колико чега треба, те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ћ |
а у школу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су в |
нужници са четири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доње |
ра Радиша је пописао све ове своје ђаке и са сваким се поразговарао: из које је мале, којим пут |
{S} Радиша је после позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом рекао сам |
Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролећ |
ла и најтеже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељиве бројев |
{S} Оне највише опевају поједине јунаке и зато се и зову <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има с |
d="SRP19102_C3.8"> <head>8.{S} Поправке и прва настава под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су |
изводио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у |
а Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S} Па и ово гвоздено о |
чивао из Јелака свакојаке даске, велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито оне, шт |
ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће расађуј |
пливалиште за Радишине ученике и велике и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету Миљку:</p> |
ли постеље (кревете) и подигли и велике и мале са земље, изградили лепе кашике, <pb n="363" /> |
ли Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, толико су и сада осећали, да велики, ако н |
према стварима, а одавде излазе толике и толике мане у карактеру и преступи према другоме па и |
ва слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликан |
јача.{S} По ходницима су повешане слике и цртежи све самих радова ђачких с именом њиним за свих |
ислу, нападајући још жешће на чиновнике и један их назва „живом крастом на народном телу“, на „ |
живота и интереса, и стварају нераднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари |
стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћ |
алиште и пливалиште за Радишине ученике и велике и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету М |
ј народ једва чека да побегне од мотике и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, |
ха, граба, дрена, леске, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро би |
е, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чисто |
омаћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћице.{S} И колико су мали напредовали у школи, то |
и били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, што их ј |
ога зељова, својих другова, своје мајке и сестара својих, па му се само стегне доња вилица а су |
да се одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје |
ћује их у седењу, држању главе, писаљке и таблице и у писању појединих слова).</p> <p>Кад су и |
ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уно |
о се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гледали <pb n="176" /> су и сл |
се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загорица пуна но |
а свакојаке даске, велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито оне, што немају много |
боље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа са задружне стружнице тражиле су се свуд |
хартије Радишини су ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, а од кон |
да се и законом уведу и градине школске и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском |
еђа, гледале постеље и ствари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и |
и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске саднице.{S} Жива ограда је нагло напредова |
јих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер пруће од ов |
а.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато школа онакарађује.{S} Зато је при |
ли, да очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу млад |
е.{S} Моји ученици могу знати све науке и сву филозофију, па опет у кући да им остане онако как |
се могу изучити.{S} Зато природне науке и јесу једине науке.{S} И душевне су појаве природне по |
и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другоја |
но људи писмених и отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега села није изиш |
е подигне овај величанствени храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је света и |
ико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много.{S} Гласова је б |
васпитава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је |
одвише требало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, него и |
S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ |
стијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечер |
троугле, четвороугле, многоугле, коцке и разне друге призме, пирамиде и купе па све до најлепш |
у ову веселу средину омладине загоричке и не уживају у веселим играма њеним и не сећају се млад |
лености и простодушности деце загоричке и својој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме им |
дало колица, узимало их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше |
28" /> је из пиштоља.{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће н |
.{S} Деца су му доносила младице крушке и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином крајем |
јему, те су се зато и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани |
су се непрестано доносиле, пресађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S |
разговор, а том су приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њихово |
е, да је издељено на <pb n="97" /> мале и да су мале прилично удаљене једна од друге и село рас |
и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ |
ов Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који |
“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично месила х |
ела, што су ученице све практички имале и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радил |
мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је <pb n="270" /> чест |
b n="325" /> ракију, и да ова пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} И нај |
играбили у своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и |
Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зора спусти |
п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео |
ашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно |
благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустри |
Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубости |
стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печење креча продужило се и даље.{S} Ово је б |
умемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо |
хвате.{S} На пример, о проналаску цигле и огромном и недогледном преображају, који је тај прона |
не, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, |
ра на лаке и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, све су броје |
о врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, од које је нешто био поручио |
о; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Јед |
је нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није бил |
ебе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека ств |
, па тек онда пере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда у |
других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је са |
ина једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и довучена је готово |
и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зо |
во најпростије и најлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложеније а |
ј седмогодишњи рад и још све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече Радиша.</p> <p |
је <pb n="275" /> су излазиле само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек |
а, да код куће има не само по које пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, зарад млека, |
ости према њој.{S} Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитању, које данас не васпитава и |
е као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судови перу и држе |
ава није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, |
А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И |
оте и разноврсности.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша ви |
е треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их з |
је нашао, да има смисла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића, који се тим свакидањим идење |
не може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и не почну радити правилно, по |
и колико треба камена за темељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, дасака за патос и та |
и их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени економи како боље да обра |
и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то напр |
и добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi |
ан држи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буд |
ри средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само ис |
ако је које долазило, ишло је иза школе и гледало колица, узимало их у руке за дршке и огледало |
.{S} Чобани протерују стоку поред школе и застајкују пред капијом од „порте“ и с радозналошћу г |
је Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, |
воме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико трошка и |
ља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни с |
га одмах изволите уклонити из ове школе и повереног ми среза.</p> <p>Учтив</p> <p>Начелник срез |
има је захвалио на труду око нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, как |
е сад прво дигао плот између нове школе и школске градине и спојио све уједно.{S} Јер живине ни |
да су они приступили грађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан б |
или, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</ |
а иду у градину или у порту старе школе и тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} |
су се и на побусаној страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да се не |
, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n="279" /> како да чувају школу и клупе и све ств |
<p>Дође и после подне веселији из школе и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је |
у сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку питао и |
к из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко и |
однесете оне напоре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„С |
има рече, да чупају сав коров око школе и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад |
да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писменога човека. („Е, н |
а нам Турци нису дали да подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и неколико година, |
њу у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се тај задатак постигне; или кад би дом |
отекоше. „Опростите им!“ почеше да моле и они други.{S} Радиша као неки победилац сасвим хладно |
на у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је учениц |
ње, особито о већим празницима, а после и они, који су излазили из школе.{S} На орману је била |
носили и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве најпре |
во и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> < |
И Даница их је једва дочекала, да после и она има велике ученице и да преко њих све више утиче |
а и примали зидарски занат, те да после и они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовић |
рмџије и мале баштоване.{S} Отуда после и леса пред школом, и чистаљке, и сламни простирач, и к |
сад дође Немачки, и Латински, па после и Француски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша ни |
живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из по |
на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више жив |
сака, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једа |
н!..{S} Даље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после |
колико Свети Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зовемо српски просветитељ и у |
да и ово сам направим, онако како после и други могу правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње ов |
поред споредних стаза.{S} Тако су после и радили.</p> <p>Нешто је још недостајало Радишиној гра |
; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као |
они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} Настаје поново синоћни разговор, и Радиша би |
веровали томе гласу...</p> <p>Најпосле и капетан позва Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је |
азивао им, како се праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необ |
е, шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с |
сле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински шешир? —- Погледајте у слова |
ир и слова код њега!...{S} Нађите гусле и слова код гусала!...{S} Нађите чашу и слова код чаше! |
ом где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Онда рече, да св |
е у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ |
акне даље од школе.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за |
рцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; па онда приђе часловцима |
ио као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе |
ше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајније него други пу |
дете сад слово с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта после е?..{S} А |
опису и Историји могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је |
чка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и њине земље, којих су могли да |
о дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, колико пута може да изиђе.{S} За тим су траж |
е угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетку, толико мер |
хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима чак до циглане.{S} И о |
де где се зидови укрштају.{S} Предсобље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата сву |
стао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини земаља |
е ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом све напредује...</p> </div |
о томе и причати, како се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А в |
у за друге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{ |
што је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буд |
тво Христово, да нам осванеш на здравље и на обрадовање!{S} Свети Стеване, свето Богојављење, с |
умереношћу у свему очувао своје здравље и снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Гос |
љи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право имамо што му се молимо и што се уве |
горичкој школи најглавније било здравље и физички развитак у деце, па онда уљудност и пристојно |
екари им предају како да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он |
имати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали загорички ђаци су поранили у школу као и првих д |
н; и они се састају сваке готово Недеље и празника, те гађају у нишан и надмећу се у разним дру |
стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег наме |
да за тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и |
раде: две за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега стана је велики под |
имао речи да довољно похвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није н |
и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, |
у и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње не мо |
варошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не |
мет Миљко први подигне постељу са земље и начини кревет, да не једу из некалајисаних бакарних с |
умели су да испитају састав сваке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре тр |
е земље, где он живи, зову српске земље и зна се докле захватају; и по свима њима нама је милиј |
е, где да отпочну копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да удар |
имо Господу Богу (и клањају се до земље и дохватају са по три прста обе руке земљу и опет се ус |
задржавала.{S} Ту је морало нешто земље и да се откопа, па опружи конац пун метар далеко од зид |
лако „преотеше царство“, отеше му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље |
колико да траје.</p> <p>Познавању земље и камења обратио је већу пажњу него и познавању биљака. |
познати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</p> </div> <div type=" |
вану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада праш |
уди и кућом и школом израђују онда боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђује.{ |
шина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу једнога плана сносила св |
Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико година од ових |
није и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад је в |
и.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да с |
селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на вас, |
и <hi>расадник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи.</p> |
агоричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да одатле |
у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, |
а свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више |
ман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да у шк |
слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Д |
о бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да прес |
о више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p |
у одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им |
јбогатији расадник свега што је најбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда велика и одавно је зам |
као ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне морају да се покрију |
ам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, зауз |
али да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, |
одно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука |
иша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту изводили најразличнија гимнастичка |
се пожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одма |
д ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна особина народа нашега.{S} У образованога св |
ок се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме напредовању и личном и друштвеном |
је за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога јединчета!..{S} И овде се заплака.</p> < |
а ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Им |
и.{S} Неразумљиве речи, реченице, догме и други састави, па ма они били и молитве, не буде побо |
оста да отвори прозоре.{S} За све време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, |
ју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених народа, да се |
едак онолико, колико је допуштало време и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекидан све |
ти згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била је |
и да носите кући само кад је лепо време и о празницима; иначе ћете их остављати овде, да вам не |
ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у школи.{S} После можете долазити сам |
друштву или народу његовом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко с |
уно развијену личност него у исто време и изврсну јединицу за поједина друштва и за оно највеће |
лако, од зачетака.{S} Сејати добро семе и што никне заливати, плевити и чувати од штетних утица |
и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске запов |
ру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb |
еба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, д |
почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, господине, још |
S} Записивао их је само привремено: име и презиме, чије је које дете, колико је и какво је; јер |
творио га је зато да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје б |
а школу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи д |
је тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непријатеља...</p> <p>Радиша је сад прво дигао |
показа, како се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином оп |
ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и употребљавају разне кутије од те хар |
ре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се п |
ни не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништ |
у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p> </div> <div typ |
о у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и |
цело писмо на табли, неком другу своме и јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, р |
мени Крсман, који је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} Око су |
што си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какве сав паметан свет дана |
овом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целин |
жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два сл |
ште тековине, али ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“ |
и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су |
а ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за к |
р и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{ |
још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здравље и како се лечи паметно, |
бе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, те да га изазивају против себе, не |
а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена за довршење мање требати, то он узе |
т и неколико елемената, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од |
о допустио да свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, како се праве свирале, гусле |
чува претераности, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматра и никад не пада |
нај ситан камен што је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба |
обележио, како да дође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; |
ка, неко груду млада сира, неко пастрме и сланине, неко котарицу јабука и крушака, неко чутуру |
n="13" /> и пљоску ракије, мало пастрме и сланине, јабука и ораја и преобуку Радишину, с једним |
—4 сата даљине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и п |
рицу.{S} Планина је одјекивала од песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Заг |
е разумети.{S} Напамет само лепше песме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно |
ребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за |
у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибо |
коше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, |
није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким ста |
И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножав |
ко су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу припада опет њему. |
ј су биле Радишине ствари нераспаковане и у њој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у |
} Прво благо камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не |
е, велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито оне, што немају много чворова; даље с |
/p> <p>За овим су све парцеле прекопане и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном |
те их нећемо морати доводити са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји стар |
ином, те је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гост |
пружи га од школе капији с једне стране и од капије с друге стране, на два метра ширине и рече |
стоји цела зграда, са све четири стране и са свима одељењима и угловима — све тачно размерено, |
с великом стрејом са све четири стране и с узаним двориштем.{S} Унутра је пространа соба с нис |
огод јунак, да покаже све четири стране и шта је на којој?..{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Ов |
рода доноси, како да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему |
не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А |
најзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И сви су се ра |
а могу допунити.{S} А негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаг |
и слушају и сви закони и уредбе државне и општинске, и <pb n="47" /> не врше се само с тога, шт |
ко ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне установе, онда је тешко.{S} Онда он сам |
позоришта, музеји и разне друге државне и приватне зграде су и много веће и много лепше него у |
земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире двориште.{S} Каза им и одакле земљу да узимај |
и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, |
ше, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, |
нас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш |
и познаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} С |
ане па не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико речи, и који зна, он настави.{S} А к |
ју и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, в |
ша је још из ближе испитао састав једне и друге и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзе |
коли кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је |
А мали зидари продужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други |
...{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> <p>Радиша није тако ра |
да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао |
раде школске, простране учионице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а на прв |
волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шеће |
le>“ јер су му оне изгледале неприродне и без појезије.{S} За гимнастику су служили радови у гр |
ш боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Рад |
{S} Стотинама синова ове наше оназађене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак тво |
вом, те су оне изгледале као подмлађене и покалемио му пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу п |
гојача.{S} Ово данас нису куће, грађене и угађане за живот и здравље, него избе, у које смо се |
цу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; али о |
њени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истин |
особито зими, да се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дођ |
а чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, само ако је |
ване изгледају као да су руком скројене и понамештане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помиње |
лену, винителни јелена, звателни јелене и творителни јеленом; вишеброј: именителни јелени...“ и |
удо и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске игре; и први им је уздах могао бити: |
а.{S} И реке <pb n="51" /> су управљене и обале њихове уздигнуте, те да се не изливају и не чин |
је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем |
ad>6. О народу нашем</head> <p>Кад мене и свих нас данас није било, народ је наш постојао; и бо |
а, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад |
жив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у кој |
и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с душе, па |
ња, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад |
м другом; увео сам и заједничко храњене и преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много уч |
рене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>К |
ад су дошли, нашли су вратнице отворене и на доксату постављену совру за вечеру.{S} Пред њих из |
У људи има пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе |
поседају у клупе, које су биле изнесене и намештене пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно: |
а је милина била видети ове умне, учене и школоване младе загоричанке у чисто народноме руху, с |
има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за п |
љони за оставу истругане грађе задружне и за смештај алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако |
{S} И почеле су долазити жене на бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је |
v type="titlepage"> <p>ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 143</p> <p>РАДИША</p> <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ |
лата, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале |
све о свиленој буби; због гајења живине и угледног живинарника све о домаћим животињама; због г |
а пушка за ослобођење дичне Херцеговине и поносне Босне од Турака, и све су српске новине писал |
S} А Даничине су ученице уносиле новине и поправке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и |
је главно у развијању и учењу омладине и како је он то постизао.</p> <p>На првом месту он је г |
лот између нове школе и школске градине и спојио све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако ј |
као мраморни стубови.{S} Преко градине и ученика својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су |
а ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је она знала, да је Радиша учио |
n="288" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим пре, што му је ово |
рослављен и крај четврте школске године и освећење јединствене нове школе у Загорици.</p> </div |
, и тако је дошао и крај школске године и испит се свршио.{S} И овогодишњи је надзорник однео у |
му и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори |
а.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине и није другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њ |
.{S} Деда Радивоје говораше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од ме |
који су личили на цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Онда опет помаче конац за дужину дашчице и |
места за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су |
де.{S} Због краве је набавио и детелине и посејао је у једном крају градине, и ако је било дост |
стране ваше и од стране своје, школине и ђака својих, изјавим срдачну захвалност. (Окреће се к |
асуља, кромпира, сира, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим |
д пелена и одела, и од милоште материне и љубави наставничке!...</p> <p>Али и много топлоте шко |
ије с друге стране, на два метра ширине и рече ученицима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ |
покривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{ |
За овим су на таблицама правили стотине и сваки их је направио по десет.{S} Онда је Радиша река |
аганости исто онако као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање |
ли и напретку њеном, и са ретке вештине и способности, да у другога развије плам за науком и за |
твори не само паметне и вредне домаћине и грађане ове земље него и праве апостоле за своје идеј |
{S} Гледале су и женске радове Даничине и њене матере и сестре Зоре, и често нису могле очију д |
не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а |
о и платно, машине плету чарапе, машине и пишу и печатају књиге, машине раде све што су некад љ |
ом од греха и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети се необично, кад му нестане |
склопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је за |
а се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати |
граду, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из којега ћ |
питоме јабуке или крушке неће да никне и израсте онака иста јабука или крушка питома, него да |
их у деце долази од ове хладноће спољне и унутарње.{S} Хладноћа спољна кочи физичке радње и про |
то?“...</p> <p>По свршетку ове скромне и кратке молитве и свештеник с учитељем и кметом и наро |
већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, по које ј |
внара, чатмара и кровињара, него су оне и здравије.{S} Погледајте само, око себе, како се лепо |
троугле, четвороугле, правилне полигоне и круг од јачега картона и дао деци с по једном непотре |
ује само у политичком смислу, да законе и уредбе доноси сам народ преко својих избраника, него |
ме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске заповести.{S} И за мало ово није решило су |
ака за патос и таван, летава за плафоне и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао израчун |
колико компромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на по |
еће и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточне стране, те да заклања од ветрова, а мањ |
ле сам учио?!..{S} Од све моје културне и реформаторске мисије не би било ништа: загоричка стар |
је намештање крајњега камења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан |
.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите букв |
ових младих људи створи не само паметне и вредне домаћине и грађане ове земље него и праве апос |
а земљи а од становника његових паметне и вредне љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} |
инама нема толико свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њима све више достављају |
ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетка па до самога краја, н |
новости из места, објаве и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од |
гла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, која се имала после Милована.{S} Њим |
аре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски занат у Загорици.{S} |
и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање свега онога, што је у свету дру |
{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „ |
, али изврстан материјал за усавршавање и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје се |
р је то почетницима тешко за разумевање и да ће то они учити доцније - надзорник је ређао ова п |
бан алат за себе и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала |
јим кућама, да су напустили послуживање и да се сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им д |
.{S} И одмах су удариле у растоваривање и намештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су ве |
ак за копање земље, чекић за дотеривање и намештање <pb n="282" /> камења и почето је намештање |
="SRP19102_C3.3"> <head>3.{S} Уписивање и ручак код газда Мијаила</head> <p>Док су они овако ра |
о буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропа |
рах од последица рђавих дела а радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекн |
га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђавих дела а радовање и она мила |
сејање, окопавање, жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свач |
лице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Уз |
х је њихов упућен на мишљење, домишљање и утакмицу у свему што се може знати и умети; а све као |
тране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога |
А негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је с |
едак, кад је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више |
сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мањ |
порођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је непрестано б |
смен и књига му је најобичније занимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, п |
е имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="193" /> Много би му више вредело плетар |
да се састави са старом, знање на знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да ново сам |
дање, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога последњега умење је ставља |
/p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онда су Радишини ученици и |
е кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неколико дана није било у селу |
ућицу да направе, где да отпочну копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу |
Али ускоро чуше неко шуштање, клопарање и стругање. „Ево стружнице!“ повикаше деца радосније но |
шину, с једним поњавчетом за простирање и једном шареницом за покривање.{S} И то је била сва оп |
ај и била ограничила само на посматрање и познавање обичаја народних и само је саветовала, да с |
женско, школује и изучи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они |
х је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S} Наставн |
лом.{S} То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} |
дравље, на певање, цртање и лепо писање и лепо понашање много више пази него на тако зване „нау |
ракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им тр |
овало га је, како се на телесно кретање и здравље, на певање, цртање и лепо писање и лепо понаш |
или сва слова, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмо |
је оне на нашем језику давао на читање и ученицима својим, особито онима у продужној школи.{S} |
мушко и женско, школује и изучи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати |
S} Да ли да се ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша ци |
породи своје село.{S} Јер и само читање и писање јесте средство да се до знања дође; а знање је |
<p>„Успех је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S |
но кретање и здравље, на певање, цртање и лепо писање и лепо понашање много више пази него на т |
{S} Њима је главно било: читање, цртање и писање, женски рад и кућење с обзиром на здравље.{S} |
иша преко зиме ограничио више на цртање и износио је деци разне слике од бољега намештаја кућев |
центар све наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је |
ржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} |
ћуташе, докле Радован не прекиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{ |
он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним гласом рече: „Децо, право вели |
једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: „Господине надзорниче!{S} Ово је њима привремен |
ањи, или се нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се често пресађују, те им корен не рас |
да се уједини с њим, осећање на осећање и да ново само појачава оно старије, рад на рад док он |
етање „на лево“, „на десно“, или вешање и преметање на справама, којих у загоричкој школи и нем |
.{S} Хладноћа спољна кочи физичке радње и производи разне пробади, тишње, катаре, запаљења и та |
е у маленом селу Загорици и до последње и најудаљеније чобанске колибице распростре глас, да ће |
једну нову клупу, најзгоднију за седење и рад и најпростију за грађење, па је после поступно св |
доносила камење.{S} И отпоче се грађење и ове потребе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово |
госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и кујну, и |
1876 објави Турској рат „за ослобођење и независност“.{S} Зато се предавања обуставише по свим |
“.{S} У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи |
е у души слушалаца пријатно расположење и веселост.{S} А један такав инструменат носи собом сва |
ead>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПОСТАВЉЕЊЕ И ОДЛАЗАК НА ДУЖНОСТ</head> <div type="chapter" xml:id= |
; како ће се сад отворити друго одељење и она ће имати само први разред, а он четврти; како има |
алемова а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици само један човек уме нешто мало да |
е гради нагиб, како се углављује камење и зашто се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодиш |
Дотле деца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно крајње испод конца.{S} Онда |
ог маља, и како је тешко угађати камење и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} |
мислили да је доста, доносили су камење и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити ру |
уро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека и његов живот.</p> <p>„Две поправк |
е готово примише ово Јоксимово извињење и предлог, да даду у школу неко добро дете.{S} Сад поче |
епушином, од које је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав |
епше гимнастике но што је обично јурење и празно окретање „на лево“, „на десно“, или вешање и п |
лемената, јер се свако природно рашћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му |
примити.{S} Онда тек долази право учење и то прво онога, што је најближе, најопштије и најоснов |
} Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само при купању, повијању, држању и храњењу |
е не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешности.{S} Ал |
твари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и |
мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и терора, силе и оне |
и по новинама нема толико свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њима све више дос |
их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу |
већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова школска година и Радиша је часловац.{S} Поред Ча |
S} Семе науке код тебе није пало у трње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће у |
тило у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и најсузније године од Косова.</p> <p>Али је ту било и |
ш удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву побожну мол |
д је рекао: „Сва разлика између садашње и пређашње (турске) владавине је у томе, што је место т |
а ови сви <pb n="255" /> поскидаше капе и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је б |
белити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене даске, које нити су хладне као цигла и камен |
го обрадовало, кад су видели, како лепе и другојаче котаричице они умеју да плету!</p> <p>Али ј |
скоме.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било ни |
хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само |
ојом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте |
ајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им бл |
ницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко вр |
n="279" /> како да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S |
рдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а |
исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сва |
и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој та |
тите?...</p> <p>„Сад оставите и букваре и табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете |
ша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао, како д |
Зато ви ујутру немојте доносити букваре и таблице, него их оставите код куће (само сакрите да в |
на леђима носе; како да чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да другују м |
} Ту су му представили кречаре, цигларе и црепаре, и зидаре, који су зидали школу с мајсторима |
е.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, који ј |
ата даљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су |
че, да су питали и у Штедионици за паре и известили се, да можете добити колико вам год затреба |
е попођене каменом, као код школе старе и нове, чистаљке пред вратима и простираче унутра, коли |
у нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијама су нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и во |
.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало калемова а још мање младица за |
ње.{S} Примио је и пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и |
{S} Један је од њих градио лепе шестаре и продавао их ђацима по два гроша; други је лепо писао, |
бро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!..“</p> <p>Ту ископаше једа |
у.{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушор |
ма и простираче унутра, колица за ђубре и мешање земље као и решетку за поливање.</p> <pb n="38 |
тири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака |
о и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, да се м |
.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с |
, како да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, д |
Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А т |
"293" /> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиш |
на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове ка |
и женске радове Даничине и њене матере и сестре Зоре, и често нису могле очију да скину с њих. |
ри и покућанство Даничино и њене матере и сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњим |
у: како то вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Радишу је интересовала ова прими |
а видеше у своме селу дунђерско тестере и да се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ прен |
у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и све ново што им је требало од |
на поделу народа у непријатељске таборе и на сачекивања из заседа и међусобно убијање!...{S} Је |
ску, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, |
шта да им прегледа, него хоће да говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода ш |
до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разговору изишл |
е.{S} Слово <pb n="150" /> ђ иде и горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ов |
о код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је |
} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам ст |
доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде д |
дини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у уза |
ије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да о |
, који је био изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, јер му је тако лакше било него да и |
стаје само да платимо за врата, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто |
о, колико треба за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се |
е, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} З |
даље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није до |
S} За тим је Радиша отворио све прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.< |
е, него граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду. |
тао распуст школски, да се обоје одморе и освеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, |
, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Са |
и?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p |
научити најмање пет лекција: три за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дреме |
Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро успео, да ону правилност и лепоту |
и: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама |
ње.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или питомо воће у ов |
ебе, у спреми својој, надокнади што пре и што више.</p> <pb n="362" /> <p>„Културу чини рад.{S} |
себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и премишљао о себи: где сам рођен, где сам никао и одра |
е тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и а |
а и крајевима, где се шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се |
омоћнице, свети Вртоломеја, свети Петре и Павле, свети Врачи, свето Прокопље, света Огњена Мари |
е венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ов |
4" /> и цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуч |
ни.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу великим сл |
о, да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А н |
вом из почетка.{S} Сад запамтите, да се и <hi>презимена</hi> пишу великим словом.{S} На пример, |
оци градине школске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јес |
се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb |
своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи о |
то, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на |
и</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> <pb n="333" /> <p>— У школи, госпо |
ликом поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брд |
озната села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом и пис |
да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога што је |
умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља м |
од краја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и ка |
отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и законом уведу и градине школске и радионице, и да се |
но друго.{S} Они се прво старају, да се и њихова <hi>деца</hi> израђују правилно.{S} О, шта је |
реду и на подједнаком растојању, да се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај г |
ј: да појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада не |
, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши че |
људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књиг |
буде занимљивија и трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове |
о и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направи од круте х |
а једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису |
{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре ј |
Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више прибл |
ница је у све мило гледала, здравила се и разговарала слободно са свима, као да није била млада |
и наложила огањ, донела воде, умила се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} Устали су |
„Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазо |
само за домаћим израђевинама, којима се и сама приближивала, а чувала их од свега „куповнога“ и |
па реците оп!“....{S} 1</p> <p>Дана се и матери поверила, те су сада сви знали, да је она „у б |
да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли истину, ч |
се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу ле |
Марку се ражалило <pb n="199" /> па се и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} Праш |
хнуо руком и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио је своје негодовањ |
, који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије |
и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи |
иха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много издвајала од сеоскога живота, и теж |
ем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, или га је права радост ч |
како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, што има у н |
је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а |
S} Даљи рад у школи</head> <p>Радиша се и овом приликом није држао строго прописанога „програма |
ио је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви |
{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Ј |
иватним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема с |
се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Миловановом:{S} Милован; чује се у имен |
вачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики доб |
S} Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Д |
гледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово је неки г |
е, погледајте у Св. Саву, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, |
{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстите се и реците:{S} Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и сва |
не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово |
остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руско |
тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш |
а чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су г |
станих избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ва |
и почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то |
рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а Даничи |
мотана овом шареном хартијом.{S} Али се и таблица разбије и крижуља пребије кад се испусте или |
<p>Тако су разгледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковима куд <pb n= |
лушала само добро да се прича, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А |
штампе“ и „самоуправу“.{S} Састајати се и договарати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, |
жаром, метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и свак |
и.{S} Радиша узе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на |
омаћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се и поче лагано и достојанствено овако: „Боже, помози!{S} |
се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да ни |
абава у многоме другојача.{S} Шалећи се и забављајући себе они не руже и не исмевају па по томе |
стор!“ потврдише они други, поносећи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да |
а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здраво |
му десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини пријатељска, бољи доручак није ни тра |
а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита |
е с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих и н |
3" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S |
на <hi>културно поље</hi>, на којем се и огледа прави напредак.{S} Зато је Радиша сада радио о |
бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине |
у паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се у |
о.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi |
и све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве |
одношајима нису у деце готови, него се и они развијају поступно, живећи у друштву, долазећи у |
авље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овакога радника |
оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверење |
је необично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> </di |
књигама има како се пече креч, како се и од које земље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и др |
ива, романска или политичка.{S} Тако се и после ручка Радиша највише забављао књигом а Даница ж |
крву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу, п |
пресађивање оних калемњених.{S} Тако се и у старој градини направило више места за цвеће, поврћ |
ве у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се може на |
видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши напредак.{S} И што више новина и |
их који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што |
гле и црепа и печење креча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправ |
p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жен |
, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно |
ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у Заг |
а јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
осподине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писмен |
емања имао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Сте |
родна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} Учити природу, из природе и |
го с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд |
ким совралуцима за заветине.{S} Зато се и цео овај ограђени простор зове „Порта“.{S} Школа је п |
јвише опевају поједине јунаке и зато се и зову <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има сав српски |
кога и обичне писмености.{S} Особито се и њему допала Радишина продужна школа и градина школска |
Устао је пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију во |
му били тежи него прошле године, јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а |
Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врл |
љке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да н |
ељено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у својој целини.{S} |
направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у п |
“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили, кад су дошли школи.{S} Нов |
и овако да исплету.{S} Зауставили су се и на побусаној страни више школе и чудили се како се бу |
и, кад су год топли дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни шв |
и се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га намес |
е месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекр |
је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, да Радиша о |
воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што расте у околини, те да |
земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то |
а носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав шљам по земљи и одн |
ајлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на м |
еднога дана учитељ је прегледао прописе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „п |
ас је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па |
иво, да га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца |
а сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о |
е или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и непечене проје.{S |
ивоје.{S} Човека пиће некако угреје, те и паметан често полуди, и многе је пиће покварило сасви |
играма.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу |
зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слушају као и стари, који осташе неписмени. |
жени мојој <pb n="266" /> слободно, те и преко њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја же |
о <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајван |
колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којег |
загоричане обучим, да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зидају од камена и циг |
овако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} П |
гме, да треба да гледате, да је очувате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и тр |
} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стан |
вадите таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пиш |
Зато и <hi>сами</hi> можете да погађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, |
них, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" /> више |
да читате књиге, да пишете, да рачунате и да научите још много што шта што у књигама има, а про |
p>„Најглавније је, да научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наш |
те дошли да учите, да научите да читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, |
пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје |
ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне стране!{S |
бро.{S} Тако можете и сами да се кушате и један другога да питате, кад сте год беспослени; и ко |
te> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених дела</hi></p> <p>„<hi>Президијално</hi></p> |
te> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених послова</hi></p> <p>Ова је школа отворена ла |
<quote> <p>„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто сам се вратио са стране |
<quote> <p>„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто смо од суднице направил |
зите, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано г!..{S} На шта личи!..{S} |
ите сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е, код |
д евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред |
гле, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како се п |
з школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> </div> <d |
оше, да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити |
еде на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да |
да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радованов.{S} Велика скроји и саши Радиши још |
} Добро сте запамтили.{S} То свако дете и сваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> |
ва.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p |
сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, |
есец!..{S} Дете још један!..{S} Хајдете и трећи!..{S} Начините сад само пола месеца!..{S} Дете |
или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да но |
кријете, него увек све право да кажете и да ништа код куће не узимате сами; него све што хоћет |
з школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двој |
у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се |
Нађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се кушате и један другога да питате, кад сте |
, особито за Радишу и Даницу, то можете и сами замислити.</p> <p>Тако се ова година највеће рад |
лушате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађ |
лете му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те да их о |
да тачније посматрају природне предмете и појаве око себе.{S} Животиња познају доста а готово и |
до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из к |
поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и да му помогнет |
нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Скочите, па реците о |
чекали никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети колико су истрајности и усталаштва показа |
и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пусти |
в паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што |
мтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неје |
куда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други није могао да уради н |
ругу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, |
а него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године |
па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{S} От |
о и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пиш |
рана него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одмо |
а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут кона |
знесите и буквар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штампана или печатана с десне стране. |
и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, |
лова запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> |
оне вршкаре, што је они плету од павите и олепе балегом па покрију крапучем од трешњеве коре.{S |
вите?..{S} Направите га!..{S} Направите и печатано <hi>ш</hi>!..{S} Нађите <hi>г</hi>!..{S} Паз |
н само на крају савијено.{S} Направите и штампано!..{S} Ево <hi>х</hi>!{S} Напишите и ви!..{S} |
да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да ва |
ад има толико година?..{S} Сад оставите и то у клупу па седните право?..</p> <p>„Овај је Свети |
ест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете кући!.. “</p> <milestone unit=" |
градимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите и таблице у клупу (само их наместите лепо, да не падну) |
} Гусле у школи</head> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните право!..{S} Г |
таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање! |
е да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и букваре и табле у клупу па седните право!..{S} Ја зна |
оста је.{S} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим нап |
ар усвојити мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење.</p> <pb n=" |
и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да погодите ов |
Нађите ш!...{S} Нађите т!...{S} Нађите и!..{S} Нађите п!..{S} Нађите л!..{S} Нађите љ!..{S} Е |
.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с друге стране?..{S} То |
олица!..{S} Кажите н — нож!..{S} Кажите и — игла!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!.. |
i>нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете д |
о се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</ |
.{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите оно код табле!..{S |
.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад на |
пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде |
{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и |
чи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети |
А шта је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли та |
је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано |
!..{S} Где је <hi>а</hi>?..{S} Начините и њега!..</p> <p>„Дотле сте писали и ономад.{S} Сад гле |
ајте у слова поред ашова!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то |
енца: писано и печатано!..{S} Преврните и тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више |
дајте у слова поред ње!...{S} Преврните и тај лист!...{S} Нађите најпре нож!...{S} Можете ли да |
јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните и овај лист!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге |
Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве ст |
у слова код дрвета!..{S} Сад преврните и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с ове стране?..{S |
И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране |
те, и зато седмога треба да се одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложиш |
>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ће |
ако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео |
коме, и сваки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у |
ало парче платна па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, |
>, те да их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штамп |
стурајте назад! — Сад се полако вратите и сагињите напред! — Опет се усправите! — Сад се накрећ |
надгледа и мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну |
Зато ћете добро чувати да не испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а к |
ју; зато их чувајте, да их не испустите и не притиснете много овде на средини.{S} По њима се пи |
кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од |
још деца и да још много имате да учите и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју |
ли школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мен |
и још кога да поправите, да га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом |
у ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!. |
мпано!..{S} Ево <hi>х</hi>!{S} Напишите и ви!..{S} Направите ово печатано!..{S} Ево <hi>ж</hi>! |
о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Ш |
S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли |
а реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Ко |
о, као што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужбину, мали прилог свој и да ва |
аблице, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа |
оже окречити и убелити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене даске, које нити су хладне к |
их.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: д |
!..{S} Сад нађите другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} |
њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврт |
три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све чети |
ако да се ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за |
ономе, који није осетио довољно топлоте и од пелена и одела, и од милоште материне и љубави нас |
несавши у њега више правилности, лепоте и разноврсности.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити а |
.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p> </div> <div type="chapte |
ће развијати како ваља.{S} Место лепоте и радости болник у свету види само муку и тугу, а место |
во, и за познавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <pb n="389" /> Подигао сам кућу сеоску |
љег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора |
p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви |
ао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам |
исте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да |
у, не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да достигне своје савршенство и у узра |
ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што |
А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, место радости |
и гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу |
а убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што |
, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто |
ам ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене |
ле под од дасака, које су не само чисте и опране него и застрвене, те да се иде по застирачу, к |
води, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут |
го је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро |
ућа, веома рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свак |
у и сами почели да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако је она била |
и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина је од |
Молитва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да изваде бу |
и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „настава“.{ |
сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} |
} Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле мајка пр |
ије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је некад, пре турског земана, ту била леп |
="319" /> је дакле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине ученике и велике и мале.</p> < |
продужује, рад с десетицама, игралиште и о Св. Сави</head> <p>Освиће први дан друге недеље рад |
и више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту |
>Онда је најпре тачно премерио земљиште и нацртао га на хартији па је стао правити план <pb n=" |
ливада, него и да сниме свако земљиште и измере сваку неприступну дужину и висину свакога дрве |
нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је жи |
адиша је прво узео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, <pb n="2 |
да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојт |
Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар усвојити мој предлог.{S} А сад идит |
ма овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати да направе овако.{S} Затим опет уђоше у |
е на томе радити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци |
ерења, да неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ |
ућу своју све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и попра |
ено огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њему и |
ство, које му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну |
о које женско дете пође у школу, она ће и њега научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка |
е, у кући својој, оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год |
разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали |
S} Зато је опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сложан и м |
е му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} |
ца, па сад размери пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, па онда |
е.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где |
јом за то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране и |
како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На |
</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за |
мислити без школске градине, у којој ће и млади и стари загоричани имати да виде све што је бољ |
ман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и К |
јке и оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на ш |
ун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће |
школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточне стр |
А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, гледајући посао, који до сад никад нису |
жавне и приватне зграде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нис |
Прошла је младост.{S} Прошло је пролеће и лето и настала јесен живота Радишина.{S} Неуморан тру |
ми да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци. |
и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу |
и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се дену и колико |
одмерена и сварљива.{S} Тај раст омеће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато и |
век највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокна |
дучари и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћица дала је први рој |
лних села говорили: „Боже нам дај среће и напретка загоричкога!“....</p> <p>А из оних скромних |
љом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте стране.{S} Изгледало је сада као велико гувно |
>— Инжињер!..{S} Биће то много.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с дру |
те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење |
да доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе загори |
козе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају |
мнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали загорички ђаци су поранили у |
Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујући с децом |
ри и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразличније начине па после плету разне ко |
лазећи у ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у школу и се |
е конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша ни |
послови не само плели котарице за воће и градили кошнице за пчеле, него су преображавали и кућ |
абадахија.{S} И док се сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у чиновника просвећених зе |
га стања, па се можете побојати скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили |
иљко.{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загорича |
део, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му |
о да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и пр |
своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна |
олазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{ |
лова, он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет г |
де по градини школској колико које хоће и може, те им је она <pb n="53" /> увек чиста, уређена |
школе: има, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи |
<p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам |
поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред споредних стаза.{S} Та |
ни ђубрета, него је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер |
i>.{S} И тако земља: њиве, ливаде, куће и окућиште, виногради и воћњаци, — <pb n="350" /> све т |
справе.{S} Цртали су и планове за куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и израчунав |
позвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога свога најбољега друга за девера, а кмета Миљк |
тку се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, покалуђери се тамо |
пет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ла |
ога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како |
а кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошиш |
да пољубите у руку све старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваљ |
ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} Комшилук је чуо да је Рад |
слободно време проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе |
гови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb n="1 |
имања, него су га имали код своје куће и у својој заједничкој штедионици.{S} Али околни сељани |
друштво; а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којег |
зрок после, да они не зидају своје куће и не ударају плафоне, који могу да се крече, него би и |
школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пе |
опа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а |
.</p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и више причао о културном напретку других народа, те да |
да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопису и позивао децу, да и |
чице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином селу.{S} Радишу о |
ицу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S |
чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бад |
иљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника б |
изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но |
вају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају правилни и пријатељски |
ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као |
ити и деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле |
>У селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештеника и до подне се изврши |
у много чворова; даље свакојаке гредице и лепе облице, особито од липе, шљиве, крушке, ораха, г |
љена совра за часнике, чланове породице и неколико позваних гостију.{S} Радиша је умолио свадба |
ега су и куће раздалеко, те су породице и општине неподобне за већу дружбу и заједничке послове |
свога шљивара и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили он |
че дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме исече ону стотине на десетице, па онда рече: |
аше очи, насмеши се <pb n="108" /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} |
а и газдарица правили су најмилије лице и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је с |
нда најпре рече деци, да изваде таблице и да окрену ону страну са црвеним линијама.</p> <pb n=" |
Радиша је прво рекао, да изваде таблице и напишу оних осам речи.{S} Онда је <pb n="127" /> прод |
седењу, држању главе, писаљке и таблице и у писању појединих слова).</p> <p>Кад су и ово свршил |
носе; како да чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да другују међу собом; |
и свака соба има сто и ове нове столице и постеље подигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у т |
двориште за одмор и играње.{S} С улице и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 м. широк |
"graphic" /><pb n="224" /> Између улице и школе је двориште за одмор и играње.{S} С улице и дво |
и пролазише толики учитељи и учитељице и примише плату, а Радиша још џоња пред капетановом кан |
адиша говорио, сви су слушали нетремице и ниједан очију није скидао с Радише.{S} А кад је сврши |
су у целом селу оправљени, а местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћи њима и у п |
S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућ |
олу, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава |
ead> <p>Разишли су се сељани од суднице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред свакида |
кала, да после и она има велике ученице и да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоско |
е последња десетица исечена на јединице и онда је рађено и с десетицама и јединицама заједно. „ |
од капетана кмет лепога села Планинице и објави капетанову заповест: да свако село да по два ђ |
ити празне брбљаонице, немиле мучионице и продавнице несолидне робе...</p> </div> <div type="ch |
у кола смонице, двадесетину кола црнице и неколико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљиви |
празником позајмили лонац од газдарице и скували мало пасуља или кромпира са сланином или паст |
е Вида постала „питомица“ села Загорице и тако је и свршила за учитељицу заједно с Радишином Ми |
их је питао, која су села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Ра |
ли и у онима другим селима око Загорице и у целој нашој земљи школе нису отворене много одавно, |
најпре неколицина изују, подигну гаћице и очисте корито од камења.{S} Онда обележи докле да заг |
дакле направише себи привремене кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за |
пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па о |
нда опет помаче конац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице |
су и натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клуп |
расте“.{S} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школској гр |
најтачније и најправилније!{S} И Сунце и данас загрева чедо своје, Земљу, и одржава цео живот |
сувише испољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају. |
а да им истиче и то, колико женско срце и добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, особи |
, свака ситница дубоко продирала у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и труди |
му после дадоше комадић синоћне погаче и парче сира да доручкује, њему се нешто ражали и у мал |
нађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за |
да узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан |
ред онога, што сте ви урадили другојаче и паметније код својих кућа, ви сте највише припомогли, |
земље.{S} Посуђе је сад мало другојаче и много се чистије <pb n="383" /> држи, а стоји по поли |
е свега онога, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, |
ијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер п |
{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с т |
еном сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са жито |
лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда суш |
а сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с в |
знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} Зато је |
ла ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, па колико ко х |
исповест Миљкову, господин ревизор рече и сам сасвим отворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што |
а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он тре |
места око цвета проврте а дршку пресече и семе истресе па га намести тестији пуној воде у грлић |
че другу узницу па помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и чет |
дмењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља машинама.{S} Само да уђе |
атко време деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше д |
шу и у почетку свакога говора или приче и у почетку сваке реченице после тачке.{S} Али је зато |
"358" /> А није заборавила да им истиче и то, колико женско срце и добра нарав може да увећа сл |
нотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку л |
за варење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале напојнице мали |
ије Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добијају лепе па |
ње после подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је загор |
ато Радиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт с |
казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њ |
вању.{S} Опазио је, да нека мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе к |
е могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре |
коли, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о в |
по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И |
д су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S |
мире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују много в |
— На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која страна |
год хоће; још старији могу пре да науче и неће да забораве као деца!“</p> <p>Наста неисказана р |
што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују много више и бр |
S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе к |
ише новаца но што они имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И |
то ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака својих, изјавим срдач |
а да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која дотрча и у мало не паде преко прага од |
/> на оно више.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа да одговоре.{S} Радиша онда управи т |
/p> <p>Сви се опет погледаше; погледаше и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко |
да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо нег |
амо једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше, као да су неки тешки терет скинули с душе.{ |
о беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да |
а треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у доношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с |
ећи овако себе Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ д |
и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се о |
ве, не могу да напредују, него сиромаше и пропадају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, |
аши, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наших.{S} Па зар да напустимо гробове с |
више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ ви |
омци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њега.{S} Радиша онда продужи: „Х |
њигу“.</p> <pb n="8" /> <p>Сви заћуташе и тиме готово примише ово Јоксимово извињење и предлог, |
ење и зашто се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гледали <pb n="176" |
е први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} |
мена него с краја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и вода да |
адим сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом |
у и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак носили.{S} Неки с |
о једва дочекаше час поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, избе |
мах онаки какав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепо |
ајмилије лице и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су |
камење може тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају.{S} Радиша је допушт |
ер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе м |
S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, чов |
год човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи |
што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много што шт |
користи овим лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху |
воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то |
овања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, |
аге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не бог |
у њему.{S} Интересовале су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</hi> и рад у |
ви?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћ |
ше да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} |
а да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има мног |
, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству |
и лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора.{S} А ја |
но: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} |
, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете од школе, н |
миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Бео |
о боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и подижу |
њ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре омрси |
е ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били |
а јутра спремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично других дана... |
него и да ученици његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране све |
а и математика и историја, али што више и највише знања из природе, и никако без хигијене, свих |
к телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу сна |
p>Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} Најпр |
мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све п |
а им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу |
давало по коју способност за живот више и подобност за усавршавање у самоме раду.{S} Што год не |
ње и времена.{S} За њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi |
<p>У добро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница |
мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану |
Радиша је навлаш пазио, где има највише и најбољега кречњака.{S} Али <pb n="213" /> како се печ |
м да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим |
не напредује.{S} Зато ме од ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна особина народа н |
близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаило дигао пл |
отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и да се данас без ње не мо |
и завезаше пупак, па је окупаше, повише и принеше <pb n="315" /> јој да је пољуби, она је била |
више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали на то, да је даду и д |
на.{S} Деца нису скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини |
ј шаљиво-озбиљан разговор између Радише и његовога добродушнога послужитеља.</p> <p>Радиша је с |
очети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га |
...{S} После кратка разговора послужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n |
анове канцеларије до десет.{S} Долазише и пролазише толики учитељи и учитељице и примише плату, |
ве рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров. |
нога, да им покаже?{S} Сви се замислише и као хтедоше пристати на ово последње.{S} Али се Радој |
рече Радиша.{S} Деца се мало замислише и учини им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му |
мање“.{S} Овај разлог Миладинов примише и кмет и Радиша.</p> <p>Тако се продужавао пријатан раз |
на какав кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави |
мти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} Реците о |
, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске заповести.{S} И за мало ово |
гледају свако слово, које Радиша напише и како га напише.</p> <p>Кад су ово свршили, Радиша реч |
да се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi |
д Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па зап |
рља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде сад опет да нап |
јпосле им је показала, како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад по |
а суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, а |
е дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало поткрепише јелом, па онда опет уђоше у школу, да |
да може, и да није скупо, они поручише и рогове па и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и неш |
а ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо министру в |
акао и другојаче живи, живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више бер |
о прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, ипак му се чинило у многоме н |
а на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и најзанимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах |
ава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши дом науке, највећи извор видела и среће наше |
дмах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и управљао, и за неколико |
е и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте на |
загоричани првог и другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод |
ња и проширења отаџбине своје.{S} Одоше и загоричани првог и другог позива, одоше и Груја и Рад |
д снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је некад, пре турског земана, |
а извадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђаци“ за сваки разред по један, узеше у р |
ова кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до с |
м долази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и з |
ле су данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метн |
да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божића, прође и читава недеља дана, и дође |
чини необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с |
пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ств |
шије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово |
полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он о |
као да је за клупом.{S} У том донесоше и наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се прекрсти и реч |
месечно, па сваки ухвати по једно ћоше и намести своје ствари.{S} Сваки је имао свој ковчежић |
сад му је код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде износила му ј |
све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов п |
} И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.< |
ће сви из ње износити, само много лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду пролазили кроз за |
иљком смишљати, како овај дан што лепше и свечаније да се прослави, али опет просто и срдачно, |
, с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца привући!..{S} Мало доцније па је |
ржавно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне и општинске, и |
и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете |
одмора деца сама предложише, да доврше и последњу, западну страну калдрме испод стреје школске |
ли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и б |
е на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар свештеник може много да учини за просвету и нап |
газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра постављена као и син |
ице, а Радиши још <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико из |
већа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе родну зем |
другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по памети.{S} Га |
у и слова код столице!...{S} Нађите нож и слова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игле!.. |
оста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ће |
а за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге по |
уковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо!</p> <pb n="272" /> <p>Ради |
, да су цела колица била направљена без и једнога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово сво |
би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне још толико.{S} А један је странац рекао, |
Да иде с кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно шт |
ве.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове пос |
ијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{ |
већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му каж |
ебало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што пре и |
оже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А |
pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> |
акија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се попра |
де зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А нај |
и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради |
се мали стидели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладинов |
вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су се и на |
аку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњавао и |
се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви данас не б |
а, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је по |
и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, |
плафоне, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскама, као што је била таванисана и |
наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише преоб |
, како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да |
часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у |
не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторите |
Али и много топлоте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и мој |
ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Под |
а му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причају, да н |
у за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је кућа далеко.{S |
псана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским совралуцима за за |
е боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ће и друг |
} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лече |
ml:id="SRP19102_C15.1"> <head>1. О себи и своме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на |
у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља |
ни се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „ |
итомљавати, и неће привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, де |
окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи читава породица.{S} Па и твој |
овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва |
hi> пишу великим словом, на пример Срби и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба |
зи и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама |
ветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам ш |
м, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај раз |
може знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево д |
у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к |
шта је „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држава и друштво напредује само онда, кад с |
век губио.{S} Били смо у турској држави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува в |
Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени дан дође из оближње вароши и |
а и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, господине, да м |
тражену количину муниције, него изјави и захвалу Радиши за овај поступак његов.{S} И за кратко |
дете много, да не озебете, и да знојави и много загрејани не пијете много хладне воде.{S} Ко је |
обичаја помилова Радишу руком по глави и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади и ово |
е.{S} Има песама које се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њ |
могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће.. |
А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро |
о сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да с |
ва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао |
старе школе да се мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадиониц |
сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузевши своје место из |
болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље. |
налазећи увек да нешто поправи, доправи и допуни.</p> </div> <pb n="379" /> <div type="chapter" |
оме је свака грешка могла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, |
а допринесе штогод и поправци у настави и васпитању подмлатка народнога, те отуда и просвети на |
ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душ |
похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и за старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допуст |
ас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из ц |
ете што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе најлепше вунене чарапе, везене вуницом, па не зн |
Манастире су подизали наши стари цареви и краљеви понајвише по шумама и планинама и у њима су ж |
ш више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: у |
наш најпотребнији; јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у |
имао две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </d |
у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{ |
животу одржао, те су им се вратили живи и здрави...</p> </div> </div> <pb n="248" /> <div type= |
и ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако оста |
.</p> <p>И Груја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И |
добри домаћини.{S} Најгори су немарљиви и ленштине.{S} Њих треба терати на кретање, и у њима по |
х које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гусларских, које се |
да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све |
Али све узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужаваше: „Лези, лези, лези...{S} И два су на |
селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали с |
послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од св |
и, његова мајка, сестре, браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се св |
ако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у |
применио.{S} Ту су и разноврсни радови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих двоје погледају ову |
д се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би у |
долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима дру |
је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те сам и зграду направио какву са |
е плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у присојној страни |
е, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите |
благословеном стању“, и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао распуст |
лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе |
оповима, које мали загоричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко л |
стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у нар |
и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S |
опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали буквар и слике |
ослушали.{S} Онда је изишао један други и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала вама, родитељи мили, |
га у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљи |
е од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S |
сервативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у напредовању и поступност у да |
тинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије групе, кој |
без школске градине, у којој ће и млади и стари загоричани имати да виде све што је боље и напр |
Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истин |
ницом, па не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима и одговори му: „Хва |
о с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} Казив |
коју цену, само да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пр |
илана и ученици су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може |
нека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и |
ије нерадан.{S} Напротив, он много ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је он |
исам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје културне и |
ди су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког времена дође једа |
мућнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n=" |
почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жита и ор |
Миљко.</p> <p>— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поис |
ану, какве сав паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Х |
већином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после |
иве, ливаде, куће и окућиште, виногради и воћњаци, — <pb n="350" /> све то остане наше, народно |
у висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, оставивши ширине толико да два човека |
ено је где треба које дрво да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било |
ољопривредних алата, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S} А на треће |
аш највише и казује, колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паме |
к више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што |
ика, која се употребљава у пољопривреди и домаћем газдинству, није остала а да Радиша није с њо |
сад морала поново да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и пре |
а земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то |
једна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости примали у с |
нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали |
едан избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, |
ао кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне |
је запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} |
ме да напише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко уме слово <hi>т</hi>!..{S} Напиши |
дакле!{S} Сад се разумемо!{S} Онда иди и спремај прње!</p> <p>Радиша онако уморан и нервиран с |
ле је господин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те ст |
да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то |
страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читањ |
е користи овим лепим данима, те да види и другу половину свога села.{S} Зато рече деци: „Данас |
мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља |
е све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све м |
оље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада прашина.{S} Онда запита „мајстора“, да л |
нарству и у животу људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно причао, а он |
i> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и и |
у памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за ду |
на својој рођеној деци могао да изводи и остварује поједине васпитне принципе, које је до сад |
д тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика топлота...</p> <p>На послетку, мислио је Ра |
емље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, органско или неорганско.</p> < |
е нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њо |
> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, који не уче, који се не пр |
ује, школа отвара очи, школом су народи и људи и постали оно што су, и само школом могу напредо |
ријале ове миле шетње по чистој природи и у пријатном, срдачном разговору и замореној Зори и њи |
питања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним особинама дечјим, онда ће наш утицај бити сл |
<p>Радишини су ученици живели у природи и познавали су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао |
и истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научити него она мала де |
, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} |
е шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је на |
е село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и добр |
е свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко к |
{S} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „к |
ориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ух |
умско што расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и доб |
ола отвара очи, школом су народи и људи и постали оно што су, и само школом могу напредовати да |
и и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала |
о непросвећених, пакосних и злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо да се |
ојању, да се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај геометрије почео се опажати |
тампати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше прво, што |
зрађевине</head> <p>Овако израђени људи и кућом и школом израђују онда боље и све друго, све шт |
шао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими га!</p> <p>Даница послуша ма |
ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако не <pb n="66" /> пију или пију ма |
ији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} Најгори су немарљиви и ленштине.{S |
ога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо |
има, неписменим и непросвећеним, у људи и нема принципа, мисли и уверења него свет иде за лично |
она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, |
мога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А гд |
ици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћице.{ |
њини; и тако морамо доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} |
коле у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и |
уђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиш |
пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими га!</p> <p>Даница послуша мајку своју и изиђе.{ |
о како се пишу <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко је запамтио како се пише <hi>нос</hi> |
о како се пише <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем |
умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад |
/hi>!..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у букв |
/hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{ |
{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{ |
hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се слова <pb n="129" /> чују у речи |
?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и напиши!..</p> <p>Извадите таблице!..{S} Избришите их |
га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S |
радан <pb n="220" /> по Великој Госпођи и да продужимо науку коју сте почели!“..</p> <p>Веће оп |
стаде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Радиша се срдачно захвали, и кад ј |
а да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и |
мештаја и постављења у округу, предложи и Радишу за премештај из овога округа; а на његово мест |
ша поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак као из кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се п |
{S} Зато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усаврши, поправи.{S} Зато је у ради |
лео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузданији, газдарица је волела њу да слуша, јер ј |
е Даница показала својима, како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да се не |
ма долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ва |
тарати, да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прилике још више поправљају и уклања |
а је после настојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, обилазио за |
ви, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајд |
е се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и м |
за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности“, јер р |
аграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="285" /> живу ограду најбоље после гледичије |
код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без алата нема за |
откуда је то, како стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шт |
ађе у брачном животу, што после прелази и на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, што вид |
знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а запад |
едом!“..{S} Деца пишу, а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала и печатана слова |
n="140" /> (Деца пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, |
неповезану страну од буквара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е сад отвори |
крај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви окрените ону страну где нема ов |
школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушањ |
због останка и заједничког рада долази и још једна нова.{S} Усред божићних поста Даница је обр |
во, а почиње зрелост, после које долази и старост.{S} А што је најглавније, ми овде ступамо у в |
и чинију варенике.{S} Пред ручак долази и полаженик и он доноси срећу за целу годину.{S} Данас |
ша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и крај школске године.{S} Радиши су казали, да је изучи |
, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите |
па да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе |
воје од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко гл |
омаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> домаћина!</p> <p>— Реак |
ина, а онамо даље су Талијани, Французи и Енглези.{S} Окрените се северу!..{S} Тамо је Сава и Д |
м известила министарство о својој удаји и молила за промену презимена а другим молила за премеш |
ђевине: школе, цркве, позоришта, музеји и разне друге државне и приватне зграде су и много веће |
о више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n="309" /> много мање умире; а што људи дуже живе |
чуше као највреднији, најпредузимљивији и најсигурнији људи, и околна села почеше на њих да се |
радова набављен је сав алат, најновији и најсавршенији, и радионица је заузела скоро цео други |
урном животу вреднији осваја, а тромији и лењивији пропада, онда народ мој нема најлепши изглед |
ободно управља собом.{S} А рат тиранији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било туторства; нар |
<pb n="398" /> чим постанемо активнији и хоћемо да похитамо, да убрзамо неки процес, ми грешим |
ће се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, најбољи.{S} А дотле какви смо — такви с |
ке, а они су опет били много слободнији и више су волели и питали свога учитеља. </p> <pb n="16 |
> <p>Под Немањићима беше он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, |
у могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је |
их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити |
i>бирати</hi> они, који су најписменији и најученији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највр |
се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда |
је сав народ јачи, имућнији, паметнији и вреднији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, |
а да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће |
коли и после у животу били најодлучнији и најпредузимљивији баш они оштрији и немирнији.{S} Али |
вонце зазвони у капетановој канцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек у |
те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Ми |
јачи, највећи, <pb n="88" /> најстарији и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човеков |
мора поклонити и практичној геометрији и цртању свих врста, као и певању.{S} И све се ово учен |
ији и најпредузимљивији баш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри |
нскога Полуострва <pb n="377" /> у боји и на столу Радишином стајао је глобус као слика целе на |
о зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљиво саслуша |
војим професорима, о томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била |
ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили |
те и Радиша Радованов.{S} Велика скроји и саши Радиши још једну преобуку, заплете му све чарапе |
обележи на њој, како треба да се скроји и куда треба да прође тестере, па рече Груји, да овуда |
ске и свега што може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што од њега може |
а чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и |
азмери све делове колица, па дође Груји и рече му, да преструже једну даску преко половине.{S} |
да Радиша и Даница стану говорити Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд |
које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг мека сира |
олна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела |
осле сваки припада неком друштву а неки и многим друштвима, и раде заједнички на пословима, на |
ски занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће |
о су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} |
ала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали |
е и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лу |
те, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је са |
у господина надзорника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, |
е мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Ви |
га, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени посао, за који сам се толико спремао.{S} И е |
нда боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђује.{S} Куће, велике грађевине: школ |
ове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбини него партијама, и служите им и ча |
мо да није жалио труда, него је својски и с планом радио, да од ових младих људи створи не само |
рошао је испит и настао распуст школски и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад |
огоме убрзати и свој морални, економски и друштвени развитак.{S} Само је главно ићи правилним п |
м рече, да се тамо земља ради општински и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у т |
судбу Радишину: да буде писар општински и остане у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био |
нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарски посао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја |
ојим језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни н |
слажу, споразумевају и раде заједнички и на својим приватним и општим стварима; а не мрзе се и |
ком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{S} А мно |
} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не |
дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо |
ки снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко |
едници општинскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише |
ја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако |
тор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, д |
них дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе |
јлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p> <p>„Гос |
ме био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је |
а управи то питање на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овако пи |
у људском, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешности.{S} Слушао је тице како п |
хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} |
ош влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Извол’ |
та за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на површини, него га морају копа |
Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, а је |
а донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, |
ш, господине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо да направимо“, додаде Милета.</p> </div> <d |
нога газде него срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од које не може да се |
.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о |
е што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и у ш |
ја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите |
S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо науч |
ине и љубави наставничке!...</p> <p>Али и много топлоте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ј |
изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Загорице и у целој нашој зе |
кошнице за пчеле, него су преображавали и кућу сеоску.{S} Они су измењивали намештај домаћи: ме |
ad> <p>Исти су ови принципи провејавали и у раду Радишину с оним одраслим ученицима.{S} Само се |
агао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописци и они, који имају добро памћење.{S} После |
ојим послом, него су га још усавршавали и повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они |
е прстена и других игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије о |
у, да га пита, може ли мацке да развали и нешто од оних дасака да направи.{S} Груја оде и донес |
.{S} Радиша нареди Груји, да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и раз |
адржавати.{S} Све су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад у њином селу нико то не у |
таванисане?!“ А највише су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџ |
нима по зади.{S} Младићи су загледивали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и н |
те, рекао је деци, „до сад смо казивали и писали само ова слова код слике, с леве и с десне стр |
дно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијама су нас истеривали из њих.{S} Им |
а који су се учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, |
з села, особито они, који су суделовали и при грађењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је |
а!{S} Њини учитељи нису толико путовали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може б |
спита није имао речи да довољно похвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној шк |
ле.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњачили.</p> </div> |
тао по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат |
писао слова на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао преко реда, које је које |
и <pb n="215" /> све то лепо разгледали и запамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен |
рицу и десеторицу, па су после огледали и за тројицу и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су |
сира да доручкује, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици обоје и рече |
за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти |
его само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опажало на здрављу дечјем, ј |
ицину у нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда им слободно реци, н |
једницу љутио.{S} А совру су постављали и пребирали и судове прали сами ђаци редом.{S} Радиша ј |
као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи бил |
о не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши би |
боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па |
од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио Радишу.{S |
ам воштаницу, савије је у котур, запали и прелепи на дрвени крст, који је укован у дувар с исто |
дак.{S} Не само да су људи свуда копали и разбијали камење, гледајући где има добра кречњака за |
год топли дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни шведска гим |
ђачко купалиште, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купањ |
p> <p>Док су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет |
о.{S} А совру су постављали и пребирали и судове прали сами ђаци редом.{S} Радиша је пак надгле |
што Радиша ради, па су само посматрали и куповали.</p> <p>Радиша је ово у главноме хтео за воћ |
.{S} Кречари су сваки бољи камен тесали и чували за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из в |
од кровом и онда су је једни таванисали и малтерисали а други радили ону мању зграду иза ове, з |
..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напи |
ните и њега!..</p> <p>„Дотле сте писали и ономад.{S} Сад гледајте како се пише <hi>п</hi>, код |
жан предрачан, па му рече, да су питали и у Штедионици за паре и известили се, да можете добити |
што су лане изучили, па су онда читали и преписивали народне песме.{S} За рачунање је и њима к |
и неколико малих шестара, те су цртали и градину школску, и план нове школе, и стару школу.{S} |
лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу |
е савијала.{S} Најпосле су сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И о |
.“ Тако су у пријатном разговору ручали и поседели више од два сата па онда устали, да се мало |
оји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да |
вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуш |
много, што сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, |
азивао све очигледно, а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{S} И кад су год од |
е од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико трошка и направили оволику и овако леп |
ву нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за суд |
чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или |
, изградили постеље (кревете) и подигли и велике и мале са земље, изградили лепе кашике, <pb n= |
веку особито земљораднику.{S} А о цигли и њеном утицају на живот човечански, о црепу и његовој |
а вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, |
ничку.{S} Ове су године с пролећа могли и да калеме лањске саднице.{S} Зато је Радиша најпре по |
а нису добри и да би један другом могли и главу да разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бис |
, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а то не |
о шумама и планинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши с |
м ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уз |
тово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој ш |
солидне робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и |
више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, коли |
о лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио чети |
жемо оном брзином, којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{ |
били много слободнији и више су волели и питали свога учитеља. </p> <pb n="165" /> <p>Остатак |
е увек и написао све што они нису умели и могли, или је сам поручио, као за себе или школу, па |
оле</title>“, коју су сви лепо разумели и радовали су се од срца, што су је послушали.{S} Онда |
кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су |
ису с тим спољним сјајем твојим пренели и многе мане унутрашње, на штету не само кесе наше него |
јно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у њега, особито у кроју, те о |
ећ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} |
само Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели извештај министру.{S} За тим је и кмет отишао |
ане, онако сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам |
орили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће |
и овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне радове у соби, који спремају за поједине за |
јлепши бели мрамор, од којега су почели и споменике да праве.{S} А највише је овај мајдан послу |
и патосао циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стуб |
ма своје и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Он |
.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а |
ворка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекнуо <pb |
, догме и други састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање библиско од дец |
сено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је |
} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту |
у својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> се још више излади, са запад |
вана, а неколицина су и кочије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се п |
а је овима ишао на руку, те су набавили и потребан алат за себе и продужили израђивање и за себ |
S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и најпосле пропали.{S} Наука нам казује, да су пропали |
и својој кући, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица, која је трајала готово |
, него су и израдили све ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу |
што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили.{S} Ми личимо на тетребе, за које причају, д |
и стари грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље |
а и тако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама тачкама, крстићима, цртама и тако даље.{ |
да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па |
пород свој, онако, како су и нас родили и одгајили родитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у м |
тљење.{S} Дабогме да су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намешта |
дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе то |
те су и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Ради |
да „говоре лекцију.“ И сви су излазили и говорили као песму напамет: „Милош је био јуначког ср |
епо уређена.{S} Одрасли су још долазили и марљиво слушали све, што им треба за боље познавање п |
после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет није могло да бу |
г тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{ |
деведесет!..{S} Сто!..“ Овако су делили и за петорицу и десеторицу, па су после огледали и за т |
и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због краве је набавио и де |
итељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали н |
и они и његови другови у школи мислили и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: |
ућама и собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује |
ма, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате овако добру децу, да ме лепо слушају и да д |
и Радован и устали су, обукли се, умили и изашли у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда и газдари |
ви дан после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао око новога насеља.{S} Груја помаже а |
у, истресали на пољу, па онда скалупили и остављали на ковчежић.{S} Од благодејања су имали за |
се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијама су нас истеривали |
S} Зато хвала вама опет, што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто д |
му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, |
уче а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој калдрми.{S} И благословене су многе |
малу сушницу, где су после сви доносили и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако |
траг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и његови ученици много зближенији него и из он |
један товар креча, те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и ј |
, што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан |
оричани у градини школској радећи учили и учећи радили.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Ча |
а не забораве оно, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им предају како да ч |
треће године, кад су четвртаци свршили и прешли у продужну школу, Радиша <pb n="356" /> је при |
врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим пословима још више.{ |
оживеше“ извори, који су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа су |
е примају се они, који су код нас никли и само пренесени из градине у градину.{S} Зато је одмах |
и да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јес |
ке и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и старешин |
ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете в |
еђени људи довукли данас још дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, |
Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им напише о |
љу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} А |
потпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на преданом и правилном |
ку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету био унео очигледност, експерименат и |
испослана је муниција загоричкој школи и Радиша је почео с великим ученицима својим Недељом ег |
е на справама, којих у загоричкој школи и нема.{S} Мајстори су истина направили лепу школу и ка |
еправду.{S} Мени су и у продужној школи и после у животу били најодлучнији и најпредузимљивији |
љубља, и са големе преданости тој школи и напретку њеном, и са ретке вештине и способности, да |
ут од како је Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, како је пропало царство српско на К |
унутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога зд |
а газду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А к |
, те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те |
га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиша увед |
учитељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду један д |
су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у шко |
су <pb n="188" /> после нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваљало је посл |
и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спре |
избегавао, да деца остају дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој ве |
о је село сазнало за ову радост у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазити жене н |
је пост, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ни |
де.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише |
што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога |
мевају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, |
свећеним, у људи и нема принципа, мисли и уверења него свет иде за личностима, идолима и апосто |
шу Радишину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он |
S} Тако изгледа, да школа угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемару |
. <pb n="406" /> Она треба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, она непи |
од каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да |
мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврд |
та.{S} То су <pb n="188" /> после нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваља |
о.</p> <p>Данас су за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове |
одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге |
не, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и највише су се чудили оној правилн |
већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на ру |
вама, моји мали ученици, што сте дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно ш |
опет су сви ученици Радишини били дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњено место за |
ијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по које печено пиле, прасе, ја |
или трећи разред.{S} Исто су тако дошли и његови одрасли ђаци, којима се није знао разред, али |
дрим небом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и |
ата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша настави:</p> <p>„Извадите буквар!..{ |
а се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина м |
} Од пријатеља посташе љути непријатељи и од две партије посташе три.{S} И од сад свака је пози |
еју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварили судницу а начинили школу, те да ви идете у |
{S} Долазише и пролазише толики учитељи и учитељице и примише плату, а Радиша још џоња пред кап |
кама на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употр |
кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и неколико елемената, |
иша, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него негде у неком другом свету, свет |
се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и ш |
будућности“, јер расте на свакој земљи и потискује све остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је |
брине за све, који брине о целој земљи и преко својих чиновника управља целим народом и његово |
уставише по свима школама у целој земљи и радници њихови бише одазвани на другу дужност, на дуж |
егов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи |
онда покупише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Радиша реч |
настир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, |
едам стотина година он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како |
} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често и ос |
рији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они |
и угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n=" |
е носити...{S} Данас је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником н |
алије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, и |
па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и |
могу донети оне савршеније; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, |
нај радосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају и |
, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти |
, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а |
ли ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли радиониц |
Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да |
ји се не просвећују, него остају у тами и живе онако како су живели пре хиљаду година, не могу |
четком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и ш |
ан општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на земљи, и |
, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, нарочито због радова у радионици.{S} |
служитељева и оне собе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника д |
ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас б |
н даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и с |
којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу планути у пламен.{S} К |
и је остајало, да то прими или не прими и поступи самостално, како она за најбоље нађе.{S} Али |
и тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање оних малих за пр |
„Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и о |
ао да су дошли неки техничари, агрономи и земљомери па се преобукли у сељачко одело; и дивљењу |
и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, на |
гије виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање н |
head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>ПРВИ ДАНИ И ПРВИ РАД У ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="S |
селу оправљени, а местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а кам |
ва, зидови искварени а прозори полупани и хартијом олепљени; треће, да су ђаци њини немирни и д |
ве што је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да одатле узму и преносе у своје гр |
ању онога савршенијега живота на страни и сваке ситнице у њему.{S} Интересовале су га све више |
ву наставну новину само видео на страни и необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем |
сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да |
{S} Онда се то учини и на другој страни и за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} |
отово на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по једна од ових новина, где |
да ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећи...{S} И свакад онај што говори нек ус |
м месту.{S} Радиша и сви његови укућани и пријатељи дахнуше душом, а према капетану и клеветник |
<p>Здравље дакле пре свега и за душевни и за телесни развитак човеков.{S} Зато и деца прво да б |
"190" /> ветрови нису подједнако хладни и топли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети висок |
ило школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по равнијим кра |
стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да ба |
} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили и изаш |
били су увек ошишани, очешљани, умивени и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у ово |
брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледају кућу и децу и рад |
ли, па помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледа |
ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су |
рађени више него у нас: телом развијени и здрави; знањем богатији, а, писменошћу оспособљени, к |
ре гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли а да им се н |
ега.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко д |
сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне |
ика, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коњ |
да их је Радиша запитао: који су жењени и који су испросили, и, готово завидећи им, упитао их ј |
да сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања углађена и привлачна; за послове своје потпу |
ас су народи паметни, учени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у |
су Радишини савети за њу били драгоцени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ и данас <pb n=" |
нову.{S} Село је добро; људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те |
атима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, чувања његова и |
} Зато Радиша засади у школској градини и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше доста в |
з мога најактивнијега рада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећ |
S} Колико и колико је жалаба по околини и целој Србији, да кметови неће ништа да учине за школу |
а у месту, него се прочује и по околини и на страни, те невољници из белога света потрче тамо т |
агоричке, сливова других река у околини и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки |
ци знали готово сваки минерал у околини и умели су да испитају састав сваке земље и да кажу, шт |
о да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И з |
арекао, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док се парничари не одљуте. |
, да свакога ученика обучи овој вештини и да свакоме даје из градине гранчице за калемљење.{S} |
.{S} Сви се почудише овој малој вештини и досетљивости и запамтише је.{S} Онда се то учини и на |
оли више ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних и непросвећених него разумних |
.{S} И све је слушало и кмета у општини и капетана у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Ради |
и свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много ра |
приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао ч |
и.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне |
сти и запамтише је.{S} Онда се то учини и на другој страни и за час би крајње камење намештено |
следње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили пред в |
ијају кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго аш |
ође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајсторима учини неке |
S} Ту су и разноврсни радови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих двоје погледају ову пуноћу, не |
ими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда пере судо |
тежио, да се код њих развијају правилни и пријатељски одношаји. „Воли другога као и себе самога |
што ми сами излазимо довољно неспремни и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се р |
чини за свој морални, материјални, умни и телесни напредак онолико, колико би требало и колико |
д које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу с |
и неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово парче земље.{S} На млађима ј |
исменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих д |
у јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, да |
да неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ И дои |
ио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили и говорили: „Ми се спр |
и не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином интензивнијем раду с овима. <pb n=" |
арила од мојих сељана, колико су им они и позајмили, и накалемили, и продали солидне робе своје |
пште земљоделским пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од то |
више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне и општинске, и <pb n="47" /> не врше с |
дачки разговор, он се механички поклони и рече: „Хвала, господине капетане!{S} Збогом!“ и окрен |
однику, или не; па се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол’те господине!“</p> <p>— А где с |
небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да листа на присојним странама, па онда у |
ојима само <hi>завађате</hi> овај мирни и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита ка |
лепљени; треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; че |
азму како се осетила, Даници се објасни и њено чуђење, што јој игра под појасом.{S} У толико су |
онај, који гаји животиње.{S} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> |
они ће напредовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и о |
Збогом уређена земљо!{S} Збогом срећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Иде |
кло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пу |
добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими га!</p> <p>Дани |
квених песама при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плајвазу.“ Ц |
енице уносиле новине и поправке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ д |
2" /> Кад он зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, |
а пошто покропи присутан народ, покропи и учионицу саму, па онда зађе по свој згради, те покроп |
ељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастило и зареже перо што је лепше могао па „на |
во узима и гута, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако се продужило <pb n="327" /> целог да |
о не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина из околних кућа те примише учитеља и ст |
ма свакојаких људи; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни цело |
да можеш и ти понети господинове ствари и одвести господина.“ „Можемо, господине; нас смо двоји |
товарили су на неколико кола све ствари и покућанство Даничино и њене матере и сви пошли, које |
дан и да жели да распакује своје ствари и извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу |
имо своју науку!..{S} Сад узмите ствари и идите кући!...“</p> </div> <pb n="124" /> <div type=" |
то у њих веома и напредују опште ствари и општа корист.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
{S} Радиша додаде, да има повише ствари и рече, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин |
ош од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђац |
давао.</p> <p>Циглари, црепари, кречари и зидари, који су онако огроман труд и сјајан успех пок |
, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој посао, те да мајстори због њи |
и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, што сте се изделили у непријатељске таборе |
ато су се много и чудили овој сандучари и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} М |
те много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима |
лети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и бити добри и срећ |
непросвећени завичај; идем у свој добри и простодушни народ, да узмем на се улогу Светога Саве |
ем с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како |
е лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и главу да разбију. „И још н |
ајзгодније место за школу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да да, са |
имо!“ предложише неки.{S} Радиша одобри и за час се нанесе из реке толико песка, да се на играл |
време проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и натраг |
грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - прави |
разреда огледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли о сваком учени |
коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразл |
аске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по други пут стругано и ква |
собито их је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импровизовао к |
ђаци ускоро постати неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађ |
се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи г |
виде онако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да |
е мале напојнице мали се грађанин умири и заспа.{S} Дана је после чешће опомињала присутне.. да |
, него су се гости примали у све четири и у свакој поставили по једну малу совру, само о ручку |
је војска била турска, и турски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: |
с воћарством Радиша је желео да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прил |
Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и |
о својих избраника, него се она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу је |
А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад |
е калдрма доврши, и камење песком покри и заравни; и изгледаше дивно, особито кад се погледа за |
војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{S} Једанпут о заветини сеоској они то п |
г министарству, да се ове године отвори и друго одељење у Загорици, пошто три године деца нису |
ом, срдачном разговору и замореној Зори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим |
о распуста су пребојена врата и прозори и поручено десет нових клупа са по три седишта.{S} Ради |
ш онда гледали, како се граде и прозори и столарска врата (сложена из више дасака и дашчица) и |
што расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде |
Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се |
ва.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеју:</p> <quote> <l>Из мрачно |
узимао према величини њиној по два, три и <pb n="39" /> четири гроша за један.{S} Поред овога њ |
ко људи око себе, који се зову министри и који су изделили послове између себе, те је један за |
же.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни лак |
нијем раднику на књизи српској, који си и сам, међу својим многобројним и разноврсним делима, п |
јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подигао си ову новин |
одговори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а с |
си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха пад |
стане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле стигне |
у изграђене све саме тачке колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио з |
са намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све по двојица, да |
га што ће се учити у којој школи зависи и напредак њен, па тек на друго место долази начин, как |
јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>запо |
, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче ха |
твојих и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, најбољега сведока твога труда, и од села тво |
ш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да ни |
учини бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји |
уо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе |
а му сасвим одлучно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не ид |
ади по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујн |
почнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље |
адиша је видео, да му ваља задовољавати и законске прописе, докле се они не измене; а загоричан |
друга с друге стране почеше прекопавати и за час се саставише на средини, а друга су већ доноси |
ито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи разговори о ономе што се види.{S} Само ништа нев |
ма, није глуп.{S} Он ће лако разумевати и примати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља д |
а затим и садити, пресађивати, заливати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зим |
човека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирк |
ово се после почело полако одомаћивати и у другим кућама и замењивати медену ракију.</p> <p>У |
оно веровање, да душа може напредовати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек |
и енергију; и народ ће наш напредовати и живети до века...</p> </div> </div> </body> </text> < |
радове им је непознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачку дружину....{S} Зато им је рекао |
х сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист |
знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против |
ти, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А к |
блицу, да ово пишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја |
зидати домове, па ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, |
едне љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те |
; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и кр |
S} А утицај геометрије почео се опажати и на имањима, јер је свако тежило да заузме правилну че |
и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала сам |
ина, исто тако можемо у многоме убрзати и свој морални, економски и друштвени развитак.{S} Само |
може мислити и ум се донекле развијати и у болесном телу, осећања се извесно неће развијати ка |
е.{S} Жртва се поче савијати, праћакати и завапи: „Ајао, леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ |
је учинило, да су се почели поправљати и путови ван Загорице.</p> <p>Одело је у Загорици још н |
, подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало. |
ирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својој зам |
ислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би |
и, па нађе, да његов предлог може имати и „супротно дејство“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што ј |
видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p> </div> <pb n="397" /> <div type |
че: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то |
чи не давати му ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро |
ње и утакмицу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и свом |
и летава.{S} Ваљало је приближно знати и колико ће отићи камена, песка и креча.{S} Као што се |
после видети, како ће им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позив |
у Загорици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји понос |
оста на површини, него га морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мија |
к и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књ |
да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, сам |
нији и најученији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, најбољи.{S} |
итивно и ваљало га је само модеризирати и усавршити, унесавши у њега више правилности, лепоте и |
да виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А |
него испупчен.{S} Тако сташе намештати и други ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буд |
је по тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: ш |
се столарске радове није могао упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ниш |
е било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици ниј |
Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Погледајте у сло |
кне и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је највише упамтио речи: |
љено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и к |
е ваља, јер се после један другом свети и од добрих комшија и пријатеља постају крвни непријате |
у, којима се отворе очи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање |
} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S |
гову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, |
ја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, |
реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то |
</hi> били су му и даље главни предмети и као стожер свој настави.{S} Све се завршивало или пис |
ите свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово |
да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све |
.{S} Да тражим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да |
д да гледам шта се од тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помис |
чуном, и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста |
ица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што и он ниј |
у.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треба за цигле, цреп, п |
о никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу |
врдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити са стране |
у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образованога или просве |
и увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо и кр |
се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мало доцније; а |
игледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научи |
у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} |
у вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и бити |
ле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, |
квиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, т |
е ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеја и р |
о, како се у плетарству може употребити и слама, која и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А |
веран; и ваља му само тај ум употребити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb n="99" /> |
нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам |
дмах смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту п |
и ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити |
ако сваки може <pb n="171" /> направити и употребити у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ов |
и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке |
обро семе и што никне заливати, плевити и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће |
} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, ш |
исли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће ра |
ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења по школама па преко тога и на |
, откуда је то и како би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Вра |
е, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добро; људи су сложни и једва су чек |
и, па се надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише |
} Онда је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те с |
, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њ |
без нове школе он не може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, к |
о на свој посао.</p> <p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умиве |
да дангубим; а данас сам морао долазити и због плате, па уједно.... рече Радиша.</p> <p>— Дакле |
ти му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у болесном телу, осећања се |
у, изобиља, само је ваља умети спремити и употребити.{S} И грехота би било затворити очи и код |
о је то, Радојица; није грехота примити и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да ви |
него и идуће године већ можемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име |
те кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у једном крају до школе ма |
ња.{S} А велика се пажња мора поклонити и практичној геометрији и цртању свих врста, као и пева |
ужницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну машину, барем круњач и вејал |
уда киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и у <pb n="42" /> тајне човекова тела и видети, како је |
м дакле поред знања и писмености ширити и <hi>умешност</hi>, основе заната и основе рационалниј |
о што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам |
, јер су знали да су писмени, разборити и из добрих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч осв |
него поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред ку |
ело, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке |
ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гро |
просветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала |
сипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све их изравнити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно де |
—</l> </quote> <p>све се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се |
ише у животу човековом не може усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће |
е, да се ово сваке године може окречити и убелити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене д |
адиша поред свакидањих малих ђака учити и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су се поче |
да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, |
је науке у књигама и колико вреди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, до |
а чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А |
министре; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија победити школу а политика отаџбину, реч |
Зато говораху, да све ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И |
олази споља, преко чула, па се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може. |
лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале потковице као |
е, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да допусти да једу у |
груди па да је на једном крају проврти и кроз рупу провуче једно дрво колико оклагија.{S} Онда |
жавне власти, убијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо |
били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша |
ом послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандидате.</p> |
не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај инат и ова неуљудност, па помисли: кад је он ова |
уради више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио ш |
вати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће се само....</p> </div> <div type="chapter" |
бри и научићете много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и о |
но средство за буђење националне свести и љубави према јунацима нашим и јуначним делима њиховим |
она, где ће се склањати од сунца, јести и одмарати се, поправе чича Јанкову ограду и тако даље{ |
и ударише у доношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с околних ливада, путева и њива а остатак |
да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одговори ба |
вршенство и у узрасту и у покретљивости и умешности.{S} Оно мало знања, с којим су деца дошла у |
удише овој малој вештини и досетљивости и запамтише је.{S} Онда се то учини и на другој страни |
ма све више достављају поједине новости и доносе оно, што је корисно и поучно за свакога.{S} Де |
јуначним младићима на овакој готовости и у даљем разговору договоре се, да у идући Понедеоник |
СТА</head> <head>ГОДИНА НАЈВЕЋЕ РАДОСТИ И ЖАЛОСТИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле |
авилно о свему.{S} Из оно мало чедности и осећања онога што је пријатно и непријатно ваља да се |
, како ће да измири принцип природности и урођености с принципом прилагођивања и васпитања.{S} |
И, захваљујући неизмерној безазлености и простодушности деце загоричке и својој благој и добро |
ша бити, то стоји до наше просвећености и умешности.</p> <p>Зато, ако видиш каквога несташка, к |
оји није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на културу и живот људски мало има р |
ете и сами видети колико су истрајности и усталаштва показали ти млади радници наши.{S} А кад с |
и највише су се чудили оној правилности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа |
рад пун такта, пун живота, поступности и мирноће.{S} Зато је опет запитала Радишу, шта ће и ка |
он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али је време једно, неиздељено; оно је |
гих народа, те да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да бу |
е ракију.{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, помози! <pb n="324" /> Узех, Крсмане, ов |
А један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. С |
еца слушају: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, помози!...“).</p> <pb n="89" /> <p>„Сад |
а додате: „Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро |
ца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... |
задева и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, он |
ране?“ запита један.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега пред |
иљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само пон |
читава млада шума, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S |
како је право, онда ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, |
ко даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било |
чио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, реченице, догме и друг |
} Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер с |
ех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар т |
, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у градини школској ил |
наше село данашњи је дан доиста највећи и најзначајнији дан од како га је и дан најрадоснији за |
о ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не мор |
рају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све |
вако их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на |
а за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа н |
head> <p>Тако Радиша сврши други, трећи и четврти разред гимназије.{S} Тада се у нашој земљи от |
и ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша пока |
а старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Растко.{S} Р |
и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп направићемо овде, и кр |
S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи његови другови о |
лу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} |
.{S} Сутра и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је то и ради |
е се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни |
ики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних м |
чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па а |
, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и јуначке песме гусларске, а и н |
сваке године извесна сума на име помоћи и набавке онога што треба, особито у почетку.</p> <p>Ше |
науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу своме.{S} А највише вам хва |
за геометриска тела, онда се могло поћи и даље, грађењу разних кутија па и коричењу књига.{S} М |
ad>4.{S} Шири поглед</head> <p>Јачајући и подижући овако своје село привредно, умно и морално, |
p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb |
> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли с |
И он једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с |
/p> <p>Кад Радован дође из суднице кући и каза својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на |
оди, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежн |
и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране |
слушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S} Ту ће млађи ра |
мо издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим |
ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S |
о било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само |
умила се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у к |
ном по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па |
се гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде пост |
ворити очи и код оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неуп |
ха и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети се необично, кад му нестане свега ово |
и напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и економ у оп |
давање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма как |
а потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео |
е и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, колико је она лакша би |
да нећете никад заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} Она др |
ево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која страна него и |
бом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и наредио |
шавати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или не, до |
} Сад су <pb n="243" /> и Радишини ђаци и походиоци градине школске могли видети, да се и о том |
"18" /> наста живи жагор, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе |
треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зат |
ак година.{S} Међутим, Радишини су ђаци и сами калемили на све могуће начине, и сваки се грабио |
а је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и б |
у село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и укућани Радишини видели црквенску књигу у Радише, учи |
намо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окрените се југу!..{S} Тамо је Косово; оно ј |
е чисто изненадио овако брзој преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, д |
, да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не |
срамота, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и |
вети Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј |
су одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Даница је радила у главноме к |
ође школи, а многима и поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Испит је ко |
приђе и пољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, |
а ли сам одужио дуг свој према породици и земљи својој?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и по |
им делима, покушао да у „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и нахођењу, даш јед |
причали великима о тужној царици Милици и о причању необичнога гласоноше о несрећноме боју косо |
краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Са |
дом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на преданом и правилном раду и пожелео им само |
н ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости у кући, те је то потпомагало |
а су за све недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, ни |
те за школу, <pb n="69" /> дође судници и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо по једа |
и казао му, да сутра рано дође судници и поправи оно на школи.</p> </div> <div type="chapter" |
овечно!“ А кад су се приближили судници и угледали нову загоричку школу, белу као снег, као цар |
ало па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је |
који је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} Око суднице су бил |
и ложење пећи, онда су Радишини ученици и то радили сваки дан.</p> </div> <div type="chapter" x |
има те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево |
потребно и за ручне радове у радионици и за конструктивне радове и премеравање у школи за одра |
понестаје крнтија и дивљака у Загорици и да се оне замењују новима, питомијим и бољим.{S} И св |
ако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и п |
и му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био наб |
да ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешч |
времена, да се у маленом селу Загорици и до последње и најудаљеније чобанске колибице распрост |
н за учитеља VIII класе у селу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па п |
таники, један газда Мијаиловој домаћици и један Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код школе са |
нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} |
1" /> <p>Радиша устаде, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допуст |
екне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде л |
ви давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по крајевима вароши, нису ни купо |
аке загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div> <pb n="3 |
емље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и друго посуђе, како се гради стакло и порцулан, шећер, |
а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да св |
не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена <pb n="384" /> ретко кад само да испуне сво |
вориштима, <pb n="95" /> на воћу, стоци и на становницима његовим.{S} Наједанпут виде једну жен |
ме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{ |
то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 |
и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} |
и Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су |
.{S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци и часловци „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу |
и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба ве |
већ су се данас познавали и краснописци и они, који имају добро памћење.{S} После овога Радиша |
е поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од ч |
ђе снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} |
сви су скидали капе, прилазили му руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком бла |
све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, били су све радоснији, јер су све више при |
шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворим |
тих тридесет гласова начињене све речи и са тих тридесет слова можемо да напишемо све, што год |
" /> су излазиле само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само ж |
сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати уч |
вежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n="183" /> лакших ствари из другог дела |
е могу кречити, с таваном који се кречи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће |
е рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврд |
погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које ј |
ити.{S} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми |
нице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ |
гри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погод |
ајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, |
="143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, ш |
Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рек |
"283" /> да буде културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</ |
арана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и старо и младо.{S} И |
рили, да му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: |
о пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S |
овако повољне прилике, да оволико научи и <pb n="45" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А по |
ек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n="35" /> човек после вреди, па рече оцу: |
турају, те услед тога наш свет сиромаши и не може да учини за свој морални, материјални, умни и |
тра.{S} И опрости се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлу |
мадић хлеба, па оста да ствари раздреши и намести за конак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, д |
и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече |
ајсторима учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у |
очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли дал |
ећао је неки голем респект према Радиши и тежак дуг захвале према оваком раднику, не знајући ка |
да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мен |
лога села!“...</p> <p>Онда приђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде |
аћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим ученицима требало плетарство.{S} А чудо је, < |
с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити свој |
коли и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости у кући, те је то по |
то у селу требало, он је долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме |
антовати?</p> <p>Миљко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантов |
јени, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те д |
док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивија у детињству.{S} Зато и остаје чове |
ише великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Показивао је опет на којој је страни који на |
е и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у ш |
и у одређени дан дође из оближње вароши и околних села читава поворка гостију.{S} Дошло је и не |
учитељица, на сва четири разреда, врши и дужност управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно |
<pb n="196" /> афекте, него да све врши и отклања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{ |
о дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ казао дец |
равите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> <p>Код читања се про |
дозову свештеника и до подне се изврши и испит.{S} Остало је само, да уговоре дан свадбе.{S} Н |
започет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на миш |
ицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{ |
чила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добр |
о је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сув |
м се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здр |
ке године</head> <p>Приближавао се крај и ове најсрећније године школске у животу загоричке шко |
један.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале кал |
, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим мл |
али су други опет наводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су |
уго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим младићим |
књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Св |
d="SRP19102_C7.1"> <head>1.{S} Извештај и један предлог министарству</head> <p>После оваких рад |
штено као у варошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога живота има и свака сеоска кућа п |
ола би се затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо реч |
корењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограничила само на посматрање и познавање обичај |
рамо почети од себе.{S} Поправи, ојачај и унапреди себе па си поправио, ојачао и унапредио и на |
ве већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше да му загревају врућим цреповима.{S} |
на славу, дивили су се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ |
, и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су загоричанке прале судове само |
учиним малу задужбину, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Р |
им и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према народу своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки |
ојим сељанима шири поглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељ |
о су ови велики чинили за напредак свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесн |
душности деце загоричке и својој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха |
ишу, и да се куће приближе једна другој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, да се и |
вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, остаде с њим и Радован да |
и зајмила све што има у градини својој и казивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила |
азвади.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише ме плаши оно Краљевића Марка: |
чке, тако да по четворица седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе су стајале у два реда по чети |
ј више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, ку |
ије знала, шта да остави у кући сеоској и животу народном онако како је, као добро, а шта да по |
ности о старој и новој школи загоричкој и о неисказаном труду Радишином и Миљковом у свему овом |
са још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб |
нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја |
народнога, те отуда и просвети народној и благостању нашега народа уопште: онда захвала за то п |
практички имале и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцније бил |
жа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку да дође „госпа учи |
је Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути Радиша, чекају |
е преокрет ово учинило у души Радишиној и колико је сад слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема |
више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће |
оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи природн |
што живи на Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на |
ла; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љ |
о ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да б |
ревизор чуо за све појединости о старој и новој школи загоричкој и о неисказаном труду Радишино |
ду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да о |
се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калу |
d="SRP19102_C9.3"> <head>3.{S} Наставак и свршетак</head> <p>Опет у пролеће 1878 у месецу Марту |
чине колико би требало за овај напредак и свој, и <pb n="394" /> школски, и села самога.{S} Јер |
апредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и ку |
неће моћи толико да убрза свој напредак и да их стигне.{S} Јер свако рашћење има своје време, с |
цом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, п |
о.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, < |
="SRP19102_C1.2.1"> <head>1.{S} Одлазак и упис</head> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега дана бил |
и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и у <pb n= |
идањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити |
у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, |
вља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније се вид |
} Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се за |
печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је |
м скројене и понамештане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака је најнови |
ајпре је премерио газда Мијаилов воћњак и Томино окућиште па га је снимио на хартију и почео да |
тив природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бит |
Овде нема ништа.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам тражити другога |
д кулука, кад станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са свих страна превикаше: „Е, тако је господ |
е помаже обично ђубре може помоћи песак и друга земља.{S} У тих народа има фабрика и читавих тр |
би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S |
id="SRP19102_C8.1"> <head>1.{S} Почетак и свршетак</head> <p>У пролеће, у почетку Марта, изиђе |
јака удадба.{S} За онај радосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају само они |
зговору.{S} Настаје најмучнији тренутак и за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане |
овека, него сви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда му |
на слова печатана, мала и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихов правилан облик.{S} |
е требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидбом Радишином један стан о |
иша је радио све кућевне послове па чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему то |
„изелице“ народне, и на министре па чак и на онога горе, „који их поставља и коме сви служе“... |
Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, ко |
упуству госпођином престављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили ода |
да се за време поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду |
је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити какав бун |
личан, просед и веома симпатичан човек и, подижући десну руку десном образу, као да би хтео по |
коме радо давао савета, него им је увек и написао све што они нису умели и могли, или је сам по |
ну онако често и довршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А д |
то далеко стрче у страну те кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у |
нити је безбожник, нити какав бунтовник и јеретик, него најпреданији културни радник, каквога н |
енике.{S} Пред ручак долази и полаженик и он доноси срећу за целу годину.{S} Данас се руча рани |
је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и побележи, како се зове к |
одреди место за кованлук, за живинарник и за свињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио |
понамештане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака је најновија принова: |
квено, наше православно - прави јеретик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке |
торбице.{S} Свакога је запитао за узрок и свакоме је примио оправдање.{S} Онда је наредио, да п |
к попречан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога другога ходника лево се ул |
е што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст поуз |
је школска пуна као око и најбољи парк и најбогатији расадник свега што је најбоље и најпитоми |
{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у |
рађевину и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола |
и ми га данас зовемо српски просветитељ и учитељ.{S} Зато и држимо његову икону по школама, и у |
све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завидели су Радиши на таким ђ |
се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет М |
а пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се |
} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не шар |
овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> </div> </div> <pb n="56" /> <di |
шиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога |
а иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују своја имања, него су га имали код своје к |
у кући; само то да улепшавам, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и ју |
ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи самим „зна |
а.{S} Да хватам познанике.{S} Да примам и њих за ученике.{S} Да почнем с писменошћу као најпотр |
син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а и велик |
обро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви |
смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и |
и, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато школа онака |
не прима на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то мо |
ао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што ј |
одмах први и отпочео из почетка, те сам и зграду направио какву сам желео; а људима нисам много |
х руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му прат |
елу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњене и преноћиште у школи за оне даљне, |
мали расадник за околину; установио сам и радионицу за друге радове ручне, те упутио омладину п |
ваком је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> < |
ости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те |
Узех, Крсмане, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго |
да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „мајстори“ за |
о, што су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји при |
одаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај не |
крено одговори: „Кад роди могу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове годин |
тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете |
укултурнога стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, културо стање, где је све у чов |
head> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још један младић, чија су била она |
и кратке молитве и свештеник с учитељем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је б |
да га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који има толико филозоф |
је с Грујом за то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири |
стим интелектуализмом или филозофирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна |
он брзо потроши <pb n="310" /> дисањем и исквари...{S} А, што је најглавније, ми морамо поправ |
: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем, него с обичним разговором, ради упознавања |
ом која се не слаже с постојећим стањем и отрован је противник данашње владе.{S} А, призван дан |
а мишића, који се тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за пот |
и очвршћавањем чува човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} |
њем становништва и безразложним сечењем и трошењем ускоро понестати; па је зато желео, да одома |
, па сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му н |
.{S} Само је главно ићи правилним путем и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађати нар |
Загорицу, народ их је причекивао путем и старији су благосиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ |
а јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родите |
ујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особи |
ао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до праве висине а доле му подметну земљ |
да се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочи |
рији разред и зато захваљују свемогућем и милостивом Богу, што им је дао здравља да изврше једа |
лива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S |
о да држи, онда су крај завезали концем и заденули га у клубе.{S} Онда је куку узео други и поч |
су прве почеле да шију свиленим концем и да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зат |
олица.{S} Док је Радиша размерио концем и обележио, како да дође то парче калдрме и докле, каме |
ком Радиша је једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор: „Тата |
било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{S} Сем тога |
па све до најлепших кутија са заклопцем и до коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрт |
га је истина волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ |
пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и |
у заинтересује радом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он |
о уравне и прошире двориште.{S} Каза им и одакле земљу да узимају.{S} Више школе је било само т |
јим рукама, него машинама.{S} Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све ма |
и а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p>Посао је нап |
е отаџбини него партијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово |
на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало |
зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после о |
а, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зим |
незнање, зато их обавештавају; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, |
боље расположен па плану. „Казао сам им и настојавам да <pb n="197" /> се не свађају, а они се |
тово, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је каз |
о и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> <p>Освануо је Петров дан.{S} Сељани су |
малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а ла |
велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших негледаних или мало гле |
ове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу леп |
ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар |
м се дакле постарати, да и то приближим и ојевтиним...{S} А о поправци привреде у Загорици не м |
вако стар учио, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у о |
д има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђ |
и да се оне замењују новима, питомијим и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици пренос |
може бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се н |
уг према породу своме, ученицима својим и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према народу сво |
рао сваку ситницу и на ученицима својим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, <pb n="9 |
стави или окрене нова зграда и са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био н |
што је прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад још више није слушала ни |
ла за много што шта у обичајима сеоским и почела свој благотворни утицај културни на село.{S} И |
а ограђена великим прошћем или дугачким и дебелим врљикама и да је тако исто заграђена готово с |
ров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, д |
ала, школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се крај школској годин |
д, својим рекама и брдима, својим милим и драгима: и родитељима, и родбини, и пријатељима, и по |
о пустињак...{S} Време је, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући. |
?..</p> <p>У таким народима, неписменим и непросвећеним, у људи и нема принципа, мисли и уверењ |
чке и не уживају у веселим играма њеним и не сећају се младости своје и толикога труда свога... |
ји од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си толике науке, па како год з |
едак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобројним фабрикама израђује, и да не говоримо.{S} |
који си и сам, међу својим многобројним и разноврсним делима, покушао да у „Селу Злоселици и Уч |
а до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећним Санстефанским Миром враћена у старе границе |
зна децу с великим словима и рукописним и штампаним.{S} Рекао им је овако: „Ова слова што сте д |
и раде заједнички и на својим приватним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као |
живети по овим данашњим тесним, мрачним и чађавим кровињарама, у којима не видите бела дана, у |
а и врелим изворима, о изворима обичним и утицају шума на њих и онда наставио разговор о томе, |
око огња.{S} Онда се она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу, докле је не раза |
необичној кући, с туђином, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је |
!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече |
hi> и <hi>памти</hi> оно што ја говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да |
на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} За тим су све то огледала на |
лико су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијега.{S} А |
обилизације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и грозотама сво |
два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунали са де |
његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као да се з |
воја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>село</hi> |
и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им рече |
ше, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да не то |
и распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, заливати и тако даље{S} Ново је |
да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад |
о и с другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је последње |
то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Нед |
и у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је |
шака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, д |
не свести и љубави према јунацима нашим и јуначним делима њиховим.</p> </div> <div type="chapte |
кућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава Крсманова, п |
ћи до свога права, да сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, |
у у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казивати сваком, да је дужност преча од политике а от |
ио их је алатом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца |
за друге потребе.{S} С највећом журбом и нестрпљењем предао се сада послу, да измисли најбољу |
Христовој укратко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је целе годи |
узму косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обра |
свако <hi>село</hi> пише великим словом и почели су од Загорице па писали сва позната села.{S} |
ве <hi>планине</hi> пишу великим словом и писали су све у околини.{S} И на послетку казао им је |
ши</hi> или градови пишу великим словом и писали су све познате.{S} Другом приликом поновио је |
ликој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали и малтерисали а други рад |
и дечјој на ред и по несташлуку њиховом и међусобном задиркивању.{S} Опазио је, да нека мало по |
е ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за кратко врем |
с каквим ресултатом, с каквим искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то |
тињску снагу; а не издире својом снагом и не ради овако примитивним алатима као ми.{S} Шесто, т |
има, и не копају и не жњу својом снагом и својим рукама, него машинама.{S} Машина им и ливаде к |
Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, |
и шине: једном да окује точак, а другом и трећом да обавије и окује сама колица код попречних д |
диша гледао, да децу заинтересује радом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би к |
ша није преоптерећивао децу умним радом и дугим седењем у школи.{S} Његови ученици ништа нису у |
ибанице и друге колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и р |
код ока.{S} Онда налазе све слике редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке |
заснован на природи, да иде њеним редом и по њеним законима.{S} Као у градини тако и у кући, ка |
то се још више није бавио пољопривредом и градинарством, него сада.{S} Али је ипак, из свега он |
редовног рада у школи с другим разредом и проширења градине, Радиша је ове године урадио још ов |
олу направити лепшу, с бољим распоредом и свим оним што треба школи тако, да ћемо се поносити ш |
опари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да г |
својих чиновника управља целим народом и његовом државом.{S} По томе је, вели, држава наша зај |
нија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ |
>Зато опет полако и пажљиво, с природом и за природом.{S} А природу морамо проучавати.{S} Особи |
ри?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђавих дела а рад |
е</hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и |
{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошлицу, и наслужи на |
се, поред примерне чистоте вентилацијом и отвореним прозорима, кад је год лепо и топло време, с |
и како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најпре су п |
па онда чорбу пилећу зачињену кајмаком и јајима, онда пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кок |
„заседање“, па таван подуприте диреком и у чаршији наручите код кога столара 5—6 „скамлија“ и |
дски нехат и неумешност.{S} Она навиком и очвршћавањем чува човека, а чишћењем и знојењем лечи. |
диша није заборавио, да сваком приликом и својим ученицима и својим сељанима шири поглед на нар |
лико недеља Груја се венча са Станојком и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S |
ну на ону другу даску, обележи писаљком и рече Груји, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је и |
S} Сви су му послови пошли својим током и сад је још више умело да цени једно друго: и село њег |
онако како се прича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали напамет само оне |
о је само још посути шљунком или песком И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Гру |
{S} Ја сам задовољан с оваким напретком и пожелео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако |
јим краљевима и царевима.{S} А почетком и половином овога века ослободи се ево само један део њ |
ти, да у другога развије плам за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И професори беху |
{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или шт |
.“ Радишу изненади и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и |
орице почело да долази воће брано руком и лепо паковано у котарице, које се лако могу носити.{S |
огу, он је некако много размахнуо руком и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Трећ |
м по околини школској, атару загоричком и оближњим брдима Радиша је навлаш пазио, где има најви |
па после плету разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А |
жније од тога.{S} То је руковање пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од м |
ницима својим Недељом егзерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замислити, с |
ћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи овим лепим временом, те да в |
чинила и Даници, за упознавање са селом и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за с |
последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим |
жио како је које дете развијено и телом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад |
о, брат Миладине, и они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако |
лива траву него и да полива пред школом и око школе.</p> <p>Радиша је осећао јаку потребу још з |
опет рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да |
адиша им рече, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у шк |
школи тако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше |
, заједно са својом вредном, али послом и порођајима већ изнуреном половином.{S} Али је пред њи |
малих ђака учити и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели зачикавати с малима |
ша, ја ову малу децу нећу учити Недељом и празницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хо |
Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и празником, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се |
највећа им је част била, кад су Недељом и празником позајмили лонац од газдарице и скували мало |
на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{ |
спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S |
и једва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, оставивши двојицу обли |
е о овој новој науци о управљању земљом и народом.</p> </div> </div> <pb n="354" /> <div type=" |
човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“ |
он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у т |
и висока од земље на даскама, са сламом и лепом чистом шареницом или поњавама озго и сламним по |
права руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама са завртњем на крају, опет направљеном у Заго |
хвалио је и Даници и Радиши на преданом и правилном раду и пожелео им само добро здравље, да св |
иди с газдом Радишиним попом, капетаном и учитељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће н |
деца: најпре се шале, докле је и једном и другом угодно.{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад |
може ни бити задатак васпитању народном и васпитању његовога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што |
зграду, у којој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је |
<p>Желећи да се користи лепим временом и да доврши започети посао око школе, Радиша је навлаш |
јмаком и јајима, онда пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кокошку печену на ражњу и најпосле к |
диши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они јо |
оричкој и о неисказаном труду Радишином и Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној |
а буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и обашка стан за послужитеља и соба за децу |
да почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} И креве |
д учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили сте калдрму и овде и код ста |
а пример, о проналаску цигле и огромном и недогледном преображају, који је тај проналазак учини |
ити главни помагачи у његовом реформном и културном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити те |
како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном напретку њиховом.</p> </div> <pb n="345" /> |
столица високе четвороножне с наслоном и усправили чељад, изградили постеље (кревете) и подигл |
то, што је у своме напредовању и личном и друштвеном много изостао од осталих народа, који нису |
њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздра |
реба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне грабуље, а |
оме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако позна |
озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабу |
озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и К |
че обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали с |
послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n="151" /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у ш |
на киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, како |
е било време, изишла је млада с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу цркв |
а дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без |
ту научи...“ и Радиша се тим одговором и задовољио.{S} Таква су општа питања искрсавала сваки |
ј, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да г |
просвету и напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и ек |
мала добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још не |
ба с кајмаком, сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, |
молитве и свештеник с учитељем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све о |
адиша и отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишином шареницом.{S} Тако је Радиша проспавао |
ило.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором.{S} Остало је још мало дана до Петрова дана |
есма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанством.{S} Одатле да пођем даље.{S} Прво најпр |
} И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви с |
, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном селу, у којем нико не зна ни за праву л |
ила његова дужност, а Миљку као простом и непросвећеном човеку да припада већа заслуга; али ово |
и обрасла коровом а по највише кукутом и репушином, од које је још стрчало корење и по нешто о |
молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А |
ала камене прагове, двориште пред кућом и путању од капије до куће попођене каменом, као код шк |
е</head> <p>Овако израђени људи и кућом и школом израђују онда боље и све друго, све што ум људ |
је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више |
емење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца |
вде.“ А Рачуница се почињала с таблицом и правилима, и прво се морала научити „таблица множења. |
ако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћ |
оши а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S |
и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најмање по десет |
бре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузевши своје место иза стола, поч |
S} И она приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће |
овац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопственицима да с |
што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово м |
неће затварати школу, дахнули су душом и удвостручили снагу око грађења нове школе.</p> </div> |
це га може накнадити; где срца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и делип |
, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, веро |
е сваки навикава на попуштање, споразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личн |
узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишем |
е.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на |
удела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили и изашли у двориште.{S} А |
е срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радован и његова млада и сва свадба са слушали су ове Радишине |
S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} |
шта није сметало, да долазите сваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је |
ша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро успео, да ону правилност и |
="SRP19102_C4.5"> <head>5.{S} Шести дан и прво читање.{S} Мале калдрмџије опет на послу </head> |
адиша захвали, наводећи, да није гладан и да жели да распакује своје ствари и извади што му тре |
на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је у |
без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, нити им могу д |
/> <p>Овако се продужио рад и сутрадан и прекосутра.{S} Сутрадан је Радиша за време одмора сиш |
зато што је био <pb n="179" /> праведан и што је народу своме учинио толико добра, он се после |
је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и што сам год потражио од њега за шко |
муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја ост |
ши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече |
тра.</p> <p>И овако је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само д |
поново да се згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стевановић, којега |
а Радишина.{S} Неуморан труд и истрајан и промишљен рад његов и добре другарице његове донео је |
че!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и превр |
одмора дотрча један немирко сав уплакан и стаде се тужити на друга свога Марка, што га је тукао |
ку школу....{S} И ту му показа цео план и приближан предрачан, па му рече, да су питали и у Ште |
ади Радиша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се р |
иближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеја и раздраганос |
љака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ћ |
ичар, опет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из |
ориште школско било као умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узвишици до школе били су со |
уденица.{S} Њен је намештај још скроман и као <pb n="385" /> молитва, која се из ње упућује Гос |
шина над калуђерима, што се зове игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане вл |
Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење |
е текао и напредовао овај Радишин миран и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би била п |
астко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га св |
роспавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{ |
и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад ј |
премај прње!</p> <p>Радиша онако уморан и нервиран само га с неким презрењем погледа оштро, па |
е желео <pb n="283" /> да буде културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде |
је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школск |
ди душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију готово |
да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слоб |
пут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одело као официри.{S} Радишу |
да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога писара, те му рече, да напише позив и п |
ро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се |
простодушан, побожан, искрен, правичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и раз |
ругом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, само прост, неук, непросвећен и празноверан; |
.{S} Из гомиле ђака изиђе један малишан и пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила мој |
во Недеље и празника, те гађају у нишан и надмећу се у разним другим играма.{S} Често ту дођу и |
ен од тесаног камена, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S} И свет |
просушила се, и нужник ископан, ограђен и покривен даскама, и дрва настругано за више од недељу |
ам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи падоше некако не |
И ево центра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је ма |
је просто, искрено и срдачно прослављен и крај четврте школске године и освећење јединствене но |
амо умерен, одмерен, одабран, промишљен и правилан, па ето не само правилнога развитка телесног |
оларски рад и друге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући опет с |
ерала мало познају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им згодном прили |
ници с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> <pb n="228" /> <p>Али се ускоро увидело, д |
ења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начин |
лица деца сад предложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им |
вуку камен неће песак, који вуку камен и песак неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а |
и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом ва |
с.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније занимање и најбољи учитељ; а |
вач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општ |
ога, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књиг |
шта не допада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је з |
колико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром маховином те понеше собом.{S} Бор |
ене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан добрим друмовима и гвозд |
247" /> <p>Такво се лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није запамтило у Заго |
мају и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују |
ује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, |
само гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за дотеривање и намештањ |
пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једв |
и бистар, само прост, неук, непросвећен и празноверан; и ваља му само тај ум употребити и разви |
ти дан у школи</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осе |
у се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио пес |
хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек г |
ко куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошке се поскидале с |
твари, а на другога нек узјаше господин и до села се неће скидати нигде!“ одговори Миладин.{S} |
ач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калај |
и парне бродове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни разне друге научне истине по разним гран |
S} Из гомиле се јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на не |
и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше поред ограде и гледали су, како се иг |
Знате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад св |
дур да буде, него добар радник, домаћин и старешина.{S} Отуда послови у нас рамљу, те приватни |
чију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јунаштва, деца су |
дину уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њ |
разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а сна |
школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, мес |
тане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати изборима |
адиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в |
{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем погреш |
нијем раду с овима. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе... |
и није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином својом што се зо |
коро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много л |
се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен. |
Радиша узе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на част |
е мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више |
ше.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и бла |
, цео таван, и у оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми |
и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што н |
у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим језиком, а не мора |
леном.</p> <p>Стан је Радишин данас пун и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало купов |
до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране д |
нуо <pb n="274" /> је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили |
је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ов |
.</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет на |
привући!..{S} Мало доцније па је давао и по неку награду ономе, који је највише кругова имао.{ |
их направе.{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био |
/> Радиша је сваком приликом објашњавао и одраслим загоричанима и ученицима својим, да шуме зад |
89" /> и по потреби им је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од старије књиге, |
ћу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} |
итељима кући.{S} Радиша је после позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је прили |
е то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се сп |
носно доносила; а он је само поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда рече, да доносе ситније |
S} А Радиша је само надгледао, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама ут |
да свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, како се праве свирале, гусле и тамбуре, |
леко, али је нови грађанин протествовао и тражио своје право.{S} Радиша зато нареди, да скувају |
школе са својим ученицима импровизовао и једну малу сушницу, где су после сви доносили и сушил |
е.</p> <p>Радиша је за сад импровизовао и један општи кревет, са доста сламе (а зими и с подлож |
један човек, који је необично импоновао и са дубине научне, и са великога родољубља, и са голем |
у, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} О |
{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвал |
.{S} Лазар скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књи |
, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато проч |
па „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише „превасходно п |
емамо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на |
е Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему к |
вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи ме |
роши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више |
уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке куће св |
тране он намести, а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали већ |
ише да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p> <p>После овога „одмора“ уђоше опет у шк |
ћности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код куће, али није |
те да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, |
о је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био |
те тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче друг |
убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање |
се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се |
јава другога рата, и Радишу понова, као и све загоричане, позива дужност на другу страну, и шко |
д школе и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје |
доиста и заслуживала овакога мужа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утвр |
а је таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а о |
ку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све т |
у трчању, скакању и бацању камена, као и прошле године.</p> <p>Успех је у опште ове године био |
ду, и збирка најпотребнијих закона, као и књиге загоричке штедионице, која се претворила у прав |
такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је бил |
ној геометрији и цртању свих врста, као и певању.{S} И све се ово ученицима има показивати очиг |
ега пута, од села, од његове школе, као и планови о сутрашњем раду.</p> </div> </div> <pb n="68 |
ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруг |
учити, па су долазили сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима про |
оке.{S} Земљиште није било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да н |
уди ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане |
или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше прво, што много пута не з |
а села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и економ у општини.{S} Али н |
ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити |
не само теориски него и практички, као и инжињер, мајстор и познавалац многих заната.{S} И сад |
ће их сви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у |
ност, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога простога човека, значи не давати му ни |
еме, што је посејано сувише плитко, као и оно, што је посејано и сувише дубоко, спорије ниче од |
а имали су свега што им је требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидб |
наге...{S} Друштву је све потребно, као и мајци деца и задрузи свако чељаде...</p> <p>Највише в |
учило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснопис |
што је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде |
ексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да о |
ј земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} |
пријатељски одношаји. „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да т |
чани бленули у господина надзорника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Ради |
ка и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се р |
но одржава чист ваздух у учионицама као и у свима просторијама велике загоричке школе.{S} Затим |
лна и религиска исто онако природна као и естетична.{S} Све је природно, само ваља проучавати п |
он уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојаница у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и |
а <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као и сувишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљивија и |
њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано |
је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно |
уге бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заје |
н; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад им |
а да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, како да иду путем, како да се вла |
арадно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само |
тра, колица за ђубре и мешање земље као и решетку за поливање.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је |
министративни, за које треба спреме као и за друге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} |
чак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру |
сао.{S} Даница је радила у главноме као и прошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима |
но, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{ |
човека исти органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, прек |
х, и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, онако како се мењала |
p> <p>И ове је године остало, да се као и лањске године, набављају и књиге и све потребе ђачке |
а ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p> |
кмета у општини и капетана у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и ле |
е и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ н |
хова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} |
више скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изу |
{S} Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ва |
чкој пошло је опет све својим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао пос |
м; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрв |
ако они пођу с онаком истом опремом као и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S |
.{S} А сваком народу је под туђином као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, вез |
него да долазите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здрављ |
дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали п |
казало, како да их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко...{S} Онд |
м представама и појмовима ради лако као и с другима, па тек онда долази писмено, као виши ступа |
зачина за духовну храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у живот |
узу краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини |
Он се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може |
су с њима и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. <pb n="239" /> Ове је године почел |
ка смеја и раздраганости исто онако као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћ |
зили полако и седали на своје место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљ |
а после <pb n="37" /> учили напамет као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако |
свом чељади, те и мала деца слушају као и стари, који осташе неписмени.{S} Подигао сам нову шко |
загорички ђаци су поранили у школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али оп |
на су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита места угођена за њу.{S} |
} Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро св |
љивање могло би донети штете детету као и пупољку.</p> <p>Као што тело расте полако, тако и душ |
дете да направимо Сунце, кад сија! (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то |
.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, живи много лакше и угодније, а из зем |
>Не могу вам причати више како је текао и напредовао овај Радишин миран и поступан рад овако из |
лажени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао.{S} Цело је село сазнало за ову радост у ш |
ла да стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао |
ао о себи: где сам рођен, где сам никао и одрастао, куда сам у животу своме прошао, шта сам вид |
волове, те је овај неколико дана вукао и довукао: десетину кола смонице, двадесетину кола црни |
рпска и њен заповедник, него је закукао и сав народ српски!..</p> <pb n="253" /> <p>Али Европа |
есе коју дивљаку.{S} Радиша је набављао и књижевност по овоме, те је оне на нашем језику давао |
о за нове.{S} И опет је најпре понављао и утврђивао оно што је јесенас прешао па је онда ишао д |
попо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и |
о, да је <pb n="374" /> Груја мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ села За |
ур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљивије разносио по селу.{S} Тако је Загорица оп |
им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; |
е последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те да се не позн |
инуо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси |
моран и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су |
је Радиша са сваким по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућ |
опала ова филозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n="319" /> је дакле |
ло му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су |
о је стотина лешњика којега дана набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу чет |
али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, да су сви ученици његови налазили у њима и |
што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и вид |
тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свога села и свога детињства, чича Миладин в |
да је Милун помоћу Миљковом конструисао и камени мост на свод на најглавнијем прелазу преко рек |
Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, како овај дан што лепше и св |
своју децу, Загоричани се даду на посао и кроз кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} |
и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново место и ново |
тране.{S} А мали зидари продужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао. |
, и великима, да продужи започети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само |
ри и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема ник |
ејаност и зевање, напуштао је тај посао и прелазио на други; а други пут га је подешавао другој |
овач, који би потпуно разумео тај посао и могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и су |
Кмет Миљко онда рече, да прекину посао и да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповедајте, |
ло, те да мале калдрмџије отпочну посао и доврше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на пос |
питаће неко.{S} Тако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и |
све оно и онако извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад ј |
о а да га Радиша није набавио, прочитао и применио.{S} Ту су и разноврсни радови и Радишини и Д |
у да женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А |
е пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} Ти си претекао свог |
е да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова |
и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора.{S} А ја мислим, |
е напредовала, школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се крај школ |
и унапреди себе па си поправио, ојачао и унапредио и народ свој, државу своју.{S} А ко може јо |
и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, |
да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад ст |
р, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио |
е, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљивије разносио по селу.{S} Тако је За |
ај министру.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре нек |
највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школске године и испит се свршио.{S} И овогодишњ |
ндура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинове ствари |
а</head> <p>На Крсманову је славу дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу ва |
зме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да поведе разг |
ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђење зашто о |
бро познаје живот сеоски, што је слушао и волео пољопривреду у школи, и што је толико путовао п |
да отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у Европи измакли од нас у с |
к, из свега онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је |
вала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као |
начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако |
у и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и д |
акарађено и неизопачено него све здраво и природно.{S} Ево остварене жеље Русовљеве: да се чове |
ало их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрш |
а и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има много непросвећених, пакосн |
ирнути.{S} Онда им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуља |
да прође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали за |
ко, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — |
па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ ( |
то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?. |
е п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ев |
е чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напиши |
>с</hi>.{S} Шта се после чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово написано?..{S} Која се |
Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S |
— с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и |
!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S} Јесте, тако се <h |
ни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја п |
рво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi> |
стру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми т |
основу за многе занате, који данас ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео |
тврђивати предрасуде.{S} Зато му шаљиво и неодређено одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако |
је то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и заповести (главније) и оченаш на с |
ких послова, па се није уздржао, да ово и у извештају своме помене.{S} Радиша је ове године учи |
} А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и х |
знало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и многи су желели да дођу, да виде |
е Радиша.</p> <p>И кмет пристаде на ово и одмах известише министарство.{S} Тако је свршено и с |
обиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врл |
се то ради, него су и израдили све ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и видели |
кне ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао према потписаноме, да је овај с |
а него подивљава...{S} Избацимо све ово и вратимо развијање детиње на прави природни пут, и наш |
из других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном селу, у које |
Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, неки да приносе камење, ш |
{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слага |
што више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да разгледају оно, што су урадили мали ђа |
итна су много слова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало доброме старцу.{S} Поче разговор о |
<p>Изгледало је, да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев.{S} |
само постарати, да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прилике још више поправљају |
а слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слов |
а жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница јој је |
{S} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у |
ним што је читано а износило нешто ново и најпотребније свакоме човеку особито земљораднику.{S} |
уговића Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих опазила голема туг |
рат допадне с великом војском на Косово и <pb n="82" /> позове цара Лазара на мегдан.{S} Лазар |
ебе.{S} Животиња познају доста а готово и све шумско и културно биље; само минерала мало познај |
е све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно само чекало дан почетка нове школске године.< |
исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на реку, да се у |
љ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школским била сасвим довршена |
за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писме |
во било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> <p>Радиша је за сад импровизова |
нат дечји, да се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зат |
је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ов |
утрадан Радиша изнео једно кукасто дрво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке пре |
развија, да достигне своје савршенство и у узрасту и у покретљивости и умешности.{S} Оно мало |
а добија школу; и престаје му детињство и безбрижан младићски живот, а отпочиње зрелост и самос |
и пчеларство, да се уведе и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, |
е.{S} Нарочито је развијано калемарство и воћарство, јер је Радиша видео, да је Загорица душу д |
а и сточарство, да се развије воћарство и пчеларство, да се уведе и свиларство и да се поштује |
/head> <p>Онде где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, |
икавање на заједнички живот, на друштво и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку с |
је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово |
а.{S} Благо и просветницима овде, благо и државницима!{S} Свима је њима овде лакше утицати на м |
Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека |
а срећнога и напреднога света.{S} Благо и просветницима овде, благо и државницима!{S} Свима је |
дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{S} Пре |
им судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има до |
тене пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас је |
а што јој треба од дрвета како му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па о |
е, не трчати толико за „временом“, него и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што |
површину дворишта, њива и ливада, него и да сниме свако земљиште и измере сваку неприступну ду |
рестану ни по свршетку свих школа, него и после сваки припада неком друштву а неки и многим дру |
траже окрепљења и здрави освежења, него и матере с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе |
објашњењима његовим не само поуке, него и забаве и насладе за себе.{S} Младићи су читали редом, |
, не само зато, што су им корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често |
у овоме селу, од како оно постоји, него и у животу Радишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша д |
ришћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја дру |
велике, обучи како се што калеми, него и да преко њих и градине школске унесе у Загорицу све, |
Зато зажели не само више да научи, него и да види како живе ти народи, који су измакли од нас т |
вијање осећања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да |
то не само да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, развијајући се тел |
ар никад више не може узети школу, него и идуће године већ можемо примити и нове ђаке, колико и |
да долазе <pb n="112" /> у школу, него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ј |
не завршујемо само школску годину, него и освећујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, дон |
о сами да се чувате <pb n="300" /> него и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер зн |
здравом телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива, досетљива, весела и мила...</p |
то су кметови имали још мање посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњ |
не само ударати прагови на кућама него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чесме по селу, |
само да знају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и |
ихова била не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све...</p> </div> |
е само за јевтину позајмицу новаца него и за набавку пољопривредних машина.</p> <p>Ускоро па се |
лнога развитка телесног и душевног него и усавршавања у раду и спремања за савршенији живот.{S} |
е.{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро |
еној имају не само пријатне забаве него и корисне науке, која им, чинило им се, треба за живот |
ци сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{ |
<p>Данас је било време још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у школи јо |
редне домаћине и грађане ове земље него и праве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од свих послов |
ка, које су не само чисте и опране него и застрвене, те да се иде по застирачу, који се истреса |
Околна села не само да граде клупе него и зграде школске подижу по <pb n="390" /> угледу на мој |
е пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загор |
трашње, на штету не само кесе наше него и наших народних особина?{S} Јер и ми треба да напредуј |
, како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке године може окреч |
и његови ученици много зближенији него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје |
опривредник, и то не само теориски него и практички, као и инжињер, мајстор и познавалац многих |
иша гледао не само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још неко |
потребна другарица не само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а |
непријатеља: незнања и неумешности него и с оним малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су |
<pb n="365" /> не само по Загорици него и но околним селима.{S} Један од оних првих великих уче |
чуло се не само по целој варошици него и по околини.{S} То је школско звоно, и оно казује да ј |
сваку лакшу ствар не само с правим него и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и нов, Сунце, <pb |
ао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: да о У |
и су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, школске потребе па и воће, које је о |
не само да Радиша види своје село него и да ученици његови виде што више и даље од своје куће |
е бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису толико путовали и |
даоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људим |
ачавала.{S} И наста не само расцеп него и отворено непријатељство између њих.{S} Од пријатеља п |
н није говорио само као теоретичар него и као практичар, и ово је последње било још јаче. </p> |
а, које ће не само да залива траву него и да полива пред школом и око школе.</p> <p>Радиша је о |
тицају не само на зидарску технику него и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике |
купању, повијању, држању и храњењу него и при проходању, кретању и самој игри.{S} Чистота је ос |
мље и камења обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његови су ученици знали готово с |
те, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да у |
не само што директор уписа Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А |
и град изненадио је не само Радишу него и оца његовога.{S} Никад у животу они нису видели толик |
епом чистом шареницом или поњавама озго и сламним подглавницима наоколо.{S} И није пропустио а |
да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишини су ученици у првом разреду лепше |
, како је у нашега простога света много и премного враџбина, којима се често још горе трује и з |
S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело |
, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му |
, да нас и велика зграда не стане много и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb |
м од трешњеве коре.{S} Зато су се много и чудили овој сандучари и мислили су, да челе у њој нећ |
ремена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да ш |
стан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280 |
i>поступно</hi> напред.{S} Никако много и никако брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и много |
нога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста |
љу је њиховом извесно доприносило много и то, што Радиша није преоптерећивао децу умним радом и |
има је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, д |
насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите своју славу у нај |
други...</p> <p>Тако су разгледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковим |
не уплаши, па окрену разговор на друго и запита га, докле су данас терали овце.{S} Тако дођоше |
шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од ма |
ва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од стари |
на: један у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је цела зграда личил |
је им највише треба па га не секу младо и на грабац, него чекају док порасте велико и онда се с |
и примише ову изјаву кметову веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадружнијега до |
копље, света Огњена Марија, света Мандо и Мандалена, света Ано, света Параскево, свети Пантелеј |
ја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него |
} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у |
и је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске |
е.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли с |
е могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и уред |
градине и ученика својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене правилно, у реду и на |
озоре.{S} За све време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, |
} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало и припремило |
n="54" /> сам у овоме свету доста видео и доста научио.{S} Сад долази време, да се вратим у сво |
} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову л |
, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико смо се мучили; и да није |
ам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то од |
ад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата |
{S} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и уређење њено, кад је походио и собе |
ома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усаврши, поправи.{S} |
ош више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом |
диша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „тесте“ фише |
ш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{ |
своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одговарао ова |
, гас у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће св |
му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је х |
руглога отвора за чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још једну пећ за |
дости у животу и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често т |
алдрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школ |
седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и у њих све св |
а.</p> <p>И Крсман је идућег лета почео и до јесени довршио кућу.{S} Главног мајстора је био уз |
готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове |
није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали |
етан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и |
да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради |
ршетком мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу, да |
бесправна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи о |
: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А |
пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је о |
е,“ и опет батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што је донео.{S} Он је у све ово блен |
то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и једну краву полушвајцарске расе, која је давала по 5 |
о киселе воде.{S} Због краве је набавио и детелине и посејао је у једном крају градине, и ако ј |
тражио од њега за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А |
ак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и машину за истресање меда из саћа, и истресао је мед, |
велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко |
сто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове читанке за други разред, али им их није хтео дат |
е.{S} Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у |
по шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао лепе печате од уме, како је год ко желео, |
, што је Радиша преко зиме био направио и једну кошницу особите врсте, која је у свему селу иза |
бусење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су |
изменио, осиромашио, политички завадио и распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао св |
који је и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у сво |
вио све оно, што је прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад још више ниј |
} Казивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с каквим искуством и како би он |
е, а један је неколиким школама израдио и нове клупе по угледу на Радишине.</p> <p>И каменарска |
тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте стране.{S} Изгледало је сада |
поче други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А најв |
иши пак не само да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мисли |
себе па си поправио, ојачао и унапредио и народ свој, државу своју.{S} А ко може још и другом д |
примљени.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео у школу, распоредио их по клупама и казао им, да |
и и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао начинити сам себе, а |
школску и уређење њено, кад је походио и собе где је почетак радионице за ручне радове, и оне |
паралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је имао једно плат |
љна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да |
н је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе и љуља |
ају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она уз |
54" /> дао нацрт и до ситница избележио и испричао како што треба да буде, те су опет ове нове |
ве што је најпотребније он је побележио и после наручио.{S} Сад се почеше свуда <pb n="366" /> |
чинио је за школу све што сам предложио и све што сам потражио....{S} Трећа је, што школа у мно |
О другом зиду у школи Радиша је изложио и слике од разних пољопривредних алата, бољега соја гов |
помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и управљао, и за неколико часова цело је двориште школс |
пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и краснопи |
цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и посматрао сваку ситницу у овој величанственој припрем |
{S} Зато је готово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} Друго, добре су се стране овога |
дана...</p> <p>Дан је за даном пролазио и за кратко време све је село знало: да је дошла запове |
јој?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињали, б |
Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да |
га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њихо |
их, што су још остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта |
до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и од |
и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} |
ало није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао грешке њихове.{S} Још их је пита |
.{S} Зато се Радиша у почетку задовољио и оним што је најпотребније од алата и почео је да прик |
иша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и |
тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто |
зе дашчицу коју је навлаш за то спремио и положи је на крај тога платна па одсече бусен исте ве |
ео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла к |
ије мирно спавао.{S} Па је опет поранио и отишао пре сунца у градину школску.{S} А кад се врати |
аш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за с |
самога краја, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бр |
и помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући св |
него морамо учинити оно, што је учинио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гв |
акле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да с |
ме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на мо |
за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, и за међусобну дружбу и познанство, |
ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша нова школа, којом ће се ово село п |
а набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и |
где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, |
епо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за разбијање камена, те су и неколико фуруна кр |
ребало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно |
нутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, |
знам, господине!..{S} Ко је то покварио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: <pb n="342" /> |
воћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо к |
ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све |
мо велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он |
сам од себе</hi>, а он је само приносио и припремао потребну храну; он је био духовни кувар.{S} |
продуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И продужио је, и довршио је с оним |
из чаршије, Груја је још узгред свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође судници |
е умро као човек, али се после посветио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S |
олико добра, он се после смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у н |
сетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па о |
, свему, што човек зна, што је запамтио и измислио.{S} О, само да можете видети, колика је наук |
и поранити.</p> <p>Кад је све наместио и легао, још дуго није могао заспати, и премишљао је ов |
стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио их по гл |
бјашњење: надзорник се непрестано љутио и говорио: „То је <hi>јерес</hi>, господине!..“ Из „Рач |
регледају шта је који од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно за ш |
а, опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ра |
је некад слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у |
народу нашем, нико народ наш није учио и „просветио“ толико, колико Свети Сава.{S} Зато се он |
о Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калајише, те загоричани ни за то ни |
бну грађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда је приступио плетењу н |
је год потражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрал |
шта је који од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и |
да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи |
ци нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из друго |
оље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и умире |
цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидали к |
е и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога |
можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> ниј |
ола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шес |
остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} |
Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само једнога, да нас поучи.{ |
тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Рад |
је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
т хартије, да те десетке завијете овако и да пазите да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу |
у.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, м |
а сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у на |
дак.{S} Зато је Радиша сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа ни |
дно рече: „Господине, да начинимо овако и до онога, што идемо напоље.“ Радиша погледа и помисли |
то ће после радити у животу, и за свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, има школа; |
е старцу.{S} Поче разговор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом |
читељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоских ствари може да буде лепо, с |
Даницу.{S} Даница јој је показала: како и <pb n="277" /> собу да намести, како постеље да подиг |
ду један другоме у школу и гледају како и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</hi> ра |
ину или куповину, могу наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} |
ред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо |
инама и њиховим односима, те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} |
напредна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи, загоричка је школа била сада |
учини како је право, онда ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још ра |
иге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато из основне школе или још из сел |
иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођ |
улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овог |
ратима у ред.{S} Онда су улазили полако и седали на своје место као и првог дана.{S} За њима уђ |
ко су се полако навикавали, тако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља |
} С њима се може радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна |
ес, ми грешимо.</p> <p>Зато опет полако и пажљиво, с природом и за природом.{S} А природу морам |
реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, ка |
адиша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по красноп |
стите се! (Деца се крсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, овако.{S} Саставите палац и ова два |
но и усмено, па су онда направили онако и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и о |
ва.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов |
ко, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — |
</p> <p>Као што тело расте полако, тако и душа расте полако.{S} Њен се развитак још више не вид |
жу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би |
а — све као у загоричкој школи.{S} Тако и план направише заједно с предрачуном, и Крсман изјави |
ту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S} И телесни и душевни раст |
чу махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да говоре; а |
ако ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} Хајде |
д јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потребу за |
па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам премешт |
чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер |
у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати добро с |
о њеним законима.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и |
градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од |
азило, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном напретку њиховом.</p> </div> <pb |
ојој, произведе из семена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, да је просто посејао о |
вање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба приближивати овоме, јер оне спрем |
ове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с п |
ља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не може се из почетка, јер стигну д |
је и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узм |
а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 комада од |
грабац, него чекају док порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и |
а ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико је жалаба по околини и целој Србији, да кметов |
на па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} Онда је помакну по ономе платну и одсече др |
но спавати.{S} Показала јој је и колико и каквих пелена <pb n="293" /> треба да има и како да и |
ли он сада за један век урадити онолико и оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p |
копао леју пола метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном Друштву у Београд |
ало на грађевини колико мајстора толико и двапут више оних других, немајстора.{S} И зато је пос |
је, колико му треба за ограду од толико и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, заједно с |
му треба покрити бусеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође ш |
аро и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима |
другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она < |
уговорише, да кад колико одвуку толико и да му плате.</p> </div> </div> <pb n="234" /> <div ty |
као газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу д |
е да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Е |
Бошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на при |
ве последње дужности ослободи.{S} Миљко и Миладин се понудише још по једанпут ракијом, па је и |
в кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибел |
од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је тек г. р |
о кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошке се п |
рену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се с |
ред, <pb n="71" /> а Радиша, кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућа била далеко, за њим |
оножне столице чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга |
отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написали су извештај министарству, да је одавн |
добро, Томо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда позове газда Мијаила и још |
отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Требало је све спремити, |
а нову школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и о |
о...</p> <pb n="232" /> <p>И кмет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им |
p> <p>Сутрадан је опет дошао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село р |
, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} О |
S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и слова код ока!...{S} Нађите столицу и слова код столи |
анимљивија и трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{S} И |
д њега изишли читави момци, младићи око и преко двадесет година!{S} Ту су му представили кречар |
p> <p>И градина је школска пуна као око и најбољи парк и најбогатији расадник свега што је најб |
а је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у |
чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао В |
и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у књигама |
иња познају доста а готово и све шумско и културно биље; само минерала мало познају, јер им је |
ео живот оно, што научи у доба детињско и младићско.{S} И кроз кратко време ви ћете осетити, ка |
ићу, о животу и науци Христовој укратко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тич |
еди.{S} Да је свуда двориште заједничко и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређе |
паоцима и наплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато с |
вукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотине кола кр |
на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{ |
отивио, да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање нег |
вљавало простодушне загоричане, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и најви |
ћених народа, да се сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи читање и писање и рачун.{S} О |
у.{S} И долазили су непрестано, и мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад |
детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и старо и младо.{S} И немојте |
олико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, опет су мајци увек пунија уста кад каже: син. |
ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и |
су, и покуповали су све што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну кре |
сни напредак онолико, колико би требало и колико су могли моји добри загоричани.{S} Седма је, т |
а даје отпора онолико колико би требало и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас |
јскупља; тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две |
целога распуста, а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачин |
и радости у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали јед |
а.{S} И за све време рата све је лежало и пачивало мртвим сном.</p> <p>Србија је најпосле, посл |
ли „шпорет“, штедњак), које се показало и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа |
и учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још десетак дана, докле Даница није устала.{S} А да о |
А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да |
учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране ученика, на које је Радиша ја |
о фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљко један |
о уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све наместио и легао, још дуг |
Тако се поступно и упоредно поправљало и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и |
ући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје мор |
а мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жен |
е.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде |
разреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета. |
се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред школу и |
овром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, докле Радо |
у се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се Ради |
..“</p> <pb n="262" /> <p>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достој |
почеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb n="370" /> |
Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синова ове наше оназ |
се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, |
{S} За тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право |
предују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромах |
дашчица) и тако даље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили |
адило сасвим правилно.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како ј |
о ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и |
по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то под кош општинск |
ћи.{S} Јер је ето толико народа пропало и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји де |
И пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади |
оброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало и припремило, дошла су и деца у школу, после равно деве |
ред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само се чује лавеж по некога пса у селу |
је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини и капетана у држави као и домаћина у |
лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом девој |
и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами и |
ме поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на кона |
Радован извади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Радиши никако ова |
да се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па онда да |
окупује што му је најпотребније за село и пође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
на и покривена ћерамидом.{S} Кроза село и старо и младо види необична путника и необичан товар |
примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то ви |
осле малога одмора вратили у своје село и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по Велико |
е, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="6 |
што су задруге напредније, то је и село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и |
су и израдили све ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Он |
шу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако д |
овако срећно за руком, врати се у село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако запита:</ |
о хтело да загоричка школа почне весело и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и ученицима његовим |
напоље с дресуром која не развија тело и душу поступно и правилно него насилно и накарадно!{S} |
дски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <h |
у: шала и примена у животу.</p> <p>Тело и његов развитак у почетку су важнији а после осваја ду |
ао да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, |
“, докле му грашке зноја не облију чело и даску не углади као лист хартије за писање.{S} И од о |
ма. <pb n="239" /> Ове је године почело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер |
, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} |
и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Ради |
и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и теле |
гу страну.{S} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што се пре тога учило и што се |
епше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним неусп |
виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ особ |
прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске саднице.{S} Жива |
докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране |
у кући да им остане онако како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу т |
отово одмах од почетка и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито |
ви: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А |
а прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по |
савршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су они она |
: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: |
S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не |
дјачала радост...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у |
ају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради |
у направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет с |
данас <pb n="319" /> је дакле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине ученике и велике и |
уг а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} |
и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} З |
ељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно потврди Радиша.</p> <p>— Т |
године од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били су мили |
направа.</p> <p>Код читања се продужило и вежбање у растварању речи на слогове и гласове, и чит |
“ округу...</p> <p>Грађење се продужило и преко распуста.{S} Радиша је сву школу, са свима одељ |
аци.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{ |
о светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши |
Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, опет су мајци увек пунија уста кад ка |
осподин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S |
наредио, те се код његове куће спремило и донело све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газ |
љку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само заградити.{S} Рече му, |
ју молитву!{S} Хвала селу што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, |
у се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А |
мњиво је, да је овоме много доприносило и то, што је и Радиша свуда говорио против пића и сам п |
ше њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити ка |
арта је још лепше, купи и лепше мастило и зареже перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис ш |
нову свега онога, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре обновио св |
му, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно |
ци и друго посуђе, како се гради стакло и порцулан, шећер, хартија, и све што људи умеју да нап |
нео и свој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Ради |
ека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дан |
насред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујући с децом по околини шко |
укла: онда је чисто и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Бо |
огао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко н |
ад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало и сад.{S |
обрани најодраслији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одвајала од других ш |
ед, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — Два! — Кад пружите напред, гледајте |
нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо |
рате, да научите што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и |
ак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; и |
осподине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак |
ву школу зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови гото |
А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и вер |
амо да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друштвеним наукама, па не морамо да лу |
ао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа |
н само почетке знађаше, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и друштвени, |
обегне у Свету Гору, покалуђери се тамо и надену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се ниј |
их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце |
се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем ре |
м у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, као у вароши |
и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} Зато добро пазите.{S |
вети Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо своју науку!..{S} Сад узми |
вети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо своју науку!.. “</p> </div> |
вети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо науку!..“</p> </div> |
Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо науку!...“</p> </div> <div t |
да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо науку!..“</p> </div> <div type="chapter" xm |
ети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n="189" /> здрављу продужимо учење“ на крају дн |
нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо своју науку!..{S} Сад узмите ствари и идите |
" /> Па кад можемо да се женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да гради |
аго одговори: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, господине; ено к |
ми, господине, ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијем |
мо ни код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мисл |
и истинске, које гледају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се |
година, да опет петљамо, да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и јевтиније - инжењер каже скоро |
па после неколико година да дограђујемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу школу, па да бу |
кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, кој |
и од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једно |
није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела |
ам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћ |
ро двапут - а <pb n="226" /> овако ћемо и школу направити лепшу, с бољим распоредом и свим оним |
ољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, |
отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помол |
ко останемо толико назадни, пропадаћемо и — пропашћемо; а напред не можемо оном брзином, којом |
кретар.</p> <p>- Ако моли, преместићемо и њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том |
е богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разва |
нама дати примера, да шест дана радимо и у њих све своје послове посвршавамо, а седмог дана да |
вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{S} Један ј |
" /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, како су и нас родили и од |
S} Дете ви!..{S} Тако можемо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито |
{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и |
дна права и слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњег бирократског система, и пор |
можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву же |
} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослобод |
милуј, господе помилуј!{S} Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима |
полако, од прилике овако: „Да се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље и дохва |
рећу, онда право имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо |
ње. „Хајде, господине, тако да начинимо и с ове друге стране!“ предложи један.{S} Радиша поглед |
, те се ми старији сваки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам |
S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво |
да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта с |
и сав српски народ под Турцима, што смо и у она четири ослобођена округа земљу морали спахијама |
ељ једва дочека и напише Радовану писмо и упути га на некога познаника свога у окружном граду, |
ека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и козам |
нали не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} |
ко у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и |
нас ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњене и прен |
веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шт |
ода Хришћанска</title>“.{S} Чита лагано и с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, |
љко узе чашу, прекрсти се и поче лагано и достојанствено овако: „Боже, помози!{S} Боже, дај доб |
ко, да нигде није по други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} |
све је најбоље врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и |
?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви |
више плитко, као и оно, што је посејано и сувише дубоко, спорије ниче од онога, што није много |
, с десне стране, печатано или штампано и тако се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебљ |
стор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и наредио да изнесу све његове ствари у доксат, па је п |
о, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386" /> упаковано.{S} Њихове су калемаре |
књиге.{S} Нађите слова код ђака: писано и штампано!..{S}Сад пређите на десну страну!.{S} Ту је |
рише.{S} Нађите слова код венца: писано и печатано!..{S} Преврните и тај лист!..{S} Да ли позна |
во исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> писано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим |
<hi>с</hi>?..{S} Начините оба, и писано и печатано!..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Пишите њега!.. |
и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је сло |
и тако раде.{S} У књигама има записано и како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да в |
} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово |
би сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S |
Све то ми имамо данас готово, испитано и сазнано; само да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и р |
у њима је све чисто и опрано, углачано и намештено као у варошима.{S} И сав намештај и све уго |
школи.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радионици и за конструктивне радове |
} С јединицама је сматрао за непотребно и дангубно, пошто су деци познате, те не би било ничега |
стиховима, па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} Основна је настава просто |
а, ударајући одмах на оно што је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="2 |
ући по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гледала и сама погађ |
радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, за које мушка рука не при |
селу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и усавршити, унесавши |
а увек била сва здрава, него је редовно и свршавало школу онолико колико их је и почело.{S} Зат |
ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не проду |
ави лепо игралиште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад |
вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта |
аређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој посао, |
животу, <pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, како с |
те још!..{S} Помешајте опет све у једно и метните на клупу!..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико |
код куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато |
али све врсте рачунања до сто очигледно и усмено, па су онда направили онако и стотине до хиљад |
к, ипак му се чинило у многоме незгодно и непотребно за село, јер у селу нема картона.{S} Али њ |
ер је сваки ученик у школи седео угодно и свакоме је свака грешка могла да се исправи и да му с |
n="350" /> све то остане наше, народно и сад свак има своје и може да га прода другоме или и ј |
у Загорици још непрестано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука же |
ема аветиња, нема чуда; све је природно и иде по природним законима, који се могу изучити.{S} З |
а смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по природним силама и по природним законима; а не |
много и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ |
колико недеља, а у лето жито непожевено и трава непокошена опет по неколико недеља, те презри, |
о завађа народ? запита капетан надувено и прекорно.{S} А Радиша му одговори оштро, отворено и ј |
е од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, |
ца исечена на јединице и онда је рађено и с десетицама и јединицама заједно. „Да поделимо десет |
о, неусавршено, па зато и неонакарађено и неизопачено него све здраво и природно.{S} Ево оствар |
човеку, на човеку и око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S |
ј јединој соби, па тако све распоређено и намештено да те осваја. „Ах, какве разлике између ове |
стоку, те према томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и облом |
, и бележио како је које дете развијено и телом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио |
ва тела и видети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и |
у целе године радили с планом, одмерено и поуздано, сад нису имали потребе да брзају и терете д |
одељења.</p> <p>Тако је просто, искрено и срдачно прослављен и крај четврте школске године и ос |
ога немирка измлатио, па сасвим искрено и простодушно а љутито рече: „Господине, ми се лепо игр |
S} А Радиша му одговори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, шт |
ани и за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било н |
А ја сам затекао све једро, непомућено и патријархално: задруге добре, послушност у њима, вред |
другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читај |
је ово <pb n="332" /> „одмах“ подвучено и то још неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ни |
ле се опет затварају.{S} Тиме је решено и ово питање. —</p> </div> </div> <pb n="252" /> <div t |
естише министарство.{S} Тако је свршено и с планом за нову школу загоричку.</p> </div> <pb n="2 |
ко му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором.{S} Остало је још мало дана до |
за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, а дома |
на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније особине детињскога |
као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао пословима на извођењу свога културног |
ан заједнички посао извело овако сложно и овако једнодушно, да се нико ничему није противио, да |
вост и онолико света, сад је све празно и пусто, да овако остане 46 дана...</p> <p>Сутрадан је |
нину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А |
а, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живели виш |
е, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они љу |
друму Радишином није било места за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за госте и з |
брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он |
и увек умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно крета |
кола све ствари и покућанство Даничино и њене матере и сви пошли, које пешке, које на колима а |
е, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поп |
их на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморно, само да навашу доста, те да мајстори не чек |
машине мељу брашно, машине ткају сукно и платно, машине плету чарапе, машине и пишу и печатају |
е да се организује, па да мирно, стално и смишљено ради на добру <pb n="404" /> своме, на подиз |
ћања, јер стварају оно, што је правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, |
што пре сазнала о ономе што је правилно и неправилно, Радиша је изградио све троугле, четвороуг |
вада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороугаоне правилности.{S} Да то све к |
и душу поступно и правилно него насилно и накарадно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, к |
ву.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки од |
де и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено као увек рече: „Хвала ти, господине, н |
едну реку, те Загорица увек има довољно и најлепше воде; и усред најсувљег лета она не зна за с |
бјаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој земљи, као шт |
дижући овако своје село привредно, умно и морално, Радиша није заборавио, да сваком приликом и |
род истински просвети, и културно, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама соб |
помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је |
од конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало нов |
до чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите до |
ку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упоредно поправљало и усавршавало све.{S} А да је у о |
о, него сам радио; и радио сам поступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су учитељи, особито у поч |
ом која не развија тело и душу поступно и правилно него насилно и накарадно!{S} Што дух не разу |
да с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се |
авно узео шесту.{S} И још раде неуморно и предано као у трећој.{S} Само им је ход спорији, дост |
стране ученика, на које је Радиша јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме.</p> < |
ика и негомилања разреда огледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници су мог |
е с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ |
рица одмах и исказала.{S} Она је гласно и отворено пред Радишом рекла, како је ово неко „дурљив |
ни него партијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче из |
које су опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсоб |
равој атмосфери, развијајући се телесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>друг |
не новости и доносе оно, што је корисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забав |
едности и осећања онога што је пријатно и непријатно ваља да се развију осећања за све оно што |
мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се д |
ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу н |
каже, него да каже оно што је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она мислила, |
старији су благосиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили судници и угледали |
ма...{S} Нека ти је дело данашње срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радован и његова млада и сва сва |
ећу.{S} Изгледа му нешто хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин |
имали; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније и лепше.{S} Он их је најпре упозн |
оследње две речи падоше некако необично и помисли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и с |
вао у децу.{S} Деца су седела непомично и слушала као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и |
изонат и осветљује га, што је практично и за живот потребно, особито за онај савршнији живот, к |
бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како је радио још пре Косова и пре Светог Са |
м нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скуп |
еска, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове гимнастике довољно.{ |
затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушила још боље.</ |
љко слеже раменима и сасвим простодушно и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми, не знам, господине! |
оред њих, они му се клањају простодушно и прилазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ ис |
метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, би |
естина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и две |
и отвореним прозорима, кад је год лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у учионицама |
и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да вид |
сељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и |
коли.{S} Време је и данас необично лепо и деца су дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас |
hi>ново</hi> мора се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се |
мушко и <pb n="258" /> женско, и старо и младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрасле нем |
у непрестано, и мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико с |
ривена ћерамидом.{S} Кроза село и старо и младо види необична путника и необичан товар и сећа с |
А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Рад |
n="52" /> гвожђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпо |
оно што је лепо, истинито, право, добро и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклон |
окупај у врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И прод |
нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А |
једна критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљању земљом и |
ла.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он |
, које се најбрже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива огр |
али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али |
пребледела и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да л |
у почетку и сувише испољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоуп |
и и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да |
ди; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, а по некога, за в |
Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се ок |
ато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући најви |
зног дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако да |
> <p>Радиша се механички саже, узе перо и потписа, па се усправљајући рече: „Потписујем, господ |
ов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!...{S} Нађите таблу и слова код табле! |
асака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, направље |
сачувај.{S} Све што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, |
воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и |
едника Светозара Марковића), који оштро и безобзирно нападаху цео „бирократски систем“, који пр |
ође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човек |
ашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро |
оне од доње светлости, која долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је нај |
а земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} За неколико дана градина је проширена са |
сте научили, да што научите паметно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} |
Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код |
бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то би |
господине,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису ов |
ђеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласко |
00" /> него и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је здравље највеће бо |
рнице, или чега другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме |
му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре изу |
де бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда |
дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају прави |
теља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господина министра, да га врати.{ |
било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да |
{S} У осталом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, |
ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требало радити и лечити коју болест, ако је в |
; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско те |
и састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n=" |
а Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, оби |
ко, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну собу за двадесет |
ра, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А |
ку, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у ње |
ратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год мог |
родуже ово ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова је доста и из |
јили родитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, шт |
на храна исто је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n="182" /> одмерена и сварљива.{ |
те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет поранио и оти |
оре трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у шко |
то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потребу у ученика својих.{S |
оже но што је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди он |
ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зид, он |
и за телесни развитак човеков.{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, |
уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похит |
слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да погађате и погодите свако сло |
ле најпосле сасвим не претегне.{S} Зато и морам гледати да у почетку овога буде мање а онога ви |
} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, о |
и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је |
да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети |
мо српски просветитељ и учитељ.{S} Зато и држимо његову икону по школама, и у свакој школи има |
вету место ње употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнем |
осле мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта |
душа најпримљивија у детињству.{S} Зато и остаје човеку за цео живот оно, што научи у доба дети |
е школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге |
ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно |
а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А к |
кну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварати капију.</p |
јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него на жен |
тивно, необрађено, неусавршено, па зато и неонакарађено и неизопачено него све здраво и природн |
а је загоричко воће најбоље, па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим у |
слушност према старијему, те су се зато и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет још више чи |
ише и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња |
нај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} Зато опе |
има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико трошка и направили оволику и |
{S} Више деци ништа није било непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Рад |
ма.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- |
Умете ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Поз |
шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Дру |
онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате |
..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко |
се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ће |
ма иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге ст |
Ето сад нове гимнастике довољно.{S} Ето и гимнастике за тело, и гимнастике за око, и гимнастике |
шали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Даница по |
је младост.{S} Прошло је пролеће и лето и настала јесен живота Радишина.{S} Неуморан труд и ист |
проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они ш |
овакога Радишинога рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{ |
прекрсти.{S} Онда загледају клупе, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Загориц |
кост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове столице и постеље подигнуте од земље.{S} А м |
узео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и о |
.{S} И деведесет и девет болести од сто и телесних и душевних или моралних у деце долази од ове |
вуда попођена циглом, и у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и |
упе, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} |
упа и табле кмет купио и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у |
рој кревета и имадне барем по један сто и потребан број столица високих, четвороногих, варошких |
ну у послужитељеву собу), још један сто и једну столицу за његову собу, две метле, једну секиру |
н се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на бро |
ака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороугаоне правилности.{S |
оток, које поље, која мала и које место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сат |
оћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у с |
више навикавао на нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега |
S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самог |
живот.{S} Зато их је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у вече докле би год седел |
окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и покривена црепом.{S} Не |
то лажу, клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и за |
тава индустрија за сву околину па често и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуд |
посао.{S} А како људи почну онако често и довршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помоз |
иче потпуно један на другога, тако исто и још мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку по душевни |
ге столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове столице и постеље подиг |
говорио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да и |
као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и намештено као у варошима.{S} И сав |
а буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</p> <pb n="292" /> <p>Али је најчешће д |
па се надула и препукла: онда је чисто и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљк |
како кујну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у |
намешта, како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, децу да држи ч |
но за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан пријатан утисак.{S} |
оме.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а ничега извештаченога, усиљенога и намештено |
на какав беседнички дар, сасвим просто и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, у |
на какав беседнички дар, сасвим просто и природно почео је овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви с |
идеју своју могао да изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би б |
адиша им је објашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ће |
ечаније да се прослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> < |
и умешност.{S} Ништа за себе, прекинуто и одвојено.</p> <p>На четвртом месту старао се, да се с |
ледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам |
мале, толико му је још милије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школ |
то, што су им корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често причао о до |
говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан |
/hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети |
првога друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сет |
емље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ак |
први лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Са |
овора у селу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су видели |
дован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија |
о мерила своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неоств |
цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, заједничку. |
ва правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, |
сто и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше село да |
ј ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута нова школа, како су и одрасли долаз |
по осталим предметима, па је нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се науке много д |
азе.</p> <p>Онда се Радиша полако, тихо и достојанствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет |
е децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напредак онолико, колико је допуштало |
оли.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> </div> <div type |
амо што сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употре |
помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље договори са сво |
ата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је |
добрих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч освојили су околину.{S} И тесан камен поручивао |
ка па после митрополит или архијепископ и буде најстарији над свима српским калуђерима и попови |
анствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем ста |
а и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећања, као најузвиш |
} Растко је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели |
боље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љ |
где је онај газда Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест про |
ке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблиц |
е.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже |
а својима, како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не исп |
свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погледајте |
школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А |
мози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и |
дала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: |
села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, |
оказа им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите. |
мало другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађите после џамије и феса велика слова па пазите да |
слова код змије!..{S} Затворите буквар и оставите га!..{S}Узмите таблице <pb n="92" /> и крижу |
е!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас |
ад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, само их добро чувајте!...“</p> </div> <pb n="1 |
во свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и |
вину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, само оно, |
школи</head> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните право!..{S} Грујо, дај |
буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!..{S} Пре |
их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штампана или п |
pb n="84" /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да в |
ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да да |
} Радиши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га ј |
пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже). |
види необична путника и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га в |
буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ову преп |
е као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити...{S} Да |
биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школа почн |
умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!... |
ити овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је за |
ислила, да је он „потуљени“ опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно |
лом“.{S} За непун сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} С |
у цркви, као и вредан председник, писар и економ у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије |
е облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у једном крају до школе мала дашча |
ране света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је |
да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга п |
ију, и одоше директору.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али к |
а овај најпримитивнији шумски механичар и индустријалац. „То му много треба“, одговори Радиша. |
један рис писаће хартије, један сунђер и једно сандуче креде.{S} За све ово кмет је понео општ |
ју шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуд |
"394" /> школски, и села самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да |
ега умење је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да с |
цине народи нису били задовољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе народне или <pb n="401 |
меравао да препороди своје село.{S} Јер и само читање и писање јесте средство да се до знања до |
е него и наших народних особина?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али нити можемо нити треба д |
војица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли |
лико кречњака за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са ст |
ривао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа а по највише од б |
што би пореметило Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Р |
Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — |
набавио сваком ђаку по један мали лењир и неколико малих шестара, те су цртали и градину школск |
свиње, овце јаловице, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и |
табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и < |
у и слова код табле!...{S} Нађите шешир и слова код њега!...{S} Нађите гусле и слова код гусала |
..“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле умот |
Радишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорил |
се опозива премештај Радишин у Прњавор и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућа |
n="11" /> хтела опет да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је |
диша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> <p>Код читања се продужило и вежбање |
еша с децом, да заподева и сам разговор и да им одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут п |
и.{S} Цело је вече само слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у |
ница. „</p> <p>И тако се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове Даничине и њене м |
и Радишини ђаци још нису осетили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити ј |
међу улице и школе је двориште за одмор и играње.{S} С улице и дворишта улази се на главна врат |
А шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и гимнастику?{S} За време одмора, док се учионица ветри |
а...“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и |
е, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и ра |
его и практички, као и инжињер, мајстор и познавалац многих заната.{S} И сад је тек Радиша виде |
бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни он |
види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљ |
га села, те да се види што већи простор и покаже што више великих брда, равница, река, вароши и |
оделским пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и |
је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши напред |
што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и нај |
Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали <pb |
у децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научић |
ко рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као |
ого о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не стане много и да је за десет година |
с, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... <hi |
ве; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одај |
старству, да је одавно довршена а данас и освећена нова зграда школска у Загорици са два одељењ |
ођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало упи |
вим грађевинама, какве су најбоље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу |
бити права напретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу напредак, него га у многоме коче.{S} Оне |
и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више |
за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што |
ише он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричан |
, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан наш учите |
ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва |
ојаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде одбиј |
су ученици загледивали у Радишин пропис и дивили се.{S} Само њему самоме није изгледао много ле |
себи:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених не води о то |
може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} То дете ми да прат |
ско пробудило је у Радише некакав понос и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да |
љубе погледивале, да и њима дође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна запевка |
реча и песка за зидове, дасака за патос и таван, летава за плафоне и кров, греда, дирека и цреп |
го зато, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{ |
Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке |
више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, од које је нешто био |
даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима вра |
нав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Р |
тишао у чаршију те изучио ковачки занат и дошао у своје село, те подигао ковачницу баш до саме |
мету био унео очигледност, експерименат и разумевање, усред механизма и бубања напамет по остал |
ништа.{S} Радишу запрепасти и овај инат и ова неуљудност, па помисли: кад је он овакав према ме |
што ново, што шири њихов умни хоризонат и осветљује га, што је практично и за живот потребно, о |
из пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по неко, да га не |
ит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S |
што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има највећ |
су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим п |
рода сама надокнађује овај људски нехат и неумешност.{S} Она навиком и очвршћавањем чува човека |
олинама и низинама извире, те поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, |
н, какав је и како је створио овај свет и њега самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, |
азвије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чеднос |
зучи књигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од |
прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} Па рек |
и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.< |
равље увек највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама |
адиша је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат |
ини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим младићима бележе наднице, |
агарале потковице као по даски.{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у школу, те их уписаше, па |
и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} Дан је |
струганим дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да још б |
S} Овај разлог Миладинов примише и кмет и Радиша.</p> <p>Тако се продужавао пријатан разговор з |
разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и |
т свих сто на гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на страну!..{S} Колико сте узели, а колико је |
е па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачк |
ите опет десет!..{S} Колико је то десет и десет?..{S} Испод тога начините још десет!..{S} Колик |
и децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{S} Поред овога и благодејање с |
ња, душевна, убија душу.{S} И деведесет и девет болести од сто и телесних и душевних или моралн |
оле и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и неколико година, кад су наши стари заратили с Турцима |
Земљи и на небу састављено из шездесет и неколико елемената, и да су по томе и људи, и животињ |
и новина.{S} И управо за ових тридесет и неколико година ништа ново у овим областима није ни и |
мо шездесет?..{S} Сад узмите седамдесет и поделите им то!{S} Колико добије први а колико други? |
и и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао распуст школски и Даница се сваки дан шетала п |
у Радишину школу, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда |
дзорник, који је ове године држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви |
с нису куће, грађене и угађане за живот и здравље, него избе, у које смо се крили од Турака и б |
к.“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и отворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да |
изати другога то значи, давати му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота |
мети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и отворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ |
сми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже |
код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi |
код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је |
најмарљивије прегледа сав Радишин нацрт и одобри га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала и |
стора па му је <pb n="254" /> дао нацрт и до ситница избележио и испричао како што треба да буд |
а и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже примедбе своје и приближну ц |
е и живи у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, |
је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ак |
аредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето |
рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми |
ват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи |
/p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда мо |
треба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И проповедаху: „слободу штам |
о остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно.</p> |
кад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни пр |
наест, све по дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, колико пута може да изиђе.{S} За |
е било само од ових похода за пет, шест и десетак година.{S} Међутим, Радишини су ђаци и сами к |
ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан д |
је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ов |
ашу и слова код чаше!...{S} Нађите лист и слова код листа!...{S} Нађите мачку и слова код мачке |
игните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели |
коли, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестано напредовао, |
е пре неколико часова била онака живост и онолико света, сад је све празно и пусто, да овако ос |
средини.{S} Ту се завршује наша младост и детињство, а почиње зрелост, после које долази и стар |
моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} Т |
о деца!“</p> <p>Наста неисказана радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} |
Она има разговора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је принова унела у ку |
није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и д |
жан младићски живот, а отпочиње зрелост и самосталан рад.{S} Загоричани престају да буду мимо с |
е год опазио код деце немар, расејаност и зевање, напуштао је тај посао и прелазио на други; а |
а јединице.{S} А главно је: очигледност и систематски рад с очигледним средствима.{S} А пошто р |
ели у усменоме, врате се на очигледност и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је |
а оно у глави.{S} Зато прво очигледност и очигледно стварање појмова о количинама и њиним однош |
зички развитак у деце, па онда уљудност и пристојност или владање, па тек онда умна страна или |
кавање на правилан рад или промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазно |
подне, ускоро успео, да ону правилност и лепоту у рукопису код деце поврати.{S} За овим су на |
ља да се навикавају на пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно постиже у заједничк |
м учењу у школи преоблађују практичност и промишљеност.{S} Пре свега све је учињено да се здрав |
тнути у промишљеност а инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредовати и живети до века |
Наука је од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу љ |
ило, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели... |
послушност у њима, вредноћу, честитост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га |
прекрсти се и окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отп |
одне, он је опет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су |
Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде га опкопом а за |
, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него ка |
едељом, али сте опет долазили сваки пут и научили онолико, колико ови мали, што су ишли сваки д |
изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њ |
, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат Мила |
и се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> |
од ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте |
ак, јер са њиме свака кућа троши двапут и трипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго |
ај пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче савијати |
еђивао „<title>Јавност</title>“.{S} Већ и само име овога листа казивало је, да има нешто скриве |
е учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији његовим одговорима.{S} |
ад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је |
кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио |
да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то с |
и готово увек меродавни.{S} Заго је већ и данас <pb n="281" /> после подне питала, шта да ради |
ва је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад |
арали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, д |
се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и при |
или нашао па довео.{S} Спустише се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школе не бе |
n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде |
ош прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команд |
је загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Ра |
стељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњ |
школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један табак хартиј |
о кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а |
ансионату“</head> <p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не стан |
које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојав |
азовић, Никола Радичевић, Павле Чомагић и Стојадин Ђуровић да граде циглу за школу.</p> <p>Идућ |
ају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у години.{S} С |
а га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико |
е буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамиј |
шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неко |
изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га старији ђа |
рта и слова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње!...{S} Нађите змију и слова код змије!.. |
И колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две по |
подине, да и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза пој |
свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељс |
липе с медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полако одом |
за здравље дечје, и за међусобну дружбу и познанство, и за познавање бољега реда, чистоте и жив |
дице и општине неподобне за већу дружбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро све неписмено, |
роја врата: десно у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су о |
ли имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школама ђа |
, која ће чистије да одржава своју собу и да је лепше намести.{S} И колевке су подигнуте од зем |
свршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде премишљати шта да ради, и не могаде се домислит |
до нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар корак далеко од зида калдрма |
улазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом |
е, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтит |
учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, чутуру в |
ју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне установе, онда је тешко.{ |
ојка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне и |
е најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још |
едају на просветитеља његовога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>. |
..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву и прекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети |
јпре да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: < |
, да устану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тиш |
сад свака је позивала под своју заставу и пребројавала своју војску, која јој је требала за нов |
зваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем да |
колу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова посади у |
ршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „ствара |
ише празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо градити нову |
едина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога |
шимо ову стару, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ов |
амо слушао ову простодушност Миладинову и у себи мислио: ови људи заслужују школу; с њима ће мо |
осмејком поче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, п |
вам причати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друг |
е, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казива |
клања оно, што данас уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На другом месту, ово је уман народ, л |
а о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање н |
Даничина је принова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} И живело се радосниј |
града велика и одавно је заменила мртву и она, лепо однегована, сведочи најпоузданије, како је |
тај проналазак учинио у грађевинарству и у животу људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малт |
дине школске све о поврћу, градинарству и воћарству; а због предавања онима одраслима и о остал |
ко пажње обратили сточарству, воћарству и уопште земљоделским пословима, јер су они и за вас и |
е видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држава и друштво напредује само он |
учитељ постати оно што јесте у друштву и испунити посланство, које му је додељено.{S} А онда ћ |
практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини што хоће, онда би т |
друштвена животиња, која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни |
С таквом се особином не живи у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише и страх...</p> |
те поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и од су |
ла је у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам п |
азом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање |
мти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само |
истина може изучити <pb n="9" /> књигу и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и |
код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{ |
Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има н |
како се то у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Ц |
ји ђак над псалтирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поче једнога по једнога да изазива, да „ |
аки разред по један, узеше у руке књигу и почеше све редом да „слишавају.“ Они су најстарији „с |
да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали школу... „Ово је друга |
а говоре, како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нов |
се поносио што му је дете изучило књигу и дошло као једино писмено у селу, да помогне селу и км |
запамтите, ви можете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их л |
У толико су радије прочитали целу књигу и чинили разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како |
ва?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањ |
а воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напре |
мо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако |
Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу шк |
ости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“...</p> </div> </div> <pb n="113" /> <div type |
тотина калуђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ова поб |
како проводе време само молећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се искраде |
срце и добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, особито у задругама.{S} Зато их је и по |
навикава на попуштање, споразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} За |
научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвал |
моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином после бити |
имати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће се после ић |
кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, |
осле кратка разговора послужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n="65" /> |
рају преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без |
е су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше дов |
му не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</p> </div> </div> <div type="group" x |
може учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и општој невољи о каквоме раду на новој школи дабогме д |
ских, да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Ка |
ћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> су уп |
ња, него и матере с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве сате, радећи какав ру |
не, те упутио омладину промишљеном раду и дао основу за многе занате, који данас ево и напредуј |
и и Радиши на преданом и правилном раду и пожелео им само добро здравље, да свој посао продуже; |
је пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако је д |
ши, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој теко |
сетили у чему год <pb n="355" /> у раду и животу своме.{S} После друге принове дошла је и трећа |
ог и душевног него и усавршавања у раду и спремања за савршенији живот.{S} А друго не може ни б |
дмарати се, поправе чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село до |
ојима су пређашњи кметови делили правду и непокорне навраћали у покорност.{S} А сада, захваљују |
ије.</p> <p>Пето, да се и законом уведу и градине школске и радионице, и да се за њих одређује |
ру после свакога јела; да собе где једу и спавају и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо в |
за даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школ |
и, па четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и д |
воћњак, те су засађене правилно, у реду и на подједнаком растојању, да се и томе чуде и старији |
; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, д |
главно је тежиште пало на пољопривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику |
е више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је |
и.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ов |
S} А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код риб |
ле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек |
ишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, |
до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} |
це градили, доносили су циглу, ћерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То са |
им је онда причао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово сваког |
а шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, одакле она после по д |
шта за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније ж |
} И нема занимања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S |
ез њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема занимања, које је ближе народ |
А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жен |
о капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!..“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
епа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином се |
з воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре |
ајбрже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које |
о и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа |
иша и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где |
разним другим играма.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко ка |
зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари....{S} Само је Радиши најтеже било, да споји |
и колица и Радиша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој |
ће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по градини школској колико које хоће и може, те |
они буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="106" /> један другоме добро они чине једа |
ки су после покушали, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, |
што већу масу народа, да оне све подижу и све спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити пр |
ње онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно |
е, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div> <div type="c |
ружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Све |
ухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе |
ега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с |
, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{S} И певање је волео, али |
и ученицима својим, да шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, |
не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију т |
вакога јела; да собе где једу и спавају и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо време, да н |
јим кућама.{S} Чобани се још заигравају и чисто им жао, што морају да прекину игру, те грабе јо |
у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао дн |
ко што боље да поправљају и усавршавају и што више да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се у |
се људи више воле, слажу, споразумевају и раде заједнички и на својим приватним и општим ствари |
а; свуда људи славе славу; свуда певају и причају о Краљевићу Марку и поносе се Милошем Обилиће |
њихове уздигнуте, те да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови т |
кад је највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе |
да букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, како да поран |
тену историју“, четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, шт |
нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и невини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
рији, они ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље св |
Радиша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и |
овим им је дао, да га добро разгледају и да сами огледају како ради, па им је онда <pb n="312" |
ову кућу после почеле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особ |
а се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Околна села не само да граде клупе него и з |
грају; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} |
ов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша |
памтите, да се око тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле ј |
здано, сад нису имали потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно |
о томе знају само они који нас дочекају и испрате.{S} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се зав |
саних бакарних судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут Даничина мајка завири у |
но другом помаже и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</ |
о, да се као и лањске године, набављају и књиге и све потребе ђачке о општинском трошку, па да |
него су заједнички почели да набављају и поједине пољопривредне машине, и у планини су подигли |
b n="142" /> мала деца лако заборављају и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да и |
договарају како што боље да поправљају и усавршавају и што више да разгранавају свој рад.{S} Ј |
хигијенске прилике још више поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу њихову и деце њихов |
} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не |
све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте об |
диша је писао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n=" |
ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И п |
па ће после отплаћивати; а нешто имају и општинскога, те не морају ништа тражити од народа.</p |
го да се они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито |
е требало решавати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школ |
записано у књиге па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама има записано и како се стока |
ко се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и раз |
двише мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и н |
свет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од како је човека на земљи, све је то |
о за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које хране стока има највише млека, од које се гој |
деца умеју усмено, напамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и о |
тешити томе: да се ове сметње отклањају и да се просвећивање народно овако преко школе врши што |
.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људи поседали с Радишом.{S} Ручак |
ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и својим рукама, него машинама.{ |
да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире двориште.{S} Каза им и одакле з |
ред ограде и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало |
ли вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога на средини |
или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, да плану у пламен те да сви пог |
едена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију варенике.{S} Пред ручак д |
их после кажњавају, што лажу, клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не са |
...{S} Најпосле се договоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта |
ду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су |
осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да |
све теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има |
што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других |
луђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ова побожност њи |
S} Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, помози!...“).</p> < |
Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек |
ни.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако |
иша прочитао претпис о своме премештају и видео уверење, којим је постављен за Прњавор, смркло |
без њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само мање.{S} И човек је постао од дивљих људи |
задруга, и оне им све напредују, јачају и разгранавају своје послове; а не чекају све од државе |
оре ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога |
су у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, у хладу.{S} Главна је совра постављена |
руке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру |
зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне и општинске, и <pb n="47" |
те овако добру децу, да ме лепо слушају и да добро примају науку!“ И овде му исприча ону Христо |
остају слепа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и |
школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S |
а она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, особито с медом |
о!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако, један крстић |
е, који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас так |
борављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здрав |
ад и онај онога удари, онда се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се |
та.{S} Зато су загледивали сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе. |
метима, па је нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се науке много допале као нове и |
Оне сеју фразе, развијају фразеологију и дају шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју |
је потребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове по |
, лишће од разног дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, |
жабу и слова код ње!...{S} Нађите змију и слова код змије!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S |
после на страни прочитао прву Економију и Социологију, он је видео, да је Светозар донео у Срби |
ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију и најлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да гр |
ко сељаци, особито мушкарци, много пију и расипају.{S} Један је из пиштоља убио најбољег певца; |
амо цена за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па |
S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао пре |
ваљало помучити, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И за неколико минута били су при врху и Ра |
ино окућиште па га је снимио на хартију и почео да смишља план: како да се постави или окрене н |
{S} Деветица?..{S} Сад завите у хартију и оставите!...{S} Да се одморите!..</p> <p>За време одм |
ео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе него прошли пут.{S} Једанпут до |
рстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капетаном и уч |
о два гроба за годину, отишао у чаршију и потражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а ов |
два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатл |
природне силе, којима је заменио своју и животињску снагу; а не издире својом снагом и не ради |
и га!</p> <p>Даница послуша мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али оче |
од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p> </div> <pb n="397" /> <div type="chapt |
ош више чинило, да загоричани напредују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танк |
па зато опет људи њиме и књиге повезују и употребљавају разне кутије од те хартије.{S} Сем тога |
ље, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њиву поору, свачију њиву засеју, свачију њиву |
па помисли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умел |
амештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не меће полошке |
намести за конак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша св |
о брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и много се не сварује, те се не усваја, него изнурава и |
ам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} |
д пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p |
на ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и |
поправку код себе сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, |
старих и да се не побринемо за колевку и кућу својих синова и ћерију, и својих унука и праунук |
ирило и заспало, он га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га п |
о стање, где је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А |
перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било в |
, Радиша позове ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и |
ричких и сунце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов ц |
ша за време одмора сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опруж |
десет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачунају.{S} Зато и |
жице за децу и омладину на нашем језику и сви дечји листови за све минуле године, укоричене у ш |
оји пролазе радовали су се, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А спремљена |
вукли толико трошка и направили оволику и овако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово |
се пожалио једноме доброме привреднику и питао га за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад с |
сламни простирач пред вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} |
дана пре Петрова дне ишао је свештенику и умолио га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров |
разне фигуре у кругу, у четвороугаонику и у троуглу.</p> <p>Из школске су градине многи ђаци ов |
ше душом, а према капетану и клеветнику и добротвору нису осећали много захвале...</p> </div> < |
час поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископ |
овори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а |
нели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, |
па оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, мама!</p> |
еда у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао |
онда у тренутку свако нађе своју мајку и настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика |
друга у животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћницу у великом послу просветнич |
е снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се т |
ињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учи |
у и слова код игле!...{S} Нађите евењку и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова |
вуда певају и причају о Краљевићу Марку и поносе се Милошем Обилићем; свуда знају за Светога Са |
ко даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Р |
други за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегл |
у: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну сит |
аучио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да |
Он даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Д |
су они овако разгледали зграду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S |
дин ревизор још видео и градину школску и уређење њено, кад је походио и собе где је почетак ра |
.{S} За тим су ишли и у градину школску и највише су се чудили оној правилности и реду у њој, а |
снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва |
...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и сувише испољио своје добро и меко срце и деца су већ |
ла, како су и одрасли долазили на науку и какву су улогу они имали у грађењу нове школе: њему с |
у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали школу... „Ово је друга моја вој |
вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у |
доста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету |
љко је наређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој |
ичају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али |
..“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано д |
и радости болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људима у њега се развија с |
Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле |
свали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ј |
ју, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, нег |
рво је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у поче |
Онда узе од мацака даску метар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко о |
т и слова код листа!...{S} Нађите мачку и слова код мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова код љуљ |
ученику посебице да воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а |
је постављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости до |
авили по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> <pb n=" |
и слова код мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова код љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова код ње! |
и слова код љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S |
вом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p> <p> |
на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а |
брисање!...{S} Добро.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите |
ро и слова код пера!...{S} Нађите таблу и слова код табле!...{S} Нађите шешир и слова код њега! |
сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те се пре |
{S} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да |
сваки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Сав |
во <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} |
<hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пи |
е да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напи |
нож и слова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игле!...{S} Нађите евењку и слова код евењк |
ађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у |
стати.{S} За камен, песак, креч, циглу и греде и диреке није ништа рачунао, јер ће то село дон |
његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изненадило него одмах одго |
креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то се мора |
а које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија |
и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, храна на храну и да се са |
по разгледали и запамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се врат |
је Даници тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет |
е свачега што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онако, како бих желео да га и |
једино писмено у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово <hi>наше</hi> дет |
и знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} |
а, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долазили сте сам |
еговом „Милунов Мост“, који у овом селу и данас постоји, на славу творца свога и села одакле је |
рава дуго била предмет разговора у селу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дају толик |
само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви приста |
маће производе загоричке, остане у селу и да се употреби на друге привредне циљеве.{S} И на саб |
.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива, дос |
{S} Једна је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у |
треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} |
оже ли да долази у <pb n="105" /> школу и да учи онај, који би се разболео? продужује Радиша и |
укла грађа, и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га |
ш једно парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што |
.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, кол |
приликом, прво што сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имал |
ам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду о |
мајка отишла.{S} Зора је свршила школу и добила за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом. |
је надгледао како Милета оправља школу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, |
ако шта ради Милета, како оправља школу и како Радаша учи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала |
Радиша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет буквар |
ше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање посла него |
<p>Пошто смо од суднице направили школу и набавили клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то пок |
господин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S |
овали, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања |
о јексере код торбе па улазила у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су |
онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегл |
угују међу собом; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им рад |
собито млађи, иду један другоме у школу и гледају како и други раде, па да се после о томе <hi> |
оре на школи, па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, почела су |
колико вреди.{S} Онда се врате у школу и договоре овако: да село да Томи од општинске утрине г |
е били те среће, да први дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на с |
што сте се одлучили да долазите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништ |
ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{S} Не тр |
раве овако.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку |
могао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша |
ли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, |
ли пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и |
ете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све што вам к |
к.{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове, докле не би осетио да је доста, |
p>Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још десетак д |
на другом месту људи силом дају у школу и малу децу, оволико младића добровољаца у школи дошло |
данас село решило, да гради нову школу и изабрало место за њу, па вам министар онда неће затво |
ичају људи, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Ох |
е и <pb n="279" /> како да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не |
е.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Околна села не само да |
А Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{S} И Милена се удала за једног |
ога Радиша се пријави у Учитељску Школу и буде примљен међу првима.{S} Ова је школа преобразила |
оји буду пролазили кроз загоричку школу и гледали како се у овој градини за углед ради, разумећ |
и дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече други...</p> |
м рече, да су они свршили основну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако |
кад и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових година као они.{S} Зато не само да није жал |
Мајстори су истина направили лепу школу и калдрму свуд око ње за један метар ширине по погодби. |
аршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капет |
гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли |
вно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина ово није лако.{S} Безб |
биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима његовим у владању и животу.{S} И, захваљују |
а се калеми, па је онда приступио послу и на разном дрвећу <pb n="244" /> преслишавао ученике, |
славите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље |
итање корисних књига, особито о здрављу и пољопривреди.{S} Истина, онда не беше много згодних к |
дован рече: „Збогом, сине!{S} У здрављу и са срећом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби |
им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, него ће им све дати он. |
.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само да још боље ви |
итаве три гомиле, рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ј |
{S} И деца су скромно прилазила учитељу и казивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљив |
је Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, како је пропало царство српско на Косову...</ |
, сјајном сену твоме, поштовани учитељу и пријатељу, највреднијем раднику на књизи српској, кој |
како тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара наклоности к раду.{S} Интересовало га ј |
га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита и за име па |
а не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у на |
копају, отребе од камења, поправе земљу и отпочну засађивање најлепшим младицама, како су коју |
охватају са по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, |
подједнако, по правди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите |
казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње п |
а сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо |
је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{ |
иш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</ |
се многе животиње завуку дубоко у земљу и ту преспавају целу зиму; да многе угину; па се у прол |
нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче извојеване слободе!..</p> <p>Сад се капетан |
те нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши з |
стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом |
орављена ни шведска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S |
морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и све ново што им |
погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Радиша |
воме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака свој |
г дана.{S} На послетку посумњаше, да му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје да |
Томе његову градину испод куће, која му и онако стоји више празна него засађена; а кућу његову |
се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је |
р је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигама још једанпут о |
а и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико од |
ишу што је год могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо кога познатога, и тако они |
ело поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до К |
к је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле разви |
исање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље главни предмети и као стожер свој настави.{S} Св |
а млечњаја у гори.{S} Представили су му и „инжињера“, који уме да прави најбоље планове, и тако |
и и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, к |
н сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишином шареницом.{S} |
али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Рад |
га не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот в |
а на окружном друму.{S} Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учин |
како му је живот много угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите |
туда што сам читао све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио |
о турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили н |
рани и што им се допадне да одатле узму и преносе у своје градине; а ова порта није за то доста |
о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске најпре је из |
х упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио. |
е је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрављу уч |
и у нашој градини, градили сте калдрму и овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне рад |
н ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким поразговарала ма |
<pb n="229" /> на њој подигнемо циглану и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па |
около.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их св |
окле да заграде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се по |
с неким малим стидом само изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је |
жалим, што нисам отишао на другу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан д |
а кажем, да се окренете на десну страну и на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне ру |
од врелине.{S} Него да граде пространу и угодну једнокатницу; и одмах стадоше правити план: ка |
нци.{S} Имали су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, школске потребе па и воћ |
га направљен још један нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружна сушница |
тером да се споји с њом, храна на храну и да се састави са старом, знање на знање и да се уједи |
асе децу те невоље, да им поправи храну и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи |
ијатељи дахнуше душом, а према капетану и клеветнику и добротвору нису осећали много захвале... |
етних људи научио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, па окрену опет на ти |
он сврати њој, да се представи капетану и упита за своје „место опредељења.“ Капетан га прими л |
динаца: на храну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да ж |
х сви стадоше толико салетати да остану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не о |
е, да неки не изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да |
<p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том о |
вршетку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћу |
{S} За овим је један издекламовао дивну и онда нову декламацију „<title>Дижите школе, деца вас |
ного брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Са |
трње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан К |
миг Радишин ђаци запеваше величанствену и дирљиву народну молитву.</p> <quote> <l>„<hi>Боже</hi |
их изручује; како се суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише градиле ћера |
.{S} Миладин се од чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господине, залудна света!“ Миљк |
моћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} О |
и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или не, долази објава другога рата, и |
зи време, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висин |
умети да начини план за сваку грађевину и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до к |
ко половине.{S} Онда узе једну половину и обележи на њој, како треба да се скроји и куда треба |
, а он четврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту околину и тако даље.{S} А Даница је с |
ав простор.{S} Онда Радиша нађе средину и ту поби један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу |
ремишљати, шта му треба за идућу годину и шта ће за време распуста школскога да ради.{S} И, међ |
товим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се |
како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Ха |
љиште и измере сваку неприступну дужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направ |
е тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем т |
школску сматрао као расадник за околину и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а кам |
низинама извире, те поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако он |
и бележник и за час нацрта целу околину и побележи, како се зове које брдо, који поток, које по |
лепу градину и здраво шумовиту околину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше. |
ћу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке |
Даничина мајка завири у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, |
ице, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и су |
м поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве |
нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да |
мајка ту, која је вршила дужност женину и материну, те Даница више није дангубила у школи.</p> |
а, изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати предрасуде.{S} Зато му ша |
<p>„Народ“ је победио.{S} Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{ |
е на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима, неписменим и непро |
и само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ |
апредак твој, твој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе |
ање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније!“ И са |
шли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на |
е госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена д |
ру: здраву, ситу, одевену, чисту, мирну и уљуђену децу; кмету зато, што нема парница и кривица, |
е где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не |
те их остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви влада |
даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима, кад други реша |
ма да исплатимо, што смо изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и |
ска.{S} Онда је помакну по ономе платну и одсече други, па трећи, па четврти, све до краја.{S} |
опет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш једа |
ве, јарчеве, свиње, овце јаловице, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, ж |
сећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно п |
лека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њи |
цигала и креча испече па онда да почну и цреп...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
ете, да све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године деца преведу у старији разред.{ |
учитељи нису стални, те да што отпочну и изведу до краја, него их сваки политички ветар може о |
цима својим, да шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, одакле |
ш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учи |
де и на природан начин, посматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближег |
у а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S} Зат |
без ђубрета и томе толиком прекопавању и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је с |
уго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога што је право.</p> <p>„Да не сметнем |
аши ме и то, што је у своме напредовању и личном и друштвеном много изостао од осталих народа, |
и и проповедали умереност у напредовању и поступност у давању слобода народу, и млађих (последн |
тке, скакању, прескакању, трчању, рвању и тако даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у |
шину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се ник |
оме послу и ученицима његовим у владању и животу.{S} И, захваљујући неизмерној безазлености и п |
ња не само при купању, повијању, држању и храњењу него и при проходању, кретању и самој игри.{S |
ледао на оно, што је главно у развијању и учењу омладине и како је он то постизао.</p> <p>На пр |
них игара и надметали у трчању, скакању и бацању камена, као и прошле године.</p> <p>Успех је у |
овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас претекли <pb n="217" /> и зар |
оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n="183" /> лакших ствари |
и храњењу него и при проходању, кретању и самој игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љубав <pb |
најразличнијем <pb n="194" /> покретању и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретањ |
год сав посао своди на међусобну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То није права политичка |
ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухватала и го |
његов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања ово само додирују, узгред, споре |
ици и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и нахођењу, даш једнога <hi>Радишу</hi>, </p> <p>Посвећ |
био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали |
писмену страну Радиша је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно |
анојка је збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло до |
S} Тако је стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и дру |
и граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практичну геометрију.{S} Ови су његови ђаци умели |
астрмом, за тим кокошку печену на ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У по |
азива страх и место љубави ствара мржњу и према људима и према стварима, а одавде излазе толике |
Радишине, четврти некаку енглеску свињу и тако даље{S} Тако загоричка штедионица поста ускоро н |
о.{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад слађе није доручкова |
у памети својој замишљао њену сиротињу и муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и |
о иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је са |
угледа једнога јунака где јури на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шт |
амо три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!.. |
ете и кад кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постарији ч |
та је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!..“</p |
ом утицају на живот човечански, о црепу и његовој вредности, о кречу и његовом утицају не само |
н преструже; а затим они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} |
х <pb n="357" /> чешће изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су |
ћете одмах по говору познати туђу веру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински |
и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, |
ајстора, докле и они не сазнају за меру и не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: |
енски.{S} Попа им благослови ову намеру и стави им се на расположење, да им напише молбу минист |
и уопште а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформаторке понел |
} То је необично ружна црта у карактеру и човека и народа.{S} С таквом се особином не живи у др |
излазе толике и толике мане у карактеру и преступи према другоме па и себи самоме.{S} И тешко о |
ица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне |
оје друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није решио... |
а Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није |
оспођином престављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатле као и |
за његову собу, две метле, једну секиру и једно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у Загорици ник |
равњују земљу, где ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла |
ироди и у пријатном, срдачном разговору и замореној Зори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне би |
S} После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један манастир, међу најлепшима у Св. |
се захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече биров |
и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстит |
опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео дан разговарајући се о ономе што су у шко |
важности и величини утицаја на културу и живот људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ |
за шта су.{S} Гледали <pb n="176" /> су и сламни простирач пред вратима у ходнику и питали се, |
установе пошта и телеграф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породице и општине неподобне за |
убре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у осталих |
и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио коња |
ује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зи |
нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да |
овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} Зовнуш |
ецу у школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цр |
еци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и |
го.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на по |
илним остацима до плота.{S} Доносила су и разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и беле |
д се све стишало и припремило, дошла су и деца у школу, после равно девет месеца.{S} Време тама |
а и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је у |
природи, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила |
у сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском попођене, и пећи нам |
писању појединих слова).</p> <p>Кад су и ово свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и |
пућује их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу ос |
азне друге државне и приватне зграде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света |
а виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав ра |
n="85" /> од ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва |
се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове Даничине и њене матере и сестре Зоре, и |
и зграде покривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињ |
околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средство за буђењ |
тара госпођа“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа оби |
горичана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде н |
упио и чекић за разбијање камена, те су и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мај |
љи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас тежимо <pb n |
о мало; онда како се она меси; какви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручуј |
су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по које печено |
а да изврше један део посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много ве |
на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој калдрми.{ |
е редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И ви |
ра“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије |
баш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} Најгори с |
никако нису веровали.{S} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од кр |
скупљали као на чудо.{S} Загледивали су и сви пролазници из других села и чудили се, шта је ово |
а му поређају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, па и |
чинила згодна по садржини.{S} Читали су и лепше популарне историске списе.</p> <p>После читања |
направили потребне справе.{S} Цртали су и планове за куће и зграде, и како кров на њима да се с |
ослове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И коко |
аље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb n="188" /> после нашли и у |
о све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и д |
апамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли |
или прашине или блата.{S} Направили су и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учинил |
дакле 28 и једна трећина.{S} Радили су и оваке задатке: сто да поделимо за тројицу тако, да пр |
и у градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања, и |
ви!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и сви загоричани.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
запамтили.{S} Калемгранчице доносили су и Радиша и ђаци од сваке добре воћке.</p> </div> <div t |
с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали напамет само оне краће комаде у „Читанчици“, |
} А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из |
нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с ти |
Дошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и сви чекају |
оре у Загорици.{S} После подне дошли су и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта |
и трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној школи и после у животу били најодлучнији |
и, да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да набављају боље врсте и да их боље глед |
амо да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак излагана опасности, зими да западну негде у |
љу и наде секире и друге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа поручивали код с |
аучили у школи како се то ради, него су и израдили све ово и задивили и село и оне, који су про |
гала, црепа и креча своме селу, него су и продавали околним селима и носили у вароши.{S} А „мај |
и како је подигнута нова школа, како су и одрасли долазили на науку и какву су улогу они имали |
о и одгајимо пород свој, онако, како су и нас родили и одгајили родитељи наши.{S} Теби је данас |
ко како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им попр |
а себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве најпре дошле на пијацу чаршиску. |
>1.{S} Одлазак и упис</head> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитељ |
вео из неприлике и одговорио, толико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвал |
S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све сел |
имењују науку у животу људском, зато су и корисније.{S} Моји ученици могу знати све науке и сву |
га, усиљенога и намештенога.{S} Зато су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пуна |
на, мора се почети од места.{S} Зато су и била она два излета, не само да Радиша види своје сел |
владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне чистоте |
багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цвета |
исавао и на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више од две |
малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску цигл |
дине био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин |
је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили и говорили: „Ми |
е пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Ради |
набавио, прочитао и применио.{S} Ту су и разноврсни радови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих |
на читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на |
однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надметала се које ће в |
вљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих сејао жир и |
d="SRP19102_C5.4"> <head>4. У Земљопису и Историји</head> <p>Без познавања своје земље не може |
оставио за до године.{S} И у Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да узима и више нег |
чешће и он писао на табли по краснопису и позивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много |
лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад |
иде у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било |
ани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да остане |
о њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова, в |
у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које су донеле своје дете да им га попа крс |
е посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситн |
правља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" /> и много брже, т |
трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по колико да |
калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и |
ту, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, |
{S} Јер многи поред себе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не мож |
з гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом...{S} За тим је Радиша отворио све прозор |
о имате да учите и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} А |
S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не |
ештеник може много да учини за просвету и напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као |
а је још узгред свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође судници и поправи оно на |
ну домаћицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ри |
ћи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у |
!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био |
о је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој укратко и о страдању његовом и Ускрсу |
едно...{S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Прв |
80" /> кржља, и, место радости у животу и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема |
ито у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак онакав и свр |
{S} Радиша је истина уредношћу у животу и умереношћу у свему очувао своје здравље и снагу своју |
S} Природа само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји |
: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу |
еца ће злоупотребити ту сувишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било |
и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио старој школи кроз чит |
ма.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице се |
ом и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају |
тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, како то све може тачно да се размери |
особито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Сам |
достигне своје савршенство и у узрасту и у покретљивости и умешности.{S} Оно мало знања, с кој |
у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цве |
и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се в |
и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају д |
.{S} Наједанпут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а |
Радиша је тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томин |
ао и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О |
, има и своју цркву, своју школу, пошту и телеграф па и своје новине, које доносе само новости |
i> и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (пољопривред |
, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра |
другога учим, морам се трудити како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и с |
ебе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да убије и с |
} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била ман |
гледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с најмили |
то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>изм |
Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте у |
е рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један корак, који је нај |
а живимо заједно, да делимо сваку срећу и несрећу у животу, <pb n="241" /> да будемо једно и да |
ало хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, кој |
ој кући у просвећенога света. „Начинићу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, бар |
нићу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> < |
шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колик |
мишљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих цело |
ш више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах |
а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стој |
ећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и |
после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак у |
чицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и к |
{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка |
аде друге послове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n="50" |
га сложеноме.{S} Напоље с неприродношћу и онакарађеношћу, напоље с бубањем речи напамет или мех |
му кмет Миљко са свом својом искреношћу и простодушношћу рече овако:</p> <p>— Господине, како ћ |
реса, и стварају нераднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, н |
се не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу често сметамо.{S} Колико је лудо, на при |
рет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака вла |
} И за неколико минута били су при врху и Радиша опет уплете последњи ред с преплетањем а крај |
век морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселош |
едну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И |
кој радионици.{S} Ниједне књиге за децу и популарне за народ и одраслију децу Радиша није пропу |
/hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омладину на нашем језику и сви дечји листови за све м |
ге послове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад |
{S} Мајке много чистије држе своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању њихову; и ни за |
} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народи |
вечере прострше по асури једну поњавицу и метнуше један подглавник напуњен сламом, па ту легоше |
е имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, п |
рицу, па су после огледали и за тројицу и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су градили све п |
те да пишете слова.{S} Извадите таблицу и писаљку!..{S} Избришите лепо ону страну где нема лини |
, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда извади једа |
по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, који немају то |
ли школу и набавили клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то покорно молимо господина министра, |
о и слова код ока!...{S} Нађите столицу и слова код столице!...{S} Нађите нож и слова код ножа! |
енску Школу, те је свршила за учитељицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и |
ери газдарица простре скромну постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети |
м преградама и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш... |
.{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи |
с, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и у |
аку песму, сваку причу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим је једанпут чује, и направи што год |
оме видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлеб |
им изврши ову преправку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо д |
А ујутру, у зору, отац припече печеницу и огласи <pb n="28" /> је из пиштоља.{S} Запуцају пушке |
овек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидисава на своје другове, |
кошница и меда, добро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађај |
непознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачку дружину....{S} Зато им је рекао:</p> <p>„Хв |
ео је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утр |
о више ученика не може стати у учионицу и како радови на подизању нове зграде живо напредују, т |
> школу, сваки кутић њен, сваку ситницу и све је задивљавало простодушне загоричане, и мушко и |
су радознало загледивали сваку ситницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им ј |
ако су побожно разматрали сваку ситницу и пажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учит |
својим ђацима и посматрао сваку ситницу и на ученицима својим и у околини, у селу, на кућама и |
ли за двојицу, па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече или промен |
из вароши, који познаје и село Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на расположење, да |
/p> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштењ |
стави на расположење, да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређе |
} Сто!..“ Овако су делили и за петорицу и десеторицу, па су после огледали и за тројицу и четво |
тако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, М |
брижљиво почела скупљати сваку коштицу и доносити је учитељу.{S} Тако је градина школска сада |
а Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{ |
о као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђ |
а више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад |
рили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми ј |
шао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Д |
му исприча ону Христову причу о сејачу и семену, коју је деда Радивоје саслушао нетремице, као |
и, о црепу и његовој вредности, о кречу и његовом утицају не само на зидарску технику него и на |
у људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно причао, а онима малима о томе |
ила и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби његовој.{S} Деца су једва чекала да |
} И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би дос |
лостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, е |
има просипати видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу своме. |
не!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S |
е и слова код гусала!...{S} Нађите чашу и слова код чаше!...{S} Нађите лист и слова код листа!. |
а хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни варива, |
постеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, на доксату |
ова, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али до |
дар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете и сами замислити.</p> <p>Тако се ов |
ораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ и |
“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштап |
{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му |
{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво от |
ада људи, који су могли да појме Радишу и да одобре његове намере.{S} Зато му не само одобре да |
одредио „старијег ђака,“ који ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не |
постави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојан |
а у једној шетњи Даница заустави Радишу и с неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, ш |
се ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ поч |
олу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаше најпре пред кућом на троножн |
јбољи „краснописац“.{S} И сви су Радишу и овде држали за најбољега ђака; само он сам себе није |
ало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога говора или приче и у почетку сваке |
онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, им |
то ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у поче |
тно, машине плету чарапе, машине и пишу и печатају књиге, машине раде све што су некад људи рук |
ачију њиву окопају пожњу, па жито овршу и предаду му готово; и тако се све свршава увек брзо и |
е знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гласно и отворено пред Радишом ре |
јо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, прос |
да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћ |
и духовне радње у детета, изазива страх и место љубави ствара мржњу и према људима и према ства |
!“ викну учитељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и само се чује по нека мува, која прелети пре |
с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толико, колико она трудба да се до њега дође |
ко тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S} Исто |
пишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им |
иша их обилази, прегледа им, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша |
да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Онда им |
као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиш |
мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} |
ко тога и на стварању нових људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, |
око совралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те |
га, што су га тако издвојили од других и назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после н |
ли у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, |
пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситницу на школи.{S} Прв |
двукао опет само тридесет најодраслијих и најразвијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другим |
ридесет најодраслијих и најразвијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају |
Загорица је у једноме од најврлетнијих и најзабаченијих крајева наше Отаџбине.{S} У њему дотле |
о и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситницу на школ |
и унуци твоји поносе делом руку твојих и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, најбољега с |
је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су зван |
педагошких, пољопривредних, хигијенских и лекарских списа и новина.{S} И управо за ових тридесе |
S} Облаци прелазе преко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он |
ло помаљати иза високих брда загоричких и сунце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једн |
на и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука на |
ма много непросвећених, пакосних и злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њих морам |
деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске историје.{S} Зато је из ста |
а јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко с |
стидели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладинов примише и |
а, алата, машина и књига пољопривредних и иначе поучних.{S} И коме је год што у селу требало, о |
посматрање и познавање обичаја народних и само је саветовала, да се не чини оно, што је очевидн |
као што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, к |
винама, место данашњих кутија гвоздених и челичних „пера“, висили су снопићи истинских гушчијих |
S} Из њих је излегло пуно људи писмених и отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а и |
, него тиме, да више њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега |
еразумних и непросвећених него разумних и просвећених.{S} И ето откуд опасности од тога преброј |
а, а у општини и народу више неразумних и непросвећених него разумних и просвећених.{S} И ето о |
десет и девет болести од сто и телесних и душевних или моралних у деце долази од ове хладноће с |
Само има много непросвећених, пакосних и злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њи |
изворима обичним и утицају шума на њих и онда наставио разговор о томе, како стоје извори у За |
ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву |
граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују у свему, како паметно д |
А она треба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} Мор |
а подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју ц |
како се што калеми, него и да преко њих и градине школске унесе у Загорицу све, што је најбоље |
ка.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како |
а је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не само болни траже |
ко, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће ви |
тку, онда је приступио плетењу најмањих и најпростијих облика.{S} О, како је младе загоричане и |
илази на право гробље толиких пређашњих и <pb n="43" /> биљака и животиња, којих данас нема, а |
зар да напустимо гробове својих старих и да се не побринемо за колевку и кућу својих синова и |
и, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се |
му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у болесном т |
бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа бри |
{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да се учитељима |
у, четврто за Београд, пето за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једно запита: „Где је море?“ Р |
(јер капетан беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину |
бро).{S} Ево, овако.{S} Саставите палац и ова два прста до њега, овако!...{S} Ставите их сад на |
, <pb n="221" /> да виде колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у школу |
је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово |
у калдрму свуд око школе, све под конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одм |
и, па трећи, па четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Ч |
ма као у чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141 |
елико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе капији с једне стране и од капије |
довршење мање требати, то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да побијају кочиће д |
ученика добро дође.{S} Одмах узе конац и учини све што је требало, те да мале калдрмџије отпоч |
е.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала. |
мора сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашо |
је на једној лепој ледини опружио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онд |
о између оба крила школина; а за свињац и живинарник најдаље место до нужника испод школе.{S} Н |
>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово |
лак, облачно, орао, сврдао, пепео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју |
hi>син</hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S |
овом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није |
иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку |
е отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда |
дини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како стоји, зашто зал |
да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последње дужности ослободи.{S} Миљко и Мила |
Полако приђе колевци и подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је она |
а је принова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} И живело се радосније и сре |
нову пољопривредну машину, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће д |
три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примил |
о им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша је обра |
S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу, која ће вековима просипати ви |
гано гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само |
ледајући где има добра кречњака за креч и белутка или гранита за зидање или прагове, него је та |
а буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не |
ца су једва чекала да им се испече креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био го |
а и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S |
велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад има |
тку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови наших старих, то су гробови |
учио си толике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда дода |
осподина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те |
н да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чунко |
кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинове ствари и одвести господина.“ „М |
ивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруг |
зати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си |
е за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно |
м затвореним преградама и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек |
остати најчеститији човек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидиса |
а буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милет |
за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не само више да науч |
овека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена ч |
ате писмена човека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да молите? |
нији, кад им се овакав темељ полаже још и у овим малим школама и у основној школи!...</p> </div |
од свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може |
о није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити |
ећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је истина уредношћ |
ткуда се добива свила.{S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} |
и су отишли у војску, сви су остали још и ове године долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би к |
радити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења по |
јава, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње јутарње часове сад |
р више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, госпо |
и повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали потребну количину |
сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова обична па |
оворише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно измерио |
; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч |
!..{S} Колико је остало?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по тр |
{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чита развучено, да се свака реч познаје).{S} Пазите ј |
шајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије су |
.{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — |
овамо напред!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док двојица највећих нису дошли најпосле). |
о има сад?..{S} Направите још десет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се |
е у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији).</p> <p>За време о |
вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком |
акоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем картону).{S} Нађите прву десет |
сту и свима свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И поново се ређају сви |
аједно!..{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и |
че, он после горе поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке |
та, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате |
имала I, кад је овај IV разред свршио (и прешао у продужну школу), Радиша је примио II разред, |
„Да се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље и дохватају са по три прста обе р |
начи....“ „Речи се деле на „именителна“,и „прилагателна“, „бројителна“, „местоименија“.... „Јед |
во (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?. |
> код столице, <hi>н</hi> код ножа, <hi>и</hi> код игле, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код |
с</hi> — столица, <hi>н</hi> — нож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете св |
i>с</hi>— столица, <hi>н</hi>— нож, <hi>и</hi> — игла, <hi>е</hi>—евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{ |
то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> — игла.{S} Кажите сви <hi>и</hi>!..{S} Пазите са |
ако се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> — игла.{S} Кажите сви <hi>и</hi>!..{ |
— игла.{S} Кажите сами!.{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>? |
/hi>?..{S} Пишите њега!..{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Пишите га!..{S} Где је <hi>е</hi>?..{S} На |
S} Које је <hi>е</hi>?..{S} Које је <hi>и</hi>?..{S} Које <hi>с</hi>?.{S} Које је <hi>г</hi>?.. |
напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише |
те ви!..{S} Да погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер, име, истина, нити, није, ниско, ниш |
о?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. |
>; <hi>и</hi> — игла.{S} Кажите сви <hi>и</hi>!..{S} Пазите сад: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi> — |
о се пише <hi>п</hi>, код пера: као <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као заклопац.{S} Дете и |
Које је печатано?..{S} Где је слово <hi>и</hi>?..{S} Нађите писано!..{S} Нађите печатано!..{S} |
нут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печат |
а напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко ј |
> <l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова,</l> <l>Да одлети на Косово рав |
l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Богдана.</l> <p>-------</p> <p>--- |
<l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ- |
> <l>У тој војсци девет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића м |
<hi>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово |
нађе за право...</p> <pb n="232" /> <p>И кмет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А с |
дође постављење.</p> <pb n="343" /> <p>И изиђоше.{S} Пред канцеларијом је било толико света, д |
C13.3"> <head>3.{S} Ван школе</head> <p>И ван школе напредовало је све.{S} Нарочито је развијан |
>10.{S} Даничин рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још |
head>6.{S} Договор кућу гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, |
<head>2.{S} Учење у гимназији</head> <p>И у гимназији се тада само задавало „одавде-довде“ и уч |
је Радиша научио у овој школи</head> <p>И доиста, после распуста школскога Радиша се пријави у |
9102_C15.2"> <head>2. О школи</head> <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећу |
ead>10.{S} Прва шетња с децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца с |
ad>2.{S} На оглед и прошевину</head> <p>И једнога дана почетком Јула месеца Радиша се већ спрем |
"> <head>4.{S} Пут у Загорицу</head> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још |
нам <hi>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут да загоричани слушају ову молитв |
дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, |
чао је лепше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње с |
Грујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> <p>И доиста после неколико недеља Груја се венча са Станој |
дели све како мајстори раде?!...</p> <p>И одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стој |
а, кад други решавају о нама!...</p> <p>И Радиша, који је суделовао при освојењу Ниша и био изи |
им ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако се продужавао разговор докле кмет не рече: „Ти с |
р „од камена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет |
а осећања, па докле се стигне...</p> <p>И овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, |
трудити како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и сувише испољио своје доб |
то чини <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добрим васпитањем или правилним просвећивање |
ћи Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело село, да ће Радојица В |
пита с чуђењем послужитељ Груја.</p> <p>И сви рекоше по нешто, само Радиша не рече ништа.</p> < |
да иде светитељ или светитељка.</p> <p>И Груја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вам |
а дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас задржао само на утврђивању главних по |
и ручни рад, особито по селима.</p> <p>И наше средње школе морају нагињати овоме, јер је ово < |
Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у |
под кујне с вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман је идућег лета почео и до јесени довршио кућу. |
е затворити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И кмет пристаде на ово и одмах известише министарство.{ |
ајде од радионице него од књиге.</p> <p>И градина је школска пуна као око и најбољи парк и најб |
ове клупе по угледу на Радишине.</p> <p>И каменарска је „индустрија“ учинила велики напредак.{S |
ни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама изгледао другојачи.{S} Најпр |
ругање дрва дунђерским тестером.</p> <p>И Бог је хтео да помогне добрим загоричанима те је и су |
ет сина и надену му име Милован.</p> <p>И овогодишњи надзорник је био потпуно задовољан с радом |
треба, органско или неорганско.</p> <p>И ниједна машина и алатљика, која се употребљава у пољо |
а, јер прима много а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Пр |
одину.{S} И то је све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно само чекало дан почетка нове |
ије хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је године остало, да се као и лањске године, наба |
ош деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са св |
и: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као |
кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се решило неко крупно народ |
ело данашње срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радован и његова млада и сва свадба са слушали су ове |
p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће гласније и речитије да |
што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиш |
а ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, д |
нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим су говорили још неколици |
пораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећо |
сле ићи полако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске |
че један. „Као роса!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо |
моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасв |
на немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ уп |
један другом могли и главу да разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а |
је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „< |
егове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господине; тече управ испод црквишта.{S} А |
а!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право |
друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> може да се в |
као неки победилац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учин |
али.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели |
“ запита Радиша.{S} И многи превикаше: „И ми ћемо господине; нама не смета снег“...</p> <p>Кад |
две три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико није потребно, деда, кад смо здрави.{S} Лекари |
ам могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба д |
ога не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да никога не терамо силом |
но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Радиша га зап |
.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> |
ет уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S |
оговори са својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде |
погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер, име, истина, нити, није, ниско, нишка, низина, ви |
јо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Рад |
о и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одс |
АД</p> <p>Штампарија „Штампе“ Ст.{S} М. Ивковића и Комп.</p> <p>1910.</p> </div> <pb n="2" /> < |
ли, причали, играли се прстена и других игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери о |
и гимнастичка вежбања, играли се разних игара и надметали у трчању, скакању и бацању камена, ка |
тарији ђак издиже прут и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче савијати, праћакати и зав |
{S} Да погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер, име, истина, нити, није, ниско, нишка, низи |
столица, <hi>н</hi> — нож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — ок |
столица, <hi>н</hi>— нож, <hi>и</hi> — игла, <hi>е</hi>—евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко мож |
{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> — игла.{S} Кажите сви <hi>и</hi>!..{S} Пазите сад: <hi>о< |
} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ов |
сви: о — око с — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Где ј |
и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад |
н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово оно с |
а!..{S} Кажите н — нож!..{S} Кажите и — игла!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!..{S} |
а; слика нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi> |
S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово |
знајете ли ово испод ножа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите и тај |
е ушице!...{S} Погледајте у слова поред игле!...{S} Нађите евењку!{S} Откините које зрно!...{S} |
i>п</hi>, код пера: као <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дет |
пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би |
је је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово напи |
це, <hi>н</hi> код ножа, <hi>и</hi> код игле, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi> |
лова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењке!.{S} Ево како |
код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игле!...{S} Нађите евењку и слова код евењке!...{S} Нађ |
..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и оставите и |
о а с које напечатано!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То се зов |
слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} |
ред испод ножа?..{S} Које је слово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле?..{S} Које ј |
много другојаче?..{S} Које је слово код игле?.. (Овако све до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете |
то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово код евењке!..{S} Да читамо |
еч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{S} Хајдете још је |
Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испод игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?..{S} Јесте, |
д игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле?..{S} Које је слово код евењке?..{S} Е сад пазите, |
? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је |
на слогове, а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово ис |
ђите нож и слова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игле!...{S} Нађите евењку и слова код |
о ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Нађите конац! — Можете ли да се убодете на ту и |
те у слова поред ножа!...{S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите, да се не убодете!...{S} Које јој је |
конац! — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око и |
то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободно ј |
сле ручка је омладина почела да свира и игра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и |
аници се објасни и њено чуђење, што јој игра под појасом.{S} У толико су радије прочитали целу |
{S} Смислио је, да на месту, где обично игра оро, кад је сабор, направи лепо игралиште, које ће |
а.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову |
доше поред ограде и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изг |
другом помаже и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> |
а <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања, играли се разних игара и надметали у трчању, скакању и |
едела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли се прстена и других игара собних, певали и т. д. |
е било потпун, правилан круг.{S} Између игралишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека к |
Читање се продужује, рад с десетицама, игралиште и о Св. Сави</head> <p>Освиће први дан друге |
алишту више није видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правилан круг.{S} Између игра |
уг, као оно у дворишту, кад су насипали игралиште.{S} Одатле су повлачили стазе редом, пустивши |
ишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза з |
но игра оро, кад је сабор, направи лепо игралиште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно |
е нанесе из реке толико песка, да се на игралишту више није видео ниједан камен, а игралиште је |
ју у нишан и надмећу се у разним другим играма.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А |
ладине загоричке и не уживају у веселим играма њеним и не сећају се младости своје и толикога т |
сту (шведска гимнастика), и у појединим играма, и надметању у бацању камена, мотке, скакању, пр |
о а љутито рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја |
ђу улице и школе је двориште за одмор и играње.{S} С улице и дворишта улази се на главна врата |
даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Рад |
диша данас нити је имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано му с |
у мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилијим друштвом, с јагањцима |
водио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у с |
кој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!...</p> <p>Кад све ово буде, кад се п |
децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна заравањка, |
ик на њине безазлене и паметне чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосм |
школи.{S} А код ових су продужене разне игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, |
у него и при проходању, кретању и самој игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љубав <pb n="48" |
веду у градини школској или у слободној игри.{S} Зато су их <pb n="357" /> чешће изводили на иг |
ме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретање у раду, у рад, који је за децу! |
није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпр |
бодно време проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и н |
зду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад с |
тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара наклоности к раду.{S} Интересовало га је, к |
су их <pb n="357" /> чешће изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, учениц |
у и чисто им жао, што морају да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да |
и старешина над калуђерима, што се зове игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и пос |
ове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао игуман па архимандрит, па епископ или владика и најпосл |
тањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А к |
а много људи... оно где се, да простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, господине, то смо заборави |
изнутра, и чунковима куд <pb n="111" /> иде дим, и нужнику, и струганим дрвима.{S} Онда изиђоше |
оту људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и држао.</p> <p>У све |
птерећујући децу, <hi>природно</hi>, да иде једно из другога, без прекида, да се не би кидала ц |
оје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да |
већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом и по њеним законима.{S} Као у градини т |
м на томе да поради.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У Министарству Просвете били су тада |
рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да иде својим редом.{S} И свако пренагљивање могло би доне |
<p>Одавно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да |
враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша |
своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи |
арошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а |
исмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и да га мо |
или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја пише |
S} И у Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из |
јном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да с |
ве намере.{S} Зато му не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</p> </div> </div> < |
калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од |
и, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или може л |
итао Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само за Суботу, него да остану још данас па да иду |
спасао оне мучне неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му |
: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је н |
ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће |
огу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима жа |
д прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или светитељка.</p> <p>И Груја и Станојка |
стави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Су |
о је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију |
се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто јако гушило, а |
да се размери па да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске радове ниј |
ледицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и крај школске године.{S} Радиш |
оворити Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељиц |
бориш ли истину, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама |
с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и |
ају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује људе некаквом новом <pb n="336 |
о, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и како се |
ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да оста |
суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназија...{S} Одма потражише гимна |
исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онд |
Интересовало их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима |
олео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а по |
е и било све милије...{S} А помисао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку се реши, да не |
овде пазите.{S} Слово <pb n="150" /> ђ иде и горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} |
, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледа |
школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је |
ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније и лепше.{S} Он их је на |
анина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да и |
.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не иде наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкује.</p> |
коле, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да |
S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кме |
а треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера. |
између дасака да не излази топлота и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, |
иша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb n="34 |
мучне неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао би |
ра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају |
о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n="149" /> |
д кмета неку поњаву или покровац, то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би вол |
.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и ота |
лично познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери |
а, и све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, |
и засађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n= |
сте и опране него и застрвене, те да се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пет |
а слаже и како зидање с њом много лакше иде него каменом.{S} Интересовало их је и како мере, да |
, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо! |
ћина завршује своје образовање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба приближ |
ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако остане |
а аветиња, нема чуда; све је природно и иде по природним законима, који се могу изучити.{S} Зат |
смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по природним силама и по природним законима; а нема |
ине све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у овој школи на |
Које је слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} К |
И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као ј |
рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, |
а: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то |
је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржава |
“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“</p> </div> < |
азговарао: из које је мале, којим путем иде кући, има ли да прелази много река и потока, како ћ |
азио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да и |
коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је |
помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ вик |
о не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Та |
кнуо је Радиша радосно у повратку. „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигл |
које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{ |
адиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Дан |
ви наш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{S} А <pb n="133" /> после дођу села и град |
ио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупа |
во, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и пређе преко ове пруге. |
изграде добри путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред |
ругом месту Радиша се старао, да све то иде <hi>поступно</hi> напред.{S} Никако много и никако |
ема принципа, мисли и уверења него свет иде за личностима, идолима и апостолима; и што ови реку |
во код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује) |
ени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те да се кривуд |
а је почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" |
о на чему он стоји, накрене, онда конац иде на ону страну, на коју се равнина накренула.{S} Сви |
као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему о |
То је рад с дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да препороди покућанство у Загорици, д |
да се није могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да н |
задњак! узвикнуо је један носилац нових идеја политичких, кад је чуо за ово учење Радишино, и д |
да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Светозарове за екстремне; а пао је на <hi>културн |
ве земље него и праве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од свих послова најважнији је био: читањ |
волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима његовим у |
шима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе тако просто и јасно, да је |
и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направили једно сандуче с натписом <hi |
} Идем сад у свој непросвећени завичај; идем у свој добри и простодушни народ, да узмем на се у |
ароде!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени завичај; идем у свој добри |
p>— А што идеш њиховим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су то моји пријатељи, па им идем и на ра |
ешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад |
ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим овамо, |
ограду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се мало |
м с писменошћу као најпотребнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S |
е школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми |
та било, да остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све ова |
могу да продужим гимназију, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти н |
па <pb n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у не |
Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, |
шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb n="40" /> да будем поп; могу |
е вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па р |
м зато, што су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твој |
е послове посвршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад |
м је дужност, да почињемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, не само на сав српски наро |
ом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо р |
нећемо учити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега с |
епуље, господине!“ рече кмет. „Него кад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати |
а; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније се видел |
бро онако?“ „Добро, господине; ено како идемо па се нигде не укаљамо!“ одговорише готово сви.</ |
дине, да начинимо овако и до онога, што идемо напоље.“ Радиша погледа и помисли: предлог сасвим |
.{S} Има мишића, који се тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А |
ам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете кући!.. “</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
чити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра...“</p> </div> <div |
ну и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете. |
пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица заједно, него сваки за себе; с |
дравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} |
, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу и да га поздр |
рили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> од |
Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а |
, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаће |
И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су то моји |
га ми, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако |
} Ко је запамтио слово <hi>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>н</hi>?..{ |
} Ко је запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!. |
} Ко је запамтио слово <hi>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>и</hi>?..{ |
} Ко је запамтио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на мојој табли!..{S} Ко је запамтио слово |
Ко уме да напише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко уме слово <hi>т</hi>!..{S} Нап |
Тако дакле!{S} Сад се разумемо!{S} Онда иди и спремај прње!</p> <p>Радиша онако уморан и нервир |
е а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греше, него им помози да не погр |
, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. |
— Десно! — Лево! — Још једанпут.{S} Сад идите на место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово з |
видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима препирка о томе, ко |
министар усвојити мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење.</p> < |
о своју науку!..{S} Сад узмите ствари и идите кући!...“</p> </div> <pb n="124" /> <div type="ch |
и уверења него свет иде за личностима, идолима и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} |
н ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду један другоме у школу и гледају како и други раде, |
и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују сво |
“ било доста, Радиша позове ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се ма |
ша и многи његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту школском Радиша је је |
сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мр |
е и пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и тамо да се заба |
ри и извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он |
" /> него лепо у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као ономад.{S} Ј |
Суботу, него да остану још данас па да иду сутра или прекосутра, јер је и онако снег велики, п |
се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио више доб |
кад чуше да <pb n="305" /> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад |
иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се ка |
на просветитеља његовога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И |
само што <pb n="380" /> нису морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алат |
, те загоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане судове и да се њ |
} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога малог интерната |
ароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали о |
утем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S} Радиша је после позва |
овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по |
и младићи закитили су се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и око малене школе загори |
и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидова не мо |
ио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко. |
адан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужно |
им је као и онима лане, казала, како да иду путем, како да се владају код куће, како да полазе |
су нешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са сво |
ашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одгово |
о једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне машине: за орање, дрља |
агоричани не морају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div> <div type |
Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се сад западу!..{S} |
ду.{S} А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код |
у доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} |
ва пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње лини |
Онда их је пустила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао |
ече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему |
еома рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако доне |
отова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ б |
рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Само кад |
е у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 године.{S |
и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „с |
ћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, него о |
цо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођи |
д друге деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите |
р код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни п |
ну игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако |
, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се повед |
у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно |
е.{S} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и они су „господа“, која |
е нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписивање |
; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, како их ветар тера; да <pb n="19 |
тарији ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши |
биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах та |
заним линијама!..{S} Поређајте она, што иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и |
ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само |
е: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} |
црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и |
бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по |
<hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} Поре |
ле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо. |
ини ови велики ђаци остављају школу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што |
плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{S} То је |
а могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школе око двадесет младића од 1 |
никад више не може узети школу, него и идуће године већ можемо примити и нове ђаке, колико их |
азред у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће године нису примљени нови ђаци, него је Радиша св |
амо им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле Рад |
ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II разред у III а Даница свој |
колико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће године сви могли да отхране по неколико.{S} Тако |
> <head>3. У школи за одрасле</head> <p>Идуће Недеље дошли су сви Радишини лански ђаци па и нек |
S} Политика у продужној школи</head> <p>Идуће Недеље упитали су велики ученици Радишу: зашто их |
вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман је идућег лета почео и до јесени довршио кућу.{S} Главног |
Ђуровић да граде циглу за школу.</p> <p>Идућег Понедеоника искупили су се сви ови младићи а с њ |
т од капетана, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута |
мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} |
соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињену од две собе с |
и и у даљем разговору договоре се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за неколик |
шљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад |
ће гласати за владине кандидате.</p> <p>Идући путем разговарали су се о томе, и обојица нису мо |
} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други радови, из к |
адиша сам, да премишља, шта му треба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у |
згради стао премишљати, шта му треба за идућу годину и шта ће за време распуста школскога да ра |
беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину.{S} Сад Радиша показа, како се јаја чувају |
школски, да се обоје одморе и освеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, што их уби о |
и, глагољ, добро, јесте, живете, земља, иже, и, како, људи, мислете“ и тако даље само их не беш |
ом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими с |
ови сви <pb n="255" /> поскидаше капе и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био |
дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се |
и густа плава коса, или она чиста душа, из које <pb n="275" /> су излазиле само миле и мудре ре |
Споља се улазило у пространо предсобље, из којега су водила троја врата: десно у <pb n="322" /> |
на којем треба дизати зграду, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, |
ј земљи, него су их доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају школе у Ср |
на било лакше.{S} Сви они други радови, из картонаже и плетарства, ишли су лакше, и до краја го |
адинарством, него сада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у свету видео, о |
ш на српскоме, у вези с понеком причом, из које су изводила ону молбу или заповест за коју је о |
се разграна читава биљка, или ембрион, из којега ће израсти читав и савршен живи створ.{S} Ово |
те.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме п |
ваља вратити природи.{S} Учити природу, из природе и на природан начин, посматрајући њу и све ш |
и тако је саставио најпотпунију збирку, из које су редовно деца узимала на читање, особито о ве |
ево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: десно и лево у собе |
своје ђаке и са сваким се поразговарао: из које је мале, којим путем иде кући, има ли да прелаз |
некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не |
су Радиши насули у чашу, <pb n="72" /> из поштовања, и једна му је била доста целога ручка.{S} |
кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи писмених и отишло на више н |
ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђо |
не највише у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за пред |
е а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали све врсте рачунања до сто |
p>Радиша се сад запрепасти још више.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазваше у пам |
до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога другога ходника лево се улази у једну учионицу |
о код куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави газда Мијаилов син и отрча да га доне |
е данас добио један необичан поклон.{S} Из гомиле ђака изиђе један малишан и пружи му нешто зав |
.{S} Све ћу тегобе савладати полако.{S} Из једне коштице или семке израсте најлепша и најродниј |
а; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је последња десетица исечена на јединице и он |
воме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доба механизма оне прелазе у доба рационализма.{S} П |
ет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чедности и осећања онога што је пријатно и |
са по три прозора гледају на улицу.{S} Из овога ходника водила су опет два али затворена: једа |
да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и њима објашњавао само оно што нису знали |
S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb |
о: „То је <hi>јерес</hi>, господине!..“ Из „Рачуна“ је тражио „таблице“ и писмено рачунање.{S} |
То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из „Српског језика“ деца су лепо читала као да причају, |
у селу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у м |
погледују у оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војс |
да се псалтирци и часловци „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђа |
Једнога дана само је он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похвали, он се застиде и |
че живи, живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуд |
ше науке и постало ма какви чиновник, а из нашега села није изишао још ни један.{S} Па смо били |
а враџбина и лудих обичаја свадбених, а из свога села је он још из детињства доста и поборавио. |
по којом пригодном причом из живота; а из новог завета причао је ове године само о Божићу, о ж |
којој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и о |
истинито, право, добро и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваља |
остите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеше |
; да из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облац |
та у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од краја до краја 3 м. |
е и напретка загоричкога!“....</p> <p>А из оних скромних почетака у гађању с одраслим ђацима ра |
ао из Топчидера, Пољопривредног Друштва из Београда и једног завода из Чешке, него је и прошире |
ништа.{S} Морам тражити другога некога из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стад |
i> пићем.{S} Немој се поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њи |
дићи загорички на пример нису знали, да из семена питоме јабуке или крушке неће да никне и изра |
ласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писмен у војску, да капетан |
ака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; д |
и је набавио и машину за истресање меда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је вра |
гла низбрдица, низ коју се сливала вода из половине дворишта и отицала напоље.{S} Радиша рече, |
ног Друштва из Београда и једног завода из Чешке, него је и проширена.{S} Иза градине југозапад |
а нити они имају крштенице ни он извода из „протокола крштених“, то је он записивао све из реда |
, који поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за |
ша позва неколико својих виђенијих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о г |
ичка школа захлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да |
ово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Милица молила Лазара, да јој остав |
.</p> <p>Градина је школска напредовала из године у годину све више.{S} Жива ограда је израсла |
анас решено у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га, она прек |
ачудише.{S} А кад после неколико недеља из ових чаурака изиђоше лептири, <pb n="364" /> чуђењу |
{S} А подрум само испод кујне с вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман је идућег лета почео и до |
де и прозори и столарска врата (сложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало |
ђе кмет, него се искупи и више домаћина из околних кућа те примише учитеља и ствари му унеше у |
Преображењу, и све до повратка Радишина из иностранства министар није био поставио никога, јер |
адиша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, особито у посте и |
у непријатељске таборе и на сачекивања из заседа и међусобно убијање!...{S} Јер, још је велики |
историја, али што више и највише знања из природе, и никако без хигијене, свих врста пољопривр |
Не треба да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи |
уте хартије један равностран троугао па из врха његовога повуче отвесну на <pb n="117" /> основ |
што да накалеми, он је доводио калемара из другог села.{S} А о толиким врстама јабука, крушака, |
о после неколико дана њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала |
а месту старе од самога тесаног мрамора из овога села, те се бели као Студеница.{S} Њен је наме |
ретпис, којим се учитељ Радиша премешта из Загорице чак на други крај Србије.</p> <p>- А његова |
шта невиђено, ништа само речима и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе, а ника |
ака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали |
учите, него ће се сваке године сва деца из вашега села учити као у најбољем граду или вароши.</ |
ита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завидели су Радиши на таким ђацима.</p> < |
е нађе једнога најревноснијега помагача из вароши, који познаје и село Загорицу и многе загорич |
лила Радишу, <pb n="249" /> да им прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, |
то пазите добро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите буквар |
орила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо дож |
собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: једа |
ли ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва скувала три бак |
А Радиша је сад поновио главне појмове из познавања околине, природе и отаџбине своје.{S} И ни |
учионицу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој |
многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и |
и и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у пролеће, кад |
окола крштених“, то је он записивао све из реда, по казивању очева, и бележио како је које дете |
како се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмрков |
их и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила |
а, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у |
о из вароши, а они су други били оданде из села, особито они, који су суделовали и при грађењу |
т.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да |
.“ И доиста, после кратког времена дође из министарства наредба, којом се опозива премештај Рад |
има и јарићима.</p> <p>Кад Радован дође из суднице кући и каза својој домаћици Велики, да ће Ра |
ави и у новинама, и у одређени дан дође из оближње вароши и околних села читава поворка гостију |
и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће ш |
о да седе, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n="279" /> како да чувају школу и клупе |
пече печеницу и огласи <pb n="28" /> је из пиштоља.{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да је Б |
аде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба |
И на оближње пијаце чаршиске најпре је из Загорице почело да долази воће брано руком и лепо па |
е права „стрељачка дружина“, у којој је из сваке куће најмање по један члан њен; и они се саста |
а се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, |
рци, много пију и расипају.{S} Један је из пиштоља убио најбољег певца; један је бачици просуо |
ствари од еврејске историје.{S} Зато је из старог завета узео само заповести божје, и то на срп |
ка обучи овој вештини и да свакоме даје из градине гранчице за калемљење.{S} Још нешто више; да |
у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова посади у предње а оне веће у задње клуп |
љење Радишино читаоци ће видети најбоље из самога рада његовога даље.</p> <p>По свршетку учитељ |
е: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објаш |
одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким послом, па чу у ч |
је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су погинули на бојном пољу, бранећи |
ању речи на слогове и гласове, и читање из буквара и писање онога што се прочита; и све је ово |
и знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви |
н и као <pb n="385" /> молитва, која се из ње упућује Господу за добро овога села и свега народ |
чи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде |
тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из милости зове тета, као што се за сестру каже сеја; < |
бро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="286" |
и далеко и учинити много.{S} Не може се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба |
околину.{S} И тесан камен поручивао се из Загорице.{S} Њихови „мајстори“ зидари радије су се п |
је могло родити у Загорици преносило се из градине школске у село, и оно је почело да осећа бла |
е плетаре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски занат у Загориц |
ки.{S} Радиша одобри и за час се нанесе из реке толико песка, да се на игралишту више није виде |
вада, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није казао да је доста, |
д куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их |
лу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретне |
ед Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивнијега рада, који једини и води напретк |
и уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него да су сви |
овини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} |
биљно и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не |
у?{S} А новца, колико им затреба, узеће из штедионице, па ће после отплаћивати; а нешто имају и |
окушавају, да се разговарају преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још |
то се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и |
ишта. <pb n="96" /> Још мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у За |
да поново да отпочне цивилизацију.{S} И из овога првобитнога некултурнога или полукултурнога ст |
оследња два рата.{S} Гробова је доста и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободи |
и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенијих мала дошла на време у школу.{S} А Ради |
олико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега |
колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се дену и колико се |
ивеше“ извори, који су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша |
јер су знали да су писмени, разборити и из добрих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч освој |
после <pb n="37" /> учили напамет као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и |
његови ученици много зближенији него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје уч |
ао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нис |
ју преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без ж |
лупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p> < |
те најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} С |
из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да отвор |
о после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из тре |
и се дан могу прати као кашике и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је |
осподине на томе! чуше се многи гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћо, продужује Радиша.{S |
ада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много лепше и облагорођеније.{S} А |
ече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те |
данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета, како |
и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије групе, која страхује од ових скокова у д |
сли.</p> <p>Дође и после подне веселији из школе и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} |
оне старе и камџијама су нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска би |
одошла била она цигла, што су је донели из Поречја, и према њој удесе неколико калупа.{S} Радиш |
{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из почетка, од првог разреда, па сте свршили сва четири |
аво, ако они то чине или из незнања или из својих личних рачуна...{S} Зато је свако бесвесно тр |
о они немају право, ако они то чине или из незнања или из својих личних рачуна...{S} Зато је св |
ему познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете?..{S} Видите слова п |
су људи скупили по ливадама, и извадили из њива па стоји на гомили, само да се змије и гуштери |
ницима, а после и они, који су излазили из школе.{S} На орману је била права руска рачунаљка с |
е ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <pb n="72" /> |
т набавља све.</p> <p>Кад су се вратили из чаршије, Груја је још узгред свратио и дозвао Милету |
да науче.{S} И природне науке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознав |
11" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су то радили!...“</p> <p>Ипак је |
амети су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега разговора, слике са данашњега пута, од с |
господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S |
који су код нас никли и само пренесени из градине у градину.{S} Зато је одмах поручио неколико |
ређење њино буде такво, да питомци њини из њих износе што више онога знања, које ће им требати |
. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори му друг |
и у читању <pb n="183" /> лакших ствари из другог дела буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, |
Једанпут дођу његовом оцу неки калуђери из Свете Горе, да просе милостињу за свој неки манастир |
прагове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и употреба кам |
„власника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам с |
што из општинске касе а нешто позајмити из штедионице па после отплаћивати сваке године по мало |
министре, да га одмах изволите уклонити из ове школе и повереног ми среза.</p> <p>Учтив</p> <p> |
и <hi>пишете</hi>.{S} Читање ћете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање нај |
своје новине, које доносе само новости из места, објаве и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни |
удо.{S} Загледивали су и сви пролазници из других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у ов |
и по околини и на страни, те невољници из белога света потрче тамо тражећи помоћи, или им се о |
} Али је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад |
мо слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; кажи слободно.{S} Ти гос |
други опет наводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Нед |
округу, предложи и Радишу за премештај из овога округа; а на његово место би предложен „млађи |
о, вели, ниједнога, него нам долази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S |
стир.{S} Једанпут су дошли калуђери чак из Свете Горе, да просе милостињу за манастир.{S} А зна |
доносили су циглу, ћерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад не сме и |
ђе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се прича, како је то |
ете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, |
танем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор |
/p> <p>Е сад пазите још једанпут сасвим из почетка.{S} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с? |
овечије или женино, пише великим словом из почетка.{S} Сад запамтите, да се и <hi>презимена</hi |
ишао је и у школу с једним новим другом из комшилука.{S} У школи је и њему старији ђак показива |
му надокнађивао после сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друга је, што |
е деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно спава |
нивши их увек по којом пригодном причом из живота; а из новог завета причао је ове године само |
.. рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Подгорине:</p> <p>— Господине, од нас двадесет што с |
сазнало, да је учитељ Радиша премештен из Загорице.{S} Запрепашћењу добрих загоричана није бил |
осле кратког времена дође један домаћин из села па запита, може ли суд сад да му набави један п |
ена и садница, што их је Радиша добивао из Топчидера, Пољопривредног Друштва из Београда и једн |
мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свакојаке даске, велике и мале, танке и дебел |
загори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} И деци се много више допадала ова проста |
окапљује па најпосле сложи и пљусак као из кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се пуши — моје се |
осуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе с |
ко је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред |
ђака његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, нас је у кући четири бр |
је мислима и каквим одушевљењем изишао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а одушевљење Радишин |
, да Бог да! захорише се гласови готово из целе гомиле. </p> <p>— Е, браћо, прихвати Радиша, он |
а захвални били Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, толико су и сада осећали, да |
о кућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито |
ле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под |
извршена преправка, него је кмет донео из чаршије један товар креча, те је лепо окречили и спо |
ила, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те сам и зграду направио какву сам желео; а |
о сад дошли.{S} До одмора их је обновио из Српског Језика и Српске Историје.{S} И овим је све п |
то, и на самом испиту највише је тражио из „Науке Хришћанске,“ и то све на словенском.{S} Радиш |
Бог је овај свет <pb n="19" /> створио из ничега.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} |
е, те га је господин министар преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви глас |
Радиша радио предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови пош |
овај Радишин миран и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у |
е природа учи само из природе, а никако из књиге.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
теже, особито оној деци, којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису чита |
о у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соб |
та из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе, а никако из књиге.</p> </div> <div type="ch |
ама требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори м |
и децу, <hi>природно</hi>, да иде једно из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и < |
епосредно управљено на подизање народно из основа као учитељево; јер он има децу, подмладак њег |
ве што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и неколико елемената, и да су по томе и људ |
адиши било лако и колико толико познато из основне школе или још из села.{S} Но сад дође Немачк |
учили, па онда да настави даље, особито из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од |
е године, јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо |
о онако као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и |
има за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто позајмити из штедионице па по |
чере.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога великога света, што га је видео за време бављењ |
лежало је покривених у реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих и дасак |
теже.{S} Много је чинило, што је столар из чаршије сав столарски посао радио у самоме селу, те |
бији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ће |
ad>4.{S} Пети дан, прва киша и први час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигли својој |
и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Е |
љу са земље и начини кревет, да не једу из некалајисаних бакарних судова и да не пресаљају и не |
и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, да су и та |
свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање кам |
е толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више од девет годин |
целу лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{S} Примајући је Радиша рече: „Хвала ти, кне |
њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја — све овако у питањима и одговорима.{S} И опет: |
, на храм Божји, на какву стару светињу из славнога доба наших царева и краљева.{S} А кад се по |
о га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава |
добије снаху из овога села.{S} Људи су из околних села говорили: „Боже нам дај среће и напретк |
емље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више од девет година па да са Земље сти |
и имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се пр |
е радовао, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су из околних села говорили: „Бо |
ваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске градине да узме или калемљену садницу да одн |
е десетке за рачуњање!..{S} Извадите их из хартије!..{S} Ставите их на клупу једну до друге!..{ |
ћ имао читаву леју младица произведених из семена, те је свакоме могао да да по неколико.{S} И |
.{S} Зато је одмах поручио неколико тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини сво |
!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — Само је своје |
што је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав једне и друге и нашао је врло м |
толико познато из основне школе или још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па после и |
ја свадбених, а из свога села је он још из детињства доста и поборавио.{S} Зато га је сад и инт |
, јасно да сви разумеју:</p> <quote> <l>Из мрачнога сину гроба</l> <l>Српске круне нови сјај,</ |
} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе све се ствари пренеше у Радишину учиониц |
и, па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и његови ученици мн |
хартији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћи само оно, што је најглавније: |
е писали него нечији у четвртом.</p> <p>Из граматике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстрак |
, у четвороугаонику и у троуглу.</p> <p>Из школске су градине многи ђаци ове године односили мн |
а нас, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то |
авода из Чешке, него је и проширена.{S} Иза градине југозападно била је пољана за испуст стоке. |
вртњак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака је најновија принова: шума.{S} Пре десетак |
не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема |
о доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат |
е најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он |
{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, о којој може премишљати до ми |
ге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, је |
е излази и нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је |
је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} П |
унце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња |
ишло!{S} Како је које долазило, ишло је иза школе и гледало колица, узимало их у руке за дршке |
чка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других села, у којима је одавио отво |
по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S |
а учитеља, кад буду готови.{S} Постидни иза других села а жељни науке за своју децу, Загоричани |
не изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад |
S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких и сунце, појави се озго низ |
памтио, шта је на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на |
кметом Миљком па, заузевши своје место иза стола, поче овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су и |
уђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад |
терисали а други радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, |
{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да в |
/> камена.{S} Деца рекоше, да има и ту иза порте читавих гомила камења што су људи скупили по |
стране за канцеларију.{S} А у дворишту иза школе је стан за послужитеља, с једном већом собом |
ама па их је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још |
анас село решило, да гради нову школу и изабрало место за њу, па вам министар онда неће затвори |
у је осећали кад помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде |
о народно питање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
мљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је преселило, |
с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште па сад рече својим ученицима |
о, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, реченице, догме и други |
етан.</p> <p>- Не дам! потврди Радиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говор |
S} Лазар скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге |
каше: <pb n="33" /> Радиши!{S} И учитељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једв |
з каламбура мисли, које му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим В |
а унутарња кочи духовне радње у детета, изазива страх и место љубави ствара мржњу и према људим |
отвори је па поче једнога по једнога да изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су излазили и говор |
м свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} Он се под туђином свађа исто он |
вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога и даје им).{S} Сад пазите, д |
а по томе и не вређају никога, те да га изазивају против себе, него траже оно што је у опште см |
ицу особите врсте, која је у свему селу изазивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици |
оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; с |
човек, који је једне године био Радиши изасланик, те је знао његов рад и — није га преместио.. |
е су биле небојене, пепељаве, од платна изаткана у Загорици, а направљене тако, да стоје доле, |
Радован и устали су, обукли се, умили и изашли у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда и газдарица |
био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави |
највеће доброчинство.{S} Јер онај, који избави удављеника, учини му веће доброчинство од родите |
<p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, колико је она л |
о о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква ваздуха и оваквих брд |
ва и не упитомљава него подивљава...{S} Избацимо све ово и вратимо развијање детиње на прави пр |
а онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му |
ђене и угађане за живот и здравље, него избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, д |
ан рано дође и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш к |
џганика, више никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остају дуго у школи и да имају главн |
i>сричу</hi>.{S} Појам „глас“ навлаш је избегао, код малих ученика, јер је тежи деци за разумев |
рше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} Зато с |
е <pb n="254" /> дао нацрт и до ситница избележио и испричао како што треба да буде, те су опет |
тику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за |
им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу за прено |
И овде се најбоље Радиша уверио, да од избора онога што ће се учити у којој школи зависи и нап |
рџон“ или неки назадњак, јер су прошлих избора готово сви загоричани гласали за полициског канд |
и лутао и дангубио око ових непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се пр |
све због ваших <pb n="338" /> несрећних избора и ћораве политике, којима само <hi>завађате</hi> |
е победио.{S} Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће о |
оју војску, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати на те |
е!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да о |
јеће стање.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корис |
е овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агиту |
мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па да вас оставимо?</p> <pb n="339" /> <p>— Г |
тога села дали уверења, да неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога села гласати за вл |
- Обећајте Ви, да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандида |
и уредбе доноси сам народ преко својих избраника, него се она прошири и на практичан живот.{S} |
само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју за сваку ситницу, него чувај ти њу, да |
ћала кући.{S} Зато изведе децу на један избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде |
је с извора који је испод самога онога избрешка, на којем је школа, он помисли: благо мени, ба |
у река, и у дну његову угледа на једном избрешку омању белу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то |
дна заравањка, неравна, с рупама, малим избрешцима и обрасла коровом а по највише кукутом и реп |
оји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добро би б |
и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је увек била |
а сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А са |
е таблице <pb n="92" /> и крижуље!..{S} Избришите оно малопређашње!..{S} Сад ћете да направите |
ека га на клупи; извадите таблице!..{S} Избришите оно што сте писали мало <pb n="107" /> пре!.. |
напиши!..</p> <p>Извадите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Нишите прво ове речи с табле!.. |
?...</p> <p>„Сад изнесите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Сад пишите најпре слово <hi>о</ |
, како је држите!..{S} Дете овако!..{S} Избришите то, па напишите друго!..{S} Које сте то слово |
ва.{S} Извадите таблицу и писаљку!..{S} Избришите лепо ону страну где нема линија!..{S} Почните |
ије прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде сад опет да направите један |
м, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе пол |
нда узе од мацака даску метар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од |
p>После повећега одмора Радиша каже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све |
уђоше опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово ко |
.</p> <p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде буквар, те поново прочиташе све оне редове, што |
у:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледали с |
ћ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таблице и да окрену ону страну са црвеним линија |
ео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онд |
као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, р |
p>После одмора Радиша је прво рекао, да изваде таблице и напишу оних осам речи.{S} Онда је <pb |
ли, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу јед |
нда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на табли |
воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и |
квар у клупу па да седну право.{S} Онда извади један табак круте хартије, на којој беху изграђе |
да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и о |
да показују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и побележи |
н и да жели да распакује своје ствари и извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и |
им и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечер |
адиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уста дођу ова |
и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за час прецрта све и побе |
љутио, кад би они где погрешили, те не извадили лепо младицу, него јој повредили <pb n="314" / |
мења што су људи скупили по ливадама, и извадили из њива па стоји на гомили, само да се змије и |
Затворите буквар, па нека га на клупи; извадите таблице!..{S} Избришите оно што сте писали мал |
Извадите оне десетке за рачуњање!..{S} Извадите их из хартије!..{S} Ставите их на клупу једну |
че</hi>?..{S} А за <hi>куче</hi>?...{S} Извадите табле па да напишете све ове речи, с оне стран |
добро.{S} Сад ћете да пишете слова.{S} Извадите таблицу и писаљку!..{S} Избришите лепо ону стр |
да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Извадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим табл |
тоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите оне десетке за рачуњање!..{S} Извадите их из х |
Е, добро.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, а |
</p> <p>„Сад оставите буквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели он |
<p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!..{S} Пребројте их, је |
не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите таблице!..{S} Окрените ону страну где нема ови |
же сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблице, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у б |
овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблицу, да ово пишете.{S} Можете гледати и у |
руги пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и слова код ока!...{S} |
</p> <p>„Добро сте то запамтили.{S} Сад извадите буквар!..{S} Да читамо.{S} Нађите око!..{S} Ко |
мо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би |
треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да почне |
оду српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно ис |
онако а писано мало другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађите после џамије и феса велика сло |
да запамтите свако слово.{S} Зато опет извадите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова редом!..{S |
пише уво?..{S} Изиђи и напиши!..</p> <p>Извадите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Нишите п |
је кад рекнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите код пера!..{S} Да прочит |
шли и поседали, Радиша настави:</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Мало пр |
колу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам пок |
из шале ваше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Претурите све листове до рибе!..{ |
ас се досадање књиге оставише у клупу а извадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђац |
пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{S} Примајући је Радиша рече: „Хвал |
е Радиша и стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад м |
лозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n="319" /> је дакле ово било и |
своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градили, доносили су |
и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола века ја с |
да отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најпре су побили колац насред њи |
школе па се после враћала кући.{S} Зато изведе децу на један избрежак па их запита, где ко седи |
колу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свега онога што сам ви |
.</p> <p>Једино што још у Загорици није изведено то је: да се имања групишу, и да се куће прибл |
читељи нису стални, те да што отпочну и изведу до краја, него их сваки политички ветар може оду |
аница женским радовима, јер је хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> < |
довао необично живо.{S} До саме „цокле“ извели су зидари каменом а одатле почели циглом.{S} Ово |
наћи село, да је један заједнички посао извело овако сложно и овако једнодушно, да се нико ниче |
су онда захвални били Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, толико су и сада осећал |
ога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме селу, и пре но што је држав |
остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом |
године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, д |
а сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, з |
одређује у буџету школском сваке године извесна сума на име помоћи и набавке онога што треба, о |
алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће потребе, него граде и по селу врата и пр |
ору, то више времена треба да се изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растур |
, кад је чуо, да свака земља мора имати извесних састојака у себи па да добро роди; а ако нема |
то чује господин министар, он ће нам за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, |
едак села.{S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму писменост у свеме селу а к |
, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, до |
да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она створи |
развијати и у болесном телу, осећања се извесно неће развијати како ваља.{S} Место лепоте и рад |
дрављу ученичком.{S} Здрављу је њиховом извесно доприносило много и то, што Радиша није преопте |
еговог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим селима исмевају с |
радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другога; како ће се Р |
и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у |
} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мало.</p> </div> <div type="chapte |
спремљено.{S} А Даница је једним писмом известила министарство о својој удаји и молила за проме |
, да су питали и у Штедионици за паре и известили се, да можете добити колико вам год затреба з |
, браћо, прихвати Радиша, онда треба да известимо господина министра, да је данас село решило, |
говори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме да известимо министарство, да је село направило план за зг |
>да се зида нова школа</hi> и да о томе известимо господина министра.{S} А пре но што то решимо |
.</p> <p>И кмет пристаде на ово и одмах известише министарство.{S} Тако је свршено и с планом з |
er" xml:id="SRP19102_C7.1"> <head>1.{S} Извештај и један предлог министарству</head> <p>После о |
савешћу да поднесе министарству овакав извештај:</p> <quote> <p>„<hi>Господину министру просве |
апетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извештај послао о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али је |
а с кметом Миљком, те су сели и поднели извештај министру.{S} За тим је и кмет отишао и остао ј |
нике, а кмет Миљко и Радиша написали су извештај министарству, да је одавно довршена а данас и |
истар.</p> <p>- Отуда што сам читао све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и |
послова, па се није уздржао, да ово и у извештају своме помене.{S} Радиша је ове године учио тр |
ило природно, просто и весело; а ничега извештаченога, усиљенога и намештенога.{S} Зато су и де |
ти, кмете, рекох зашто: што је погрешно извештена.{S} Но де сад да поправимо.{S} Реци ти мени, |
пе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узал |
S} Зато се он с неким малим стидом само изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитат |
аше и тиме готово примише ово Јоксимово извињење и предлог, да даду у школу неко добро дете.{S} |
одакле она после по долинама и низинама извире, те поји свет и околину и одржава влагу и онда, |
ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разглед |
много, а нити они имају крштенице ни он извода из „протокола крштених“, то је он записивао све |
сад је на својој рођеној деци могао да изводи и остварује поједине васпитне принципе, које је |
жива сила, која све оживљује.{S} Он све изводи, ствара и свему даје <pb n="393" /> живота.{S} Б |
за живот, други су тражили, да се овде изводи геометриска поступност, без обзира на практичну |
о.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина ово није лако.{S} Безбро |
ју задатак основне наставе и како се он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме извође |
у, па после казивала шта су прочитала и изводила поуку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та бат |
ме, у вези с понеком причом, из које су изводила ону молбу или заповест за коју је она.{S} Ништ |
гри.{S} Зато су их <pb n="357" /> чешће изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли |
, остали да „повторавају“.{S} И сами су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После ов |
ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту изводили најразличнија гимнастичка вежбања: и у реду, в |
нио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да |
лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту изводили најразлични |
безбрижно и искрено предао пословима на извођењу свога културног задатка.{S} И у колико је борб |
е да отклањају све што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слоб |
врда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу једнога плана сносила све тегобе с аскетским с |
индустрија за сву околину па често и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда по |
ћете упропастити ову земљу и ово парче извојеване слободе!..</p> <p>Сад се капетан збуни па за |
да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Да |
се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол’те господине!“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до с |
збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! рече Даница.</p> <p>Радиша сасвим меха |
учтиво молим господина министра, да ме изволи поставити за учитеља ма где у нашој Отаџбини.</p |
корно молимо господина министра, да нам изволи поставити учитеља, те да нам деца и даље не оста |
о молим господине министре, да га одмах изволите уклонити из ове школе и повереног ми среза.</p |
head> <p>Кад устадоше с ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није могао да се начуди јачини извор |
подигоше и најлепши дом науке, највећи извор видела и среће наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Д |
уди и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зат |
немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Ра |
И Радиша није могао да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Ми |
је и толиких воћњака на све стране пуно извора и поточића, који се најпосле сливају у једну рек |
је је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда |
им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самога онога избрешка, на којем је |
оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је онда причао, к |
гле чуда, по подножју његову „оживеше“ извори, који су били пресушили и из њих поче тећи вода |
да наставио разговор о томе, како стоје извори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре |
то је горе више расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село виде |
ве измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује вода а на неким не пресушује; |
ној, о вулканима, земљотресима и врелим изворима, о изворима обичним и утицају шума на њих и он |
некадање лепе шуме.{S} И по пресахнулим изворима на подножју његовом Радиша је познао, да је ту |
нима, земљотресима и врелим изворима, о изворима обичним и утицају шума на њих и онда наставио |
и.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко |
после овакога оброка кад се напију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго п |
во брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико њих им |
да рече, да сви ручају па после да сиђу извору.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и њего |
а него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: насути, набијени, уравњени, да се по њима и по |
младим воћкама и живој огради, која је изврсно напредовала и у којој је Радиша гледао не само |
о развијену личност него у исто време и изврсну јединицу за поједина друштва и за оно највеће д |
нас је све примитивно, несавршено, али изврстан материјал за усавршавање и напредовање..{S} Ах |
лостивом Богу, што им је дао здравља да изврше један део посла, за који су и пошли у школу.{S} |
у простору, то више времена треба да се изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још |
о се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, него је кмет донео из чаршије један |
рње задовољство, које долази од савесно извршене дужности.{S} И куд год прођу све им се склања |
ње за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, пошто у Загорици нема |
е одмах дозову свештеника и до подне се изврши и испит.{S} Остало је само, да уговоре дан свадб |
ука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да се то и одржи |
и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судницу и како ће да дођу |
де за неко време у апсани; да преправку изврши најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе |
; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се пос |
великој културној мисији, коју имам да извршим у овоме селу...{S} Зато да тражим учитељицу.{S} |
што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко |
и <pb n="157" /> време пре но што је он извршио све спољне „реформе“ и спремио све што је треба |
слом, а они други гледају на њих као на извршиоце неке заједничке мисије...{S} Онда их је Радиш |
м.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва војска српска, и све војводе и јунац |
ето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пуне |
и пропада, онда народ мој нема најлепши изглед на будућност, све док се не привикне раду.</p> < |
едом, и Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ов |
ама“, којима често „усекњују“ свећу.{S} Изгледа му нешто хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да |
м.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато в |
куће нису овако раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него све једна до |
и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших негледаних или мало гледаних в |
да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој сад, рече Радиша, |
већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} |
ва и појмова, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа угушује мисли и да убија мислиоце.{S} |
а мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Даница га послуша. |
ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде < |
е дивотно разгранале, а лепо однеговане изгледају као да су руком скројене и понамештане.{S} А |
де већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајније него други пут.{S} Домаћица Ми |
адри да мисле; и зато би им свака казна изгледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} |
видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова обична паланка него доцније престони |
ола какву је затекао</head> <p>Школа је изгледала овако.{S} Наоколо је била висока ограда од пр |
и не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и газ |
ије“ била бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништавнија и штетнија; и у толико је ви |
мам јагње малено</title>“ јер су му оне изгледале неприродне и без појезије.{S} За гимнастику с |
воћкама у дворишту Миљковом, те су оне изгледале као подмлађене и покалемио му пуно младих воћ |
јене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавн |
.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изгледали су необични.{S} Али је убрзо отишао сваки на |
чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити или барем |
вориште, заједно с његовим совралуцима, изгледало као поварошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљ |
о и с друге, треће и четврте стране.{S} Изгледало је сада као велико гувно с малим испупчењем к |
гу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправдава оно веровање, да |
ики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик на њине безазле |
шта није требао песак, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им ник |
им се некако другојачи; и Радиши је све изгледало другојаче но што је оставио; и једва је чекао |
ко салетати да остану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако |
свога на страни, и много што шта им је изгледало чисто невероватно.{S} На пример, кад је казао |
још других три четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подножју његов |
лопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је изгледало, да не певају, него да сви кукају.{S} И, ох к |
нка за стазу, тако, да је цело двориште изгледало као неки модерни парк с пространом вилом у ср |
Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} А помисао к |
е у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</ |
као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе и |
и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије него јучерање.{S} Устао је пре |
а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја одавно ово и желео, па сад је |
људи.</p> <p>И намештај је у учионицама изгледао другојачи.{S} Најпре су падале у очи нове клуп |
с и дивили се.{S} Само њему самоме није изгледао много лепши од њиних.{S} Али то учини, да Ради |
рши, и камење песком покри и заравни; и изгледаше дивно, особито кад се погледа заједно с оном |
оуправу“.</p> <p>Либералима пак све ово изгледаше растројство, слабљење државне власти, убијање |
и Боже“, што су га старији ђаци певали, изгледело му је као њихова кукњава за другом својим.{S} |
о животу њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја — све овако у питањима и одговорима.{S} |
још једанпут. (Чита развучено, да се не изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко од ва |
ије било, да деца попамте слова и да их изговарају по два — три, развучено, на слогове, да их < |
авају</hi> без застајања а никако да их изговарају по једно, да <hi>сричу</hi>.{S} Појам „глас“ |
ote> <p>Радиша је лагано гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле с |
ала и остале редом.{S} Ником се никакав изговор није примио.{S} Један рече: „Господине, умро ми |
и <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изговори <hi>син</hi>?..{S} Која се слова или гласови ч |
ет</hi>?..{S} Која се слова чују кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у <hi>осам</hi>?.. <hi>д |
се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{S} То је најглавније, ако хоћете да научите д |
<hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi>, шт |
ва у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано увек се најпре чује оно |
селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове своје:</p> <p>„Јао |
гореће ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч из нед |
ш више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како |
а Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је с |
на и ова ширина и дебљина прописана.{S} Изграде и столове, на којима ће радити, и направе мало |
ки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде добри путови, те се свуда ласно иде и дође и ко |
дном непотребном новином, да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљком наоколо па с |
вороножне с наслоном и усправили чељад, изградили постеље (кревете) и подигли и велике и мале с |
те) и подигли и велике и мале са земље, изградили лепе кашике, <pb n="363" /> сланике, вретена, |
али намештај домаћи: место сниске совре изградили су столове и место троножних столица високе ч |
S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да их изградимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите и таблице у к |
што је правилно и неправилно, Радиша је изградио све троугле, четвороугле, правилне полигоне и |
едан табак круте хартије, на којој беху изграђене све саме тачке колико ораси и све по десет у |
лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похв |
крстили?.. (Један рече: „Зато, што тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато прек |
ино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последње дужности ослободи.{S |
ли, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као наручено.{S} Кмет |
и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим друговима, да |
лањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79" |
морали спахијама да исплатимо, што смо изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка |
двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши много па прати људе на све |
слишавање,“ и опет батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што је донео.{S} Он је у све |
тке завијете овако и да пазите да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите таблице!. |
ући, толико су липовичани жалили што ће изгубити добру учитељицу.</p> <p>Настало је спремање за |
о се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треба за цигле, цреп, прозоре и в |
едао да преким путем покаже, да он није издајица...{S} Хиљадама хиљада турских руку дигло се на |
то он у нашој средини може наћи доста и издајника и најревноснијих мучитеља и гонитеља народа с |
ајвећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{ |
у педагошке садржине уврстио у одабрана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као р |
1" /> <front> <div type="titlepage"> <p>ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 143</p> <p>РАДИША</p> <p |
..</p> <p>Даница се и оделом није много издвајала од сеоскога живота, и тежила је, да му се што |
у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима па с њима право |
последње.{S} Али се Радојица Вукмировић издвоји па с пуно поуздања рече:</p> <p>— Не треба нам, |
настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над часловцима с |
прими.{S} Застидело га, што су га тако издвојили од других и назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато |
је за народна права и слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњег бирократског сист |
горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова мала, у уз |
певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио четири свирале по гласовима те су мали свирачи |
се отеже, помагали.{S} За овим је један издекламовао дивну и онда нову декламацију „<title>Дижи |
сви политичари и партизани, што сте се изделили у непријатељске таборе, па се мрзите горе него |
о себе, који се зову министри и који су изделили послове између себе, те је један за судове, др |
да стану на једно место.{S} Даље, да је издељено на <pb n="97" /> мале и да су мале прилично уд |
ови на новој згради</head> <p>Одавно се издиже велика гомила песка у дну дворишта нове школе а |
алутала у овај пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се п |
њено место за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у гради |
веселих загоричана!{S} И што се зидови издизали све више, то је и радост њихова бивала све већ |
заменио своју и животињску снагу; а не издире својом снагом и не ради овако примитивним алатим |
ушала и као да се поносила, што сад она издржава целу породицу.{S} А тај понос као да је још по |
„кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </div> <div |
и ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће |
срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржавање како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, реч |
деш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти з |
али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни благод |
у бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку удају, н |
е, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово Велики. |
ти више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и колико мож |
д куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, да |
ранио: „танкога смо стања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине |
да је много, и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на оволику |
ици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену зону...</p> </div> <pb n="400" /> <di |
е „бирокрација“, „тиранин“, „готован“, „изелица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша ни |
м на народном телу“, на „господу“, ове „изелице“ народне, и на министре па чак и на онога горе, |
пре четири године, када их је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални били Радиши, што их |
к</head> <p>У пролеће, у почетку Марта, изиђе наредба министра просвете, да све школе у нашој з |
а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову забуну.{S} И она при |
р, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица |
ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе нешто практично, без луксуза и сувишности, што је |
кућом, где очекују вредну домаћицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почи |
ако даље и гледали, колико пута може да изиђе.{S} За тим су тражили, колико деветака има у сто, |
велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима |
се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и би |
о.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пустити |
, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да ј |
ула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе него стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусл |
првом: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: |
да ради, и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И нај |
едан необичан поклон.{S} Из гомиле ђака изиђе један малишан и пружи му нешто завијено у пешкир: |
лова.{S} Најстарији ђак над псалтирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поче једнога по једнога |
лазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио, да двориш |
ељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Застидело га, што су га т |
ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају простодушно |
гледало као поварошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро јутро, момци!{S |
о додавао по мало сламе, пазећи, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело за један растег |
емој се поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучен |
а и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за по |
од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломаз |
га!</p> <p>Даница послуша мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очеви |
је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете |
сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радиш |
н рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} |
> <p>Опет у пролеће 1878 у месецу Марту изиђе наредба, да школе продуже свој рад.{S} И Радиша с |
постављену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а |
ђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој св |
овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими га!</p> <p>Даница послуша мајку своју и и |
апамтио како се пишу <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко је запамтио како се пише <hi>но |
} Ко је запамтио слово <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио сл |
апамтио како се пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је |
апамтио како се пише <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам по |
Ко би умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој табли!..{S} Која се слова чу |
i>грм</hi>!..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је |
i>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>вук</h |
i>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к< |
— к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се слова <pb n="129" /> чују |
зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише |
о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и напиши!..</p> <p>Извадите таблице!..{S} Избриши |
апиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је |
S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало в |
и ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти |
Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (ј |
о одморите, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!. |
Вратите се! — Изиђите! — Вратите се! — Изиђите опет! — Коракните још један корак напред! — Пру |
у ред! — Опет изиђите! — Вратите се! — Изиђите! — Вратите се! — Изиђите опет! — Коракните још |
дете, да вас кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на одмор!..“</p> <p>Време се мути.{S} Облаци пр |
</hi>?.{S} Које је <hi>н</hi>?..{S} Сад изиђите напоље да се мало одморите.{S} Излазите редом!. |
.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас после оп |
p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капије на |
орак напред! — Вратите се у ред! — Опет изиђите! — Вратите се! — Изиђите! — Вратите се! — Изиђи |
у клупу а извадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђаци“ за сваки разред по један, у |
и нужнику, и струганим дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искуп |
Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали <pb n="263" /> школу, св |
д после неколико недеља из ових чаурака изиђоше лептири, <pb n="364" /> чуђењу њихову не беше к |
е рече ништа. <pb n="96" /> Још мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово најв |
8" /> наста живи жагор, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и |
ође постављење.</p> <pb n="343" /> <p>И изиђоше.{S} Пред канцеларијом је било толико света, да |
!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да отвори прозоре.{S} За све време |
Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с |
како мајстори раде?!...</p> <p>И одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како |
уће, и на послетку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, које је највеће у околини школе, п |
мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} |
ретања за време одмора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се рука |
а.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке и не ужив |
азбројите, први — други!..{S} Други нек изиђу корак напред!..{S} Окрените се напред!..{S} Ухват |
нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један корак напред! — Вратите се у ред! — Опет |
замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb |
да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код |
разник.{S} Сутра и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је то |
S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдр |
д срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао један други и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала в |
право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле |
а какви чиновник, а из нашега села није изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад |
e>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена. |
еликих ђака његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, нас је у кући че |
добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало |
каквим је мислима и каквим одушевљењем изишао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а одушевљење |
а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендујући ни на какав беседни |
и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на школи је била в |
обице, био уступио столару, који је био изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, јер му је |
ји је суделовао при освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Косово, в |
а учитеља Радишу.{S} Кад је било време, изишла је млада с девером и без икакве галаме, мирно и |
ру.{S} Само је сва одрасла женска чељад изишла, те се најпре поздравила с људима, љубећи сваког |
сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угл |
та је данас решено у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га, о |
Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајније него д |
} А како се изненадио, кад су пред њега изишли читави момци, младићи око и преко двадесет годин |
е преко Бугарске.{S} У оваком разговору изишли су још на једно оближње брдо, одакле се виде око |
то они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је овима иша |
ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све то видели |
ледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} |
децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се |
, кад после дневних послова у кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а нај |
у се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, ишло је иза школе и г |
ље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао |
ина ништа ново у овим областима није ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и применио |
д треба прво градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе његову градину испод куће, која му и о |
.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ј |
оје чланове и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше да исповедају ово: „Ко |
<p>Наста неисказана радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један ста |
и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, господин |
правише заједно с предрачуном, и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га |
одобри тражену количину муниције, него изјави и захвалу Радиши за овај поступак његов.{S} И за |
о им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, |
крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Господине, криви смо обадвојица: он, што нам ј |
од стране своје, школине и ђака својих, изјавим срдачну захвалност. (Окреће се кмету Миљку, при |
крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио је своје негодовање што је молитва била на српс |
и те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступ |
само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну па |
а још једно!“</p> <p>Сељани примише ову изјаву кметову веома радо и сад почеше да погледују у Ј |
и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врат |
раћивао дневни рад, него су и деца ипак излагана опасности, зими да западну негде у снег, а у п |
и чекали да <pb n="214" /> се још више излади, са запада су почели да се дижу облаци, који су |
ло одморите.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.< |
према људима и према стварима, а одавде излазе толике и толике мане у карактеру и преступи прем |
зао како да седе, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n="279" /> како да чувају школу и |
ују међу собом; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радос |
на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Претурите |
а замазује оне рупе између дасака да не излази топлота и не иде зима и прашина, запита се: „А ш |
и.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, госпо |
е; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а |
ткуда је то, како стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта |
дан у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је цела зграда личила на ш |
и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чи |
а чиста душа, из које <pb n="275" /> су излазиле само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је |
изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су излазили и говорили као песму напамет: „Милош је био ју |
ећим празницима, а после и они, који су излазили из школе.{S} На орману је била права руска рач |
ојавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико да види ђаке толико и |
стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо довољно неспремни и с погрешном спремом.{S} И |
.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа бит |
изиђите напоље да се мало одморите.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три |
у ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{S} Не треб |
е загоричке почело је да се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним о |
е солдату да напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи писмених и отишло на више науке и пос |
. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радова |
време уграбио, да с малима учини један излет обданице до оближње планине Јелака, где је чуо, д |
ети од места.{S} Зато су и била она два излета, не само да Радиша види своје село него и да уче |
а смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него они лече, па како да Б |
болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање бо |
е и обале њихове уздигнуте, те да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад се |
југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленило до самога ко |
в распоред, како ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео |
мље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изложио и слике од разних пољопривредних алата, бољега |
и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам п |
у страну те кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у једном крају до |
утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали мно |
тог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, живи много лакше и угодније, |
ао и читао, да су други народи у Европи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих |
и да види како живе ти народи, који су измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без |
ио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима чак до ц |
постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу збогом. |
Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као по празној цркви.{S} |
ју опет развучено, да не пресецају глас измеђ појединих слова).{S} Пазите још једанпут мало брж |
даље да баци камена с рамена, омаушке, између ногу, преко главе и истрке.{S} Али је највише па |
а се веже за грану, оно се гради овако, између два дирека.{S} Нађите конопац!..{S} Је ли то муш |
и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга или линија.{S} Нека се слова пишу сам |
/><gap unit="graphic" /><pb n="224" /> Између улице и школе је двориште за одмор и играње.{S} |
лиште је било потпун, правилан круг.{S} Између игралишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше |
разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разреда је <hi>распуст</hi>, да с |
вакве типове кад је рекао: „Сва разлика између садашње и пређашње (турске) владавине је у томе, |
обро, господине, да се називамо Турцима између себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S |
, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између себе“... одговараху <pb n="118" /> деца и домишљ |
је а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више много |
ову министри и који су изделили послове између себе, те је један за судове, други за цркве и шк |
ештено да те осваја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја нам |
Ристићева, и не налажаху нимало разлике између <pb n="330" /> њега и скорашње турске владавине. |
е да гледате на мене...“ Настаје писање између линија и ученици поново гледају свако слово, кој |
таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи даском да блато не |
гледајући како Милета замазује оне рупе између дасака да не излази топлота и не иде зима и праш |
а.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада прашина.{S} Онда з |
..{S} Слушајте старије своје, волите се између себе и слажите се лепо, па срећа неће изостати.{ |
било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n="403" /> народима, и брани |
да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једнога походиоца развио овакав разговор: |
ог човека?..{S} А како ваља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љутите један другога?..{S |
задатка.{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња, у то |
једне задруге, стане тако да се тамани између себе, ту нема добра за задругу па ни чељад њену. |
ском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с |
нлук је за сад одредио онај четвороугао између оба крила школина; а за свињац и живинарник најд |
о расцеп него и отворено непријатељство између њих.{S} Од пријатеља посташе љути непријатељи и |
о се сврши овај шаљиво-озбиљан разговор између Радише и његовога добродушнога послужитеља.</p> |
ма.{S} Кошнице су испуниле онај простор између оба крила школина и Радиша је имао већ леп доход |
..</p> <p>Радиша је сад прво дигао плот између нове школе и школске градине и спојио све уједно |
, да не трче по школи, да се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, завршила ј |
пријатељске редове, те да се бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само зато премештам, што |
>4.{S} Припреме за нову школу</head> <p>Између испита овога и Петров-дана било је још прилично |
ати и законске прописе, докле се они не измене; а загоричани су видели, како им је школа у опас |
сет година и школа се Радишина прилично изменила.{S} Око ње се дигла читава шума <pb n="375" /> |
њу, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, |
Пета је, што се сада наш свет прилично изменио, осиромашио, политички завадио и распустио, те |
преображавали и кућу сеоску.{S} Они су измењивали намештај домаћи: место сниске совре изградил |
менем, да људи данас најтачније могу да измере, колико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунц |
ивада, него и да сниме свако земљиште и измере сваку неприступну дужину и висину свакога дрвета |
е слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} За |
један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површину коју му треба покрити бусеном, те је т |
ују што треба.{S} Радиша је одмах тачно измерио уста на пећи за врата и обим округлога отвора з |
{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се уч |
„А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може, господине.{S} Има како п |
ко се ова година највеће радости њихове изметнула у годину највеће жалости.</p> </div> </div> < |
ке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру н |
им је онда казала, како да се ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чисту рубу па тако да до |
на по кућама и собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пре |
Особито га је интересовало, како ће да измири принцип природности и урођености с принципом при |
едрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па ће после срач |
и нестрпљењем предао се сада послу, да измисли најбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, д |
ца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с једном страном од стакла |
гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто |
свему, што човек зна, што је запамтио и измислио.{S} О, само да можете видети, колика је наука |
од 45 степена.{S} Колико су мали зидари измицали, толико су им ови доносили камена а за тим и п |
ави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с послом, све се више увиђало, да је довучена |
више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља машинама.{S} Само |
човек одвојио од животиње, он је почео измишљати разне инструменте, којима је производио разне |
а разјареност, с којом је онога немирка измлатио, па сасвим искрено и простодушно а љутито рече |
т полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, |
: шума.{S} Пре десетак година Радиша је измолио још једно парче земље до воћњака за школу и ту |
> <p>„Ето тако, у свакој речи можемо да изнађемо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; |
о, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога што је право.</p> <p>„Да не сметнем с |
других народа.{S} Ми данас не морамо да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни барут, |
атницама око 15 — 20 душа, а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{ |
на још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Св |
ди, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, |
ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш |
и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га |
лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi> нај |
и, да је ова пажња села Радишу пријатно изненадила.{S} Прегледајући ђаке нашао је само једнога |
итељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео једно кукасто |
а у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили, кад су дошли школи.{S} Нова стаза од капије |
боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шета |
облика.{S} О, како је младе загоричане изненадило <pb n="287" /> и много обрадовало, кад су ви |
а за циглу и цреп, па га ово није много изненадило него одмах одговори:</p> <p>— Како ти рекнеш |
рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршен |
мори ноге.</p> <p>Долазак у велики град изненадио је не само Радишу него и оца његовога.{S} Ник |
школе, од 12 до 15 година.{S} А како се изненадио, кад су пред њега изишли читави момци, младић |
варе.{S} Никад се Радиша није толико ни изненадио, ни уплашио, ни обрадовао, ни застидео колико |
едати сада двориште.{S} А колико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, д |
у, да је све готово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој преправци и спреми па им поручи, |
све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридесеторо ниједно ниј |
отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат мало јаче би |
у се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео једно кукасто дрво и дао га у руке најодраслијем |
n="312" /> казао, где се употребљава и изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објасни |
иже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шта имало д |
ао војници и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћет |
шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, да се Чук |
.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници општинскога суда и запита: би |
нови Радишини.{S} И, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учи |
да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бит |
у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на оно, шт |
едио, да поседају у клупе, које су биле изнесене и намештене пред школом.{S} Онда им рече благо |
слова</hi>, те да их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и |
ојим: „Не крите видело под сто, него га изнесите <pb n="311" /> на сто, да светли свима.{S} И о |
Можете ли то да утувите?...</p> <p>„Сад изнесите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Сад пиши |
ато ћете и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Које је |
мо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете сад све ове редове што смо |
атана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узм |
{S} И Радиша је устао рано и наредио да изнесу све његове ствари у доксат, па је пустио Милету, |
д плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије за жене.{S} |
њино буде такво, да питомци њини из њих износе што више онога знања, које ће им требати као учи |
ло је, да има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поп |
S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
ено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светоз |
трине где хоће двапут више земље но што износи његово окућиште с њивом, коју је дао за градину |
е, јер му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а |
било све милије...{S} А помисао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку се реши, да не мис |
занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је износила царство појава у природи, које су за многе тај |
биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан преображај материје, о каквоме ни појма |
ином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпотребније свакоме човеку особ |
а преко зиме ограничио више на цртање и износио је деци разне слике од бољега намештаја кућевно |
бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио по нешто ново, што шири њихов умни хоризонат и |
сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много лепше и облагорођеније.{S} А они, |
го се не сварује, те се не усваја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што |
ом вредном, али послом и порођајима већ изнуреном половином.{S} Али је пред њим незнана будућно |
да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше |
собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој школи.{ |
да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бит |
ар креча, те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали |
, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су загоричанке прале судове само изнутра, |
али и чудили се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Ради |
тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ј |
уго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковима куд <pb n="111" /> иде дим, и нужн |
ти камење и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и јед |
а, јер су загоричанке прале судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ства |
лики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и употребити.{S} И |
е отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која |
с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар једа |
и више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете од школе, него да долазите уредно, сваки дан |
да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; јер |
акао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> <p>Што се више приближивало |
ишли подвојени, него заједно, и зато је изостало много што шта, чега је у „програмима“ било, а |
ило најодабранијега и најбољега, а није изостало ни цвеће најразличније, које је највише гледал |
итељску бригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{S} А особит |
школу сваки дан.{S} И немојте никад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n=" |
о у школу, те су се трудили да никад не изостану.</p> <p>У току ове године пред божићне покладе |
..{S} Добро.{S} Само пазите, да неки не изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви на |
и Радиши сваке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толи |
напредовању и личном и друштвеном много изостао од осталих народа, који нису робовали, па се бо |
у себе и слажите се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи са |
, да затрпа све рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, не |
же крајеве од прућа прекратити и све их изравнити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете рече: |
врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и употреба камена разви још више.{S} У то доба Ф |
ти, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а песка има у ре |
чили у школи како се то ради, него су и израдили све ово и задивили и село и оне, који су прошл |
и столице, а један је неколиким школама израдио и нове клупе по угледу на Радишине.</p> <p>И ка |
с обележеним именом онога, који је шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим великима почео |
е онога, што је сама руком својом могла израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, |
ле и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше |
јемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, они угл |
ица својих развија укус само за домаћим израђевинама, којима се и сама приближивала, а чувала и |
" xml:id="SRP19102_C1.4.3"> <head>3.{S} Израђевине</head> <p>Овако израђени људи и кућом и школ |
и просвећенога света прво <hi>људи</hi> израђени више него у нас: телом развијени и здрави; зна |
у према деци</head> <p>Кад су тако људи израђени, они после израђују оно друго.{S} Они се прво |
<head>3.{S} Израђевине</head> <p>Овако израђени људи и кућом и школом израђују онда боље и све |
до краја године имали су читаву збирку израђених предмета с обележеним именом онога, који је ш |
анке у чисто народноме руху, само лепше израђеном.</p> <p>Градина је школска напредовала из год |
а и полепшавала; па и њу је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем што мање варошкога и куп |
лно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни израђују од дебље хартије троугле, |
или и потребан алат за себе и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више |
друго, све што ум људски и рука људска израђује.{S} Куће, велике грађевине: школе, цркве, позо |
е по појединим и многобројним фабрикама израђује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не с |
и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена и девојака загоричких од конопље, ла |
...{S} Докле су неки хтели, да се одмах израђује само оно, што треба за живот, други су тражили |
о старају, да се и њихова <hi>деца</hi> израђују правилно.{S} О, шта је лепога и паметнога у њи |
<p>Кад су тако људи израђени, они после израђују оно друго.{S} Они се прво старају, да се и њих |
ена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не |
јстори не би лепше израђивали.{S} Једни израђују од дебље хартије троугле, четвороугле, многоуг |
<p>Овако израђени људи и кућом и школом израђују онда боље и све друго, све што ум људски и рук |
у се допала ни она велика галантерија у изразима према женскима и пред децом.{S} А кад је о руч |
не у годину све више.{S} Жива ограда је израсла толико, да је потпуно заменила ону мртву, суву, |
за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша је прво прегледао сву децу, да види, |
и полако.{S} Из једне коштице или семке израсте најлепша и најроднија воћка.{S} Само неге и стр |
после учинио што треба, само да што пре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него изнесе п |
итоме јабуке или крушке неће да никне и израсте онака иста јабука или крушка питома, него да ни |
читава биљка, или ембрион, из којега ће израсти читав и савршен живи створ.{S} Ово тело, што су |
и и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он поручи мало семена од свилен |
то доба је још чешће долазио Радиши, да израчунавају колико чега треба, те да то поручује и наб |
{S} Ови су његови ђаци умели не само да израчунавају површину дворишта, њива и ливада, него и д |
едних средстава.{S} Овако су напослетку израчунавала и најтеже рачуне, без обзира на лаке и теш |
де, и како кров на њима да се скроји, и израчунавали су колико чега треба, колико ће да стаје и |
стаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали да израчунају <pb n="187" /> колико је пет пута по 19, онд |
главноме.{S} Само му нађе, да је цигала израчунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и |
ино рачунао је са 30 ученика, и тако је израчунао, шта им треба за целу годину.{S} И то је све |
греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао израчунати, шта ће од прилике то све стати.{S} За камен |
колико му треба врата и прозора и могао израчунати колико треба камена за темељ до цокле и цига |
ило равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати равну, хоризонталну површину његову за зград |
а, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћет |
ечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и молио је Бог |
немилостиви учитељ не рече: доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи једно јецање, како Ра |
ти.{S} Напамет само лепше песме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и што д |
помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највећ |
ао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини земаља ил |
не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазн |
а...{S} И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди“ осташе у другим двема странкама или неутрални.{ |
pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, како су и нас ро |
су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се дену и колико се пеку.{ |
ојим ученицима, да се најпре неколицина изују, подигну гаћице и очисте корито од камења.{S} Онд |
нак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> |
ло с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су други |
а и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разговарали и |
човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо |
ели зачикавати с малима, који ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, јер |
мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у |
од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет им |
акша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин Министар замолио, да не |
сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновни |
а чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S |
ла Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> < |
вима најпре поновио све оно што су лане изучили, па су онда читали и преписивали народне песме. |
раво.{S} И он се поносио што му је дете изучило књигу и дошло као једино писмено у селу, да пом |
.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих воле |
м пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову простодушност |
ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све <pb n="156" /> књиге.“ Јер онда није било шк |
нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> <pb n="146" |
адише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгле |
лске године.{S} Радиши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учини |
цније је неки Ђурђе отишао у чаршију те изучио ковачки занат и дошао у своје село, те подигао к |
овац, па су неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша ј |
онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ књигу“.</p> <pb n="8" /> <p>Сви заћуташе и тиме |
у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима својим |
мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето т |
ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодн |
слова</hi>.{S} Зато је најглавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показа |
те се одлучили да долазите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа ниј |
а.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</ |
хвале, и помисли, да му син истина може изучити <pb n="9" /> књигу и бити срећан човек, па рече |
пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи с |
олазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима други |
науке у књигама и колико вреди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, док |
ишта није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има само тридесет разних <pb |
ад је слушао да говоре, како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p> <p> |
вдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што км |
иде по природним законима, који се могу изучити.{S} Зато природне науке и јесу једине науке.{S} |
кову.</p> <p>Људи нису једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом л |
прекопане и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном ралицом преоравао.{S} За време |
да сведоче о српском јунаштву.{S} Робом икад а гробом никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и |
уштапиле од толикога стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назов |
дуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле Радишини ови велики ђаци остављају школу, да |
од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни најученији људи.</p> <p |
{S} И живело се радосније и срећније но икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену сл |
чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им напише оваку молбу:</p> <pb n |
време, изишла је млада с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквицу на |
гао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </div> <div type="chapter" x |
ебојена црно, и опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по правилима нашега п |
ве људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на нас на правди Б |
по школама, и у свакој школи има његова икона; и он је наш највећи највећи <hi>српски</hi> свет |
деци да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, д |
господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати шт |
и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то |
то и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те се прекр |
школу и набавили клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то покорно молимо господина министра, д |
“ Онда се опет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда реч |
пском народу.{S} Зато и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам ј |
титељ и учитељ.{S} Зато и држимо његову икону по школама, и у свакој школи има његова икона; и |
Шта је радио?..{S} Зашто држимо његову икону по школама?{S} Зашто се посветио?..{S} Шта се при |
ишне одсечене јапије: греда, ја дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, |
ричало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и стане |
празно окретање „на лево“, „на десно“, или вешање и преметање на справама, којих у загоричкој |
све или зелена ливада, или родна њива, или густа шума.{S} Више нема шумарица, грштака, чечвара |
да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не дође; свештеници их уче како да се влад |
е земље, него је све или зелена ливада, или родна њива, или густа шума.{S} Више нема шумарица, |
ено од судница, као што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зид |
ити само они домаћини, који имају ђака, или сви селски.</p> </div> <pb n="75" /> <div type="cha |
обично леп обичај: да једнога празника, или другога којега дана, са свима ученицима походи кућу |
да никне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из којега ће израсти читав и савршен живи |
иле крупне смеђе очи с високим обрвама, или густа плава коса, или она чиста душа, из које <pb n |
</head> <p>Одмах после овога разговора, или боље рећи ове свађе капетанове с Радишом, капетан с |
високим обрвама, или густа плава коса, или она чиста душа, из које <pb n="275" /> су излазиле |
оста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе оч |
него јој повредили <pb n="314" /> жиле, или јој их лепо не наместили у новом месту, те би се ос |
мо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило било да будеш |
ину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да доведу само једнога, да им покаже?{S} Сви се зам |
јој њиви нема тога и тога: или смонице, или пескуше, или иловаче, или црнице, или чега другога: |
, или пескуше, или иловаче, или црнице, или чега другога: и њој треба то и то, и толико и толик |
или смонице, или пескуше, или иловаче, или црнице, или чега другога: и њој треба то и то, и то |
тога и тога: или смонице, или пескуше, или иловаче, или црнице, или чега другога: и њој треба |
написао све што они нису умели и могли, или је сам поручио, као за себе или школу, па после њим |
е имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша пре чети |
Ваља учинити некако, да људи у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или куповину, |
већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се |
ће после видети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољопривредну машину, |
елога света потрче тамо тражећи помоћи, или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде б |
се обоје ово могло назвати учењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци неп |
а онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по средини камена него с кр |
, да и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи |
му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте учинили још више.{S} А |
/hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажит |
са северне стране, да служи као заклон, или на каменитом земљишту, где се друго дрвеће тешко пр |
ц иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, онда конац иде на он |
У овом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је иш |
ак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да до |
а што се окренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога шамара тамо негде у крају.{S} Радиша |
који загрми на понекога што се окренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога шамара тамо нег |
и он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, или прота, него је био најстарији над свеш |
обичан свештеник или поп, или калуђер, или прота, него је био најстарији над свештеницима.{S} |
диша није више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком него данас.{S} |
идљиви предмети, велики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља |
здрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол |
д хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи |
адиша се и путем радовао кући и Божићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S} И <pb n= |
у: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, или пескуше, или иловаче, или црнице, или |
о је у четири реда?...{S} Које је веће: или четири десетке или четрдесет?..{S} Колико је у пет |
олико је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или тридесет?..{S} Колико је у четири р |
аме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка |
дељења, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тес |
м наоколо па су после ножицама исецала; или су одмах исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад ид |
средствима да се тај задатак постигне; или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се до |
еколико година да дограђујемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без б |
десетака, десет десетица <pb n="130" /> или <hi>сто</hi>.{S} Колико дакле свега има овде ових т |
е удесе, да стоје уближе <pb n="212" /> или раздаље, према томе, хоће ли даске да буду тање или |
; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} |
S} То је оно што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос< |
да им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом и писали су све познате |
ало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на ка |
живот згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде |
/p> <p>Завршен је и други дан „наставе“ или учења и за неколико часова сва је Загорица знала и |
го више пази него на тако зване „науке“ или научне предмете.{S} Интересовало га је, како у њих |
ми почињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подига |
седи наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градовима или |
е морао да допусти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиш |
а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошлих избора готово сви заг |
ову реч „господине“, него просто „учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем све |
/> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: десно и |
ад све ово буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде |
титељ, међу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина година он је ишао по земљи и учио |
ого одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{S} Онда је у Србији влада |
говори <hi>син</hi>?..{S} Која се слова или гласови чују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{S} Шта се |
чно.</p> <p>Тако су у тога образованога или просвећенога света прво <hi>људи</hi> израђени више |
и зато се пожелело, да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није |
век јављала струја: да се место једнога или неколицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетк |
{S} И из овога првобитнога некултурнога или полукултурнога стања ја имам да га подижем и водим |
S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга или линија.{S} Нека се слова пишу само у овом узаном ре |
ркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рендета, те да струже са засуканим рукавима као пра |
8" /> Удесићемо, да се цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући пес |
сподине“.) <pb n="103" /> Да ли је коза или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив <hi> |
е нова зграда и са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и нај |
а.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да набављају боље врс |
евет редова?..{S} Колико је ту десетака или десетица?..{S} А колико је у десет редова?..{S} Кол |
их, то су гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наших.{S} Па зар да |
знате кад се каже за страшљивог човека или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен. |
b n="313" /> кречна земља, с мало песка или силиката, још мање смонице или глине а најмање црни |
53" /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуп |
ђа но ма каква друга запаљива, романска или политичка.{S} Тако се и после ручка Радиша највише |
арска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упамтили.{S} О |
де има добра кречњака за креч и белутка или гранита за зидање или прагове, него је тако један н |
ће да никне и израсте онака иста јабука или крушка питома, него да ниче дивљака, која мора да с |
пример 85 да поделе на три једнака дела или три једнаке гомиле, онда су на сваку метнули по 20 |
, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi> најбољи учитељ |
и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетв |
љани су се чудили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толиком прекопавању и пр |
о како је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ог |
онац од газдарице и скували мало пасуља или кромпира са сланином или пастрмом.{S} И све би они |
изроди“ осташе у другим двема странкама или неутрални.{S} И она наброја „девет десетина“.</p> < |
ан.{S} И у свима тим селима и градовима или варошима живи наш народ српски, живе Срби.{S} Тако |
пно све старе или заменио сасвим новима или поправио.{S} Те су клупе биле потпуно према дечјем |
над свима српским калуђерима и поповима или свештеницима.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио |
ди је био Јован Ристић са својим људима или тако звана либерална странка.{S} Зато се после рата |
и мали око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у п |
да свима српским цркавама и манастирима или поповима и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда ни |
ди—кал значи калогажу, онога у опанцима или босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди |
“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} |
{S} Писаћете и рукописна и ова штампана или печатана с десне стране.{S} Почните редом!“..{S} Де |
ст или владање, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога последњега умење |
ло одавно, има скоро пет стотина година или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Ко |
а оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греј |
млада шума и забрани појединих домаћина или општински.{S} Испод њих је и толиких воћњака на све |
и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и ш |
у право, ако они то чине или из незнања или из својих личних рачуна...{S} Зато је свако бесвесн |
, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини пријатељска, |
а слова пишу и у почетку свакога говора или приче и у почетку сваке реченице после тачке.{S} Ал |
ница, њена добра деца и Дана, коју мора или оставити или одвојити од гроба њихова јединчета.{S} |
его да остану још данас па да иду сутра или прекосутра, јер је и онако снег велики, па нема прт |
једно је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како д |
њу је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем што мање варошкога и куповнога, а што више он |
има <hi>десет</hi> ових црних орашчића или тачака.{S} У овом другом опет има десет.{S} Ко има |
нике његове, но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако су млади загоричани у г |
а осети потребу за три гвоздена окивача или шине: једном да окује точак, а другом и трећом да о |
артија као у Радишинога газде него срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од |
ваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника писмених није било.{S} |
по читаве сате, радећи какав ручни рад или читајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по |
равље, ни за навикавање на правилан рад или промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се |
адруге у земљи, све општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вредниј |
Јер сад ти нема друге него или уз народ или против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем |
могли, или је сам поручио, као за себе или школу, па после њима предавао.</p> <p>Циглари, цреп |
може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије |
ема ни стопе залудне земље, него је све или зелена ливада, или родна њива, или густа шума.{S} В |
емо, па и печатати или штампати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим ства |
ао оне мучне неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није |
{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара чи |
анџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошлих избора г |
тава недеља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у ш |
а још ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доп |
ико — и још више млазева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од |
казао, да се свако име људско, човечије или женино, пише великим словом из почетка.{S} Сад запа |
ћини случајева жива ограда од гледичије или бодљикавога багрена, као око школе њихове.{S} Двори |
таваном који се кречи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота |
...{S} Које је веће: или четири десетке или четрдесет?..{S} Колико је у пет редова?..{S} Које ј |
еда?..{S} Које је веће: или три десетке или тридесет?..{S} Колико је у четири реда?...{S} Које |
нису знали, да из семена питоме јабуке или крушке неће да никне и израсте онака иста јабука ил |
далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више од девет година па да с |
су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, како т |
колико толико познато из основне школе или још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па |
заједно.{S} Збор је био код старе школе или општинске суднице, и сазивач га је отворио овим гов |
еника, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <div type="chapter" xm |
радове и премеравање у школи за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових су продужене разне |
, те им куће личе на пограничне карауле или на модерне железничке станице, само што су биле окр |
<pb n="363" /> сланике, вретена, кудеље или преслице, разбоје, кола и саонице, па почели сами д |
алемгранчицу из школске градине да узме или калемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је градину |
/p> <p>Највише ваља чувати децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је за тело, |
ак има своје и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S |
, да се дешава, да тај један или не уме или не може најбоље да управља целим народом: и зато се |
оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господи |
они или нису знали све потребе народне или <pb n="401" /> нису могли да их задовоље.{S} Зато с |
чно одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубар |
оже и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на |
о донесе по мало сира, кајмака, сланине или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно м |
пута по једну шестину, јесу три шестине или половина, свега 50.</p> </div> <div type="chapter" |
, ако они немају право, ако они то чине или из незнања или из својих личних рачуна...{S} Зато ј |
и ситнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Направили су и пред вратима лесу за чишће |
оја се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{S} То је најглавније, ако хоћете да научи |
за креч и белутка или гранита за зидање или прагове, него је тако један наишао у сеоској планин |
према томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало замисли па рече: „То п |
и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за о |
а каквога ораха, крушке, јабуке, трешње или шљиве, немају где да се склоне лети од сунца.{S} А |
то се исече или промени у новац, у паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би з |
грађење, па је после поступно све старе или заменио сасвим новима или поправио.{S} Те су клупе |
е и треће године многи су хтели да косе или да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то |
азбије и крижуља пребије кад се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да н |
ељад у кући, општину чине поједине куће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, св |
покривач опет од једне вунене шаренице или „черге“ и новога јапунџета, довољно заклонило Радиш |
ло песка или силиката, још мање смонице или глине а најмање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми |
мање смонице или глине а најмање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилике, да покажем сел |
е савладати полако.{S} Из једне коштице или семке израсте најлепша и најроднија воћка.{S} Само |
о даље{S} Ако што претекне, то се исече или промени у новац, у паре или друге делове па се онда |
се чакшире, сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане г |
(Броје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Колико је у једном реду?..{S} Колико је |
е извори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта б |
мања и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најстарији у некој жупи или покра |
очео да смишља план: како да се постави или окрене нова зграда и са којим и колико одаја или од |
то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, који ће да управ |
ски слојд) и од метала (ковачки послови или метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, |
ице затрпавају.{S} Зато нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом |
ска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови или села сама да бирају капетана <pb n="353" /> и начел |
кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ових тридесет слова, он после уме да пише ш |
му том приликом сваки за спомен засади или накалеми — како је кад чему време — по једну воћку, |
} Онда морамо или ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И та |
е срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчанском Кладенцу....</p> <p>— Ја Вам опет кажем, |
о.{S} А Даници је остајало, да то прими или не прими и поступи самостално, како она за најбоље |
ко танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то |
државних или народних, а то су управни или административни, за које треба спреме као и за друг |
у се више радовали, они што су примљени или су више жалили ови, што нису примљени.</p> <p>Онда |
било за предавање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађ |
к <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најпре запамтите, да се <hi>наша имена |
ароди нису били задовољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе народне или <pb n="401" /> н |
аљ.{S} Жупан је најстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под |
у страну, него положено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим се тр |
> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Представили су му и „ин |
а покажем селу, како се поправља, ђубри или гноји земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао |
<hi>сносити</hi>, то је кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} Пазите још једанпут! |
мо казати где год хоћемо, па и печатати или штампати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше |
од поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек в |
бра деца и Дана, коју мора или оставити или одвојити од гроба њихова јединчета.{S} Никад у живо |
ало му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати предрасуде.{S} Зато му шаљиво и не |
екоше сузе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам |
А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату |
јбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби пор |
свако за себе и у њима служе свештеници или попови.{S} Запамтите, да је ово <hi>црква</hi>.{S} |
х села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Београд</h |
не.{S} Чим се упрело за један растегљај или два, Радиша је показао, како ће онај то упредено да |
местима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле |
више времена проведу у градини школској или у слободној игри.{S} Зато су их <pb n="357" /> чешћ |
реч па да гледамо, која су слова у њој или који се гласови чују.{S} На пример, погодите ми, шт |
ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га |
о се на ово дугачко пење њихов црквењак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово |
варено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, паоцима и напла |
<pb n="102" /> а ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете |
оп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, или прота, него је био најстарији |
По оделу познајете, да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, и |
м се склања с пута, као да иде светитељ или светитељка.</p> <p>И Груја и Станојка су још живи и |
стави.{S} Све се завршивало или писањем или цртањем.{S} Ово је чинило, да не само сва настава б |
i>.</p> <p>И ако тако добрим васпитањем или правилним просвећивањем народним успемо, да препоро |
Да су дворишта ограђена великим прошћем или дугачким и дебелим врљикама и да је тако исто загра |
уго, оне морају да се покрију ћерамидом или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети о |
а.{S} Ваљало је само још посути шљунком или песком И тога има у реци испод школе, али ко да дон |
а се задовољава чистим интелектуализмом или филозофирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепе |
ли мало пасуља или кромпира са сланином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили тако, да им |
i>о</hi>, како се пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печатано |
ојест’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно је |
ше наде полагао.{S} То је рад с дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да препороди покућа |
иша није хтео да га замени новим плотом или варошком тарабом, него оним што је желео да пренесе |
ама, са сламом и лепом чистом шареницом или поњавама озго и сламним подглавницима наоколо.{S} И |
е се видело, да се дешава, да тај један или не уме или не може најбоље да управља целим народом |
брда, одакле свако дете понесе по један или два <pb n="116" /> камена.{S} Деца рекоше, да има и |
очаст камен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површину коју |
ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола не погод |
и собе готово је сваки домаћин подигао или патосао циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћ |
reign>“.{S} И све што оста, било здраво или начето, врати се својој кући; само они, који остави |
аме (плетарство), од дрвета (столарство или шведски слојд) и од метала (ковачки послови или мет |
ш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ или против народа.</p> <p>— Сад не могу, а |
мило и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и некадањој судн |
ије твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Ал |
роди и какво јој ђубре треба, органско или неорганско.</p> <p>И ниједна машина и алатљика, кој |
По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете?..{S} Видите сло |
{S} Нађите конопац!..{S} Је ли то мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} |
ожер свој настави.{S} Све се завршивало или писањем или цртањем.{S} Ово је чинило, да не само с |
ја се копала и ситнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Направили су и пред вратима л |
туђу веру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо |
во либерално испремештано, пенсионовано или отпуштено, а постављено ново.{S} На све стране наро |
тране написано а ово с десне наштампано или печатано.{S} Реците сви <hi>о</hi>!..{S} Реците сви |
ово је друго, с десне стране, печатано или штампано и тако се гради по књигама.{S} Које је тањ |
пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, као што се гради по књигама, које нису ру |
сано <hi>н</hi>!..{S} Нађите напечатано или наштампано <hi>н</hi>!..{S} С које је стране написа |
пре и што више раширило све благородно или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео један необ |
је код свих само те године накалемљено или засађено 30x 30 = 900 воћака.{S} А додајте сваке по |
оне значе, остаје деци непознато, тамно или тајна за свагда.{S} Зато нема јасних представа и по |
а позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</p> <p>Радиша заћута. |
>— Није твоје да пресуђујеш је ли хитно или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хи |
ако ће да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигурније и |
ној деци, којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није |
остао игуман па архимандрит, па епископ или владика и најпосле архиепископ или најстарији нада |
скоп или владика и најпосле архиепископ или најстарији нада свима српским цркавама и манастирим |
} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и |
је било обешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У угл |
му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које хране стока има на |
итили су се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и око малене школе загоричке све је ми |
јане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић ш |
ађеношћу, напоље с бубањем речи напамет или механизмом, напоље с дресуром која не развија тело |
i>два</hi> ова реда, он има два — десет или <hi>двадесет</hi>.{S} У овом трећем реду је опет де |
i>три</hi> ова реда, он има три — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом четвртом реду је дес |
седам</hi> редова, он има седам — десет или <hi>седамдесет</hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} |
м</hi> редова, онда он има осам — десет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом деветом реду је дес |
ири</hi> ова реда, он има четир — десет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И у овом петом реду је десет |
</hi> редова, онда он има девет — десет или <hi>деведесет</hi>.{S} И у овом последњем је десет. |
<hi>пет</hi> редова, он има пет — десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у овом шестом реду је десет. |
i>шест</hi> редова, он има шест — десет или <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом реду је десет.{S} |
пет редова?..{S} Које је веће: педесет или пет десетака?..{S} Колико је у шест редова?..{S} Шт |
“ и постане владика па после митрополит или архијепископ и буде најстарији над свима српским ка |
у деце, па онда уљудност и пристојност или владање, па тек онда умна страна или знање и умење. |
а ни једнога, који је после, као младић или човек, научио да чита и пише па заборавио.{S} Немој |
n="164" /> малишан: „Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он ве |
м причом, из које су изводила ону молбу или заповест за коју је она.{S} Ништа њему није помогло |
остре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или покровац, то не иде, јер ново не може набавити а ст |
е друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу његовом у исто време и брига о њему самоме и |
д да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ства |
вашега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од |
нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, |
ва велика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а |
роди, који никако не <pb n="66" /> пију или пију мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пиј |
инама.{S} Само да уђете у једну Фабрику или радионицу машинску, па да вам памет стане.{S} Ја са |
то је кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме од вас |
о вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршиј |
де у нову, још влажну и неисушену школу или не, долази објава другога рата, и Радишу понова, ка |
ли кад им треба за какву већу грађевину или куповину, могу наћи новаца лако и с малим интересом |
јпре старе и рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и тамо да се забављају, док он |
били на окупу, да отпочну трећу годину или трећи разред.{S} Исто су тако дошли и његови одрасл |
роучавањем онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас, или |
њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља |
а јави, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је неки голем респект према Ра |
розоре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара |
зе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију варенике.{S} Пред ручак долази и полаженик и |
ума изгледа лепша и од наших негледаних или мало гледаних воћњака.{S} Па колико се тај свет зар |
едну врсту послова и посленика државних или народних, а то су управни или административни, за к |
ет болести од сто и телесних и душевних или моралних у деце долази од ове хладноће спољне и уну |
сти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт |
за кованлук, за живинарник и за свињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио онај четворо |
у кући својој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их је алатом, које је он доне |
морају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div> <div type="chapter" x |
што пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, штедњак), које се показало и у Загорици з |
о, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — колико грађење буде трајало, а п |
И. М. КОЛАРЦА 143</p> <p>РАДИША</p> <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ НАМ УЧИТЕЉ ТРЕБА НА СЕЛУ</p> <p>НАПИСА |
у првом реду племенитој Задужбини пок. Илије Милосављевића Коларца, о чијем је трошку она штам |
ку изврши најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви реве |
а и тога: или смонице, или пескуше, или иловаче, или црнице, или чега другога: и њој треба то и |
; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ништа; они ће још волети да га однесемо. |
чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n |
прво <pb n="301" /> кад су видели каква им је школа — мало боља него што је била њина стара; др |
е гнезда а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је |
ајсторе, или да доведу само једнога, да им покаже?{S} Сви се замислише и као хтедоше пристати н |
ове су калемаре звала и околна села, да им калеме; њихове су кошнице продаване по дукат комад, |
у као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако се продуж |
ање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша |
на труду око нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада по |
авно желео, да спасе децу те невоље, да им поправи храну и да добије више времена за рад.{S} Ал |
намеру и стави им се на расположење, да им напише молбу министарству за учитеља, кад буду готов |
путника и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији |
не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдр |
ци.{S} Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> |
ја, да га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеше рупу и ударише д |
зе“.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по крај |
господине, кад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише го |
“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда буквар |
пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то није предавао, јер је то почетницима тешко за раз |
.{S} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога било |
ове било привлачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију свој т |
аља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно го |
а деца молила Радишу, <pb n="249" /> да им прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и о |
!..{S} Да им поделимо тридесет!..{S} Да им поделимо педесет!..{S} По колико ће добити, ако им п |
а поделимо двадесет за двојицу!..{S} Да им поделимо тридесет!..{S} Да им поделимо педесет!..{S} |
газили да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве |
ром, ради упознавања с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, |
еби његовој.{S} Деца су једва чекала да им се испече креч и да понесу по једно парче, али он ни |
њу. <pb n="358" /> А није заборавила да им истиче и то, колико женско срце и добра нарав може д |
звијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вреда |
а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да |
анко рече, да доведемо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они |
зарад какога покојника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико |
и.{S} Радиша није желео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да увиј |
и неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре и да штампају што год |
о је свештенику и умолио га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров дан су одредили зато, ш |
и разна писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита з |
децу заинтересује радом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, |
ша испричао оно што ће да читају, те да им је садржина позната, па су онда полако шчитавали, до |
номи како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и |
тампају у књиге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи |
породиља, које су донеле своје дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца |
, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост...{S} Ма |
да пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћерамиџије п |
ар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судницу и како ће да до |
?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине |
е, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S} И |
већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од судниц |
јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мув |
е прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и |
е на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb n="370" /> све њ |
ио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чув |
децом, да заподева и сам разговор и да им одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут питало |
и рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им министар, с обзиром на предузете радове око подизања |
уке и сву филозофију, па опет у кући да им остане онако како је било и да живе онако како су и |
е друге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је године остало, да |
у могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога го |
о је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућуј |
{S} Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ је прегледао про |
е.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, |
живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу пости |
им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске заповести.{S} И за м |
!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било |
крсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S |
ице па писали сва позната села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу в |
е пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и по |
шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати торбе и казати, како да их на леђима |
е пута докле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика |
да се рукама не могу додирнути.{S} Онда им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад п |
несене и намештене пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви поч |
а као војници и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју |
олом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом |
а нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је на |
гањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се сусретоше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да ви |
да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оној земљи, у којој је он био |
се више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Он |
, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, како да иду путем, како |
али и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хо |
кад се напију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И |
тако уравне и прошире двориште.{S} Каза им и одакле земљу да узимају.{S} Више школе је било сам |
је носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је |
јатне забаве него и корисне науке, која им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмено |
нимање сеоскога женскиња, и објашњивала им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{ |
Деца пишу, а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала и печатана слова цртала.{S} |
диша обилази све, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им рече, да и |
ази, прегледа им, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пуст |
као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико требало.{S} По четири камена испод |
својим рукама, него машинама.{S} Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све |
да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и казивала |
ра у зид по реду колико има ученика, па им рече, да стану у ред пред школом, где је већ била и |
бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром маховином те понеше собо |
стави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађ |
дведоше децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао |
ледају и да сами огледају како ради, па им је онда <pb n="312" /> казао, где се употребљава и и |
Идем зато, што су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Т |
а још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измију, посеку н |
а никад ни за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни |
еко реда, и појединце и сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде табл |
у данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо |
у школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили основну школу и да он мора с |
су они онако радили још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну |
надио овако брзој преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да |
лико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову намеру и стави им се на расположење, |
треба.{S} И без икаква премишљања попа им напише оваку молбу:</p> <pb n="58" /> <quote> <p>„Го |
њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом |
са 30 ученика, и тако је израчунао, шта им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.</p> |
ављења свога на страни, и много што шта им је изгледало чисто невероватно.{S} На пример, кад је |
д имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником позајмили л |
.{S} Има како паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде |
могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а |
е, да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке к |
е им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, нег |
м).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу |
мо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је онда причао, како они доводе воду и како граде во |
старији ђак показивао слова.{S} Радиша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, |
ма њој удесе неколико калупа.{S} Радиша им је још у школи на предавању свратио пажњу, да цигле |
би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога све |
у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он с |
казивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S |
ме, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} |
ше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао?{S} А |
џаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи |
</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а |
буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово свршено, Радиш |
боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држању главе, писаљк |
, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и празником, кад не раде.{S} Сад |
у и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За ов |
мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава концем, како се гради |
огли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p>Посао је |
е онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, |
другога, овако! — (Деца граде а Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових котурића! |
су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је |
епа свајо!</p> <pb n="272" /> <p>Радиша им сад исприча: каква је његова школа; како ће се лепо |
у њих овако сви послови напреднији, кад им се овакав темељ полаже још и у овим малим школама и |
Радишином написао „превасходно“.{S} Кад им је вратио прописе, сви су ученици загледивали у Ради |
али да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општински и машинама, км |
кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису веров |
Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред |
, онакве какве смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За то на |
ан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{ |
по, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне |
инити некако, да људи у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или куповину, могу наћ |
ти!“ Али их је све највише зачудило кад им је казао, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од |
ило за непажљиве ученике његове, но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако су |
а су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао |
на и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачк |
вршене дужности.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или светитељка |
њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и |
ише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да |
> (Деца пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је су |
има пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије с |
о... (Изазива једнога по једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S |
да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по десе |
а дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем картону).{S} Нађите прву десетку!..{S |
оћке.{S} Они су посадили оно дрво, које им највише треба па га не секу младо и на грабац, него |
су звани на општинске послове, за које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загори |
шу тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је и |
о <hi>цртала</hi> поједина слова, докле им нису добро запамтила облик.{S} Па и доцније је Радиш |
ни то разгодили тако, да им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало з |
ртију, докле су год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на међусобну грдњу и устани т |
ад месец, звезде и крстове.{S} Најпосле им је показала, како се то брише и шта треба да спреме |
ли одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам |
а, уједињења, заједница, задруга, и оне им све напредују, јачају и разгранавају своје послове; |
не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више |
риљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радионици и за |
ни школској колико које хоће и може, те им је она <pb n="53" /> увек чиста, уређена и урађена, |
а варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или на модерне желез |
Таквима и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећања, као најузвишенија, не могу |
него им деца остају слепа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се шко |
и сеобу.{S} Тада се често пресађују, те им корен не расте у дубину, него им се више жиле развиј |
а сами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше по мало пасуља, кромпира, сира, кајмака, слан |
„Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да с |
е не отаџбини него партијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и о |
бије први а колико други?..{S} Поделите им осамдесет!..{S} Поделите деведесет!..{S} Сто!..“ Ова |
?..{S} Сад узмите седамдесет и поделите им то!{S} Колико добије први а колико други?..{S} Подел |
очију му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеше да моле и они други.{S} Радиша као неки поб |
вде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још |
тет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и довед |
доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити нео |
по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, |
их износе што више онога знања, које ће им требати као учитељима.{S} Нека дође и филозофија и м |
и да не морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакали од радости, а ста |
же наднице, па ће после видети, како ће им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њ |
им на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им треба |
и пољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче |
у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с кр |
и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="303" |
буђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала неправедна а сваки би савет би |
ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њега не би долазили до |
разумеју ли <pb n="289" /> и по потреби им је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао н |
} Попа им благослови ову намеру и стави им се на расположење, да им напише молбу министарству з |
зазлене и паметне чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Зво |
е, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто посл |
утња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и |
им незнање, зато их обавештавају; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седе |
ва само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их обавештавају; шкоди им и љутња, зат |
о онако као гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето |
ве школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} А кад в |
вио и нове читанке за други разред, али им их није хтео дати докле не понове и не утврде оне ла |
пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни још других т |
.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад био С |
и да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима |
га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{ |
био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, за којом се по |
а света потрче тамо тражећи помоћи, или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо |
диша.{S} Деца се мало замислише и учини им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала ниј |
чили и да науче још што више.{S} Лекари им предају како да чувају здравље и да се лече, ако нем |
и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им згодном приликом врсте камења и врсте земље, кад се |
{S} Инструмената за свирање немам, нити им могу донети оне савршеније; али они ми и не требају: |
ученици ништа нису учили напамет, нити им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очиг |
и који су испросили, и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."< |
ове своје одраслије ученике, показавши им барем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим виш |
најбоље расположен па плану. „Казао сам им и настојавам да <pb n="197" /> се не свађају, а они |
ра и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да сами огледају ка |
ошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро јутро, момци!{S} Добро сте дошли |
оје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Децо, хвала много, што |
е даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у в |
вропским.{S} Али, шетајући се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо |
деца одступала од књижевнога језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> |
а догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако д |
зио, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и да седну усправљено.</p> <p>Онд |
и њима дође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била ут |
ветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у с |
его их је у томе и упућивао и показивао им, како се праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у |
едан ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописци и они, |
готово, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је |
а је после позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Д |
те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да |
школу, распоредио их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а |
ео све ученике у старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На заврш |
да и они посеју.{S} Том приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} |
у све у околини.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пи |
вима и рукописним и штампаним.{S} Рекао им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <h |
римио је и пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и тамо да |
их је распустио.{S} На завршетку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег сел |
пустио на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животи |
о да је свакоме радо давао савета, него им је увек и написао све што они нису умели и могли, ил |
није хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да |
о не иди слабима на руку да греше, него им помози да не погреше...“</p> <p>Деда Радивоје се заб |
ило да добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао, да се састају у школи, у Недељу после п |
школе, а они <pb n="57" /> немају, него им деца остају слепа код очију, те им се смеју и на суд |
ју, те им корен не расте у дубину, него им се више жиле развијају у страну, и онда им се не кид |
јави људима да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га к |
да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него |
на преданом и правилном раду и пожелео им само добро здравље, да свој посао продуже; а чудио с |
пустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испит |
га неколико година нису видели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши је све изгледало друго |
, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> < |
ој и свет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, општину чине поједине куће |
.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један од |
а и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он не |
педесет!..{S} По колико ће добити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад узмите седамдесет и поде |
ика, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је |
би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот више и |
осто и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> <p>Освануо је Петров дан.{S} Сељани |
не измене; а загоричани су видели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је о |
</p> <p>— Хвала Богу, господине; откако им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до са |
па што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће из штедионице, па ће после отплаћиват |
их малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а |
ину ове гусенице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад |
њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лак |
ке за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је двориште, заједно с његовим совралуцима, изгледал |
е него и корисне науке, која им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер |
идели црквенску књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је н |
а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да не товаре по много, јер могу поквари |
еуморно и предано као у трећој.{S} Само им је ход спорији, достојанственији, као да би хтео да |
аре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде к |
о.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им год затреба...</p> <p> |
радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им год затреба...</p> <p>Радиша и Миљко захвалиш |
же оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образовано |
ађа.</p> <p>После оваких шетња необично им је пријала мајкина вечера.{S} Што им год спреми, сла |
драви и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према по |
т око огњишта и по један пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила |
рана ових младих умних радника.{S} И то им је у овој чистој природи необично пријало.{S} А посл |
раже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чува |
таоницу и стрељачку дружину....{S} Зато им је рекао:</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што |
е учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} О |
те велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших негледаних или мало |
b n="236" /> после да рачунају.{S} Зато им је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чи |
то, што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често причао о домаћину, који мора да води бригу |
ма.{S} Чобани се још заигравају и чисто им жао, што морају да прекину игру, те грабе још мало.{ |
знали у шта пре да погледају.{S} Просто им се чинило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиш |
још долазили и марљиво слушали све, што им треба за боље познавање природе и свога народа а нај |
Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој случајности |
на свој начин причао о свему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књига |
сиљаху сељани, пливајући у радости, што им се школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвал |
времена па је морао да одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Ради |
је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да ј |
ироде и свога народа а највише оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово време на новој згр |
ече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свако |
аљују свемогућем и милостивом Богу, што им је дао здравља да изврше један део посла, за који су |
но им је пријала мајкина вечера.{S} Што им год спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су |
; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> |
одна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их обавештавају; шк |
дан рече: „Јок, господине; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељко, с |
ад их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а они одговарати на сва та питања, реви |
је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да одатле узму и преносе у своје градине; |
а, даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им год затреба...</p> <p>Радиша и Миљко захвалише јунач |
е и друге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа поручивали код свог ковача Ђурђ |
ју</hi>, да ли се интересују за оно што им казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, расеј |
се стишава па сад запита немирка, зашто им је сметао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још |
глу да простиру и тако даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла, што су је донели из По |
привремена школа.{S} Господин министар им је одобрио само за неколико година док не подигну но |
ен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправља |
га дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли |
изичке појаве и геометриске законе, јер им је Радиша показивао све очигледно, а радо су слушали |
ше сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је свршила школу и добила з |
ање, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} И ове су године они |
о биље; само минерала мало познају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати |
ерамиду, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи |
и неколико пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што чест |
, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би |
њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу |
S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} Колико сам |
они су се ређали један за другим, те су им заслађивали горчину, коју би осетили у чему год <pb |
Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрави...</p> </div> </div> <pb n= |
у тек ћарила од мојих сељана, колико су им они и позајмили, и накалемили, и продали солидне роб |
лико су мали зидари измицали, толико су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало кр |
игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p |
и имали само по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, не |
о и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n="295" /> нису за њих б |
и пазе и животиње, не само зато, што су им корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> <p |
ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И к |
вала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио |
шао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, који је сам конструјисао |
да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају н |
уне.{S} У другим селима, где има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да проч |
у.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и телеграф па и с |
обичније занимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновни |
ред нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не |
из које је мале, којим путем иде кући, има ли да прелази много река и потока, како ће му бити |
држи буквар.{S} На једној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где |
или наше царство?{S} То је било одавно, има скоро пет стотина година или, како људи кажу, пре п |
ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време |
решетка за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко код куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гоми |
оним светим местима што се зову школе: има, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих |
р о томе, како стоје извори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим |
ио; само човек може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај |
и бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких људи; да те ко не превари и не наведе на |
: „То је добро, што у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, |
ите четврту.{S} Пребројте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{ |
и да ми расту, него имам готову!....{S} Има једна млада удовичица позгоднацна, са два мушкарчић |
ета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели в |
те: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{ |
а смисла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића, који се тим свакидањим идењем и не додирну; |
, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству ишли у школу, па су |
вају исте песме, само мало друкчије.{S} Има песама које се певају о слави и о свадби, а има их |
ла, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих гра |
не?“ упита Радиша. „Може, господине.{S} Има како паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ |
ља чувати децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу. |
; само су остале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, што је село доносил |
е, и у њима поступно будити интерес.{S} Има и ограничених, и њих треба жалити.{S} У опште, где |
кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам про |
ма које се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код овац |
и ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово |
} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи ј |
авати му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства од |
њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то н |
овна за душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну храну, исто онако као и за ону |
го су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; ето ја зна |
већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове столице и постеље подигнуте од земље |
S} Зашто не може?...{S} Колико гроздова има?...{S} А може ли да се преброји колико је шибљика л |
ори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, д |
не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивнијега рада, кој |
или <hi>сто</hi>.{S} Колико дакле свега има овде ових тачака?..{S} Колико их је у једном реду?. |
„Где је море?“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, |
о.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа пропало и |
мо још посути шљунком или песком И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема |
одговори Миладин.{S} Радиша додаде, да има повише ствари и рече, да неће моћи све на једнога к |
реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и летава и да могу да |
и само име овога листа казивало је, да има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се |
b n="116" /> камена.{S} Деца рекоше, да има и ту иза порте читавих гомила камења што су људи ск |
ило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повук |
ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њ |
од ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њих запамтите, ви может |
сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића, к |
се њему чинило, да он није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, тре |
и каквих пелена <pb n="293" /> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете увек буд |
д да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема |
и сте ви нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, и где год има много људи... оно г |
куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, |
а ништа не прима на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али |
ца — све што свака кућа треба и може да има.{S} Доцније се све ово продужавало.{S} Распоређено |
ли друге животиње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S |
ад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико људи око себе, који се зову министри и кој |
близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они одат |
има на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло и |
ћа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе све се ствари пренеше у Ради |
ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачег |
е, грдно завадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет |
ање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче |
е било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревноснијих чланова од себе саме.</p> <p>Так |
ри, дотле је српско.{S} Српскога народа има далеко одавде на све стране, и све се те земље, где |
ћи песак и друга земља.{S} У тих народа има фабрика и читавих трговина с ђубретом; па онај, кој |
вреди за све нас Словене: и данас свуда има потурчењака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А г |
.{S} За тим су тражили, колико деветака има у сто, колико осмица, седмица и тако даље{S} Онда с |
тако да начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње |
ину.{S} Они знају и од које хране стока има највише млека, од које се гоји а од које само добиј |
а и живина је одвојена од људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје најугодније живин |
овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајс |
} О, да знате само, колико врста јабука има, колико крушака, колико других воћака, које би могл |
те, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више па |
и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од |
по сто педесет до двеста.{S} У књигама има како се пече креч, како се и од које земље граде ци |
читају, знају и тако раде.{S} У књигама има записано и како се стока боље пати, храни, чува и г |
ни, опадне, па и пропадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, |
века корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свеци |
научите још много што шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, што не умеју да чи |
о радили и тако даље.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и |
ило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не само болни траже окрепљења и |
као и певању.{S} И све се ово ученицима има показивати очигледно, и они сами морају <hi>радити< |
адојко и тако даље{S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, огањ, орах, ораси, |
цу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених, а из свога села |
ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити... |
ли ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу. |
у десетку!..{S} Пребројте, да ли истина има десет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{S} Пребројте |
че.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} С |
и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има разговора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радиш |
p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с дру |
ца их је једва дочекала, да после и она има велике ученице и да преко њих све више утиче на поп |
намештај и све угодбе варошкога живота има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Ок |
клупи све по две!..{S} На колико места има по две?..{S} Уредите све по три заједно!..{S} На ко |
ве по три заједно!..{S} На колико места има по три?..{S} Уредите све по четири!..{S} Колико има |
, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као |
!..{S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чат |
е учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала |
ио на наукама, и по селима,. свака кућа има овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати |
а, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те оту |
ицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ |
собито с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зат |
А највише му се допало, што свака кућа има кошница и меда, добро спремљену зимницу и оставу во |
е воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} |
м увидео, да у сваком од ова два правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се |
и Радиша је часловац.{S} Поред Часловца има и других предмета и Радиша је озбиљно запео.{S} Јед |
И сад се тек могло видети колико новца има у Загорици по пајантама, таванима и ковчезима женск |
} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има десет десетака?..{S} Оставите једну на клупу!..{S} |
ш десет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се то зове чета; а како се зов |
уде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највише змија?..{S} А где су змије?..{S} Погледајте |
8" /> толико ока?..{S} Како се зове кад има толико година?..{S} Сад оставите и то у клупу па се |
нда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> толико ока?..{S} Како се зове кад им |
е у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири реда?..{S} Колико |
стало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико вам |
у кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а |
мора да има, и свака касарна, и где год има много људи... оно где се, да простиш, иде напоље!“ |
ти.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У ј |
зде него срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од које не може да се уђе и |
да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко по |
жњим брдима Радиша је навлаш пазио, где има највише и најбољега кречњака.{S} Али <pb n="213" /> |
на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа д |
е? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — Поди |
опали и разбијали камење, гледајући где има добра кречњака за креч и белутка или гранита за зид |
кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жи |
ема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у љу |
уних осам сати!...</p> <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам |
у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гусларских, које се певају уз гусле.{S} Оне |
и зову <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зат |
еде.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Н |
преврните тај лист!{S} И с друге стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То |
>„По моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на |
ст да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити и |
ак и да их стигне.{S} Јер свако рашћење има своје време, свој рок, колико траје.{S} Може ли он |
ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и м |
ова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите има ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова?..{S} Н |
јавило као домаћа потреба, да код куће има не само по које пиле и макар једно прасе рањенче не |
и сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других села, у којима је одавио отворена школа, п |
може само онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, |
да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче |
њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора |
га, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где |
{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на т |
ново да се згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стевановић, којега с |
ачувај.{S} Све што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то |
е и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња к |
то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не |
ем и савршенијем.{S} А онај народ, који има толико филозофије у својим умотворима, није глуп.{S |
но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ књигу“.</p> <pb n=" |
дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете за школу, <pb n="69" /> дође судници и доведе |
стике за око, и гимнастике за дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, ј |
е и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, са својом женом и децом, а |
оли, а камо ли радионица, у којој сваки има по који започет рад, па једва чека да га доврши и д |
на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и п |
а слова</hi>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, к |
у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, за које мушка рука не пријања и који би на |
{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком и г |
гову икону по школама, и у свакој школи има његова икона; и он је наш највећи највећи <hi>српск |
у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта р |
е падну.{S} На таблици на једној страни има ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените |
вијање умешности.{S} Јер без овога нити има правилнога развитка ни спреме за савршенији живот, |
иши даде повода да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загори |
да у селу Загорици готово у свакој кући има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n |
дине,“ вичу деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, ал |
сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> |
стреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и о |
ену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она |
све то остане наше, народно и сад свак има своје и може да га прода другоме или и још да купи. |
нда она није глува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има разговора.{S} У њој је и радост |
сливају у једну реку, те Загорица увек има довољно и најлепше воде; и усред најсувљег лета она |
ваки домаћин има велики воћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не трес |
у ономе простом животу људском, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешности.{S} |
Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за |
о ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви можете трпати тога ђубрета колик |
д куће у присојној страни сваки домаћин има велики воћњак, у којем има свакојака и најлепша воћ |
има свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седам — десет или <hi>седамдесет</hi>.{S} И у овом |
о има свих ових <hi>пет</hi> редова, он има пет — десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у овом шесто |
има свих ових <hi>шест</hi> редова, он има шест — десет или <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом р |
ет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има два — десет или <hi>двадесет</hi>.{S} У овом трећем |
Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, он има четир — десет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И у овом п |
ет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има три — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом четв |
следњем је десет.{S} Ко има све ово, он има десет — десет, десет десетака, десет десетица <pb n |
ује</head> <p>„Народ“ је победио.{S} Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и у |
има свих <hi>осам</hi> редова, онда он има осам — десет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом де |
вих ових <hi>девет</hi> редова, онда он има девет — десет или <hi>деведесет</hi>.{S} И у овом п |
народно из основа као учитељево; јер он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на располо |
{S} У овом другом опет има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има два — десет или <hi>д |
.{S} И у овом последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има десет — десет, десет десетака, десе |
{S} И у овом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</hi> редова, он има пет — десет и |
И у овом четвртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, он има четир — десет |
S} И у овом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>шест</hi> редова, он има шест — десет |
У овом трећем реду је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има три — десет или <hi>т |
ек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије: греда, ја дирека, ил |
рви ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</p> |
{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седам — дес |
јатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има највећу задругу, но ко има најбоље дете за чколу.{S |
а гледамо ко има највећу задругу, но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад |
о понајвише доносе људи порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави по селу |
ричају како је у Светој Гори лепо: како има неколико стотина манастира и два три пута толико ка |
ду с овима. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе...</p> <p> |
S} И у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> редова, онда он има осам — десет |
овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> редова, онда он има девет |
данас најтачније могу да измере, колико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је |
очи!..{S} Уста!..{S} Ноге!..{S} Колико има ногу?..{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А заш |
.{S} Уредите све по четири!..{S} Колико има четворака?..{S} Уредите по пет!..{S} Колико је пети |
?..{S} Направите још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!.. (И тако даље до ст |
од тога начините још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!..{S} Колико има сад? |
} Узмите још једну десетку!..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не по |
..{S} Каква је то столица?...{S} Колико има нога?...{S} А које јој је наслон?...{S} Погледајте |
аоколо!..{S} Шта треба још?..{S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да их изградимо!..{S} Е, добро. |
- „А каква је она реч „добро“? — Колико има „самогласника“ а колико „сугласника “ у српском јез |
асника “ у српском језику?“ — „А колико има врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали загоричан |
су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их чи |
ца онолико јексера у зид по реду колико има ученика, па им рече, да стану у ред пред школом, гд |
утицаја на културу и живот људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ печене цигле лежало |
ло кога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова у судници него понајвише доносе људи |
дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за с |
сви имају право и воле да живе.{S} Само има много непросвећених, пакосних и злих и људи и народ |
је већ свршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{S} И Милена се удала за једнога богосло |
остарао, те набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особито ученица |
ка сада постала збирка свега онога, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће |
ним срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, што имају овак |
били нову школу; попу је било мило, што има оваке парохијане; а гостима је било мило, што виде |
, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има добру: здраву, ситу, одевену, чисту, мирну и уљуђен |
де у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и казивала како се што ради.{S} А |
а Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Ме |
ти му ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек |
и смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да памти то турско |
ме женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред на |
осподине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу сток |
њигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога јединога живога неписме |
шчића или тачака.{S} У овом другом опет има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има два |
ош негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће |
може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој |
равио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi>десет</hi> ових црних орашчића или тачака.{S} У |
сла...{S} На послетку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на |
ез овога последњега не може знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи |
е веома лако изучити.{S} У нашем говору има само тридесет разних <pb n="174" /> гласова, који к |
дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на како рђавс |
сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових тридесет слова запамтите, в |
зред.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни он извода из „ |
вршили ово записивање, видели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао опет само тр |
а, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти |
и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих |
ђајте она, што иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то д |
ко равнице, да стану све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одваја |
олико стотина метака, а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, |
>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу и |
долазити кад је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко најв |
у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не само више |
ога за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, ка |
но.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у нарочитом |
ка кућа направи потребан број кревета и имадне барем по један сто и потребан број столица висок |
А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабави.{S} Цело |
тестере за дрва (јер у Загорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали но горели |
ужнијега домаћина у селу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, |
Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је то |
гавао, да деца остају дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечерав |
и, да и мања села по равнијим крајевима имају школе, а они <pb n="57" /> немају, него им деца о |
ао благодејања.{S} Јер многи поред себе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништ |
да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат Миладине |
о су им корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често причао о домаћину |
сира, кајмака, сланине или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљи |
зачеља, а станови у крилима.{S} Станови имају по три собе и кујну, испод које је подрум.{S} У х |
и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и да читају.{S} Овако село, па |
и деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има много непросвећ |
а ли ће платити само они домаћини, који имају ђака, или сви селски.</p> </div> <pb n="75" /> <d |
нас познавали и краснописци и они, који имају добро памћење.{S} После овога Радиша рече, да ост |
омагање.{S} Јер ту не само што они који имају остављају новац на приплод, а они којима треба уз |
зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу |
ку ја нећу, господине.{S} Барем учитељи имају много узвишенији задатак...{S} А није ме ни за ра |
трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, кој |
диша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни он извода из „протокола крштених“, т |
нове куће треба више новаца но што они имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под с |
ече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, онда су градили |
што прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и |
> су више осећали, да у радионици њеној имају не само пријатне забаве него и корисне науке, кој |
ти само први разред, а он четврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту околину и тако даљ |
ваке сељане; сељанима је било мило, што имају оваког учитеља; обојма је било мило, што су добил |
р није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више не |
онице, па ће после отплаћивати; а нешто имају и општинскога, те не морају ништа тражити од наро |
оде и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што |
ли по 20 и тако поделили 60.{S} Сад још имају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S |
и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо ок |
p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} Клуп |
И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и |
е још ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И добро је |
ату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене прагове, двориште пред кућом и путању од к |
олу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и |
Кад је Радиша имао IV разред, Даница је имала I, кад је овај IV разред свршио (и прешао у проду |
прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет је њен благотв |
а а после ње и Радишина Милена, која се имала после Милована.{S} Њима је главно било: читање, ц |
аршиским, а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, |
} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало имала кретања за време одмора, то он нареди да изиђу с |
носио по селу.{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако село ниј |
а школи је била велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, само је незгодно, било |
све је ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и добро печенога хлеба и врућа, кува |
е и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} Зато једва дочекаше час поласка.{S} Понеше и |
е не продају.{S} И девојке су загоричке имале првенства међу девојкама осталих села, и сваки се |
оспођа“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично ме |
љење јела, што су ученице све практички имале и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме |
ни су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и стан него и за прање, |
146" /> <p>„Ето, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да научите да читате и пи |
м и да задужују своја имања, него су га имали код своје куће и у својој заједничкој штедионици. |
где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као и свакојака цвећа |
трме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, |
ко се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени сваке врсте |
рства, ишли су лакше, и до краја године имали су читаву збирку израђених предмета с обележеним |
ар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате |
е, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, него сте дали судницу за њ |
ло добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином инт |
иди школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање посла него и други пут.{S} Било је ту и |
оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин причао о свем |
ке могло више утицати, и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова |
а у околини.{S} А неке предмете нису ни имали штампане, него су их професори „диктирали“, а ђац |
школа, тиме:{S} 1) што су учитељи њени имали само по један разред, 2) што су им ђаци били одра |
долазили на науку и какву су улогу они имали у грађењу нове школе: њему се просто чинило, да н |
и млађи професор причао оно што су ђаци имали да науче.{S} И природне науке су учили из књиге, |
о 5 — 6 литара млека дневно, те су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су кис |
е!{S} Наше те село једва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо остали прости ка стока, те с |
вљали на ковчежић.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се |
ог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше |
гао више.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком ист |
ладића од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио Рад |
је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља |
45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три једнака д |
16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се од |
ече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали да израчунају <pb n="187" /> колико је пет пута п |
ри као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само му нем |
ћи и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом као угљен, која је слаб |
а све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много посла па зато нису много ни тражили, и брзо |
с планом, одмерено и поуздано, сад нису имали потребе да брзају и терете децу да би „свршили пр |
имали занат.{S} Само млади циглари нису имали кад да се радују, јер су одмах морали да отпочну |
ако просто и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{ |
а, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу дец |
ло је спремање за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, пошто у За |
еру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код Радишине куће, донесено је од Миљкове, и на в |
је дно било лако пригодити, јер је оно имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрт |
ом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да |
ло му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, помешана са шеничним брашном, а с |
е не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и много |
Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} |
екултурнога или полукултурнога стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, културо стањ |
е знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А |
његов живот.</p> <p>„Две поправке дакле имам да вршим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на |
да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, |
шао“ у политику.{S} И пукој случајности имам да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S |
м да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има једна млада удовичица позгоднац |
и у оној великој културној мисији, коју имам да извршим у овоме селу...{S} Зато да тражим учите |
е и јуначке, а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шећера</title>“ и „<title>Имам јагње мален |
>Имам пун џеп шећера</title>“ и „<title>Имам јагње малено</title>“ јер су му оне изгледале непр |
ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са |
дна школа; и камо среће наше, да таквих имами више!..</p> <pb n="337" /> <p>— Тако!{S} Ама, па, |
не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} С |
а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и м |
го.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек н |
камџијама су нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, |
прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ |
постарате, да научите што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи в |
добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се уч |
и дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, господине, те се ми старији сваки дан прекрстимо |
начајно: „Зато, драги мој пријатељу, ми имамо два јака разлога: прво, желимо свакоме да повећам |
ле у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да в |
по разним гранама научним.{S} Све то ми имамо данас готово, испитано и сазнано; само да га прим |
ле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуља, и нема мирнијег |
а да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговори Груја сасвим озбиљно |
и живот, и здравље и срећу, онда право имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад н |
че: „Господине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је |
инимо?...</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер имамо на расположењу сву готовину тога напретка других |
раже новац на зајам и да задужују своја имања, него су га имали код своје куће и у својој зајед |
ш у Загорици није изведено то је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна другој и пос |
који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да почињемо од |
н даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Доб |
и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе |
утицај геометрије почео се опажати и на имањима, јер је свако тежило да заузме правилну четворо |
о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и о |
кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици.{S} Данас је |
у најзадовољнији његовим одговорима.{S} Имао је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{ |
награду ономе, који је највише кругова имао.{S} И ништа више није подизало ове дечаке загоричк |
ворио је капетан у себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме тр |
о више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{ |
рима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је побележи |
ана деца сваке године.{S} Кад је Радиша имао IV разред, Даница је имала I, кад је овај IV разре |
ко „дунђерским“ тестером, али је Радиша имао своје мало, којим је могао да струже и веће кривин |
иљко је сад тек видео, колико је Радиша имао право, кад му је говорио о грађењу нове зграде за |
p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег имао право, кад је рекао; „Настава је вештина дружења с |
ш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; |
е и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и кочиј |
у своме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржав |
сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памети готово, куда треба да их води и како.{S} |
то се и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је на |
авноме као и прошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане учили, па о |
ор између оба крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке |
.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у |
ој</head> <p>У овоме предмету Радиша је имао највише муке.{S} Онако није ваљало како је он учио |
и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је имао једно платно одсечене ледине свуд једнаке ширине.{ |
оше и намести своје ствари.{S} Сваки је имао свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач |
ната било је сасвим просто.{S} Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, |
лупе направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доб |
S} Долази вече.{S} Радиша данас нити је имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у |
је више врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нем |
да и њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је са |
Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљ |
е стране.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле упит |
еће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу каме |
т сети свих оних пријатности, што их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као пис |
не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, меси |
рове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије |
е школе...</p> <p>Тако Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака |
ражај материје, о каквоме ни појма није имао.{S} О, како се само запрепастио, кад је видео, да |
о био очаран.{S} И на крају испита није имао речи да довољно похвали и учитеље и децу, рекавши, |
љало је сад добро запети, а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео да њега послуша, јер је |
у да ради.{S} За ствари од хартије није имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="1 |
и спојио све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту |
е, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога |
је могао да предаје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и |
стар није био поставио никога, јер није имао кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да губе на |
је обично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>П |
испод школе.{S} Но како у почетку није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од |
едствима.{S} А пошто рачунаљке још није имао, он се, још боље, послужио овим десетицама на карт |
еће плате но што је ђак учитељске школе имао благодејања.{S} Јер многи поред себе имају на врат |
ој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је |
ов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и |
една критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљању земљом и на |
ије имао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим ни |
стотину, да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина, исто онако као лане по десет |
ад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад |
е, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и потражио о |
За тридесет година ни двоје деце нисам имао потпуно једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је |
Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господине, молим Вас, научићу други пут... |
ки жупан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под соб |
нитији дан у животу Радишину, кад је он имао да отпочне свој најузвишенији посао.{S} Рано зором |
толико, да је <pb n="374" /> Груја мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ се |
су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојал |
што је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на виши |
лико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство врати у прв |
редовао, и Радиша <pb n="359" /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Ради |
моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица произведених из семена, те је |
ету?!{S} И мора да је Светозар Марковић имао на уму овакве типове кад је рекао: „Сва разлика из |
војим дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован задржава кмета да седне |
оше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован д |
: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А т |
нели смо ти мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печен |
било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да још много имате да у |
једну таблу, па јавите министарству да имате зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку сви |
и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и да сте сви |
о донесе послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пуно девојака! рече Радиша госпођи.</p> <p>— Само |
да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва деца |
на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и како се живи у свету и како се живи у |
на запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он. „Па с |
да, што сте ме овако лепо примили и што имате овако добру децу, да ме лепо слушају и да добро п |
о од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу |
о ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу |
записати.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> имати у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, |
више, да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p>Новина је у овоме времену |
нимало, кад је чуо, да свака земља мора имати извесних састојака у себи па да добро роди; а ако |
замисли, па нађе, да његов предлог може имати и „супротно дејство“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, |
д наш видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p> </div> <pb n="397" /> <di |
нда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окрену о |
се сад отворити друго одељење и она ће имати само први разред, а он четврти; како имају лепу г |
унесе до почетка школе, јер после неће имати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша |
, у којој ће и млади и стари загоричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани |
и знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију и најлепшу школу у целом срезу.{S} Ве |
.{S} А ове простије, несавршеније, могу имати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свира |
му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А к |
школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div ty |
ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу |
ршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једн |
едавао писмено рачунање.{S} Говорио је, имаће кад; то су апстракције којима се завршује учење, |
и.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S} На послетку помисли: и |
причање библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске историј |
, а оно друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не т |
запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, б |
д хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода, госпо; само што м |
ура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинове ствари и |
то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете |
ате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер, име, истина, нити, није, ниско, нишка, низина, висина, |
ке.{S} Записивао их је само привремено: име и презиме, чије је које дете, колико је и какво је; |
поразговарала мало, питајући свакога за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли |
на лицу овога човека, он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си по |
у школском сваке године извесна сума на име помоћи и набавке онога што треба, особито у почетку |
ао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па в |
и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и |
S} Створио га је зато да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже сво |
Загорици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе |
ба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Које слово треба велико?..{S} Како је теби?.. |
остаће и по смрти његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће се помињати „докле тече сунца и |
округло као око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} |
равља школу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће мо |
у, покалуђери се тамо и надену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко |
b n="184" /> вам пут казао, да се свако име људско, човечије или женино, пише великим словом из |
Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је от |
њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; |
сте, те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Д |
„<title>Јавност</title>“.{S} Већ и само име овога листа казивало је, да има нешто скривено, што |
(на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је прост |
учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш најузвишенији позив чов |
школи</head> <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећује, школа отвара очи, шк |
и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докл |
т него може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Ми |
аспати, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишен |
е направише себи привремене кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неко |
, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо прими |
да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у шк |
осподине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањи |
воре се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело село, |
и после.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров |
озбиљно спремати, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио |
.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога и да |
да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну он |
чим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{ |
ао више од две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, према другим |
дићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би |
} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S |
Мају Даница роди опет сина и надену му име Милован.</p> <p>И овогодишњи надзорник је био потпу |
тка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него |
о се зваше „Земљопис“ беху пописана сва имена река, планина и градова у Европи, и она су се учи |
{S} Сад извадите таблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А |
.“ И пишу.{S} Други пут су писали своја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан |
ју.{S} Најпре запамтите, да се <hi>наша имена</hi> пишу великим словом, на пример Алекса, треба |
итељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о с |
<p>Понизни:</p> </quote> <p>(Сад долазе имена кметова и одборника, сва с крстом, јер су сви неп |
лова.{S} Радиша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, з |
Јер свуда чујемо српски говор: свуда су имена и презимена српска; свуда људи славе славу; свуда |
еч грчка и значи....“ „Речи се деле на „именителна“,и „прилагателна“, „бројителна“, „местоимени |
јелене и творителни јеленом; вишеброј: именителни јелени...“ и тако даље.{S} Букварци су све о |
ителна“, „местоименија“.... „Једноброј: именителни јелен, родителни јелена, дателни јелену, вин |
ј свој у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада него да се у њему ус |
атељ „народу“.{S} И она је мамила самим именом својим, јер ради—кал значи калогажу, онога у опа |
збирку израђених предмета с обележеним именом онога, који је шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша |
лике и цртежи све самих радова ђачких с именом њиним за свих минулих тридесет година, а учиониц |
зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Миловановом:{S} Милован; чује се у имену Јован, ч |
ак, и тако ће школе одговорити поносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, |
Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко да пла |
Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по имену његовом „Милунов Мост“, који у овом селу и данас |
у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и т |
лован; чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благој |
мену Миловановом:{S} Милован; чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Ан |
А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па да вас оставимо?</p> <pb n="33 |
више чинило, да загоричани напредују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких |
постављен један човек, који је необично импоновао и са дубине научне, и са великога родољубља, |
Радиша је код школе са својим ученицима импровизовао и једну малу сушницу, где су после сви дон |
навике њихове.</p> <p>Радиша је за сад импровизовао и један општи кревет, са доста сламе (а зи |
све под конац.{S} Радиша је у то време импровизовао колевку за својега Милана и ученици су гле |
руге напредније, то је и село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{ |
држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији, паметнији и вреднији.{S} Зато ако хоћемо да ј |
ди, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне |
ише живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће д |
а по два гроша; други је лепо писао, те имућнијим друговима преписивао прибелешке по шесет пара |
тост његова прометнути у промишљеност а инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредовати |
ој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд. |
/hi>...{S} И, доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично р |
говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет ле |
} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта госпо |
вори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај инат и ова неуљудност, па помисли: кад је он овакав пре |
чио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин би могао за инат да уч |
смо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, |
само кад је лепо време и о празницима; иначе ћете их остављати овде, да вам не покисну и не по |
на.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета само се заигравала и по |
у двапут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А к |
није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе желео, <pb n="225" /> да му који инжињер прегледа |
иту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлин |
алата, машина и књига пољопривредних и иначе поучних.{S} И коме је год што у селу требало, он |
се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да се, поре |
и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија за сву околину па често и за извоз.{S} Треће |
им је почела да се развија и каменарска индустрија.{S} Кречари су сваки бољи камен тесали и чув |
ду на Радишине.</p> <p>И каменарска је „индустрија“ учинила велики напредак.{S} Не само да су љ |
овај најпримитивнији шумски механичар и индустријалац. „То му много треба“, одговори Радиша. „Б |
емо и крпимо.{S} Овако је и јевтиније - инжењер каже скоро двапут - а <pb n="226" /> овако ћемо |
озове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајстор |
, одговори она.</p> <pb n="268" /> <p>— Инжињер!..{S} Биће то много.{S} Биће и он претерао?...< |
а инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: „Јесте; један добар |
примедбе своје и приближну цену.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ заузима око своје школе, |
>Никад Радиша није више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком него д |
е само теориски него и практички, као и инжињер, мајстор и познавалац многих заната.{S} И сад ј |
иначе желео, <pb n="225" /> да му који инжињер прегледа и провери овај нацрт то се он с њим ди |
</p> <p>— Па тако је причао сам окружни инжињер, одговори она.</p> <pb n="268" /> <p>— Инжињер! |
време долазио је у оближње среско место инжињер поради неких мостова на окружном друму.{S} Ради |
сутрадан дошао за план, он опет запита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га мило п |
се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорач |
лечњаја у гори.{S} Представили су му и „инжињера“, који уме да прави најбоље планове, и тако да |
и старији ђаци ускоро постати неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план за с |
о да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком него данас.{S} И замишљао је, и црта |
; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Остаје само да платимо за врата, прозоре и |
у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су звани |
ображењу, и све до повратка Радишина из иностранства министар није био поставио никога, јер ниј |
очигледно могли да виде и „метаморфозу“ инсеката и откуда се добива свила.{S} Остало је још и д |
асположење и веселост.{S} А један такав инструменат носи собом сваки народ и сваки човек.{S} То |
е се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, који је у свакога, може се вежбати <pb n=" |
вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат савршенији.{S} Само се његова музика не зов |
и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, нити им могу донети оне |
играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у свету, од најпримитивнијих па до најсавр |
д животиње, он је почео измишљати разне инструменте, којима је производио разне гласове и арије |
ас не чини.{S} Она се задовољава чистим интелектуализмом или филозофирањем и брбљањем; а рада н |
по било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом девојач |
путеве не може погађати народ сам него интелигенција његова.{S} Она је умни вођ његов. <pb n=" |
стану, него би они и сметали Радишином интензивнијем раду с овима. <pb n="235" /> А он и онако |
ти на кретање, и у њима поступно будити интерес.{S} Има и ограничених, и њих треба жалити.{S} У |
често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим |
циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и како зи |
{S} Зато су штуре, празне, без живота и интереса, и стварају нераднике и наклоношћу и неумешнош |
веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети з |
естере и примиче трупац.{S} И Радишу је интересовала ова примитивна направа, и колико јој се об |
та на страни и сваке ситнице у њему.{S} Интересовале су га све више и тако зване мале школе или |
скрсавала сваки дан.{S} А највише су се интересовали за физичке појаве и геометриске законе, је |
о зване „науке“ или научне предмете.{S} Интересовало га је, како у њих деца по сеоским школама, |
с њом много лакше иде него каменом.{S} Интересовало их је и како мере, да зид иде право и у ду |
у и у игри ствара наклоности к раду.{S} Интересовало га је, како се на телесно кретање и здрављ |
ознавао више теориски.{S} Особито га је интересовало, како ће да измири принцип природности и у |
доста и поборавио.{S} Зато га је сад и интересовало све, све.{S} Највише му је пало у очи, как |
повину, могу наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има |
га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интересују за оно што им казује.{S} И кад је год опазио |
добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестано напредовао, те је у њему било с |
ице за ручне радове, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је |
решло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе у торбам |
конак кући.</p> <p>Уређење овога малог интерната било је сасвим просто.{S} Сваки је имао да до |
"SRP19102_C10.11"> <head>11.{S} Почетак интерната</head> <p>Одавно је Радиша запазио, да се сео |
И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике могло више утицати, и |
мењивати медену ракију.</p> <p>У своме „интернату“ Радиша је обратио особиту пажњу на чистоту.{ |
о, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
е су доцније биле прихватиле сав рад у „интернату“ и радиле све као код своје куће.{S} Ту су се |
и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ особито у посте, и за продају.{S} И живинарн |
час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепш |
ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу сагр |
оље, најлакше и најзгодније за почетак, ипак му се чинило у многоме незгодно и непотребно за се |
„потуљени“ опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно, што би поремет |
чном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је |
пствена рука није хтела да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и после подне, у |
двојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу н |
рају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су загорички младићи <pb n="215" /> све то лепо ра |
, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да |
н без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе нешто практично, без лу |
ту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Сре |
ема, на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота |
е по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали, да је овако боље.</p> |
адиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, да женске зато нису за учитељиц |
је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак излагана опасности, зими да западну негде у снег, |
пет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из почетка |
м и градинарством, него сада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у свету ви |
особито из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената, јер се свако природн |
е избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрад |
, капетан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премештен из За |
тике, нег’ што су то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, д |
тар се размисли па најпосле опет рече: „Ипак га преместите, да задовољимо капетана, па ћемо пос |
покрити бусеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} |
ве по десет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачунају.{S} |
а писаљком наоколо па су после ножицама исецала; или су одмах исецала поред картона.</p> <p>Ако |
су после ножицама исецала; или су одмах исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, |
се с десетицама, кад се једна десетица исече на јединице.{S} А главно је: очигледност и систем |
да чим који направи коју стотину, да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина, исто |
рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме исече ону стотине на десетице, па онда рече: „Метните < |
и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече или промени у новац, у паре или друге делове па с |
у одсече другу узницу па помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи |
<pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} Узми |
едно.{S} Из рачуна је последња десетица исечена на јединице и онда је рађено и с десетицама и ј |
а оваком раднику, не знајући како да га искаже.</p> <p>Најпосле је господин ревизор пожелео, да |
знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гласно и отворено пред Радишом рекл |
обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу сваких пет |
кад у кући затреба, онда се није могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: |
него је сва прљава и прашињава, зидови искварени а прозори полупани и хартијом олепљени; треће |
н брзо потроши <pb n="310" /> дисањем и исквари...{S} А, што је најглавније, ми морамо поправит |
е не употребљавају одмах онаки какав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, где |
Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самога |
или још неколико младица, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа засадити што хо |
шена како ваља и просушила се, и нужник ископан, ограђен и покривен даскама, и дрва настругано |
о је где треба које дрво да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у |
леме.{S} Зато је сваки имао по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивља |
ви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота ископао леју пола метра у дубину а толико и широку, па |
, где ће које дрво да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио |
цигларе па је пола готово!..“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор и неколико мањих борова и јел |
ко је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограни |
део сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако п |
идите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен |
пред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање |
љу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; кажи слободно.{S} |
ћи књиге.{S} Растку се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, по |
наиван, безазлен, простодушан, побожан, искрен, правичан и поштен, и те му црте душе његове ваљ |
} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада је седела с њима заје |
са два одељења.</p> <p>Тако је просто, искрено и срдачно прослављен и крај четврте школске год |
а није скидало очију.{S} Само је Даница искрено примала госта, а Радиши је свака реч њена, свак |
ао и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао пословима на извођењу свога културног за |
а какав беседнички дар, сасвим просто и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, уче |
си она градина испод куће?“ Тома сасвим искрено одговори: „Кад роди могу да нађем и по десет дв |
ом је онога немирка измлатио, па сасвим искрено и простодушно а љутито рече: „Господине, ми се |
ао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна |
и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</hi> разговарају, и договарају како што боље да |
е.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом искреношћу и простодушношћу рече овако:</p> <p>— Господ |
.</p> <p>Саслушавши са задовољством ову искрену исповест Миљкову, господин ревизор рече и сам с |
ојега је и таблица; само је једна плоча искрижана све на оваке шипчице, па су оне после обавије |
м и задовољио.{S} Таква су општа питања искрсавала сваки дан.{S} А највише су се интересовали з |
т уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, д |
то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школе око двадесет младића од 15 па до 20 го |
ли убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина из околних кућа те примише учите |
ти“, него је почињао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одвалио једну добру партију рада о |
а је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на |
леб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су се искупила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по дво |
глу за школу.</p> <p>Идућег Понедеоника искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да |
„празних руку“.{S} Кад су се готово сви искупили, Радиша рече, да стану пред вратима у ред.{S} |
оплије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усв |
га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају у клупе.{S} Онд |
ицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особито женских, да виде учитељицу св |
ет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ р |
предовао не може бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: једно што је ово новина у њему, |
н радио и с каквим ресултатом, с каквим искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остаја |
ти.{S} Ево се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и председницима, које сами бирају! |
се и забављајући себе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, те да га изази |
отрошили па ништа!“....{S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капетана глас, |
огрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао је, да деца лепо живују, да ј |
p>Радиша, блажен што му је и овај посао испао овако срећно за руком, врати се у село и једнога |
пажњу деци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет |
его поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће |
е земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше о |
дотле навалити да се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп...</p> </div> <div type= |
говој.{S} Деца су једва чекала да им се испече креч и да понесу по једно парче, али он ни данас |
цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село |
а ја уграбим да устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p |
!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали сте <hi>сва слова</hi>.{S} Још само да их запа |
сали „по плајвазу.“ Целу страну прописа исписали су старији ђаци плајвазом, а они сада пером ид |
и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Одавде ви |
је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао распуст школски и Даница се сваки дан ше |
и тако је дошао и крај школске године и испит се свршио.{S} И овогодишњи је надзорник однео уве |
озову свештеника и до подне се изврши и испит.{S} Остало је само, да уговоре дан свадбе.{S} На |
ml:id="SRP19102_C6.3"> <head>3.{S} Први испит</head> <p>Градина је напредовала, школски је поса |
Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и она устану, ус |
дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца |
дин надзорник, који је ове године држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али |
мели да кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био задо |
без грешке, ревизор је усхићен завршио испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што |
има који се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после по |
ланове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе што им ј |
{S} Даница се осетила</head> <p>Још пре испита у једној шетњи Даница заустави Радишу и с неким |
И тај је напредак био непрекидан све до испита.</p> <p>За ревизора је ове године био одређен је |
Припреме за нову школу</head> <p>Између испита овога и Петров-дана било је још прилично дана.{S |
, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испита надзорник је записао оваку оцену:</p> <quote> <p |
он је просто био очаран.{S} И на крају испита није имао речи да довољно похвали и учитеље и де |
{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита молили Богу, он је некако много размахнуо руком |
о сваки минерал у околини и умели су да испитају састав сваке земље и да кажу, шта на њој најбо |
учним.{S} Све то ми имамо данас готово, испитано и сазнано; само да га примимо.{S} Сем тога ми |
на у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав једне и друге и нашао је врло малу разли |
прекопа и очисти од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, д |
у је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором.{S} Остало је још мало дана до Петр |
ли.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник рекао, да ће одмах, чи |
неком другу своме и јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор је усхићен завр |
е на словенском.{S} Четврто, и на самом испиту највише је тражио из „Науке Хришћанске,“ и то св |
ајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја |
ош само да их запамтите.{S} Зато, хајде испишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, |
ри: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолико пута |
бођена округа земљу морали спахијама да исплатимо, што смо изгубили Босну и Херцеговину, где је |
не стане много и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n="218" /> Удесићемо, да |
до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И код малих је ударена основа, а тек код ве |
уку, заплете му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те |
како после и други могу правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни з |
итали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су се и на побусаној страни више |
ојем изјава по новинама.{S} И почеше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S |
>Саслушавши са задовољством ову искрену исповест Миљкову, господин ревизор рече и сам сасвим от |
а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} Зато добро пазите.{S} Испод ока нема ни |
исано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; оно је гвоздена лопата шиљата и |
имао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша општинскога сложено их је већ неко |
.{S} Станови имају по три собе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику који предваја станов |
, од дрвета?..{S} Нађите му слова!..{S} Испод бурета видите једно дете насликано.{S} То је <hi> |
!..{S} Колико је то десет и десет?..{S} Испод тога начините још десет!..{S} Колико има сад?..{S |
, испод слике.{S} Зато добро пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{ |
ни појединих домаћина или општински.{S} Испод њих је и толиких воћњака на све стране пуно извор |
авите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово испод ножа |
ари воћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброга Томе, који |
ом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужници са четири преград |
о пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} |
једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p>Ка |
ењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, |
ц и живинарник најдаље место до нужника испод школе.{S} Но како у почетку није имао ни прасета, |
олаза, колико је захватила нова калдрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да проши |
ије толико требало.{S} По четири камена испод греда, по четири пет око огњишта и по један пред |
ла ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина.{S} Зато |
: „Томо, колико теби доноси она градина испод куће?“ Тома сасвим искрено одговори: „Кад роди мо |
де: „И здрава је, господине; тече управ испод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде |
дгледа, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пре градили, да начините пун |
од ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слово код игле?..{S} Ко уме да |
ш?..{S} Добро.{S} Сад нађите оне редове испод ножа!..{S} Пазите: <hi>о — н</hi>: шта је то?..{S |
д му они рекоше, да је с извора који је испод самога онога избрешка, на којем је школа, он поми |
врше и последњу, западну страну калдрме испод стреје школске, Радиша је и сам на ово мислио, па |
амење и Радиша поче да удара оно крајње испод конца.{S} Онда поче ред од овога реда зиду, опет |
оје је то код столице?..{S} Шта то пише испод столице?...{S} Које је слово код ножа?..{S} Ко ум |
у у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта ј |
ашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Нађите конац! — |
то не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно го |
{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко з |
Радиша; а осташе само старци и младићи испод двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} И није пр |
ти шљунком или песком И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, је |
је је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово код евењке!..{S} Да |
во код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчитава развучено, као на |
, овако полако можемо да читамо све ово испод свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо |
едајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, господине“.) <pb n="103" /> Да ли ј |
.{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</hi>?..{S} Него |
во а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ него <hi>фес |
ваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{S} Хајдете |
Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{S} Хајдете још једанпут од ока!..{S} Е |
?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пи |
с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} |
ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово испод ножа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси |
вењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово испод евењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које је то прво |
во слово код евењке!..{S} Да читамо ово испод евењке...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да чит |
је слово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут |
је слово код табле?..{S} Да читамо ово испод табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та |
ера!..{S} Да прочитамо још једанпут ово испод пера!..{S} Пазите сад ово код табле.{S} Које је с |
ре; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман је и |
ут од ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто д |
ар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столице?..{S} Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{ |
је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: ш |
?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испод игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?..{S} |
укописна и штампана и прочитала све оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у |
ајте у слова код цркве!..{S} Шта је оно испод цркве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте као тес |
ад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно).{S} Лепо.{S |
лова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, |
ме: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред ње |
е је слово код пера?..{S} Да читамо оно испод пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не |
ово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле?..{S} Које је слово код евењке?..{S} Е сад п |
о лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је насликан <hi>венац</hi> од цвећа |
слова код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајт |
а то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе по један или два < |
сад да изиштемо од Томе његову градину испод куће, која му и онако стоји више празна него заса |
ошена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које ће да вуче колица |
p>И збиља, Радиша је у почетку и сувише испољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по |
а кратко време преко среске канцеларије испослана је муниција загоричкој школи и Радиша је поче |
о и свакоме је свака грешка могла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да спо |
а таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! |
игну десну руку! (Надгледа и по потреби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну ру |
зао да су други! (Опет надгледа и мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још једанпут: к |
А Радиша је само надгледао, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуц |
о на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао грешке њихове.{S} Још их је питао, која су се |
томе знају само они који нас дочекају и испрате.{S} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се заврш |
овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењу, и с |
даде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра Радишина Миља.{S} И њ |
ше, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако |
, него онога конца, који је он почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обнови</hi> |
тена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђа |
преокрет.{S} Све чиновништво либерално испремештано, пенсионовано или отпуштено, а постављено |
м и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оној земљи, у којој је он био на наукам |
јо!</p> <pb n="272" /> <p>Радиша им сад исприча: каква је његова школа; како ће се лепо намести |
} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће |
Мало после дође и Радован, и он поново исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се з |
ју и да добро примају науку!“ И овде му исприча ону Христову причу о сејачу и семену, коју је д |
и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији па и о т |
у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испричају како је у Светој Гори лепо: како има неколико |
у боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школована Вида — знам, да ћете волети. |
/p> <p>Код „Читанчице“ најпре је Радиша испричао оно што ће да читају, те да им је садржина поз |
" /> дао нацрт и до ситница избележио и испричао како што треба да буде, те су опет ове нове кл |
> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у овој години урадио око ш |
у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, како су од суднице начинили школу, од апсане |
носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испу |
преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува кри |
Ово можете да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} |
амо је купован фес, који се пере кад се испрља и који се лети замењује шеширима, који се сад пл |
то овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде мног |
да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче харт |
зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица |
сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице |
</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Извадите их!...{S} Е добро.{S} Сад |
ку хартију, те да га завијете, да га не испрљате.{S} Завите га овако...{S} Сад отворите код прв |
ико да не шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате опанцима, те нек остану овако чисти преко целе |
о, знаш шта је ново?{S} Господин Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу |
ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су |
Липовици, да се њихова учитељица Даница испросила за учитеља загоричкога, и по селу Загорици, д |
кладе један од оне тројице, што су били испросили, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и |
еби у школу, два су жењена а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <pb n |
адиша запитао: који су жењени и који су испросили, и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар |
О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Груја испросио!</p> <p>— Врло добро! одговори Даница: нек ти |
елу Загорици, да је учитељ њихов Радиша испросио учитељицу липовичку.{S} И колико су се загорич |
еколико дана он јави Радиши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју? упита га Радиша.</p> <p>— Ону, |
им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њима и поносито ре |
ћега човека, на које су легали кривци с испруженим рукама, које су се уметале у „менгеле“, те д |
а њена <pb n="384" /> ретко кад само да испуне своја корита, и то готово само у пролеће кад дух |
едала Даница с ученицама.{S} Кошнице су испуниле онај простор између оба крила школина и Радиша |
читељ постати оно што јесте у друштву и испунити посланство, које му је додељено.{S} А онда ће |
.{S} И овде Радиша осети задовољство од испуњене дужности, па онда настави:</p> <p>— А да ли са |
пречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намештати и други ред. „А зашто |
трећи.{S} И продужише све редове овако испупчено. „Да почнемо, господине, и с ове друге стране |
ледало је сада као велико гувно с малим испупчењем код стожера.{S} Онда рече, да по тој земљи р |
а градине југозападно била је пољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било најбоље, као и оно |
окле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде га опкоп |
аблица разбије и крижуља пребије кад се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чув |
е.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падну.{ |
квар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа. |
Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Свршио се |
на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад покл |
а се разбију; зато их чувајте, да их не испустите и не притиснете много овде на средини.{S} По |
уда једнако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом |
ли крушке неће да никне и израсте онака иста јабука или крушка питома, него да ниче дивљака, ко |
их је Радиша могао да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина учионица, само с мање слика |
е свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселост је песма, |
и гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне задруге, стане тако да се тамани измеђ |
ме и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од оне од које је и земља и вода и вазд |
иде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам дол |
ој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја |
је на крај тога платна па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} Онда је помакну по оно |
нају за Светога Саву, и свуда се певају исте песме, само мало друкчије.{S} Има песама које се п |
ваљивали и оне старе и камџијама су нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре ј |
ради добро и право, они га кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију тер |
из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{ |
{S} И за час се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носи |
да је просто посејао онако, и да му тај исти привредник није казао, како да попари семе врућом |
<head>12. У школи за одрасле</head> <p>Исти су ови принципи провејавали и у раду Радишину с он |
отворено друго одељење у Загорици а под истим даном премештена је и Даница за учитељицу тога од |
дан нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим ученицима, и великима, да продужи започети посао |
а на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуше гласови).{S} Онд |
де се чује <hi>и</hi>; игла, ивер, име, истина, нити, није, ниско, нишка, низина, висина, равни |
се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису много претеривали у томе, али је сад |
има виде постеље подигнуте од земље!{S} Истина то још не беху модерне постеље (кревети), за сва |
шем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долазили сте само Недељом, али сте опет долазил |
ас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, према другим народима то није много.{S} Али је |
еди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов нај |
а, особито о здрављу и пољопривреди.{S} Истина, онда не беше много згодних књига за ово, али их |
...</p> <p>Напредак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, |
ке, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко гледати, као и м |
сио хлеб и прао судове како је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како што ваља ра |
месту, где су вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало похладно, али је добра простирка, о |
н уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; ал |
ељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и р |
еше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да га о т |
у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да долазит |
вање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем и речима, али га није |
и претури, он је — старац.{S} Радиша је истина уредношћу у животу и умереношћу у свему очувао с |
твара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном животу вреднији осваја, а тромиј |
у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није могао. |
ите прву десетку!..{S} Пребројте, да ли истина има десет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{S} Пре |
Колико је у њој?..{S} Уверите се, је ли истина!..{S} Колико је у свих пет редова?..{S} Нађите ш |
што се зову тачке.{S} Пребројте, је ли истина десет редова и је ли истина у сваком по десет ов |
. одговорио му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље походила |
ојте, је ли истина десет редова и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли |
га загледа па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће |
е научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и п |
дете овако хвале, и помисли, да му син истина може изучити <pb n="9" /> књигу и бити срећан чо |
прелазу преко реке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од те |
акве му драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{S} И по трговинама, место данашњих кутија |
гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему |
загоричкој школи и нема.{S} Мајстори су истина направили лепу школу и калдрму свуд око ње за је |
ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина ово није лако.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{ |
смрт и живот и отворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погл |
амо неколицине.{S} И нису ли све научне истине најпре потицале од појединаца, па се после ширил |
еарин и глицерин, ни разне друге научне истине по разним гранама научним.{S} Све то ми имамо да |
ило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је изгледало, да не певају, него да сви кукај |
ад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидан |
виси од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља школу своју, он мора да поправљ |
развију осећања за све оно што је лепо, истинито, право, добро и узвишено.{S} А из најпростијег |
риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива |
!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли истинска <hi>жаба</hi>?..{S} Нађите јој очи!..{S} Уста! |
ба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води? |
>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој очи истинске, које гледају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S |
е: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински шешир? —- Погл |
ст и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и културно, умно и морално дигне, он |
ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински шешир? —- Погледајте у слова поред њих! — Дост |
..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је?..{S} Нађите |
их и челичних „пера“, висили су снопићи истинских гушчијих пера по дванаест у „туцету“ и продав |
во да видите како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каж |
е?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што с |
{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} Је ли истинско?...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у букв |
.{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</hi>?..{S} Него какво је?..{S} Нађите |
{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите му слова!..{S} Испод б |
од ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинско дрво?..{S} Откините који лист!..{S} Одломите м |
лист!...{S} Нађите око!...{S} Је ли то истинско око?...{S} А какво је?...{S} Погледајте у слов |
перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} |
од ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинско дрво?.{S} Откините који лист!..{S} Одломите му |
Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то до |
дова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли истину, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи п |
<pb n="358" /> А није заборавила да им истиче и то, колико женско срце и добра нарав може да у |
пштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} |
ише но некад старци од шездесет година, исто тако можемо у многоме убрзати и свој морални, екон |
ако је сваки имао сад по десет стотина, исто онако као лане по десет десетица, и рачунали су с |
ва.{S} А има и зачина за духовну храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и |
, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} |
да нема обртушку за истресање меда.{S} Исто тако ретко која кућа да нема белога дуда и места з |
градини својој, произведе из семена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, да је просто |
почну трећу годину или трећи разред.{S} Исто су тако дошли и његови одрасли ђаци, којима се ниј |
ле не понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, |
није много дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, што су пре се |
оје образовање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба приближивати овоме, јер |
на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко |
ога али неписменога Миљка седео је сада исто тако вредни али писмени Крсман, који је о свему ра |
против себе.{S} Он се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се тро |
а и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другоја |
ве.{S} И осећања су морална и религиска исто онако природна као и естетична.{S} Све је природно |
по десет десетица, и рачунали су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове читанке |
едовољне.{S} И несварљива духовна храна исто је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n |
земљом, па поче други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редом, па трећим, четвртим и т. |
hi>, знате шта је; <hi>попа</hi>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пи |
(„Е, право то велиш, господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, |
јсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и |
ве стотине, те су с њима и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. <pb n="239" /> Ове |
чувати се велика смеја и раздраганости исто онако као и велике љутине и онога што из ње може д |
дни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме храна, а они, који им је дају, |
ампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано |
о мало; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> писано и <hi>с</hi> штамп |
у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је |
па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље |
ом и рече Груји, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама |
полако спушта капији.{S} Онда је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и |
богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И тако се ево одр |
прошле године, јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ п |
лом личе потпуно један на другога, тако исто и још мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку по ду |
оји добри загоричани.{S} Седма је, тако исто велика, што учитељи нису стални, те да што отпочну |
то је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само најгла |
малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривред |
троноге столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове столице и постеље |
лој дужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, оставивши ширине толико да |
угачким и дебелим врљикама и да је тако исто заграђена готово свака њива и ливада.{S} А све је |
их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика топлота...</p> <p>На по |
о овако а печатао овако; дакле печатано исто онако а писано мало другојаче.{S} Зато извадите бу |
} Ето га први лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</h |
еци, да побијају кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге стране.{S} Деца узеше једно мотику |
се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће |
мица, седмица и тако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама тачкама, крстићима, цртама и |
цена грађа за познавање села свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S} |
S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у школи.{S} После можете д |
та брига о друштву или народу његовом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме |
е само потпуно развијену личност него у исто време и изврсну јединицу за поједина друштва и за |
ако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим |
где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} Загоричанима никад ни за шта није требао |
и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од којега је и таблица; само је једна пло |
ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђубре може помоћи пе |
северне?..{S} Покажите ми још једанпут: исток, запад, југ, север!..{S} Покажите ми зидове: исто |
те овде у школи.{S} Која се страна зове исток?..{S} А можете ли одавде да покажете руком, на ко |
зио где Сунце излази и нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} О |
руго дрво показује једним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је стр |
„Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо |
је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Окрените се сви онамо, ист |
ојој запад?..{S} Окрените се сви онамо, истоку!..{S} Прекрстите се!.{S} Знате ли, зашто сте се |
јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет истоку!..{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се западу! |
била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, на доксату.{S} Истина је |
ога познатога, и тако они пођу с онаком истом опремом као и пре четири године, кад га је водио |
војом женом Даницом такође учитељицом у истом месту.{S} О томе учитељу слушао сам много од како |
у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту уређивао „<title>Јавност</title>“.{S} Већ и |
} Нека дође и филозофија и математика и историја, али што више и највише знања из природе, и ни |
ижих, бољих и пречих ствари од еврејске историје.{S} Зато је из старог завета узео само заповес |
х је обновио из Српског Језика и Српске Историје.{S} И овим је све понова оживело у души њихово |
се псалтирци и часловци „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак н |
тији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћи само оно, што је најглавније: он |
"SRP19102_C5.4"> <head>4. У Земљопису и Историји</head> <p>Без познавања своје земље не може се |
ставио за до године.{S} И у Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да узима и више него |
и ни свој народ ни знаменити догађаји у историји његовој; а да се она позна, мора се почети од |
ђак над часловцима слишаваше „Свештену Историју“, овако.{S} Он:{S} Ко је створио овај свет?{S} |
боље певају, трећи боље знају „свештену историју“, четврти се боље владају и тако даље.{S} Али |
адржини.{S} Читали су и лепше популарне историске списе.</p> <p>После читања дошло би које пред |
у свету.{S} А на трећем зиду стајале су историске слике, до којих је Радиша могао да дође.{S} Т |
ко ова књига допринесе штогод културним историцима нашим за познавање просветних прилика наших |
..{S} По томе, нама је овде у школи ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово северна стран |
Косово!..{S} Које је село до Загорице с источне стране?..{S} А које је село до Загорице са запа |
а дрвени крст, који је укован у дувар с источне стране.{S} Онда узме кадионицу са жаром, метне |
д, југ, север!..{S} Покажите ми зидове: источни, западни, јужни, северни!..</p> <p>„Добро сте т |
и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{S} М |
А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је н |
сен живота Радишина.{S} Неуморан труд и истрајан и промишљен рад његов и добре другарице његове |
.{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви с |
и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморно, само да навашу доста, те да мајсто |
ову младачку душу нову снагу и још већу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам с как |
часа, онда ћете и сами видети колико су истрајности и усталаштва показали ти млади радници наши |
а за то, одговори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учи |
ене, те да се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета ка |
е ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали на пољу, па онда скалупили и остављали на ков |
ово се све више одомаћивала и машина за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саћ |
у; и мало која кућа да нема обртушку за истресање меда.{S} Исто тако ретко која кућа да нема бе |
„ђерзонке“ први је набавио и машину за истресање меда из саћа, и истресао је мед, да деца виде |
о и машину за истресање меда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошни |
ко цвета проврте а дршку пресече и семе истресе па га намести тестији пуној воде у грлић и нагн |
на, омаушке, између ногу, преко главе и истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здрављ |
Око суднице су били павиљони за оставу истругане грађе задружне и за смештај алата и машина по |
ар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођу да носе. |
м крају до школе мала дашчара за оставу иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца |
гао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, одељал |
И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ иструже онолико комада колико затреба а за двапут мању |
се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n="278" /> унесе до почетка школе, јер по |
„Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и |
ма се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, има |
тетом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован задржава кмета да седне мало, а |
нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед на немирка, питајући га, |
јао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који светитељ, он се крстио |
.{S} Јер је и највећи учитељ човечански Исус Христос рекао ученицима својим: „Не крите видело п |
рстили.{S} Него зато, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије |
његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Ми |
ују избори, а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашње владе и владајуће странке, |
о парче платна па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, о |
да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} А тај |
у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја одавно |
="25" /> да јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачу |
у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све што живи н |
е су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проуча |
> ма како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашњ |
у име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је били од |
ље, јер знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте |
е која страна света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети |
ирати у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, који је у сва |
те све, могу доживети неке, па ће после ићи полако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се водио раз |
има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, к |
стим да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стр |
а је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за вече |
осматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, од лакшега теже |
рива...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у град |
и пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер с |
краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су ч |
S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куд |
сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети |
па једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окр |
, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, <pb n="94" /> |
и друштвени развитак.{S} Само је главно ићи правилним путем и не грешити.{S} А те праве путеве |
злих духова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и д |
дигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте спор |
ширине толико да два човека ласно могу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том |
трчати толико за „временом“, него и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што је р |
аучили нешто ново.{S} То <pb n="240" /> их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изо |
о год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запамтили, код свакога слова стоји по једна сл |
ам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових тридесет слова запамтите |
анпут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} К |
јој не градиш од људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу п |
у први нису примили опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички |
по два — три, развучено, на слогове, да их <hi>шчитавају</hi> без застајања а никако да их изго |
предаде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра Радишина Миља.{S} |
аже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачније посматрају природне предмете и п |
под столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се |
{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне |
могу да се разбију; зато их чувајте, да их не испустите и не притиснете много овде на средини.{ |
то год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да н |
их видите како су се данас намодили, да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не |
е деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио „ц |
та.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А |
че, само да умемо; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> < |
и су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онол |
олико тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S} И |
..{S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да их изградимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите и таблице |
разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни он извода и |
ио под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је оби |
S} Јер, докле је код сељака правило, да их сунце не затече у постељи, дотле је у варошана прави |
остељи, дотле је у варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе |
не ручне радове, и то тако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни из |
да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба |
не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу сваких пет шест дана и р |
е кроз прозор, одмах нареди пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако ј |
завршили ово записивање, видели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао опет само |
е.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било з |
људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не т |
раш да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отро |
иша је хтео, да учини једну реткост: да их одведе у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у |
су и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели дво |
све имао у памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се оп |
ако да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S} Радиша је |
ске дођу једна <hi>на</hi> другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ реч |
нађемо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; |
ка, а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље |
писали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S |
праве по десет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачунају.{ |
ву справу.{S} Радиша се само постара да их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и |
у и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова мала, у |
ћу и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике“ б |
то људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето је исто св |
се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>ђак |
д се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>мама</hi |
тке да завијете овако (показује), те да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и |
пет да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} П |
..{S} Сад пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа |
иљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n="278" /> унесе до почетка школ |
навлаш поранио, да доврши колица, те да их деца затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, како с |
да се учитељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по |
е, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и то |
лу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, как |
ато морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устаните, погледајте у Св. С |
на да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута |
е десетке завијете овако и да пазите да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите таб |
уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, как |
о добрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да |
д свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће госп |
е, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на прод |
авније било, да деца попамте слова и да их изговарају по два — три, развучено, на слогове, да и |
а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите |
ами почели да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод |
села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба |
И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поез |
ни; треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто |
те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порас |
моћи толико да убрза свој напредак и да их стигне.{S} Јер свако рашћење има своје време, свој р |
маћицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и |
агоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не познате!{ |
ародне или <pb n="401" /> нису могли да их задовоље.{S} Зато се увек јављала струја: да се мест |
тали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да по в |
илац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут! |
а их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десе |
сва слова.{S} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устаните, по |
и Турци, и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ос |
ју га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио му је Груја.</p> <p> |
ло.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши бил |
.{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S} О |
и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја |
овде, јер му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, |
ко постеље да подигне са земље, како да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да је пров |
може прегледати торбе и казати, како да их на леђима носе; како да чувају букваре и таблице и к |
есу собом.{S} Само им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него |
неш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједн |
а <pb n="293" /> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} |
о да чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да другују међу собом; како да у |
читавају</hi> без застајања а никако да их изговарају по једно, да <hi>сричу</hi>.{S} Појам „гл |
вују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па посл |
сте <hi>сва слова</hi>.{S} Још само да их запамтите.{S} Зато, хајде испишите их још једанпут!“ |
а и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{ |
апамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{S} Отворите га к |
p> <pb n="123" /> <p>„Сад хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, а немојт |
тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, да мало оквасе уста и |
хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му је што у |
Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писа |
лова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да л |
лазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке.... |
297" /> од оних пре четири године, када их је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални били |
више табле, па се усправите! (Прегледа их како седе и поправља их).{S} Сад поседите тако, да в |
шиоце неке заједничке мисије...{S} Онда их је Радиша запитао: који су жењени и који су испросил |
бли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао преко реда, које је које слово.{S} Затим је |
расти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима иду кући па да дођу |
ок се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а ако не мо |
а, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а после одмора причао им је о по |
, који им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој школи |
х зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мис |
а се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају; а о |
.{S} Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу |
којима се и сама приближивала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необич |
>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, који гради кућу, не |
ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у школу и седала на с |
може и што је несумњиво добро.{S} Учила их је највише о јелима и о чистоти судова, рубља и око |
утрадан су дошли одрасли ђаци.{S} Дошла их је скоро половина.{S} Господин ревизор је мислио, да |
вите! (Прегледа их како седе и поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто причам.</p> <p> |
ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} О |
оје се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и |
> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од бл |
била упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла н |
но, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.</p> <p>Углед загоричан |
им алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прво простије и лакше |
ове, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по д |
енијих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њин |
д и тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </div> <div type="chapter" |
S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти у |
зред и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетку рекао им је, да стојећ |
а тим су мало рачунали са десетицама па их је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу нека |
ли двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају б |
а да греше, него их пустити да греше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће д |
} Зато изведе децу на један избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди к |
злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавили читање, па су |
е вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — поје |
а с крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња и одн |
време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о својим професорима, о томе ка |
оме развитку до сад дошли.{S} До одмора их је обновио из Српског Језика и Српске Историје.{S} И |
емо, господине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“ |
?{S} Колико ћете тражити од села? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S} Ми х |
рника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то није пр |
ућење с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва дочекала, да после и она има велике ученице |
/p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да поне |
м...“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За време одмора загледивали с |
е.{S} Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по потреби им |
ишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, упућује их и поправља им).</p> |
/p> <p>После читавог сата одмора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили |
{S} Деца расту сасвим слободна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање |
Гусле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су са |
ији, али Радиша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, да и |
да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу сваких п |
ред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их колико год можете.{S} Хајд |
њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi |
ем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли долазити, они сви као у један |
даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а |
ече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, |
показује), те да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па уста |
тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па |
Два! — — — Опружите руке напред! — Сад их раширите! -— Саставите! — Раширите! — Опет саставите |
еље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, мамила |
а.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путем и старији су благосиљали: „Нека |
дуже крајеве од прућа прекратити и све их изравнити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете реч |
S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају |
селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте с |
ата.{S} Улази Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Ми |
еца пишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша |
Радиша их обилази, прегледа им, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Рад |
ци пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држању главе, писаљке и таблице и у писању |
асладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика |
И писали су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамт |
скоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити са стране и плаћати њима.{S} |
свила као да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју шк |
је године почело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није бил |
Радован прво одведоше децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} |
ехани две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио, па су се после малога одмора вратили у |
сила младице крушке и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином крајем градине по оним непр |
то, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишће |
е лепо време и о празницима; иначе ћете их остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S |
, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На таблици на једној страни |
и опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица |
S} Извадите их из хартије!..{S} Ставите их на клупу једну до друге!..{S} Узмите једну!..{S} Кол |
два прста до њега, овако!...{S} Ставите их сад најпре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на д |
оне десетке за рачуњање!..{S} Извадите их из хартије!..{S} Ставите их на клупу једну до друге! |
да нисте испрљали букваре.{S} Извадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S |
ужите обе руке напред, овако! — Пружите их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! — <pb n= |
— Пружите их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! — <pb n="83" /> Спустите их, овако! — |
равно, а кад их љуљате назад подигните их колико год можете.{S} Хајдете још мало:{S} Један! — |
у вис, овако! — <pb n="83" /> Спустите их, овако! — Кад стојите тако, онда сте се окренули нап |
а их запамтите.{S} Зато, хајде испишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа |
/p> <p>Извадите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Нишите прво ове речи с табле!...{S} Сад п |
p>„Сад изнесите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Сад пишите најпре слово <hi>о</hi>!{S} Гд |
оне десетке за рачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је ос |
прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато |
диша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да до |
о не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то м |
да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече |
дно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за пос |
што три године деца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено |
екла, да је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запит |
како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ и надгледати како они врше своје ду |
ивице, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ и н |
/hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових тридес |
а и размилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу, да изиђе |
ш доцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудила она близина дућана с једном заједничком ст |
, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да глед |
дном реду десет котурова, овако! (Прави их на табли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко није н |
министре па чак и на онога горе, „који их поставља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад видеше |
су на таблицама правили стотине и сваки их је направио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да ов |
е, како стоје извори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је нас |
не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, да су св |
е захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше толико салетати да остану и на ручку, да |
} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да сту |
ац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише ме п |
у оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако умеју они мали а не |
и се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им је казао, како тамо љ |
им речима највише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим с |
ши стари заратили с Турцима и надјачали их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има мн |
ло и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморно, само |
цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, н |
ужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има |
душе његове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вер |
екова, или докле он не дође; свештеници их уче како да се владају, да се воле и помажу један др |
ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каж |
сти божје, и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пригодном причом из живота; а из новог |
апише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: |
ати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким поразговарала мало, питајући с |
повредили <pb n="314" /> жиле, или јој их лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S |
ије, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али то н |
омагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, з |
ивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беш |
и нове читанке за други разред, али им их није хтео дати докле не понове и не утврде оне лањск |
у на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове, докле |
да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опе |
ку сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају сваке Суботе, а ли |
>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p |
исне; под кошем је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима |
падајући још жешће на чиновнике и један их назва „живом крастом на народном телу“, на „господу“ |
но и што може правилније и лепше.{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљикама и како се р |
м је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас позна |
планови Радишини.{S} И, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће |
е од њих градио лепе шестаре и продавао их ђацима по два гроша; други је лепо писао, те имућниј |
записивати своје ученике.{S} Записивао их је само привремено: име и презиме, чије је које дете |
.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спорити, да ј |
ио, отишао је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне н |
спросили, и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Ради |
ду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} Поређајте ми сад ова мала, у узаним линијама! |
, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скоч |
матрали сваку ситницу на школи.{S} Прво их је зачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S |
да што отпочну и изведу до краја, него их сваки политички ветар може одувати чак на супротни к |
емојте доносити букваре и таблице, него их оставите код куће (само сакрите да вам не узму деца |
а је боље не дати људима да греше, него их пустити да греше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, |
е Радиша нимало није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао грешке њихове.{S} Јо |
еци је не само допустио да свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, како се праве с |
таким ђацима.</p> <p>После службе одвео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују |
е у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматрали свак |
{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у школу, распоредио по клупама и казао како да седе, |
ра дуго задржавао децу у школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да |
пружила варош или већа култура, и радио их је алатом, које је он донео собом и који не би онда |
оваке уредио и увео у школу, распоредио их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће |
своје с леве стране до катедре и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, да се мушица мог |
о књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особито ученицама на читање.</p> <p>Радиши |
одмора вратили у своје село и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</ |
вно од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 године после, него је стално одржавао в |
да их деца затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта |
ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза |
Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће |
.{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је д |
; да облаци иду у разним правцима, како их ветар тера; да <pb n="190" /> ветрови нису подједнак |
ко стрче у страну те кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у једном |
на супротни крај отаџбине наше, и тако их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно |
већ можемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четв |
сваке по толико, па ћете видети, колико их је било само од ових похода за пет, шест и десетак г |
оређајте она, што иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли т |
ече: „Узмите једну десетку!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Коли |
о друге!..{S} Узмите једну!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има деве |
свега има овде ових тачака?..{S} Колико их је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?. |
Колико их је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три ред |
олико равнице, да стану све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одв |
едовно и свршавало школу онолико колико их је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио |
лакше иде него каменом.{S} Интересовало их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у виси |
је иза школе и гледало колица, узимало их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окрећ |
и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „засе |
ли од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, |
и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад у сло |
по време, понесите буквар и таблу, само их добро чувајте!...“</p> </div> <pb n="110" /> <div ty |
о много.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да |
, како, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi |
S} Сад оставите и таблице у клупу (само их наместите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, |
чимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су н |
али ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су оставили селу, |
е, да пишете сад све ове редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућује).</p> |
ко је трајало скоро до подне, и уписано их равно тридесет, све одраслијих од 9 — 12 година; јер |
спод дугачкога коша општинскога сложено их је већ неколико стотина једна на другу, да се не би |
ма кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођ |
, да су сви прешли у старији разред, то их је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а то |
забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у |
их обавештавају; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају |
што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их обавештавају; шкоди им и љутња, зато их не драже и н |
оћа: телу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али тако исто као зима ш |
али опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да их не испустите и не притиснете много ов |
ћу домаћу, особито у задругама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући де |
сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тог |
варају све, особито прост свет.{S} Зато их после кажњавају, што лажу, клеветају и грде људе па |
икне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у |
упу и ударише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био г |
огу да развију свој таленат.{S} Особито их је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Ра |
што су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, него само по 30. А зато су опет одв |
ћена новом врстом семена и садница, што их је Радиша добивао из Топчидера, Пољопривредног Друшт |
} Јер неко мора радити оне послове, што их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је б |
еданпут сети свих оних пријатности, што их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује к |
њима, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испита надзорник је записао ова |
олико су онда захвални били Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, толико су и сада |
колску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи |
узама су захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрав |
рима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да се т |
оне од кише, само је незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би |
рцеле прекопане и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном ралицом преоравао.{S} За |
упитали су велики ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су |
и читајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њих чак ни |
ок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је о |
ном његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и он |
сен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, коју дотле не |
, и у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме о |
те да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Онда |
вароши, нису ни куповали пера, него су их чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добив |
редмете нису ни имали штампане, него су их професори „диктирали“, а ђаци писали па после <pb n= |
а себи за писара у целој земљи, него су их доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели |
међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада подузимала другојача осећања <pb n="297" /> од |
олској или у слободној игри.{S} Зато су их <pb n="357" /> чешће изводили на игру и у поље.{S} А |
рејом, по оним лепим тротоарима, што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудв |
оје носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} У књигама има |
е жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваља |
И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, |
укопис.{S} Само деца памте слова и пишу их колико да се распознају.{S} Радиша се сад сетио, как |
совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> <pb n="323" /> <div type="c |
смејком исправљао грешке њихове.{S} Још их је питао, која су села око Загорице и с које су стра |
ите право?..</p> <p>„Овај је Свети Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно. |
зло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет је |
н је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је почео да |
ао оно што је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу у чет |
ви мајстори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавили и потребан алат за себе и |
е питао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, да му причају о томе, па их је |
е беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељима својим, и у њој све |
дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варо |
И овако је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена она |
ва дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице |
и ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао сваку ситницу |
..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S} То свако де |
ба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А к |
ло, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио |
кова или пре седам стотина година он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штого |
пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb n="36" /> Радиша јахао само |
дишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Рад |
ко још на неколико дана пре Петрова дне ишао је свештенику и умолио га, да дође да им освети но |
о је одмах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша општин |
S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам |
...</p> <p>— У зборове и политику нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут на скупштину, па сам видео |
ођоше у село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још један младић, чија су била она два коња, и |
оповима или свештеницима.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још више цркава |
и грађењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по в |
ело огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и |
андуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљивије разносио по селу.{S} Тако |
о је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет удовица, заплакало |
јој је сад једини син хранитељ погинуо, ишла је као луда по селу, сва расплетена, с преврнутим |
} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала кући.{S} Зато |
ашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носила на по |
нас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} До |
уре, четири правоугаоника, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{ |
руги радови, из картонаже и плетарства, ишли су лакше, и до краја године имали су читаву збирку |
платно.</p> <p>Данас су за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план |
су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети у |
и у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било |
није било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у свему напоредно с малим ђацима, само краћ |
{S} Има много људи, који су у детињству ишли у школу, па су после све заборавили; а нема ни јед |
b n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршијска |
ма је одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читају к |
у у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у шк |
и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је Радиша |
оричане, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и највише су се чудили оној пр |
е, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли |
ала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S} Најпосле рече Радован: „Жено, в |
аучили онолико, колико ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорни |
.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А к |
га, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и |
њига и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једну реткост: д |
ако много више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више |
што долазило.{S} Зато му предмети нису ишли подвојени, него заједно, и зато је изостало много |
та је изишло!{S} Како је које долазило, ишло је иза школе и гледало колица, узимало их у руке з |
ако што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, за које мушк |
х одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико је могло без нота и без велик |
руже.{S} На кривинама <pb n="160" /> је ишло доста тешко „дунђерским“ тестером, али је Радиша и |
ало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по |
и.{S} Читала су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не поз |
ао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало и с |
ле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетку, |
ду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} Ув |
нога што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је последња десетица исечен |
писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној деци, којој је неко из кућ |
плана за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план би |
је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега |
а би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напредак онолико, колико је допуштало време и |
су пробрани најодраслији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одвајала од дру |
уди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастило и зареже пер |
илија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушорена села и велики градови!{S} А доћ |
је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, |
горичана не беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне стране, |
рачунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду |
— риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ов |
оја, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала с но |
е ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код |
лово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и |
рекла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, б |
Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих им |
>з</hi> — змија, <hi>р</hi> — риба, <hi>ј</hi> — јарац, <hi>у</hi> — уво, <hi>д</hi> — дрво, <h |
/hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; у — ув |
/hi>!..{S} Ево <hi>р</hi>!..{S} Ево <hi>ј</hi>!..{S} Ево <hi>у</hi>!..{S} И тако даље до краја. |
ба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и сл |
ТЕЉ ТРЕБА НА СЕЛУ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј. МИОДРАГОВИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија „Штампе |
учно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати |
а какве залишне одсечене јапије: греда, ја дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи посл |
О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром или једним |
загоричка стара школа би се затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с де |
човек после вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би |
о, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељом и празницима велики |
!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и в |
. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, |
у своме, ученицима својим и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према народу своме.{S} Јер то |
емирка, зашто им је сметао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа |
и о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како |
школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом. |
екиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, ка |
пред! — Натраг! — Доста.{S} Сад пазите, ја могу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим једа |
олео.{S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, |
{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате. |
р и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали |
шљао је, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов, особито у овоме, што се |
} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу |
ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики пр |
ико људи, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори Тома.</p> <p>— Е право велиш.{ |
упи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви о |
не,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не треба да руши |
ћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу под |
<p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се и рас |
осао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих м |
на послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов, особито |
нак да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направи |
и децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бир |
па добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандура с господином, али кад си ти |
ди.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капетан упаде:</p> |
{S} Збогом срећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећ |
n="339" /> <p>— Господине капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме |
ши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин минис |
ом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе д |
г нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више био с уче |
штамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи своју клицу у себи, од свега ш |
и табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> ко |
је најглавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте и |
ли него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно.. |
све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за |
црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} |
да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да |
лела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас |
ицу машинску, па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну машину (у Кристалној Па |
е десет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведриц |
, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и даб |
азите, ја могу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на |
у, Радиша је овако премишљао у себи.{S} Ја <pb n="54" /> сам у овоме свету доста видео и доста |
н баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онд |
ите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток |
А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутр |
не!{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да |
и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не м |
а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио |
рече: „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, |
а буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким напретком и пожелео бих га св |
тедну да зидају куће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест година нико више од вас |
лу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо |
азговор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb n="40" /> да |
оје се пуши — моје се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и многи поче |
овако власт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: што је погрешно извештена.{S |
ки или Дешчанском Кладенцу....</p> <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње |
кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напре |
може и одати, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа. |
слепа код очију, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша шко |
ку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, мама!</p> <pb n="271" /> <p>Радиша устаде, окр |
</p> <p>— Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти р |
} Нек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> </div> <div ty |
ако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} |
мо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед н |
p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> |
о није умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим |
што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и кол |
ући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и |
о, јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, |
вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метн |
, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле м |
џбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требал |
култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита: |
ни ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци...</p> </di |
м дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и |
е шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тро |
о и распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућено и патријархално: з |
Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p |
Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само не |
губио око ових непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет зава |
оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био н |
} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги |
а стране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и д |
и и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здрављ |
иве онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај |
да сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на л |
станемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па пос |
ешћемо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо в |
да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чува |
} Сваки према наклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права пос |
летку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и з |
писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Р |
аб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити |
или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</ |
ко не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које |
а он добро, но много рано устаје, једва ја уграбим да устанем пре њега, да му испечем каву, а н |
ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат мало јаче |
па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га |
вала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што в |
воме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо жи |
а и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким посл |
еспремни и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и своју нес |
те били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће сел |
до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњи |
уци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено село |
да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту |
а некултурнога или полукултурнога стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, културо с |
амо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљк |
отпочео је овакав разговор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, |
дгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видох, господине.{S |
Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа |
у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање. |
е руке у страну, овако, положено, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спуст |
вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Ко |
ше баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а |
све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И ср |
бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ст |
али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет дин |
но, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</p> <p>Радиша се сад запрепасти ј |
едно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, |
и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдачно, али не |
На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша |
је црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљи |
ишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Нас |
ави?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Р |
/p> <p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја м |
{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А |
а калуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и |
међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „ |
радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овц |
неисказана радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав б |
и мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 комада од сваке корисне књиг |
чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме |
и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити |
ише чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али |
се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика и тако напред |
ви, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, д |
, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} |
па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом ш |
ао што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа |
говори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца |
а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли ј |
а су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико с |
ече Радиши: „Е допусти, господине, да и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласн |
арем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову простодушно |
о многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с о |
премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!...</p> <p>Кад све о |
као што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужбину, мали прилог свој и да вам |
женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите н |
ком је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p> |
: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: |
а редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пи |
, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пиш |
о сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{ |
земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако доб |
ља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господина министра, да га врати.{S} |
за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потребу у ученика својих.{S} |
ле мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта д |
децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићет |
кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долазили сте само |
власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>измеђ |
о овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша |
ни није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} П |
а немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упит |
о неки победилац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине |
и да љутите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише |
а изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем |
але би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљодел |
ка је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда је |
јати скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо на |
Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу |
најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за п |
и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и господин“.{S} Миладин се захваљива и брани послови |
а она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече |
оју неспрему надокнађивао после сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друг |
е воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А |
разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ |
Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован |
Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукар |
ба и насећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Остаје само да платимо з |
тељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих |
мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, |
и, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметн |
те да вређате власт!</p> <p>- Не вређам ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{ |
да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се претури од чуда, па не зн |
на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више бара |
авање како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете само |
во моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покал |
је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овде Радиша осети задово |
шће.</p> <p>— Вреди, господине; али сам ја мислио, да није ништа хитно...</p> <p>— Није твоје д |
а стид одговори:</p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашт |
говорио је капетан у себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме |
ње пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од министра војнога неколико стоти |
одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у Радишу, па се |
ни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар ј |
: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давање на ч |
међусобну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То није права политичка борба и у таку политику |
а!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете јо |
ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће |
е па седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напишем сео!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које |
сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује најпре |
чи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, |
велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, к |
{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде по |
ње зашто ово прекопавају, па рече: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га |
ајвише чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад заборавити, да сте ђаци и |
е. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај пока |
р, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линиј |
ко путовали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу |
рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле за |
ога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и м |
ри.{S} Свим овим пословима руководићемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају како се то рад |
атворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, госп |
споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгл |
ли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђ |
јем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>... |
де ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ј |
овника и господе много добрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Станков.</p> |
п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>ре |
ренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово слово?..{ |
о ја говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да |
<hi>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно што ја говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја |
ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца |
вати да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша.</p |
е, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо по |
их или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад |
је потребан проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Ш |
права политичка борба и у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем учитељи имају много узвише |
ли га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с ка |
им још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништ |
ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда |
порадити за владиног кандидата, онда ћу ја предложити господину министру, да те остави овде.</p |
зиционаре него за владине људе, онда ћу ја предложити господину министру, да господина врати, р |
сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, да се не обрукам |
пред да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрс |
.{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, |
е, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„ |
Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и |
. „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу |
Нађите <hi>г</hi>!..{S} Пазите, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано |
видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите |
слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете |
без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бри |
и лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина деце |
авите сад она код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е |
сад ова два код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S |
е.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево ка |
му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери газдарица простре скромну п |
е, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напоље р |
на хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову т |
датак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две с |
е ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се што |
и ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{ |
ављају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о школи, шта њој т |
нда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да остане |
жавно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој в |
кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, п |
в понос и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту но |
у.{S} Зато стаде мислити, шта да ради? „Ја треба да направим онака колица, каква после сваки у |
а тој хартији?..</p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака дес |
здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има |
ми ти нећемо предругојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“ |
пљоску ракије, мало пастрме и сланине, јабука и ораја и преобуку Радишину, с једним поњавчетом |
из другог села.{S} А о толиким врстама јабука, крушака, шљива и тако даље нико није ни знао.{S |
ушке неће да никне и израсте онака иста јабука или крушка питома, него да ниче дивљака, која мо |
бије.{S} О, да знате само, колико врста јабука има, колико крушака, колико других воћака, које |
, треће читав дењчић сува меса, четврто јабука, пето јаја, шесто опет мало сира и кајмака и так |
, неко пастрме и сланине, неко котарицу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{ |
кућама, ако нема каквога ораха, крушке, јабуке, трешње или шљиве, немају где да се склоне лети |
пример нису знали, да из семена питоме јабуке или крушке неће да никне и израсте онака иста ја |
S} Деца су му доносила младице крушке и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином крајем гр |
ревртала и закукала: „Моја руко, зелена јабуко, где си расла, где си устргнута!{S} А расла си н |
е даду на посао и кроз кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изненад |
нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И |
з подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затреба и колико ће требати.</p> <p>„Боже помо |
а се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим су говорили још неколицина, све у овом |
ли врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Радиша |
ва.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} |
и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и ов |
до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на |
о покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу свој |
ет учитељев.{S} И кроз неколико дана он јави Радиши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју? упита |
p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што |
с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потреба, да код куће има не само по к |
требе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 с |
покривених у реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и летава |
<p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су |
толара 5—6 „скамлија“ и једну таблу, па јавите министарству да имате зграду, те да вам постави |
друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили послуживање и да |
И кад су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму како се осетила, Даници се објасни и њено |
.{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорник рече: да се сваки, |
ело писмо на табли, неком другу своме и јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, рев |
у се први гласак новога грађанина, који јавља да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, |
уће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављају путем, да улазе у школу, да не трче по школи, д |
ују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријави се десетак њих сасвим поузданих, |
је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у својој целини.{S} А сам је с |
у могли да их задовоље.{S} Зато се увек јављала струја: да се место једнога или неколицине слуш |
петану, да га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које му је поуздано достављено.{S} И |
Марковић у истом месту уређивао „<title>Јавност</title>“.{S} Већ и само име овога листа казивал |
ра а колико јаловица, двизака, овнова и јагањаца, колико је стотина лешњика којега дана набрао |
ша се сети својих <pb n="22" /> оваца и јагањаца, својих коза и јарића, свога зељова, својих др |
гу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда |
екао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи |
ну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе с |
је ово његово село, његове овце, његови јагањци, његова мајка, сестре, браћа, другови и тако да |
њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да |
а овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се сусрето |
се по ливадама с најмилијим друштвом, с јагањцима и јарићима.</p> <p>Кад Радован дође из судниц |
оју погачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који зас |
пун џеп шећера</title>“ и „<title>Имам јагње малено</title>“ јер су му оне изгледале неприродн |
то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца |
земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га |
ла, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала удовица и којој је са |
то ако је непечена; па каква је онда то јадна храна — само да се деца разболевају!...“</p> <p>П |
Е, јесте жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућама! одговар |
то не може учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и општој невољи о каквоме раду на новој школи дабо |
и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролећ |
; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до д |
е у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима не шкод |
у годину.{S} Сад Радиша показа, како се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од чаура |
ихову не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину.{S} Сад Радиша показа, како се јај |
лека, и кокошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дају сва |
оге угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и да |
Свака кућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и к |
диша <pb n="359" /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио |
дењчић сува меса, четврто јабука, пето јаја, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Р |
в, Сунце, <pb n="191" /> погачу, точак, јаје, мотику, ашов, сикиру, будак, лопату, грабуље, дас |
епа хлеба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, е |
чицу хлеба с кајмаком, сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му з |
а онда чорбу пилећу зачињену кајмаком и јајима, онда пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кокош |
сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да |
Зато, драги мој пријатељу, ми имамо два јака разлога: прво, желимо свакоме да повећамо његову л |
знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школској градини и неколи |
де.{S} На растанку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</ |
а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту високом читаву стопу а широком по два |
ом и око школе.</p> <p>Радиша је осећао јаку потребу још за једну направу.{S} И ако је пред шко |
а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизака, овнова и јагањаца, колико је стотина |
у: говеда, овнове, јарчеве, свиње, овце јаловице, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, |
е, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг мека сира и млада кајмака и коју |
.{S} Ту је насликана једна животиња.{S} Јамачно ћете познати која?..{S} Јесте, <hi>мачка</hi>.{ |
о брдима и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...</p> <pb n="247" /> <p>Такво се лето, и |
опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала удовица и којој је сад једи |
е како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попаш |
вор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћерамиџије па да им платимо рук |
дмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали |
ко, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све |
школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и после, да с ње узимају сви, кој |
<p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, |
деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанк |
т навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде |
обрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве |
аде?!...</p> <p>И одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде |
унца, јести и одмарати се, поправе чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, |
имише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибележише је.</p> <p>- Нека да |
Радиша му у шали одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили |
а; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из |
а још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају |
игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци по |
очну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цр |
„Прогореће ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч и |
ркви.{S} Јаук се појача: <pb n="20" /> „Јао, научићу, господине; немој молим те као Бога!“ „Удр |
p>„Јао поносе мој, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„ |
</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће |
>„Јао брале, ко ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се поноси!</p> <p>„Јао понос |
ле, ким ће сестра да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, за |
<p>„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила с |
ку тужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те чекају!</p> <p>„Куку несре |
чи.{S} Мајке жале синове своје:</p> <p>„Јао сине, где кости остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајк |
46" /> <p>А сестре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлет |
олу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије: греда, ја дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И та |
песка и камена колико затреба и насећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру. |
не вунене шаренице или „черге“ и новога јапунџета, довољно заклонило Радишу од зиме.{S} Радишу |
ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишином шареницом.{S} Тако је Радиш |
жи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбини него партијама, и |
змија, <hi>р</hi> — риба, <hi>ј</hi> — јарац, <hi>у</hi> — уво, <hi>д</hi> — дрво, <hi>ц</hi> |
ба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово ко |
>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi> |
ине“.) <pb n="103" /> Да ли је коза или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив <hi>јара |
По чему се познаје? — Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може |
.{S} А за <hi>козу</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за <hi>пиле< |
, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота, кумова и пријат |
"22" /> оваца и јагањаца, својих коза и јарића, свога зељова, својих другова, своје мајке и сес |
е, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка ј |
ма с најмилијим друштвом, с јагањцима и јарићима.</p> <p>Кад Радован дође из суднице кући и каз |
те га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно ид |
д цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта |
о у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је то |
ибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у |
огледајте у слова код рибе!..{S} Нађите јарца!..{S} Погледајте у она слова код њега!..{S} Нађит |
гвожђарију; а продају: говеда, овнове, јарчеве, свиње, овце јаловице, вуну и коже, сир и кајма |
учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити јасн |
положити добар темељ.{S} Ваља створити јасне представе о количинама и њиховим односима, те да |
тамно или тајна за свагда.{S} Зато нема јасних представа и појмова, па отуда и мисли.{S} Тако и |
кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеју:</p> <quote> <l>Из мрачнога сину |
ња од стране ученика, на које је Радиша јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме. |
а ученика и негомилања разреда огледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници |
сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опажале две природе: једна осећајна, која је јача |
еју своју могао да изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би бил |
и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, који се поруче |
е, а Радиши још <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изиш |
мет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Ми |
Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S} Па и ово гвоздено огњ |
одјекну пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се појача: <pb n="20" /> „Јао, научићу, господине; |
ама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка школа!“</ |
пешице.{S} Али је <pb n="36" /> Радиша јахао само онда, кад је хтео да мало одмори ноге.</p> < |
Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb n="36" /> Рад |
а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је Радиша само запиткивао за које шта: |
} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, от |
ога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на тре |
ром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити...{S} Данас је |
и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији, паметнији и |
а јесте, у Радише поче <pb n="25" /> да јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх |
го већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли б |
ле две природе: једна осећајна, која је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логич |
много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, место радости у жив |
није, то је и село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је д |
е.{S} Зато је природна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} Учити приро |
ади млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што г |
дница, задруга, и оне им све напредују, јачају и разгранавају своје послове; а не чекају све од |
обито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Само |
3.4"> <head>4.{S} Шири поглед</head> <p>Јачајући и подижући овако своје село привредно, умно и |
му, те су се зато и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани на |
тнији и вреднији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, ми морамо почети од себе.{S} Попра |
приближивао кући њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дв |
и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бо |
Зато нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да и |
ем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било но |
коле ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточне стран |
подине; немој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Ов |
воје.{S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан долетела два врана гаврана са кр |
ш десет година“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина је деци с |
срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао је напред.{S} Ал |
омотане овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те п |
о практичар, и ово је последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боро |
рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад с |
етвороугле, правилне полигоне и круг од јачега картона и дао деци с по једном непотребном новин |
да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, кој |
на је држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији, паметнији и вреднији.{S} Зато ако хоћем |
расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у из |
ше.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато |
его сте још у добу младости, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напор |
загоричка школа, па <pb n="210" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S |
бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји учитељ |
ор.{S} И Радиша није могао да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А г |
он прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао |
подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је |
и још све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да |
т, Радиша и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан у |
кови, па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да |
А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан још жешће.</p> <p>— Вреди, госп |
..{S} Колико је у њој?..{S} Уверите се, је ли истина!..{S} Колико је у свих пет редова?..{S} На |
црних, што се зову тачке.{S} Пребројте, је ли истина десет редова и је ли истина у сваком по де |
Радиша опет опружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крајње камење, |
ерије и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гл |
ака).{S} Узмите крижуље!..{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?.. |
тања.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој заб |
рао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И а |
стању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да буду пријатељи с |
.</p> <p>— Није твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да |
за дан прелазио оно што <pb n="200" /> је с онима малима за недељу дана.{S} Кад су попамтили с |
еструже.{S} На кривинама <pb n="160" /> је ишло доста тешко „дунђерским“ тестером, али је Радиш |
овуда онима!{S} Одјекнуо <pb n="274" /> је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се саст |
у продужну школу, Радиша <pb n="356" /> је примио Даничин III у IV а за Даницу су примљени нова |
ло време, до мрака Радиша <pb n="86" /> је провео с Милетом, упућујући га како што да уради, и |
припече печеницу и огласи <pb n="28" /> је из пиштоља.{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да ј |
а је изведе.{S} Од данас <pb n="319" /> је дакле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине |
су да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви |
је напредовао, и Радиша <pb n="359" /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{ |
акле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако |
познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите му слова!..{ |
оје мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је ли тешко?..{S} Пазите још једанпут!.. (Сад читају ра |
у слова код ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинско дрво?..{S} Откините који лист!..{S} О |
еђу два дирека.{S} Нађите конопац!..{S} Је ли то мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему |
рите први лист!...{S} Нађите око!...{S} Је ли то истинско око?...{S} А какво је?...{S} Погледај |
?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч написати л |
ани?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} Је ли истинско?...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово |
сет?..{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десетака?..{S} Колико је у |
лова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</hi>?..{S} Него какво је?..{S} |
та ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара |
треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледајте у слова поред ње |
е је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много другојаче од писанога?..{S} Које ј |
д њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много другојаче печатано од писанога?..{S} Нађите |
Бугарима!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири стране и шта је |
угу!..{S} Трећу!..{S} Ко може сам?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испод игле!..{S} Пазит |
у слова код ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинско дрво?.{S} Откините који лист!..{S} Од |
страну!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли истинска <hi>жаба</hi>?..{S} Нађите јој очи!..{S} |
S} Које је писано а које печатано?..{S} Је ли печатано много другојаче?..{S} Које је слово код |
<hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у |
и: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, господине; ено како идемо п |
: „Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскоч |
ина он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учи |
о:</p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје село?</p |
<p>— Господине, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мен |
а или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде? |
је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — |
те на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овак |
лист!{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта |
{S} Збогом!“ и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша би |
сам!.. одговорио му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље по |
i>јерес</hi>, господине!..“ Из „Рачуна“ је тражио „таблице“ и писмено рачунање.{S} Радиша му је |
није учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за световно је рекао, да |
d>8. „Народ“ побеђује</head> <p>„Народ“ је победио.{S} Он има већину и само чека изборе, те да |
јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестано напредовао, те је у њему било све више ђа |
за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и „демагог“ |
пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је?.. |
о се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете?.. |
пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— Је |
то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, д |
ће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђаци |
ат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би |
ути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша |
школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави |
а и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика галантерија у и |
е дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} |
њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лак |
чне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Радиши, да израчунавају колико чег |
е.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господине; тече управ испод црквишта.{S} А зими, ка |
мао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име |
а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао игуман па архимандрит, па епископ или в |
књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је |
о има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек, али се после посветио и као светац ж |
рвег имао право, кад је рекао; „Настава је вештина дружења с децом“.{S} И доиста, Радиши није т |
ло другојаче но што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, ко |
да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала царица Милица</title>.“ |
ако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој |
још неколико даље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико — и још више млаз |
а што је најбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда велика и одавно је заменила мртву и она, лепо |
као и сувишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљивија и од недовољне.{S} И несварљива духов |
272" /> <p>Радиша им сад исприча: каква је његова школа; како ће се лепо наместити; како су сељ |
ока!...{S} Нађите столицу!...{S} Каква је то столица?...{S} Колико има нога?...{S} А које јој |
Ко је то преварио министера?..{S} Каква је то несрећа?!.. <pb n="341" /> Господин капетану, све |
е уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачка?..{S} Погледајте у слова поред мачке!..{S} |
ка виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад, за кој |
а“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „самогласника“ а колик |
љиви, особито ако је непечена; па каква је онда то јадна храна — само да се деца разболевају!.. |
да градимо.{S} Најпре да гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; |
тати: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико |
бро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је |
којих је Радиша могао да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина учионица, само с мање сл |
колу и буде примљен међу првима.{S} Ова је школа преобразила Радишу.{S} Он је тек овде видео, ш |
а се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам вошта |
у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што |
вете и црквених послова</hi></p> <p>Ова је школа отворена лане као привремена и у њу је примљен |
чинили са последња два рата.{S} Гробова је доста и из овога села за то ослобођење.{S} А што нис |
умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га |
могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђе |
S} И опет је постигао много.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Рад |
} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо довољно неспремни и с погрешно |
в брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је |
<p>У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре љ |
аве“ или учења и за неколико часова сва је Загорица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацим |
лом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помоз |
е <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi> |
Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n="19" /> с |
генишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p> |
ст што су је осећали кад помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да |
лас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се само о |
диша заћута.{S} Капетану се учини да га је победио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните н |
он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и |
цу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под углом од 45 степена.{S} Колико су |
Миљка није закметио капетан, него да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ реч |
а после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађивао, да је подметао усправљену |
своје и захваљивао овој земљи, која га је довела у овако повољне прилике, да оволико научи и < |
околним пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Д |
ече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти |
иловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем и речима, али га ни |
омисао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не |
ио и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прек |
да кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба бил |
ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешто друго; а никако не може да му |
Мијаилов воћњак и Томино окућиште па га је снимио на хартију и почео да смишља план: како да се |
за читаву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је |
уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадош |
удове како је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у |
ј даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је ба |
опремом као и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и |
оље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се договорише, да му не даје више |
Милош Обилић своме цару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај је |
једно с упуством како се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{S} Поручио је и |
отову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упит |
и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у нек |
ичним ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с |
Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он м |
Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови д |
да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин министар преместио из вашега села.{S} Али, |
ук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може куд отић |
како она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је износила цар |
о одељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересовало, кад је нашао у једној школи потпуну |
да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу мле |
е и путем радовао кући и Божићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S} И <pb n="26" /> |
реднику и питао га за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Р |
ј акат у среску канцеларију, капетан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је уч |
греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао је, д |
словац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и укућани Рад |
леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школској, а одатле почео да даје |
дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и н |
то га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, |
творио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог |
луша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете |
и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било ј |
ве боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има ш |
е своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и |
највећи и најзначајнији дан од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан |
а, и колико јој се обрадовао, толико га је зачудило, да само једно тестере ради.{S} Одмах је пр |
или научне предмете.{S} Интересовало га је, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити |
а наклоности к раду.{S} Интересовало га је, како се на телесно кретање и здравље, на певање, цр |
ици; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и усавршити, унесавши у њега више |
абрао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му је остало само да збере оно мало бе |
цем.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од пру |
сти звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа |
и читање разних одабраних књига само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао далек |
и да им одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша |
детињства доста и поборавио.{S} Зато га је сад и интересовало све, све.{S} Највише му је пало у |
д познавао више теориски.{S} Особито га је интересовало, како ће да измири принцип природности |
Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} За |
се тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто на |
по нешто из тога великога света, што га је видео за време бављења свога на страни, и много што |
ка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли |
створио из ничега.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да прослави с |
зва Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} |
чинило најпотребније за село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцеларије, под којом је |
сао и прелазио на други; а други пут га је подешавао другојаче.{S} Наставу није ценио строго по |
оле или општинске суднице, и сазивач га је отворио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је |
зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је наба |
друго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то вр |
ово је од овога истога камена од којега је и таблица; само је једна плоча искрижана све на овак |
ји при печењу креча у Клисури, и којега је после у путу креч највише опекао по недрима, упита: |
ога њега позва пређашњи газда, у којега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао п |
ово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово < |
ово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово |
о <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ов |
који му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброга Томе, који би је и пок |
елео да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прилично, али је било веома |
дружбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже |
Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ће |
ругарском разговору.{S} Сем тога у њега је било некога мушкога поноса, са којега му се чинило, |
лова одмах преко пута од школе и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те је дан |
и зато је изостало много што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „ |
вењке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује дршка?...{S} Шта се |
.{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колик |
а шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледајте у слова |
ио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од н |
} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје село?</p> <p>Миљко стидљиво слеже раменима и о |
тима и петорицу без торбице.{S} Свакога је запитао за узрок и свакоме је примио оправдање.{S} О |
аку по душевним особинама.{S} У свакога је по нешто другојаче.{S} За тридесет година ни двоје д |
ама израђује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и |
вет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и к |
х судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да бу |
х школа не бих учинио много...{S} Друга је, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега |
човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и |
н зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој сре |
ако раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него све једна до друге као и |
оме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, бу |
>— Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да |
ети.{S} И тако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци |
ра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се |
учитељица добра, опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа н |
оспе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељ |
„ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се за |
ако и гледичија му се не би примила, да је просто посејао онако, и да му тај исти привредник ни |
ану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А |
ако лепо склопљен од тесаног камена, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла поква |
одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро главом дохватао до тавана.{S} А што је најглав |
еба да известимо господина министра, да је данас село решило, да гради нову школу и изабрало ме |
већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило |
требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад однели читаве три |
а мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за |
могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни |
ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије |
обри га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала израчунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. |
у здрава.{S} И народна мудрост каже, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће и н |
је или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доприносило и то, што је и Радиша свуда |
ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај |
одижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села није било.{S} И |
је за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти мно |
већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан живот отишао даље у напредак.{S} А о |
и Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се |
им, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али рак |
тарији и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да |
еки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, <pb n="88" /> најста |
овекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дана, други веле, за ше |
веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, |
не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки ве |
еле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, на |
него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пустити да гре |
је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што |
на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен |
е јој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ва |
и) ова се основа разгранавала дотле, да је надмашивала наше примитивне занате те врсте по варош |
ле да стану на једно место.{S} Даље, да је издељено на <pb n="97" /> мале и да су мале прилично |
ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпун |
крст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да су |
е и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, |
ло.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека не |
се дрско понашао према потписаноме, да је овај стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непомир |
их књига само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у |
а мало, да су оне старе и обломљене, да је мало калемова а још мање младица за калемљење и да у |
ме, да је овај стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непомирљиви противник данашње владе и оп |
огодишњи је надзорник однео уверење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи уч |
је у свој околини овладало уверење, да је загоричко воће најбоље, па је зато и плаћано најбоље |
но га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загорички, Радиша! рече Даница утрчавши |
енску књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било |
ишу обузе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, његове овце, његови јагањци, његова |
на; и, дабогме, да треба да гледате, да је очувате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја же |
што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове |
е у Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан све |
огодићете и сами.{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати |
зову је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Мо |
свештеници или попови.{S} Запамтите, да је ово <hi>црква</hi>.{S} Нађите јој врата!..{S} Нађите |
еда као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му је врат?..{S} |
ма, јер се знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386" /> упаковано.{S} Њих |
о?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па г |
то ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то п |
{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. |
дговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— |
кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу пр |
о, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете за ш |
опно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је некад, пре турског земана, ту била лепа црква и поја |
оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} |
отле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, песка и камењ |
а пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да по |
дакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самога онога избрешка, на кој |
!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и непрос |
иладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{ |
рата а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у |
ребити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, простодушан, по |
мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, |
ица стану говорити Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи |
Па ипак су у души својој признавали, да је овако боље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, па су само посматрали и к |
школске године.{S} Радиши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то уч |
тери поверила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“, и зато су је сви и пази |
ју толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да наба |
ичанима много допало, јер су видели, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда устаде попа и р |
повторавају“.{S} И сами су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечаности |
они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега |
дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу |
стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Ч |
што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но |
есме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљковом конструисао и камени мост на с |
ове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је то <pb n="119" /> џамија?..{S} Сад нађите њена слова |
амо оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатно изненадила.{S} Прегле |
Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi> код столице, <hi>н</h |
идели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као наручено.{S} Км |
коле.</p> <p>Одмах морамо споменути, да је њему овај посао задавао много више трудбе него онај |
еља загоричкога, и по селу Загорици, да је учитељ њихов Радиша испросио учитељицу липовичку.{S} |
{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у год |
у почетку, толико мерила своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је н |
сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, помешана са |
И кроз неколико дана он јави Радиши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју? упита га Радиша.</p> < |
а ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је после краткога времена Миљко сазвао све виђеније људ |
ла твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила ок |
пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S |
вот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој умешности Радишиној, да сваку с |
мо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу згра |
а ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, д |
е сведочити собом и казивати сваком, да је дужност преча од политике а отаџбина од партије.</p> |
ограђена Томиним сиротињским плотом, да је сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша н |
е подигли на један јединствен начин, да је ретко наћи село, да је један заједнички посао извело |
о у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учи |
када га је дремеж толико савлађивао, да је подметао усправљену писаљку под чело, те ако задрема |
пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман |
но пјеније,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<ti |
Јер, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<foreign xml:lang="GRC">Zoon politikon</forei |
стаје опет учење.{S} Учитељ је знао, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} Са |
а подножју његовом Радиша је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од |
умири.{S} У осталом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење од |
види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n="313" /> кречна земља, с мало песк |
и о овоме да известимо министарство, да је село направило план за зграду с две учионице, за два |
во и воћарство, јер је Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, само што загоричани нису |
пет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шездесет |
кономију и Социологију, он је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков <pb n="331" /> |
ију“.{S} И само је пуки случај хтео, да је сада на столици министра просвета седео човек, који |
а их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике“ било доста, Радиша позове ученике, да и |
е и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег имао право, кад је рекао; „Настава је вешт |
ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело двориште изгледало као неки модерни парк с прос |
духовну храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, као што тело тражи своју, |
е.{S} Жива ограда је израсла толико, да је потпуно заменила ону мртву, суву, од коља и врљика.{ |
е</hi>“, и скупљали често по толико, да је <pb n="374" /> Груја мало имао и да додаје.{S} Тако |
ицали с послом, све се више увиђало, да је довучена гомила камена и песка недовољна; и кмет Миљ |
и на даљним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386" / |
угу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа |
еме крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премештен из Загорице.{S} Запрепашћењу |
нствен начин, да је ретко наћи село, да је један заједнички посао извело овако сложно и овако ј |
дошло „празних руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загори |
кога поноса, са којега му се чинило, да је срамота да плаче....</p> <p>Дође и варошица у којој |
тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно м |
} Зато и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово северн |
ати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад уз |
како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у загоричкој школи најглавније било здравље и физичк |
мора бити окречена, јер је доказано, да је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити |
/> „већином гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђа |
могао да изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би било написано |
нице, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не |
дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошлих избор |
на полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву побожну молитву, а гласићи ђач |
о Св. Томи дође преко капетана глас, да је постављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах до |
сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се т |
м, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је |
рове, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и |
а написали су извештај министарству, да је одавно довршена а данас и освећена нова зграда школс |
Радиши је саопштено у Министарству, да је постављен за учитеља VIII класе у селу Загорици и да |
И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече ч |
муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеск |
ретик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћуј |
лавуша у Липовици.{S} За њу причају, да је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, |
олико салетати да остану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и |
.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда |
аправили оволику и овако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а |
о, да чим који направи коју стотину, да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина, и |
о и кроз кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој |
више плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држали који дан у в |
Недељу били код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па д |
сте, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник рекао, да ће одмах, чим се врати, |
} А да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је |
објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и заповести (главније |
а.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уо |
део у једној најпросвећенијој земљи: да је пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога |
и за кратко време све је село знало: да је дошла заповест од капетана, да село Планиница да два |
н човек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живин |
вине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, ш |
стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и |
, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште заједничко и за људе и за сву стоку, |
томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало |
ри, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код |
о поправљало и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, |
су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и |
могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој с |
гласак новога грађанина, који јавља да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која дот |
мем коју добру девојку и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи |
едну облицу дугачку деци до груди па да је на једном крају проврти и кроз рупу провуче једно др |
пречних да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, на којима су дршке, те |
да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га посл |
и је према простом свету?!{S} И мора да је Светозар Марковић имао на уму овакве типове кад је р |
и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговори Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— А |
арода у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не |
i>, и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чи |
ајлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин Министар замолио, да |
ри.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи |
S} То је школско звоно, и оно казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну пра |
!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, |
се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео |
, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, господ |
логична, којом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије. |
одвео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечаности својих другова.{S} Али |
адиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире двориште.{S} Каза и |
а сваки направи торбу с упртачима те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда |
А то и јесте најглавније, јер знате да је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни оног |
/hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књиге.{S} Нађите |
е поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су в |
с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако |
ибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово |
{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су они онако радили још о |
ша дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њи |
мана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам паро |
се учитељ заузима око своје школе, и да је то за једно сиромашно село, као што је Загорица, он |
те здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не |
који ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаш |
шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по не |
„оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се на и |
али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чув |
иње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Човек се пит |
ли је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића, који се тим сваки |
ем или дугачким и дебелим врљикама и да је тако исто заграђена готово свака њива и ливада.{S} А |
не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није |
ован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече н |
ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто и рек |
{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани шт |
n="406" /> Она треба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, она неписмена |
да му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „танк |
нас и велика зграда не стане много и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n="21 |
едела и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне. |
та, како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, децу да држи чисто |
а ће чистије да одржава своју собу и да је лепше намести.{S} И колевке су подигнуте од земље.{S |
да начини план за сваку грађевину и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до краја. |
се добива свила.{S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по |
зумевати и примати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; |
о се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно канцеларији, али Ра |
м овде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ ис |
е и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су |
и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом и по њеним з |
ов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима има |
д је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те ј |
ад је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и |
не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, доносили су камење и почели да га дену.{S} У |
или поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га |
бри још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучил |
рњак пукне као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити |
после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и |
им механички пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а не с |
Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескака |
седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован при |
повише и принеше <pb n="315" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле |
ајвише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да |
филозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n="319" /> је дакле ово било |
ке.{S} И докле год Радиша није казао да је доста, деца су ревносно доносила; а он је само порав |
еда Радивоје саслушао нетремице, као да је за клупом.{S} У том донесоше и наслужише ракију.{S} |
} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школа почне весело и да и |
е ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћ |
изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш? |
} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p |
сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши мало више и лепше |
о Талијани дељу камен за мостове као да је од сира, и мостове граде као саливене.{S} Разгледао |
ређао ова питања једно за другим као да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Рад |
овор:</p> <p>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио по пла |
ва целу породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S |
а руком својом могла израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у |
, чије он само почетке знађаше, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и дру |
у нашем свету, да није на јави, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је нек |
то човек не би могао да начини, него да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А какв |
се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи у ц |
овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада |
.{S} Онда је куку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина ужета бу |
свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља |
ио лакше послове, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је мног |
о њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, опет су мајци |
је водила стружници, њима се чинило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морај |
направио, њему се опет самом чинило да је много, и питао се, да ли то може издржати ово село?{ |
и ноћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак излагана о |
тао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него им је увек и написао |
се наразговарају.{S} Комшилук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али |
итало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су дру |
димо неколико људи, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори Тома.</p> <p>— Е пра |
ти рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трог |
моћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем највише ми се допа |
, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидата, па је |
, као што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је он |
ата и искрена.{S} За време вечере млада је седела с њима заједно, а није дворела по њином сељач |
људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} |
вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали и малт |
ке и преклањске саднице.{S} Жива ограда је нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушил |
одине у годину све више.{S} Жива ограда је израсла толико, да је потпуно заменила ону мртву, су |
} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ |
усија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само војска српска и њен заповедник, нег |
е; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет удовица, заплакало девет сиротица, з |
ини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопати целу градину, направити расп |
и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интерна |
уги.{S} А између првог и другог разреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што |
и, а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузд |
ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у целом свету место ње упот |
пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта |
раде и величину појединих одељења, онда је видео, колико му треба врата и прозора и могао израч |
државне и опште народне установе, онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће. |
ао да за годину обиђе све ученике, онда је код свих само те године накалемљено или засађено 30x |
и.{S} Сад ако онај други престане, онда је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи |
ко ово од њега примимо као поклон, онда је право, да га после поштедимо од кулука, кад станемо |
и.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А |
и овамо, онда ће он стајати овако, онда је један крај окренут југу а други северу.{S} Знате ли, |
ка.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; е |
оручио и са стране, сад у почетку, онда је приступио плетењу најмањих и најпростијих облика.{S} |
у равну!“ па се надула и препукла: онда је чисто и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{ |
И зар то није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па |
ово у средини српскога царства.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мур |
н исте величине колико и даска.{S} Онда је помакну по ономе платну и одсече други, па трећи, па |
ао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одвалио једну добру партију рада од 1/½—2 сата, о он |
ма и поповима или свештеницима.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још више ц |
га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао |
а или пре седам стотина година.{S} Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан |
и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао израчунати, шта ће од прилике то све стати.{S} |
они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписивање нових ђака за први разред.{S} И са |
и концем и заденули га у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша је о |
те земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топло |
ју, док он не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање оних малих за први разред.{S} Па как |
и свакоме је примио оправдање.{S} Онда је наредио, да поседају у клупе, које су биле изнесене |
да једно без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више |
лике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендујући ни на какав б |
и све се полако спушта капији.{S} Онда је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} С |
е од срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао један други и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвал |
аблице и напишу оних осам речи.{S} Онда је <pb n="127" /> продужио: „Сад пазите да вам кажем јо |
реднијега света и то усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих ова |
сваки их је направио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако треба да направе по десет сто |
д се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, који |
по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за читаву стопу паралелно с овим па га |
едне, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда је требало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а н |
И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: од једнога краја другом па нат |
ар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и писа |
о, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела р |
одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога царства.{S} Онда је Т |
д пођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњи |
дња десетица исечена на јединице и онда је рађено и с десетицама и јединицама заједно. „Да поде |
— говорио је Радиша у себи.</p> <p>Онда је најпре тачно премерио земљиште и нацртао га на харти |
или ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео у школу, распоредио их по клупа |
мо с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</p> <p>Уч |
шина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује своје зубе.{ |
али учитеља загоричкога, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет |
оли; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требало радити и лечити коју болест, ак |
и и при грађењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућ |
Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунц |
и у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много разних друштава, уједињења, за |
го бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n="309" /> много мање умире; а што |
буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знат |
е трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратност |
ео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда |
познаћете нож, насликан.{S} То код ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писан |
оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S |
о и пачивало мртвим сном.</p> <p>Србија је најпосле, после славне битке на Шуматовцу, доживела |
њу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухватала и готовљење јела, што су ученице све прак |
ту може радити најпоступније, а хартија је и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасвим напусти |
је и нова школска година.{S} Опозиција је победила.{S} У земљи читав преокрет.{S} Све чиновниш |
Само је своје парче донео Станко, чија је торба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с п |
још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали з |
аданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанко, зн |
продужна школа и градина школска, која је већ постала мали расадник за ово село.{S} И тек је н |
оји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у овај пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут |
по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала удовица и којој је сад једини син хран |
ћица, а разборита и поучљива жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особито је слушал |
ажале две природе: једна осећајна, која је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, ло |
је било, а највише царица Милица, која је сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље |
ли и почела је лепа јесења кишица, која је трајала готово целе ноћи, и сутрадан је освануо први |
шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме чуди |
и једну краву полушвајцарске расе, која је давала по 5 — 6 литара млека дневно, те су тако имал |
вио и једну кошницу особите врсте, која је у свему селу изазивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ |
ћу, младим воћкама и живој огради, која је изврсно напредовала и у којој је Радиша гледао не са |
југу а други северу.{S} Знате ли, која је окренута југу а која северу?..{S} Нађите ми друго је |
наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту калдрмисаном.{S} Друго, пр |
па се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и |
дну њиву с црном земљом као угљен, која је слабо родила и којој није помагало никакво ђубре.{S} |
а, а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим пре, што му је ово требало и за оне в |
, ми не треба да рушимо ову стару, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и тр |
е?...{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила дужност женину и материну, те Даница више ниј |
а и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него |
е одвојили од пута и пошли путањом која је водила стружници, њима се чинило да је сунце зашло, |
<p>Кад су се вратили из чаршије, Груја је још узгред свратио и дозвао Милету и казао му, да су |
.{S} Док су они по двапут донели, Груја је одређени му посао свршио; само није био прекопао оно |
мао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{S} Ист |
а се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђе |
ују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиш |
е самоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде |
а, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут |
учитељ онда рече: „Доста.“...{S} Овака је судба чекала и остале редом.{S} Ником се никакав изг |
ди давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене прагове, двориште пред кућом |
партије посташе три.{S} И од сад свака је позивала под своју заставу и пребројавала своју војс |
е <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi> |
ћарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака је најновија принова: шума.{S} Пре десетак година Радиш |
напретка...{S} А Вама, господине, нека је најсрдачнија хвала од неба до земље, што не жалите с |
, да је очувате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али |
настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово |
.</p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хв |
о путем и старији су благосиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили судници |
ио.{S} О, само да можете видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вук |
на даскама и мотикама а знајући колика је то потреба свакој кући у просвећенога света. „Начини |
о даље.{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грчка и значи....“ „Речи се деле на „именителна“ |
оје дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да поведе разговор и да му |
нули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није т |
А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре омрси сиром, јер се так |
ео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печен |
...</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Са |
нуто су очекивали час порођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} |
опази неку промену на свима.{S} А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је ново?{S} Го |
а хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином престављала за ручак и вечеру |
а држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби, па се тру |
утицај културни на село.{S} И Станојка је збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је п |
о!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве |
само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 сантиметара, с малим нагнућем <pb n="376" /> напр |
ер су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била |
дове и да се њима трују.</p> <p>Школска је радионица спремила и добре плетаре, али је много важ |
угледу на Радишине.</p> <p>И каменарска је „индустрија“ учинила велики напредак.{S} Не само да |
зобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није набавила барем по једну од оних млеч |
тпомаже рад и умешност у њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{ |
ко и успешно.{S} Једном речи, загоричка је школа била сада најсрећнија.</p> </div> <div type="c |
сви су се волели....</p> <p>После ручка је омладина почела да свира и игра, попа је отишао да о |
реко тога и на општем напретку, уливала је у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајн |
ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад помисле: да га је с |
е могу живети.{S} Миљкова домаћица дала је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кован |
га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љубав и послушност према старијему, те су се |
отиње још мање умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека створити.{S} А како је |
оме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Р |
јузвишенији посао.{S} Рано зором устала је Миљкова домаћица и сва чељад, особито женска, и нало |
.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с |
то не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова та |
ела у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} И живело се радосније и срећније но икад.{ |
удих обичаја свадбених, а из свога села је он још из детињства доста и поборавио.{S} Зато га је |
кући, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица, која је трајала готово целе ноћи |
7.{S} Победа опозиције</head> <p>Почела је и нова школска година.{S} Опозиција је победила.{S} |
Радишина свако јутро, кад устане, била је по градини школској, и сваки пут се налазило по нешт |
S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест година млађа.</p> <p>После оваких шетња |
нису видели.{S} И за кратко време била је довршена и друга страна.{S} Радиша сад намести први |
ле до капије на дворишту школскоме била је крива узана путања и на њој једна узвишица и две руп |
дина“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина је деци сада било п |
види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође |
ширена.{S} Иза градине југозападно била је пољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било најбољ |
исаћег прибора.{S} У другом орману била је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књижице з |
издвајала од сеоскога живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то леп |
то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божј |
тако даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли |
ограђени простор зове „Порта“.{S} Школа је према капији на супротној страни, тако, да путања, к |
и пођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да |
.2"> <head>2. О школи</head> <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећује, школ |
школа какву је затекао</head> <p>Школа је изгледала овако.{S} Наоколо је била висока ограда од |
так школе за одрасле</head> <p>Осванула је Недеља.{S} То је суднични дан у Загорици.{S} Тада до |
е сад једини син хранитељ погинуо, ишла је као луда по селу, сва расплетена, с преврнутим одело |
ља Радишу.{S} Кад је било време, изишла је млада с девером и без икакве галаме, мирно и тихо от |
оту своме.{S} После друге принове дошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оце |
час у школи за одрасле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци |
head> <p>Пролазиле су године.{S} Прошла је младост.{S} Прошло је пролеће и лето и настала јесен |
ка, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не п |
модили, да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани |
" /> нема, дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак, јер су пр |
Док су они прошли по дворишту, постеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на истом ме |
не?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћемо |
год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише неки |
сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобрена привремено, док не подигнете нову згр |
епу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња г |
вим говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој земљици до скора в |
је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово источна, то тамо западна, ово јужна |
нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женин |
е докле захватају; и по свима њима нама је милије да путујемо него по туђим земљама.{S} Јер сву |
те.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За овцама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код |
десетицама и очигледно.{S} С јединицама је сматрао за непотребно и дангубно, пошто су деци позн |
у могли моји добри загоричани.{S} Седма је, тако исто велика, што учитељи нису стални, те да шт |
„фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Мо |
има овде, благо и државницима!{S} Свима је њима овде лакше утицати на масу народну него нама та |
есму: „То изусти а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења |
слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка |
Њих тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћев |
лободише ово парче земље.{S} На млађима је и писменијима, да продуже ово ослобођавање.{S} И ми |
, кад су видели разваљене мацке, којима је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша свога |
го више употребио природне силе, којима је заменио своју и животињску снагу; а не издире својом |
чео измишљати разне инструменте, којима је производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{ |
, теби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И многи превикаше: „И ми |
кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах |
одобри, да се могу одвојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су с |
и поцепао је безброј хартица, на којима је скицирао своје замисли.{S} Треба да буде једна зград |
о тема за младу душу Радишину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је |
ужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, што је |
ма право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпос |
за Загорице има и других села, у којима је одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, који с |
даје најбољи успех.</p> <p>С одраслима је све брже прелазио, без околишења, ударајући одмах на |
ло мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, што имају оваког учитеља; обојма је било |
, која се имала после Милована.{S} Њима је главно било: читање, цртање и писање, женски рад и к |
оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по десет ових кромпирић |
аборавио ни добре загоричане.{S} И њима је захвалио на труду око нове школе и казао је, да им ј |
себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није |
има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и намештено као у варош |
ерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно причао, а онима малима о томе није ни помиња |
по земљи и учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год |
руге привредне циљеве.{S} И на саборима је милина била видети ове умне, учене и школоване младе |
ло, што има оваке парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушност и љуба |
о у тестије него широка.{S} По варошима је таква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, |
мило, што имају оваког учитеља; обојма је било мило, што су добили нову школу; попу је било ми |
о саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и добри |
га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања од |
земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је пресели |
иран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред школом, него је направљена |
м погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред вратима школским била готова.{S} Ваљало је само |
S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школским била сасвим довршена.</p> <p>З |
адозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупила те жалосне живе |
а што је већ било у дворишту састругана је свака сува грана и прекраћене оне што далеко стрче у |
мали се грађанин умири и заспа.{S} Дана је после чешће опомињала присутне.. да не би пробудили |
вет створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати примера, да шест |
има и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...</p> <pb n="247" /> <p>Такво се лето, и такв |
реме преко среске канцеларије испослана је муниција загоричкој школи и Радиша је почео с велики |
аду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевти |
њине породице.{S} А испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио г |
чају и о заветинама, у хладу.{S} Главна је совра постављена у совралуку газда Мијаиловом, јер ј |
но и што деца могу розумети.{S} Основна је настава просто проширено домаће васпитање.{S} Даље с |
хладноће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздуш |
шим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у живо |
може изломити и ветар и снег; саграђена је у једном крају до школе мала дашчара за оставу истру |
ми, господине и није другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној к |
све што људи знају, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна с |
у Загорици а под истим даном премештена је и Даница за учитељицу тога одељења с новим презимено |
периле.{S} И летве су готове и довучена је готово цела количина; само су остале још греде и дир |
продужен је ономадашњи посао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су |
зграде</head> <p>На Петров дан завршена је школска година и освећена нова школа.{S} То је било |
гледано и неговано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје добре кошаре а ж |
ога имати велике користи.</p> <p>Новина је у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успе |
и учинише.{S} За неколико дана градина је проширена са читавим ектаром.{S} Радиша се онда с уч |
о.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непо |
дионице него од књиге.</p> <p>И градина је школска пуна као око и најбољи парк и најбогатији ра |
head>3.{S} Први испит</head> <p>Градина је напредовала, школски је посао одмицао и с малим и с |
ики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена сн |
у, само лепше израђеном.</p> <p>Градина је школска напредовала из године у годину све више.{S} |
не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, онда су градили план без обзира на то, |
нам је за постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслушавши са задовољс |
ади све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па ј |
ила је довршена и ова страна.{S} Милина је деци сада било погледати лепу калдрму свуд око школе |
, а камо ли ученицима својим.{S} Милина је <pb n="360" /> било видети, како су се загорички ђац |
р сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада двориште.{S} А колико се тек изн |
пски расадник.{S} И унутрашњост школина је сад много другојача.{S} По ходницима су повешане сли |
које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала од песме и од пиштоља веселих свадбара.{S |
вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија Вида, пасторка Грујина, по свршетку <pb n |
напредовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом при |
ртију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуше гласови).{S} Онда нема |
где су вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало похладно, али је добра простирка, од читав |
за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва скувала три бакрача пекмеза себи, један М |
адост и песма.{S} И Радишина и Даничина је принова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је |
нули и рекли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност |
их клупа са по три седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити |
то ученицама на читање.</p> <p>Радишина је крава дуго била предмет разговора у селу и људи су с |
роду сише крв на памук“.{S} А радикална је странка тек права „народна“ странка, од народа самог |
у, који је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S} И они други предмети нису му б |
ше <pb n="315" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Д |
мора поправљати.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни нар |
не само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо дел |
д сам него интелигенција његова.{S} Она је умни вођ његов. <pb n="406" /> Она треба да му светл |
љива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гласно и отворено пред Радишом рекла, како је ово не |
орици није било од постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила, и сви су прилазили Радиши, |
о је Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега просто преобразила.</p> </div> <div type="chapt |
основна настава мора поправљати.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не н |
ко вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији, па |
брише и пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све н |
и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита |
ишиној градини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињским плотом, да је свак |
} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Он |
Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По веч |
ака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па снаху запита |
аким успехом није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: ста |
ту, који је пријатељ „народу“.{S} И она је мамила самим именом својим, јер ради—кал значи калог |
је сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда |
то јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те не |
е ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је последња десетица исечена на јединице и онда је рађе |
зато се и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је |
а дође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то |
е <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; |
тао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n="313" /> кречна земља |
ло одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици жара и мало тамњан |
убања напамет по осталим предметима, па је нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се |
ди ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је |
вала су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе |
а се агитује против њених кандидата, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Ради |
р је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је врани |
ле још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стиш |
сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За т |
ерење, да је загоричко воће најбоље, па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и њ |
м.{S} Али научили смо се, господине, па је тешко одвикнути се.</p> <p>— Није тешко, деда, само |
ила код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као |
} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купу |
дење и рад и најпростију за грађење, па је после поступно све старе или заменио сасвим новима и |
амо ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити |
„учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше јучерање дело |
рошима, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих развија укус само |
>, и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падн |
најпре <pb n="186" /> имати у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним се |
на колико начина може да се калеми, па је онда приступио послу и на разном дрвећу <pb n="244" |
икога код куће, да му штогод спреми, па је наредио, те се код његове куће спремило и донело све |
је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењу, |
че.{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупаше, повише и принеше <pb n="315" /> јој да је п |
се понудише још по једанпут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру најпре принеше као обич |
е био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, да он није издајица.. |
опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим лепим данима, т |
ре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад |
оук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша сврш |
а изнесу све његове ствари у доксат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је саче |
нац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и закукала: „Моја руко, зелена ја |
а криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па снаху запитала: „Снахо моја, љ |
сечењем и трошењем ускоро понестати; па је зато желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрже п |
свршила школу и добила за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели об |
и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у ј |
аг и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где г |
Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет поранио и отишао пре сунца у градину школску.{S |
оља Косовога и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је о |
је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, уништиле су |
ао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира оно, што им је више потребно за жив |
с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашовом засека |
гледалаца привући!..{S} Мало доцније па је давао и по неку награду ономе, који је највише круго |
могу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овладало уверење, да је загоричко воћ |
ми треба да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!..“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор |
песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све |
рио земљиште и нацртао га на хартији па је стао правити план <pb n="205" /> како да га уреди.{S |
утврђивао оно што је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пре |
А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за дотеривање |
о миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безаз |
е омладина почела да свира и игра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша нап |
много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кме |
где га одржавају жандарми.</p> <p>Попа је најпре сео на доксат старе школе да се мало одмори, |
оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорету, а С |
ју, да је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: видео с |
кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За време вечер |
о <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и <pb n="147" /> |
приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле |
и сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је свршила школу и добила за учитељицу; па је мајка мор |
кидан све до испита.</p> <p>За ревизора је ове године био одређен један млад човек, професор ср |
души њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе загоричане, и старије и млађе, било опет ле |
есени довршио кућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из се |
стране и с узаним двориштем.{S} Унутра је пространа соба с ниским таваном, који је на средини |
адиша онда рече ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви |
ветог Василија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он. |
i>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите још једанпу |
траже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и закл |
а њена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба необично много чинила и Даници, за упознавање |
, које у других села није било.{S} И та је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи сеча |
је ова била готова, објава другог рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о |
<hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi> |
бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао |
особито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилично изменио, осиромашио, |
hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; |
— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па причају људи, да сте саградили н |
вао сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само понизио рек |
ајвеће добро, а потпомагање тога живота је највеће доброчинство.{S} Зато нимало не треба да жал |
а све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, да учитељ почетник нема веће плате но |
одању, кретању и самој игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љубав <pb n="48" /> свему.{S} Деца |
боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастило и зареже перо што је |
адио сам поступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су учитељи, особито у почетку, танког материјал |
је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта је <hi>х</hi>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово код жабе је |
едницима, које сами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се неким несрећним узроком |
<hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi> |
ло да научи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју |
отворено, и она чистота и самоћа доиста је подсећала <pb n="256" /> на манастир.{S} И за час па |
ранији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било туторства; народ је дозрео да собом управља...< |
Правите сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у к |
оли</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је било времена, да се у маленом селу Загорици и до пос |
школске године</head> <p>Првог Августа је отворено друго одељење у Загорици а под истим даном |
да од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац од ју |
S} Школска градина</head> <p>Преко пута је газда Мијаилов стари воћњак, који му доноси мало род |
задруге.{S} Даница је добро знала, шта је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све виш |
ато је Радиша најпре показао свима, шта је главно код калемљења и на колико начина може да се к |
едва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се т |
.{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; |
позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу. |
друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад је изишла из тора с в |
лазници из других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном селу, |
вога Даница и сама могла да погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба б |
стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви |
под ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; оно је гвоздена ло |
о би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, |
>деца</hi> израђују правилно.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпит |
лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасо |
ла Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, нег |
могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држава |
ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио |
рани од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на о |
Објаснио им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша |
адиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отво |
ножа!..{S} Пазите: <hi>о — н</hi>: шта је то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за нек |
к чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово код ножа? |
артије; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђер |
одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то ј |
се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> |
те корице! — Отворите први лист!{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинско око? — А шт |
сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, господине“.) <pb n="103" /> |
Погледајте у слова код јарца!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{ |
Погледајте у слова код цркве!..{S} Шта је оно испод цркве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте |
од столице?..{S} Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{ |
.{S} Сад преврните и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу |
страни?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су стра |
вама?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад пред вама?.. <pb n="163" /> Окрените се северу!. |
и.{S} Окрените се опет истоку!..{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад |
} Сад пређите на десну страну!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли истинска <hi>жаба</hi>?..{ |
n="163" /> Окрените се северу!..{S} Шта је на тој страни?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта је та |
.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?. |
.{S} Колико је у седам редова?..{S} Шта је то седамдесет?..{S} Колико је у осам редова?..{S} Је |
..{S} Колико је у шест редова?..{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је у седам редова?..{S} Шта |
ду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у три реда?..{S} Које је |
ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово треће?..{S} Четврто?..{S} |
о прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово треће?..{S} Четврто?..{S} Пето?..{S} Шесто?..{S} |
је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо његову икону по школама?{S} |
Ко уме да прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто |
l:id="SRP19102_C3.11"> <head>11.{S} Шта је Радиша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиш |
l:id="SRP19102_C1.3.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша научио у овој школи</head> <p>И доиста, после |
l:id="SRP19102_C1.4.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша видео тамо</head> <p>Бављење Радишино на стра |
сле чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово написано?..{S} Која се слова чују кад се каж |
S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{ |
сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси< |
те ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, |
сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име |
} Да прочитате сад све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово тре |
од игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?..{S} Јесте, <pb n="135" /> то је <hi>син</hi>.{S |
ц „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и |
ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад с |
Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо њего |
о око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има ов |
сно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одм |
квару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</hi>?..{ |
дајте сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно).{S} |
о је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ него |
S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете |
!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; о |
прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод н |
падној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <p |
то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Рад |
руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, |
к, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је <hi |
ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена |
нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! |
у у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист |
вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Шта му |
листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква стол |
ве на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви посл |
ају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, неки да приносе ка |
ће, на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација |
стике за дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер стварају оно, што |
чком, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање на заједнички живо |
д оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су с |
га гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од |
у владаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају после како ради; <pb n="352" /> и, ако |
арошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о том |
о су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, ишло је иза школе |
е да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} |
е.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа д |
поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано!.. <pb n="80" /> То је <hi>столица</hi> |
.{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <hi>сео</ |
Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет |
ице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска |
ече само слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S |
емљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате шта је; <hi>попа</hi>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и то |
с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно |
ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело каже |
еврните и овај лист!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</ |
се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хриш |
ва у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су очекивали час порођаја; а мајка је уд |
е Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, м |
шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама |
ом својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чијој држ |
с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је тре |
унак, да покаже све четири стране и шта је на којој?..{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Овако их |
и и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паме |
лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове |
нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А |
у у Крушевац, да каже царици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да |
о урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S |
ните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу |
лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе листу горе?.. (Једно |
ша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно н |
рад у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у овој години урадио око школе.</p> <p>Одмах |
н дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ад |
владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је који од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, |
ке.{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било |
рушевцу су сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, која је сама остала у |
е запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је ново?{S} Господин Радиша испроси нашу Дану, и сад ти |
руге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Груја испросио!</p> <p>— Врло добро! одгов |
жио и све што сам потражио....{S} Трећа је, што школа у многим местима давно постоји, па су људ |
од брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни |
S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од дру |
ећ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабранијега и најбољега, а није изостало ни |
екли, да је то урадило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми н |
ма је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је пове |
, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда од гледичије или бодљ |
рник сам прочита прву реченицу; „Милица је била добро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је ре |
S} Кад је Радиша имао IV разред, Даница је имала I, кад је овај IV разред свршио (и прешао у пр |
пошто у Загорици нема цркве.{S} Даница је писала, да Радиша ништа не купије док она не дође, а |
сна рука и душа целе задруге.{S} Даница је добро знала, шта је мода учинила по варошима, и шта |
, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетку, толико мерила своје речи, да |
е деци и да се отпочне посао.{S} Даница је радила у главноме као и прошле године, а Радиша је и |
ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброга друга у животу, а Радиша добру девојку |
мовиту околину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше...{S} Она се радовала и ш |
драви, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила се и разговарала слобод |
о је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним писмом известила министарство о својој удаји |
ба!“..</p> <p>По доласку радосна Даница је обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: |
на нова.{S} Усред божићних поста Даница је обрадовала Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је д |
те удовице.{S} А за све то време Даница је слушала и као да се поносила, што сад она издржава ц |
ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа |
е није дангубила у школи.</p> <p>Даница је дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала |
амо под лаком женском руком.{S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да до |
и умивање, нема здравља.</p> <p>Судница је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду |
најновији и најсавршенији, и радионица је заузела скоро цео други стан, и пространа загоричка |
љива, весела и мила...</p> <p>Радионица је попуњена сасвим.{S} За све врсте ручних радова набав |
е је чије, вешали су редом.{S} Учионица је таман онолико била загрејана, колико је топла била ј |
али опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз отворена и прозори затворени тек пред у |
био најбржи и најпоузданији, газдарица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су |
и његова школа</head> <p>Село Загорица је у једноме од најврлетнијих и најзабаченијих крајева |
е <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</h |
<hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; |
звала по пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глу |
<p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „колег |
ите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига најлакша на свету; и ко год хоће може да је из |
шио (и прешао у продужну школу), Радиша је примио II разред, а за Даницу су примљени нови у I р |
рело за један растегљај или два, Радиша је показао, како ће онај то упредено да увије око „врет |
ало пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће |
„молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад до |
и себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и сувише испољио своје добро и меко срце и |
ну калдрме испод стреје школске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика |
доврши започети посао око школе, Радиша је навлаш данас пустио децу на одмор мало раније.{S} А |
еће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту |
им разредом и проширења градине, Радиша је ове године урадио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне |
и својој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.</p> </div> <div type=" |
ста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све примитивно, необрађе |
о два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пеш |
ји је шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали |
ли пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од |
уну</head> <p>Као што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и очигледно.{S} С јединицам |
ме што је правилно и неправилно, Радиша је изградио све троугле, четвороугле, правилне полигоне |
о целе године нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једну реткост: да их одведе у коју од |
но или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео један необично леп обичај: да једнога празника, |
p> <p>Кад су се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и |
је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себи.{S} Ја <pb n="54" /> сам у ов |
p>Кад је дошло време расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу |
њихово.{S} Уз ово <pb n="367" /> Радиша је сваком приликом објашњавао и одраслим загоричанима и |
и да се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његових учен |
пишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и посматрао сваку ситницу у овој велич |
и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а к |
е што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да се то прогласи за општинско, и да нико |
у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно измерио уста на пећи за врата и обим окр |
на практичну корист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по н |
на било је још прилично дана.{S} Радиша је за то време уграбио, да с малима учини један излет о |
уби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чуд |
нуше по један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површину коју му треба покрити бусеном, |
е продужило и преко распуста.{S} Радиша је сву школу, са свима одељењима, сем своје собице, био |
оме му послу помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и управљао, и за неколико часова цело је дв |
ле нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао једну нову клупу, најзгоднију за |
се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} Чекајући он се наслушао та |
баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а она добродушно одговори: „А |
шли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавили и потребан алат з |
<p>Наста ћутање с обе стране.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан није знао шта да ка |
о и у извештају своме помене.{S} Радиша је ове године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница |
преслишавање,“ и опет батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што је донео.{S} Он је у с |
разговор за све време вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога великога света, што га |
и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и једну краву полушвајцарске расе, која је д |
о други и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А |
реме још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, |
ели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао опет само тридесет најодраслијих и нај |
едно с упуством како да ради.{S} Радиша је тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се |
а, они нису много ни трошили.{S} Радиша је позвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога сво |
сунца почела да стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он |
и живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је највише упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог |
ду са својим родитељима кући.{S} Радиша је после позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и |
тићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио < |
судове прали сами ђаци редом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се дец |
ске,“ и то све на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то |
ad> <p>Освануо је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету |
тако даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје ученике, нарочито ове ве |
јега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележио кољем и где ће и како |
радан рано дође и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну ба |
ле загоричке све је мирисало.{S} Радиша је најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике |
а виде колико је што израсло.{S} Радиша је прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави |
је ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољавати и законске прописе, д |
дан је већ текао рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, други разред, а Даница своје, то |
су дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас добио један необичан поклон.{S} Из гомиле ђака |
азвијало и једно друго добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, |
да траже да и она намештају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и други су гледали и попра |
ко не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш направио главну стазу од улаза, који је б |
и неколико позваних гостију.{S} Радиша је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пуш |
мљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав једне и друге и нашао је |
тове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је набављао и књижевност по овоме, те је оне на нашем ј |
пазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек сре |
би је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја |
том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{ |
све по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импровизовао колевку за својега Милана и |
ош и претури, он је — старац.{S} Радиша је истина уредношћу у животу и умереношћу у свему очува |
ио млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову простодушност Миладинову и у себи ми |
ојске на Косову пољу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца с |
Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним очима па, место одговора, он |
кију.</p> <p>У своме „интернату“ Радиша је обратио особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и |
које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p> <p>После овога „одмор |
шта не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, ј |
ао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други су се надметали у доношењу |
главноме као и прошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане учили, п |
жи, да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камењ |
ани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са својим се уч |
данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се |
{S} Даница пуни пету десетицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и предано |
а нова калдрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље |
рибелешке по шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао лепе печате од уме, како је год |
ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао |
упнијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упућивао и исправљао.{S} А кад је св |
нице и неколико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљивије растурао по целој њиви.{S} На по |
види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао сваку ситн |
, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, без хитње и викања, |
вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клубе.{S} Кад |
треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове из познавања околине, при |
алемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је градину школску сматрао као расадник за околину и да |
и један Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код школе са својим ученицима импровизовао и једну м |
да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом састругао сваку суву грану на в |
аки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n="32" /> Кад он зар |
, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрестано додавао по мало сламе, пазећи, да уже изи |
који послужује.{S} И од то доба Радиша је радио све кућевне послове па чак и оне које раде на |
ао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под углом од 45 |
" /> <p>Остатак времена до мрака Радиша је провео у довршивању с^ста јучерањег посла.</p> </div |
ару загоричком и оближњим брдима Радиша је навлаш пазио, где има највише и најбољега кречњака.{ |
ова: шума.{S} Пре десетак година Радиша је измолио још једно парче земље до воћњака за школу и |
је множина“.</p> <p>После одмора Радиша је прво рекао, да изваде таблице и напишу оних осам реч |
внути“...</p> <p>За време одмора Радиша је пописао све ове своје ђаке и са сваким се поразговар |
сле оваких радова преко распуста Радиша је у почетку нове школске године могао с мирном савешћу |
Мало пре тога на два три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; |
то је на плану.{S} Спољне углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су з |
и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио четири свирале по гласовима те су мали свир |
а други вукли, и за кратко време Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад предло |
рзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгледао како Милета оправља школу и питао децу, ка |
је за писање.{S} И од ове године Радиша је почео да полови време за своје одрасле ђаке, па по п |
ло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показива |
p>Дани су пролазили за данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао |
и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођ |
S} Доносила су и разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{ |
полако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Ради |
има буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане времена з |
и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и наредио да изнесу све његове ствари у д |
не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње јутарње часове сад најрадије проводио ов |
чило и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре обновио све оно, што је прошле године радио и |
површину његову за зграду.{S} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Према свему овоме план је Радиши |
ке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужио рад оданде где је б |
сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи |
Отпочиње и нова школска година и Радиша је часловац.{S} Поред Часловца има и других предмета и |
остор између оба крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзо |
<p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> </div> <pb n="134" /> <div typ |
Часловца има и других предмета и Радиша је озбиљно запео.{S} Једнога дана само је он знао „лекц |
вар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешт |
а је муниција загоричкој школи и Радиша је почео с великим ученицима својим Недељом егзерцир с |
је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} З |
Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изложио и слике од разних пољопривредних алата, боље |
оље.</p> <p>После ове свечаности Радиша је купио својим ученицима у оближњој механи две оке сир |
дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако детету бу |
лим изворима на подножју његовом Радиша је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} О |
ку.</p> <p>Упоредно с воћарством Радиша је желео да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе |
колу.</p> <p>О распусту школском Радиша је једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпо |
нин се одмах умири.{S} У осталом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше |
уго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљ |
лицом преоравао.{S} За време ово Радиша је полако смишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му |
кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица произведених из семена, |
ца.</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у |
евању</head> <p>О овоме предмету Радиша је овако мислио.{S} Од како се човек одвојио од животињ |
нској</head> <p>У овоме предмету Радиша је имао највише муке.{S} Онако није ваљало како је он у |
} Преко градине и ученика својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене правилно, у ре |
ilestone unit="subSection" /> <p>Радиша је, по томе, одрастао на селу, у чистој свежој природи, |
head>3. У „пансионату“</head> <p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} |
11.{S} Продужење свега</head> <p>Радиша је данас навлаш поранио, да доврши колица, те да их дец |
Радови преко распуста</head> <p>Радиша је био неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и н |
2.{S} Радиша неутралан</head> <p>Радиша је свршавао Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно врем |
-</p> <p>-------</p> </quote> <p>Радиша је лагано гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу |
ретекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили |
е а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нове школе он не може много урад |
о бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је |
Ето, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што бе |
е и разних непријатеља...</p> <p>Радиша је сад прво дигао плот између нове школе и школске град |
добродушнога послужитеља.</p> <p>Радиша је сад у новој згради стао премишљати, шта му треба за |
ихово и на навике њихове.</p> <p>Радиша је за сад импровизовао и један општи кревет, са доста с |
а школу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те приновио нешто од одела и пок |
пред школом и око школе.</p> <p>Радиша је осећао јаку потребу још за једну направу.{S} И ако ј |
о зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, |
мо посматрали и куповали.</p> <p>Радиша је ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини з |
а тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог министарству, да се ове године отвори |
о се види, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да измисли каква ће и колика зграда бити, |
али су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове читанке за други разред, али им и |
вој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљ |
рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се пос |
еме лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао родитеље на њихову прву радост |
се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и њега самога, а животињ |
с убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S |
ањем о својим професорима, о томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те при |
а капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извештај послао о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али |
тиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и то ника |
истински <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је?..{S} Нађите чаши ногу!..{S} Нађите листу дршку!..{S |
ужбу.{S} А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Ису |
а после је променила значење, и <hi>сав је народ</hi> почео да се пребројава и да казује шта хо |
али се после посветио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање |
ајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два ст |
н је већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наруч |
ео је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву огрли |
} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n="19" /> створио из ничега.{S} Он:{S} |
е дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је отп |
ла Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју погрешку...{S} И од то доба рад |
ов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости у к |
дрва дунђерским тестером.</p> <p>И Бог је хтео да помогне добрим загоричанима те је и сутрашњи |
з своје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и реч |
е сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Док |
е пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учи |
т и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од попл |
а се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломазних десет клупа поседало је о |
b n="36" /> Радиша јахао само онда, кад је хтео да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики гр |
ници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад се очекивала принова.{S} У Мају |
вентилацијом и отвореним прозорима, кад је год лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у |
И тако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их |
љунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове гимнастике |
из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то с |
и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За |
и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код |
а би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо пе |
много што шта, особито у ово време, кад је сва пажња била скренута на другу страну.{S} Али је д |
школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту уређивао „<title>Јав |
е поезије.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изв |
спавају и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо време, да на њима држе отворене прозоре.{S} |
ао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S} То свако |
песме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит |
умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ З |
адишину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Радован |
остељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео једно кукасто дрво и дао га у |
агоричке школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више вре |
дска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интер |
напредовати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело п |
ан свога рада</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљ |
напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Нап |
на целој згради отварани сваки дан, кад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишн |
л’ не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори м |
еља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је требало решавати |
уверио, да је Дистервег имао право, кад је рекао; „Настава је вештина дружења с децом“.{S} И до |
ао.{S} О, како се само запрепастио, кад је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, |
колико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи дову |
{S} А највише га је заинтересовало, кад је нашао у једној школи потпуну школску <hi>радионицу</ |
Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слушао да говоре, како ће он лако изучити књигу и ка |
је његову сељачку душицу занимало, кад је чуо, да свака земља мора имати извесних састојака у |
од нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима |
о и градину школску и уређење њено, кад је походио и собе где је почетак радионице за ручне рад |
, да на месту, где обично игра оро, кад је сабор, направи лепо игралиште, које ће бити згадно и |
мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати |
ло чисто невероватно.{S} На пример, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је |
гову.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и мис |
ажи</hi>, као што тело тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, с |
але земну површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а |
јзнаменитији дан у животу Радишину, кад је он имао да отпочне свој најузвишенији посао.{S} Рано |
ead> <p>Радиша се пробудио у јутру, кад је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па мукнула, што |
школу двапут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S |
дан носилац нових идеја политичких, кад је чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и аутори |
имао IV разред, Даница је имала I, кад је овај IV разред свршио (и прешао у продужну школу), Р |
инат и ова неуљудност, па помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је према простом св |
да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва војска српска, и све во |
ларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о своме премештају и видео у |
х били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с |
ахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су скидали капе, прилазили |
у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, од к |
аја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до |
могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, оде |
нису примана деца сваке године.{S} Кад је Радиша имао IV разред, Даница је имала I, кад је ова |
иле у растоваривање и намештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном гот |
а најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, |
, шта је данас решено у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га |
е гимназије, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном црном дугачком капуту |
С овим је мислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, наредио је Груји, да отвори све прозо |
лупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах с |
пао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опе |
И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер је не само била ле |
обито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кај |
а преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и |
лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет залије сваки бусен о |
ога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је било време, изишла је млада с девером и без икакве г |
тац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb n=" |
а дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст и пон |
што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само |
оарима, што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави |
Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти,“ св |
се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо они |
и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то м |
Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да је мно |
е Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору?..{S} |
оља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу |
а се свих опазила голема туга.{S} А кад је завриштало девет добрих коња, и залајало девет љутих |
агласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете |
вљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам |
у се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и наш |
рижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онд |
доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, само их д |
у ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао |
за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{S} То |
м.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђ |
табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је рек |
какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест година мл |
најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о оном |
ан очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато |
уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље куће |
о Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манаст |
ајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитала љубу |
а није могао сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на пример |
е гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опр |
ерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешто друг |
еђу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, да де |
, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рата је прекинула рад |
а према женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако није |
те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола |
дгледао, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе с |
сти, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и код |
а треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p> |
ом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да пов |
не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и уређе |
ј, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано рубље бе |
а је пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога старога учитеља, зашто је то, овај му |
ту па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да ост |
да је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и закук |
видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута нова школа, како су |
је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах |
емљу бачену с горње стране зимљишта кад је уравњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавно су |
ан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим зако |
Марковић имао на уму овакве типове кад је рекао: „Сва разлика између садашње и пређашње (турск |
влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна заравањка, неравна, с |
г да прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао слепим код очију онога, који не зна књигу.{S} |
кад је била зграда сасвим готова, и кад је требало решавати: да ли да се примају и нови ђаци и |
школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша ј |
ва.{S} Радиша се срдачно захвали, и кад је сутрадан дошао за план, он опет запита инжињера:{S} |
А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, как |
је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покаја |
та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављен |
ер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се претура од болова у д |
тересују за оно што им казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, расејаност и зевање, напу |
дни рад разумевао много дубље.{S} И кад је доцније говорио о њему, он није говорио само као тео |
, бољи доручак није ни тражио.{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му се, д |
време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушила јо |
Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и к |
мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што је доша |
цу своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан долетела |
о паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пост, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и каткад |
о шта, што је он проповедао.{S} Али кад је после на страни прочитао прву Економију и Социологиј |
тајте старе људе, који су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од непра |
о ће му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да |
повикаше деца радосније но Колумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стружниц |
за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство врати у првобитно стање па |
за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све ј |
у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је |
} А највише је овај мајдан послужио кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова |
о равно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нема толико равнице да |
и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код к |
е ћу вам давати да носите кући само кад је лепо време и о празницима; иначе ћете их остављати о |
гради отварани су прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуста су пребојена врата и пр |
иште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{ |
стане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али |
<head>6.{S} На раскрсници</head> <p>Кад је свршио четврти разред, Радиша се вратио у село, где |
.5"> <head>5.{S} Повратак</head> <p>Кад је дошао овај акат у среску канцеларију, капетан га је |
адиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу |
, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им |
на је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио главни нацрт зграде и величину поједин |
асута пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је |
но сви загоричани пре школе.</p> <p>Кад је настало време ницања, деца су видела, да оно семе, ш |
јања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће |
јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све наместио и легао, још дуго није могао заспати, и |
сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и |
ило звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ кој |
м оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике“ било доста, Радиша позове |
А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За вре |
и су ласкале оне речи директорове: „кад је дете овако <hi>добро</hi>“, па помисли у себи: хвала |
и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што |
} Али није право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола, а у к |
и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Нека <pb |
запевка, која се мало била утишала, сад је поново одјекивала по брдима и дубравама загоричким; |
била онака живост и онолико света, сад је све празно и пусто, да овако остане 46 дана...</p> < |
ође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И |
извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме н |
амење намештено и на тој страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} |
се не познаје где су састављени.{S} Сад је потребна била и решетка за заливање.{S} Радиша запит |
свршавао све најглавније ствари.{S} Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{ |
ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је т |
ио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је имао једно платно одсечене ледине свуд једнаке ширин |
или који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба „црквено пјеније“ |
донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показала својима, како се држи и отвара буква |
тра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} |
адиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа. |
} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" /> да буде културан и да томе учи |
човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи док је ж |
доксату; а тридесет његових ученика сад је, први пут од како је Загорице, причало о школи и учи |
чи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори госпођ |
чим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се |
во да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске саднице. |
о о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{ |
е празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерај |
ор и познавалац многих заната.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен на с |
ање нових ђака за први разред.{S} И сад је Радиша најпре побележио све, који су дошли, па онда |
је постао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао да изводи и остварује п |
ена се удала за једнога богослова и сад је млада попадија.{S} И Данина мајка, овај добри анђео |
су му послови пошли својим током и сад је још више умело да цени једно друго: и село њега и он |
ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико људи |
љи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употребљавао <pb n="59" /> код учитеља ову |
мене и свих нас данас није било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb |
цији!{S} Доста је било туторства; народ је дозрео да собом управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато |
он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сиротиња раја, као што је био и под |
анас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и да даје ш |
лики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то није предавао, јер је то |
аздарици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не иде наштину у школу:{S} |
е ће се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донел |
та се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — |
>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово код жабе је <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi> |
Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу |
Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви примише о |
говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војск |
<hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi> |
и пили место киселе воде.{S} Због краве је набавио и детелине и посејао је у једном крају гради |
<hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi> |
и лане с десетицама. <pb n="239" /> Ове је године почело и писмено рачунање, те их је и оно вео |
а рекао, да остају за до године.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у школу, распоредио |
све урадити и све поправити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они к |
етврти разред и прешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S} Одрасли су још |
ео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је године остало, да се као и лањске године, набављају |
ead>4.{S} Градина школска</head> <p>Ове је године школска градина не само обогаћена новом врсто |
рнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша набавио сваком ђаку по један мали лењи |
још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загорици почео да се кува теј од з |
е појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико да види ђаке толико |
сазнали од како је човека на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворе |
, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој |
сам год потражио од њега за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село него за своју |
дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све је природно и иде по природним законима, који се могу и |
њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по природним силама и по пр |
онако природна као и естетична.{S} Све је природно, само ваља проучавати природу, познати је и |
онда ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Уч |
имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није |
и љубави једнога према другоме.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а ничега извештач |
ругима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима |
сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то вре |
ика, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да иша |
есту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А сто |
ојих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, да уч |
од разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било п |
на готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороугаоне пр |
штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је оп |
шке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима него клиновима од суве дрено |
ичност и промишљеност.{S} Пре свега све је учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту |
<pb n="393" /> живота.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема з |
ле то траје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и |
нственој припреми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и з |
е ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и пачивало мртвим сном.</p> <p>Србија је најп |
етину, и око малене школе загоричке све је мирисало.{S} Радиша је најпре уредио око доксата мал |
за даном пролазио и за кратко време све је село знало: да је дошла заповест од капетана, да сел |
итици, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко |
ра и писање онога што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је последња де |
ар, они добију седам товара...{S} И све је то записано у књиге па људи читају, знају и тако рад |
а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини и капетана у држави као и |
ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} З |
ни други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао на |
ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не з |
у, сваки кутић њен, сваку ситницу и све је задивљавало простодушне загоричане, и мушко и женско |
{S} И то је све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно само чекало дан почетка нове школск |
ма ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, ко уме д |
еје, те и паметан често полуди, и многе је пиће покварило сасвим.{S} Али научили смо се, господ |
лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} |
епе ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, господине, наше; и још мало па ћемо у наше село и н |
{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је некад, п |
гао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све примитивно, необрађено, неусавршено, па зато и н |
head>2. У Српском језику</head> <p>Овде је најглавније било, да деца попамте слова и да их изго |
зда Мијаило, први сусед до школе: „Овде је код мене најближе“.{S} И пођоше:{S} Мијаило напред, |
, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим |
же.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и њега само |
да, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи |
обданице до оближње планине Јелака, где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен. |
о, да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овак |
ву школу подигнемо онде преко пута, где је онај газда Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако |
ао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико часова била онака живост и онолико свет |
одим у цивилизовано, културо стање, где је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и поди |
орите код првог листа!..{S} Нађите, где је насликано око!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока |
, он је са свима пошао на црквиште, где је одслужио неку кратку службу.{S} А за све време ове м |
лостињу за манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и |
е а одатле се вратили натраг школи, где је, у једноме хладу, била постављена совра за часнике, |
зио у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што |
м рече, да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси |
је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до |
; само није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било д |
а познаника свога у окружном граду, где је гимназија, и препоручи Радишу што је год могао више. |
ше сви.{S} Деца почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта |
рече, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејат |
да једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зим |
, да један крај показује ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда |
о смо изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба |
и из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изг |
Турци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то |
чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се ч |
пишите најпре слово <hi>о</hi>!{S} Где је о?..{S} Начините најпре оно с леве стране па после о |
сне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} Начините оба, и писано и печатано!. |
нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Где је <hi> |
..{S} Нађите слово <hi>н</hi>!..{S} Где је н?..{S} Које је писано?..{S} Које је печатано?..{S} |
hi>е</hi>?..{S} Направите оба!..{S} Где је <hi>а</hi>?..{S} Начините и њега!..</p> <p>„Дотле ст |
.{S} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} |
је <hi>и</hi>?..{S} Пишите га!..{S} Где је <hi>е</hi>?..{S} Направите оба!..{S} Где је <hi>а</h |
<hi>н</hi>?..{S} Пишите њега!..{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Пишите га!..{S} Где је <hi>е</hi>?. |
ните оба, и писано и печатано!..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Пишите њега!..{S} Где је <hi>и</hi> |
.{S} Нађите слово <hi>е</hi>!...{S} Где је е!..{S} Које је писано!..{S} А које печатано? — Где |
е сами!.{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где је <h |
</hi>?..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ов |
..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?. |
?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?. |
?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?. |
писано?..{S} Које је печатано?..{S} Где је слово <hi>и</hi>?..{S} Нађите писано!..{S} Нађите пе |
ера).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта |
.{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} |
} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — чаша |
p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — чаша, <hi>м</hi> — |
ши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шт |
још једанпут сасвим из почетка.{S} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S |
је писано!..{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано?..{S} Штампано?..{S} К |
hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко |
ите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да пл |
ово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} |
редавања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку на југ |
Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не з |
уређење њено, кад је походио и собе где је почетак радионице за ручне радове, и оне где је мали |
има и с другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мисл |
ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“.</p> <p>После одмора Радиша је прво рекао, |
ак радионице за ручне радове, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, п |
ђена и урађена, особито оно одељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересовало, кад је наш |
м и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је таман онолико |
о друго дрво показује једним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је |
једним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којо |
мо где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Круш |
, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме |
; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да н |
} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <h |
!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p |
ко даље.{S} Најпосле једно запита: „Где је море?“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то мног |
се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти |
ада зидана и покривена црепом.{S} Негде је опет на старој кући дозидана соба, али је свуда с пл |
и, па су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвикава од ст |
више него код оних малих.{S} Из природе је и њима објашњавао само оно што нису знали, а главно |
и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спре |
, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калајише, те загоричани н |
олевке су подигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало другојаче и много се чистије <pb n="383" /> |
S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши други један <pb n |
спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело каже да |
те му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и р |
а.{S} Отац уплете сам воштаницу, савије је у котур, запали и прелепи на дрвени крст, који је ук |
<hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</ |
<hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi> |
боље ћете утувити.</p> <p>„Најглавније је, да научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, кој |
, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у чаршију те изучио ковачки занат |
добро запамтила облик.{S} Па и доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} |
у радила сва деца.</p> <p>Најнеобичније је то, што Радиша целе ове прве године није предавао пи |
да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћи само оно, што је најглавније: оно о Св. С |
о нећу да грешим као он.{S} Песталоције је <pb n="76" /> био превртљив и слаб па и — неписмен у |
.{S} Једном приликом запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свачије и |
е поправити.{S} Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, го |
је само привремено: име и презиме, чије је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са св |
S} Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} Је ли истинско?...{S} Што ће н |
о с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} О |
>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> < |
те га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н |
Пјеније!“ И сад настаје „пјеније“, које је Радиши много више личило на ону малопређашњу кукњаву |
и.{S} Онда их је питао преко реда, које је које слово.{S} Затим је казао, да пишу још један ред |
"29" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} |
сунце његово.{S} И нема занимања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да |
ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је само за здравље, Радиша желео да развије и једну веш |
там једну песму, у којој се прича, које је цркве и манастире отац Савин подигао.“ (Чита песму: |
казао, које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да в |
едно дрво, које се најбрже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као |
е изостало ни цвеће најразличније, које је највише гледала Даница с ученицама.{S} Кошнице су ис |
варује поједине васпитне принципе, које је до сад познавао више теориски.{S} Особито га је инте |
р је хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> </div> <div type="chapter" |
обућу, школске потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело с |
.{S} Он је направио друго сандуче, које је стајало у општини, и у њега су метали писма сви, кој |
које накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi>с</h |
о се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове с |
ом белом девојачком оделу сеоском, које је само понека варошка ситница допуњавала и полепшавала |
ећа култура, и радио их је алатом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима |
ко: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И т |
слова код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с |
и угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши други један <pb n="164" /> малишан: „Ј |
се одлучи, да изиђу најпре на оно, које је највеће у околини школе, па ће одатле видети остала |
те да се чвршће држи, особито оно, које је остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову |
чео с „читањем“.{S} Нађите око!... које је ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с лев |
е.{S} Да видим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је |
га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до кр |
ја пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>с</h |
ар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Ј |
...{S} Нађите слова код феса!..{S} Које је писано?....{S} Које је штампано?....{S} Сад затворит |
о <hi>е</hi>!...{S} Где је е!..{S} Које је писано!..{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</ |
оред њега!..{S} Нађите гусле!..{S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли |
а: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод |
бјашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пиш |
о овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} |
овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали сте <hi>сва слова< |
ише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Нап |
овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напи |
е пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S |
!..{S} Крушевац!..{S} Косово!..{S} Које је село до Загорице с источне стране?..{S} А које је се |
{S} Да читамо.{S} Нађите око!..{S} Које је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод столице? |
на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} К |
исанога?..{S} Нађите столицу!..{S} Које је то слово код столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је |
д евењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па ш |
о!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, ш |
феса!..{S} Које је писано?....{S} Које је штампано?....{S} Сад затворите буквар!..</p> <p>„Вид |
{S} Колико је у четири реда?...{S} Које је веће: или четири десетке или четрдесет?..{S} Колико |
} Шта то пише испод столице?...{S} Које је слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод |
} Да читамо ово испод евењке...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</ |
hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>?..{S} Које је <hi>е</hi>?..{S} Које је <hi>и</hi>?..{S} Које <hi>с |
/hi>?.{S} Које је <hi>г</hi>?..{S} Које је <hi>п</hi>?..{S} Које је <hi>т</hi>?..{S} Које је <h |
hi>?..{S} Које је <hi>е</hi>?..{S} Које је <hi>и</hi>?..{S} Које <hi>с</hi>?.{S} Које је <hi>г< |
е овде (на табли) <hi>о</hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>?..{S} Које је <hi>е</hi>?..{S} Које је <h |
hi>?..{S} Које је <hi>п</hi>?..{S} Које је <hi>т</hi>?..{S} Које је <hi>ш</hi>?.{S} Које је <hi |
hi>?..{S} Које је <hi>т</hi>?..{S} Које је <hi>ш</hi>?.{S} Које је <hi>н</hi>?..{S} Сад изиђите |
ад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т |
..{S} Колико је у пет редова?..{S} Које је веће: педесет или пет десетака?..{S} Колико је у шес |
много другојаче од писанога?..{S} Које је слово код ножа?..{S} Које је писано а које печатано? |
т?..{S} Колико је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или тридесет?..{S} Колико је у |
..{S} Које је слово код ножа?..{S} Које је писано а које печатано?..{S} Је ли печатано много др |
а прочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле |
..{S} Које је ово код шешира?..{S} Које је ово код гусала?..{S} Можете ли то да утувите?...</p> |
ера?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Које је ово код гусала?..{S} Мо |
о уме да чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово код евењке!..{S} Да читамо ово испод евењк |
уме да прочита то испод игле?..{S} Које је слово код евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово и |
S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено?..{S} А знате ли, које |
какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Које је ово слово код но |
е стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Нађите писано <hi>с</hi> |
оје је ово слово код столице?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S |
ли печатано много другојаче?..{S} Које је слово код игле?.. (Овако све до краја).</p> <p>„Е до |
и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код дрвета!..{S} Ево, пазите како се пише!..{S |
и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево ов |
и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код цркве?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напиш |
.{S} Које сте слово написали?..{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у гор |
од столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано мн |
во <hi>н</hi>!..{S} Где је н?..{S} Које је писано?..{S} Које је печатано?..{S} Где је слово <hi |
чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} Написали смо |
де је н?..{S} Које је писано?..{S} Које је печатано?..{S} Где је слово <hi>и</hi>?..{S} Нађите |
чатано!..{S} На шта личи оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" / |
>и</hi>?..{S} Које <hi>с</hi>?.{S} Које је <hi>г</hi>?..{S} Које је <hi>п</hi>?..{S} Које је <h |
/hi>?..{S} Које је <hi>ш</hi>?.{S} Које је <hi>н</hi>?..{S} Сад изиђите напоље да се мало одмор |
ли!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише н!.. |
ано и тако се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је усправљено а које на |
Ево га прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише |
..{S} Пазите сад ово код табле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да читамо ово испод табле. <hi |
прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да читамо оно испод пера: <hi>п |
ам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о</hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>? |
е б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово <pb n= |
е џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ев |
Које је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код |
„Које је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пише испод столице?...{S |
Загорице са западне стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми још јед |
Загорице с источне стране?..{S} А које је село до Загорице са западне стране?..{S} А које је с |
S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Нап |
су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке!..{S} А |
ешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да |
одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је најве |
— т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које |
ругих питања од стране ученика, на које је Радиша јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по се |
по највише кукутом и репушином, од које је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S} Радиша |
оделе и прибрао потребну грађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда ј |
од једне исте материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељач |
и имају по три собе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику који предваја станове од учиони |
ке и са сваким се поразговарао: из које је мале, којим путем иде кући, има ли да прелази много |
ађите оно код табле!..{S} Знате ли које је то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> — табла.{S} Ка |
hi>!..{S} Преврните!..{S} Знате ли које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — |
!..{S} Нађите шешир!..{S} Знате ли које је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А ко |
!..{S} Нађите перо!...{S} Знате ли које је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} |
доби прву сељанку другарицу, преко које је сазнавала за много што шта у обичајима сеоским и поч |
или наштампано <hi>н</hi>!..{S} С које је стране написано а с које напечатано!...{S} Нађите ко |
и ђаци и војници, не само да знају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви |
> после нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваљало је после ићи даље од св |
зваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S |
ше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’!..“</p> <p>Сви, који су долазили |
јим.{S} И кроз десетак година код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, |
нечији у четвртом.</p> <p>Из граматике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстракције, које, в |
С овим гвозденим огњиштем од старинске је „куће“ постала модерна кујна свуда попођена циглом, |
<hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</ |
i>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушке је <hi>њ</ |
i>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта је <hi>х</hi>; |
о <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово с |
у капетан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао |
ји, на славу творца свога и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по |
е је село огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарица |
е поље, која мала и које место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја |
, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и другом угодно.{S} Онда један почне да се |
по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељака правило, да их сунце не затече у постељи, |
учући као пилићи чупају му сламу, докле је не разастру свуда и не остане празно пороже оцу на л |
је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио?..{S} |
, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, т |
полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у пол |
и су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је од |
ете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиша говорио, сви су слушали нетремице и нијед |
канцеларију.{S} А у дворишту иза школе је стан за послужитеља, с једном већом собом за оставу |
одакле земљу да узимају.{S} Више школе је било само толико пролаза, колико је захватила нова к |
" /><pb n="224" /> Између улице и школе је двориште за одмор и играње.{S} С улице и дворишта ул |
е више звао Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један м |
у почетку је значила више њих, а после је променила значење, и <hi>сав је народ</hi> почео да |
село другу направи, где хоће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи велике наднице но кол |
јући како да га искаже.</p> <p>Најпосле је господин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле |
да их сунце не затече у постељи, дотле је у варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} |
{S} А докле се год српски говори, дотле је српско.{S} Српскога народа има далеко одавде на све |
ање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} С |
тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро по |
у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће с |
а Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је стран |
араконџула и злих духова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башт |
адосније и срећније но икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бит |
Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за ш |
внога језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </div> <div type="chapt |
се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо. |
подине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S |
чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у и |
} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће... |
ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога |
оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n="151 |
да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала. |
и сламњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и |
Не могу овако као пустињак...{S} Време је, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем о |
дан друге недеље рада у школи.{S} Време је и данас необично лепо и деца су дошла у школу као об |
ану, и школе се опет затварају.{S} Тиме је решено и ово питање. —</p> </div> </div> <pb n="252" |
гу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде мање, а д |
дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и у њи |
о Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: |
е.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годин |
мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“< |
а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створи |
љопривредних и иначе поучних.{S} И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши и питао |
еће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његове куће, и на послетку Радиша |
} Свакога је запитао за узрок и свакоме је примио оправдање.{S} Онда је наредио, да поседају у |
и ученик у школи седео угодно и свакоме је свака грешка могла да се исправи и да му се покаже к |
си на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мал |
м народом и његовом државом.{S} По томе је, вели, држава наша заједничка кућа, наша велика задр |
баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и |
м, ни циглом, ни каменом, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још мања, а право ид |
два скоро равна дела.{S} С леве стране је дугачак општински кош а с десне црквиште са совралуц |
ак у школи</head> <p>Јесење после подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, |
нису умели да кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде б |
детету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима ку |
а се деца разболевају!...“</p> <p>Подне је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато |
старога и нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из по |
ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</p> <p>— |
у садашње и пређашње (турске) владавине је у томе, што је место турског кабадахија засео српски |
леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То је иг |
то затварају колица, и дно.{S} Попречне је ваљало престругати укосо, те да колица буду горе шир |
о је чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево је писано |
печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово < |
} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и |
припремају за ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а |
е средство да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара |
еписивали народне песме.{S} За рачунање је и њима казао да направе стотине, те су с њима и они |
сали.{S} Читала су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не |
све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и писање бри |
стало је спремање за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, пошто у |
е.{S} А од овога двога последњега умење је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао |
<hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; |
очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађе |
чно обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи |
њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S} И за |
и па се онда вратио на посао.{S} Најпре је премерио газда Мијаилов воћњак и Томино окућиште па |
написано.</p> <p>Код „Читанчице“ најпре је Радиша испричао оно што ће да читају, те да им је са |
{S} И на оближње пијаце чаршиске најпре је из Загорице почело да долази воће брано руком и лепо |
а Стеван, отац Радованов, и заплакао се је од радости.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
мах сутра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа |
зме мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрет |
дана њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове |
ах су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти мн |
.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко својих познаница и ученица много учинила, да т |
ила земља, која се копала и ситнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Направили су и п |
ас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што |
же, него је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским гласићем певао „<title>Пошетала Цари |
задруга, као и у већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био |
леју младица произведених из семена, те је свакоме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, |
донео из чаршије један товар креча, те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и таб |
оји су изделили послове између себе, те је један за судове, други за цркве и школе, трећи за во |
з, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана вукао и довукао: десетину кола см |
а је набављао и књижевност по овоме, те је оне на нашем језику давао на читање и ученицима свој |
м линијама и с оне друге две стране, те је добио четири правилне Фигуре, четири правоугаоника, |
долазак свештеников у велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиш |
е више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрављу ученичком.{S} Здрављу |
оме био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има посло |
и и лепога здравља и радости у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И он |
е једне године био Радиши изасланик, те је знао његов рад и — није га преместио....</p> </div> |
ла у коров а зимус покривена снегом, те је сад морала поново да се прекопа, уреди и засади; и с |
ршину коју му треба покрити бусеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, |
је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} |
„интернат“ је непрестано напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, т |
кала киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет |
тове и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чеки |
нске послове, за које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни с |
је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало подложи, а дец |
слана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу и добила место негде тамо у Хај |
оња и однесе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати минис |
знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с |
оме пријатељу своме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и д |
хтео да помогне добрим загоричанима те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и |
{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако |
а, те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крс |
пет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већ |
а наша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има само триде |
је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да |
ове стране.{S} Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекр |
своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединствен начин, да је ретко наћи |
е није видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правилан круг.{S} Између игралишта и шк |
абрана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножавањем становништва и безразложним сечењем и |
и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с |
у околину па често и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда по машинским радњам |
идели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин причао о свему ономе, што им је |
в.{S} И ето таква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову в |
рема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му с |
окоме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомично и слу |
.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце је још осветљавало само врхове највиших околних брда и |
октобарски, али необично леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брдима, само се по долинама по |
Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> </div> <div type="chapte |
ве што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само к |
е, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi> |
томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривредним алатим |
а ово је била само припрема.{S} Највише је пак овде била на свом месту гимнастика, она у реду ( |
а трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је последње бусење, горе на брду |
чели и споменике да праве.{S} А највише је овај мајдан послужио кад је село зидало цркву.{S} У |
.{S} Четврто, и на самом испиту највише је тражио из „Науке Хришћанске,“ и то све на словенском |
чича Јанку на овој изјави и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу |
алој вештини и досетљивости и запамтише је.{S} Онда се то учини и на другој страни и за час би |
и!..</p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њо |
, честитост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{ |
кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан. |
Пребројте, је ли истина десет редова и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} |
е</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински шешир? —- Погледајте у слова по |
школу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да |
једнога сиромаха доброга Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли про |
е, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило па |
ко је било прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по в |
, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити |
„Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ запита Рад |
одили и одгајили родитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разу |
устите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, го |
облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и |
данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато су на |
а мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и машину за истресање меда из саћа, и истрес |
продавао их ђацима по два гроша; други је лепо писао, те имућнијим друговима преписивао прибел |
> <head>2.{S} Други рат</head> <p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему ј |
љи</head> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако звана либ |
у коју је навлаш за то спремио и положи је на крај тога платна па одсече бусен исте величине ко |
еје. </p> <p>Од свих послова најважнији је био: читање корисних књига, особито о здрављу и пољо |
вијенији и боље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао |
ве остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и р |
све заборавили; а нема ни једнога, који је после, као младић или човек, научио да чита и пише п |
и.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је отишао да проси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, р |
редмета с обележеним именом онога, који је шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим великима |
с па се ова светиња напуни народа, који је стајао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре ос |
аш направио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да в |
} Грујо, дај ми гусле...{S} Груја, који је био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у |
речитије да ожали свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама. |
по своме селу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и ок |
нога „програма“, него онога конца, који је он почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да < |
шавају о нама!...</p> <p>И Радиша, који је суделовао при освојењу Ниша и био изишао с војском н |
д“ пристаде на то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га |
претворе у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена |
га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиљ |
остола ове нове „народне“ странке, који је држан у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са својим |
млад човек, професор средње школе, који је и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео |
је давао и по неку награду ономе, који је највише кругова имао.{S} И ништа више није подизало |
тим уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову књигу педагошке садржине уврстио у одабрана из |
тајао је орман од једре растовине, који је Радиша сам направио, да би ученици његови видели, шт |
ајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања |
више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} З |
от.{S} Ти данас чиниш један корак, који је најважнији у животу човековом.{S} После рођења и смр |
те школе би постављен један човек, који је необично импоновао и са дубине научне, и са великога |
ици министра просвета седео човек, који је једне године био Радиши изасланик, те је знао његов |
нешто више, и господин надзорник, који је ове године држао испит и код вас, није могао да се н |
мах им је показао један мали шмрк, који је сам конструјисао у једној стакленој цеви с вентилом |
е пространа соба с ниским таваном, који је на средини подупрт дебелим растовим диреком.{S} Од д |
то тако вредни али писмени Крсман, који је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тач |
ните поправке у овоме селу, посао, који је био основа цивилизацији у свету...{S} Отишли су у ре |
ио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и |
> <p>„Браћо!{S} Господин министар, који је над свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви н |
мо није било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији при печењу креча у Клисури, и које |
е.{S} А онај богодани инструменат, који је у свакога, може се вежбати <pb n="195" /> сваки дан. |
несреће.{S} Сем тога, прост свет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од гр |
, запали и прелепи на дрвени крст, који је укован у дувар с источне стране.{S} Онда узме кадион |
или Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таб |
громном и недогледном преображају, који је тај проналазак учинио у грађевинарству и у животу љу |
своје собице, био уступио столару, који је био изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, је |
; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „народу“.{S} И она је мамила самим именом с |
њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њој.</p> <p>На Пре |
акша била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S |
ири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је |
кад му они рекоше, да је с извора који је испод самога онога избрешка, на којем је школа, он п |
м раду</head> <p>Ово је предмет, у који је Радиша полагао највише наде, којим је намеравао да п |
о ћоше и намести своје ствари.{S} Сваки је имао свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покрив |
о и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином окована, а неколи |
терната било је сасвим просто.{S} Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуљ |
шаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi |
е бој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ово учинило у души Радишиној и колико је са |
вам жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даниц |
ној кући, <pb n="221" /> да виде колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате |
до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далек |
ead> <p>Градина је напредовала, школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближ |
Тако сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о</hi>? |
тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађ |
ађите десети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?. |
Коза, господине“.) <pb n="103" /> Да ли је коза или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то |
>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ био т |
ете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мало о |
има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамт |
кад је он овакав према мени, а какав ли је према простом свету?!{S} И мора да је Светозар Марко |
севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем, како да не п |
опет на старој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, са стакленим прозорима и с подом б |
а војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећним Санстефанским Миром враћена у |
ја за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер није било другога ме |
а.</p> <p>Судница је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај |
о друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се ј |
адишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Застидело га, што су га тако издвоји |
пре нису много претеривали у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или да се |
радионица спремила и добре плетаре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио прави |
.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слат |
нице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да је као сали |
ао о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у поли |
доста тешко „дунђерским“ тестером, али је Радиша имао своје мало, којим је могао да струже и в |
ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не оне пропис |
је сада причекати док надође млеко, али је нови грађанин протествовао и тражио своје право.{S} |
у.{S} Истина је било мало похладно, али је добра простирка, од читавога бремена сламе с једном |
е до душе било у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да |
а.{S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по времену дошао |
и, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, |
на страни и необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео |
и, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити |
S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивија у детињств |
<p>— Е, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко |
ици као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и у |
ам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гласно |
: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила дужност женину и м |
а опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из почет |
ла се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете |
о, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико је могло без нота и бе |
итала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако, да то нису осе |
едом и градинарством, него сада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у свету |
е, особито из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената, јер се свако прир |
се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и потре |
ма и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијала и ојачавала.{S} |
pb n="267" /> И пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се |
напамет као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато из |
асно било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не м |
ко други напреднији народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он сам |
међу ногу, преко главе и истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> |
етку сваке реченице после тачке.{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и зашто се она пи |
што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама б |
моћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да |
а доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S} А |
, поред своје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољопривредни рад разумевао много дубље. |
ина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, |
да још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Радиша н |
љно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у дрвећу, младим воћкама и жив |
диша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb n="36" /> Радиша јахао само онда, кад је хтео да |
и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла да погоди, шта је ов |
јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је уве |
ила приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како је |
спавања, изгледали су необични.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да |
То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратима капетанове канцеларије до |
него у садашњости и будућности.{S} Али је време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, те |
њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, к |
се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик |
а место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за децу.{S} Од овога б |
ечари с првим кречем у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле као снег, остала д |
{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разго |
е и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прегледа све што се видети мо |
ођајима већ изнуреном половином.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлос |
свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспа |
а другим народима то није много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер |
а их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памет |
по други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с г |
једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније ос |
сла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршујемо |
а била скренута на другу страну.{S} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што се п |
дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити ј |
ом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову гра |
наместе лепо.</p> <pb n="292" /> <p>Али је најчешће долазила старосватица, Миљкова домаћица Ста |
>2.{S} Грађење нове школе</head> <p>Али је ова година за село Загорицу много, много значајнија |
таричице они умеју да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је на |
најсузније године од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили би |
ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је само за здравље, Радиша желео |
нимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за потребно, да упозна д |
ло све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише било лепа здравља |
етању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и ка |
није осећао никаку потребу.{S} О табли је било обешено једно сандуче за сунђер или крпу а друг |
сао све што они нису умели и могли, или је сам поручио, као за себе или школу, па после њима пр |
прво што сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни д |
вала што сте марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа в |
напоље.</p> <p>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су имала где да се склоне |
м новим другом из комшилука.{S} У школи је и њему старији ђак показивао слова.{S} Радиша им је |
били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао.{S} Цело је село сазнало за |
да се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду пока |
те им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем |
највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се трудити како ћу и се |
измисли најбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свег |
и муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре ра |
Најстаријег ћу да женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није |
ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су |
изању нове зграде живо напредују, то ми је част умолити господина министра за одобрење, да се о |
рник, одговори секретар.</p> <p>- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав ј |
ишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми |
то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу |
је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако |
еђу ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је пит |
јак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и пр |
Њој је потребан добар друг...{S} А мени је потребна другарица не само у школи него и у кући...{ |
ржали у рукама побацаше на земљу. „Мени је господине, у торби,“ рече један. „Прогореће ти торба |
премештај у Загорицу.</p> <p>У градини је школској све стигло на род, само воћа још нема, и Ра |
амење и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И |
више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да децу заинтересује радом и тактом, |
ку ствар упрости <pb n="317" /> и учини је занимљивом, ово друго за ученике његове било привлач |
ници моји!</p> <p>„За наше село данашњи је дан доиста највећи и најзначајнији дан од како га је |
дине и испит се свршио.{S} И овогодишњи је надзорник однео уверење, да је ово најбоља школа и д |
у све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет! |
поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да |
д псалтирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поче једнога по једнога да изазива, да „говоре ле |
дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша н |
ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити д |
ити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радован и |
мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја |
один Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна |
е један.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ла |
p>— Врло добро! одговори Даница: нек ти је срећно, Грујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> <p>И до |
да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре |
шко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака |
? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p> |
S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио |
се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград без виноградара — од |
у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И т |
адара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао. |
и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много |
за учење, за науку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у в |
, само ваља проучавати природу, познати је и употребити силе њене.</p> <p>Према овоме, ништа не |
опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео |
их још ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ћ |
су осетили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша што заповедио |
варошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо |
ли, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша што заповедио ни забранио.</p> <p>Дошао је и |
Тај се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити какав бунтовник и јеретик, него најп |
такве псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згр |
а клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао |
на; али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.</p> </di |
колико је топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да |
и.{S} Долази вече.{S} Радиша данас нити је имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж |
ћу свима вама и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и |
очела скупљати сваку коштицу и доносити је учитељу.{S} Тако је градина школска сада постала зби |
њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље |
градова, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владала |
д баш извађену из црепуље.{S} Примајући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио д |
ово није занемарио ни свирање.{S} Деци је не само допустио да свирају него их је у томе и упућ |
смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да допусти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, |
рди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb n="122" /> како је лепо |
вом и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или не прими и поступи самоста |
женским!{S} За неколико дана у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта |
свем том кад се свршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у вар |
о раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од ха |
/> пут видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова обична паланка него доцније п |
Даница искрено примала госта, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница дубоко п |
а је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, него им је д |
“</p> </quote> <p>После два дана Радиши је саопштено у Министарству, да је постављен за учитеља |
чинио им се некако другојачи; и Радиши је све изгледало другојаче но што је оставио; и једва ј |
у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек вид |
у, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација сврши основну школу |
а и понашању</head> <p>Осетљивом Радиши је најтеже било, да подеси понашање према деци, ученици |
а граде.{S} После плана за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав б |
.7"> <head>7. У Цртању</head> <p>Радиши је Цртање одвише требало не само за вежбање руке и ока |
„А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да м |
ина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је најмлађи, Растко, побегао у манастир.{S} Једанпут су |
клупу па седните право?..</p> <p>„Овај је Свети Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш |
чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај је од <hi>камена</hi>, јер од камена ником ни камена: < |
имитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је народ много питомији од нас, те се људи више воле, с |
сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу и до |
а сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали глав |
допуштало време и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекидан све до испита.</p> <p>За рев |
ло немој двоумити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} |
а камо ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама изгледао другојачи.{S} Најпре су падале |
а много а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада |
њиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено |
побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, т |
заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна |
у и пребројавала своју војску, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав н |
ће увек мирно спавати.{S} Показала јој је и колико и каквих пелена <pb n="293" /> треба да има |
собито је слушала Даницу.{S} Даница јој је показала: како и <pb n="277" /> собу да намести, как |
да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не поч |
ром враћена у старе границе.{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не |
азите, да се не убодете!...{S} Које јој је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева к |
..{S} Колико има нога?...{S} А које јој је наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње!...{S} Пре |
девојчицом од две три године; човек јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и до |
и какав користан савет.{S} Казивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с какв |
А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и како је свако њено питање |
оздравила ти се много.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе |
дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и сестра — Русиј |
рава пошла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n="77" /> |
рло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!. |
и и за преноћиште зими оној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> < |
шло мало теже, особито оној деци, којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да н |
ругим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Окрените се сви |
донија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска ил |
и и села.{S} Показивао је опет на којој је страни који народ и која земља.{S} А на крају године |
, која је одавно остала удовица и којој је сад једини син хранитељ погинуо, ишла је као луда по |
а се права „стрељачка дружина“, у којој је из сваке куће најмање по један члан њен; и они се са |
ичка кућа, наша велика задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној |
државом.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији, паметнији и вреднији.{S} З |
иша исприча, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш |
њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Груја сасвим озбиљно.</p> <pb |
инило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша првосвештеник.{S} Радиша сад и њима рече, да |
да се примиче заходу, и долина у којој је загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока из лива |
лаче....</p> <p>Дође и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов д |
, која је изврсно напредовала и у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него и спас шу |
бља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један према вратима а друг |
кујна свуда попођена циглом, и у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске |
ава...{S} У једној радионици у Немачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му |
</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује |
помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је потребан добар друг...{S} А мени је потребна другари |
чувара.{S} Она има разговора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је принов |
оже да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња судница, судница — пређашња апсана |
е да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја мог |
а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на другом |
д куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само још није купио то огњишт |
у; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречи |
је примитивно, несавршено.{S} Напредак је у <hi>усавршавању себе и свега свога</hi>, а није у |
све мање и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако |
, који погледа у њу?...</p> <p>Напредак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене. |
сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрестано додавао по мало сламе |
раду није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам р |
на рука није хтела да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро |
обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе нешто практично, без луксуза |
нег’ што су то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му |
га морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један |
им, што је најпотребније.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} |
нас уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета |
мо су људи поседали с Радишом.{S} Ручак је текао као обично: по једну за добродошлицу, па онда |
пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако ду |
угојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћиц |
осећају и знају, само мање.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од ж |
де; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били с |
слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово оно слово што је поред те слике: |
Само први домаћин, који гради кућу, нек је сагради по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, |
лу зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из |
чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива |
њигу и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велит |
ала мали расадник за ово село.{S} И тек је настао распуст школски, да се обоје одморе и освеже |
ађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - право сам ја имао. |
о је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „те |
у посте, и за продају.{S} И живинарник је напредовао, и Радиша <pb n="359" /> је већ имао дост |
да ће то они учити доцније - надзорник је ређао ова питања једно за другим као да је навлаш хт |
испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био задовољнији, јер овде није било „програма“, |
читала и изводила поуку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>зановетање</hi>, н |
х је учио.{S} На крају испита надзорник је записао оваку оцену:</p> <quote> <p>„Успех је, с обз |
Милован.</p> <p>И овогодишњи надзорник је био потпуно задовољан с радом у овој школи и захвали |
се сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији |
ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу За |
S} Она нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> <pb n |
ного, јер могу покварити колица.{S} Док је Радиша размерио концем и обележио, како да дође то п |
иљна мати и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својој замишљао њену сиротињу и муку, он |
е, браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свога села и свога детињ |
ела, којим ће се село ваше поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас |
а се учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивиј |
вају свој рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још |
чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у годи |
и слатко се наразговарају.{S} Комшилук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и ви |
ик и за свињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио онај четвороугао између оба крила шко |
није могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа н |
/head> <p>Настаје опет учење.{S} Учитељ је знао, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни |
селу Загорици повереног ми среза учитељ је неки Радиша Здравковић са својом женом Даницом такођ |
им лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ је прегледао прописе и на сваком написао „виђено“, а на |
дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело с |
3"> <head>3. О учитељу</head> <p>Учитељ је дакле она жива сила, која све оживљује.{S} Он све из |
местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у ј |
е и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се више з |
и, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; чак на |
ођа.</p> <pb n="269" /> <p>— А која вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} О |
у страну и на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно! — |
ољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на пример, стоке све мање и кад он |
место прилично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће ва |
што год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку за сваки посао.{ |
Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сав |
, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запамтит |
и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у којо |
док се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико |
Оставите на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам ј |
..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још |
..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите |
..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још де |
..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руц |
..{S} Узмите још једну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите ј |
ставите једну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико је |
Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више |
у, подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећу пр |
да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодић |
ружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по |
а управљају целом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за |
арем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој |
је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара |
други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а |
м прстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекају, а |
Били смо у турској држави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питај |
вреди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам |
друга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо |
је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> <pb n="269" /> < |
почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> <pb n="146" /> <p>„Ето, зато сте |
арошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} |
аједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зи |
љко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, |
весне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан добрим д |
ча Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, ка |
ине!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам је био мајстор!“ потврдише они други, поносећи се и сам |
и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да почињемо од себе па да идемо даље, што д |
дине, криви смо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша уп |
само <hi>поправљајмо</hi> оно, што нам је примитивно, несавршено.{S} Напредак је у <hi>усаврша |
} А што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би св |
ма ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> |
ас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима ј |
Познајем, како да не познајем!{S} Знам је и девојком: добро чељаде, много вредна и паметна...< |
е, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</p> <p>Ра |
воме развоју, у својој целини.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и премишљао |
ва, лепа, отворена и паметна: видео сам је неколико пута у среској канцеларији, кад смо примали |
к. Илије Милосављевића Коларца, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбору ове За |
е испод самога онога избрешка, на којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе в |
очевидно мало збуњенога Радишу, о којем је она слушала само добро да се прича, збуни се и сама |
поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</p> <pb n="262" /> <p> |
i>деведесет</hi>.{S} И у овом последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има десет — десет, десе |
ећ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући ње |
окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица заједно, него сваки |
школе.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар. |
о <pb n="301" /> кад су видели каква им је школа — мало боља него што је била њина стара; друго |
труду око нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада подуз |
тника и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и |
испричао оно што ће да читају, те да им је садржина позната, па су онда полако шчитавали, докле |
те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S} Изгр |
па писали сва позната села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу вели |
м те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом раз |
ађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насли |
ако ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, како да иду путем, како да |
се напију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ни |
ање сеоскога женскиња, и објашњивала им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} |
уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и казивала ка |
ају и да сами огледају како ради, па им је онда <pb n="312" /> казао, где се употребљава и изне |
ош има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измију, посеку нокт |
икад ни за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни ка |
они онако радили још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за |
м.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зо |
ења свога на страни, и много што шта им је изгледало чисто невероватно.{S} На пример, кад је ка |
мали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником позајмили лона |
ле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако |
да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке куће |
с извора где год дођемо...{S} Радиша им је онда причао, како они доводе воду и како граде водос |
арији ђак показивао слова.{S} Радиша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, до |
њој удесе неколико калупа.{S} Радиша им је још у школи на предавању свратио пажњу, да цигле мор |
и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, |
ега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се и |
зивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И |
лије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је |
цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим |
ишином написао „превасходно“.{S} Кад им је вратио прописе, сви су ученици загледивали у Радишин |
накве какве смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За то наши |
за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне јо |
“ Али их је све највише зачудило кад им је казао, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чу |
и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачку д |
ме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и уби |
звани на општинске послове, за које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици |
тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испо |
месец, звезде и крстове.{S} Најпосле им је показала, како се то брише и шта треба да спреме за |
ирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радионици и за кон |
школској колико које хоће и може, те им је она <pb n="53" /> увек чиста, уређена и урађена, осо |
умеју ли <pb n="289" /> и по потреби им је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни о |
лене и паметне чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно |
нако као гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то |
а погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима је |
еници ништа нису учили напамет, нити им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очиглед |
и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да сами огледају како |
ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Децо, хвала много, што сте |
аље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у ваше |
пским.{S} Али, шетајући се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо из |
а одступала од књижевнога језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </d |
, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и да седну усправљено.</p> <p>Онда р |
да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га |
и они посеју.{S} Том приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но |
ве у околини.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу |
а и рукописним и штампаним.{S} Рекао им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>м |
је распустио.{S} На завршетку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, |
стио на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињам |
а је свакоме радо давао савета, него им је увек и написао све што они нису умели и могли, или ј |
е хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чуј |
да добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао, да се састају у школи, у Недељу после подн |
тио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита м |
оје, вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> <p>У |
и свет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, општину чине поједине куће ил |
} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један од он |
, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп |
измене; а загоричани су видели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово |
> <p>— Хвала Богу, господине; откако им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад г |
ове гусенице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „г |
му је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лако к |
за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је двориште, заједно с његовим совралуцима, изгледало к |
орно и предано као у трећој.{S} Само им је ход спорији, достојанственији, као да би хтео да каж |
и таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша |
.</p> <p>После оваких шетња необично им је пријала мајкина вечера.{S} Што им год спреми, слатко |
ви и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према пород |
ко огњишта и по један пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила ка |
а ових младих умних радника.{S} И то им је у овој чистој природи необично пријало.{S} А после о |
ницу и стрељачку дружину....{S} Зато им је рекао:</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што ст |
="236" /> после да рачунају.{S} Зато им је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим к |
што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често причао о домаћину, који мора да води бригу о с |
свој начин причао о свему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама. |
мена па је морао да одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша |
, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме |
ју свемогућем и милостивом Богу, што им је дао здравља да изврше један део посла, за који су и |
од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p |
их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а они одговарати на сва та питања, ревизор |
друге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа поручивали код свог ковача Ђурђа.{ |
стишава па сад запита немирка, зашто им је сметао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још је |
да простиру и тако даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла, што су је донели из Пореч |
ивремена школа.{S} Господин министар им је одобрио само за неколико година док не подигну нову. |
чке појаве и геометриске законе, јер им је Радиша показивао све очигледно, а радо су слушали и |
сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је свршила школу и добила за у |
иље; само минерала мало познају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им |
миду, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи ма |
еколико пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито |
е да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би по |
на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, који је сам конструјисао у |
</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, јер није главно с к |
каквим је оценама свршио, него с каквим је мислима и каквим одушевљењем изишао из ове школе.{S} |
иша ову школу, јер није главно с каквим је оценама свршио, него с каквим је мислима и каквим од |
да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је пока |
реду где се отеже, помагали.{S} За овим је један издекламовао дивну и онда нову декламацију „<t |
још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао одмор.{S} За време одмора Радишу је мамило ле |
ког Језика и Српске Историје.{S} И овим је све понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време |
а, где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и каменарска индустрија.{S} Кре |
2.{S} Први дан у школи</head> <p>С овим је мислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, наре |
с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и више причао о културном нап |
о учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову зби |
и је Радиша полагао највише наде, којим је намеравао да препороди своје село.{S} Јер и само чит |
своме премештају и видео уверење, којим је постављен за Прњавор, смркло му се пред очима и није |
м, али је Радиша имао своје мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, |
треба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} |
е на доксату и под стрејом...{S} За тим је Радиша отворио све прозоре и метнуо два — три дрвета |
своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова настава тече <hi>поступно</hi>, не |
него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распоред, где ће које дрво да |
ше или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, где с |
и поднели извештај министру.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онд |
лова унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишин |
кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати за школу |
реко реда, које је које слово.{S} Затим је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и |
ије, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и једва је че |
чу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим је једанпут чује, и направи што год види.{S} Упамтило, |
и, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па више и ур |
зо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и ус |
и</head> <p>Радиша се кренуо на пут чим је покуповао све што му се чинило најпотребније за село |
<hi>Аксентије</hi> </p> </quote> <p>Чим је министар примио ово „поверљиво“, одмах је наредио, д |
додирују, узгред, споредно, учитељевом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изв |
Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко својих познаница и |
" /> <p>И изиђоше.{S} Пред канцеларијом је било толико света, да су се једва прогурали.{S} И св |
дио поред среске канцеларије, под којом је село Загорица, и он сврати њој, да се представи капе |
вца се још опажала разјареност, с којом је онога немирка измлатио, па сасвим искрено и простоду |
.{S} Он је и то прибележио.{S} И сваком је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су м |
ака и покривена шиндром.{S} Пред школом је с леве стране доксат, уздигнут до појаса од земље; а |
<hi>седамдесет</hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> редова, он |
ћа у селу није била последња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља |
е од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарству може употреб |
Радити на томе да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је |
није тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алат |
е знак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Ал |
ај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и |
нидбу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{ |
не слаже с постојећим стањем и отрован је противник данашње владе.{S} А, призван данас да опор |
ва шетња с децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и |
ранили у школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{ |
спустише судници, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одс |
.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да за |
не је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате школи.{S} Он |
, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски, али необично леп.{S} Сунце је још си |
н него обично других дана...</p> <p>Дан је за даном пролазио и за кратко време све је село знал |
о рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и и |
, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки |
на заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>село</hi> пише великим словом |
ад и сутрадан и прекосутра.{S} Сутрадан је Радиша за време одмора сишао с децом у реку и понео |
снег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан је освитао Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само |
је трајала готово целе ноћи, и сутрадан је освануо први кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, |
а!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници |
е би пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељења.{S} Ова |
овако остане 46 дана...</p> <p>Сутрадан је опет дошао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му |
кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђак |
е из пиштоља убио најбољег певца; један је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из |
силне паре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати са |
тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестаре и продавао их ђацима по д |
шкарци, много пију и расипају.{S} Један је из пиштоља убио најбољег певца; један је бачици прос |
бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио |
та и ормане, столове и столице, а један је неколиким школама израдио и нове клупе по угледу на |
— све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, |
ез и да претекне још толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жит |
ући.{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори ј |
ог човек па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „А |
из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час је ма |
о учинио.</p> <p>Према свему овоме план је Радишин био овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а |
ћу да гради Крсман Лазовић.</p> <p>План је дакле Крсманове куће био оригиналан.{S} Споља се ула |
ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче |
} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме селу, и пре но шт |
с вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман је идућег лета почео и до јесени довршио кућу.{S} Главн |
ки жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупа |
екој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако |
ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе с |
о, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општи |
ане.</p> <p>После неколико дана капетан је написао опет „президијално“ министру просвете, да Ра |
капетану, да га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које му је поуздано достављено.{S} |
аједно с Радишином Миленом.</p> <p>Стан је Радишин данас пун и постеља и другога намештаја; и т |
е.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — с |
предваја станове од учионица преграђен је један део с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А |
у туђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни д |
инији).</p> <p>За време одмора продужен је ономадашњи посао: одношена је земља с брда више школ |
{S} За све врсте ручних радова набављен је сав алат, најновији и најсавршенији, и радионица је |
села, те се бели као Студеница.{S} Њен је намештај још скроман и као <pb n="385" /> молитва, к |
нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а д |
н. „Као роса!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швап |
де ћемо сви заједно“....</p> <p>Завршен је и други дан „наставе“ или учења и за неколико часова |
.{S} Свршетком мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на ок |
ин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и дељена на |
{S} Онда наслужише Миладину.{S} Миладин је био опширнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме |
обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљивао овој земљи, која га |
ат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да полако у |
д је ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у |
Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам ис |
а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чи |
м паметним очима па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разби |
живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у нарочитом месту за то |
јећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} Да |
д како се човек одвојио од животиње, он је почео измишљати разне инструменте, којима је произво |
Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку задово |
ба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> <p>Почеше долази |
и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где је одслужио неку кра |
калдрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! <p |
мор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се вода најви |
а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из другог села.{S} А о толиким врст |
ад народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослободио се.{ |
ека педесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је истина уредношћу у животу и у |
после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа др |
у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ који ће Радишу и његов |
и на свој начин с пуним разумевањем, он је просто био очаран.{S} И на крају испита није имао ре |
ама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет је све по ку |
нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S |
S} А, призван данас да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао пре |
трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опрости, господине; то с |
S} И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не с |
ну румен, што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је по |
било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и у |
су се у почетку испита молили Богу, он је некако много размахнуо руком и направио велики крст |
очитао прву Економију и Социологију, он је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков <p |
и, место радости у животу и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то бо |
надзорника, да види школску градину, он је сасвим озбиљно рекао Радиши: „Та, господине, нисте В |
е греје, те да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све |
приносио и припремао потребну храну; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Прир |
{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу описи |
и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу |
ристи није очекивао него од њега.{S} Он је ову наставну новину само видео на страни и необично |
ремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} С |
војом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; о |
био најстарији над свештеницима.{S} Он је сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или п |
hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" |
о је мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само треб |
ео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету био унео очиглед |
ова вечера није пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад |
слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше школе, која васпитава само <hi>реч |
то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да |
</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду, з |
А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче, које је стајало у општини, и |
ладин је био опширнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: а |
ги дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша с |
ући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, своје |
лача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и то прибележио.{S} И сваком је таквом детету рекао: |
је други преокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега света отишле далеко |
све тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „ |
радио заједно са својом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар |
нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан добрим друмовима и гвозденим путовима.{S} У |
живота.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема занимања, које је |
о и оно мало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му ј |
ј.</p> <p>Радиша није тако радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла доста; само полако |
ело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ |
војим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште па сад рече св |
диша зажели, да отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у Европи измакл |
погрешно што је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука |
ође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коњ |
обратио особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да |
Ова је школа преобразила Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то ниј |
{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} |
азвитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само приносио и припремао потребну храну; он је био |
а исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и неви |
о Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан изнен |
доста, деца су ревносно доносила; а он је само поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда рече |
нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} |
сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим да се |
уци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благосл |
не кутије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпоступни |
векова или пре седам стотина година он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо шт |
да види, и све што је најпотребније он је побележио и после наручио.{S} Сад се почеше свуда <p |
већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је |
убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јут |
ранцузи су градили нашу железницу, и он је видео, како Талијани дељу камен за мостове као да је |
и у свакој школи има његова икона; и он је наш највећи највећи <hi>српски</hi> светац.{S} Зато |
</p> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још |
ојој може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Ал |
дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован задржа |
ио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" |
ео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде гради |
школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и |
оћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора за |
н то постизао.</p> <p>На првом месту он је гледао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце |
творца свога и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој |
ого волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свр |
сматрао као расадник за околину и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли уче |
ши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{S} Сем тога у њега је б |
оправљао, без исмевања.{S} И настојавао је, да деца лепо живују, да једно другом помаже и да се |
елом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и |
а земља.{S} А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таб |
ница, река, вароши и села.{S} Показивао је опет на којој је страни који народ и која земља.{S} |
му треба „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ак |
тни народи раде и граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практичну геометрију.{S} Ови су ње |
ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од |
док се <pb n="77" /> он спремао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи |
не залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша школи само с неколицином ученика, чије су к |
е тако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од ку |
дине.{S} И у Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих. |
да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, |
ко певају по шумама и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, |
остове граде као саливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набав |
људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још |
>- Дакле развод без конзисторије, додао је секретар.</p> <p>- Ако моли, преместићемо и њу, рече |
д је чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша наро |
ешто отворило срце још више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да св |
ахвалио на труду око нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их |
Свети Аранђео, слава Крсманова, показао је, да више не може да се постави једна општа совра, па |
мање за креду.{S} У углу једноме стајао је орман од једре растовине, који је Радиша сам направи |
" /> у боји и на столу Радишином стајао је глобус као слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у |
г краве је набавио и детелине и посејао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p |
у и не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом |
творе код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо казивали и писали само ова слова к |
ет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из „Српско |
е, тецијаху; текао сам, текао си, текао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А |
да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све четири стране тако, да се он види са св |
ео на Чуку, обилазио заграду, поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао |
ерском науком него данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима |
ош дуго није могао заспати, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам о |
а васпитава.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да |
.</p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ру |
задовољнији његовим одговорима.{S} Имао је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} За |
отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најм |
ном и Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној женидби Радишиној без проводаџије, и |
одељења.{S} И одељење Даничино рачунао је са 30 ученика, и тако је израчунао, шта им треба за |
Даници некако још нежнији.{S} Заклањао је од свакога тежег посла а у слободним часовима читали |
е идеје Светозарове за екстремне; а пао је на <hi>културно поље</hi>, на којем се и огледа прав |
S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је скицирао своје замисли |
и за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: |
које дрво да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са се |
{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се |
рати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S |
у за истресање меда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Из |
беба је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи, загори |
деци ништа није било непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је з |
Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p>Посао је напредовао не може бити лепше.{S} Село се искупљало |
е купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима чак до циглане.{S} И од данас то |
рмџије опет на послу </head> <p>Освитао је Петак.{S} После јучерање кише данас је било опет леп |
1.{S} Јутро код кмета</head> <p>Освитао је најзнаменитији дан у животу Радишину, кад је он имао |
рва колица у Загорици</head> <p>Освитао је други дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био не |
слава Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао ку |
Србије.</p> <p>- А његова жена? запитао је секретар.</p> <p>— Његова жена нек остане; она није |
истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље походилац.</p> <p>— Спава он добро, но много ра |
м него данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је скицирао |
Загорице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег и |
без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где |
Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му село другу направи, г |
скрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је целе године при оном простодушном „Боже, помози“ у п |
није примљен ни један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим ученицима, и великима, да проду |
није било у дворишту школском.{S} Остао је само Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели из |
е</head> <p>Отишли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за идућу годин |
тру.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико ча |
о му је ведрије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао н |
одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије |
це немар, расејаност и зевање, напуштао је тај посао и прелазио на други; а други пут га је под |
м другом свету или у сну...{S} И осећао је неки голем респект према Радиши и тежак дуг захвале |
е на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће |
чом из живота; а из новог завета причао је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој |
о нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} |
изненадила.{S} Прегледајући ђаке нашао је само једнога прљавога, двојицу необучену, тројицу не |
наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде |
же испитао састав једне и друге и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мал |
ш на неколико дана пре Петрова дне ишао је свештенику и умолио га, да дође да им освети нову шк |
у село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још један младић, чија су била она два коња, и обадв |
о и Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} И позн |
е и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом из комшилука.{S} У ш |
коле биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p |
етнога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота |
а већа количина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да шију св |
ици, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; |
што заповедио ни забранио.</p> <p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљен |
јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из |
су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао распуст школски и Даница се сваки дан |
Букварци су све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у сво |
много незнања и неумешности.{S} Слушао је тице како певају по шумама и воћњацима, гледао је ка |
чи највише заустављале на њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. |
после подне веселији из школе и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за |
с, испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо |
народи.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га је пита |
ело је више врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде |
огинуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше к |
ало да отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{ |
живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, да учитељ почетник нема веће плате но што је ђак уч |
добро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је трећа година већ, како нисмо могли да примимо више н |
во <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно |
лежио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до сад нису остављала семење од |
ного пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доприносило и то, што је и Радиша |
а код њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то уво?..{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте у слов |
..{S} Сад нађите њена слова?..{S} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џами |
запамтио, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које |
е?..{S} Нађите слова код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња! |
S} Је ли то истинско око?...{S} А какво је?...{S} Погледајте у слова поред ока!...{S} Нађите ст |
слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово код столи |
њена слова?..{S} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте |
околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обеле |
е, чије је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао и питао |
истинско <hi>дрво</hi>?..{S} Него какво је?..{S} Нађите му дебло!..{S} Нађите му гране!..{S} На |
им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, само неумешан, одвише неумеша |
..{S} Један ђак рече:{S} Господине, ово је моја снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово т |
месту.</p> <p>- Господине министре, ово је најбољи учитељ не само у срезу него у томе округу, д |
је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати |
Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта им |
ског кабадахија засео српски.“ Јер, ово је збиља неки кабадахија.{S} И док се сећао оне финоће |
и деце њихове.{S} На другом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, само прост, неук, непр |
ов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, |
i>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове |
>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ< |
47" /> код њих је слово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</ |
i>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ< |
>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi |
ењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и |
i>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ов |
>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ов |
>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</h |
hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б< |
i>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi |
ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и ко |
>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње сл |
је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба |
ро, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир |
<hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</ |
а, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су г |
i>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</ |
hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц< |
хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з< |
>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</h |
i>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м< |
S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, п |
намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли |
добрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда зат |
е и рече: „Господине надзорниче!{S} Ово је њима привремена школа.{S} Господин министар им је од |
што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пус |
је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и н |
е је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, |
тимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је <pb n="270" /> честита породица.{S} Ово је добра мај |
е; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе |
адоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам |
<pb n="270" /> честита породица.{S} Ово је добра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава де |
hi>с</hi>; <hi>с</hi> — столица.{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано или |
ечење креча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се св |
о: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао |
есу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за познавање села свога, |
е с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно ј |
ево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и |
ршивало или писањем или цртањем.{S} Ово је чинило, да не само сва настава буде занимљивија и тр |
каменом а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, како |
Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово је место прилично на средокраћи, и кад вам је овде и су |
ако њено питање једва дочекивао.{S} Ово је било потребно не толико с тога, што Даница није умел |
а пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А |
, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране писано <hi>о</hi>, како се пише к |
есто и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се домишља |
на њој, па је испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радишина и |
дала је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку школскоме.{S} У Загорици су ре |
S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, |
је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово ј |
е и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам |
ше кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печатано или штампано и тако |
бавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и путови ван Заг |
, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син није доне |
убоко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт Спенс |
стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је пак овде била на с |
/> школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао |
>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза За |
теоретичар него и као практичар, и ово је последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша |
“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од којега је и таблица; само |
свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необично много учинило, не само за здравље њихово, ј |
а навали те да стигне другове.{S} И ово је добро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао н |
аче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плете |
, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридес |
на њима држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Радиша могао похвалити здрављем у |
е и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што |
3" /> се само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од како он |
олске.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада двориш |
i>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова. |
i>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут да загоричани слушају ову молитву у св |
лепше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су откл |
пише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово шт |
се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с |
а, и обрнуто.</p> <p>На првом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да се то здра |
"> <head>8. У Ручном раду</head> <p>Ово је предмет, у који је Радиша полагао највише наде, који |
ћи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и |
у и да су они заслуживали школу... „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља |
али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је <pb n="270" /> честита породица. |
ни томе листу горе?.. (Једно дете: „Ово је, господине, свињска глава.“ Добро си рекао, вели Рад |
есађивати, заливати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био направио и јед |
кова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је би |
„куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подигао или патосао циглом.{S} А крече |
и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, |
је у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе. |
pb n="205" /> како да га уреди.{S} Прво је на средини направио један круг и рекао: овде ће да б |
222" /> колико ће чега требати.{S} Прво је смислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су д |
речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се зове <hi>осица</hi> |
н највише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаило дигао плот са свога шљивара и оставио |
“, да доврше јучерање дело.</p> <p>Прво је почео с „читањем“.{S} Нађите око!... које је ово сло |
ће да подиже своју зграду.</p> <p>Прво је пазио на <hi>чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те |
__ окр ___</p> </quote> <p>Министарство је одобрило овај предлог, и тако нове 1875/6 није примљ |
гоцени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ и данас <pb n="281" /> после подне питала, шта д |
ослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одва |
нарочити план за ову „екскурзију“, него је само требало да се помеша с децом, да заподева и сам |
не само деца увек била сва здрава, него је редовно и свршавало школу онолико колико их је и поч |
аја; и ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и бог |
Зато не само да није жалио труда, него је својски и с планом радио, да од ових младих људи ств |
марица, грштака, чечвара и трњака, него је место тога лепа млада шума и забрани појединих домаћ |
само била лепо извршена преправка, него је кмет донео из чаршије један товар креча, те је лепо |
те онаква, каква се сама посадила, него је и она гледана и негована као воћке.{S} Они су посади |
ни за овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и прашињава, зидови искварени а прозори п |
} Око куће нема корова ни ђубрета, него је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особ |
к или поп, или калуђер, или прота, него је био најстарији над свештеницима.{S} Он је сад светит |
или гранита за зидање или прагове, него је тако један наишао у сеоској планини на најлепши бели |
слуга; али ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским гласи |
Београда и једног завода из Чешке, него је и проширена.{S} Иза градине југозападно била је поља |
учио их још по 3 — 4 године после, него је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе, осо |
данас нема ни стопе залудне земље, него је све или зелена ливада, или родна њива, или густа шум |
чионице нису више обично окречене, него је за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а |
који наставни предмет што долази, него је само гледао, да се шири умни хоризонат дечји, да се |
ће године нису примљени нови ђаци, него је Радиша свој III. превео у IV а Даница свој II у III. |
мо војска српска и њен заповедник, него је закукао и сав народ српски!..</p> <pb n="253" /> <p> |
не само довршена она пред школом, него је направљена и од школе до стана послужитељева и оне с |
могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћиц |
у да носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио. |
Радиша није правио никакву параду, него је просто превео све ученике у старији разред и казао и |
није било места за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зат |
хтела да ради сама на своју руку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам каз |
адиша опет није чекао „осам сати,“ него је с кметом Миљком одмах почео примање.{S} Примио је и |
мо да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му о |
ју „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кме |
их кутија па и коричењу књига.{S} Много је већу употребу Радиша предвиђао од плетарства.{S} Оно |
и лакше ствари па после теже.{S} Много је чинило, што је столар из чаршије сав столарски посао |
е нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и гд |
и Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање за Призрен, треће за Каравлашку, четврто за Б |
између себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добр |
о његов, ни петина његова.{S} Оно друго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је под туђин |
о то је <hi>политика</hi>.</p> <p>Друго је сад питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и |
ни још других три четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подножју ње |
ученицима требало плетарство.{S} А чудо је, <pb n="361" /> да загоричани нису знали ни за пекме |
одине урадио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат з |
и вреднога али неписменога Миљка седео је сада исто тако вредни али писмени Крсман, који је о |
тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, него учење онога, што |
нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то зна |
туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао пра |
а пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} Ти с |
био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, и да н |
кад је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад слађе није доручковао.{S} Ма |
ран и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада з |
рећом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и |
ме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води |
ше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно |
ад његов и добре другарице његове донео је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благослови |
а такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И по |
говој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, |
м што је најпотребније од алата и почео је да прикупља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако |
чки дар, сасвим просто и природно почео је овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, д |
заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање младица и пресађивање оних калемњених.{S} |
ео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја с |
зидарску технику него и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те су |
аспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} А по |
пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је после краткога времена Миљко сазвао све в |
се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} |
м.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове школе загоричке.{S} Дошли су ст |
д вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} |
и с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи овим лепим временом, те да више и с д |
ених у реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и летава и да |
се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио је своје негодовање што је молитва била на српском а не |
све познате.{S} Другом приликом поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све < |
</p> <p>Долазак у велики град изненадио је не само Радишу него и оца његовога.{S} Никад у живот |
ша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући својој, које би му пружила |
желела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, како то све може та |
аспао.{S} Кад је у јутру устао, наредио је Груји, да отвори све прозоре на школи, па да унесе к |
за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточне стране, те да заклања од |
ога.{S} А своје јутарње уранке проводио је највише у градини школској, где би доцније и Дана до |
годити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C1. |
за време распуста ишао кудгод и тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p |
вратио и отпочео поново.{S} И продужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер но |
е!“ говораху други. „Е, вала и заслужио је оваквога друга господин Радиша!“ рекоше трећи...</p> |
на другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто |
најсолиднија.</p> <p>У то време долазио је у оближње среско место инжињер поради неких мостова |
вом и међусобном задиркивању.{S} Опазио је, да нека мало потрче и преко школе, кад с одмора ула |
довољан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на преданом и правилном раду и пож |
е све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим |
во.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним одношај |
а топлота...</p> <p>На послетку, мислио је Радиша, духовну храну ваља да подесим тако, да је ду |
од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени |
ешности него и с оним малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненад |
да се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешк |
неку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом уређена земљо!{S} Збогом сре |
а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с једном страном од стакла, те да и |
ила довршена свуд око школе.{S} Смислио је, да на месту, где обично игра оро, кад је сабор, нап |
и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци |
м Миљком одмах почео примање.{S} Примио је и пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину |
а школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу све што сам предложио и све што сам потражи |
научи нечему онога који не зна, учинио је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи у |
ко се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, ј |
уважени комшија и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село |
е први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, <pb n="299" /> те му се бели у сел |
ак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А |
> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми |
е поправке дакле имам да вршим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, на његовом тел |
да пазим, да се не обрукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим |
е предавао писмено рачунање.{S} Говорио је, имаће кад; то су апстракције којима се завршује уче |
боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи.</p> <p>Онда је најпре тачно премерио |
остане; она није крива ништа, одговорио је господин министар.</p> <p>- Дакле развод без конзист |
првих великих ученика Радишиних отворио је и стружницу у најближој планини, те јевтино снабдева |
нег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су саградили мајстори; ове клупе |
не копчама; а на глави место феса носио је неку шеширину с великим ободом.{S} Тада први пут Рад |
зиме ограничио више на цртање и износио је деци разне слике од бољега намештаја кућевнога, бољи |
/p> <p>Познавању земље и камења обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његови су уче |
и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио је потребу, да буде прави савремени пољопривредник, и т |
при свем том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи ова |
зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да они воде прву реч.{S} М |
чком капуту с дугом црном брадом, личио је загоричанима више на калуђера него на чиновника.{S} |
е, а четири парцеле међу њима ограничио је опет правим линијама и с оне друге две стране, те је |
пошту.</p> <p>Углед загоричана одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове рег |
ње и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога дуда, заједно с упуством како се сеје |
оступио је тачно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на |
чео поново.{S} И продужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао |
атама газда Мијаилових кола и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А |
настала међу ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, што је сметао |
ри Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једнога поход |
се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, да |
се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна права и слободе, те да се издвојимо и бор |
S} Сад почеше поново да се згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стев |
у матери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељн |
од ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве |
i>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко у |
зиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S |
>— Бога ми, не знам, господине!..{S} Ко је то покварио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: |
} Иди га напиши на мојој табли!..{S} Ко је запамтио слово <hi>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{S} |
<hi>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{S} |
<hi>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу |
>очи</hi>!..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко је запамтио како се пише <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и нап |
таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пишу <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и нап |
А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S} А |
чудити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то преварио министера?..{S} Каква је то несрећа?!.. |
ет, јесте ли попамтили ова слова.{S} Ко је запамтио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на мој |
јани не пијете много хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете да |
Свештену Историју“, овако.{S} Он:{S} Ко је створио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} |
и, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је истина у |
но на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза вас?.. |
до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао начинити |
ди; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то |
„И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb n="19 |
е које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и пи |
још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а к |
устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Госп |
д „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била |
и.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем, и |
р онда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манаст |
ла и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава |
рко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи управи |
седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како се пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на мо |
за околину и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S} Ми |
азује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зна све како |
о је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па |
он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пр |
а осталих села, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су из о |
гога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онда је код с |
ребало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много што ш |
идиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство вра |
њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега да сагради толике |
н; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — |
чега да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете |
<hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S |
Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из |
да га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ ваш, он |
ико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њо |
ла В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је она з |
дишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку |
Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако: |
осејао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
олики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке |
Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, који би |
), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их нав |
буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса |
шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било нај |
или метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, ипа |
е кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и било |
пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овд |
е ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном животу вреднији осваја, а тро |
потребу још за једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење об |
"209" /> сад у другом разреду.{S} И ако је надзорник по струци био математичар, опет он с овим |
ћа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазно, о |
једно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у нарочит |
} Даничин рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још није и |
.{S} Договор кућу гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако |
камена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Ра |
сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни |
њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </div> <div type="chapt |
хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S} А |
зне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па каква је онда то јадна храна — само да |
да запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овако печатано мало; а овако је велико; дак |
ао у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још десетак дана, докле Даница није устала |
са земљом, па поче други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редом, па трећим, четвртим и |
љамо, да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и јевтиније - инжењер каже скоро двапут - а <pb n="2 |
е писано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> п |
шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} |
први пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је трајало скоро до подне, и уписано их равно тридесет, |
и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио по нешто ново, што шири њих |
ање ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти разред.{S} И у овом разреду сви су |
то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега да сагради толике грађевине, а ако ј |
.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби, па се трудила, да тако да буде и |
весно.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад, за које време, од чега и заш |
сно и отворено пред Радишом рекла, како је ово неко „дурљиво дериште“, и покајала се што узеше |
иге једну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, како Мурат позива Лаза |
и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога ј |
однегована, сведочи најпоузданије, како је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме |
бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупила те жалосне живе остатке страшнога кос |
Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о С |
ричало о школи и учитељу и о томе, како је пропало царство српско на Косову...</p> </div> <div |
о и потписивао лепе печате од уме, како је год ко желео, и узимао према величини њиној по два, |
ш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и премного враџбина, к |
>о</hi> — <hi>око</hi>.{S} Видите, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране |
овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света и то усавршено.{S} Онда је |
ао продуже; а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овакога радника и да га одваја од |
могу; али су други опет наводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, |
" /> тајне човекова тела и видети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и видети |
и се може све оно и онако извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу |
тан савет.{S} Казивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с каквим искуством и |
да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!..{S} Дете овако!..{S} Избришите то, па напиш |
му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелиг |
мањих и најпростијих облика.{S} О, како је младе загоричане изненадило <pb n="287" /> и много о |
аспознају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њему после сваког распуста било тешко да почне да |
Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, да с |
ебно да вам изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на оно, што је главно у развијању и уч |
д.{S} А највише је децу занимало, како је последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и с |
ради земљу онако мучно и невешто, како је радио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас ј |
р, па у вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, |
ва Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Милица молила Лаза |
Милета оправља школу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да |
денути.{S} И овде су видели двоје: како је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозден |
мило да погледају, <pb n="122" /> како је лепо кад све стоји овако у реду, право, и све се пол |
ије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Које слово треба велико?..{S} Како је |
и, кад су видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, ишло је иза школе и гледало колица, у |
на клупу!..{S} Узмите четири!..{S} Како је сад?..{S} Узмите још четири!..{S} Како је сад?..{S} |
сад?..{S} Узмите још четири!..{S} Како је сад?..{S} Опет оставите све!..{S} Узмите пет!..{S} К |
а клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је сад?..{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите четири! |
ко је сад?..{S} Узмите седам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите осам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите |
ако је сад?..{S} Узмите осам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите девет!..{S} Како је сад?..{S} Сад ћ |
ко је сад?..{S} Узмите девет!..{S} Како је сад?..{S} Сад ћемо овако.{S} Оставите све на клупу!. |
ставите све!..{S} Узмите пет!..{S} Како је сад?..{S} Узмите шест!..{S} Како је сад?..{S} Узмите |
ако је сад?..{S} Узмите шест!..{S} Како је сад?..{S} Узмите седам!..{S} Како је сад?..{S} Узмит |
м?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?. |
.. које је ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{ |
.{S} Које слово треба велико?..{S} Како је теби?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како ј |
Како је отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету |
ки за спомен засади или накалеми — како је кад чему време — по једну воћку, а други пут код дру |
осподине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и |
век јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb |
азује као писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <p |
} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава |
Које ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?. |
х загоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба н |
виша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни до |
>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и два, т |
добро сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На трећем месту све <hi>ново |
>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: помену се сви угодници Божји, бе |
е оних малих за први разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају кршт |
ош нико није дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — б |
што људи знају и што су сазнали од како је човека на земљи, све је то написано у књиге; и ономе |
егових ученика сад је, први пут од како је Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, како ј |
је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како |
образован и просвећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје с |
и Радован, и он поново исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што |
они су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се с |
/head> <p>Не могу вам причати више како је текао и напредовао овај Радишин миран и поступан рад |
барута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађати камење и денути га у куп са шупљином и |
/p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо |
ицу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово последње најбоље, те |
о знало, да је излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округ |
јој је он врло радо давао упута и како је свако њено питање једва дочекивао.{S} Ово је било по |
има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и њега самога, а животиње никада.{ |
вно у развијању и учењу омладине и како је он то постизао.</p> <p>На првом месту он је гледао, |
е оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се труд |
чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута нова школа, како су и одрасли долазили на |
е, како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова школс |
селу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благ |
е, но остављају селу, да оно учини како је право, онда ће село лако и наћи и учинити како је пр |
жемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не б |
онда ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још љ |
пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам |
десет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb |
е је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} |
л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</ |
реда, по казивању очева, и бележио како је које дете развијено и телом и душом, јер је опет са |
па опет у кући да им остане онако како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ј |
ћи сеоској и животу народном онако како је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S} Зат |
највише муке.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабра |
м се и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово д |
онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А |
и до самога мора.{S} Они испричају како је у Светој Гори лепо: како има неколико стотина манаст |
пристали на железничку конвенцију како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; а |
вори: „Ти, господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми |
рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакшавале |
у?“ (Са свих страна превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, |
да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја м |
о.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Г |
, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“.</p> <p>После одмора Радиша је прво |
ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има г |
му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због кованлука и гајења чела морао да проучава |
и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на грађевини колико мајстора тол |
све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом м |
ји је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и |
деца преведу у старији разред.{S} Тако је ово био управо довршетак прошле школске године, а не |
/> Груја мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ села Загорице и тако је и св |
руго и оба излазила у двориште.{S} Тако је цела зграда личила на штампано слово п.{S} Учионице |
рави коју стотину, да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина, исто онако као лане |
казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало |
опет су пробрани најодраслији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одвајала |
а их боље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисл |
ије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео да одваја на околним пијацама |
д отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и пре |
ече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте стране.{S} Изгледа |
том и оном Радишином шареницом.{S} Тако је Радиша проспавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и те |
даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није мо |
и одмах известише министарство.{S} Тако је свршено и с планом за нову школу загоричку.</p> </di |
!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио |
на послетку оно што је забавно.{S} Тако је стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А |
и, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је |
најмарљивије разносио по селу.{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим свет |
коштицу и доносити је учитељу.{S} Тако је градина школска сада постала збирка свега онога, што |
н као да је учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу уч |
его на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине и није другојаче.{S} Жена је у к |
моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и радио заједно са својом Да |
јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет за |
и тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку |
ији! почуди се Радиша.</p> <p>— Па тако је причао сам окружни инжињер, одговори она.</p> <pb n= |
но и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха |
ничино рачунао је са 30 ученика, и тако је израчунао, шта им треба за целу годину.{S} И то је с |
ацем од газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац дошао до школске градине.{S} Онда Радиша ре |
очеле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетк |
реду и у највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школске године и испит се свршио.{S} И |
ко комада за ову дечју књижницу; и тако је саставио најпотпунију збирку, из које су редовно дец |
воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} |
лодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S} Дец |
ве и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у свету, од најприми |
уке....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пу |
е</hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и радио заједно са својом Даницом.{S} Он је учио рад |
постала „питомица“ села Загорице и тако је и свршила за учитељицу заједно с Радишином Миленом.< |
ајући одмах на оно што је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="200" /> |
е и слушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушај |
у; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа само пружа светлост, топлоту и |
head>9.{S} Боље му је...</head> <p>Тако је пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем реду |
.{S} Четврти дан у школи</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци јо |
је последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се |
у Загорици са два одељења.</p> <p>Тако је просто, искрено и срдачно прослављен и крај четврте |
де.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором.{S} Остало је још ма |
нда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, бр |
да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, друго, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а треће, |
ност, а причање библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске |
еломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада |
оле је било само толико пролаза, колико је захватила нова калдрма испод тротоара; а Радиша је х |
а и у њу је примљено 30 ученика, колико је могло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} |
је таман онолико била загрејана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни в |
ица, двизака, овнова и јагањаца, колико је стотина лешњика којега дана набрао и колико стане у |
ме и презиме, чије је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговар |
и место њега дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, који је већ |
чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој треба много више од онога |
а.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен на селу, те добро познаје живот |
{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Радиша имао право, кад му је говорио о грађењу нове |
ирно ишло се у напредак онолико, колико је допуштало време и снага дечја.{S} И тај је напредак |
S} Али је све ишло само онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опе |
и дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колико музара а колико јалови |
али да израчунају <pb n="187" /> колико је пет пута по 19, онда су радили овако:{S} 5 пута по 1 |
} Уверите се, је ли истина!..{S} Колико је у свих пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видит |
је <pb n="139" /> шестица!..{S} Колико је седмица?..{S} Колико је осмица?..{S} Деветица?..{S} |
ва?..{S} Нађите девети ред!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад на |
две десетке.{S} Узмите две!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите још две!..{S} Колико је остало?. |
стало?..{S} Узмите још две!..{S} Колико је остало?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму св |
их седам?..{S} Нађите осми!..{S} Колико је тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{ |
орака?..{S} Уредите по пет!..{S} Колико је петица?..{S} Уредите по шест!..{S} Колико је <pb n=" |
а клупу!..{S} Узмите десет!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите двадесет!..{S} Колико је на клуп |
реду направите опет десет!..{S} Колико је то десет и десет?..{S} Испод тога начините још десет |
е, да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам |
или?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још |
ало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико није узето?.. (Овако док не оста |
тало?..{S} Узмите двадесет!..{S} Колико је на клупи?..{S} Узмите тридесет!..{S} Колико је на кл |
лупи?..{S} Узмите тридесет!..{S} Колико је на клупи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, дост |
тица?..{S} Уредите по шест!..{S} Колико је <pb n="139" /> шестица!..{S} Колико је седмица?..{S} |
и?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду с |
ели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте уз |
упи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите |
о. „Метните једну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну |
Метните још једну на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не |
десетке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико је у њој?..{S} Уверите се, је ли истина!..{S} Колико је |
} Колико је у девет редова?..{S} Колико је ту десетака или десетица?..{S} А колико је у десет р |
А колико је у десет редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој харт |
о се каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико у шест |
осамдесет од осам десетака?..{S} Колико је у девет редова?..{S} Колико је ту десетака или десет |
: педесет или пет десетака?..{S} Колико је у шест редова?..{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико |
ца!..{S} Колико је седмица?..{S} Колико је осмица?..{S} Деветица?..{S} Сад завите у хартију и о |
ова?..{S} Нађите седми ред?..{S} Колико је ту?..{S} Колико је у свих седам?..{S} Нађите осми!.. |
е код некога више или мање?..{S} Колико је у једном реду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта ј |
лико је то кад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији?..</p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу |
!..{S} Видите има ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова?..{S} Нађите седми ред?..{S} Коли |
а?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или т |
а?..{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је у седам редова?..{S} Шта је то седамдесет?..{S} Коли |
и три десетке или тридесет?..{S} Колико је у четири реда?...{S} Које је веће: или четири десетк |
..{S} Шта је то седамдесет?..{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам дес |
тири десетке или четрдесет?..{S} Колико је у пет редова?..{S} Које је веће: педесет или пет дес |
S} Колико је у једном реду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је |
ели!..{S} Узмите још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} |
дми ред?..{S} Колико је ту?..{S} Колико је у свих седам?..{S} Нађите осми!..{S} Колико је тачак |
и претераношћу често сметамо.{S} Колико је лудо, на пример, само оно веровање, да душа може нап |
ла дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте |
S} Колико сте сад узели свега, а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да |
!..{S} Колико сте узели свега, а колико је још остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је са |
S} Колико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даљ |
<pb n="152" /> сте сад узели, а колико је остало?..{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте сад с |
те три!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Колико ст |
ош три!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је сад?..{S |
десет!..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите још!..{S} Помешајте опет све у ј |
страну!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на гомили?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико |
једну!..{S} Колико сте узели, а колико је десетака остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S |
десет?..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узел |
сетку!..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све.{S} Онда |
.{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако докле не о |
.{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је |
сет!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико сте |
дну!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Овако док с |
и било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поновиће се с десетицама, кад се једна дес |
!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте и у њој |
} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред!..{S} Кол |
ту десетака или десетица?..{S} А колико је у десет редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?.. |
т!..{S} Колико сте узели?..{S} А колико је онамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам |
Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једну десетку!..{S} Колико |
у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико |
и ред!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети ред!..{S} |
ш једну!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико <pb n=" |
клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{S} Колико |
ље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би |
поче да шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} Радиша пробуши још неколико даље од цв |
ет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет с |
њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети овако рачуна |
ска, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша је прво прегледао сву децу, д |
на мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам и |
акар приближно моћи да замислите колико је науке у књигама и колико вреди учити и изучити књигу |
је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу занимало, кад је чуо, да свака |
је био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко |
еколицина од оних одраслих.{S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307" /> св |
т ово учинило у души Радишиној и колико је сад слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; св |
е бих могао учинити.{S} Колико и колико је жалаба по околини и целој Србији, да кметови неће ни |
?...{S} А може ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано?...{S} Погледајте у слова код е |
свога културног задатка.{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ |
и вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је остало?.{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте узели, |
гове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништавнија и штетнија; и |
луђа, ништавнија и штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему ле |
од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радионици у |
иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап |
ли!“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, |
S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је одредио једнога сиромашка, да одужи порез, па му је |
на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме |
отвори прозоре.{S} За све време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад оста |
е ово дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Радиша имао право, кад му ј |
камена и песка недовољна; и кмет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} |
ила млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Радиша нема никога код куће, да му штогод с |
и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбољ |
вде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професор причао оно што су ђаци имал |
опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, д |
" /> и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа |
м!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: |
о и Радиша били су неуморни.{S} Требало је све спремити, да мајстори не чекају, и требало је по |
су биле једнаке.{S} Према овоме требало је само два димњака, онде где се зидови укрштају.{S} Пр |
емити, да мајстори не чекају, и требало је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о |
а по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да још остану. |
{S} Већ и само име овога листа казивало је, да има нешто скривено, што се не износи, а ваља све |
школе</head> <p>И ван школе напредовало је све.{S} Нарочито је развијано калемарство и воћарств |
е, треће и четврте стране.{S} Изгледало је сада као велико гувно с малим испупчењем код стожера |
ен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из об |
јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и доче |
ен.{S} У гломазних десет клупа поседало је око осамдесет ђака најразличнијега узраста и одела.{ |
ћ неколико „фуруна“ печене цигле лежало је покривених у реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да |
пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи |
пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада причекати док надође млеко, али је нови грађани |
еда, дирека, рогова и летава.{S} Ваљало је приближно знати и колико ће отићи камена, песка и кр |
вратима школским била готова.{S} Ваљало је само још посути шљунком или песком И тога има у реци |
јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им згодном приликом врсте камења и |
не даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне две попречне дашчице, што затвара |
су које је која страна света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће с |
е и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} А |
тински, па после и Француски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није имао времена.{S} Газ |
ости, лепоте и разноврсности.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је |
јхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико прост |
рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотине кола креча, преко сто десе |
Ама како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој п |
И жалост је надјачала радост...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублаж |
е Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело село, да ће Радојица Вукмировић, Милић Лазовић, |
азнало за ову радост у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и |
ови сјај,</l> <pb n="257" /> <l>Настало је <hi>ново доба</hi></l> <l> <hi>Нову срећу Боже дај</ |
згубити добру учитељицу.</p> <p>Настало је спремање за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши |
ата и откуда се добива свила.{S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количи |
шено и с испитом и ревизором.{S} Остало је још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова |
и до подне се изврши и испит.{S} Остало је само, да уговоре дан свадбе.{S} На поласку Радиша уз |
есне и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан.</p> <p>После овога одмора деца су |
је могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда мес |
есе и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, да Радиша одреди место за кованлук, за живинарн |
ати и путови ван Загорице.</p> <p>Одело је у Загорици још непрестано чисто народно и у људи, и |
али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су мар |
Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добро; људи су сложни и једва су чекали да се и у на |
а је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко |
јте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се мо |
е да се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао разговор и сећао се шта је данас ви |
ли је мирно текао и напредовао.{S} Цело је село сазнало за ову радост у школи и сматрало је као |
о и управљао, и за неколико часова цело је двориште школско било као умивен, очешљан и лепо обу |
S} Двориште нове школе загоричке почело је да се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари |
ој школи.{S} И кроз кратко време почело је да понестаје крнтија и дивљака у Загорици и да се он |
и свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми |
је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које су донеле своје дете да им га по |
ри за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађивао, да је под |
вољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих (консервативаца), који |
То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{S} Он |
ош мање посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали свак |
то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису |
другој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, б |
о месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зову попа |
ко људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас је још |
м друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шес |
>Између испита овога и Петров-дана било је још прилично дана.{S} Радиша је за то време уграбио, |
> <p>Уређење овога малог интерната било је сасвим просто.{S} Сваки је имао да донесе за себе ча |
се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па |
наше оназађене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју вели |
а калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допустио, да |
Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештеника и |
о оволико поверење родитељско пробудило је у Радише некакав понос и самопоуздање, али опет рече |
> <p>Бављење Радишино на страни учинило је други преокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су |
<p>Школа је изгледала овако.{S} Наоколо је била висока ограда од проштака толико дугачких, да н |
изишло!{S} Како је које долазило, ишло је иза школе и гледало колица, узимало их у руке за дрш |
ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стоти |
разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им |
х села читава поворка гостију.{S} Дошло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су |
Загорицу.{S} И у школи загоричкој пошло је опет све својим редом као и пре.{S} Радиша се опет б |
године.{S} Прошла је младост.{S} Прошло је пролеће и лето и настала јесен живота Радишина.{S} Н |
али да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што с |
ђе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и употребити.{S} И грехота би би |
ло не свари — никакве вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље з |
су имала где да се склоне од кише, само је незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Ј |
но што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, ви |
а ништа није могла да каже Радиши, само је мило погледала свога милога сина и мерила, личи ли м |
ога камена од којега је и таблица; само је једна плоча искрижана све на оваке шипчице, па су он |
ану свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и |
д ће да се покажу и столари....{S} Само је Радиши најтеже било, да споји она два принципа, да с |
одваја од одела у осталих села.{S} Само је купован фес, који се пере кад се испрља и који се ле |
е су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме |
вали, то је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечер |
атоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је Радиша само запиткивао за |
угловима и ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако пригодити, јер је оно имало да веже св |
економски и друштвени развитак.{S} Само је главно ићи правилним путем и не грешити.{S} А те пра |
о с другога није скидало очију.{S} Само је Даница искрено примала госта, а Радиши је свака реч |
и поседали су за готову совру.{S} Само је сва одрасла женска чељад изишла, те се најпре поздра |
ра и чешати се по опеченом месту — Само је своје парче донео Станко, чија је торба била кожна.{ |
, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуострва < |
је озбиљно запео.{S} Једнога дана само је он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похв |
преведе у „народну партију“.{S} И само је пуки случај хтео, да је сада на столици министра про |
широким даскама преко греда.{S} И само је ова учионица била патосана даском; а обе оне собице |
ушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној деци, којој је н |
ање и познавање обичаја народних и само је саветовала, да се не чини оно, што је очевидно штетн |
ад западу!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље с |
тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама под |
и Руси.{S} Окрените се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је са |
глези.{S} Окрените се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Б |
народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чистота и самоћа доиста је |
Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људске, свет свега зн |
ад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и з |
i>, н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово исп |
ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремају што више и боље |
.7"> <head>7.{S} Прекид</head> <p>Давно је пукла невесињска пушка за ослобођење дичне Херцегови |
Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добр |
мије.{S} Жива је ограда велика и одавно је заменила мртву и она, лепо однегована, сведочи најпо |
.{S} Почетак интерната</head> <p>Одавно је Радиша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих |
куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да |
и прозора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио, да двориште школско није уравњено ка |
ише времена те да створи све.{S} Главно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратит |
њавао само оно што нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривреду и здравље.{S} Зато је о |
ој је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачуна |
десетица исече на јединице.{S} А главно је: очигледност и систематски рад с очигледним средстви |
њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села није бил |
тражио „црквено пјеније,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је пр |
ово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi> |
екла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало |
брже потрчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} |
се све ово продужавало.{S} Распоређено је где треба које дрво да се посади и ископане рупе за |
до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопису и Исто |
њиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти |
није имало код Радишине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мија |
кукњавом што се зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, <pb n="21" /> да |
о и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и |
у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и |
је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живо |
е оно друго, испод евењке? — Јесте; оно је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Е |
ените се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а |
{S} Али је време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у своме |
Радиша предвиђао од плетарства.{S} Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Планин |
ла у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наук |
друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова вел |
Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — око |
о.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда |
писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, као што се гра |
ши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је |
ило се из градине школске у село, и оно је почело да осећа благодети овакога Радишинога рада не |
лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: личи на срп, е |
лише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни се |
е, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; није грехота примити и научити нешто, |
им, јесте ли окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Онда отворите корице!...{S} Отворите први лист!. |
бро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и |
те брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, |
ам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не ос |
у, то се мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад се очеки |
ће се окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што с |
ило!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша о |
бли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета |
одитеље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви су поранили школи као цркви |
ћемо најпре метнути на сваку по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 |
читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, п |
п</hi>, знате шта је; <hi>попа</hi>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да |
е зове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{ |
читамо ово испод табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi> |
, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, |
д дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из милости зове тета, као што се за сес |
па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба јо |
на, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те лива |
а</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад каже |
не, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <h |
а шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>снит |
та се протиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко |
у сну нешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} Па |
више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... <hi>Нана</hi>, тако по неко дете |
н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово т |
дне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi> |
н</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S |
аш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <h |
е то оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно |
i>, то је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас |
ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учин |
и он извода из „протокола крштених“, то је он записивао све из реда, по казивању очева, и бележ |
ете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруга напреднија, што су задруге напредније, то |
го да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она ств |
у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета |
и с главчином, паоцима и наплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осо |
ије било радника и радничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „ |
се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би |
колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за песак?{S} |
преднија, што су задруге напредније, то је и село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с |
вој рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст поузданији; он онда не лута и не удара странпут |
о и накарадно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — никакве вајде од њ |
едовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био |
еће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је <hi>нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — |
та је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зове своје мушко дете.{S} Ев |
Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за страшљивог |
шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се накоси по ливади, па се зи |
i>о — н</hi>: шта је то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за некога, који није овде, т |
с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта |
} И што се зидови издизали све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, |
S} И што су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао гла |
; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је |
и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За т |
>Што су се више приближивали вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и г |
м Радишином један стан остао празан, то је Радиша учинио овакав распоред: да све три собе употр |
молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, је |
него ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим |
насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?.. |
виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша желео, јер |
реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S |
шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине |
а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли |
ја чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" /> храна ових мла |
отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} На |
чи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца од |
нем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, која се слова |
долима и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако о |
време повратка Радишина у Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању онога савршенијега |
му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, |
о је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „готован“, „изелица“ и „ко |
ли <pb n="213" /> како се пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и |
инистру, да те остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити |
видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин |
у памети овако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако |
5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки б |
те ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, |
учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата |
н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево |
је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то ј |
во га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S |
и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се в |
адовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из „Српског језика“ деца су лепо |
зите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S |
дговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за |
е непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „ |
и; „Ништа се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си |
најете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} |
{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S |
шта је то насликано!.. <pb n="80" /> То је <hi>столица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше |
та је то?..{S} Јесте, <pb n="135" /> то је <hi>син</hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, или |
а читамо оно испод пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сл |
ад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по |
„Зато, што тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, ш |
сно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је насликан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и |
Погледајте у слова поред мачке!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о |
>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јесте ли запамтили: |
е ли које је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — перо |
и које је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је |
.{S} Знате ли које је то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> — табла.{S} Кажите сви <hi>т</hi>!. |
ч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, носи мајка дет |
одсече и она 3, остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} |
х читамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу |
S} Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја нау |
требало и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин по |
о.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је сл |
— о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с</h |
ска година и освећена нова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре П |
ат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и човека и народа.{S |
сле</head> <p>Осванула је Недеља.{S} То је суднични дан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па би |
едва дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша пра |
то а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна заравањка, неравна, с рупама, малим избре |
направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} У другом орм |
колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало ј |
теље своје, ни вас другове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајд |
ато и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани напредују и имов |
та је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога |
је у свему селу изазивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селима н |
браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати |
љи и потискује све остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И |
целој варошици него и по околини.{S} То је школско звоно, и оно казује да је време, да ђаци пол |
д се нека реч рекне или изговори.{S} То је најглавније, ако хоћете да научите да можете сваку р |
ита и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и наук |
собом сваки народ и сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И што је који народ и човек на вишем |
ћени народи управљају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о ш |
по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учи |
о, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да |
рета видите једно дете насликано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђ |
ђају: <hi>њушка</hi>.{S} Е добро.{S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано са |
S} Па опет највише личи на цркву.{S} То је <hi>турска</hi> црква, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} |
о мало да му га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по не |
граду, него да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим |
отишао, јавио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пре |
е више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учит |
ађите четврту <pb n="158" /> реч.{S} То је <hi>но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, |
ате ли које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — нож.{S} Кажите сви <hi>н</h |
.{S} Познајете ли ово испод ножа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите |
и, које је ово слово код столице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi>с</hi> — столица.{S} Ово је с леве с |
} Знате ли како се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <hi>о</hi> — <hi>око</hi>.{S} Види |
д су Турци задобили наше царство?{S} То је било одавно, има скоро пет стотина година или, како |
S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако да направите?..{S} |
ише дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, шт |
а поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и пре |
к.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад |
оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда се гр |
прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам |
што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарски посао, платили смо.{S} А, здрав |
кав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југоистоку. <pb n="223" /><gap unit="graphic" /><pb |
едну шестину, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 4 |
желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што је видео у је |
„цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи, и |
шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе, што се чита.{S} |
људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, |
у тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према накло |
ној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе све се |
.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други радови, и |
а, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним писмом |
S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче |
земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Ал |
од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите слова код вен |
наших старих, то су гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наших.{S} |
да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} |
ао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва |
е и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање најтачније и најправилније!{S} И Сунце и да |
коле, јер после неће имати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му |
воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S} С |
једном шареницом за покривање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дете |
започети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где |
вакоме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће године сви могли да отхра |
чје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрве |
а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, али ма |
да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школе о |
о, шта им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно само |
е тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да никога не терамо силом да п |
у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и што ви јо |
сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, штедњак), које се по |
ино што још у Загорици није изведено то је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна др |
е о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>политика</hi>.</p> <p>Друго је сад питање: <hi>к |
о мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега просто пр |
уг свој и према народу своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према народу своме нај |
ријима чак до циглане.{S} И од данас то је остало ђачко купалиште, где су се често купали и ови |
та; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, направљена <pb n="85" /> од ове ц |
акој кући има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гус |
рник се непрестано љутио и говорио: „То је <hi>јерес</hi>, господине!..“ Из „Рачуна“ је тражио |
мрштено погледа у Радишу па дрекну: „То је <hi>саблазан</hi>, господине!{S} Зар је то за школу? |
ндидата него за опозицију.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, д |
премио све што је требало за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним |
писмен „народ“ не може да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Светозарове за екстремне; |
школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледала, да ту празнину код себе, у спреми сво |
или из својих личних рачуна...{S} Зато је свако бесвесно трчање масе ризично, и често мање кор |
о оних <hi>тридесет слова</hi>.{S} Зато је најглавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их п |
а живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та б |
} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свакојаке даске, велике и мале, |
ео да развије у својих ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су |
, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе бо |
, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче конаца, па сад р |
ља меџганика, више никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остају дуго у школи и да имају |
А цртање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А |
их ствари од еврејске историје.{S} Зато је из старог завета узео само заповести божје, и то на |
ограду најбоље после гледичије.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Заг |
ане.{S} Зато школа онакарађује.{S} Зато је природна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вр |
он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао да набавља стручне књиге и листове и сам да ог |
шта да поправља или искорењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограничила само на посматр |
ћу по који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Р |
ида рад на подизању нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да му поред Грује стави на расположење |
ке, особито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави б |
ији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одвајала од других школа, тиме:{S} 1 |
пало на пољопривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што ви |
агоричани нису умели да калеме.{S} Зато је гледао, да свакога ученика обучи овој вештини и да с |
да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по неколико ископаних рупа, да би биле го |
су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако углављена у дрво, а писаљка смотана ов |
нке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер прима много а троши мало.</ |
опале као нове и посве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим |
ричких од конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и м |
ебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ <pb n="316" /> ниј |
лу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S |
живота, поступности и мирноће.{S} Зато је опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p |
, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Ми |
гли и да калеме лањске саднице.{S} Зато је Радиша најпре показао свима, шта је главно код калем |
свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђака градио велике, |
у врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а кад |
а модеризира, усаврши, поправи.{S} Зато је у радионици школској, у столарству, прва већа направ |
боље, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота ископао леју пола метра у д |
ти и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, како најпре да се дође до нове зграде. |
а и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилова шљи |
ити и употребити у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направим, онако како после и д |
ода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те невоље, да им поправи |
и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин Министар замолио, да не учим само ону |
А сам је себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и премишљао о себи: где сам рођен, где сам ни |
јем се и огледа прави напредак.{S} Зато је Радиша сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто |
звија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар< |
био одабрао и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их |
у Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало случајева, да пред многим кућама, ако нема ка |
вет у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је р |
онолико колико их је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} |
олу није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати равну, хоризонталну површину његов |
, али је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усав |
загоричани напредују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а |
роди и познавали су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та с |
о на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопису и позивао де |
о доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајстора па му је <pb n="254" /> дао н |
шњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила се, и нужник |
Цивилизација се оснива на раду.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само потпомаже рад и умешност у |
д рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развиј |
опи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленило до самога корита њихова, а у |
пренесени из градине у градину.{S} Зато је одмах поручио неколико тих из Чешке, а после покушао |
ете више <pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мене господин министар пратио овамо, да вам будем |
су ишли подвојени, него заједно, и зато је изостало много што шта, чега је у „програмима“ било, |
више оних других, немајстора.{S} И зато је посао напредовао необично живо.{S} До саме „цокле“ и |
спитању његовога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што видесмо, још првих дана од ученика направио |
хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста свој деци за ручак и |
рукама просвећеније мањине.</p> <p>Зато је боље, не трчати толико за „временом“, него и ту ићи |
и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревноснијих чланова од се |
та! („Е, право то велиш, господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чи |
т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S |
амештање <pb n="282" /> камења и почето је намештање крајњега камења и с десне и с леве стране |
те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, ради |
мала све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница јој је показала: како и <p |
="66" /> пију или пију мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе |
н школе напредовало је све.{S} Нарочито је развијано калемарство и воћарство, јер је Радиша вид |
чује кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да н |
ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако |
понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, али и |
љне.{S} И несварљива духовна храна исто је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n="182 |
дост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне мучне неодлучности, |
дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а ов |
"310" /> дисањем и исквари...{S} А, што је најглавније, ми морамо поправити оно, што се данас з |
ихов умни хоризонат и осветљује га, што је практично и за живот потребно, особито за онај саврш |
другима, за сазнавање свега онога, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже б |
учење самих речи, него учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су |
кога и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом могла израдити, и ово да је што ле |
долази право учење и то прво онога, што је најближе, најопштије и најосновније; и опет онако, к |
јер нове није примао, прво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је |
и да се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у кр |
да била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понав |
али ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, како б |
в.{S} Неки су више кривили немирка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било |
јство“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо? |
ижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио |
ма — о свему, свему, што човек зна, што је запамтио и измислио.{S} О, само да можете видети, ко |
у Радишину пријањало много што шта, што је он проповедао.{S} Али кад је после на страни прочита |
Има и друге грађе растове и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} |
време одмора загледивали су у све, што је од прошле Недеље приновљено.{S} Један, дирнут овим п |
адине школске унесе у Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно |
а дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; |
ане у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је он једини био писме |
о слути.{S} Све ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb n="1 |
ћ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p> </div> <div type="chapter |
ицања, деца су видела, да оно семе, што је посејано сувише плитко, као и оно, што је посејано и |
цу много, много значајнија по томе, што је у њој подигнута нова зграда.</p> <p>Припремни су рад |
ђашње (турске) владавине је у томе, што је место турског кабадахија засео српски.“ Јер, ово је |
може бити другојача од оне вршкаре, што је они плету од павите и олепе балегом па покрију крапу |
ђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и |
и људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових неп |
елу, те добро познаје живот сеоски, што је слушао и волео пољопривреду у школи, и што је толико |
{S} Ви много што шта нисте научили, што је требало да научите.{S} Али слушајте господина, као ш |
рактично, без луксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} |
о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, да |
жи оно, што је најпростије, с оним, што је најпотребније.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то |
еобично радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало много што шта, шт |
пливање.{S} Необично му се допало, што је видео у једној најпросвећенијој земљи: да је пливање |
х.{S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке мале, тол |
па после теже.{S} Много је чинило, што је столар из чаршије сав столарски посао радио у самоме |
у своме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати |
ад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша нам |
е то било само добра основа за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао да н |
плам за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење инт |
природно рашћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да и |
атко, како је Радиша гледао на оно, што је главно у развијању и учењу омладине и како је он то |
еча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледали учитеља загор |
И Радиша је најпре обновио све оно, што је прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S |
ило „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} Зато је за |
љају поједине новости и доносе оно, што је корисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и ш |
посејано сувише плитко, као и оно, што је посејано и сувише дубоко, спорије ниче од онога, што |
оји она два принципа, да сложи оно, што је најпростије, с оним, што је најпотребније.{S} Но поч |
у твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те |
о је саветовала, да се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што је не |
згрејати, него морамо учинити оно, што је учинио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, |
Из Историје је могло доћи само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану |
ше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} Основна је наст |
стике за осећања, јер стварају оно, што је правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је |
ривикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме напредовању и личном и друштвеном много изос |
да је овоме много доприносило и то, што је и Радиша свуда говорио против пића и сам показивао п |
ати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну кошницу особи |
лу.{S} Петров дан су одредили зато, што је то школски дан, кад се завршује школска година па да |
азао, само га ти ниси разумео зато, што је говорио оним црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с |
тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен на селу, те добро познаје живот сеоски, што је |
/p> <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: што је погрешно извештена.{S} Но де сад да поправимо.{S} Ре |
најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша |
S} А што опет да ми проводаџише?{S} Што је потребан проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем |
оро главом дохватао до тавана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необично одело.{S} Св |
, после које долази и старост.{S} А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим једним |
и парк и најбогатији расадник свега што је најбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда велика и од |
и вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био по |
з оно мало чедности и осећања онога што је пријатно и непријатно ваља да се развију осећања за |
гледао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем т |
се стигне...</p> <p>И овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама де |
а, да јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ни |
ју у пресуђивању и изналажењу онога што је право.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша |
или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруга напреднија, што су з |
јунаштва, деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Ра |
скопане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је свака сува грана и |
што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „готован“, |
ју“.{S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је |
ему</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у с |
поучљива жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница |
стари загоричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да |
вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и неколико |
ло срце још више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде с |
о од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је побележио и после наручио.{S} Са |
новима, питомијим и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици преносило се из градине школ |
ако разгледали зграду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша у |
иродан начин, посматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, |
ноћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Р |
ође.{S} Одмах узе конац и учини све што је требало, те да мале калдрмџије отпочну посао и доврш |
ре.{S} Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега |
обе стране.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле у |
нкове, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још једну пећ за његову собу с чунков |
све спољне „реформе“ и спремио све што је требало за зиму; зато је данас с радом у школи био н |
S} И отишли су, и покуповали су све што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну |
и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и ус |
њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, државно, и зато се много више вољно врше и сл |
партију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор |
да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и неправилно, Радиша је изградио све троугл |
ју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је трећа год |
мтило, веле, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S |
Треће, изјавио је своје негодовање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четвр |
е, што је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није било не |
рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да остане сад <hi>његово</hi> |
шао и волео пољопривреду у школи, и што је толико путовао по свету, те видео како други напредн |
Спенсер, организам од организама; и што је он већи у простору, то више времена треба да се извр |
и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је Рад |
ред лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били све ја |
да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се |
и човек.{S} То је грло његово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то му ј |
све је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капет |
о штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Учила их је највише о јелима и о |
то је био <pb n="179" /> праведан и што је народу своме учинио толико добра, он се после смрти |
исто поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „Т |
о, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окр |
Радиша је изгубио и оно мало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, |
е Радиша у почетку задовољио и оним што је најпотребније од алата и почео је да прикупља грађу, |
том или варошком тарабом, него оним што је желео да пренесе у своје село као најбоље, те да га |
које би већином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпотребније свакоме |
земљи растуре сав онај ситан камен што је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, он |
диши канда највише.{S} Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће |
штву.{S} И он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни |
по једну од оних млечних крава, као што је била Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S |
остао бесправна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису |
о би и даље таванисали даскама, као што је била таванисана и судница.{S} Морам се дакле постара |
склепане привремено од судница, као што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а врл |
оба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа |
ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како |
је то за једно сиромашно село, као што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужб |
угловима — све тачно размерено, као што је на плану.{S} Спољне углове Радиша је обележио већим |
шу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених народа, да се сваки живи, и муш |
уги рат</head> <p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска до |
ло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} |
о зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим, упаде |
да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p |
дних.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опасности од глади, опет је поред стар |
у реци готово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао сас |
и.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на пример за геометриска тела, онда с |
икано увек се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да |
ек је <hi>прво</hi> слово оно слово што је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије |
роши двапут и трипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим |
каква им је школа — мало боља него што је била њина стара; друго, да није ни за овај дан окреч |
о; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се |
је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша в |
кова; дакле, скоро двапут кише него што је био у својој држави, под својим краљевима и царевима |
ом поћи с овога света, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и бољ |
видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} |
нема већега и значајнијега дана но што је женидба а код девојака удадба.{S} За онај радосни по |
снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему развија |
лађе, било опет лепше гимнастике но што је обично јурење и празно окретање „на лево“, „на десно |
државни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига |
промени <pb n="157" /> време пре но што је он извршио све спољне „реформе“ и спремио све што је |
ређење поште у своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направили ј |
е боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу кишу а |
учитељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељске школе имао благодејања.{S} Јер многи п |
е нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у |
адиши је све изгледало другојаче но што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да види свој |
коли.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени |
ело се искупљало као на чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, |
ин, како ће се то предавати.{S} Оно што је најосновније и оно што је најпотребније, саопштено н |
и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, кој |
з околишења, ударајући одмах на оно што је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно шт |
но било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години <pb n="237" /> прешао; јер му је то т |
ља да се развију осећања за све оно што је лепо, истинито, право, добро и узвишено.{S} А из нај |
и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дана преко Груј |
мите и унесете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Е |
вој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пренел |
ешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и о |
азивају против себе, него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> |
терано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="286" /> трећи правац: да |
и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано увек се најпре чује оно слово што је ту, к |
а први дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у |
а је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се |
и.{S} Оно што је најосновније и оно што је најпотребније, саопштено на начин најразумљивији кој |
век.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ниче |
е слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости |
је најпре понављао и утврђивао оно што је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђ |
и бакраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом св |
т, којему тежимо, и на послетку оно што је забавно.{S} Тако је стално одржавао њихову пажњу и в |
/head> <p>Тако Радиша није погрешно што је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и д |
купи и лепше мастило и зареже перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао |
их иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> праведан и што је народу своме уч |
м била сасвим довршена.</p> <p>Зато што је ова необична гимнастика с ручним радом за време одмо |
је лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише |
Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом или сто |
А други рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава од |
квено пјеније“ и захваљивао је Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ако га није во |
услиша твоју молитву!{S} Хвала селу што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види |
..</p> <p>— Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то |
стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без |
де је гимназија, и препоручи Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали |
митиван плот.</p> <pb n="207" /> <p>Што је више напредовала Радишина градина, то се више загори |
„А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питањ |
је питао једнога старога учитеља, зашто је то, овај му је одговорио овако значајно: „Зато, драг |
м детаљним питањима може и одати, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора |
мо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је овако власт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете |
S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шт |
{S} Колико је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби |
знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је |
позиву: зашто га капетан зове, и зашто је ово <pb n="332" /> „одмах“ подвучено и то још неколи |
тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше |
, тражили велика слова и казивали зашто је где написано.</p> <p>Код „Читанчице“ најпре је Радиш |
} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премеш |
зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим ученицима требало плетарство.{S} А |
ла и печатана слова цртала.{S} По нешто је Радиша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} |
S} Тако су после и радили.</p> <p>Нешто је још недостајало Радишиној градини, и то врло важно.{ |
мисли, да точак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним д |
е село било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније место за школу.{S} Наш добри и с |
е заврши и ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у старији р |
оји је држан у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са својим пријатељима сва села, он једном нађ |
Дошло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на ок |
своје, то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено на време, то су одмах могле да се |
а јој се још ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И до |
овоме није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе желео, <pb n="225" /> да му који инжињер пре |
ојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидбом Радишином један стан остао празан, то је Ра |
head>5.{S} Петров дан</head> <p>Освануо је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим |
"> <head>2. 16 Август</head> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у За |
а нову школску годину</head> <p>Освануо је први дан после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се |
аде, како им и доликује.</p> <p>Освануо је Петров дан.{S} Сељани су почели да долазе још зором, |
и или гноји земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он |
/p> <p>— Реакционар, назадњак! узвикнуо је један носилац нових идеја политичких, кад је чуо за |
требати.</p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је Радиша радосно у повратку. „Ово иде на добро...{S} Ј |
је над свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим в |
јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико који |
Зар је ово <pb n="70" /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина!.... |
је <hi>саблазан</hi>, господине!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник уст |
о, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та о |
о, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени |
мо слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} |
дин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просвећен све |
p>„Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету |
Радиша се пренеразио, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи |
, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао је напред |
те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личио на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, |
влаш је избегао, код малих ученика, јер је тежи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем д |
о књигом а Даница женским радовима, јер је хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме |
рије почео се опажати и на имањима, јер је свако тежило да заузме правилну четвороугаону форму. |
{S} Треће, кућа мора бити окречена, јер је доказано, да је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у |
ане.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да |
нас па да иду сутра или прекосутра, јер је и онако снег велики, па нема пртине....{S} И сутрада |
м тога Светозар је личио на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, који газе оне ниже.{S} |
и, газдарица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер |
{S} Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузданији, газдарица је волела њу |
аници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта д |
ју, а практичнији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира оно, што им |
средње школе морају нагињати овоме, јер је ово <hi>природни</hi> развитак, једнак за све, и јер |
му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дођ |
у у овој школи напредовале вештине, јер је сваки ученик у школи седео угодно и свакоме је свака |
ад је дошао, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, него је кмет д |
Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памети готово, куда треба да их води и ка |
S} Само је дно било лако пригодити, јер је оно имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло п |
еле своје дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена |
г.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> |
, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало ј |
Легао је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и пора |
вљена у совралуку газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље |
д Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је уве |
оје дете развијено и телом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад су завршили |
кнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра |
напомињао, да им то није предавао, јер је то почетницима тешко за разумевање и да ће то они уч |
слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао |
развијано калемарство и воћарство, јер је Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, само |
дмах обележи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и о |
е где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вредност њег |
и школе нису отворене много одавно, јер је пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци ни |
а је читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, него то добро утич |
а соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И у ј |
није могао очекивати да они помену, јер је калдрма била довршена свуд око школе.{S} Смислио је, |
јаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} А да |
а да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да |
ла, које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад би |
нда загледају клупе, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу и ик |
те дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, |
т, све одраслијих од 9 — 12 година; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи не |
ного зближенији него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје ученике, а они су о |
је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао и питао га, воли |
ного више трудбе него онај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он |
а заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца његова |
у простих непросвећених народа.{S} Јер је у њих мањина паметнија.{S} Зато јо данас погрешно тр |
у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} |
и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} |
ти.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ човечански Исус Христос рекао учени |
анас чине сви просвећени народи.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме ца |
аже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа пропало и нестало с лица земље а њ |
боље награде, особито почетници.{S} Јер је све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио мес |
дио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити главни помагачи |
ло, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даница доиста и заслуживала овакога мужа, као и њена |
којој се радило сасвим правилно.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извес |
ван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу његовом у исто време и |
ла, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине, све теже онима, што не умеју да чи |
иша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или општинске суднице, и сазивач |
евне су појаве природне појаве, и говор је саставни део природе човекове.{S} И осећања су морал |
ти <pb n="195" /> сваки дан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанс |
испиту, и то готово без грешке, ревизор је усхићен завршио испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам |
је скоро половина.{S} Господин ревизор је мислио, да ће видети дечаке после основне школе, од |
Радише после подне, и господин ревизор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема |
у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљивије раз |
и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ће |
шао из војске, па рече: „Господине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих |
у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавршено, али изврстан материјал з |
бљу пасати, и оружје носити...{S} Данас је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} |
та да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с |
и у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошли су дак |
ре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, живи много |
је Петак.{S} После јучерање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наред |
ову.{S} Косово је далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српск |
2.{S} Трећи дан у школи</head> <p>Данас је било време још мутније него и јуче.{S} Радиша је зат |
сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кок |
{S} Четири стране света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и ра |
очекаше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школским |
метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да |
ола бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и како је р |
спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S} За |
све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече доне |
су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено |
во друго после да иде лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да се подижете са земље — |
а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких људи; да те ко не превари и не |
о пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране појавити ђаци.{ |
} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створи |
ћа вода није могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по им |
ед овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, нарочито због радова у радио |
каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и што сам год потраж |
да нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Рад |
је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за разбијање камена, те су и неколико |
мету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита, и кап |
једно сандуче креде.{S} За све ово кмет је понео општинских пара, да плати, па ће после видети |
што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се неће бити |
та на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учит |
ици било још доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножавањем становништв |
била 2—3 године и учитељица добра, опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више од њ |
Загорица нема опасности од глади, опет је поред старога направљен још један нов кош за храну и |
мала ни једно женско дете у школи, опет је њен благотворан утицај у њему почео знатно да се опа |
ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час нап |
разговарао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ни |
причао како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно |
и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много.{S} Гласова је било лепих, само их је |
је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао и утврђивао оно што је јесенас преша |
на шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљ |
атка.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо време само мало топлије него јуче.{S} Кад |
ји се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и |
ва од овога!{S} Нема зацело.{S} И живот је највеће добро, а потпомагање тога живота је највеће |
и да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног канд |
, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост...{S} Мало је лакше било и Радиши.{ |
ао је као девизу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом све напредује...</p> </div> <div type |
ва.{S} Не, него овако развијена личност је погодна и као човек за ону највећу заједницу људску, |
је ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигр |
као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се пр |
где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од с |
кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао |
ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово овако: „Прошли сам <pb n="184" /> вам п |
рема да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи за столом заспао, и кад се пробудио, гас у чки |
ешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је Радиша само запиткивао за које шта: за поједина села |
сподара, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сад |
чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак |
и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и М |
једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Радиши |
амо још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S |
Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била некршт |
C3.2"> <head>2.{S} Радишина школа какву је затекао</head> <p>Школа је изгледала овако.{S} Наоко |
школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} |
{S} По варошима је таква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да је то ћупа!..{S} Мож |
слави у Крсмана</head> <p>На Крсманову је славу дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подн |
а, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, као и мајци деца и задрузи свако чељад |
; ове клупе су начинили људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је |
за сваки рад алати савршенији, и у раду је много више употребио природне силе, којима је замени |
hi>двадесет</hi>.{S} У овом трећем реду је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има |
и <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> редова |
самдесет</hi>.{S} И у овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> редо |
>четрдесет</hi>.{S} И у овом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</hi> редова, он и |
ридесет</hi>.{S} И у овом четвртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, он им |
i>педесет</hi>.{S} И у овом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>шест</hi> редова, он |
и данас под туђином.{S} А сваком народу је под туђином као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут |
ца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да |
жавају и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, одакле она после по долинама и н |
читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи д |
се сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у чиновника просвећених земаља европских, звон |
то износи његово окућиште с њивом, коју је дао за градину школску, и да му премести кућу о свом |
а Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да развије у својих ученика.{S} Зато је и пола |
Христову причу о сејачу и семену, коју је деда Радивоје саслушао нетремице, као да је за клупо |
очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Дани |
изводила ону молбу или заповест за коју је она.{S} Ништа њему није помогло то објашњење: надзор |
у.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељима св |
с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то спремио и положи је на крај тога платна |
вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе тако просто и јасно, да |
и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и |
растурао по целој њиви.{S} На послетку је наредио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се |
уша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после је променила значење, и <h |
жио кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова зиданих неколико главних улица, |
поливање.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је већ већа половина зиданих кућа покривених црепом, и |
доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било готово криво, што Радиша тако мало пије, али ка |
наднице но колико му се да.{S} За школу је требало око седам стотина кола песка и преко хиљаду |
приносило здрављу ученичком.{S} Здрављу је њиховом извесно доприносило много и то, што Радиша н |
се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељане; сељанима је било ми |
дини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, роман |
је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је износила царство појава у природи, које су за многе |
} Здрав си, господине!...“ И молитва му је потицала са дна душе.{S} Онда наслужише Радиши.{S} Р |
у њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније занимање и најбољи учитељ; а не као у на |
му биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан преображај материје, о каквоме ни пој |
и за шест векова, а четврти веле, да му је требало много више времена те да створи све.{S} Глав |
опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њег |
еће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане на |
е толико <pb n="38" /> заморавао, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би што |
виш.{S} Још се нико није пожалио, да му је што украдено.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде и |
рога Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна |
све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотин |
Радиши!{S} И учитељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Застидел |
е притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> још потребнија |
и.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb |
кад једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају |
рађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то |
у сам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Ра |
осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} |
ије...{S} А помисао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта |
бао један човек с колима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је одредио једнога сиромашка, |
есми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и |
<pb n="72" /> из поштовања, и једна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било |
еднога сиромашка, да одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана ву |
сподине; али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Ј |
S} Зато је нашао доброга мајстора па му је <pb n="254" /> дао нацрт и до ситница избележио и ис |
н преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непр |
, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} А |
олице? — Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — За |
ните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво |
блице“ и писмено рачунање.{S} Радиша му је објаснио, да деца умеју усмено, напамет, да рачунају |
ео, колико је Радиша имао право, кад му је говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њ |
да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад не т |
питао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не са |
“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами градил |
долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} |
знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Најдаља му је б |
питајући свакога за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је он |
учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ п |
{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Мила |
друштву и испунити посланство, које му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ |
м?...{S} Зашто не можете?...{S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте у |
е коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му је врат?..{S} Покажите му груди!.{S} Камо му предње ног |
..{S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа!...{S} Са |
и капетан је јављао за све, за које му је поуздано достављено.{S} И поче село да се завија у ц |
d="SRP19102_C11.9"> <head>9.{S} Боље му је...</head> <p>Тако је пролазио дан за даном у мирном |
није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве реч |
е насели, и село га је преселило, те му је остало само да збере оно мало берићета око куће, па |
се више приближивао кући њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и углед |
ећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} После вечере прострше по а |
и интересовало све, све.{S} Највише му је пало у очи, како сељаци, особито мушкарци, много пиј |
тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу лежала загоричка нова школа, њена градина и |
та му треба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је оде |
Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљив |
потегне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> <div t |
е све ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, д |
малопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је изгледало, да не певају, него да сви кукају.{S} И, о |
а није био у мучнијем положају, нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И дође и на |
а старога учитеља, зашто је то, овај му је одговорио овако значајно: „Зато, драги мој пријатељу |
д с дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да препороди покућанство у Загорици, да свака к |
који је он почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у прв |
а их је све породио сам!.. одговорио му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава |
омно прилазила учитељу и казивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао их |
хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти разре |
посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њему и свима његовима.{S} А |
о?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно и |
ољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизор |
е од сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало!{S} Зато запита Грују, где могу добит |
Али човек као човек, не пије колико му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом |
7" /> своје ланске ђаке мале, толико му је још милије било, што и они велики још не могу да се |
ела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати п |
ленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио |
свим освежен.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдар |
ки и остане у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је он једини б |
олину па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, |
су га старији ђаци певали, изгледело му је као њихова кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у ц |
, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише |
ећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и добар |
рироди својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да држи меру у томе |
, па му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне другове.{S} И ово је д |
адишиној без проводаџије, и необично му је мило било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Да |
и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат савршенији.{S} Само се његова муз |
дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те |
и и отклања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и |
ео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао неки застирач у самоме ходнику.{S} Заго стаде |
али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавршено.{S} Њему само треба више ра |
о чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али ј |
н послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{S} Поред |
згу, која је најскупља; тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазит |
еселији из школе и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вече |
диша добије „објаву“ па покупује што му је најпотребније за село и пође.</p> </div> <div type=" |
зграду...“</p> <p>Радиша, блажен што му је и овај посао испао овако срећно за руком, врати се у |
било неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило књигу и дошло као једино писмено у селу |
ата, прозоре и патос прави овде, јер му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} Дас |
е ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини |
ој години <pb n="237" /> прешао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> <p |
ба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема |
њима; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понес |
де у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слушао да говоре, како ће он |
Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њем |
ај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да на |
е он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оп |
о је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогла |
ротив ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра |
ико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем з |
који су излазили из школе.{S} На орману је била права руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипка |
Ако су имали овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће остати? онда |
се побоје ове екстремне струје и стану је сузбијати по постојећим законима и упућивати све на |
оме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S} Погледајте у с |
тница допуњавала и полепшавала; па и њу је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем што мање |
ола отворена лане као привремена и у њу је примљено 30 ученика, колико је могло да стане, и сви |
ло мило, што су добили нову школу; попу је било мило, што има оваке парохијане; а гостима је би |
дили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране повезано а с друго није, те мож |
у нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И о |
је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све наместио и лега |
ођи зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали и малтерисали а други радили ону ма |
ученици живели у природи и познавали су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само |
стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да се још б |
српска, него турска, спахиска, само су је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци от |
она „у благословеном стању“, и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао р |
им је добродошла била она цигла, што су је донели из Поречја, и према њој удесе неколико калупа |
зумели и радовали су се од срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао један други и рекао ово |
ез њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад помисле: да га је село изабрало, да он в |
оцније, док заврше ону грађевину што су је тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесен |
мо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то |
учини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога |
.{S}Сад пређите на десну страну!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а ниј |
Сад пређите на овај други лист!..{S} Ту је насликана једна животиња.{S} Јамачно ћете познати ко |
зда Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и нов |
урадила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књижница Радишина, пуна педагошких, пољопри |
, где се вода највише задржавала.{S} Ту је морало нешто земље и да се откопа, па опружи конац п |
и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагоро |
и све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла |
нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А кру |
о и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те су млади загоричани очи |
е пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најп |
људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „началник“, старешина над капетанима и целим округом |
пун и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радишина и |
ролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу к |
право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнућ |
но парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што расте |
сле је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један манастир, међу најлепшима у Св. Гори, |
Радиша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових радова: од круте хартије (ка |
ита места угођена за њу.{S} По дворишту је распоређено свакојако дрвеће тако, да веће брани од |
А од свих пољопривредних радова највећу је пажњу поклонио <hi>воћарству</hi>.{S} До Радише у За |
доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, дост |
вам описати како су дочекани.{S} Радишу је грлио стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу с |
, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршијска пратња, јер код њих у сел |
настао одмор.{S} За време одмора Радишу је мамило лепо сунце, да још што привреди око школе за |
а тестере и примиче трупац.{S} И Радишу је интересовала ова примитивна направа, и колико јој се |
министар примио ово „поверљиво“, одмах је наредио, да се напише претпис, којим се учитељ Радиш |
о, да само једно тестере ради.{S} Одмах је призвао сопственика и питао га: зашто не намести нек |
гледа све што се видети могло.{S} Одмах је стао питати како се зове које брдо, који поток, која |
мена, као и прошле године.</p> <p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер с |
исао оваку оцену:</p> <quote> <p>„Успех је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи |
или нешто ново.{S} То <pb n="240" /> их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изоста |
га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио му је Груја.</p> <p>— Ј |
{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било м |
" /> од оних пре четири године, када их је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални били Ра |
це неке заједничке мисије...{S} Онда их је Радиша запитао: који су жењени и који су испросили, |
а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао преко реда, које је које слово.{S} Затим је ка |
ти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима иду кући па да дођу сут |
се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, |
да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а после одмора причао им је о поста |
Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, који гради кућу, нек ј |
е и што је несумњиво добро.{S} Учила их је највише о јелима и о чистоти судова, рубља и око мле |
адан су дошли одрасли ђаци.{S} Дошла их је скоро половина.{S} Господин ревизор је мислио, да ће |
ла упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на д |
а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.</p> <p>Углед загоричана о |
алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прво простије и лакше ств |
, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два |
тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </div> <div type="chapter" xml |
д и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетку рекао им је, да стојећи к |
им су мало рачунали са десетицама па их је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадањ |
ме.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о својим професорима, о томе какав |
развитку до сад дошли.{S} До одмора их је обновио из Српског Језика и Српске Историје.{S} И ов |
ње с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва дочекала, да после и она има велике ученице и |
<p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу |
.“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За време одмора загледивали су у |
S} Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по потреби им је |
ље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а они |
, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, мамила јо |
S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путем и старији су благосиљали: „Нека је |
године почело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није било т |
ни две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио, па су се после малога одмора вратили у сво |
а младице крушке и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином крајем градине по оним неправи |
размилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу, да изиђе са |
оцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудила она близина дућана с једном заједничком стрех |
на таблицама правили стотине и сваки их је направио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако |
беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, да су сви у |
то су збиља били големи губици; али их је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да ступа |
но, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако умеју они мали а не уме |
е котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им је казао, како тамо људи |
а већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове, докле не |
и што може правилније и лепше.{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљикама и како се ради |
е казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавал |
писивати своје ученике.{S} Записивао их је само привремено: име и презиме, чије је које дете, к |
отишао је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне нека |
осили, и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша |
увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у |
рали сваку ситницу на школи.{S} Прво их је зачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S} Ј |
адиша нимало није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао грешке њихове.{S} Још и |
је не само допустио да свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, како се праве свир |
им ђацима.</p> <p>После службе одвео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују св |
коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматрали сваку с |
дуго задржавао децу у школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да на |
жила варош или већа култура, и радио их је алатом, које је он донео собом и који не би онда наш |
ора вратили у своје село и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> |
их деца затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је |
} Може ли још когод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошл |
ке по толико, па ћете видети, колико их је било само од ових похода за пет, шест и десетак годи |
: „Узмите једну десетку!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико |
руге!..{S} Узмите једну!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет д |
га има овде ових тачака?..{S} Колико их је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S |
ико их је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?. |
вно и свршавало школу онолико колико их је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и д |
ше иде него каменом.{S} Интересовало их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, |
ичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседав |
од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, па |
ного.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то |
д дугачкога коша општинскога сложено их је већ неколико стотина једна на другу, да се не би кри |
а су сви прешли у старији разред, то их је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога |
домаћу, особито у задругама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна |
е на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у ве |
да развију свој таленат.{S} Особито их је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Радиш |
а новом врстом семена и садница, што их је Радиша добивао из Топчидера, Пољопривредног Друштва |
нпут сети свих оних пријатности, што их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као |
ма, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испита надзорник је записао оваку |
ко су онда захвални били Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, толико су и сада осе |
ма су захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрави.. |
а зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да се то п |
од кише, само је незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би доб |
ле прекопане и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном ралицом преоравао.{S} За вр |
тали су велики ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су он |
јком исправљао грешке њихове.{S} Још их је питао, која су села око Загорице и с које су стране, |
тка па до самога краја, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више з |
а ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише |
ду стајале су историске слике, до којих је Радиша могао да дође.{S} Таква је иста готово била и |
њега може да се исплете.{S} И код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној |
радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да |
одржати и развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им |
ли: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пр |
у их чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} Једнога |
} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако. |
ово су гусле, и <pb n="147" /> код њих је слово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ов |
их домаћина или општински.{S} Испод њих је и толиких воћњака на све стране пуно извора и поточи |
хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи писмених и отишло на више науке и |
} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и п |
у они о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" / |
мо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније занимањ |
о и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи се и |
доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, домишљање и утакмицу у свем |
шао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb n="36" /> Радиша јахао са |
заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па отиш |
ањем а крај утврди концем.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа |
оље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили пред вратима где т |
<hi>сричу</hi>.{S} Појам „глас“ навлаш је избегао, код малих ученика, јер је тежи деци за разу |
се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под Турцима нау |
ушно.</p> <p>— Није твоје да пресуђујеш је ли хитно или није, него да на позив дођеш.{S} А ја з |
ајка, овај добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Данин |
тељима, и познаницима, и друговима, још је више повећавала ову радост његову.</p> <p>Па, при св |
еда и међусобно убијање!...{S} Јер, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<foreign xml:l |
емље, којих су могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у почет |
и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, |
амом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све гото |
ује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од којега сви |
ођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао |
ли и говорили као песму напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да п |
даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А |
ши други један <pb n="164" /> малишан: „Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашт |
н — и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е видите, овако полако можемо да чита |
су седела непомично и слушала као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Кос |
зграде покривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу |
тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније |
тично, без луксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} Уг |
да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и јевтиније - инжењер каже скоро двапут - а <pb n="226" / |
данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више радника на томе |
није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, виш |
се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила |
и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слобод |
је и стружницу у најближој планини, те јевтино снабдева све село с летвама и даскама, те сад љ |
диже двокатницу у селу, где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сач |
поста ускоро нека мала банка не само за јевтину позајмицу новаца него и за набавку пољопривредн |
држаља, туце писаљака, стакло мастила, један рис писаће хартије, један сунђер и једно сандуче |
ад опет да направите један ред крстића, један ред котурића, а трећи ред пун ових кромпирића (та |
акло мастила, један рис писаће хартије, један сунђер и једно сандуче креде.{S} За све ово кмет |
ли онако, читаве главње), једне машице, један ватраљ, један ашов, једну мотику, један чекић, по |
прва скувала три бакрача пекмеза себи, један Миљковој Станики, један газда Мијаиловој домаћици |
а пекмеза себи, један Миљковој Станики, један газда Мијаиловој домаћици и један Грујиној Станој |
Гори: како су тамо све сами манастири, један до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неко |
ве главње), једне машице, један ватраљ, један ашов, једну мотику, један чекић, по оке свакојаки |
а још о Крстову дне дође Радиши Крсман, један од најразборитијих првих великих ђака његових, ко |
један крстић!...{S} Начините сад овако, један котурић! — Начините сад котурић па у њему крстић! |
уде се како ће).{S} Начините сви овако, један крстић!...{S} Начините сад овако, један котурић! |
један ватраљ, један ашов, једну мотику, један чекић, по оке свакојаких јексера, две тестије, 30 |
дника водила су опет два али затворена: један у једно крило а други у друго и оба излазила у дв |
на свакој је соби било по два прозора: један према вратима а други с оне друге стране спољне, |
едан је из пиштоља убио најбољег певца; један је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуц |
њер га мило погледа и одговори: „Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам прегледам готову зг |
есто да се помажу и чине <pb n="106" /> један другоме добро они чине један другоме зло.{S} Ето |
а шест делова па првом да <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто де |
мо, па силне паре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да пл |
одигните се).{S} Два! (Спустите се).{S} Један! — Два! — Један! — Два!{S} Сад ћете да радите сам |
ре би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Господине, ово је моја снаша.{S} Два |
о Загорици него и но околним селима.{S} Један од оних првих великих ученика Радишиних отворио ј |
поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестаре и продавао их ђацим |
гните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! — Два! — Један! — Два! — — — Опр |
егледа, је ли све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други |
иком се никакав изговор није примио.{S} Један рече: „Господине, умро ми отац, па нисам могао да |
што је од прошле Недеље приновљено.{S} Један, дирнут овим приновама рече: „Да и ми што год ура |
{S} И поче село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше |
са пред вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па |
ито мушкарци, много пију и расипају.{S} Један је из пиштоља убио најбољег певца; један је бачиц |
ко овако да се пропињете на прстима:{S} Један! (Подигните се).{S} Два! (Спустите се).{S} Један! |
а назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — Два! — Кад пружите напред, гледајте да вам сто |
ико год можете.{S} Хајдете још мало:{S} Један! — Два!— Један! — Два! — - -Хајде сад, да дижете |
запита: да се не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господине; сви воле што им требимо ли |
Два! (Спустите се).{S} Један! — Два! — Један! — Два!{S} Сад ћете да радите само главом.{S} Окр |
ем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! — Два! — Један! — Два! — — — Опружите руке напре |
ите.{S} Један! — Два! — Један! — Два! — Један! — Два! — — — Опружите руке напред! — Сад их раши |
{S} Хајдете још мало:{S} Један! — Два!— Један! — Два! — - -Хајде сад, да дижете руке у страну, |
ви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапут два јесу четири; двапут три јесу шест; дв |
ан је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум |
ање жита и ормане, столове и столице, а један је неколиким школама израдио и нове клупе по угле |
ачара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерз |
сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао цело писмо на табли, неком другу своме и |
е причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Рад |
: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, |
; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад о |
агорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву |
ав порез и да претекне још толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да ро |
а пријатно расположење и веселост.{S} А један такав инструменат носи собом сваки народ и сваки |
тор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући како Милета замазује оне рупе између д |
ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај показује ту страну, где је Сунце, а други ов |
таблу увек наместите овако, попреко, да један крај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа |
се то распоређивало подједнако.{S} Онда један од ђака рече, да туцају туцаљкама. „Можете, рече |
ле је и једном и другом угодно.{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, |
ок, колико траје.{S} Може ли он сада за један век урадити онолико и оно, што су други народи ур |
ва, три и <pb n="39" /> четири гроша за један.{S} Поред овога њега позва пређашњи газда, у које |
или лепу школу и калдрму свуд око ње за један метар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме |
га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} М |
ђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело за један растегљај или два, Радиша је показао, како ће она |
на месту, а који су други нек изиђу за један корак напред! — Вратите се у ред! — Опет изиђите! |
раде заједнички на пословима, на којима један сам <pb n="49" /> не би могао ништа да уради.{S} |
им један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и так |
ајвише вам хвала, што сте је подигли на један јединствен начин, да је ретко наћи село, да је је |
ле враћала кући.{S} Зато изведе децу на један избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао |
пробе ради.{S} После подужег размишљања један одговори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако |
осподине, и с ове друге стране?“ запита један.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче п |
д.{S} А једанпут за време одмора дотрча један немирко сав уплакан и стаде се тужити на друга св |
аде а Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових котурића! — Хајде сад у трећем реду |
адили, да начините пун ред крстића, све један до другога, овако! — (Деца граде а Радиша им попр |
ет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један стари губер, те га разастрше по канатама газда Ми |
>У току ове године пред божићне покладе један од оне тројице, што су били испросили, позове Рад |
вењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S |
еобичан поклон.{S} Из гомиле ђака изиђе један малишан и пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово |
да узме.{S} После кратког времена дође један домаћин из села па запита, може ли суд сад да му |
азговор, а у канцеларију капетанову уђе један висок, личан, просед и веома симпатичан човек и, |
ећ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један табак хартије и на њему поче записивати своје уче |
вен начин, да је ретко наћи село, да је један заједнички посао извело овако сложно и овако једн |
вамо, онда ће он стајати овако, онда је један крај окренут југу а други северу.{S} Знате ли, ко |
него је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским гласићем певао „<title>Пошетала Царица |
су изделили послове између себе, те је један за судове, други за цркве и школе, трећи за војск |
у где се отеже, помагали.{S} За овим је један издекламовао дивну и онда нову декламацију „<titl |
едваја станове од учионица преграђен је један део с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у д |
и, то је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам. |
<p>— Реакционар, назадњак! узвикнуо је један носилац нових идеја политичких, кад је чуо за ово |
оделимо за тројицу тако, да први добије један део, други двапут толико а трећи колико ова обадв |
S} Зато за час направи од круте хартије један равностран троугао па из врха његовога повуче отв |
реправка, него је кмет донео из чаршије један товар креча, те је лепо окречили и споља и изнутр |
авади, онда ништа не ваља, јер се после један другом свети и од добрих комшија и пријатеља пост |
n="106" /> један другоме добро они чине један другоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава шала.{S} |
н није остало ништа друго; него да купе један велики чекић за разбијање камена, а доцније, ако |
воде и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су још остали у животу, одвојио и по |
Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато |
алопређашње!..{S} Сад ћете да направите један пун месец!..{S} Дете још један!..{S} Хајдете и тр |
таблице.{S} Хајде сад опет да направите један ред крстића, један ред котурића, а трећи ред пун |
те између себе?..{S} Треба ли да љутите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамт |
д је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су говорил |
Моја би се Маргита најпре поасила! рече један његов најближи комшија.</p> <pb n="349" /> <p>— Н |
„Сад нам треба песка, господине“, рече један. „Треба“, одговори Радиша.{S} И за час се дадоше |
ље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као роса!“ рече онај други. „И учен је много,“ |
ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије |
, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, |
снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде н |
мљу. „Мени је господине, у торби,“ рече један. „Прогореће ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, изго |
нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ уп |
оделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком месту дакле 28 и једна трећина.{S} |
а је пола готово!..“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им |
тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први политичк |
м Богу, што им је дао здравља да изврше један део посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је |
стрше по асури једну поњавицу и метнуше један подглавник напуњен сламом, па ту легоше Радиша и |
подине, наше школе!“ Радиша погледа низ један дубоки поток, који у Загорици зову река, и у дну |
ебала, да га поново положе потрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац |
лу, нападајући још жешће на чиновнике и један их назва „живом крастом на народном телу“, на „го |
о.{S} Тако можете и сами да се кушате и један другога да питате, кад сте год беспослени; и ко п |
ники, један газда Мијаиловој домаћици и један Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код школе са св |
"SRP19102_C7.1"> <head>1.{S} Извештај и један предлог министарству</head> <p>После оваких радов |
</p> <p>Радиша је за сад импровизовао и један општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложен |
тра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, ј |
да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и главу да разбију. „И још нешто, до |
.{S} Онда Радиша нађе средину и ту поби један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу земље, те |
па запита, може ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ п |
итање било, које је ставио Радиши други један <pb n="164" /> малишан: „Је ли рај на небу или на |
клупу па да седну право.{S} Онда извади један табак круте хартије, на којој беху изграђене све |
ачинимо и с ове друге стране!“ предложи један.{S} Радиша погледа: време лепо, посла није много; |
коли и ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су им заслађивали горчину, коју би |
е мрзе, и место да буду добри пријатељи један другоме, они буду крвници, и место да се помажу и |
ово се ређају сви свети у години, да ни један не остане непоменут.{S} А код патрона домаћега не |
лог, и тако нове 1875/6 није примљен ни један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим ученици |
ик, а из нашега села није изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и |
козе.{S} Зато Радиша намисли, да учини један велики оглед.{S} Једном приликом запита Миљка, чи |
за то време уграбио, да с малима учини један излет обданице до оближње планине Јелака, где је |
та Радиша. „Да не буде равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слив |
во преправљао?{S} А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ад |
Доцније се видело, да се дешава, да тај један или не уме или не може најбоље да управља целим н |
ђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и не виси из |
страну, овако, положено, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Ј |
казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на |
ужа.</p> <p>Пошто је женидбом Радишином један стан остао празан, то је Радиша учинио овакав рас |
p>За ревизора је ове године био одређен један млад човек, професор средње школе, који је и сам |
{S} За управитеља те школе би постављен један човек, који је необично импоновао и са дубине нау |
о путовали два сата кроз села и још пун један сат кроз планину, дођоше до једне лепе ливаде и ч |
акве земље има, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} |
бунаре и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, који је сам конструјисао у једној стак |
што су је послушали.{S} Онда је изишао један други и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала вама, ро |
итомо воће у овоме селу, Радиша је увео један необично леп обичај: да једнога празника, или дру |
лу као обично.{S} Радиша је данас добио један необичан поклон.{S} Из гомиле ђака изиђе један ма |
а уреди.{S} Прво је на средини направио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога к |
ања дошао у Свету Гору и ту је саградио један манастир, међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га |
и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набави машину за вејање жита, други опет круњач, |
ита за зидање или прагове, него је тако један наишао у сеоској планини на најлепши бели мрамор, |
за калемљење и да у свој Загорици само један човек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва сток |
ловином овога века ослободи се ево само један део његов, ни петина његова.{S} Оно друго је и да |
а.{S} На парчету земље, где ми добијемо један товар, они добију седам товара...{S} И све је то |
ва не можете наћи да телом личе потпуно један на другога, тако исто и још мање ћете наћи двојиц |
и „најстарији ђаци“ за сваки разред по један, узеше у руке књигу и почеше све редом да „слишав |
други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десетке завијете овако и да п |
тање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, т |
а“, у којој је из сваке куће најмање по један члан њен; и они се састају сваке готово Недеље и |
испод брда, одакле свако дете понесе по један или два <pb n="116" /> камена.{S} Деца рекоше, да |
оше плочаст камен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површину |
д греда, по четири пет око огњишта и по један пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} |
од једне до друге, па у сваку углави по један прут дебљине обичнога штапа.{S} Многа су се деца |
м.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само |
Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете |
потребан број кревета и имадне барем по један сто и потребан број столица високих, четвороногих |
апреднија, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима |
к година код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са северне с |
; и у свакој се готово кући спремамо по један малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да |
S} 1) што су учитељи њени имали само по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) шт |
авите крстић па онда на сваком крају по један котурић!... <pb n="81" /> Начините овако, као кро |
је године Радиша набавио сваком ђаку по један мали лењир и неколико малих шестара, те су цртали |
ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно разумео тај посао и могао |
<p>„У име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} Почињете да учите књигу.{S} Сва |
ожења!“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапут два јесу четири; двапут три је |
ује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па б |
запита, хоће ли долазити, они сви као у један глас одговорише: „Хоћемо, господине; хоћемо!“ Онд |
.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду један другоме у школу и гледају како и други раде, па д |
како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени економи како боље да обрађују земљ |
ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један корак, који је најважнији у животу човековом.{S} |
ану да метну у послужитељеву собу), још један сто и једну столицу за његову собу, две метле, је |
шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одма |
.{S} С учитељем и Миладином ишао је још један младић, чија су била она два коња, и обадва су до |
аправите један пун месец!..{S} Дете још један!..{S} Хајдете и трећи!..{S} Начините сад само пол |
ите се! — Изиђите опет! — Коракните још један корак напред! — Пружите обе руке напред, овако! — |
ди, опет је поред старога направљен још један нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред |
е слово.{S} Затим је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ с |
} Знате ли, зашто сте се прекрстили?.. (Један рече: „Зато, што тамо изгрева Сунце“).{S} То је д |
сад, која се слова чују кад се каже <hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад се каже <hi>два</hi>? |
, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ва |
за осморицу.{S} Онда су градили све по једанаест, све по дванаест, све по тринаест и тако даље |
oup" xml:id="SRP19102_P11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>ГОДИНА НАЈВЕЋЕ РАДОСТИ И ЖАЛОСТ |
и да не пресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут Даничина мајка завири у колевку кумину и види |
е ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи за столом заспао, и кад се пробудио, |
ју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш л |
вађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки калуђери из Свете Горе, |
ога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једнога походиоца развио овак |
ајмлађи, Растко, побегао у манастир.{S} Једанпут су дошли калуђери чак из Свете Горе, да просе |
пропис напише горе него прошли пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и донесе неку књигу па реч |
, да се школа отвори и у њином селу.{S} Једанпут о заветини сеоској они то помену попу, а он им |
аблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапут два јесу четири; двап |
говори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча један немирко сав уплак |
он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква ва |
ју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен цео свет |
сваку бројаницу и сваку свирку, чим је једанпут чује, и направи што год види.{S} Упамтило, вел |
и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, он га спу |
ве и политику нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору |
е“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да потраже |
.{S} Миљко и Миладин се понудише још по једанпут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру на |
ребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је године остало, да се као и ла |
само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога |
лова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, још једанпут да кажете сви заједно: <hi>о</hi> — око, <hi>с |
Шесто?..{S} Седмо?..{S} Осмо?..{S} Још једанпут, кажите прву реч!..{S} Другу!..{S} Трећу!..{S} |
те доле! — Горе! — Десно! — Лево! — Још једанпут.{S} Сад идите на место! — Овако се уче војници |
требати!{S} Зато прочита у књигама још једанпут о томе па једнога дана рече деци: „Данас ћемо |
рану!,..{S} Сад на леву!..{S} Хајде још једанпут на чело!{S} На груди!{S} На десну страну!{S} Н |
уме ово испод евењке!..{S} Хајдете још једанпут од ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашо |
ас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чита развучено, да се не изговара по једно с |
с измеђ појединих слова).{S} Пазите још једанпут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?..{S} |
пи неку муку или терет...{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде с |
ишем!..{S} Је ли тешко?..{S} Пазите још једанпут!.. (Сад читају развучено као на слогове).{S} С |
о каже да је посно...{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чита развучено, да се свака реч |
</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите још једанпут сасвим из почетка.{S} Где је о?..{S} Нађите га |
.{S} А са северне?..{S} Покажите ми још једанпут: исток, запад, југ, север!..{S} Покажите ми зи |
вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађите око!..{S} |
авља).{S} Спустите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— Спустите! — К |
творите код пера!..{S} Да прочитамо још једанпут ово испод пера!..{S} Пазите сад ово код табле. |
<p>„Извадите опет буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утув |
памтите.{S} Зато, хајде испишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, упу |
е, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једанпут рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас ништа без нов |
Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јелак стружници.{S} Струг |
е не позивају ни на какав кулук.</p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, који беху дошли судници: „ |
— Спава он добро, но много рано устаје, једва ја уграбим да устанем пре њега, да му испечем кав |
и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S |
је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку и рук |
да даш нашем господину за школу.“ Тома једва дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде |
којој сваки има по који започет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео ду |
јунака где јури на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{ |
о добро да се прича, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиш |
је је остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову справу.{S} Радиша се само поста |
да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз неколико |
i> и <hi>вредноћом</hi>.{S} А мој народ једва чека да побегне од мотике и да — „надзирава“.{S} |
шу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Застидело га, што су га тако издвојили |
Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прегледа све што се видети могло |
ле као нове и посве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим пра |
с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва дочекала, да после и она има велике ученице и да |
на вечеру.{S} Око округле совре, високе једва једну стопу, поседаше опет на троножне столице чи |
давао упута и како је свако њено питање једва дочекивао.{S} Ово је било потребно не толико с то |
о друго.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца |
стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у |
м, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школ |
еларијом је било толико света, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком по |
згледало другојаче но што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањ |
екао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала царица Милица</tit |
/> деца и домишљању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то |
обрадовао, ни застидео колико сад.{S} И једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад г |
не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па с |
ову.{S} Село је добро; људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те д |
јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, да ма |
иде онако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да о |
„Е, знам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда им с |
је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Мили |
или су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и напише Радовану писмо и упути га на неко |
> <p>Последње речи „биће уз њу“ капетан једва дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу. |
е и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он |
ој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брату с |
а хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</p> <p>До |
онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у доношење.{S} Сад се очисти и |
и нам дошао, господине!{S} Наше те село једва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо остали |
требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и коли |
амена, о томе појма нису имала.{S} Зато једва дочекаше час поласка.{S} Понеше и будак, мотику и |
о ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше долазак свештеников у велике посте, те ј |
ју ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити све што потражи |
и огромној употреби његовој.{S} Деца су једва чекала да им се испече креч и да понесу по једно |
и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помоз |
обро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће господин пресудити овај с |
Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоуче |
орала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, а |
што причају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће по |
морите и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и |
негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о то |
си сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика поста сад се једва че |
<p>— А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О |
се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показала јој је и ко |
вао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А ка |
же <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; < |
та совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости примали у све четири |
ре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали, да је о |
лази, зашто се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда |
могу прати као кашике и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здрављ |
сад само да запамтите ово: да никад не једете много, да не озебете, и да знојави и много загре |
ало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју сад б |
ућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерамидом.{S} К |
изучити.{S} Зато природне науке и јесу једине науке.{S} И душевне су појаве природне појаве, и |
је одавно остала удовица и којој је сад једини син хранитељ погинуо, ишла је као луда по селу, |
ећете из мога најактивнијега рада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> |
је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо. |
деца радила најпре с овим десетицама и јединицама на картону а после на таблицама цртама и тач |
инице и онда је рађено и с десетицама и јединицама заједно. „Да поделимо десет за двојицу.{S} К |
ах почео с десетицама и очигледно.{S} С јединицама је сматрао за непотребно и дангубно, пошто с |
рачуна је последња десетица исечена на јединице и онда је рађено и с десетицама и јединицама з |
етицама, кад се једна десетица исече на јединице.{S} А главно је: очигледност и систематски рад |
ену личност него у исто време и изврсну јединицу за поједина друштва и за оно највеће друштво, |
то му је дете изучило књигу и дошло као једино писмено у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер |
га села и свега народа нашега...</p> <p>Једино што још у Загорици није изведено то је: да се им |
Па опет има народа, где нема ни једнога јединога живога неписменог човека, него сви умеју да чи |
} Три кревета, с толиким стварима у тој јединој соби, па тако све распоређено и намештено да те |
вам хвала, што сте је подигли на један јединствен начин, да је ретко наћи село, да је један за |
крај четврте школске године и освећење јединствене нове школе у Загорици.</p> </div> </div> <p |
и оставити или одвојити од гроба њихова јединчета.{S} Никад у животу своме Радиша није био у му |
иротице, што остају саме и за гроб мога јединчета!..{S} И овде се заплака.</p> <p>Наста ћутање |
} На њему се јасно опажале две природе: једна осећајна, која је јача од њега, којом он не влада |
е или хладноће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, |
да вршим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, на његовом телу и души, а друга је |
а једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе п |
ечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’!. |
су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се ј |
а играче кад је заветина.{S} То је била једна заравањка, неравна, с рупама, малим избрешцима и |
ми расту, него имам готову!....{S} Има једна млада удовичица позгоднацна, са два мушкарчића и |
а овај други лист!..{S} Ту је насликана једна животиња.{S} Јамачно ћете познати која?..{S} Јест |
кога сложено их је већ неколико стотина једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И |
еца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопавати |
, да је једна од друге бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да |
кицирао своје замисли.{S} Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно пространо двориш |
се имања групишу, и да се куће приближе једна другој и поставе у неки ред.{S} Али се село поста |
раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него све једна до друге као и у |
ни циглом, ни каменом, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још мања, а право идући |
камена од којега је и таблица; само је једна плоча искрижана све на оваке шипчице, па су оне п |
" /> мале и да су мале прилично удаљене једна од друге и село растурено на 3—4 сата даљине.{S} |
ребно, поновиће се с десетицама, кад се једна десетица исече на јединице.{S} А главно је: очигл |
круг.{S} Између игралишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла низбр |
а је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логична, којом још влада; и труди се да |
и у чашу, <pb n="72" /> из поштовања, и једна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу |
че један.{S} На сваком месту дакле 28 и једна трећина.{S} Радили су и оваке задатке: сто да под |
Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, ко |
казао је, да више не може да се постави једна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе п |
данији културни радник, каквога нема ни једна школа; и камо среће наше, да таквих имами више!.. |
ет година, од како сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без км |
оме била је крива узана путања и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вода од ки |
е Радишине ствари нераспаковане и у њој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема ј |
ље (кревети), за свакога посебице, него једна општа, али висока од земље на даскама, са сламом |
ће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше суз |
ђаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше, као да |
1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну |
кој страни и у свакој дубрави видела по једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} С о |
а буде четири собе: за свакога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за остав |
ци са четири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега ст |
е запамтили, код свакога слова стоји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слик |
ече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођене камен |
кренеш трупац, да састругане даске дођу једна <hi>на</hi> другу, па да их састружеш на дуж, те |
пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мијаилова унука и Миљкова синовица, а за ти |
се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у овај пакао.{S} Најстариј |
не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о |
ајвише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна особина народа нашега.{S} У образованога света оп |
останка и заједничког рада долази и још једна нова.{S} Усред божићних поста Даница је обрадовал |
јер је ово <hi>природни</hi> развитак, једнак за све, и јер велика већина завршује своје образ |
да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, који држе кр |
опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека сед |
неки број на пример 85 да поделе на три једнака дела или три једнаке гомиле, онда су на сваку м |
усен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Онда опет помаче конац за д |
имао једно платно одсечене ледине свуд једнаке ширине.{S} Још ученици нису знали шта ће господ |
шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше него кришке |
вао по мало сламе, пазећи, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело за један растегљај ил |
оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Према овоме требало је само два димњака, он |
5 да поделе на три једнака дела или три једнаке гомиле, онда су на сваку метнули по 20 и тако п |
година ни двоје деце нисам имао потпуно једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важн |
пажњу, да цигле морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова |
леће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово н |
бито природу човекову.</p> <p>Људи нису једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не может |
а би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљене у главне.{S} Само је дно |
каменом, посута песком, уравњена свуда једнако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, |
рема Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре см |
боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи |
ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска самоуправа.{S} Тако са |
то и још мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку по душевним особинама.{S} У свакога је по нешто |
ругали но горели онако, читаве главње), једне машице, један ватраљ, један ашов, једну мотику, ј |
урчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне задруге, стане тако да се тамани између себе, ту |
рига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље договори са својим великим ђацима, да на И |
} Радиша је још из ближе испитао састав једне и друге и нашао је врло малу разлику.{S} И није г |
су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне задруге, стане тако да се тамани |
по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од оне од које је и земља и вода |
и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де г |
есет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави по један прут дебљине |
ном шареницом, и добар покривач опет од једне вунене шаренице или „черге“ и новога јапунџета, д |
А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p> </div> <d |
м и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупају сав коров ок |
министра просвета седео човек, који је једне године био Радиши изасланик, те је знао његов рад |
играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацима својим, да пођу |
} Све ћу тегобе савладати полако.{S} Из једне коштице или семке израсте најлепша и најроднија в |
шавају, да се разговарају преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још тр |
преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице |
те му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обу |
и.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: „Господ |
дине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а пре |
атрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за |
ш пун један сат кроз планину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, госп |
орника у томе крају би одређен директор једне гимназије, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у |
м за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја |
е једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопавати и за ча |
ад пазите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране повезано а с друго није, те може овако да |
арој школи кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, |
е.{S} А мали зидари продужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} |
узе конац и опружи га од школе капији с једне стране и од капије с друге стране, на два метра ш |
наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните т |
а, али марљиво пребојена црно, и опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по п |
обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у средини |
Радиша гради план свога рада</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша |
би обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно спавао, сваки час се будио |
у се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, |
аши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни израђују од дебље хартије троугле, четвороугле, м |
зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали и малтерисали а други радили ону мању |
треће много занемогло.“ Мало даље а на једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена изнела |
е одељење све спремљено.{S} А Даница је једним писмом известила министарство о својој удаји и м |
о, попречке.{S} Ово друго дрво показује једним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко |
т’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело ш |
авније, ми овде ступамо у везу с другим једним створењем, да живимо заједно, да делимо сваку ср |
, јабука и ораја и преобуку Радишину, с једним поњавчетом за простирање и једном шареницом за п |
јави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ |
{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом из комшилука.{S} У школи је и њему |
ље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужио рад оданде где је био стао |
е мали стидели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладинов пр |
е човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} Сад пре |
ша.{S} После овога „предавања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S} Ради |
епше.{S} Село се искупљало као на чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њин |
је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с лев |
разговор и да им одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{ |
е да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго |
ило што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо |
х изравнити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крошње ногараче, |
претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с другога није скидало очију.{S} Само је Даница и |
шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начинимо овако и до онога, ш |
лазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо и |
ко се тако спојите, да чините једно, да једно без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у жи |
настојавао је, да деца лепо живују, да једно другом помаже и да се лепо забављају и играју; а |
о...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, |
ркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно узвишење за попа кмета и себе, одакле ће он да го |
заузима око своје школе, и да је то за једно сиромашно село, као што је Загорица, он рече: „Да |
ијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли |
би тај новац некако ваљало покупити на једно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да |
ући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери газд |
авнице да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да је издељено на <pb n="97" /> м |
{S} У оваком разговору изишли су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и прилич |
доцније - надзорник је ређао ова питања једно за другим као да је навлаш хтео да покаже деци, д |
ма у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јес |
ећујући децу, <hi>природно</hi>, да иде једно из другога, без прекида, да се не би кидала целин |
ове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} |
то за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једно запита: „Где је море?“ Радиша одговори, да њега и |
адашњости и будућности.{S} Али је време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, те му се и д |
е, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно мор |
чима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} Помисао: како ће они без Р |
о даље.{S} Само се на крајевима, кад се једно клубе довршило а друго почињало, ваљало помучити, |
ђите му слова!..{S} Испод бурета видите једно дете насликано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему |
обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да једно без другога не можете.{S} Онда је срећа |
ите сада три нова месеца!..{S} Начините једно Сунце!..{S} Сад пазите, да направимо коло (точак) |
едном крају проврти и кроз рупу провуче једно дрво колико оклагија.{S} Онда показа деци, како с |
на подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, н |
о учини и с друге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с д |
у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да ш |
а буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дана |
едан рис писаће хартије, један сунђер и једно сандуче креде.{S} За све ово кмет је понео општин |
о је наређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој п |
његову собу, две метле, једну секиру и једно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у Загорици нико |
лата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче конаца, па сад размери пред вратима, где ћ |
но испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} |
дошла на ту идеју.{S} Они су направили једно сандуче с натписом <hi>Загорица</hi> и однели га |
{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи једно јецање, како Радиша никад нигде није ни видео ни |
на у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет је њен благотворан утиц |
м током и сад је још више умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n="344" /> село, и Да |
како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другога; како ће се Радиша одвојити од куће и |
а не треба више <pb n="273" /> само они једно другом.{S} И доиста, они нису много ни трошили.{S |
ате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти |
!{S} Зато запита Грују, где могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно о |
понестати; па је зато желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрже подиже, које је добро и за |
хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији поп |
туацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још је |
> <p>- Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у св |
вом поред конца засекао.{S} Сад је имао једно платно одсечене ледине свуд једнаке ширине.{S} Јо |
угу а која северу?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, попречке |
зненадили, кад је сутрадан Радиша изнео једно кукасто дрво и дао га у руке најодраслијем ђаку, |
радовао, толико га је зачудило, да само једно тестере ради.{S} Одмах је призвао сопственика и п |
рећу у животу, <pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, |
само школску годину, него и освећујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећ |
аку потребу.{S} О табли је било обешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране |
иша је испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, он |
. (Чита развучено, да се не изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако |
сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; свој |
десет гроша месечно, па сваки ухвати по једно ћоше и намести своје ствари.{S} Сваки је имао сво |
коси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од новина), да га увијете, о |
застајања а никако да их изговарају по једно, да <hi>сричу</hi>.{S} Појам „глас“ навлаш је изб |
ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни |
ала да им се испече креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, |
{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она слова |
д куће има не само по које пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, зарад млека, сира и к |
, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу пасу |
} Узмите још!..{S} Помешајте опет све у једно и метните на клупу!..{S} Узмите опет десет!..{S} |
дила су опет два али затворена: један у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште.{ |
не донесе пандур капетански кмету Миљку једно парче хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му |
ним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а |
ица да два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радованов.{S} Велика скроји |
калдрми. „Да направимо, господине, још једно!“ повикаше деца, и кад Радиша одобри, она дохвати |
ад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани примише ову изјаву кметову веома |
ите сад само пола месеца!..{S} Дете још једно пола!..{S} И још једно!..{S} Начините сада три но |
а!..{S} Дете још једно пола!..{S} И још једно!..{S} Начините сада три нова месеца!..{S} Начинит |
ре десетак година Радиша је измолио још једно парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да д |
у Јелак стружници.{S} Стругар купио још једно тестере, па се мучи како да га намести.{S} Радиша |
} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите ово |
овој другој страни томе листу горе?.. (Једно дете: „Ово је, господине, свињска глава.“ Добро с |
лна“, „бројителна“, „местоименија“.... „Једноброј: именителни јелен, родителни јелена, дателни |
ђе и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Р |
у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или ц |
а, Пољопривредног Друштва из Београда и једног завода из Чешке, него је и проширена.{S} Иза гра |
адишине ученике и велике и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету Миљку:</p> <p>— Миљко!{S} |
> <p>То су били планови Радишини.{S} И, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одг |
иша добивао, само да им лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ је прегледао прописе и на сваком на |
предмета и Радиша је озбиљно запео.{S} Једнога дана само је он знао „лекцију“ из Земљописа, и |
дам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам ка |
народом: и зато се пожелело, да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на т |
а је увео један необично леп обичај: да једнога празника, или другога којега дана, са свима уче |
вачко, да се мало прође, а отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и познаде га па једва д |
има своју кућу.{S} И Милена се удала за једнога богослова и сад је млада попадија.{S} И Данина |
ише помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога загоричанина није више срамота, да љуљне дете с |
више ствари и рече, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не |
и за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{S} |
о двојица; обојица с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узјаше господин и до с |
ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>РАЗМИШЉАЊА ЈЕДНОГА СТАРЦА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
рочита у књигама још једанпут о томе па једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да п |
управљати како хоће.</p> <p>Ево говора једнога апостола ове нове „народне“ странке, који је др |
доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброга Томе, који би је и поклонио, д |
цу.{S} Онда је текло обично плетење: од једнога краја другом па натраг, и тако даље.{S} Само се |
олициског кандидата...{S} Најпосле нађе једнога најревноснијега помагача из вароши, који познај |
у.</p> <p>О распусту школском Радиша је једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео |
те ускоро овако радити!...</p> <p>После једнога сата Радиша рече деци, да опет поседају у клупе |
ма изиђе, узе књигу и отвори је па поче једнога по једнога да изазива, да „говоре лекцију.“ И с |
год хтео.{S} Једанпут се између њега и једнога походиоца развио овакав разговор:</p> <p>— Овај |
озвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога свога најбољега друга за девера, а кмета Миљка |
да су цела колица била направљена без и једнога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово своје |
вако срећно за руком, врати се у село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако запита:</p> |
>2.{S} На оглед и прошевину</head> <p>И једнога дана почетком Јула месеца Радиша се већ спреми |
кући највише било лепа здравља и љубави једнога према другоме.{S} Све је ту било природно, прос |
његову личну слободу, те да се не боји једнога од највећих елемената; а друго, да свакога оспо |
, па су после све заборавили; а нема ни једнога, који је после, као младић или човек, научио да |
ише.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога јединога живога неписменог човека, него сви уме |
а.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друг |
да мајстори доиста нису чекали никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети колико су истрајн |
о друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он ће |
не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p>— Можемо, мож |
биров даде по селу те стаде довикивати једнога по једнога, да сутра дође школи, а многима и по |
ини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је отишао да проси девојку. „Добри сте ми |
ање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога старога учитеља, зашто је то, овај му је одгово |
му је била смоница.{S} Миљко је одредио једнога сиромашка, да одужи порез, па му је дао своја к |
ила.{S} Прегледајући ђаке нашао је само једнога прљавога, двојицу необучену, тројицу неошишану, |
{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђаци |
да доводе мајсторе, или да доведу само једнога, да им покаже?{S} Сви се замислише и као хтедош |
Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се |
зе књигу и отвори је па поче једнога по једнога да изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су излаз |
по селу те стаде довикивати једнога по једнога, да сутра дође школи, а многима и поручише по д |
ато се увек јављала струја: да се место једнога или неколицине слуша већина.{S} И ова „већина“ |
молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како се би |
о, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога писара, те му рече, да напише позив и позове км |
на боље и гвоздена сталност у извођењу једнога плана сносила све тегобе с аскетским стрпљењем. |
га дана, са свима ученицима походи кућу једнога од својих ученика и да му том приликом сваки за |
ливоју“, по своме умењу и нахођењу, даш једнога <hi>Радишу</hi>, </p> <p>Посвећује овај свој ра |
му поред Грује стави на расположење још једнога човека, те да он с њима спрема што треба на зем |
"> <head>7.{S} Крсманова кућа</head> <p>Једнога дана још о Крстову дне дође Радиши Крсман, једа |
head>3. У среској канцеларији</head> <p>Једнога дана по Видову дне донесе пандур капетански кме |
102_C1.1.1"> <head>1.{S} Упис</head> <p>Једнога јесењега дана шездесетих година прошлога века д |
<head>5.{S} Породична радост</head> <p>Једнога дана Даница уђе Радиши у школу сва пребледела и |
оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дана преко Грује Радиша позва неколико својих в |
нички посао извело овако сложно и овако једнодушно, да се нико ничему није противио, да никоме |
има је било мило, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су |
да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S |
ом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашовом засекао по к |
ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји у висини средин |
талној Палати у Лондону), у којој се на једној страни метне вуна, а на другој страни чекаш од њ |
х чувати, да не падну.{S} На таблици на једној страни има ових црвених пруга а на другој нема.{ |
му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога не те |
ико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радионици у Немачкој је видео, како се од сламе |
подне опет скупе на овако „учење“.{S} У једној малој књижици што се зваше „Земљопис“ беху попис |
датле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари нераспаковане и у њој је |
а се осетила</head> <p>Још пре испита у једној шетњи Даница заустави Радишу и с неким жаром у л |
не селе као Номади па и неколико пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и о |
поручи мало семена од свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта |
еље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А н |
арод само <hi>редом</hi> може одржати у једној целини.{S} И ето откуда долази опасност, да непр |
н мали шмрк, који је сам конструјисао у једној стакленој цеви с вентилом на запушачу, те да му |
ше га је заинтересовало, кад је нашао у једној школи потпуну школску <hi>радионицу</hi>, где де |
} Необично му се допало, што је видео у једној најпросвећенијој земљи: да је пливање у школи об |
и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Милојк |
<p>Кад су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљу |
трано двориште.{S} Треба да буде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана са по три собе, |
не.{S} Него да граде пространу и угодну једнокатницу; и одмах стадоше правити план: какву кућу |
а собе даском.{S} Врата свуда столарска једнокрилна а прозори средњи, дупли, с два крила већа д |
требу за три гвоздена окивача или шине: једном да окује точак, а другом и трећом да обавије и о |
је, разним машинама и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио је потребу, да буде прави савремени |
амисли, да учини један велики оглед.{S} Једном приликом запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко |
сао је у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи, загоричка је школа била сада најсрећнија.< |
ици зову река, и у дну његову угледа на једном избрешку омању белу кућицу покривену ћерамидом.{ |
оли</head> <p>Школа беше обична кућа на једном спрату с великом стрејом са све четири стране и |
блицу дугачку деци до груди па да је на једном крају проврти и кроз рупу провуче једно дрво кол |
ена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су |
ису видели толико кућа и толико људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „началник“, старешин |
вичица позгоднацна, са два мушкарчића и једном девојчицом од две три године; човек јој је погин |
амо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и другом угодно.{S} Онда један почне да се љути. |
ну, с једним поњавчетом за простирање и једном шареницом за покривање.{S} И то је била сва опре |
сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi>десет</hi> ових црних орашчића или |
ишао са својим пријатељима сва села, он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита |
ршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} |
авек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, каква ће нам |
круг од јачега картона и дао деци с по једном непотребном новином, да и она тако изграде себи. |
шту иза школе је стан за послужитеља, с једном већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, а |
јвише их је чудила она близина дућана с једном заједничком стрехом од краја чаршије до краја, т |
с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем, у Београд, да до |
простирка, од читавога бремена сламе с једном вуненом шареницом, и добар покривач опет од једн |
ницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с једном страном од стакла, те да и деца и људи виде, как |
да би своје мале помагаче упознао још с једном справом, Радиша нареди <pb n="136" /> Груји, да |
напоредо, па цео трупац да се струже у једном потезу?{S} Онда му објасни, да тестера могу да с |
изломити и ветар и снег; саграђена је у једном крају до школе мала дашчара за оставу иструганих |
ве је набавио и детелине и посејао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </d |
некога више или мање?..{S} Колико је у једном реду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то |
а овде ових тачака?..{S} Колико их је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} Как |
дговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па сам |
ема ових црвених пруга!..{S} Начините у једном реду десет котурова, овако! (Прави их на табли с |
ло претекло; само му нема — оца!{S} И у једном тренутку њега облише сузе, он зајеца и место да |
људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за |
ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњене и преноћиш |
н живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини што хоће, онда би томе народ |
јаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Ниј |
и опет кушања да неко не погреши, рече једноме да одговори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, |
и, да одговори без питања.{S} Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас |
Радишу препоручи његов пређашњи газда и једноме пријатељу своме, да му учи децу, те је тако сад |
, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи |
у се ниједан није примио, он се пожалио једноме доброме привреднику и питао га за узрок.{S} Ова |
атле се вратили натраг школи, где је, у једноме хладу, била постављена совра за часнике, чланов |
гова школа</head> <p>Село Загорица је у једноме од најврлетнијих и најзабаченијих крајева наше |
е Радиша сам премешта у Прњавор, село у једноме најдаљем округу.</p> </div> <div type="chapter" |
с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме стајао је орман од једре растовине, који је Рад |
аша састојала у томе, да се предамо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он |
ша: и смисли овако! да точак направи од једноставне даске, па да га појача са две попречне преч |
о и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи била |
једне машице, један ватраљ, један ашов, једну мотику, један чекић, по оке свакојаких јексера, д |
едну столицу за његову собу, две метле, једну секиру и једно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у |
/> све то лепо разгледали и запамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Ка |
еру.{S} Око округле совре, високе једва једну стопу, поседаше опет на троножне столице чича Мил |
ћ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они |
<p>Радиша је осећао јаку потребу још за једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чиста |
е <pb n="137" /> сад све ове десетке на једну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек ст |
ост.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се ок |
о стоји сасвим равно, ненакренуто ни на једну страну, него положено као вода у бари или тепсији |
!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вина <pb n |
{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита н |
} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, те да видите |
тановницима његовим.{S} Наједанпут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Д |
, па дође Груји и рече му, да преструже једну даску преко половине.{S} Онда узе једну половину |
једну даску преко половине.{S} Онда узе једну половину и обележи на њој, како треба да се скрој |
36" /> Груји, да преструже с обе стране једну облицу дугачку деци до груди па да је на једном к |
како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само д |
ри, да му од газда Мијаилове куће прате једну каленицу млека и комадић хлеба, па оста да ствари |
, кад има десет десетака?..{S} Оставите једну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Ост |
их на клупу једну до друге!..{S} Узмите једну!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} А како с |
есетке на једну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте узели!.. |
ам сад свака десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S} Колико сте узели, а колико је десетака оста |
у једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите једну десетку!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} |
ас венчао, да живите заједно, да чините једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се |
а клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у р |
оше то и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну собу за двадесет гроша месечно, па сваки ухвати п |
ијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати |
учите код кога столара 5—6 „скамлија“ и једну таблу, па јавите министарству да имате зграду, те |
е је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с једном страном од стакла, те да и деца |
о за здравље, Радиша желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично му се допал |
коле са својим ученицима импровизовао и једну малу сушницу, где су после сви доносили и сушили, |
о најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и једну краву полушвајцарске расе, која је давала по 5 — |
што је Радиша преко зиме био направио и једну кошницу особите врсте, која је у свему селу изази |
тина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и две ше |
у послужитељеву собу), још један сто и једну столицу за његову собу, две метле, једну секиру и |
а ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом као угљен, која је слабо роди |
ривредне машине, и у планини су подигли једну заједничку стружницу.{S} А на месту честитога и в |
друге стране пред вратима, а у средини једну велику лесу, преко које свако дете мора да пређе. |
ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једну реткост: да их одведе у коју од оближњих цркава.{ |
и....{S} После вечере прострше по асури једну поњавицу и метнуше један подглавник напуњен сламо |
горе, него усправно!{S} Радиша намести једну плочу полошке, као што обично сељаци мећу, па онд |
{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се прича, које је цркве и манастир |
е нове.{S} Радиша је одавно конструисао једну нову клупу, најзгоднију за седење и рад и најпрос |
мет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну машину (у Кристалној Палати у Лондону), у којој с |
су се деца искупила.{S} Онда је одвалио једну добру партију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је |
ом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде ку |
је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и пит |
} А државни чиновници представљају само једну врсту послова и посленика државних или народних, |
т. „Него кад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи...“</p> < |
дишом.{S} Ручак је текао као обично: по једну за добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућом |
накалеми — како је кад чему време — по једну воћку, а други пут код другога, трећега и тако да |
по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине или половина, свега 50. |
вакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам они |
ли у све четири и у свакој поставили по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их п |
осили своје, сељачко; само су купили по једну памуклију.{S} Не прође много, а Радишу препоручи |
даскама; а преко попречних да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, на |
десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем картон |
адиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је десет о |
оме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да га не испрља |
ка је кућа, која није набавила барем по једну од оних млечних крава, као што је била Радишина, |
лаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин се одмах умир |
аљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у |
и управља машинама.{S} Само да уђете у једну Фабрику или радионицу машинску, па да вам памет с |
з овога другога ходника лево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са по три прозора |
да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и докле им се г |
, према писму учитељеву, Радиша ступи у једну велику кућу као ђак који послужује.{S} И од то до |
е вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову школу, што се сад отвара, где ће да се спрем |
и поточића, који се најпосле сливају у једну реку, те Загорица увек има довољно и најлепше вод |
S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S |
S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Н |
есетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите једну десетку!..{ |
их из хартије!..{S} Ставите их на клупу једну до друге!..{S} Узмите једну!..{S} Колико их је ос |
побележио све што је најпотребније: још једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да |
ко вам је сад у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ |
..{S} Колико сте узели!..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{ |
} А колико нисте узели!..{S} Узмите још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узми |
..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још једну! |
..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још десет!..{ |
} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једну десетку!..{S} Колико има у руци, а колико је на к |
и а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико <pb n="152" /> сте сад узели, а коли |
сетака остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало на |
ико је остало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Овако док се не поузимају све).{S} Колико вам ј |
их је остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?..{S} |
же кад има девет десет?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је |
S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{ |
пи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у |
и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што |
нов.{S} Велика скроји и саши Радиши још једну преобуку, заплете му све чарапе, а сестра му испл |
у.{S} У углу једноме стајао је орман од једре растовине, који је Радиша сам направио, да би уче |
е слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућено и патријархално: задруге добре, послу |
чега: што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек ј |
Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде букв |
утрадан.{S} Деци је морао да допусти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кувао п |
бе перу после свакога јела; да собе где једу и спавају и кујну држе најчистије, и, кад је год л |
постељу са земље и начини кревет, да не једу из некалајисаних бакарних судова и да не пресаљају |
ити саме речи — оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да |
разне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{ |
, а где су деца одступала од књижевнога језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и |
.{S} До одмора их је обновио из Српског Језика и Српске Историје.{S} И овим је све понова оживе |
а; то је сељачко рачунање.“ Из „Српског језика“ деца су лепо читала као да причају, па после ка |
лободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И а |
ре да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чијој држави живи, и не каже да |
да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Отуда се необично радо читао.{S} И није чуд |
он и наша власт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака |
умео зато, што је говорио оним црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с младом твојом данас венча |
рава посла...{S} На послетку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>ј |
књижевност по овоме, те је оне на нашем језику давао на читање и ученицима својим, особито оним |
све књижице за децу и омладину на нашем језику и сви дечји листови за све минуле године, укорич |
:id="SRP19102_C5.2"> <head>2. У Српском језику</head> <p>Овде је најглавније било, да деца попа |
сника“ а колико „сугласника “ у српском језику?“ — „А колико има врста речи?“...{S} И, дабогме, |
ве по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би бољ |
деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, |
ла колица била направљена без и једнога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово своје дело до |
учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду колико има ученика, па им рече, д |
мотику, један чекић, по оке свакојаких јексера, две тестије, 30 букварова, 30 камених таблица, |
к деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у школу и седала на своје |
не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима него клиновима од суве дреновине, тако, да су |
нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела скупљати |
ноје; да уста и зубе перу после свакога јела; да собе где једу и спавају и кујну држе најчистиј |
кајмака с врућом погачом, па онда друга јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су |
ице Даничине, да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да ме |
и добро печенога хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису морали да купују ни б |
а шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зи |
зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва |
и то се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за |
д се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево да напишем <hi |
есте то је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со |
аћа економија је обухватала и готовљење јела, што су ученице све практички имале и да виде у ку |
х судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут Даничина мајка завири у колевку кумин |
и по полицама, које се често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љ |
ан повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром маховином те по |
да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословиц |
добро: прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу |
у да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске |
ужитеља, с једном већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта с |
бито у одржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <pb n="358" /> А није заборавила да и |
у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Св |
и са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће |
и.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јелак стружници.{S} Стругар купио још једно тестере, па |
један излет обданице до оближње планине Јелака, где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био в |
а да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свакојаке даске, велике и мале, танке и дебеле, |
ало је покривених у реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и |
че. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, он |
града је нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто ниј |
р су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујући с децом п |
естоименија“.... „Једноброј: именителни јелен, родителни јелена, дателни јелену, винителни јеле |
и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелена ја |
...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму како се осетила, Даници се објасни |
„Једноброј: именителни јелен, родителни јелена, дателни јелену, винителни јелена, звателни јеле |
телни јелена, дателни јелену, винителни јелена, звателни јелене и творителни јеленом; вишеброј: |
елни јелену, винителни јелена, звателни јелене и творителни јеленом; вишеброј: именителни јелен |
ворителни јеленом; вишеброј: именителни јелени...“ и тако даље.{S} Букварци су све ово слушали. |
ни јелена, звателни јелене и творителни јеленом; вишеброј: именителни јелени...“ и тако даље.{S |
ителни јелен, родителни јелена, дателни јелену, винителни јелена, звателни јелене и творителни |
предовати у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица нађ |
сумњиво добро.{S} Учила их је највише о јелима и о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки |
а време поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на |
), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно |
ћа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне д |
и понесите, само оно, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, на ч |
вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Радиши никако |
ране, да се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па он |
<hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад пазите још једанпут мал |
а; и на томе се гвозденом огњишту свако јело може зготовити боље него поред огња, и свако тесто |
ас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли |
јетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину |
х.{S} Сад се одморише и мало поткрепише јелом, па онда опет уђоше у школу, да продуже „науку“.{ |
Раваницу: „Зидај је од <hi>камена</hi>, јер од камена ником ни камена: <hi>трајаће ти хиљаду го |
али по околини него неписмени „Бугари“, јер су умели да направе план од свачега и да озидају св |
ограда, и које зову „дрво будућности“, јер расте на свакој земљи и потискује све остало дрвеће |
и дају шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} |
мо он сам себе није држао за најбољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео д |
бећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша |
ства министар није био поставио никога, јер није имао кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и д |
осподин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и |
“ навлаш је избегао, код малих ученика, јер је тежи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањ |
чинити много.{S} Не може се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна мно |
рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша попр |
прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се после један другом свети и од добрих комшија и п |
отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n="310" /> дисањем |
воће било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, да је руком брано и до |
уству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро |
ављао књигом а Даница женским радовима, јер је хтела да извезе све оне шаре, које је видела у о |
арству и уопште земљоделским пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; ј |
ометрије почео се опажати и на имањима, јер је свако тежило да заузме правилну четвороугаону фо |
им бубама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда. |
нас.{S} Треће, кућа мора бити окречена, јер је доказано, да је то најбоље за здравље.{S} Четврт |
за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер стварају оно, што је правилно и лепо.{S} И свакога |
у је веома занимала и чаршијска пратња, јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на п |
стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, |
е се чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су загоричанке прале судове само изнутра, и то без |
ш данас па да иду сутра или прекосутра, јер је и онако снег велики, па нема пртине....{S} И сут |
и је ипак у свему почињао од елемената, јер се свако природно рашћење и наслања на оно, што је |
} Сем тога Светозар је личио на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, који газе оне ниже. |
овога дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му и |
а жене.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер прима много а троши мало.</p> <p>И намештај је у ве |
ане? („Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш |
рече мајстор. „Немој сад, рече Радиша, јер треба да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{ |
анији, газдарица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, |
ена.{S} Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузданији, газдарица је волела |
нији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за он |
задружне стружнице тражиле су се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} И девојке су |
и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без |
убре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И |
ошле школске године, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Дошао ј |
ве више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи учитељи.</p> <p>„На првом м |
да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.</p> <p>— Чули сте још реч |
је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, ш |
, да врата, прозоре и патос прави овде, јер му је тако лакше било него да их износи направљене. |
та неку поњаву или покровац, то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би волео да |
у се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гледала како се плете леса.{S} А |
ији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а практичнији ј |
ватају, а практичнији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира оно, шт |
боље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, а |
, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Ту |
<hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јел |
да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је здравље највеће богаство, и да без њега |
<pb n="278" /> унесе до почетка школе, јер после неће имати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За |
о опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А к |
у ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: |
стручне школе треба приближивати овоме, јер оне спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и |
аше средње школе морају нагињати овоме, јер је ово <hi>природни</hi> развитак, једнак за све, и |
и нису му били тежи него прошле године, јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет, као и |
су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p |
то су у овој школи напредовале вештине, јер је сваки ученик у школи седео угодно и свакоме је с |
за физичке појаве и геометриске законе, јер им је Радиша показивао све очигледно, а радо су слу |
е, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да деб |
у; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и да |
у“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики |
не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постати најчеститији човек.{S} Ако видиш и |
его мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142" /> мала деца лако заборављају и оно што |
сте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да |
Чак су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су писмени, разборити и из добрих задру |
могу да дам онима, који немају торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се но |
ђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су други опет на |
о му нађе, да је цигала израчунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа м |
S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, него је км |
{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памети готово, куда треба да их води |
е бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу шк |
у и у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме |
ред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису примили опет ниједнога, да их у учиониц |
.{S} Надзорник је овде био задовољнији, јер овде није било „програма“, а допало му се оно, што |
ачи и надничари, били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S} Само млади циглари ни |
ове године био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p> |
Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, онда су |
„Људи би се, господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „К |
о више сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је свршила школу и доби |
метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испр |
доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста б |
а она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Даница га посл |
болеле — и сламњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, |
не.{S} Само је дно било лако пригодити, јер је оно имало да веже све четири даске.{S} Све је иш |
донеле своје дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрш |
.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Пок |
а Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...< |
оста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} А бива |
руководићемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати нај |
.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и |
сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, наша |
, да је или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошлих избора готово сви загоричани гласали за |
оказало и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа троши двапут и трипут мање дрва |
адиша је ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад |
Најпре се то опажало на здрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него је редов |
S} И она је мамила самим именом својим, јер ради—кал значи калогажу, онога у опанцима или босог |
остављена у совралуку газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су изд |
у код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је |
ремила, да се сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А посл |
мена кметова и одборника, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао).{S} Одмах сутр |
је које дете развијено и телом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад су заврш |
ран и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али ј |
омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} С |
адиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад први пут.{S} Радиша |
диша напомињао, да им то није предавао, јер је то почетницима тешко за разумевање и да ће то он |
да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан |
лу и греде и диреке није ништа рачунао, јер ће то село донети: поделиће се, па који вуку камен |
ого учинило, не само за здравље њихово, јер су рукотворине вунене топлије од памучних крпа купо |
и како се култивише врба за плетарство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упус |
о је развијано калемарство и воћарство, јер је Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, |
диша и њему одговори, да то није много, јер они раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаи |
им сврати пажњу да не товаре по много, јер могу покварити колица.{S} Док је Радиша размерио ко |
отишао на другу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме, колико са |
ни ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="273" /> само они је |
S} Одмах обележи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, |
ста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолико пута више дасака кол |
кат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и |
а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори секретар.</p> <p>- Т |
вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један стари губер, те га |
ачунање, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} И ове су године |
простодушним загоричанима много допало, јер су видели, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Он |
многоме незгодно и непотребно за село, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошим |
е може да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћа панд |
ца у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у земљу а других и нем |
би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вредност |
де ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се боја |
а учинимо?...</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер имамо на расположењу сву готовину тога напретка дру |
земљи школе нису отворене много одавно, јер је пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турц |
атницу у селу, где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од |
ђа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам |
адиша је читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, него то добро |
ла и говорила, да њен син није погинуо, јер правда и милост Божја то не може учинити!...</p> <p |
ели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овако танки.{S} |
ер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани сти |
и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И |
е оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко |
е и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="285" /> жив |
турно биље; само минерала мало познају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показив |
нети: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немој се поно |
ао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађ |
ди циглари нису имали кад да се радују, јер су одмах морали да отпочну грађење црепа.{S} И кмет |
ле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају |
у, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осу |
вим је успехом свршио Радиша ову школу, јер није главно с каквим је оценама свршио, него с какв |
али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и в |
о.{S} Само пазите, да неки не изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да ид |
ика није могао очекивати да они помену, јер је калдрма била довршена свуд око школе.{S} Смислио |
а пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} |
ија, али је морала да пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И сви су се радовали, а |
ди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, |
сушила, које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они са |
пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала |
S} Онда загледају клупе, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу |
то сте дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научи |
леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се |
ћивање и ова слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропао...</p> </div> <div type="chapte |
десет, све одраслијих од 9 — 12 година; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањ |
у живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, |
ци много зближенији него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје ученике, а они |
се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb n="370" /> све њихово беше |
ије је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао и питао га, |
у у оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака |
нека мува, која прелети преко учионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, |
сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у За |
а вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали на |
ао много више трудбе него онај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} |
и толико у школи колико у селу његовом; јер школа и јесте зарад села.{S} Радишини мали ученици |
е у првој години <pb n="237" /> прешао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду. |
дизање народно из основа као учитељево; јер он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на |
ршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, што је нова зграда б |
на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом може |
ад ваља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{ |
учитељ, ала си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш најузвишенији позив човеков у животу!{S} Је |
е да се бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву |
ајузвишенији позив човеков у животу!{S} Јер учити другога и подизати другога то значи, давати м |
ња из заседа и међусобно убијање!...{S} Јер, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<fore |
узданост“, „безвлашће“ и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не употребљује само у политичком см |
па учи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а к |
ба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца њег |
b n="394" /> школски, и села самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И |
ћине у простих непросвећених народа.{S} Јер је у њих мањина паметнија.{S} Зато јо данас погрешн |
и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи |
краву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добити на поклон не |
или у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину. |
е да путујемо него по туђим земљама.{S} Јер свуда чујемо српски говор: свуда су имена и презиме |
људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивнијега рада, који једини |
нда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају |
тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа напредује; а кад куће н |
оће, о којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у сваком предузећу.</p> |
ак учитељске школе имао благодејања.{S} Јер многи поред себе имају на врату и стару мајку, браћ |
ледњега умење је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме |
принципом прилагођивања и васпитања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним особинама дечји |
и што више да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи |
о узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb n="365" /> не само по Заг |
ништа само речима и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе, а никако из књиге.< |
криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, што их они раде; и шт |
е, питајте и слушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи |
и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше него кришке сира у чабр |
дужио дуг свој и према народу своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према народу св |
е брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови н |
оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом као угљен, која |
убрза свој напредак и да их стигне.{S} Јер свако рашћење има своје време, свој рок, колико тра |
аву задругу за узајамно потпомагање.{S} Јер ту не само што они који имају остављају новац на пр |
сам вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И |
римити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ човечански Исус Христос рекао у |
ато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку |
то данас чине сви просвећени народи.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић свом |
здарица су по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељака правило, да их сунце не затече |
и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нису умели да кажу.</p> <p |
па и неколико пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што |
колицине народи нису били задовољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе народне или <pb n= |
ју, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли |
за живот више и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од рад |
от, на рад и на развијање умешности.{S} Јер без овога нити има правилнога развитка ни спреме за |
докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа пропало и нестало с лица земље |
се боље награде, особито почетници.{S} Јер је све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио |
јању, које се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробљ |
једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесен |
оспособимо за највеће доброчинство.{S} Јер онај, који избави удављеника, учини му веће доброчи |
, који су измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога последњега не може знати |
, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили и говорил |
досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити главни пома |
е.{S} Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све ле |
о било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даница доиста и заслуживала овакога мужа, као и |
И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n="380" /> нису морали да иду |
е намеравао да препороди своје село.{S} Јер и само читање и писање јесте средство да се до знањ |
хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ само <hi>редом</hi> може одржати у ј |
што тело тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та |
школске градине и спојио све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држ |
, у којој се радило сасвим правилно.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако и |
{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди. |
овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би |
ебну храну; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа само пружа светлост, |
вно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ов |
што већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља |
позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу његовом у исто вре |
код очију онога, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно |
школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине, све теже онима, што не умеју д |
ме, јер оне спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта п |
хове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и уми |
него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ или против наро |
ено у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала |
год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласова начињене све речи и са т |
ивати и ту потребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Ин |
иљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и ма |
више њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S |
наше него и наших народних особина?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али нити можемо нити тре |
ок не изучим све <pb n="156" /> књиге.“ Јер онда није било школа као сад, него ко је хтео да уч |
место турског кабадахија засео српски.“ Јер, ово је збиља неки кабадахија.{S} И док се сећао он |
>“ и „<title>Имам јагње малено</title>“ јер су му оне изгледале неприродне и без појезије.{S} З |
риродни</hi> развитак, једнак за све, и јер велика већина завршује своје образовање у њима и ид |
имо за школу, да мало проширимо градину јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{ |
ру и једно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у Загорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нис |
Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као |
сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часловац и Псалтир), и бић |
Дамњанова, ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању |
чује, да се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су понудили господи |
непрестано љутио и говорио: „То је <hi>јерес</hi>, господине!..“ Из „Рачуна“ је тражио „таблиц |
ти је безбожник, нити какав бунтовник и јеретик, него најпреданији културни радник, каквога нем |
а ово црквено, наше православно - прави јеретик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оставио де |
били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека п |
људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад |
ви: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да |
“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапут два јесу четири; двапут три јесу шес |
ао за план, он опет запита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одго |
ручју кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она |
те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувиш |
pb n="247" /> <p>Такво се лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није запамтило |
.{S} Прошло је пролеће и лето и настала јесен живота Радишина.{S} Неуморан труд и истрајан и пр |
вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у пр |
о, примају и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се прес |
енски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још неколико младица, а за друге су и |
е водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S |
многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира |
за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је треба |
пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису је |
а западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} |
ко даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} |
и њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што в |
кога Радишинога рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А |
најпре понављао и утврђивао оно што је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци |
морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и јед |
читом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распоред, где ће које дрво да дође, и ок |
код очију!“..</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован послом у чарши |
дили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристан |
> <p>И Крсман је идућег лета почео и до јесени довршио кућу.{S} Главног мајстора је био узео из |
облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица, која је трајала готово целе ноћи, и сутр |
head>6.{S} Први конак у школи</head> <p>Јесење после подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да |
.1"> <head>1.{S} Упис</head> <p>Једнога јесењега дана шездесетих година прошлога века дође од к |
</p> <p>Подне је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате ш |
е он урадио све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да н |
у...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Ра |
е помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо |
, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет |
јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом п |
<p>Дође и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први |
ђаке, други разред, а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено на в |
а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце |
пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестано н |
а кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а га |
та и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине, с |
вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо до |
носито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам је био мајстор!“ потврдише |
упу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање таблице!..{S |
.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао да су први, |
Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет истоку!..{S} Шта |
д рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили, како се намешта буквар.{S} Ко |
он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о |
Сад узмите буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Онда отворит |
имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, иже, и, како, људи, мислете“ и та |
емо! потврдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро размислили: колико ту земље треба пре |
а.{S} Него да вас пробам овако напамет, јесте ли попамтили ова слова.{S} Ко је запамтио слово < |
, онда су радили овако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини свега |
S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <hi>сео</hi>, кад неко дође па седне.{S |
под цркве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као у тестије него |
S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може да каже сам све три ов |
јала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да |
је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је <hi>нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите |
.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буква |
иња.{S} Јамачно ћете познати која?..{S} Јесте, <hi>мачка</hi>.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?.. |
у реч!..{S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте |
i>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зове своје мушко д |
.{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не п |
Шта је ово насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Мана |
де?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи мо |
ему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књиге.{S} Нађите слова код ђа |
реће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за |
а?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се накоси по ливади |
рту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто руком па велимо <hi>е |
ово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и обја |
о и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је |
Пазите: <hi>о — н</hi>: шта је то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за некога, који ни |
} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?..{S} Јесте, <pb n="135" /> то је <hi>син</hi>.{S} Знате кад |
деца да убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечег |
ато станите у ред, онако као ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које су други?{S} Ха |
да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви |
то је говорио оним црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с младом твојом данас венчао, да живите |
ћете се већ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочек |
.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните |
најете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S |
е ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; оно је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов |
андура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га пред себе н |
сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n="25" /> да јача нада, да ће |
оје село.{S} Јер и само читање и писање јесте средство да се до знања дође; а знање је опет сам |
све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мал |
коли колико у селу његовом; јер школа и јесте зарад села.{S} Радишини мали ученици постајали су |
а, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигам |
.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов, |
, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би те |
махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да говоре; а он |
сподине,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овак |
ш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком |
" /> него и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је здравље највеће бога |
у у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварати капију.</p> |
.{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} Је л |
S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили оно што сам вам мал |
} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} Које ово |
рисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко м |
реше прво, што много пута не знају како јесте, него говоре онако како није, те варају све, особ |
Познајете ли то с друге стране?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лозом |
е вређам ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад он |
> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јесте у друштву и испунити посланство, које му је додељ |
у, и својих унука и праунука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора да буде друштвена животиња, и мора |
многи гласови).</p> <p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мија |
А инжињер га мило погледа и одговори: „Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам прегледам го |
ћи извор видела и среће наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у |
о заклона, где ће се склањати од сунца, јести и одмарати се, поправе чича Јанкову ограду и тако |
страну од буквара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е сад отворите ову кориц |
о ваља кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад испод онога, што сте ма |
ву са словима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У бук |
ша је прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио |
је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине или половина, свега 50.</p> </div> <di |
питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита |
десетке за рачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је остало |
ознајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински ше |
нису уз власт? додаде капетан.</p> <p>— Јесу, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и |
} Једанпут један јес’ један; двапут два јесу четири; двапут три јесу шест; двапут четири јесу о |
о стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна с |
се наместила?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би с |
могу изучити.{S} Зато природне науке и јесу једине науке.{S} И душевне су појаве природне поја |
не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била |
ри; двапут три јесу шест; двапут четири јесу осам; двапут пет јесу десет... и тако даље.{S} И о |
ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> <p>Д |
дан; двапут два јесу четири; двапут три јесу шест; двапут четири јесу осам; двапут пет јесу дес |
то и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, |
ст; двапут четири јесу осам; двапут пет јесу десет... и тако даље.{S} И опет „преслишавање,“ и |
А Радиша му одговори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, што |
го други пут.{S} Домаћица Миљкова, њена јетрва и најстарија кћи провредниле се по кући те спрем |
осподине, ја сам се шалио,“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а овог |
изређаше се сви.{S} Наста у школи једно јецање, како Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S |
е што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „мајсто |
} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује после п?..{S} |
Јер је у њих мањина паметнија.{S} Зато јо данас погрешно трчати за том простом већином.{S} Пра |
d> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако звана либерална |
иловановом:{S} Милован; чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, |
Свети Стеване, свето Богојављење, свети Јоване Крститељу, свети Саво учитељу, свето Сретеније, |
то Преображење, света Богородице, свети Јоване, свети Димитрије, свети Аранђеле, свети Никола и |
купаше, повише и принеше <pb n="315" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је |
Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, да он жали свога господара, што га није |
.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} |
или па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га |
шевца и царица Милица молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу в |
то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је сув |
неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла |
ши у школу сва пребледела и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало раније, |
} На поласку Радиша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но |
било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нис |
е!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дете па га предаде мат |
ије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; кажи слободно |
сање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео |
ога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} Казивао јо |
се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна. |
S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} |
<l>Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова |
оље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништ |
а и заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вр |
ставу и пребројавала своју војску, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се с |
, па ће увек мирно спавати.{S} Показала јој је и колико и каквих пелена <pb n="293" /> треба да |
гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише |
то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је д |
а снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једним в |
{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни |
Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или од ж |
о ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде |
пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и до |
тара душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто је она имала свек |
њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла |
S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница јој је показала: како и <pb n="277" /> собу да намести, |
шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не |
, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, |
разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене |
м Миром враћена у старе границе.{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела |
омагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким поразговарала мало, питају |
ожа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли |
S} Пазите, да се не убодете!...{S} Које јој је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју се уде |
ца?...{S} Колико има нога?...{S} А које јој је наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње!...{S} |
орила, да тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „го |
ли истинска <hi>жаба</hi>?..{S} Нађите јој очи!..{S} Уста!..{S} Ноге!..{S} Колико има ногу?..{ |
нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у ц |
те, да је ово <hi>црква</hi>.{S} Нађите јој врата!..{S} Нађите звонару!..{S} По чему одмах може |
ити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја |
и, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} |
очкова и враџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да |
а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S} Зато се старао, да још |
ожи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло просто |
, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се по |
а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо!</p> <pb n="272" /> <p>Радиша им с |
, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ |
аху безазлене загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђ |
чили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло. |
рави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Го |
, вели дете).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као у тестије него широка.{S} По варошима |
иже покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато |
јој повредили <pb n="314" /> жиле, или јој их лепо не наместили у новом месту, те би се осушил |
ном девојчицом од две три године; човек јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак |
жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој |
тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој р |
да у књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је |
ов у велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости |
од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: |
и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! (Узим |
, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику |
је непрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву ш |
и да и какав користан савет.{S} Казивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с |
вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су с |
а кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, органско или неорганско.</p> <p>И није |
ачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаше и о |
шили, те не извадили лепо младицу, него јој повредили <pb n="314" /> жиле, или јој их лепо не н |
ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} |
.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и како је свако њено пи |
совала ова примитивна направа, и колико јој се обрадовао, толико га је зачудило, да само једно |
и поздравила ти се много.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га прескакали!“ Радиша одви и н |
ја?..{S} Јесте, <hi>мачка</hi>.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А |
умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила |
и ово испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, |
је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и сестра — Р |
ва крава пошла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n="77 |
а, Даници се објасни и њено чуђење, што јој игра под појасом.{S} У толико су радије прочитали ц |
вога столара, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му драго и како уме; свога ков |
ј умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и верова |
не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је ро |
Господине, ово је моја снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово треће много занемогло.“ Ма |
е не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господине; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А ј |
још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам |
рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има највећу задругу, |
веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадружнијега домаћина у селу, а који још не |
едња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додац |
>Сви заћуташе и тиме готово примише ово Јоксимово извињење и предлог, да даду у школу неко добр |
Ко уме од <pb n="167" /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви заједн |
плехану да метну у послужитељеву собу), још један сто и једну столицу за његову собу, две метле |
на мајка, овај добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Д |
ска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега највећег неприја |
ријатељима, и познаницима, и друговима, још је више повећавала ову радост његову.</p> <p>Па, пр |
речна земља, с мало песка или силиката, још мање смонице или глине а најмање црнице или хумуса. |
ва слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, још једанпут да кажете сви заједно: <hi>о</hi> — око, < |
у нарочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распоред, где ће које дрво да дођ |
ње у калдрми. „Да направимо, господине, још једно!“ повикаше деца, и кад Радиша одобри, она дох |
А пошто рачунаљке још није имао, он се, још боље, послужио овим десетицама на картону, с којима |
оје мали загоричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била з |
оне морају да се покрију ћерамидом или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасно |
није било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну проши |
ти.</p> <p>Кад је све наместио и легао, још дуго није могао заспати, и премишљао је овако: „Дак |
Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају к |
латка.</p> <p>Зато је, као што видесмо, још првих дана од ученика направио мале калдрмџије и ма |
заседа и међусобно убијање!...{S} Јер, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<foreign x |
се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или не, долази објава друг |
о и побележио све што је најпотребније: још једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану |
ша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још старији могу пре да науче и неће да забораве као де |
а не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Ми |
дала: „О, моје будалице. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарат |
{S} Зато ћете и ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године учили први разред, а сад |
Он прође и не рече ништа. <pb n="96" /> Још мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо |
е ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропао...</p> </div> < |
по и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после не жалим да умре |
сно у повратку. „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигларе па је пола гото |
те још две!..{S} Колико је остало?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад |
.{S} Шесто?..{S} Седмо?..{S} Осмо?..{S} Још једанпут, кажите прву реч!..{S} Другу!..{S} Трећу!. |
же!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблице, да пишете ове речи.{S} |
Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблицу, да ово пишете.{S} Может |
то, исписали сте <hi>сва слова</hi>.{S} Још само да их запамтите.{S} Зато, хајде испишите их јо |
ц узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} |
с осмејком исправљао грешке њихове.{S} Још их је питао, која су села око Загорице и с које су |
одсечене ледине свуд једнаке ширине.{S} Још ученици нису знали шта ће господин с овим.{S} Онда |
је из градине гранчице за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило св |
не земље, којих су могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у п |
леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва |
та.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и мало хартије или кр |
>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осет |
<hi>мора</hi> да му роди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према |
та па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он |
ше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не мора |
у, и план нове школе, и стару школу.{S} Још су градили разне фигуре у кругу, у четвороугаонику |
гурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му је што украдено.{S} Зап |
едајте доле! — Горе! — Десно! — Лево! — Још једанпут.{S} Сад идите на место! — Овако се уче вој |
у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све |
коли и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због то |
и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера. |
јне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о пра |
угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од којега |
и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се |
таре и обломљене, да је мало калемова а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици само |
ланка него доцније престоница Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудила |
почети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвој |
ило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> |
више пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он |
кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у доношење.{S |
Ево сад наплаци наоколо!..{S} Шта треба још?..{S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да их изградим |
још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад |
азвитак још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За њега треба још више и у |
учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им го |
ан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с толиким стварима у т |
међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} Он се под туђином свађ |
престајали са својим послом, него су га још усавршавали и повећавали, а поред њих дошли су још |
погледа у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и нису ка |
котурић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више т |
свакога за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала |
ране је једна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињ |
одмора Радишу је мамило лепо сунце, да још што привреди око школе за зиму, а од ученика није м |
а доксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „К |
требати у животу.{S} Зато се старао, да још у току ове године набави најпребније <pb n="288" /> |
лучајева, кад су деца молила Радишу, да још остану.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
е да имате на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и како се живи у свету и како |
ткопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а он с |
ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани примише ову изјаву кметову ве |
ица ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, дец |
ше да радим бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ће |
а се озбиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало |
у много претеривали у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{ |
{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С н |
е.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје с |
ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мо |
ви жагор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и |
светлао образ, и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност ове ваше опште тековине, |
је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се |
и губици; али их је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехо |
о даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше...{S} Она се радовала и што ће да добије добр |
о, прво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за |
ило да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да остави у кући |
, за коју су они толико учинили, мамила још више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио |
тровито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да с |
и с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља |
су народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати |
и то требати!{S} Зато прочита у књигама још једанпут о томе па једнога дана рече деци: „Данас ћ |
моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на неб |
ему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не само више да |
дужну, они су се одавали овим пословима још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за |
искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици |
ропадају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и |
продужим гимназију, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише в |
} Крсманова кућа</head> <p>Једнога дана још о Крстову дне дође Радиши Крсман, један од најразбо |
тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче |
утра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра ид |
Онда рече, да доносе ситније камење, па још ситније, па најпосле песак.{S} И све се то распоређ |
на човека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писме |
сећана: отац мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и м |
и имате писмена човека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да мол |
доксат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је |
рад се у загоричкој школи продужавао са још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време |
око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и донеше на |
е обли нека румен, од које Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац |
>.{S} Написали смо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте |
е школској све стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с |
х танких и инокосних, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинске послове, за које |
мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога је |
и и учитељице и примише плату, а Радиша још џоња пред капетановом канцеларијом.{S} Кад прође и |
} А сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута о |
етнули по 20 и тако поделили 60.{S} Сад још имају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 2 |
е да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и |
едељом и празником, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах поч |
великим и малим ученицима.{S} Рука сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само |
воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у бла |
ли и учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није нашао овако леп рад као у њи |
овек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и би |
је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде к |
о, што морају да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овц |
сузе не пустила“.{S} У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> мож |
ла и сама погађала: овде још мало, овде још мало. „Да донесемо још песка, те да заравнимо!“ пре |
} Деца су гледала и сама погађала: овде још мало, овде још мало. „Да донесемо још песка, те да |
у страну!,..{S} Сад на леву!..{S} Хајде још једанпут на чело!{S} На груди!{S} На десну страну!{ |
е и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништ |
} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ће он, где ће да уче а где да се |
преднији, кад им се овакав темељ полаже још и у овим малим школама и у основној школи!...</p> < |
167" /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, добро.{ |
народ свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи |
тров дан.{S} Сељани су почели да долазе још зором, те да хватају хладовину.{S} И долазили су не |
да онима!{S} Одјекнуо <pb n="274" /> је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали |
у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Радиши, да израчунавају колико чега т |
и сувишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљивија и од недовољне.{S} И несварљива духовна |
а им одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се |
целу породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Р |
>Кад су се вратили из чаршије, Груја је још узгред свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра |
ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, |
е.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастило и зареже перо што је ле |
мивање, нема здравља.</p> <p>Судница је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S |
као што је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав једне и друге и нашао је вр |
воје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, без хитње и викања, тих |
града сушила још боље.</p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, те |
му послови пошли својим током и сад је још више умело да цени једно друго: и село њега и он <p |
највише кукутом и репушином, од које је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S} Радиша на |
} Код школе не беше никога.{S} Сунце је још осветљавало само врхове највиших околних брда и даљ |
тобарски, али необично леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брдима, само се по долинама почел |
кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загор |
не појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан добрим друм |
је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима је Б |
удесе неколико калупа.{S} Радиша им је још у школи на предавању свратио пажњу, да цигле морају |
А, призван данас да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао према |
ац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађ |
село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још један младић, чија су била она два коња, и обадва с |
ко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт Спенсер, |
да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они |
и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је истина уред |
о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њој б |
{S} Колико сте узели свега, а колико је још остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад у |
че да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотине кола креча, преко сто десет х |
како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој поте |
и откуда се добива свила.{S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количина. |
о и с испитом и ревизором.{S} Остало је још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова шк |
и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, да Радиша одреди место за кованлук, за живинарник |
међу испита овога и Петров-дана било је још прилично дана.{S} Радиша је за то време уграбио, да |
потребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у п |
Тако су после и радили.</p> <p>Нешто је још недостајало Радишиној градини, и то врло важно.{S} |
гао је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранит |
.{S} Косово је далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога |
/> своје ланске ђаке мале, толико му је још милије било, што и они велики још не могу да се одв |
Ово је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Неде |
наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи |
гово и одржи и да се хигијенске прилике још више поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу |
ледним средствима.{S} А пошто рачунаљке још није имао, он се, још боље, послужио овим десетицам |
нове, јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и |
је готово цела количина; само су остале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе растове и буко |
. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године први |
екао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле, кад |
од сад порадити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како |
н у школи</head> <p>Данас је било време још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „у |
5" /> газда и газдарица су по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељака правило, да их |
етнути на сваку по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој |
могло да плати сав порез и да претекне још толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој |
а прилика да на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не пр |
песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле зем |
да му поред Грује стави на расположење још једнога човека, те да он с њима спрема што треба на |
начинити сам себе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша си |
ну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и сед |
ни бавили и чекали да <pb n="214" /> се још више излади, са запада су почели да се дижу облаци, |
ека их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је |
били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсол |
="245" /> а они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп...</p |
љем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет сто |
загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажала разјареност, с којом је онога немирка измла |
омладину од оне средине, у којој би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне, и фи |
гима и поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре |
о примицала својим кућама.{S} Чобани се још заигравају и чисто им жао, што морају да прекину иг |
ужи и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај |
ша у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, то |
и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, |
е свако дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хле |
кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало |
и.{S} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио пољопривредом и градинарством, него |
ао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега разговора, слик |
етим местима што се зову школе: има, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих и да уч |
очувао своје здравље и снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Господњем“ и радовати |
ачините сад само пола месеца!..{S} Дете још једно пола!..{S} И још једно!..{S} Начините сада тр |
да направите један пун месец!..{S} Дете још један!..{S} Хајдете и трећи!..{S} Начините сад само |
} Ко уме ово испод евењке!..{S} Хајдете још једанпут од ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод |
у ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она |
игните их колико год можете.{S} Хајдете још мало:{S} Један! — Два!— Један! — Два! — - -Хајде са |
тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} Хајдете она два код столице!{S} Преврни |
ет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има толико во |
ет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десе |
ци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако докле не оставе све).{S} Сад да узима |
Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на |
Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци? |
од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чита развучено, да се не изговара по јед |
глас измеђ појединих слова).{S} Пазите још једанпут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?. |
но, да се свака реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од <pb n=" |
и трпи неку муку или терет...{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хај |
напишем!..{S} Је ли тешко?..{S} Пазите још једанпут!.. (Сад читају развучено као на слогове).{ |
јело каже да је посно...{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чита развучено, да се свака |
hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите још једанпут сасвим из почетка.{S} Где је о?..{S} Нађит |
је)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну |
..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- |
е четири!..{S} Како је сад?..{S} Узмите још четири!..{S} Како је сад?..{S} Опет оставите све!.. |
дну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А коли |
дну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још је |
дну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још десет |
колико је остало на гомили?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо |
зели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је сад?..{S} Оставите све на клупу!. |
руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на к |
..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једну десетку!..{S} Колико има у руци, а колико је |
узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико <pb n="152" /> сте сад узели, а |
е десетака остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало |
колико је остало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Овако док се не поузимају све).{S} Колико в |
колико је остало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?.. |
лико их је остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?. |
две!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите још две!..{S} Колико је остало?..{S} Још две! (И тако д |
узели, а колико је остало?..{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте сад свега узели, а колико је |
узели, а колико је остало?..{S} Узмите још!..{S} Помешајте опет све у једно и метните на клупу |
, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико сте сад узели свега, а колико је |
} А колико је онамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је н |
га, а колико је још остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико није узет |
е каже кад има девет десет?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико |
десет!..{S}Колико је остало?.{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте узели, а колико је остало?.. |
!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну |
десет и десет?..{S} Испод тога начините још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десе |
Вратите се! — Изиђите опет! — Коракните још један корак напред! — Пружите обе руке напред, овак |
клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колик |
ци, што сте дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад |
ге, да пишете, да рачунате и да научите још много што шта што у књигама има, а прости људи не з |
ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и како се живи у |
ћи вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из почетка, од првог разре |
S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Сто |
ра књигу као светињу.</p> <p>— Чули сте још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} |
ине, у којима би теже памтили, него сте још у добу младости, таман мало јачи од оне мале деце, |
„Не треба им, господине, ништа; они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донес |
, кад се од 93 дрвета одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали да израчунају <pb n="187 |
још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метнемо још по 1, т |
чи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су долазили они |
близу некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређашњи кметови дели |
: али му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и |
ве оно, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им предају како да чувају здрав |
у „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипут.{S} Стаде се Ради |
ов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две три мотике од оближњих кућа и за неколико минут |
слободи.{S} Миљко и Миладин се понудише још по једанпут ракијом, па је и они оставише.{S} За ве |
оши у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем |
ин рече: „Одавде је, господине, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада шко |
есеца!..{S} Дете још једно пола!..{S} И још једно!..{S} Начините сада три нова месеца!..{S} Нач |
а трећи, па четврти, све до краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин.{S} Онда Радиша по |
се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу |
цу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и предано као у трећој.{S} Само им је |
сад било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и мало хартије или крпе око дршке у гр |
и ђак после преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изненади па се заглед |
су овако путовали два сата кроз села и још пун један сат кроз планину, дођоше до једне лепе ли |
е.{S} Миљко онда позове газда Мијаила и још неколико комшија, па оду Томиној кући, <pb n="221" |
да оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! |
ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна особина народа нашега.{S} У образованога свет |
{S} У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{ |
е, да треба да гледате, да је очувате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и треб |
оправку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и да му помогнете, |
истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научити него она мала деца |
бог останка и заједничког рада долази и још једна нова.{S} Усред божићних поста Даница је обрад |
есте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу |
своје и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда |
ини бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји уч |
бало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, |
{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, мож |
д, <pb n="71" /> а Радиша, кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{ |
учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још десетак дана, докле Даница није устала.{S} А да ово |
е потпуно један на другога, тако исто и још мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку по душевним |
је у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам при |
ла грађа, и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је |
дан другом могли и главу да разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то |
ушмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ зап |
еља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у |
о даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао одмор |
од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о — |
ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да |
чи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, нег |
и део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у ш |
Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају |
на дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од |
онда се израда и употреба камена разви још више.{S} У то доба Французи су градили нашу железни |
за скоро метар висине обојени су зидови још затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојен |
ки посао радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, како се граде и прозори и столарска в |
а Радиша не попусти, него да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепш |
најзадружнијега домаћина у селу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: |
му је још милије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их |
стране и шта је на којој?..{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и с |
и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте п |
олу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање посла него и други пут.{S} Било је ту и стариј |
који су отишли у војску, сви су остали још и ове године долазили Радиши сваке Недеље, и ретко |
ико толико познато из основне школе или још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па пос |
по свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је гот |
старац рекао, како су они онако радили још од памтивека па им је било добро, а по која баба ре |
шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још неколико младица, а за друге су ископали рупе, у ко |
ли снагом, или имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато |
нико се не јави.{S} За овим су говорили још неколицина, све у овом смислу, нападајући још жешће |
диша је зато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, |
не?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми још једанпут: исток, запад, југ, север!..{S} Покажите м |
се то није допустило.{S} Није прошло ни још других три четири године, а брдо је изгледало као к |
о може још и другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, кој |
ј узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се |
оздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} Настаје п |
унце већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} Настаје најмучнији тренутак и за Ра |
а оклевати...{S} Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{ |
а сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и |
ве школе загоричке почело је да се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с |
и, него да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше ма |
за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, него с |
ош вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у |
тувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и сло |
е могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега човека, рекоше ови Радишним јунаци.</p> <p>— |
стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће |
за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две године.</p> <p>Што се тиче металних радова |
учите.{S} Напротив, ви ћете све примити још лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> < |
ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и |
лико који могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су ред |
ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мно |
ети!...</p> <p>Радиша се сад запрепасти још више.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах и |
е и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у дру |
колицина, све у овом смислу, нападајући још жешће на чиновнике и један их назва „живом крастом |
деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље |
рећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осетили замор и досаду у школи, нити је ко каж |
ан Загорице.</p> <p>Одело је у Загорици још непрестано чисто народно и у људи, и у жена, и дево |
ко радови пољски у ово време у Загорици још нису посвршивани опет су сви ученици Радишини били |
а за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће |
ред кућом на троножне столице, а Радиши још <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече беше дивно. |
дованов.{S} Велика скроји и саши Радиши још једну преобуку, заплете му све чарапе, а сестра му |
колико је било рупа.{S} Радиша пробуши још неколико даље од цвета.{S} Млазева је сад било још |
бели као Студеница.{S} Њен је намештај још скроман и као <pb n="385" /> молитва, која се из ње |
и душа расте полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времен |
траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније могу да измере, к |
оме радити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења |
" /> продужио: „Сад пазите да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, која се слова |
је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавај |
ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађите око!. |
оказао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је |
у и на конак у механу, а велики проблем још није решио...</p> <p>Сутрадан рано дође и кмет Миљк |
S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им год затреба...</p> <p>Рад |
исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— Спустите! |
озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да |
да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете в |
бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и нас |
влада, и једна мисаона, логична, којом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњ |
адбе је ова мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се бил |
не вреди ништа, је л? продра се капетан још жешће.</p> <p>— Вреди, господине; али сам ја мислио |
глади, опет је поред старога направљен још један нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је по |
им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, |
бичаја свадбених, а из свога села је он још из детињства доста и поборавио.{S} Зато га је сад и |
Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научити него она мала деца, он се обрадова и |
? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а |
као да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? у |
да запита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одговори мајсто |
ишао по земљи, те учио народ и подизао још више цркава и манастира и по њима отварао школе, да |
{S} А да би своје мале помагаче упознао још с једном справом, Радиша нареди <pb n="136" /> Груј |
чиновник, а из нашега села није изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала |
; земља нема да се откопава нигде, него још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па |
ви Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и |
астојава, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње јутарње часове |
нога рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с о |
о није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче, које ј |
ше ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат мало јаче била је |
кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом |
одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло д |
га, што га је газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и |
љу онако мучно и невешто, како је радио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет мн |
ња градине, Радиша је ове године урадио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у р |
S} Пре десетак година Радиша је измолио још једно парче земље до воћњака за школу и ту је хтео |
оду у Јелак стружници.{S} Стругар купио још једно тестере, па се мучи како да га намести.{S} Ра |
дан да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, још једанпут да кажете сви заједн |
S} Ко може?..{S} Хајде, пробај!..{S} Ко још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да пишете слова.{S} |
е да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађите оне редове испод ножа!.. |
{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то да утувите?..“</p> |
ут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблице, да пишете ове |
м вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добр |
ане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао одмор.{S} За време одмо |
три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблицу, да ово пишете |
ш једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо то да пишемо |
амо слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад преврните тај лист!..{S} Нађите пер |
о све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то да утувите?..“</p> </div> <div t |
целарију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и |
ници тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет је ње |
а је од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} Заклањао је од свакога тежег посла а у |
авду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>Последње речи „биће уз њу“ капета |
ола.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петрова дне ишао је свештенику |
S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што пожел |
о даље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и мало х |
датле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, како се цигла сл |
па је испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радишина из иностр |
и као практичар, и ово је последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и |
би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говор |
ена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао, да |
о, Новак је већ озидао кућу овако, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у њег |
оме не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу...</p> <p>Најпосле и капет |
где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом |
школским била готова.{S} Ваљало је само још посути шљунком или песком И тога има у реци испод ш |
..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите |
S} Отворите код пера!..{S} Да прочитамо још једанпут ово испод пера!..{S} Пазите сад ово код та |
10.{S} Од 10 на сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још |
остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 |
е још мало, овде још мало. „Да донесемо још песка, те да заравнимо!“ предложише неки.{S} Радиша |
номе, који другога учи, ово је потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јес |
да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S} На послетку |
ељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
остеље подигнуте од земље!{S} Истина то још не беху модерне постеље (кревети), за свакога посеб |
о заборављају и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да умеју да читају |
о <pb n="332" /> „одмах“ подвучено и то још неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ништа х |
го и премного враџбина, којима се често још горе трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазит |
вега народа нашега...</p> <p>Једино што још у Загорици није изведено то је: да се имања групишу |
то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и уређење њено, кад је похо |
и, да ли су одређени људи довукли данас још дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде шта д |
љанима шири поглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад у ку |
друге одржавале и јачале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани напредују и имовно.{S} З |
е.</p> <p>Радиша је осећао јаку потребу још за једну направу.{S} И ако је пред школом било и дв |
ње жита, други опет круњач, трећи краву још бољега соја од Радишине, четврти некаку енглеску св |
ичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарству може употребити и слама |
али који су осећали, да код Радише могу још много научити, па су долазили сваке Недеље, као и у |
рипремни су радови били приведени крају још прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш |
ш умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n="278" /> унесе |
мио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и |
и сам, остављен својој савести, која му још није довољно развијена.{S} И онда није чудо, што ће |
и да иде само за Суботу, него да остану још данас па да иду сутра или прекосутра, јер је и онак |
у!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то врем |
вима и гвозденим путовима.{S} У њега су још веома ретке благотворне установе пошта и телеграф.{ |
ветитељка.</p> <p>И Груја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаски |
некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога п |
ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још талпаре, склепане привремено од судница, као што је |
а ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми д |
; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, г |
„Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побацаше на земљу. „Мени је господи |
радина била лепо уређена.{S} Одрасли су још долазили и марљиво слушали све, што им треба за бољ |
гарске.{S} У оваком разговору изишли су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и |
вали и повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали потребну коли |
лим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, |
ар Лазар, онда се један од оних, што су још остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушев |
, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода д |
/p> <p>„Извадите опет буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље |
љно заклонило Радишу од зиме.{S} Радишу још дуго није могао да ухвати сан.{S} По памети су му с |
бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљн |
које слово.{S} Затим је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И в |
х запамтите.{S} Зато, хајде испишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, |
ше његове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, |
од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 године после, него је стално одржавао везу |
и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс ов |
не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одговор |
већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако |
<head>1.{S} Даница се осетила</head> <p>Још пре испита у једној шетњи Даница заустави Радишу и |
рва киша и први час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се |
и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију ка |
Кад се Радиша вратио у Отаџбину, поднео ју Министарству Просвете оваку молбу: /</p> <quote> <p> |
Покажите ми још једанпут: исток, запад, југ, север!..{S} Покажите ми зидове: источни, западни, |
где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испричају к |
не, Света Гора?{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ за |
девет Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Богдана.</l> <p>-------</p> <p>-------</p> </quote> |
а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ов |
ао, које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам |
а, и то готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато |
ци девет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да |
чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мр |
ети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соколове </l> |
ска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога |
у силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Богдана.</l> <p>- |
ке, него је и проширена.{S} Иза градине југозападно била је пољана за испуст стоке.{S} Земљиште |
.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југоистоку. <pb n="223" /><gap unit="graphic" /><pb n=" |
и северу.{S} Знате ли, која је окренута југу а која северу?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{ |
продао.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то ј |
Шта је на тој страни?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} Н |
ци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окрените се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Ст |
ајати овако, онда је један крај окренут југу а други северу.{S} Знате ли, која је окренута југу |
школи ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо |
учионица преграђен је један део с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишту иза школе |
ице са западне стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми још једанпут |
заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога дуда, заједн |
} Покажите ми зидове: источни, западни, јужни, северни!..</p> <p>„Добро сте то запамтили.{S} Са |
да је ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четири!.. |
евину</head> <p>И једнога дана почетком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S |
аху „акционо“.{S} И ово министарство 20 Јуна ове 1876 објави Турској рат „за ослобођење и незав |
замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јач |
то је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу |
{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири стране и шта је на којој?.. |
„Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја |
е дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете |
го.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем....</p> </div> |
одвуче с права посла...{S} На послетку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да б |
а се мало прође, а отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и познаде га па једва дочека да |
а крвава поља Косовога и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела рук |
гусле.{S} Оне највише опевају поједине јунаке и зато се и зову <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусл |
ше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши |
коро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су |
мете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зо |
отишао да проси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по |
ио бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи т |
још којега човека, рекоше ови Радишним јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете |
остаје оно народно: на муци се познају јунаци.{S} И ми <pb n="395" /> морамо тешити томе: да с |
а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
е лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам |
буђење националне свести и љубави према јунацима нашим и јуначним делима њиховим.</p> </div> <d |
м прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, које мали загоричани, па многи |
народима, о свима царевима, краљевима и јунацима — о свему, свему, што човек зна, што је запамт |
асова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је ве |
а у песмама се сачувало много причање о јунацима и ратовима нашим с Турцима и другим народима.{ |
{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше црквене, које с |
лео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шећера |
ју поједине јунаке и зато се и зову <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има сав српски народ, а у |
је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је било |
илоша и његова два побратима, али су од јуначких десница њихових Турци падали као снопље... “ И |
ворили као песму напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да преким п |
реба...</p> <p>Радиша и Миљко захвалише јуначним младићима на овакој готовости и у даљем разгов |
свести и љубави према јунацима нашим и јуначним делима њиховим.</p> </div> <div type="chapter" |
иљадама хиљада турских руку дигло се на јуначног Милоша и његова два побратима, али су од јунач |
н и онако болан устаде и почини онолика јунаштва, деца су се чисто поносила што је он био Србин |
амо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ |
у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналији шта ће даље бити.{S} А |
ше.{S} Они осташе, да сведоче о српском јунаштву.{S} Робом икад а гробом никад...{S} Залуд су м |
иша је тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога |
опет лепше гимнастике но што је обично јурење и празно окретање „на лево“, „на десно“, или веш |
рође, а отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и д |
мора од сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су све парцеле пре |
отни крај отаџбине наше, и тако их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа |
е, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чин |
провео пријатније од овога.{S} А своје јутарње уранке проводио је највише у градини школској, |
ош и помаже.{S} И Радиша је своје летње јутарње часове сад најрадије проводио овде, налазећи ув |
свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу |
ћно за руком, врати се у село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да |
ених песама при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плајвазу.“ Цел |
er" xml:id="SRP19102_C3.1"> <head>1.{S} Јутро код кмета</head> <p>Освитао је најзнаменитији дан |
хове родитеље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви су поранили школи као |
опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се сваки посао врши ве |
ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије него јучерање.{S} Устао ј |
head> <p>Најмилија шетња Радишина свако јутро, кад устане, била је по градини школској, и сваки |
, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, гд |
изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро јутро, момци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и нису |
тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у |
и, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све наместио |
шом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша |
да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави љ |
иладин се захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече |
м је мислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, наредио је Груји, да отвори све прозоре на |
и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали на пољу, па онда скалупили и остављали |
с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, кад је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па м |
авио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратима |
сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год о |
у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још |
ко била загрејана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S} Осе |
звао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} |
ша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворен |
ати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, |
а оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме исе |
} Комшилук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може |
{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напише |
сер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отв |
адоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали по |
>Данас је било време још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у школи још |
/hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите ону |
есте ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{ |
гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните и овај лист!..{S |
било лепо време само мало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди, да |
охитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше јуче |
еди, да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и по |
p>У школи је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запа |
још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена за довршење |
не био коров.{S} Радиша опружи конац од јучерање калдрме пред школом па до капије и поби кочиће |
у </head> <p>Освитао је Петак.{S} После јучерање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно |
онда пустио децу на „одмор“, да доврше јучерање дело.</p> <p>Прво је почео с „читањем“.{S} Нађ |
Ово јутро изгледало му је ведрије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдарице, обуо се и у |
ака Радиша је провео у довршивању с^ста јучерањег посла.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb n=" |
, особито кад се погледа заједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одморила па |
јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се није бо |
јите тако, онда сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну |
— ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} |
ени! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да |
се натраг! — Опет к мени! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и |
га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, |
).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како ћемо да напишемо <hi>очи |
и!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{ |
ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, ко |
е ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговор |
На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окрените ову неповеза |
у капетановој канцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтов |
сојним; да многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, |
он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце. |
о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И |
Обрните се на леву страну! — Обрните се к мени! — Обрните се натраг! — Опет к мени! — На десно! |
чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мајку и н |
<hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у |
алност. (Окреће се кмету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба |
ема за збиљу и у игри ствара наклоности к раду.{S} Интересовало га је, како се на телесно крета |
најпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n="181" /> стална навика |
си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си мн |
S} Које је слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} |
највећега.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први |
те се на десно! — Обрните се опет овамо к мени! — Обрните се на леву страну! — Обрните се к мен |
).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; |
се к мени! — Обрните се натраг! — Опет к мени! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ет |
?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И так |
i>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово |
>ц</hi> — црква, <hi>ћ</hi> — ћупа, <hi>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <h |
</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — ве |
лово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и |
пише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда |
оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том јој с |
јих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, |
ари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих |
мали до сад школу, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти |
адавине је у томе, што је место турског кабадахија засео српски.“ Јер, ово је збиља неки кабада |
а засео српски.“ Јер, ово је збиља неки кабадахија.{S} И док се сећао оне финоће и углађености, |
берали, то су они опробани „власници“, „кабадахије“, „курџони“, који су заменили Турке.{S} Напр |
раћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који су се устезали да објаве рат Турској, до |
пљује па најпосле сложи и пљусак као из кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се пуши — моје се уг |
оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето та |
абим да устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је |
гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“. |
н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зове своје мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} |
а је то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за некога, који није овде, те да му кажемо < |
="154" /> Јесте, то пише: <hi>сео</hi>, кад неко дође па седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја |
е просто запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на другом месту људи силом дају у школу и малу децу |
сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да још остану.</p> </div> <d |
, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и |
запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{S} Она се пишу уве |
му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши |
И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише војске на Косову пољу широкоме.)“ |
настави: „И толико није потребно, деда, кад смо здрави.{S} Лекари данас доказују, да човек не м |
ли је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} |
и сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за |
овање, да душа може напредовати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је цели |
свет и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од |
а се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он од |
же да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломазних десет клупа поседало |
ме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових год |
, држава и друштво напредује само онда, кад сви <hi>послови</hi> у њему напредују.{S} А државни |
е <pb n="36" /> Радиша јахао само онда, кад је хтео да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велик |
ар.{S} Ово можете да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и ова |
еће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А друго какво др |
и Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад се очекивала принова.{S} У |
чекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команде.{S} И како после мо |
тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, него сте дали су |
свом трошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и |
право, да га после поштедимо од кулука, кад станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са свих страна |
дошла баш онда, кад је највише требала, кад се очекивала принова.{S} У Мају Даница роди опет си |
се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником позајмили лонац од газдарице |
м напише молбу министарству за учитеља, кад буду готови.{S} Постидни иза других села а жељни на |
је потребно, поновиће се с десетицама, кад се једна десетица исече на јединице.{S} А главно је |
Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима, кад други решавају о нама!...</p> <p>И Радиша, који је |
, и тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се једно клубе довршило а друго почињало, ваљало по |
оте вентилацијом и отвореним прозорима, кад је год лепо и топло време, стално одржава чист вазд |
195" /> сваки дан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанством.{S} О |
{S} И тако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зор |
од то доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појав |
Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дневних послова у кући нису изишли у поље, да |
S} И тек пре педесет и неколико година, кад су наши стари заратили с Турцима и надјачали их, по |
с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше ду |
{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђаци |
ти шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове гимнаст |
и и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, |
, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они д |
танков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с чуђењем послужит |
овог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље |
са својом спремом.{S} Све удари натраг, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста |
о и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, слушао |
лно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</p> <p |
свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша даље.{S} |
ечима</hi>!...</p> <p>Кад све ово буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда се ваља по |
и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по неколи |
мање и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и |
дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ |
жите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Ш |
е чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крошње ногараче, он после горе поруби витком |
и не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све како мајстори раде?!...</p> <p>И одм |
ко од 70 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 дрвета одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} |
је, да нека мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одг |
ирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч |
ом приликом врсте камења и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу |
и да би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачим |
и толика грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту с |
ави много што шта, особито у ово време, кад је сва пажња била скренута на другу страну.{S} Али |
ску школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту уређивао „<title |
И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато то |
ица свој II у III.{S} Тек треће године, кад су четвртаци свршили и прешли у продужну школу, Рад |
истом опремом као и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два д |
Али му шала није била добра, господине, кад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за и |
а само био него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари!..“ Радиша поче да се стишава па |
школу?“ рече Радиша.</p> <p>„Господине, кад чинимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не сме |
је исто то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао< |
да се кушате и један другога да питате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће п |
вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно што је до |
родне поезије.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке |
ов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, кад сија! (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} Е добро |
умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе |
у и спавају и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо време, да на њима држе отворене прозоре |
заигра....</p> <p>Радиша је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице |
употреби као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујну за ос |
де да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Истина |
да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само |
шта може и у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и пи |
ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитељ |
очитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S} То с |
нске песме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу из |
ише умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља.. |
су у њих овако сви послови напреднији, кад им се овакав темељ полаже још и у овим малим школам |
је неколико пута у среској канцеларији, кад смо примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу |
о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше царство?{S} То је било одавн |
да Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Рад |
за постељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео једно кукасто дрво и дао г |
Али су се и ови добровољци изненадили, кад су дошли школи.{S} Нова стаза од капије до школе по |
ке загоричке школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више |
и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита молили Богу, он је некако мн |
шведска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „и |
нешто важније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад |
; тече управ испод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиш |
а продужи лањски рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им министар, с обзиром на предузете радо |
и загледивали и чудили се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су |
да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи |
може напредовати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му те |
е изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и вежбали |
о их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, |
мо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“.. |
и план свога рада</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако пре |
познате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} |
ише напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} |
и одговори: „Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам прегледам готову зграду...“</p> <p>Рад |
одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чкол |
слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, |
у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хва |
неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју |
диша им рече: само Недељом и празником, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад ч |
су на целој згради отварани сваки дан, кад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је |
у одредили зато, што је то школски дан, кад се завршује школска година па да се те две свечанос |
Је л’ не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одгово |
ужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је требало реша |
ну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је |
и ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше да <pb n="305" /> више неће да иду у школу сва |
диша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога |
ом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је тр |
за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда |
тек видео, колико је Радиша имао право, кад му је говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад |
иша уверио, да је Дистервег имао право, кад је рекао; „Настава је вештина дружења с децом“.{S} |
2 до 15 година.{S} А како се изненадио, кад су пред њега изишли читави момци, младићи око и пре |
иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се договорише, да му не дај |
е имао.{S} О, како се само запрепастио, кад је видео, да се вода растворила на два гаса који го |
шиним, и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, те не извадили лепо младицу, |
ви рекоше: штета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити |
} А колико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи |
дило <pb n="287" /> и много обрадовало, кад су видели, како лепе и другојаче котаричице они уме |
еће.{S} А највише га је заинтересовало, кад је нашао у једној школи потпуну школску <hi>радиони |
ус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слушао да говоре, како ће он лако изучити књигу |
лико је његову сељачку душицу занимало, кад је чуо, да свака земља мора имати извесних састојак |
кари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него он |
а Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече |
ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима је многи отац пре |
ије од нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у кој |
’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син истина мо |
7" /> <p>— Тако!{S} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа |
видео и градину школску и уређење њено, кад је походио и собе где је почетак радионице за ручне |
и у кући и у држави, осети се необично, кад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен |
ти и поправљати.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се з |
о је, да на месту, где обично игра оро, кад је сабор, направи лепо игралиште, које ће бити згад |
p>Најмилија шетња Радишина свако јутро, кад устане, била је по градини школској, и сваки пут се |
е? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овако оставе на лози па се повежу у кит |
е.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има десет десетака?..{S} Оставите једну на клупу!.. |
н се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га про |
напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа напредује; а кад куће напред |
> реч.{S} То је <hi>но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајк |
ледало чисто невероватно.{S} На пример, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат |
о виша сила, како је она створила свет, кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити |
рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S |
т његову.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и |
се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она о |
ученици Радишним, у гомилицама, чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и про |
више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; јер више људи |
позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих је излег |
i>тражи</hi>, као што тело тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знај |
е.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријав |
мо сад да погађамо: која се слова чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова чују, |
тпоче „настава“.{S} Која се слова чују, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се |
ам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Ради |
а реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише |
шамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, |
кривале земну површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху |
е најзнаменитији дан у животу Радишину, кад је он имао да отпочне свој најузвишенији посао.{S} |
је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, т |
е рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зи |
м</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, кад је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па мукнула, |
, те да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти |
вљао школу двапут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потреб |
њега описали круг, као оно у дворишту, кад су насипали игралиште.{S} Одатле су повлачили стазе |
то нам власт премешта господина Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ бољ |
хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика |
е један носилац нових идеја политичких, кад је чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ау |
диша имао IV разред, Даница је имала I, кад је овај IV разред свршио (и прешао у продужну школу |
овај инат и ова неуљудност, па помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је према просто |
зме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, остане деведесет; кад се од с |
се од сто узме десет, остане деведесет; кад се од сто узме двадесет, остане осамдесет... и тако |
е послове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, и |
о су се разочарали, прво <pb n="301" /> кад су видели каква им је школа — мало боља него што је |
казати!{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад доб |
томе био особити мајстор. <pb n="32" /> Кад он зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе |
хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва војска српска, и св |
к буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог |
и и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси |
S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, м |
е још десет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се то зове чета; а како се |
та буде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највише змија?..{S} А где су змије?..{S} Поглед |
на Радишином написао „превасходно“.{S} Кад им је вратио прописе, сви су ученици загледивали у |
нас многи нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се готово сви искупили, Радиша рече, да стану пр |
шите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Од |
део, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда ћемо најпре метнути |
во Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пожалио једноме до |
/> је с онима малима за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су прешли на читање и |
било показати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на „Читанчицу“, тр |
анцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о своме премештају и вид |
о њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он је онда отиша |
он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су скидали капе, прилаз |
ога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и об |
и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили пред вратима где треба да стоји, де |
а.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископају рупу за |
вога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, |
{S} Тако је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завез |
еларији, али Радиша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, |
од ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано увек се најпре чује |
ча Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стран |
м је могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, |
коли нису примана деца сваке године.{S} Кад је Радиша имао IV разред, Даница је имала I, кад је |
ика, јер је тежи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем добро запамтила и рукописна и шт |
удариле у растоваривање и намештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном |
о време само мало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по ре |
А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго |
ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледа |
ни штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све |
та и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потребу за три гвоздена |
чак у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брис |
каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворил |
кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице отворене и на доксату п |
су стали пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша настави:</p> <p>„Изв |
џоња пред капетановом канцеларијом.{S} Кад прође и десет, Радиша и по други пут упита пандура, |
у даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нис |
почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо |
једне гимназије, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном црном дугачком кап |
<p>С овим је мислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, наредио је Груји, да отвори све п |
, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, старији ђаци, који су се „о |
се клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и деца да долазе и одм |
рекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша |
.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер је не само бил |
је опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад су завршили ово записивање, видели су, да их има мн |
н је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и укућани Радишини видели ц |
што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, ка |
и до десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекци |
, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, |
, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, доносили су камење и почели |
ио га преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро ве |
аже примедбе своје и приближну цену.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ заузима око своје шко |
ше и лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет залије сваки бус |
данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред |
а свога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је било време, изишла је млада с девером и без икак |
колују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градили, доносили су циглу, ћер |
да огледамо и тако:{S} Један! — Два! — Кад пружите напред, гледајте да вам стоје равно, а кад |
! — <pb n="83" /> Спустите их, овако! — Кад стојите тако, онда сте се окренули напред, к мени.{ |
о Колумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стружнице, деца нису могла да се н |
х да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога чов |
ристали да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општински и машинама |
у да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни две |
прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља |
, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! — |
је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb |
д нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се |
адиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст и |
старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и п |
да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зат |
ди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, с |
ио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу свак |
напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их колико год можете.{S} |
о опредељења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се м |
против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљк |
ој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза ни |
тротоарима, што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и ме |
ози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигам |
кад жене напредују, и кућа напредује; а кад куће напредују, онда и земља напредује.</p> </div> |
није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тог |
омично и слушала као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, свакоме |
доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопође |
ини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису в |
} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети и |
а види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за с |
био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти, |
.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се по |
оја се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо |
то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и |
се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу свој |
не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за извесно зат |
шу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља |
.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да је |
Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило |
ко је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору?.. |
покоља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су пре |
дити довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рог |
внога доба наших царева и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви раз |
ј градини и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он поручи мало семена о |
у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господи |
да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и културно, умно и мора |
много, него више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће |
ицима се свих опазила голема туга.{S} А кад је завриштало девет добрих коња, и залајало девет љ |
с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви |
а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па реч |
и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им |
знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p |
њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и с |
стинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И |
у скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јунашт |
власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћ |
Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва с |
ле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и |
и и чували за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и |
угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начи |
тивне занате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим посло |
у у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где је |
лио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за уч |
и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам |
само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сест |
сме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путем |
то је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово |
ојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, само |
нам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа рук |
ду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је к |
ерује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, оца |
каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и од |
е још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{ |
иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{S} |
лазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне |
говим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, |
ојој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је |
а, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили послуживање и |
уди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја с |
воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самога |
томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест годин |
умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен цео |
.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћ |
рави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о |
Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти |
у, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна п |
та.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају селу, да оно учини |
и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је када |
олико да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то |
екају, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају п |
гло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искати на поклон |
ите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете, |
види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупаше, повише и при |
те на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати: |
му је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање дана |
иједан очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; „ |
моташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после неколико недеља из ових чаурака изиђоше лепти |
школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре дошао, он му рече: |
пало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не м |
е и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље |
како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као ма |
а их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их п |
дмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ов |
томе, онакве какве смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За т |
hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитала |
читеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами |
спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поре |
то га није могао сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на пр |
човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то би |
па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, |
с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико д |
ва показали ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су оставил |
о велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда загл |
и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешто |
а у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је |
ла међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, д |
то томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се трудити како |
више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом кој |
види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рата је прекинула |
азима према женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако н |
ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови ученици дошли у школу, они су ра |
ном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ |
о надгледао, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одве |
извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и |
.</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ р |
снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> |
ачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да |
онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском попођене, и п |
ико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и у |
њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано рубљ |
и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ћ |
ају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</h |
апетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једна |
алуцима, изгледало као поварошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро јутр |
и: да је пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога старога учитеља, зашто је то, овај |
бина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље сп |
а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Војво |
па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо н |
старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда заг |
једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А мож |
тишао пре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде |
ети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако |
е калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав шљ |
палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да |
инчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, <pb n="100" /> Миљко с неким ма |
е редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај |
“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и з |
па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакш |
проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њен |
утира, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он реч |
сиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили судници и угледали нову загоричку |
господине!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и о |
госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, |
itle>Пошетала царица Милица</title>.“ А кад су деца полако певала ону; „<title>Соколови, моји т |
је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше з |
нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико одвуку толико и да му плате.</p> </div> </di |
па га обеси за врх троугла и показа: да кад троугао стоји сасвим равно, ненакренуто ни на једну |
ично пријало.{S} А после овакога оброка кад се напију лепе изворске воде, слађа им је она била |
руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели лепо |
S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирот |
брале мед само по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде |
падају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пада ситна киша а |
е Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај празник Велика Госпођа, а |
“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута нова школа, как |
е сви други поженили. <pb n="231" /> Па кад можемо да се женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто |
узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, |
ебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, од |
ржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и нас |
и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута забоде кука |
женско, опет су мајци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада причекати док надође |
на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi |
ле земљу бачену с горње стране зимљишта кад је уравњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавн |
е много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и |
о пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пус |
ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим |
који беху дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла код своје куће, нек дође да вучемо ово з |
едан старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио п |
="178" /> толико ока?..{S} Како се зове кад има толико година?..{S} Сад оставите и то у клупу п |
а, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> толико ока?..{S} Како се зове ка |
озар Марковић имао на уму овакве типове кад је рекао: „Сва разлика између садашње и пређашње (т |
олико ископаних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је набављао и књижев |
ци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај |
и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Т |
их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири реда?..{S} Ко |
је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико |
кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ |
али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.</p> </div> |
за спомен засади или накалеми — како је кад чему време — по једну воћку, а други пут код другог |
амо ово испод табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, т |
о јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па |
та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; |
hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо |
те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>т |
ну нешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} Пазит |
ше нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... <hi>Нана</hi>, тако по неко дете зов |
, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, с |
ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <hi>т |
то је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, и |
писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је к |
е, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} П |
Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А |
итамо оно испод пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломи |
неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по зем |
се и таблица разбије и крижуља пребије кад се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете до |
му наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од је |
{S} На пример, погодите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад |
ше?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?.. |
се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изгов |
.{S} Ко уме да напише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} |
?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А |
се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да нап |
се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изговори <hi>син</hi>?..{S} Која се слова или гл |
.{S} У <hi>десет</hi>?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и |
Ко уме да напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да напише та |
.{S} Ко уме да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} И |
Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} |
} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ш |
} Ко уме да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да напише мам |
} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се |
е сваку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} |
д се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чују кад с |
ечи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Извадите буквар!.. |
S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да напише?..{S |
се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише? |
<hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели |
ставља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни го |
а.{S} Само је купован фес, који се пере кад се испрља и који се лети замењује шеширима, који се |
на пример овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Мил |
ао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год д |
они, који су били поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледи |
Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за страшљивог човека или дете, да се боји с |
n="135" /> то је <hi>син</hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је |
што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој умешности Рад |
ово утувио?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да |
куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем |
А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве |
писмено рачунање.{S} Говорио је, имаће кад; то су апстракције којима се завршује учење, а не п |
воја корита, и то готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију |
д је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна заравањка, неравна |
да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе |
стране писано <hi>о</hi>, како се пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с десне |
се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан је на |
„Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао слепим код очију онога, који не зна књигу |
м казао, да има свега тридесет слова, и кад њих запамтите, ви можете читати сваку књигу и писат |
варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манастир у шуми, онда су сви |
ен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је требало решавати: да ли да се примају и нови ђац |
школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, |
до катедре и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, да се мушица могла чути, онда на ми |
вну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Ради |
оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мисл |
подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они са |
агорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, од како сам овде, не де |
мо је он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другов |
господине, још једно!“ повикаше деца, и кад Радиша одобри, она дохватише тестере, да сама струж |
молитве сав је народ стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или кој |
, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срц |
уда, заједно с упуством како се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{S} Поруч |
зидова.{S} Радиша се срдачно захвали, и кад је сутрадан дошао за план, он опет запита инжињера: |
Ово је место прилично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, ов |
лепој земљици до скора владали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, трес |
У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одго |
} Једанпут је учећи за столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео |
ижете руке у страну, овако, положено, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви с |
ру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога је |
ете да разазнате, која се слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често |
.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, |
> <p>Миљко одмах посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико теби доноси |
стос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: „О |
пе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и ст |
јима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није по |
ка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи р |
траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу друг |
, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније могу да и |
пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом д |
од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу саста |
о, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму како |
ј, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се претура од болова |
их чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а |
е интересују за оно што им казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, расејаност и зевање, |
ивредни рад разумевао много дубље.{S} И кад је доцније говорио о њему, он није говорио само као |
барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли долазити, они сви као у ј |
му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане, њеног лепог ч |
рсни радови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, |
о томе како постају разне болести.{S} И кад су год одлазили од школе, осећали су, да су данас н |
акве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изгледали су необични. |
м, на најлепши, најуљуднији начин.{S} И кад завирите у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} Са |
љска, бољи доручак није ни тражио.{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му с |
ешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb |
их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових тридесет слова запамтите, ви ћете умети да пиш |
да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, да |
у доста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису чекали никад ни |
у и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га старији ђак после преслиша, он показа и ова и јо |
ворио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те |
тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао |
необично, кад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен својој савести, која му још н |
рошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не м |
и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већ |
} А кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „На |
ак, кад је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и |
ваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, < |
а, веома рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако |
>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам с |
епо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушил |
?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, |
земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то н |
риликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао чит |
да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што је |
Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико смо се мучили; и да није б |
старцу.{S} Поче разговор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и |
човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зат |
да се они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито к |
к морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу |
воза.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затреба и колико ће требати.</p> <p>„Боже помози!“ |
{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече п |
господине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време |
сет разних <pb n="174" /> гласова, који кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ови |
а!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} |
о криво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, о |
је желео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, |
љах да пратим пандура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети гос |
ане?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову |
капетан.</p> <p>— Јесу, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на п |
и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико велики прст, па се замо |
тку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буде, о |
ица послуша мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало збуње |
а децу своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан долет |
често паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пост, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и кат |
розоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они има |
олео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, п |
га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комадић синоћне погаче и парче сира |
о што шта, што је он проповедао.{S} Али кад је после на страни прочитао прву Економију и Социол |
му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече неки нож преко срца |
па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад ј |
занат.{S} Само млади циглари нису имали кад да се радују, јер су одмах морали да отпочну грађењ |
ућивала је ону радост што су је осећали кад помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде |
а учинити некако, да људи у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или куповину, могу |
дствима да се тај задатак постигне; или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се догова |
је и крижуља пребије кад се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не ис |
} Питајте старе људе, који су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од н |
а косу своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу |
својим видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> |
до почетка школе, јер после неће имати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша смисли |
би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> |
мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да |
еба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обичн |
како ће му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и он |
иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је н |
ли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли |
м манастирима и задужбинама причаћу вам кад будете већи...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек наместите |
оле кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете |
ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
све ученике у старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетк |
ака и друге родбине.{S} Па при свем том кад се свршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да |
ом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пу |
роди управљају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о школи, ш |
<p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољс |
це!“ повикаше деца радосније но Колумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стру |
или за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство врати у првобитно стањ |
есту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — с |
S} И радости дечје није било веће, него кад су нешто направила да сасвим личи на оно што су хте |
а црепуље, господине!“ рече кмет. „Него кад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш и |
а опет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговор |
ошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и ка |
е.{S} А највише је овај мајдан послужио кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мос |
традан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да вуче кам |
него равно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нема толико равнице |
потоци и река њена <pb n="384" /> ретко кад само да испуне своја корита, и то готово само у про |
и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке |
: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употребљавао <pb n="59" /> код учитеља ову реч „гос |
; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} И коли |
па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само |
врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им је казао, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин с |
и и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица |
ути се.</p> <p>— Није тешко, деда, само кад људи хоће.{S} Како су се полако навикавали, тако по |
а читамо све ово испод свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите |
о да роди жита за седам краљевина, само кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчет |
о сваку реч моћи ћете да напишете, само кад можете да разазнате, која се слова чују, и кад умет |
поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n="328" /> мало одмори од пл |
сеоских ствари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</p> <pb n="292" / |
ли, да од човека ништа није отето, само кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био нов |
брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као о |
ао своје куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у ру |
черу и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих к |
д њега, него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Де |
кваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо време и о празницима; иначе ћете их оставља |
ло поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатн |
ете после сваку реч написати ласно само кад запамтите сва слова.{S} Зато морамо сваки дан да их |
ана; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу |
ћу његову и воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо градити нову школу...</p> <p>То су били пла |
би било за непажљиве ученике његове, но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако |
о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „верм |
у ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а |
{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сест |
га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек бу |
асловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Ва |
погледају, <pb n="122" /> како је лепо кад све стоји овако у реду, право, и све се полако спуш |
за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi |
ко је у десет редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији?.. |
на време, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се н |
мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет |
и и заравни; и изгледаше дивно, особито кад се погледа заједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се |
едем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</ |
чи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како |
ине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови наших |
, које се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробље то |
неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет до |
то ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске |
ој згради отварани су прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуста су пребојена врата |
апише тата?..{S} Која нам слова требају кад хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} А за <hi>козу |
ади; како киша и снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из |
вијају у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јас |
обито кад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито гаје за премештање и сеобу |
<p>„Да погађате сад, која се слова чују кад се каже <hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад се ка |
жете ли да погодите, која се слова чују кад се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро како се гово |
ет ћемо да погађамо, која се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{S} То је најглавниј |
на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да их напише?.. |
чи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже < |
е <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи |
е <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује кад кажем < |
е <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова чују кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у <hi>осам</hi>?. |
е да их напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{ |
д ово написано?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> п — а — с?..{S |
аже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова чују кад с |
кне <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се |
каже <hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у <hi>три</ |
ју у <hi>четири</hi>??.{S} Која се чују кад се рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова чују кад |
i>?..{S} Која се слова или гласови чују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{S} Шта се <pb n="175" /> ч |
..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највише змија?..{S} А |
је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош |
гралиште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је завети |
ларији и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, |
е састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, |
могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господине.</p> |
te> <l>Боже мили, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и ср |
l>Кад се слеже на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци дев |
<head>4.{S} Потребне поправке</head> <p>Кад устадоше с ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није |
{S} Како поступају према деци</head> <p>Кад су тако људи израђени, они после израђују оно друго |
6"> <head>6.{S} На раскрсници</head> <p>Кад је свршио четврти разред, Радиша се вратио у село, |
_C12.5"> <head>5.{S} Повратак</head> <p>Кад је дошао овај акат у среску канцеларију, капетан га |
5.6"> <head>6. О народу нашем</head> <p>Кад мене и свих нас данас није било, народ је наш посто |
> <head>1.{S} Молба за службу</head> <p>Кад се Радиша вратио у Отаџбину, поднео ју Министарству |
е уноси јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су понудили господина надзорника, да види школску г |
ице и у писању појединих слова).</p> <p>Кад су и ово свршила, Радиша рече деци, да оставе и таб |
а Радиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таб |
све, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таб |
а им, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и да |
цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу |
четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да отвори прозоре.{S} За с |
ецом — <hi>играо речима</hi>!...</p> <p>Кад све ово буде, кад се поправи настава или рад у школ |
осподине; нама не смета снег“...</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и поседаше на сво |
„насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су се искупила сва деца, Радиша нареди, да стану у |
стана је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио главни нацрт зграде и величину пој |
руштвом, с јагањцима и јарићима.</p> <p>Кад Радован дође из суднице кући и каза својој домаћици |
де насута пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде |
ећи му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се вратили из чаршије, Груја је још узгред сврат |
ове но сви загоричани пре школе.</p> <p>Кад је настало време ницања, деца су видела, да оно сем |
ом јанџику.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њи |
Радиша напише и како га напише.</p> <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да |
е сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, Радиша је утврдио, да цв |
а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све наместио и легао, још дуго није могао заспат |
, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газд |
први политички збор у Загорици.</p> <p>Кад се „збор“ разишао, упита Миљко Радишу.</p> <p>— Как |
И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина мајка повири на врата, да в |
ужи руку „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни |
је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало и припремило, дошла су и деца у школ |
о и прилазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају |
ударило звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ |
да у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти |
барем оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике“ било доста, Радиша по |
{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За |
пада угодно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађош |
адиши су ласкале оне речи директорове: „кад је дете овако <hi>добро</hi>“, па помисли у себи: х |
клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова слова и научите свако да пишете, |
д куће?“ Тома сасвим искрено одговори: „Кад роди могу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад |
и Радиша седе па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно |
b n="297" /> од оних пре четири године, када их је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални |
и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађивао, да је подметао усп |
ега спавача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније.{S} Ни Радиша дакле није мо |
к пукне као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити... |
је видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигам |
са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он ј |
у дувар с источне стране.{S} Онда узме кадионицу са жаром, метне у њу тамњана, прекрсти се и о |
ем богатији, а, писменошћу оспособљени, кадри су да сазнају све више; по срцу оплемењени и пона |
помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала непр |
ри без питања.{S} Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, о |
двојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу |
ља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже тако м |
У тој вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, само је мило погледала свога милога сина и |
што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви ме |
е је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то д |
о ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: |
{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} |
овори језиком својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа |
ти?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</p> </div> <div type="chapt |
зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вреда |
ада већа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђацима, те је један анђе |
и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и пожени |
тика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљању земљом и народом.</ |
а је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиш |
вако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, остане деведе |
ји, достојанственији, као да би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољство, које долази од |
колу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову забуну.{S} И о |
ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</p> </di |
о коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољуб |
ога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, |
ло земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њ |
х.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко з |
одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад не одговарате овако, с |
"91" /> <p>После повећега одмора Радиша каже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда н |
ско, опет су мајци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада причекати док надође мле |
своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неостварљиво.{ |
онога народа у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А та |
д патрона домаћега не пропусти се да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, м |
и и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога у |
ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта се н |
жем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им п |
уме да напише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко уме |
Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се |
<hi>десет</hi>?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је |
уме да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и |
е то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Шта се ч |
тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује к |
реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изиђи |
кне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне |
>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Д |
</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi>нос |
то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за страшљивог човека или дете, да се боји своје се |
/> то је <hi>син</hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с |
десет редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији?..</p> <p |
погађате сад, која се слова чују кад се каже <hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад се каже <hi> |
да погодите, која се слова чују кад се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро како се говори: ч — |
ј табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Кој |
ос</hi>?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi>со |
напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Шта |
аписано?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> п — а — с?..{S} Шта с |
>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова чују кад се каже |
>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <h |
hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у <hi>три</hi>?..{ |
о кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; <hi>сит |
лико их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири реда?..{ |
о их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} Узмите још једну!..{S} К |
с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли теш |
напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да напише тата?..{S} |
да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да напише мама?..{S} Ш |
луша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже примедбе своје и приближну цену.{S} Кад инжињер ви |
српски</hi> светац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико |
ј што говори нек устане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" /> |
е па не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико речи, и који зна, он настави.{S} А кој |
то и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки |
, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</ |
орала научити „таблица множења.“ Учитељ каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} Једанп |
, ради упознавања с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ак |
огли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога говор |
ини сеоској они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судн |
; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је |
пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у |
те ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо |
ва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном зе |
посно</hi>, и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад пазите још једанпут мало брж |
: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или на |
пимо.{S} Овако је и јевтиније - инжењер каже скоро двапут - а <pb n="226" /> овако ћемо и школу |
во да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и |
ет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он |
али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само из |
ала нешто друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад је изишла и |
> хтела опет да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за |
милости зове тета, као што се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пит |
оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи |
а идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрснице, |
креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, о заједни |
ласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и г |
ако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напоље редом; само |
Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуљ |
кренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на леву страну. |
у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели |
} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује најпре?..{S} Ко |
уке у страну, овако, положено, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите |
не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господина министра, да га врати.{S} Но |
а говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ов |
кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! — Два |
.{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} |
екне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише? |
о уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шт |
ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као |
днога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево, им |
оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да остану |
А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте љу |
n="127" /> продужио: „Сад пазите да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, која се |
, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и |
друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек нам |
м дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као |
то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!.. |
оказати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне су ов |
гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да |
реба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој умешности Радишиној, |
а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад пок |
те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису чекали никад ни једнога |
о ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђубре |
те.{S} Добро морате слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да не с |
н доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све с то |
аст!</p> <p>- Не вређам ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је |
нском Кладенцу....</p> <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да |
је имао где.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и гимнастику?{S} За време одмора, док с |
p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њој или |
тимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} |
а страна.{S} Зато и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зид, оно западни, ово јужни а |
зна по другим народима, могли бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни људе ни |
те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете |
то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за некога, који није овде, те да му кажемо <hi>т |
ч.{S} То је <hi>но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, ч |
ово испод табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је |
имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <hi>тата< |
о оно испод пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило п |
м кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, |
Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, |
ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови наших ста |
женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; ш |
а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах д |
буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, |
те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то |
емо за некога, који није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женск |
језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </div> <div type="chapter" xm |
та је ово испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ него <hi>фес</hi>..{S} Камо му кићанка?... |
љубите у руку све старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да |
чувате <pb n="300" /> него и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је зд |
ишта не кријете, него увек све право да кажете и да ништа код куће не узимате сами; него све шт |
о још може?..{S} Хајде, још једанпут да кажете сви заједно: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi>— столи |
} Зато опет извадите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да |
а бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p |
ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову шко |
ј искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; кажи слободно.{S} Ти господина знаш по чувењу; знаш шта |
е, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Даница подиже очи, уозбиљи оно ле |
а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; кажи слободно.{S} Ти господина знаш по чуве |
све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Даница подиже очи, уо |
„Онда им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек д |
ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо |
инистра, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Ра |
S} Седмо?..{S} Осмо?..{S} Још једанпут, кажите прву реч!..{S} Другу!..{S} Трећу!..{S} Четврту! |
S} Кажите сви заједно с — столица!..{S} Кажите н — нож!..{S} Кажите и — игла!..{S} Даље, е — ев |
с — столица!..{S} Кажите н — нож!..{S} Кажите и — игла!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — |
е.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с!..{S} Кажите сви заједно |
{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с!..{S} Кажите сви заједно с — столица!..{S} Кажите н — нож!..{ |
ат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује |
, носи мајка дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу |
ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{ |
.{S} То је слово <hi>т</hi> — табла.{S} Кажите сви <hi>т</hi>!..{S} Нађите шешир!..{S} Знате ли |
зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> — игла.{S} Кажите сви <hi>и</hi>!..{S} Пазите сад: <hi>о</hi> — ок |
око с — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Где је <hi>н</ |
hi>сео</hi>, кад неко дође па седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напишем сео!..{S} Сад на |
То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — нож.{S} Кажите сви <hi>н</hi>!..{S} Нађите написано <hi>н</hi>! |
о је <hi>нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} |
мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н |
и своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је |
то, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже < |
по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили |
њега, кад нешто важније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онд |
пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите оно код таб |
ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} |
{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, |
не им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде леп |
/> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и н |
е, особито прост свет.{S} Зато их после кажњавају, што лажу, клеветају и грде људе па често и с |
ше, него их пустити да греше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампа |
тили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша што заповедио ни заб |
ко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима н |
рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, и |
су да испитају састав сваке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, |
у, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} И у |
ку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а |
су сви ово мислили, само нису умели да кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи за одрасл |
</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајст |
а се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши много |
му сасвим одлучно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде |
онако често и довршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да |
му косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обраду |
а се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па онда да и |
о чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите добр |
ад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А |
скоро пет стотина година или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово |
се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, |
да одредимо неколико људи, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори Тома.</p> <p |
S} На завршетку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су погинул |
да греше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине |
амила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратко време никога више није било у |
ута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и |
ка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се ран |
та за њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, |
други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама |
ју и тако уравне и прошире двориште.{S} Каза им и одакле земљу да узимају.{S} Више школе је бил |
ете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да га |
кад се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: |
> <p>Кад Радован дође из суднице кући и каза својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на ч |
издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим од |
п? упита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— |
батура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена вратима и прозорима и како се |
е“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, како да иду путем, како да се владају код куће, |
од куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измију, посеку нокте и обук |
ицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква |
ази и крај школске године.{S} Радиши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И |
лико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као и ово, само да б |
гори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} И деци се много више допадала ова проста хра |
како ради, па им је онда <pb n="312" /> казао, где се употребљава и изнео слику пожара, где ее |
коли, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом |
олована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Дани |
народне песме.{S} За рачунање је и њима казао да направе стотине, те су с њима и они рачунали и |
пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће пр |
Наста ћутање с обе стране.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан није знао шта да каже. |
руги вукли, и за кратко време Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад предложиш |
чисто невероватно.{S} На пример, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је зап |
ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње |
н, да освети нову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село |
писали сва позната села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим |
ли их је све највише зачудило кад им је казао, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда |
таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S |
о реда, које је које слово.{S} Затим је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и пом |
заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>село</hi> пише великим словом и |
реје, те да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на |
ом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; он ј |
оли.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћу |
е да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче конаца, па сад разм |
есе из реке.{S} И докле год Радиша није казао да је доста, деца су ревносно доносила; а он је с |
онако, и да му тај исти привредник није казао, како да попари семе врућом (али не врелом) водом |
ли и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову школу? (Ви |
вео их у школу, распоредио по клупама и казао како да седе, да устају, да улазе и излазе из шко |
вео у школу, распоредио их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпо |
о превео све ученике у старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На |
а је захвалио на труду око нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како |
о гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одше |
је још узгред свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође судници и поправи оно на ш |
ши.{S} Теби је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, што је говорио они |
кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb n="284" |
орите га код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њих запамтите |
поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да дол |
оче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књи |
А нека дигну десну руку они, којима сам казао да су други! (Опет надгледа и мирно исправља).{S} |
е кући да и они посеју.{S} Том приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бу |
Освануо је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку ј |
хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами градили, он је |
мо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да је п |
е бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туч |
ако: „Прошли сам <pb n="184" /> вам пут казао, да се свако име људско, човечије или женино, пиш |
школска година.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у старији разред, то их је |
сали су све у околини.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</ |
чају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко |
еше нешто најбоље расположен па плану. „Казао сам им и настојавам да <pb n="197" /> се не свађа |
овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S |
азе.{S} Онда им може прегледати торбе и казати, како да их на леђима носе; како да чувају буква |
ислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и |
а сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите ок |
до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, па и печатати или штампати у књи |
да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те је до са |
и мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутр |
су лепо читала као да причају, па после казивала шта су прочитала и изводила поуку.{S} А надзор |
зајмила све што има у градини својој и казивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од |
} И деца су скромно прилазила учитељу и казивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљивао |
на „Читанчицу“, тражили велика слова и казивали зашто је где написано.</p> <p>Код „Читанчице“ |
нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали напамет само оне краће комаде у „Читанчици“, к |
обро пазите, рекао је деци, „до сад смо казивали и писали само ова слова код слике, с леве и с |
/title>“.{S} Већ и само име овога листа казивало је, да има нешто скривено, што се не износи, а |
их“, то је он записивао све из реда, по казивању очева, и бележио како је које дете развијено и |
о потреби да и какав користан савет.{S} Казивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресулт |
вакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је |
ре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући сво |
у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казивати сваком, да је дужност преча од политике а отаџ |
осле причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требало радити и лечит |
нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала неправедна а сваки би савет био узалуда |
амо с тога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не б |
азнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирк |
, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад им |
асвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Н |
ше.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од оних |
народ</hi> почео да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ висок |
четвороугаоне правилности.{S} Да то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда |
аједно канцеларији, али Радиша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, одмах наред |
ворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и да се данас без ње не може |
вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан живот отишао даље у напре |
адне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, ве |
завили и најпосле пропали.{S} Наука нам казује, да су пропали сви они народи, који нису хтели д |
/hi>, да ли се интересују за оно што им казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, расејано |
околини.{S} То је школско звоно, и оно казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша |
раг! — Доста.{S} Сад пазите, ја могу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а |
питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и како је |
м покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово о!..{S} Реци |
ељ, ала си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш најузвишенији позив човеков у животу!{S} Јер уч |
мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење.</p> <pb n="343" /> <p> |
его ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} У гла |
у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је |
жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му ј |
тим кокошку печену на ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вече |
м <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
виње, овце јаловице, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ра |
донеше по мало пасуља, кромпира, сира, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те |
Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмака, сланине или пастрме, те имају чим да се омрсе |
аловицу, који заструг мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, |
, неко лонац кисела млека, неко заструг кајмака, неко груду млада сира, неко пастрме и сланине, |
њенче него и краву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добити |
стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није набавила барем по ј |
о једну за добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућом погачом, па онда друга јела редом, а о |
у и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вина <pb n="13" /> и пљоску ракије, мал |
е су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место киселе воде |
не и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало к |
бука, пето јаја, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге з |
најпре принеше као обично сира с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу зачињену кајмаком и јаји |
чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде; |
кајмаком, па онда чорбу пилећу зачињену кајмаком и јајима, онда пасуљ са сланином и пастрмом, з |
у печену на ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вечере донеше и |
к у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добро да почне |
Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и њега самога, а ж |
ве лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S |
новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на пример, стоке све мањ |
помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је према простом свету?!{S} И мора да је Свето |
да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарц |
шете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и |
ишао на доксат и, не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и природно почео је |
хартије, па, опет не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и искрено поче овак |
рекоше, да њине куће не позивају ни на какав кулук.</p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, који б |
ило најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се ни |
а причањем о својим професорима, о томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала |
али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извештај послао о њему...</p> <p>- Прочитао са |
како она ради и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} Казивао јој је увек, како је о |
у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и т |
њега нигде не употребљавају одмах онаки какав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе кр |
n="102" /> а ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у |
еша у политику, нити је безбожник, нити какав бунтовник и јеретик, него најпреданији културни р |
ме зраку проводе по читаве сате, радећи какав ручни рад или читајући какву корисну књигу; а у н |
> да сваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника писмених није бил |
и ово истински <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је?..{S} Нађите чаши ногу!..{S} Нађите листу дршк |
РЦА 143</p> <p>РАДИША</p> <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ НАМ УЧИТЕЉ ТРЕБА НА СЕЛУ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј. |
.{S} У њих чак ни шума не расте онаква, каква се сама посадила, него је и она гледана и негован |
ди? „Ја треба да направим онака колица, каква после сваки у овом селу може направити“, мишљаше |
дном трошку подигнемо мало већу зграду, каква ће нам после требати увек, а не после десетак, а |
л за усавршавање и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само двад |
pb n="272" /> <p>Радиша им сад исприча: каква је његова школа; како ће се лепо наместити; како |
авнији посао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико просторија, колико ће |
поред ока!...{S} Нађите столицу!...{S} Каква је то столица?...{S} Колико има нога?...{S} А кој |
..{S} Ко је то преварио министера?..{S} Каква је то несрећа?!.. <pb n="341" /> Господин капетан |
вас не уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачка?..{S} Погледајте у слова поред мачке! |
жао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</ |
ила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад, |
„Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „самогласника“ а |
кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> |
S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, романска или политичка.{S} Тако с |
писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само читање ако п |
највише доносе људи порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави по селу, ид |
упаучљиви, особито ако је непечена; па каква је онда то јадна храна — само да се деца разболев |
непажљиве ученике његове, но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако су млади |
рали, прво <pb n="301" /> кад су видели каква им је школа — мало боља него што је била њина ста |
</p> <p>Радиша је прво узео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, |
утарње мањима.{S} Тако су знали не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак |
умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда како се она |
_C5.9"> <head>9. У Гимнастици</head> <p>Каква гимнастика за децу на селу, која све слободно вре |
аде питати: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — К |
ила добро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А ка |
вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве су најбоље данас и за здравље, и какву сте ево да |
ругој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних оса |
селу своме и већ саградио кућу зидану, какве сав паметан свет данас гради и какве ћете и ви св |
поређено и намештено да те осваја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне моје момачке, што м |
.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учини |
ође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије: греда, ја дирека, ил’ да |
орички ђаци грабили, да очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место и д |
никакве сличности више нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{ |
се накалеми, па да роди питоме, онакве какве смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, о |
о ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао један човек с |
ује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да |
у, какве сав паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хва |
ви предмети, велики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи |
да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите.{S} |
а се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени |
да узму по мало; онда како се она меси; какви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њи |
них и отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега села није изишао још ни јед |
ији и најпоштенији, најбољи.{S} А дотле какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоц |
и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су д |
ико ће врата да треба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, да |
авањем онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас, или какв |
обри сте ми јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, госпо |
нама свршио, него с каквим је мислима и каквим одушевљењем изишао из ове школе.{S} Мисли ето на |
ко је он радио и с каквим ресултатом, с каквим искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је |
зивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с каквим искуством и како би он сад |
послу.</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, јер није гла |
авно с каквим је оценама свршио, него с каквим је мислима и каквим одушевљењем изишао из ове шк |
шио Радиша ову школу, јер није главно с каквим је оценама свршио, него с каквим је мислима и ка |
е наслушао таквих грдња и такве псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од какви |
елу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да Бог |
спавати.{S} Показала јој је и колико и каквих пелена <pb n="293" /> треба да има и како да их |
а слова код њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то уво?..{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте |
амија?..{S} Сад нађите њена слова?..{S} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испо |
Ко је запамтио, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} |
не може?..{S} Нађите слова код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод |
о!...{S} Је ли то истинско око?...{S} А какво је?...{S} Погледајте у слова поред ока!...{S} Нађ |
је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово код |
нађите њена слова?..{S} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Н |
ворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан распуст школ |
уди; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми и |
е од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми |
сте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах |
презиме, чије је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао и |
ље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, органско или неорганско.</p> <p> |
Је ли истинско <hi>дрво</hi>?..{S} Него какво је?..{S} Нађите му дебло!..{S} Нађите му гране!.. |
емо да посадимо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} Зато је би |
тик, него најпреданији културни радник, каквога нема ни једна школа; и камо среће наше, да такв |
ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквога мањега терета.{S} Зато су загледивали сваку чив |
чајева, да пред многим кућама, ако нема каквога ораха, крушке, јабуке, трешње или шљиве, немају |
кренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога шамара тамо негде у крају.{S} Радиша се пренера |
сти и умешности.</p> <p>Зато, ако видиш каквога несташка, који ником не да мира, немој се љутит |
јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те н |
ки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <h |
и од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су |
е износила чудан преображај материје, о каквоме ни појма није имао.{S} О, како се само запрепас |
/p> <p>У овакоме јаду и општој невољи о каквоме раду на новој школи дабогме да није могло да бу |
ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њ |
.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њо |
а.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> <p>План је д |
окатницу; и одмах стадоше правити план: какву кућу да граде.{S} После плана за школу Радиши је |
ако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт н |
, да људи у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или куповину, могу наћи новаца лак |
19102_C3.2"> <head>2.{S} Радишина школа какву је затекао</head> <p>Школа је изгледала овако.{S} |
иња, што се освећује, на храм Божји, на какву стару светињу из славнога доба наших царева и кра |
бро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, онда с |
какве су најбоље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се |
ницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну машину, барем круњач и вејалиц |
, како су и одрасли долазили на науку и какву су улогу они имали у грађењу нове школе: њему се |
тати најчеститији човек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидисава |
и и побојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, т |
те, радећи какав ручни рад или читајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружн |
ео из почетка, те сам и зграду направио какву сам желео; а људима нисам много говорио, него сам |
се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није |
ве, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Ј |
тео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а |
е прво с леве стране писано <hi>о</hi>, како се пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је др |
а пере и држи чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} |
ђе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша |
га је то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега да сагради толике грађевине, а |
.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другог |
без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту |
упи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чу |
А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ће да уплете први ред, да ли просто или с преплета |
зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена вратима и прозорима и како се погађ |
за идућу годину.{S} Сад Радиша показа, како се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије |
а час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и д |
има ли да прелази много река и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је велики сн |
даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби, па се трудила, да тако да бу |
дио је све по нацрту и деца су гледала, како то све може тачно да се размери па да се не квари |
И онда им је као и онима лане, казала, како да иду путем, како да се владају код куће, како да |
и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чист |
и крстове.{S} Најпосле им је показала, како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А |
је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад, за које време, од чега |
е гласно и отворено пред Радишом рекла, како је ово неко „дурљиво дериште“, и покајала се што у |
сле чуо и како је подигнута нова школа, како су и одрасли долазили на науку и какву су улогу он |
се држи таблица, како се чува крижуља, како се држи, и, огледа ради, цртала су: сунце, месец, |
отпочну засађивање најлепшим младицама, како су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S |
олу.{S} Сад је Даница показала својима, како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће |
блаку; да облаци иду у разним правцима, како их ветар тера; да <pb n="190" /> ветрови нису подј |
> <pb n="337" /> <p>— Тако!{S} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p> <p>— Ка |
х кућа и гледају, како шта ради Милета, како оправља школу и како Радаша учи децу.{S} И неколик |
а подигне са земље, како да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како |
испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, како се држи, и, огледа ради, црт |
ратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре д |
ве књиге једну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, како Мурат позива |
није срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одра |
обележава концем, како се гради нагиб, како се углављује камење и зашто се посипа песком.{S} В |
} Сад Радиша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком д |
али су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} |
ма, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p> <p>Миљко слеже раменима и с |
та.{S} Зато сад и учини такав распоред, како ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене |
у.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ и надгледати како они врше |
здравије.{S} Погледајте само, око себе, како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите |
и креча, и да наши зидари не забораве, како се зида и покрива...</p> <p>„Уз овај напредак у ку |
} Све су питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајк |
ет просто и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> <p>Освануо је Петров дан.{S} Се |
још од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде |
ном напретку других народа, те да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што |
речје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе |
дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће господин пресудити овај спор, а она двојица су |
ом од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и |
, ћерамида, цреп, лонци и друго посуђе, како се гради стакло и порцулан, шећер, хартија, и све |
а им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у |
шици и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз к |
а и на људима и на стоци: откуд долазе, како се шире, како убијају наше здравље па и сам живот, |
научне предмете.{S} Интересовало га је, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити зем |
клоности к раду.{S} Интересовало га је, како се на телесно кретање и здравље, на певање, цртање |
лепо однегована, сведочи најпоузданије, како је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се |
буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној |
даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупила те жалосне живе остатке страшног |
ести, како постеље да подигне са земље, како да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да |
.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам прича |
це, причало о школи и учитељу и о томе, како је пропало царство српско на Косову...</p> </div> |
дности свилених буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао |
оброме старцу.{S} Поче разговор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Нед |
на њих и онда наставио разговор о томе, како стоје извори у Загорици: има ли их сад више или ма |
о да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближ |
правио и потписивао лепе печате од уме, како је год ко желео, и узимао према величини њиној по |
рио? упита капетан.</p> <p>— Господине, како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слуш |
ушношћу рече овако:</p> <p>— Господине, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде |
!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208 |
а и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Ра |
се сви.{S} Наста у школи једно јецање, како Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И посл |
и на стоци: откуд долазе, како се шире, како убијају наше здравље па и сам живот, како се од њи |
екако ласкало, кад је слушао да говоре, како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Ч |
абавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара |
.{S} И они који пролазе радовали су се, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ село.{S} |
ре и каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, како да поране, да се |
се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и премного враџби |
и, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Скочите, па реците оп!“....{S} 1</ |
; <hi>о</hi> — <hi>око</hi>.{S} Видите, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве ст |
е она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Про |
>!..{S} Нађите <hi>г</hi>!..{S} Пазите, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините п |
мите, да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад |
е је слово код ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово сл |
емо она слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да |
Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Цариц |
иду путем, како да се владају код куће, како да полазе од куће, да пролазе поред туђих кућа, да |
S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан долетела два врана гаврана са крвава п |
ћи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се на |
у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују у свему, како паметно да штеде и да |
и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети |
че кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, како су од суднице начинили школу, од апсане судницу а |
х меће и из њих изручује; како се суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише |
љ, добро, јесте, живете, земља, иже, и, како, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео. |
а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p> |
ушачу, те да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За о |
ина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли м |
елу живе душе, која није дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више |
куда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била |
да ради, колико с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и какав користан с |
имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света и то усавршено.{S} Он |
за час нацрта целу околину и побележи, како се зове које брдо, који поток, које поље, која мал |
ј посао продуже; а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овакога радника и да га одва |
амоме селу, те су сви још онда гледали, како се граде и прозори и столарска врата (сложена из в |
{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио |
е је највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Је |
" /> и много обрадовало, кад су видели, како лепе и другојаче котаричице они умеју да плету!</p |
они не измене; а загоричани су видели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши |
авно, има скоро пет стотина година или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову. |
да не могу; али су други опет наводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и |
не, и пећи намештене, онда су говорили, како се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па |
пре да видим, јесте ли добро запамтили, како се намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете |
ив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, како да одговори на ово питање.{S} Његов реализам није |
емљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у |
али!“ одговори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па после окречио, т |
олу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит |
Онда им може прегледати торбе и казати, како да их на леђима носе; како да чувају букваре и таб |
аде на посао и стане с Миљком смишљати, како овај дан што лепше и свечаније да се прослави, али |
} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш |
га“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци |
има бележе наднице, па ће после видети, како ће им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, реко |
n="42" /> тајне човекова тела и видети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и в |
и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физ |
— готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њему и свима његовим |
} Милина је <pb n="360" /> било видети, како су се загорички ђаци грабили, да очувају семе од к |
! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље |
оно што жели.{S} Зато је стао мислити, како најпре да се дође до нове зграде.{S} И мислио је д |
S} И кроз кратко време ви ћете осетити, како много више знате од оних, који нису ишли у школу.{ |
да ли се може све оно и онако извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину |
како и <pb n="277" /> собу да намести, како постеље да подигне са земље, како да их намешта, к |
{S} Радиша се само постара да их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде и |
најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу |
о колико оклагија.{S} Онда показа деци, како се овим набија камење у калдрми те да се чвршће др |
све, све.{S} Највише му је пало у очи, како сељаци, особито мушкарци, много пију и расипају.{S |
ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, |
да узе једну половину и обележи на њој, како треба да се скроји и куда треба да прође тестере, |
користан савет.{S} Казивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с каквим искуст |
букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима |
ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем, како да не познајем!{S} Знам је и девојком: добро чељад |
адишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и како је свако ње |
онима лане, казала, како да иду путем, како да се владају код куће, како да полазе од куће, да |
м све показа: како се обележава концем, како се гради нагиб, како се углављује камење и зашто с |
их је у томе и упућивао и показивао им, како се праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих |
ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!..{S} Дете овако!..{S} Избришите то, па |
што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не |
ју, понесу нешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па онда да их пусти да ид |
о против пића и сам показивао примером, како људи треба да се уздржавају.</p> <p>Уз већу произв |
ен, па тек на друго место долази начин, како ће се то предавати.{S} Оно што је најосновније и о |
е, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и ин |
набавио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга ил |
у најмањих и најпростијих облика.{S} О, како је младе загоричане изненадило <pb n="287" /> и мн |
е дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосећана: отац мајка, |
атеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S |
да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада подузимала другојача осећања <pb n="297 |
је, о каквоме ни појма није имао.{S} О, како се само запрепастио, кад је видео, да се вода раст |
ава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматрали сваку ситницу и пажљиво слуш |
се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда оним |
е све највише зачудило кад им је казао, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари п |
, да понесу собом.{S} Само им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Весел |
и да му тај исти привредник није казао, како да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи |
н растегљај или два, Радиша је показао, како ће онај то упредено да увије око „вретена“ па да у |
и тегоба, и да је по који старац рекао, како су они онако радили још од памтивека па им је било |
би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непријатеља...</p> <p>Рад |
дођемо...{S} Радиша им је онда причао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако |
не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарству може употребити и слама, која и ка |
{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је с |
.{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је сло |
Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се о |
оварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је ва |
ат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за плетарст |
У једној радионици у Немачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад |
градили нашу железницу, и он је видео, како Талијани дељу камен за мостове као да је од сира, |
пит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и прир |
к је Радиша размерио концем и обележио, како да дође то парче калдрме и докле, камења је већ би |
, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио |
то дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом с |
се распознају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њему после сваког распуста било тешко да почн |
де и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, |
изродимо и одгајимо пород свој, онако, како су и нас родили и одгајили родитељи наши.{S} Теби |
је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило у свој Загорици, у црепуљама.{S} Ра |
то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше примити.{S} Онда тек долази право |
ме селу и мора се све обрађивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде |
ајопштије и најосновније; и опет онако, како ће деца најлакше разумети.{S} Напамет само лепше п |
летку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> направити и употребити у |
потребно да вам изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на оно, што је главно у развијању |
еориски.{S} Особито га је интересовало, како ће да измири принцип природности и урођености с пр |
тера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд |
и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је последње бусење, горе на брду, укопао и састави |
ући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоских ствари може да буде ле |
рими или не прими и поступи самостално, како она за најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за |
да је ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како |
Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунце помра |
и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га не уносе у шко |
и да ради земљу онако мучно и невешто, како је радио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А да |
ду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не зн |
ко убијају наше здравље па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, с |
старој школи, ево је трећа година већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, па не |
лазе и људи из оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета, како оправља школу и како Радаша |
настир, па у вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манас |
>— Ево ми сад прилике, да покажем селу, како се поправља, ђубри или гноји земља без ђубрета! уз |
носе, како да долазе сваки дан у школу, како да поране, да се лепо умију, понесу нешто за јело |
из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуш |
данас уче, како да привређују у свему, како паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више? |
, како је то било. (Чита народну песму, како Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како |
рећи.{S} А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ |
позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Милица молила |
јица стадоше поред ограде и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово |
како Милета оправља школу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да уч |
та.{S} У књигама има како се пече креч, како се и од које земље граде цигле, ћерамида, цреп, ло |
ојих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити с |
они велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава концем, како се гради нагиб, како се |
шала Даницу.{S} Даница јој је показала: како и <pb n="277" /> собу да намести, како постеље да |
ове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за песак?{S} Многа деца превикаше: „Да донесе |
коло денути.{S} И овде су видели двоје: како је тешко разбијати камење, без барута и великог гв |
ати Растку, како је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, један до другога, и св |
Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да з |
имио на хартију и почео да смишља план: како да се постави или окрене нова зграда и са којим и |
е једно од другога растају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њи |
огли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и |
и испричају како је у Светој Гори лепо: како има неколико стотина манастира и два три пута толи |
нагледају, завирујући у сваку ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{ |
ести.{S} Како ће они једно без другога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће |
им сад исприча: каква је његова школа; како ће се лепо наместити; како су сељани добри људи; к |
; како се у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџ |
бе и казати, како да их на леђима носе; како да чувају букваре и таблице и како да их држе на к |
е постане опет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу да падају кад нема облака, а р |
о наместити; како су сељани добри људи; како ће се сад отворити друго одељење и она ће имати са |
она меси; какви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како се суше, как |
е и таблице и како да их држе на клупи; како да другују међу собом; како да улазе у школу и изл |
егова школа; како ће се лепо наместити; како су сељани добри људи; како ће се сад отворити друг |
е имати само први разред, а он четврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту околину и так |
е на клупи; како да другују међу собом; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако д |
а топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и како се расхлади; како |
се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржа |
било мило да погледају, <pb n="122" /> како је лепо кад све стоји овако у реду, право, и све с |
јбољега кречњака.{S} Али <pb n="213" /> како се пече креч, то је само слушао, а нигде није виде |
па је стао правити план <pb n="205" /> како да га уреди.{S} Прво је на средини направио један |
здахну Радиша, гледајући <pb n="159" /> како се деца муче носећи земљу на даскама и мотикама а |
лазе и излазе из школе и <pb n="279" /> како да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те |
Василије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Које слово треба велико?..{S} Ка |
ad>5. О политици</head> <p>Политика!{S} Како узвишена а колико компромитована реч!{S} Од крупне |
а, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: |
чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, ишло је иза школе и гледало коли |
гране!..{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{ |
све на клупу!..{S} Узмите четири!..{S} Како је сад?..{S} Узмите још четири!..{S} Како је сад?. |
ко је сад?..{S} Узмите још четири!..{S} Како је сад?..{S} Опет оставите све!..{S} Узмите пет!.. |
је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је сад?..{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите че |
S} Како је сад?..{S} Узмите седам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите осам!..{S} Како је сад?..{S} У |
{S} Како је сад?..{S} Узмите осам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите девет!..{S} Како је сад?..{S} |
S} Како је сад?..{S} Узмите девет!..{S} Како је сад?..{S} Сад ћемо овако.{S} Оставите све на кл |
пет оставите све!..{S} Узмите пет!..{S} Како је сад?..{S} Узмите шест!..{S} Како је сад?..{S} У |
{S} Како је сад?..{S} Узмите шест!..{S} Како је сад?..{S} Узмите седам!..{S} Како је сад?..{S} |
ететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и ма |
..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири |
око!... које је ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десн |
кад има <pb n="178" /> толико ока?..{S} Како се зове кад има толико година?..{S} Сад оставите и |
име?..{S} Које слово треба велико?..{S} Како је теби?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А к |
..{S} Како је отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у С |
" xml:id="SRP19102_C1.4.2"> <head>2.{S} Како поступају према деци</head> <p>Кад су тако људи из |
ије тешко, деда, само кад људи хоће.{S} Како су се полако навикавали, тако полако и нек се одви |
прућа прекратити и све их изравнити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, ка |
мути брига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другога; како ће се Радиша одвоји |
а и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе |
Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи |
не убодете!...{S} Које јој је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева конац?...{S} Н |
м сваки за спомен засади или накалеми — како је кад чему време — по једну воћку, а други пут ко |
“ разишао, упита Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти се ово допада, господине?</p> <p>— Не знам мени |
зненадило него одмах одговори:</p> <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, т |
во, господине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, к |
разгледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковима куд <pb n="111" /> ид |
Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили друга свога |
ју.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону рад |
е; човек јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад збор |
се указује као писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и коли |
толико војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> толико ока?..{S} Ка |
отиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи свој |
и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S |
више сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље |
ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, |
путем кад сретнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љут |
ви.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван |
S} Колико их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} Узмите још једну |
.{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А т |
добрих загоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не тр |
ви и за старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове мла |
учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко сво |
основне школе, од 12 до 15 година.{S} А како се изненадио, кад су пред њега изишли читави момци |
ава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме св |
им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретање |
владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е човек опасан |
укам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за угле |
а му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, |
нека виша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо |
у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну онако често и довршују.{S} Зато увек и |
били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> |
p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и д |
сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од сел |
ете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и |
и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по сели |
веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати н |
о, да то учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео јед |
цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису и |
да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде |
и он као стидећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груј |
х ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову ма |
што да уради, и с Грујом, упућујући га како да направи ногаре за стругање дрва дунђерским тест |
6" /> је провео с Милетом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, упућујући га како да нап |
ало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На трећем месту све <hi |
ва је земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су и колики су калупи; како се |
по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ |
све што има у градини својој и казивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих се |
ћи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{ |
да буде, јер су <pb n="172" /> гледала како се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да |
побележи.{S} А деца су радознало пиљила како учитељ њихов „записује“ све.{S} Пошто су се ту доб |
су празна котарица па <pb n="44" /> ма како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на он |
га живота има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, |
изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па како |
упита Радиша. „Може, господине.{S} Има како паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одг |
сто педесет до двеста.{S} У књигама има како се пече креч, како се и од које земље граде цигле, |
вашта, па нам неко може навест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — „Он |
бично леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила се, и нужник ископан, ограђен и п |
и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим згра |
је било опет готовине општинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде нове куће |
на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати ко |
ондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нов |
етним људима и учио си толике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Ве |
од сваке болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је де |
мшија, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече |
најбоље, да одредимо неколико људи, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори Том |
е</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: помену се сви угодници Божј |
кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој |
послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и доне |
на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало имала кретања за време одмора, то он |
римање оних малих за први разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају |
и сви су прешли у старији разред.{S} Па како више ученика не може стати у учионицу и како радов |
одила и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити јо |
војимо дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој потекоше сузе, |
вим озбиљно.</p> <pb n="265" /> <p>— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p |
} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни км |
ради свака кућа што јој треба од дрвета како му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку |
уда још нико није дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђ |
: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси т |
а, и кад се за ових тридесет година, од како сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и |
ајвећи догађај не само у овоме селу, од како оно постоји, него и у животу Радишину.{S} Село доб |
предмету Радиша је овако мислио.{S} Од како се човек одвојио од животиње, он је почео измишљат |
Све што људи знају и што су сазнали од како је човека на земљи, све је то написано у књиге; и |
н доиста највећи и најзначајнији дан од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи |
.{S} О томе учитељу слушао сам много од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично |
сет његових ученика сад је, први пут од како је Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, к |
вање, па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у школи не |
руја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио |
исоко образован и просвећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач св |
дође и Радован, и он поново исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, |
ми да градимо цигле, кад смо видели све како мајстори раде?!...</p> <p>И одмах изиђоше на чича |
и; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задо |
х изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше по |
илом на запушачу, те да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи во |
а то, они су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него |
а могла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у загоричкој |
певају по шумама и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и и |
е шта: за поједина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Мила |
да направимо колико треба, а село после како нађе за право...</p> <pb n="232" /> <p>И кмет Миљк |
ви за оно за шта је, и надгледају после како ради; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и право, |
Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном др |
е очигледно, а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{S} И кад су год одлазили од |
{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само |
ом, па докле стигне.{S} А за издржавање како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, |
е сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако, један крстић!...{S} На |
побусаној страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, гд |
њигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већи |
да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару |
у већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не познате!{S} Па, Нед |
е је слово код дрвета!..{S} Ево, пазите како се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте напис |
око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како ћемо да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави |
.{S} Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како се пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На које слово ли |
— У коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви |
ле сте писали и ономад.{S} Сад гледајте како се пише <hi>п</hi>, код пера: као <hi>и</hi>, код |
езнања и неумешности.{S} Слушао је тице како певају по шумама и воћњацима, гледао је како пчеле |
а Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за |
или докле он не дође; свештеници их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; |
чела</head> <p>Не могу вам причати више како је текао и напредовао овај Радишин миран и поступа |
без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађати камење и денути га у куп са шупљи |
{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на |
а, здрава, бистра, уљудна и природна, и како на свако питање одговарају својим речима и на свој |
она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети много дрвета.{S} Воћке су се |
>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од |
Цртали су и планове за куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и израчунавали су колик |
е онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А о |
ема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и то никад не м |
ко се праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо сви |
распуста било тешко да почне да пише, и како његова сопствена рука није хтела да га слуша.{S} И |
да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, |
села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умети не само сами да се |
; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћер |
вори:</p> <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платић |
<hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p>Некад се |
судницу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово последње најбољ |
зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих заг |
д су сви позивани у своје команде.{S} И како после мобилизације дође и објава рата а за тим и с |
о село знало, да је излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ |
е па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље |
која није дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измиц |
исину; како од паре постане опет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу да падају ка |
тарству може употребити и слама, која и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога |
вала им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, |
најпре упознао с појединим алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и т |
их пелена <pb n="293" /> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у су |
адне, па и пропадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прера |
ли и тако даље.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај р |
ко се рачуна цена вратима и прозорима и како се погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план |
астира и два три пута толико калуђера и како проводе време само молећи се Богу и читајући књиге |
како јој је он врло радо давао упута и како је свако њено питање једва дочекивао.{S} Ово је би |
а остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени ов |
који разумеју задатак основне наставе и како се он изводи, те да отклањају све што би сметало о |
Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да при |
ења.{S} Онда обележи докле да заграде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпо |
у, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу з |
за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде него каменом.{S} Инте |
тао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и њега самога, а животиње ник |
и посеју.{S} Том приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Ради |
е него каменом.{S} Интересовало их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и ка |
х је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер пруће од ове |
томе и причати, како се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви |
е главно у развијању и учењу омладине и како је он то постизао.</p> <p>На првом месту он је гле |
и крајевима, где се шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се д |
стала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском |
ош деца и да још много имате да учите и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју в |
зне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали до |
Зато је опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сложан и мир |
м за то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране и са |
да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и прос |
осе; како да чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да другују међу собом; к |
асте“.{S} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школској град |
ли, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о вла |
едају свако слово, које Радиша напише и како га напише.</p> <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, |
памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго |
јим професорима, о томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била ј |
чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и о |
лидне робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и д |
се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у |
каквим ресултатом, с каквим искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то пр |
му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се |
што јој треба од дрвета како му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па опр |
Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову леп |
у, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само заградити.{S} Рече му, да |
тако раде.{S} У књигама има записано и како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да вол |
тела и видети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и р |
а ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требало радити и лечити коју болест, ако је вра |
ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута нова школа, како су и одрасли долазил |
својима, како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрљ |
говоре, како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова |
је онда причао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово свакога |
о шта ради Милета, како оправља школу и како Радаша учи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Бо |
имате да учите и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако |
изврши ову преправку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо док |
више ученика не може стати у учионицу и како радови на подизању нове зграде живо напредују, то |
и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} |
чио си толике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате |
азати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити |
тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређате власт! |
кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од |
не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народ |
и не само више да научи, него и да види како живе ти народи, који су измакли од нас тако много. |
о плота.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да |
ађите опет слова код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <hi>о |
о!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и< |
примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да м |
твују свечаности својих другова.{S} Али како су се разочарали, прво <pb n="301" /> кад су видел |
се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градил |
а рука не пријања и који би напредовали како ваља само под лаком женском руком.{S} Судница је н |
ролазили кроз загоричку школу и гледали како се у овој градини за углед ради, разумеће боље све |
за својега Милана и ученици су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачн |
ога било ново и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонт |
осподине, ниједан.{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и |
заузели, те су не само научили у школи како се то ради, него су и израдили све ово и задивили |
опадне ова побожност њихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и д |
по нашим законима, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики?...{S |
е и помажу један другоме; учени економи како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода |
го се селу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји |
траже, но остављају селу, да оно учини како је право, онда ће село лако и наћи и учинити како |
ако ће их постављати народ и надгледати како они врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисл |
телу, осећања се извесно неће развијати како ваља.{S} Место лепоте и радости болник у свету вид |
а, као најузвишенија, не могу развијати како ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и за душевни |
арод“, и „народ“ ће сам собом управљати како хоће.</p> <p>Ево говора једнога апостола ове нове |
шли су пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Радишу је грлио стари деда Радивој |
е видети могло.{S} Одмах је стао питати како се зове које брдо, који поток, која мала и ко је о |
ети, да су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после |
ских пара, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они домаћини, који имају |
ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек |
позив да другога учим, морам се трудити како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у поч |
аво, онда ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им |
ете пође у школу, она ће и њега научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сва |
елу, у чистој свежој природи, гледајући како се она развија, и у ономе простом животу људском, |
да ме није срамота!“ А један, гледајући како Милета замазује оне рупе између дасака да не излаз |
ахвале према оваком раднику, не знајући како да га искаже.</p> <p>Најпосле је господин ревизор |
оје ученике, нарочито ове велике, обучи како се што калеми, него и да преко њих и градине школс |
гар купио још једно тестере, па се мучи како да га намести.{S} Радиша му помогне те наместише.{ |
у, само да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Ле |
елиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она јесу до |
оје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао |
и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево, има слов |
носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прв |
а узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите |
е да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, како се држ |
семе од белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по у |
оно му одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{S} Радиша је тачно поступио по томе упуту |
у се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад |
ри за десет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор |
</p> <p>За то време Радиша је надгледао како Милета оправља школу и питао децу, како је којем и |
у школу, распоредио по клупама и казао како да седе, да устају, да улазе и излазе из школе и < |
одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало |
нацрт и до ситница избележио и испричао како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у заг |
..{S} Правите сад она код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле |
Хајдете сад ова два код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по је |
Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је о |
то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и в |
ли и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} |
<hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <h |
господине?</p> <p>— Не знам мени, него како се ово допада вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа |
јања су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, |
то је толико путовао по свету, те видео како други напреднији народи раде.{S} Али је све то бил |
грешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и своју неспрему надокнађи |
е из реда, по казивању очева, и бележио како је које дете развијено и телом и душом, јер је опе |
{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко је запамтио како се пише <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е |
бај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пишу <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко |
и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како се пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и п |
S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овако оставе на лози п |
Истина Радиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и |
оме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије науке, видео сам шт |
е најбоље, да и ово сам направим, онако како после и други могу правити.{S} Да исплетем од слам |
и биљке постале у дугом развитку, онако како се мењала кућа њихова, Земља и њена површина, у св |
тане онако како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да |
већују, него остају у тами и живе онако како су живели пре хиљаду година, не могу да живе, не м |
фију, па опет у кући да им остане онако како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S |
не знају како јесте, него говоре онако како није, те варају све, особито прост свет.{S} Зато и |
у кући сеоској и животу народном онако како је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S |
ли, докле нису достигли да читају онако како се прича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учил |
здравље, господине, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме |
имао највише муке.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и и |
су нам се и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу |
врнути?! упита Миљко.</p> <p>— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, м |
окријемо црепом.{S} Од школе да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и дру |
„Господине, кад чинимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ћ |
“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И мно |
аље место до нужника испод школе.{S} Но како у почетку није имао ни прасета, ни пилета, нити би |
ли добро онако?“ „Добро, господине; ено како идемо па се нигде не укаљамо!“ одговорише готово с |
азио, да двориште школско није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити неприлике, осо |
се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?.. |
:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих богињ |
то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном напре |
ће они добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шт |
су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мал |
аква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p |
да би они угодније живели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је ос |
Па и онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ. |
и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који |
евину, ма по коју цену, само да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа д |
ђи, иду један другоме у школу и гледају како и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</h |
га добро разгледају и да сами огледају како ради, па им је онда <pb n="312" /> казао, где се у |
ауче још што више.{S} Лекари им предају како да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара |
{S} Греше прво, што много пута не знају како јесте, него говоре онако како није, те варају све, |
а и они моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију и нај |
>искрено</hi> разговарају, и договарају како што боље да поправљају и усавршавају и што више да |
ији, и до самога мора.{S} Они испричају како је у Светој Гори лепо: како има неколико стотина м |
} Он је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији ње |
о смо пристали на железничку конвенцију како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губи |
а, само кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми добијемо један т |
бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се вратили из ч |
евојку и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинит |
и на оно место, где Јелена јавља Еразму како се осетила, Даници се објасни и њено чуђење, што ј |
да сејем што мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује и калеми, рече Радиша |
ше табле, па се усправите! (Прегледа их како седе и поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам |
не певају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним осећањима у овом тренутк |
одговори: „Ти, господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекне |
а</hi>.</p> <p>Друго је сад питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за |
највише упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и би |
ко док не узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има десет десетака?..{S} Оставите |
; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери газдарица простре с |
нима па простодушно као увек одговори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би р |
рштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зову попа да им га опоје, и ако им |
је мамила самим именом својим, јер ради—кал значи калогажу, онога у опанцима или босога...{S} И |
{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калајише, те загоричани ни за то нису морали да иду у в |
алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да загоричани не морају за сваку ситницу д |
адиша се сад запрепасти још више.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазваше у памети |
ожан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред школом, него је на |
ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред вратима школским била готова.{S} Ваљало |
олико пролаза, колико је захватила нова калдрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз |
око школе за добар корак далеко од зида калдрма као у чаршији; и све право под конац и равно, а |
пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, па онда рече Груји, да то п |
е могао очекивати да они помену, јер је калдрма била довршена свуд око школе.{S} Смислио је, да |
дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономадашње. „Хајде, господине, тако |
благословене су многе ручице, за час се калдрма доврши, и камење песком покри и заравни; и изгл |
могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале потковице као по даски.{S |
а почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато и |
одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школским била сасвим довршена.< |
дељано; нигде ни најмање <pb n="98" /> калдрме ни отесана камена, нигде цигле, нигде црепа, ни |
ре сав онај ситан камен што је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, |
чупају сав коров око школе и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе |
ров.{S} Радиша опружи конац од јучерање калдрме пред школом па до капије и поби кочиће на целој |
онцем и обележио, како да дође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли д |
тар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту |
е, да доврше и последњу, западну страну калдрме испод стреје школске, Радиша је и сам на ово ми |
рбици својој носили и посипали по новој калдрми.{S} И благословене су многе ручице, за час се к |
каза деци, како се овим набија камење у калдрми те да се чвршће држи, особито оно, које је оста |
е ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, господине, још једно!“ повикаше |
ша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту калдрмисаном.{S} Друго, прозо |
х улица, где су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене прагове |
лици, која је калдрмисана, и у дворишту калдрмисаном.{S} Друго, прозори свуда са стаклом.{S} Тр |
ко ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајућ |
са мном и у нашој градини, градили сте калдрму и овде и код старе школе, па сте почели и оне р |
јстори су истина направили лепу школу и калдрму свуд око ње за један метар ширине по погодби.{S |
Милина је деци сада било погледати лепу калдрму свуд око школе, све под конац и посуту песком, |
авири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђено дре |
е зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више нау |
>5.{S} Шести дан и прво читање.{S} Мале калдрмџије опет на послу </head> <p>Освитао је Петак.{S |
и учини све што је требало, те да мале калдрмџије отпочну посао и доврше започето дело.{S} Брз |
е први ред.{S} А од њега предузеше мале калдрмџије и за час се саставише. „Сад нам треба песка, |
још првих дана од ученика направио мале калдрмџије и мале баштоване.{S} Отуда после и леса пред |
његове, но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако су млади загоричани у гради |
о и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из другог села.{S} А о толиким врстама јабука, |
<pb n="386" /> упаковано.{S} Њихове су калемаре звала и околна села, да им калеме; њихове су к |
довало је све.{S} Нарочито је развијано калемарство и воћарство, јер је Радиша видео, да је Заг |
енике, да ли су добро ово запамтили.{S} Калемгранчице доносили су и Радиша и ђаци од сваке добр |
ће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске градине да узме или калемљену |
.{S} Ове су године с пролећа могли и да калеме лањске саднице.{S} Зато је Радиша најпре показао |
воће, само што загоричани нису умели да калеме.{S} Зато је гледао, да свакога ученика обучи ово |
да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; |
су калемаре звала и околна села, да им калеме; њихове су кошнице продаване по дукат комад, а њ |
рици само један човек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{ |
калемљења и на колико начина може да се калеми, па је онда приступио послу и на разном дрвећу < |
опадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прерађује и продај |
ецу како се што сеје, сади, пресађује и калеми, рече Радиша.</p> <p>Миљко одмах посла Грују за |
то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба о |
нарочито ове велике, обучи како се што калеми, него и да преко њих и градине школске унесе у З |
у се непрестано доносиле, пресађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} |
на.{S} Међутим, Радишини су ђаци и сами калемили на све могуће начине, и сваки се грабио ко ће |
ашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{S} Један је |
S} До Радише у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је дово |
гранчицу из школске градине да узме или калемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је градину шко |
најпре показао свима, шта је главно код калемљења и на колико начина може да се калеми, па је о |
рекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске саднице.{S} Жива о |
је мало калемова а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици само један човек уме неш |
да свакоме даје из градине гранчице за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што ви |
е расађивање младица и пресађивање оних калемњених.{S} Тако се и у старој градини направило виш |
да су оне старе и обломљене, да је мало калемова а још мање младица за калемљење и да у свој За |
ја“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију варенике.{S} Пред ручак долази и по |
му од газда Мијаилове куће прате једну каленицу млека и комадић хлеба, па оста да ствари раздр |
самим именом својим, јер ради—кал значи калогажу, онога у опанцима или босога...{S} И све поче |
није био обичан свештеник или поп, или калуђер, или прота, него је био најстарији над свештени |
ду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече:</p> <p> |
је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, п |
м брадом, личио је загоричанима више на калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему нечега |
и од лепшега, и у њима неколико стотина калуђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге. |
стотина манастира и два три пута толико калуђера и како проводе време само молећи се Богу и чит |
ли, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо на калуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Гру |
и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио више добра народу нашем |
ве то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он по |
анинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе |
лели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки калуђери из Свете Горе, да просе милостињу за свој неки |
обегао у манастир.{S} Једанпут су дошли калуђери чак из Свете Горе, да просе милостињу за манас |
а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А |
ју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и |
дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђерима, што се зове игуман и архимандрит.{S} Онда о |
уму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с који |
м цркавама и манастирима или поповима и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, нег |
коп и буде најстарији над свима српским калуђерима и поповима или свештеницима.{S} Онда је он и |
сле отац помисли: да није отишао с оним калуђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, да вид |
се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, покалуђери се тамо и н |
а чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допустио, да га деца љубе у ру |
ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла, што су је донели |
из Поречја, и према њој удесе неколико калупа.{S} Радиша им је још у школи на предавању сврати |
о, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњују земљу, где ће циглу да прос |
како се она меси; какви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како се с |
без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју |
што мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и |
а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по |
за столарски рад и друге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући |
, шта ће од прилике то све стати.{S} За камен, песак, креч, циглу и греде и диреке није ништа р |
песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа друго; него да купе један велик |
а страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е |
мо минерала мало познају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им згодном |
дигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече |
ђе судници с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> <pb n="228" /> <p>Али се ускоро увид |
даске, које нити су хладне као цигла и камен, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се да |
и било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} |
узе чекић па њиме закопа и углави први камен под конац колико треба дубоко, намештајући га не |
и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да |
и нема каната за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на површини, него га |
ка индустрија.{S} Кречари су сваки бољи камен тесали и чували за прагове пред кућама.{S} А кад |
е поштедимо од кулука, кад станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са свих страна превикаше: „Е, т |
, је ли све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше |
се на игралишту више није видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правилан круг.{S} Из |
и креч освојили су околину.{S} И тесан камен поручивао се из Загорице.{S} Њихови „мајстори“ зи |
ше у доношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с околних ливада, путева и њива а остатак се доне |
да по тој земљи растуре сав онај ситан камен што је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то б |
и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике |
„Ништа за то, одговори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу поправити...“ И, што рекоше, то |
сви просвећени народи.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, |
S} Неки се домислише, те нађоше плочаст камен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Ра |
уку колица деца сад предложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; с |
а који вуку камен неће песак, који вуку камен и песак неће вући креч, који вуку креч неће га пе |
село донети: поделиће се, па који вуку камен неће песак, који вуку камен и песак неће вући кре |
ницу, и он је видео, како Талијани дељу камен за мостове као да је од сира, и мостове граде као |
и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином о |
понесе по један или два <pb n="116" /> камена.{S} Деца рекоше, да има и ту иза порте читавих г |
где, него још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: д |
прозора и могао израчунати колико треба камена за темељ до цокле и цигала, креча и песка за зид |
пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила камења, и Радиша још ве |
лун Стеванов, онда се израда и употреба камена разви још више.{S} У то доба Французи су градили |
креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} Зато једва дочекаше |
крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од којега је и таблица; само је једна плоча искр |
песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на површини, него га морају копати и |
ве школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с горње стран |
се више увиђало, да је довучена гомила камена и песка недовољна; и кмет Миљко је наређивао што |
стотина кола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да м |
гови на кућама него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми вероват |
ајмање <pb n="98" /> калдрме ни отесана камена, нигде цигле, нигде црепа, нигде ћерамиде и креч |
и, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да је као саливен и да га ни највећа вода није |
дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њој н |
у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креча, као што данас |
у: „Зидај је од <hi>камена</hi>, јер од камена ником ни камена: <hi>трајаће ти хиљаду година</h |
а своје домове и друге зграде зидају од камена и цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{ |
е.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако угла |
дам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато их чува |
се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотане овом шареном хартијом, да буду јач |
месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загорици б |
у, где су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је ш |
.{S} Кмет је купио и чекић за разбијање камена, те су и неколико фуруна креча наложили и већ је |
да купе један велики чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљ |
его да поштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} |
у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи јапије; а план ћу направ |
много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена за довршење мање требати, то он узе ко |
види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза није много ду |
нио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, о заједничкој штедионици, |
ари измицали, толико су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало крупнијега а после |
гледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико требало.{S} По четири камен |
<hi>камена</hi>, јер од камена ником ни камена: <hi>трајаће ти хиљаду година</hi>.“ И не само ш |
буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шу |
или точак од кола не погоди по средини камена него с краја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да |
никад није толико требало.{S} По четири камена испод греда, по четири пет око огњишта и по једа |
ло је приближно знати и колико ће отићи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачу |
у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, између ногу, преко главе и ис |
и надметали у трчању, скакању и бацању камена, као и прошле године.</p> <p>Успех је у опште ов |
појединим играма, и надметању у бацању камена, мотке, скакању, прескакању, трчању, рвању и так |
агради цркву Раваницу: „Зидај је од <hi>камена</hi>, јер од камена ником ни камена: <hi>трајаће |
ка.{S} С овим је почела да се развија и каменарска индустрија.{S} Кречари су сваки бољи камен т |
е клупе по угледу на Радишине.</p> <p>И каменарска је „индустрија“ учинила велики напредак.{S} |
алдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене прагове, двориште пред кућом и путању од капије |
је Милун помоћу Миљковом конструисао и камени мост на свод на најглавнијем прелазу преко реке |
па често и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда по машинским радњама употреб |
“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћемо кам |
рне стране, да служи као заклон, или на каменитом земљишту, где се друго дрвеће тешко прима.{S} |
ме науке код тебе није пало у трње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ |
јексера, две тестије, 30 букварова, 30 камених таблица, кутију крижуља, кутију пера, кутију др |
Нова стаза од капије до школе попођена каменом, посута песком, уравњена свуда једнако а права |
ћом и путању од капије до куће попођене каменом, као код школе старе и нове, чистаљке пред врат |
д друге, као у вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, госпо |
бље непопођено ни даском, ни циглом, ни каменом, с леве стране је једна мала соба а с десне дру |
во.{S} До саме „цокле“ извели су зидари каменом а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још |
како зидање с њом много лакше иде него каменом.{S} Интересовало их је и како мере, да зид иде |
у: „Хоћемо ли и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја |
како да дође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час |
а дотеривање и намештање <pb n="282" /> камења и почето је намештање крајњега камења и с десне |
> камења и почето је намештање крајњега камења и с десне и с леве стране по концу, а остало је |
потреба камена!{S} А сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће треба |
обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ циг |
е, да има и ту иза порте читавих гомила камења што су људи скупили по ливадама, и извадили из њ |
багремом па и ово прекопају, отребе од камења, поправе земљу и отпочну засађивање најлепшим мл |
зују, подигну гаћице и очисте корито од камења.{S} Онда обележи докле да заграде и како да озид |
ељу и ђацима, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И за ј |
ле показивати им згодном приликом врсте камења и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је |
годна за пренос ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквога мањега терета.{S} Зато су заглед |
чупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га ба |
лико да траје.</p> <p>Познавању земље и камења обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S |
е је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, д |
ао.{S} Други су се надметали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао |
о било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Св |
.{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господине; сви воле што им |
врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја је одређе |
} Онда показа деци, како се овим набија камење у калдрми те да се чвршће држи, особито оно, кој |
а се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, господине, још једно!“ |
ише на средини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење и ове потребе школске.{S |
нагиб.{S} Онда рече, да доносе ситније камење, па још ситније, па најпосле песак.{S} И све се |
како се гради нагиб, како се углављује камење и зашто се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и |
е „под конац“, и поче да намешта крајње камење, које ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад |
и и на другој страни и за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} Сад је по тим редо |
ше неки да прекопавају, неки да приносе камење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А |
ану.{S} Дотле деца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно крајње испод конца.{S |
оге ручице, за час се калдрма доврши, и камење песком покри и заравни; и изгледаше дивно, особи |
амо да су људи свуда копали и разбијали камење, гледајући где има добра кречњака за креч и белу |
ао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, гледајући посао, кој |
гвозденог маља, и како је тешко угађати камење и денути га у куп са шупљином изнутра а да не па |
у видели двоје: како је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозденог маља, и како је |
„Е, ето зато, рече Радиша, само велико камење може тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже |
емо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надметала се које ће више д |
и је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не меће полошке, с равном страном горе, не |
Кад су мислили да је доста, доносили су камење и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оста |
су деца налазила и доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби његовој.{S |
му је врат?..{S} Покажите му груди!.{S} Камо му предње ноге?..{S} Трбух?..{S} Задње ноге?.,.{S} |
им таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за брисање!...{S} Добро.{ |
да кажете „вес“ него <hi>фес</hi>..{S} Камо му кићанка?...{S} Нађите слова код феса!..{S} Које |
</hi>?..{S} Писано?..{S} Штампано?..{S} Камо га слово <hi>п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} |
ти која?..{S} Јесте, <hi>мачка</hi>.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{ |
у и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне установе, |
ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, |
а и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније.{S |
ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих |
у, и за свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа |
тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и друго |
и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има по који започет ра |
одраслима, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S} Милина је <pb n="360" /> б |
лушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога у |
обичнија правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се тај задатак |
е{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и прима |
поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, б |
S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за бр |
тане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад |
ена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша набави |
те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је поче |
" /> није више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше долазак свештенико |
ата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да ост |
ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </div> <div type="chap |
нас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку |
S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу |
вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђу |
амен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљавају |
да загоричани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајк |
а су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама и |
Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зат |
п ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зат |
га не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груја |
развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од |
али за ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема с |
ом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин прича |
о нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и пос |
радник, каквога нема ни једна школа; и камо среће наше, да таквих имами више!..</p> <pb n="337 |
и, и друштвени, и државни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки чове |
нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијама су нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војс |
и се ускоро увидело, да у Загорици нема каната за песак, те су сви вукли камен, али и да камена |
е један стари губер, те га разастрше по канатама газда Мијаилових кола и после, ко је год хтео |
ебало и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин потис |
спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер |
во сви загоричани гласали за полициског кандидата...{S} Најпосле нађе једнога најревноснијега п |
он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за опозицију.{S} Ето, зато је он премешт |
даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да молимо министра да га остави овде... |
, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да ви останете где сте били...</p> <p>— М |
</hi> обећа, да ће порадити за владиног кандидата, онда ћу ја предложити господину министру, да |
је сазнала, да се агитује против њених кандидата, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа |
и и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ И доиста, после кратког времена дође из мин |
да обећавају, да ће гласати за владине кандидате.</p> <p>Идући путем разговарали су се о томе, |
је Радиша чекао пред вратима капетанове канцеларије до десет.{S} Долазише и пролазише толики уч |
S} Пут га је и онако водио поред среске канцеларије, под којом је село Загорица, и он сврати њо |
јна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћут |
егов.{S} И за кратко време преко среске канцеларије испослана је муниција загоричкој школи и Ра |
европских, звонце зазвони у капетановој канцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он |
id="SRP19102_C12.3"> <head>3. У среској канцеларији</head> <p>Једнога дана по Видову дне донесе |
:id="SRP19102_C2.3"> <head>3. У среској канцеларији</head> <p>Радиша се кренуо на пут чим је по |
а: видео сам је неколико пута у среској канцеларији, кад смо примали плату.{S} Њу би узео....{S |
да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно канцеларији, али Радиша ништа не казује.{S} Кад их капе |
p> <pb n="343" /> <p>И изиђоше.{S} Пред канцеларијом је било толико света, да су се једва прогу |
ату, а Радиша још џоња пред капетановом канцеларијом.{S} Кад прође и десет, Радиша и по други п |
ен је један део с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишту иза школе је стан за послу |
ош они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову уђе један висок, личан, просед и |
ор, одмах нареди пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше |
му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша |
ead> <p>Кад је дошао овај акат у среску канцеларију, капетан га је неко време крио; али се ипак |
, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће м |
тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, као што тело тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хо |
а барем по једну од оних млечних крава, као што је била Радишина, и који није почео да сеје дет |
одност наша у тим крајевима не увећава, као друге народности.{S} И, ако би овако потрајало дуже |
и објава другога рата, и Радишу понова, као и све загоричане, позива дужност на другу страну, и |
та од школе и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те је данас уписао у школу д |
и кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, <pb n="94" /> него лепо у реду, д |
ница доиста и заслуживала овакога мужа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више |
Народ је остао бесправна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци ним |
ких</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих тр |
обема је таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш |
и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је с |
опатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а дол |
ече, него би и даље таванисали даскама, као што је била таванисана и судница.{S} Морам се дакле |
и људи каткад претерамо; али опет нема, као на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ра |
ила се и разговарала слободно са свима, као да није била млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је |
тали у трчању, скакању и бацању камена, као и прошле године.</p> <p>Успех је у опште ове године |
а од гледичије или бодљикавога багрена, као око школе њихове.{S} Дворишта су већином очишћена и |
да научите.{S} Али слушајте господина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научит |
е реду, и збирка најпотребнијих закона, као и књиге загоричке штедионице, која се претворила у |
раведан, те им се ни религиска осећања, као најузвишенија, не могу развијати како ваља.</p> <p> |
а већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже |
о је тетка, па се из милости зове тета, као што се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад к |
се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је |
још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и |
ктичној геометрији и цртању свих врста, као и певању.{S} И све се ово ученицима има показивати |
куд год прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или светитељка.</p> <p>И Груја и Ст |
је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише личи на цркв |
диша нареди, да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред |
алпаре, склепане привремено од судница, као што је била и моја, или од црквених и приватних кућ |
амена и земље, од цигле, песка и креча, као што данас чине сви просвећени народи.{S} Јер је све |
ли нову загоричку школу, белу као снег, као царицу међу просјакињама, кмет Миљко као старојко р |
ац насред њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту, кад су насипали игралиште.{S} Одатл |
<hi>столица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се чове |
о селима куће у реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођене каменом као по варошима, |
ао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, |
еоској и животу народном онако како је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S} Зато је |
ању његовога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што видесмо, још првих дана од ученика направио мал |
олико свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њима све више достављају поједине нов |
{S} Радиша намести једну плочу полошке, као што обично сељаци мећу, па онда запита: шта ће да б |
нашњега пута, од села, од његове школе, као и планови о сутрашњем раду.</p> </div> </div> <pb n |
школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на |
вили; а нема ни једнога, који је после, као младић или човек, научио да чита и пише па заборави |
а је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових |
о научити, па су долазили сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима |
т стоке.{S} Земљиште није било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, |
че.{S} Оне прво морају да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од ц |
ст, да плану у пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окречена, јер је до |
о помагати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претер |
долазити само на поправку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља |
S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако ос |
више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овак |
ју је деда Радивоје саслушао нетремице, као да је за клупом.{S} У том донесоше и наслужише раки |
иге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше прво, што много пута |
ч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше, као да су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је |
Груја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је н |
свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и економ у општини.{S} А |
по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — |
мо им је ход спорији, достојанственији, као да би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољств |
су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће |
и то не само теориски него и практички, као и инжињер, мајстор и познавалац многих заната.{S} И |
а довео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га неколико година нису видели, и чинио им се не |
ко и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{ |
како ће га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’ |
. — Доиста су некад у овој нашој земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга |
онда ће их сви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успе |
конима.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S |
школама, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по градини школској колико кој |
ке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div> <pb n="320" /> <div |
е!...“ Овде деда Радивоју засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без свој |
обожност, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога простога човека, значи не давати м |
о бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зим |
деца, и младићи закитили су се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и око малене школе |
мо сам сиромах, те не могу да поклоним, као газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упад |
а не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још |
ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су долазили они велики ђаци његови.{S} Њима би |
ању од капије до куће попођене каменом, као код школе старе и нове, чистаљке пред вратима и про |
, па ми нешто заигра овде, под појасом, као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаш |
м, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се решило неко крупно народно питање; и, ето так |
будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и |
.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да ур |
пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школа почне весело |
ано, и мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало пома |
А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да |
нису умели и могли, или је сам поручио, као за себе или школу, па после њима предавао.</p> <p>Ц |
турић!... <pb n="81" /> Начините овако, као кромпирић (тачку)!{S} Начините око њега котурић!... |
но семе, што је посејано сувише плитко, као и оно, што је посејано и сувише дубоко, спорије нич |
оврћа имали су свега што им је требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је же |
ле, и да је то за једно сиромашно село, као што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним мал |
ије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И |
на сва та питања, ревизору се учинило, као да су дошли неки техничари, агрономи и земљомери па |
твеним наукама, па не морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пред нама.{S} Као што можем |
е с десне стране печатано или штампано, као што се гради по књигама, које нису руком писане.{S} |
ке снаге...{S} Друштву је све потребно, као и мајци деца и задрузи свако чељаде...</p> <p>Најви |
има те су мали свирачи свирали заједно, као у хору.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
с другима, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досад |
ењима и угловима — све тачно размерено, као што је на плану.{S} Спољне углове Радиша је обележи |
жа? (Опет ђак полако шчитава развучено, као на слогове, а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} |
читељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} Спустиш |
у свако нађе своју мајку и настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могл |
ају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених народа, да се сваки жив |
2.{S} Други рат</head> <p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша в |
сад учило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „красн |
к и, подижући десну руку десном образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Б |
м само изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако |
и.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих првих великих ђ |
ћа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису више за ш |
школи, или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша пре четири године.{S} Зато му кмет Миљко |
ићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p> <p>— |
гласно изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S |
и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, само није могао да каже: |
: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио му је Груја.< |
ајте како се пише <hi>п</hi>, код пера: као <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као заклопац.{S} |
е ово печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi>!{S} Као л само савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} |
те га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад |
ините печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као н само на крају савијено.{S} Направите и штампано!. |
о што су лутали ти народи пред нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни развитак човеков, те да |
иде њеним редом и по њеним законима.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, |
лико ће отићи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво у |
собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још талпаре, склепане привремено од с |
оно што је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље |
о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и |
песком, уравњена свуда једнако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нуж |
овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже. |
управљено на подизање народно из основа као учитељево; јер он има децу, подмладак његов, а и љу |
ала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам |
је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече неки нож преко срца.{S} Па онога часа зг |
све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је с |
и и пријатељски одношаји. „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш |
и четврте стране.{S} Изгледало је сада као велико гувно с малим испупчењем код стожера.{S} Онд |
је могао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите м |
и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ак |
чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је т |
идео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до двеста |
прозора.{S} А на прозорима није хартија као у Радишинога газде него срча или стакло.{S} Али и о |
отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши мало више и |
горичани бленули у господина надзорника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је |
је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на |
де куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само |
Из „Српског језика“ деца су лепо читала као да причају, па после казивала шта су прочитала и из |
.{S} Деца су седела непомично и слушала као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше |
а била готова, и кад се у мали забелела као манастир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{ |
="38" /> заморавао, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у шко |
лободи.{S} Али њене меке руке као свила као да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> |
динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} |
56" /> књиге.“ Јер онда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да |
свануо први кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра |
к), које се показало и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа троши двапут и трип |
дршка и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад |
стално одржава чист ваздух у учионицама као и у свима просторијама велике загоричке школе.{S} З |
ета, те да струже са засуканим рукавима као прави „тишлер“, докле му грашке зноја не облију чел |
рбу с упртачима те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар |
гом и не ради овако примитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је народ много питомији од нас, т |
е за добар корак далеко од зида калдрма као у чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто |
адила, него је и она гледана и негована као воћке.{S} Они су посадили оно дрво, које им највише |
морална и религиска исто онако природна као и естетична.{S} Све је природно, само ваља проучава |
шу и он уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојаница у плеханом „чираку“ гори као сино |
с пространом вилом у средини, а градина као најуређенији европски расадник.{S} И унутрашњост шк |
з ову продужну школу и буду ових година као они.{S} Зато не само да није жалио труда, него је с |
ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као и сувишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљиви |
књиге.</p> <p>И градина је школска пуна као око и најбољи парк и најбогатији расадник свега што |
p>Судница је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и а |
ељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити прозора, те |
е па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио нау |
заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке куће своје и лепога села |
и шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле по |
а корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где леп |
љкову собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем ци |
по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углач |
човека не може толико да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живот |
“ почеше да моле и они други.{S} Радиша као неки победилац сасвим хладно рече: „И ја волим да и |
и и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко |
мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да му је било бољ |
и народа, који је стајао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у главној учи |
уни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и по ви |
купише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као роса!“ рече онај други. „И |
у једној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане.{S} |
пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — |
да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и |
ком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Р |
воје послове; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њ |
ји могу пре да науче и неће да забораве као деца!“</p> <p>Наста неисказана радост и међусобне и |
у хладне као цигла и камен, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу прати као ка |
ео, како Талијани дељу камен за мостове као да је од сира, и мостове граде као саливене.{S} Раз |
се ложе изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој школи.{S} Тако и план направише заједн |
свему што се може знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем успех |
тиле сав рад у „интернату“ и радиле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште |
д друге бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли |
тове као да је од сира, и мостове граде као саливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смис |
да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајућ |
јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин са |
лепо склопљен од тесаног камена, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла покварит |
за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; |
гу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се в |
ад једини син хранитељ погинуо, ишла је као луда по селу, сва расплетена, с преврнутим оделом, |
иле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безазлен |
а, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њој.</p> <p>На Преобр |
ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, како да иду путем, како да се |
не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом све |
ало за ову радост у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и дон |
накарадно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — никакве вајде од ње, |
и народи управљају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о школ |
га старији ђаци певали, изгледело му је као њихова кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у цркв |
чекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам |
видите грдну разлику.{S} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмиса |
, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је неми |
ћи, па и ове почасти, што му се указује као писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наука |
а тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као да се залепише за његове, те их он још ос |
дворишту Миљковом, те су оне изгледале као подмлађене и покалемио му пуно младих воћака.{S} На |
одику, и те су му се науке много допале као нове и посве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађ |
високо одскочио.{S} Звезде су трептале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало |
ли је кречана њихова, пуна прашине беле као снег, остала да прича козарима и целом селу, да се |
и и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Преко градине и ученика својих |
сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена |
b n="396" /> и кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута у једној години.{S} Јер и |
а не загори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} И деци се много више допадала ова про |
унутра, колица за ђубре и мешање земље као и решетку за поливање.</p> <pb n="381" /> <p>У селу |
и административни, за које треба спреме као и за друге, и које неписмен „народ“ не може да врши |
} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову с |
е посао.{S} Даница је радила у главноме као и прошле године, а Радиша је имао да обнови с учени |
е, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, у |
бичније занимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају. |
</hi></p> <p>Ова је школа отворена лане као привремена и у њу је примљено 30 ученика, колико је |
е и углађене даске, које нити су хладне као цигла и камен, ни прашљиве као земља, него топле, а |
црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, п |
ши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и |
и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захва |
и у човека исти органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, |
павита осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био гот |
богме, да је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех |
љијих, и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, онако како се мењ |
се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах |
т.</p> <p>И ове је године остало, да се као и лањске године, набављају и књиге и све потребе ђа |
ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Б |
Јао, научићу, господине; немој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе |
} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} |
кве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као у тестије него широк |
е, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> |
оме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиша нау |
калдрма, по којој су чагарале потковице као по даски.{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у шк |
а, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док с |
Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима |
и оставише.{S} За вечеру најпре принеше као обично сира с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу |
се школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше као запањени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умед |
</p> <p>Ускоро па се загоричани прочуше као највреднији, најпредузимљивији и најсигурнији људи, |
ео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} |
ди нису једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно јед |
} А за све то време Даница је слушала и као да се поносила, што сад она издржава целу породицу. |
го овако развијена личност је погодна и као човек за ону највећу заједницу људску, што се зове |
кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим |
га, да им покаже?{S} Сви се замислише и као хтедоше пристати на ово последње.{S} Али се Радојиц |
а грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности“, јер рас |
hi> били су му и даље главни предмети и као стожер свој настави.{S} Све се завршивало или писањ |
еница.{S} Њен је намештај још скроман и као <pb n="385" /> молитва, која се из ње упућује Госпо |
није говорио само као теоретичар него и као практичар, и ово је последње било још јаче. </p> <p |
умро као човек, али се после посветио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} |
а је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с по |
<p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће гласније и речитије да о |
акав распоред: да све три собе употреби као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњењ |
о и кмета у општини и капетана у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме |
и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајући не губи у времену, и з |
ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу |
адиша запита, хоће ли долазити, они сви као у један глас одговорише: „Хоћемо, господине; хоћемо |
зноја не облију чело и даску не углади као лист хартије за писање.{S} И од ове године Радиша ј |
ере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се |
чи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пе |
му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова |
из, особито са северне стране, да служи као заклон, или на каменитом земљишту, где се друго дрв |
е кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свога чобанина, који чува сву стоку сеоску, а |
варима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у о |
вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим писмена младића.{S} Сад су му доносили књиге |
д јуначких десница њихових Турци падали као снопље... “ И тако даље.{S} Који где застане па не |
градина, то се више загоричани скупљали као на чудо.{S} Загледивали су и сви пролазници из друг |
илун Стевановић, којега су сви сматрали као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам |
саног мрамора из овога села, те се бели као Студеница.{S} Њен је намештај још скроман и као <pb |
крио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он тре |
, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити |
о манастир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе да |
лекцију.“ И сви су излазили и говорили као песму напамет: „Милош је био јуначког срца а притом |
о необично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи закитили су се |
шани, очешљани, умивени и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у |
учитеља.“ У почетку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да так |
е само на сав српски народ, који говори као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, не |
иноћ; лојаница у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер ј |
но је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може би |
то више онога знања, које ће им требати као учитељима.{S} Нека дође и филозофија и математика и |
дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озебао сунцу“....</p> </div> <pb n="60" /> <div typ |
, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих једемо.{S} А наука вели: г |
нису им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изг |
ке године сва деца из вашега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још |
х духова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању. |
највише скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може |
S} Онда се она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу, докле је не разастру свуда |
тва.{S} Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно |
и докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, |
н може да се направи раван, да се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас т |
тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди не |
а прокапљује па најпосле сложи и пљусак као из кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се пуши — мој |
, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се појача: <pb n="20" /> |
и пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му је доста, него неки пут пи |
зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече:</p> |
зео је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школ |
ник је ређао ова питања једно за другим као да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа |
его Песталоције.{S} Само нећу да грешим као он.{S} Песталоције је <pb n="76" /> био превртљив и |
горичкој пошло је опет све својим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао |
</title>“.{S} Чита лагано и с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) |
аском; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с |
Јер су имали једну њиву с црном земљом као угљен, која је слабо родила и којој није помагало н |
и тако они пођу с онаком истом опремом као и пре четири године, кад га је водио у основну школ |
као у вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у |
ином.{S} А сваком народу је под туђином као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, |
оле, него да долазите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на зд |
женик је донео и свој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по кој |
е готово кући спремамо по један малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђа |
у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не |
ав разговор:</p> <p>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио |
с се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипа |
и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он |
ле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, <pb n="88" /> најстарији и |
тарији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S |
нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно уз |
њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Рад |
и поседали с Радишом.{S} Ручак је текао као обично: по једну за добродошлицу, па онда сира и ка |
{S} А Радиша је градину школску сматрао као расадник за околину и давао је и одраслима, ако је |
све време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиш |
као <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S |
ли јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништ |
и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао науч |
у и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да |
причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, |
S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за |
.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под углом од 45 степена.{S} |
тито да су и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиш |
ља треба да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи |
и се казало, како да их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко...{S} |
љопривредних.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опасности од глади, опет је по |
ез овога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак...{S} Време је, да се оженим и окућим.{S} |
о нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и сви загоричани.</p> </div> <div |
веним представама и појмовима ради лако као и с другима, па тек онда долази писмено, као виши с |
идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у |
иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које |
ма и о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуда видите разуман распоред и штедњу.{S |
{S} Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одл |
зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да |
и имао сад по десет стотина, исто онако као лане по десет десетица, и рачунали су с њима исто о |
а и зачина за духовну храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у ж |
да музу краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} У |
.{S} Он се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не м |
те су с њима и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. <pb n="239" /> Ове је године п |
велика смеја и раздраганости исто онако као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: ти |
наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме храна, а они, који им је дају, биће као ма |
ме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њин |
га света прво куће нису овако раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, нег |
ао царицу међу просјакињама, кмет Миљко као старојко рече Радиши: „Е допусти, господине, да и ј |
аједно с његовим совралуцима, изгледало као поварошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гла |
ребао песак, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није то |
три четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подножју његову „оживеше |
зу, тако, да је цело двориште изгледало као неки модерни парк с пространом вилом у средини, а г |
е може бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: једно што је ово новина у њему, а друго шт |
да утувите то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{ |
</hi>.{S} Видите, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране писано <hi>о</hi> |
и угледао у дворишту опрано рубље бело као снег, прострто да се суши, он се толико збуни да се |
капетан и његови писари носили су одело као официри.{S} Радишу посади учитељ у трећу клупу с ле |
им што је желео да пренесе у своје село као најбоље, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд |
вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за св |
ко часова цело је двориште школско било као умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узвишици |
није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потреба, да код куће има не само по које пил |
ио што му је дете изучило књигу и дошло као једино писмено у селу, да помогне селу и кмету.{S} |
да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је |
је говорио о њему, он није говорио само као теоретичар него и као практичар, и ово је последње |
Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда је право, да га после поштедимо од кул |
то и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те нам преседне свадба!“..</p> <p>П |
Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору познати туђу ве |
шесту.{S} И још раде неуморно и предано као у трећој.{S} Само им је ход спорији, достојанствени |
десну страну!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опе |
по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па |
брзо прибра и озбиљно и достојанствено као увек рече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али д |
енуто ни на једну страну, него положено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној лин |
ве чисто и опрано, углачано и намештено као у варошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошког |
е још једанпут!.. (Сад читају развучено као на слогове).{S} Сад да прочитамо ово на табли! (Чит |
оведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих ред |
="16" /> <p>Мало после чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло се не само по целој варошици |
<p>Миљко слеже раменима па простодушно као увек одговори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја м |
души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек, али се после посветио и као светац жив је“.{ |
улазили полако и седали на своје место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и о |
е, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао в |
i>чувати</hi> од тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика топлота...</p> <p>На послетк |
умен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да одговори: „Дошао сам, |
И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их преслиша, |
што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за |
наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му д |
т, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Радишу и овде др |
ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се |
издржава целу породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица |
и и на столу Радишином стајао је глобус као слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у школи Рад |
ли па после <pb n="37" /> учили напамет као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било |
добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био |
Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле |
е што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.</p> <p>— Чули сте још реч „самоуправа“.{S} |
и, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, н |
државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и оно |
разгранале, а лепо однеговане изгледају као да су руком скројене и понамештане.{S} А повртњак и |
ред свом чељади, те и мала деца слушају као и стари, који осташе неписмени.{S} Подигао сам нову |
што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо тра |
собито женских, да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, загоричкога учитеља Рад |
, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и непросвећеном човеку да припада већа засл |
и и угледали нову загоричку школу, белу као снег, као царицу међу просјакињама, кмет Миљко као |
ио, <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Предст |
<p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учите |
с необично лепо и деца су дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас добио један необичан пок |
мали загорички ђаци су поранили у школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, ал |
иша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазите добро: опет |
зу школе у реци готово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе исп |
ита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свачије и ничије, господине; општ |
ко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико |
букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} Зидове |
сађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита места угођена за њу |
а.{S} Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добр |
S} Јесте као тестија, али јој уста нису као у тестије него широка.{S} По варошима је таква тест |
је <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвет |
енагљивање могло би донети штете детету као и пупољку.</p> <p>Као што тело расте полако, тако и |
лико кућа и толико људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „началник“, старешина над капетан |
ељеву, Радиша ступи у једну велику кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Радиша је радио |
х за ученике.{S} Да почнем с писменошћу као најпотребнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми пом |
оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике |
ојим послом, а они други гледају на њих као на извршиоце неке заједничке мисије...{S} Онда их ј |
оље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те годин |
Хајдете да направимо Сунце, кад сија! (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек ва |
9102_C5.3"> <head>3. У Рачуну</head> <p>Као што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и |
нети штете детету као и пупољку.</p> <p>Као што тело расте полако, тако и душа расте полако.{S} |
итеља и ствари му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га |
учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као роса!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели тре |
еја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин се одмах умири.{S} |
знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово до |
не греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико одвуку тол |
има, а ови сви <pb n="255" /> поскидаше капе и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који |
је поп дошао до народа, сви су скидали капе, прилазили му руци и говорили: „Благосови, попо!“ |
ље рећи ове свађе капетанове с Радишом, капетан седе и написа ово писмо министру просвете.</p> |
е дошао овај акат у среску канцеларију, капетан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнал |
ам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Ради |
д капетан овако вели и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допусти |
ну и упита за своје „место опредељења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим н |
није.</p> <p>Последње речи „биће уз њу“ капетан једва дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш бић |
мет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета |
.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле упита Радишу |
ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} |
ук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одело као официри.{S} |
</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не да |
екретар.</p> <p>- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извештај посла |
се Радиша чудити овоме позиву: зашто га капетан зове, и зашто је ово <pb n="332" /> „одмах“ под |
ице нико није дошао писмен у војску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово село, јер не |
желели.{S} Да у селу кмета не поставља капетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља |
, да остане.</p> <p>После неколико дана капетан је написао опет „президијално“ министру просвет |
!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита капетан надувено и прекорно.{S} А Радиша му одговори ош |
мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово, господине, што пре, |
ама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p> <p>— Господине, како ти наредиш.{S} Људи с |
> <p>— Тако!{S} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа овд |
видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, |
То значи, да сад нису уз власт? додаде капетан.</p> <p>— Јесу, господине; али кад чују за ово, |
га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: |
p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људ |
А где си <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> <pb n="333" /> <p>— |
за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан још жешће.</p> <p>— Вреди, господине; али сам ј |
рче извојеване слободе!..</p> <p>Сад се капетан збуни па запита, тек да рекне штогод:</p> <p>— |
внемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога писара, те му рече, да напише п |
Потпишите, да сте примили уверење, рече капетан.</p> <p>Радиша се механички саже, узе перо и по |
дину министру, да господина врати, рече капетан.</p> <p>— Господине, рекох ти: људи су до сад б |
S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</p> <p>Радиша заћута.{S} Капетану се |
пандура капетану, да га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које му је поуздано достав |
као: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиш |
еровали томе гласу...</p> <p>Најпосле и капетан позва Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је са |
лично опорости.</p> <p>— Не даш? понови капетан.</p> <p>- Не дам! потврди Радиша и изађе на вра |
окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад први пут.{S |
.“ „Да нашега кмета Миљка није закметио капетан, него да га је село закметило, нико га не би ве |
много учили и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Ва |
рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А д |
, али Радиша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, да их п |
вди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе, да његов предлог може |
рати! рече Миљко сасвим одлучно.</p> <p>Капетан се дубоко замисли па у себи рече, „Противно деј |
, господине, зашто сте ме звали?</p> <p>Капетан опет дрекну:</p> <p>— Сад ћеш чути зашто си зва |
{S} Сад су му доносили књиге, позиве од капетана и разна писма и тапије и облигације да им чита |
шездесетих година прошлога века дође од капетана кмет лепога села Планинице и објави капетанову |
и порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо |
је село знало: да је дошла заповест од капетана, да село Планиница да два ђака, па да ће отићи |
S} И све је слушало и кмета у општини и капетана у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша |
исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капетана глас, да је постављен учитељ за школу загоричк |
ече: „Ипак га преместите, да задовољимо капетана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{ |
и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што?..{S |
сад ови кметови или села сама да бирају капетана <pb n="353" /> и начелника, и то би била среск |
нички поклони и рече: „Хвала, господине капетане!{S} Збогом!“ и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ |
<pb n="333" /> <p>— У школи, господине капетане; мислио сам да није ништа хитно, па нисам желе |
вимо?</p> <pb n="339" /> <p>— Господине капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, |
ам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па н |
.{S} Па ту је „началник“, старешина над капетанима и целим округом; па „мајор“, старешина над в |
ти.{S} Али је Радиша чекао пред вратима капетанове канцеларије до десет.{S} Долазише и пролазиш |
вога разговора, или боље рећи ове свађе капетанове с Радишом, капетан седе и написа ово писмо м |
ених земаља европских, звонце зазвони у капетановој канцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша ч |
и примише плату, а Радиша још џоња пред капетановом канцеларијом.{S} Кад прође и десет, Радиша |
нису могли да се начуде овоме поступку капетановом.{S} И, дабогме, да Радишин премештај није м |
ана кмет лепога села Планинице и објави капетанову заповест: да свако село да по два ђака у шко |
ху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову уђе један висок, личан, просед и веома симпа |
тамо се види с газдом Радишиним попом, капетаном и учитељем; и сви навале на њега да Радишу да |
и у судницу да им пише и чита законе и капетанске заповести.{S} И за мало ово није решило судб |
еднога дана по Видову дне донесе пандур капетански кмету Миљку једно парче хартије.{S} То беше |
тан мало ниже.</p> <p>Радиша заћута.{S} Капетану се учини да га је победио па продужи овако:</p |
ћани и пријатељи дахнуше душом, а према капетану и клеветнику и добротвору нису осећали много з |
л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита, и капетан је јављао за све |
и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, па окрену оп |
прављајући рече: „Потписујем, господине капетану, и примам уверење, али знајте, да ћете за овај |
кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је |
А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} А |
орица, и он сврати њој, да се представи капетану и упита за своје „место опредељења.“ Капетан г |
то несрећа?!.. <pb n="341" /> Господин капетану, све ће село молит’ да господин Радиша остане. |
з власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с душе, па пружи руку и Ми |
и, кад су дошли школи.{S} Нова стаза од капије до школе попођена каменом, посута песком, уравње |
по погодби.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било вел |
га од школе капији с једне стране и од капије с друге стране, на два метра ширине и рече учени |
е попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио старој школи кроз читав шпалир народа и с |
ва киша направити неприлике, особито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да |
рагове, двориште пред кућом и путању од капије до куће попођене каменом, као код школе старе и |
ц од јучерање калдрме пред школом па до капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} |
е да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капије на дворишту школскоме била је крива узана путања |
{S} Ухватите се за руке!..{S} Пођите до капије!..{S} Добро.{S} Само пазите, да неки не изостану |
е све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано рубље бело као снег, |
простор зове „Порта“.{S} Школа је према капији на супротној страни, тако, да путања, која води |
о у реду, право, и све се полако спушта капији.{S} Онда је овако исто ваљало сад урадити и с др |
а Радиша узе конац и опружи га од школе капији с једне стране и од капије с друге стране, на дв |
ују стоку поред школе и застајкују пред капијом од „порте“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} |
и капију.</p> <p>— Мама, ено га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загорички, Рад |
те, да лупа!“... и у том стаде отварати капију.</p> <p>— Мама, ено га неко на капију!{S} Чини м |
, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је он узео власник |
ше, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као роса!“ рече онај други. „И уче |
да идете и кад кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постар |
и упита је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!. |
адиша чу речи: „панталоне“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писа |
у Загорицу, у необичном црном дугачком капуту с дугом црном брадом, личио је загоричанима више |
е у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „готован“, „изе |
га и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „народу“.{S} И она је мамила с |
S} Друго је питање за Призрен, треће за Каравлашку, четврто за Београд, пето за Крушевац и тако |
а да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли да нађу писмена човек |
иња, вила, вештица, вампира, вукодлака, караконџула и злих духова.{S} И у гробље је слободно ић |
Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи</hi>“...</p> </div> <div type=" |
не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и човека и народа.{S} С таквом се особином не |
а одавде излазе толике и толике мане у карактеру и преступи према другоме па и себи самоме.{S} |
орњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или на модерне железничке станице, само што су |
дине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашов |
ови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуострва <pb n="377" /> у боји и на |
гле, правилне полигоне и круг од јачега картона и дао деци с по једном непотребном новином, да |
о и непотребно за село, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет |
ама исецала; или су одмах исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ноше |
ради.{S} За ствари од хартије није имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="193" / |
ри врсте ових радова: од круте хартије (картонажа), од прућа, витака и сламе (плетарство), од д |
било лакше.{S} Сви они други радови, из картонаже и плетарства, ишли су лакше, и до краја годин |
ајпре с овим десетицама и јединицама на картону а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим |
, још боље, послужио овим десетицама на картону, с којима су радила сва деца.</p> <p>Најнеобичн |
ку бројаницу. (И даје им, само на мањем картону).{S} Нађите прву десетку!..{S} Пребројте, да ли |
о, што свака школа мора да има, и свака касарна, и где год има много људи... оно где се, да про |
а за то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто позајмити из штедионице па после отплаћива |
а треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да н |
радње и производи разне пробади, тишње, катаре, запаљења и тако даље; а хладноћа унутарња кочи |
наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, |
био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Дани |
а, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то ј |
онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ништа.{S} З |
е, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као на другом месту, д |
другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео |
велике и мале са земље, изградили лепе кашике, <pb n="363" /> сланике, вретена, кудеље или пре |
го топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где ј |
да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин се одмах умири.{S} У остал |
теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати помало.{S} Милан халапљиво узима и гут |
а ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су празна котарица па <p |
и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не осећ |
твари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу п |
есту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и |
ише но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек м |
раћене оне што далеко стрче у страну те кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; саг |
, да нигде није по други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Д |
, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне наше: „М |
ве може тачно да се размери па да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столар |
а се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео да одваја на ок |
немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А |
их га убио, господине, кад овако навлаш квари!..“ Радиша поче да се стишава па сад запита немир |
и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијама су нас ис |
емљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и жив |
„Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне обилазити око огња.{S} Онда се она надад |
екне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне обилазити око огња.{S} Онда се она |
и и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне обилазити око огња.{S} Онда се |
..{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је износила царство појава у природи |
е,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овако танк |
њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте ке |
је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може |
јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми |
многе мане унутрашње, на штету не само кесе наше него и наших народних особина?{S} Јер и ми тр |
е тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најмање |
иле развијају у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Рад |
но из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро утв |
алу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидисава на своје другове, сети се, да то може бити нај |
и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други на њ |
требе, за које причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он |
е, ко ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд |
а вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више |
новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право да га глоб |
ћ.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по ма |
ко погачу, неко ћупче млека, неко лонац кисела млека, неко заструг кајмака, неко груду млада си |
ака, а сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због краве је набавио и детелине и посе |
и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због краве је наб |
злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, онда се одма |
е под стреју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем је прашина; под стрејом их прска вода |
ара за оставу иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у |
четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подножју његову „оживеше“ из |
ови овако оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете |
, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у |
те „вес“ него <hi>фес</hi>..{S} Камо му кићанка?...{S} Нађите слова код феса!..{S} Које је писа |
нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак као |
19102_C4.4"> <head>4.{S} Пети дан, прва киша и први час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци н |
није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити неприлике, особито од капије до школе.{S |
иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и у <pb n="42" /> т |
<p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп |
хладно; да из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; д |
е не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује ве |
ако да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле Радишини ови велики ђ |
уља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда н |
да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те |
калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша у |
а онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точа |
тане опет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу да падају кад нема облака, а роса и |
hi>небо</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>киша</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>снег</hi>?..{S} Ет |
а и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био к |
еја и деца су имала где да се склоне од кише, само је незгодно, било што их је прскала вода са |
ло, и Даница њега и он Даницу.{S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А после ове радости због |
<p>Освитао је Петак.{S} После јучерање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Р |
а скоро пет векова; дакле, скоро двапут кише него што је био у својој држави, под својим краљев |
набијени, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, |
су се саставили и почела је лепа јесења кишица, која је трајала готово целе ноћи, и сутрадан је |
о целе ноћи, и сутрадан је освануо први кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало |
ка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове гимнастике дов |
ме, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушила још б |
ученицима својим, да шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, о |
да се дижу облаци, који су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Р |
мемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да |
ц, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је нек |
адио све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе јед |
је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бо |
Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} А |
њем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до н |
амо негде на Вршкој Чуки или Дешчанском Кладенцу....</p> <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз |
а свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И поново се ређају сви свети у го |
диша изиђе и прође поред њих, они му се клањају простодушно и прилазе да га пољубе у руку.</p> |
а се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље и дохватају са по три прста обе рук |
арству, да је постављен за учитеља VIII класе у селу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиш |
Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, господине; селско, па ко га пр |
.{S} Зато их после кажњавају, што лажу, клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{S} А т |
атељи дахнуше душом, а према капетану и клеветнику и добротвору нису осећали много захвале...</ |
ве, крушке, ораха, граба, дрена, леске, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И |
це сети оне наше: „Мајстор Пена, од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче не |
у свему, да му свуда вреди оно „од три клена два вретена па и она два крива“, и да данас учите |
фирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја |
а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На одмо |
/> нису морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и све ново |
о њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, шта ће о |
} А све је углављивао не јексерима него клиновима од суве дреновине, тако, да су цела колица би |
је био најревноснији при печењу креча у Клисури, и којега је после у путу креч највише опекао п |
емо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим пословима руководићемо ја и они м |
будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископају рупу за кречану.{S} Ов |
днога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречену |
и?!..{S} Ја мислим, да сваки носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у том |
оћити!{S} Али ускоро чуше неко шуштање, клопарање и стругање. „Ево стружнице!“ повикаше деца ра |
како се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ће да уплете први ред, да |
.{S} Само се на крајевима, кад се једно клубе довршило а друго почињало, ваљало помучити, да се |
испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су |
де.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску метар дуга |
су крај завезали концем и заденули га у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео да је окреће. |
ца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} |
епо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и столицу за |
предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко |
кад је он отворен.{S} У гломазних десет клупа поседало је око осамдесет ђака најразличнијега уз |
врата и прозори и поручено десет нових клупа са по три седишта.{S} Радишина је жеља била, да к |
у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледива |
по два, увео их у школу, распоредио по клупама и казао како да седе, да устају, да улазе и изл |
уредио и увео у школу, распоредио их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих у |
це и сва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и |
орица седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се у |
лука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога нис |
и седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста ала |
бољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа |
ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за н |
S} Ону школу су саградили мајстори; ове клупе су начинили људи; ову књигу је начинио човек.{S} |
сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да остану овако нове и за до године.{S |
а сада није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да продужи лањ |
што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој околини.</ |
дан је неколиким школама израдио и нове клупе по угледу на Радишине.</p> <p>И каменарска је „ин |
угојачи.{S} Најпре су падале у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгле |
о сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да |
доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} |
други.{S} Околна села не само да граде клупе него и зграде школске подижу по <pb n="390" /> уг |
дова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе |
твори све прозоре на школи, па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутр |
и.{S} Младићи су загледивали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у |
и <pb n="279" /> како да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кв |
о од суднице направили школу и набавили клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то покорно молимо |
у за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у |
купили, онда Радиша рече, да поседају у клупе.{S} Онда почиње други дан „наставе“ овако.</p> <p |
дање.{S} Онда је наредио, да поседају у клупе, које су биле изнесене и намештене пред школом.{S |
та Радиша рече деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели |
во се сваки прекрсти.{S} Онда загледају клупе, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столиц |
м диреком.{S} Од дирека с обе стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима није хартија |
ио сасвим новима или поправио.{S} Те су клупе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете сед |
једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели, а |
..“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клупу!.. |
ста.{S} Затворите буквар, па нека га на клупи; извадите таблице!..{S} Избришите оно што сте пис |
тавите још једну!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клуп |
ш једну на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на к |
ико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узми |
букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да другују међу собом; како да улазе у школ |
.{S} Узмите двадесет!..{S} Колико је на клупи?..{S} Узмите тридесет!..{S} Колико је на клупи?.. |
.{S} Узмите тридесет!..{S} Колико је на клупи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} |
тните једну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на клу |
ико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даље: „Ка |
!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је сад?..{S} Оста |
..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све.{S} Онда обрнут |
олико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако докле не оставе |
олико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у |
вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једну десетку!..{S} Колико има у |
у!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико <pb n="152" / |
по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи све по две!..{S} На колико места има по две?..{S} |
о сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се био б |
} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ни |
е узели, а колико је десетака остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је сад узето, |
Колико сте узели, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Колико сте узели, а ко |
ико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Овако док се не поузимај |
ну десетку!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели а к |
мите једну!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} Уз |
у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком |
не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите два |
према дечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пр |
дивоје саслушао нетремице, као да је за клупом.{S} У том донесоше и наслужише ракију.{S} Радиша |
обрнуто, да се све по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи све по две!..{S} На колико ме |
..{S} Како је сад?..{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите четири!..{S} Како је сад?..{S} Узмит |
.{S} Сад ћемо овако.{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите десет!..{S} Колико је остало?..{S} У |
остане ништа).{S} Оставите опет све на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десетке.{S} Узми |
оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите једну десет |
ико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите |
Помешајте опет све у једно и метните на клупу!..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели?.. |
{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То не |
десет десетака?..{S} Оставите једну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још |
ишта.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} |
ко је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ |
адите их из хартије!..{S} Ставите их на клупу једну до друге!..{S} Узмите једну!..{S} Колико их |
овога Радиша рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је з |
p> <p>„Сад оставите и букваре и табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно з |
} Е, добро.{S} Сад оставите и таблице у клупу (само их наместите лепо, да не падну)!...{S} Шта |
“ И за час се досадање књиге оставише у клупу а извадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најста |
а и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите св |
е да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите таблице!..{S} Окрените ону страну где |
толико година?..{S} Сад оставите и то у клупу па седните право?..</p> <p>„Овај је Свети Сава иш |
но, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слов |
S} Доста.</p> <p>„Сад оставите буквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви |
те буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одм |
че деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда извади један табак кру |
S} Добро.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ок |
ми...{S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“... |
> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните право!..{S} Грујо, дај ми гусле... |
Радиша је одавно конструисао једну нову клупу, најзгоднију за седење и рад и најпростију за гра |
дну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћ |
фицири.{S} Радишу посади учитељ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осм |
S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче конаца, па сад размери пред вратима, где ће и до |
није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, од к |
а се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окречен плафон, а не |
е тамо земља ради општински и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а |
као снег, као царицу међу просјакињама, кмет Миљко као старојко рече Радиши: „Е допусти, господ |
улице попођене каменом као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици мог |
иста, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} |
Мијаило напред, <pb n="71" /> а Радиша, кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућа била дал |
а</head> <p>Пошто су се добро одморили, кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене |
опет на троножне столице чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Св |
аде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим младићима бележе над |
н да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и што сам год п |
преме па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да прекину посао и да мало ручају |
и цреп? упита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> |
им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете остави у ње, |
су чагарале потковице као по даски.{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у школу, те их уписаш |
и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и н |
ствари раздреши и намести за конак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школ |
ена нова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петрова дне ишао је |
И Радиши је ово дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Радиша имао прав |
, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за разбијање камена, те су и неко |
} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} Да |
азе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита, |
сма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и кап |
а, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написали су извештај министарству, |
у ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, |
„солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, |
у.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, |
очита, него за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива написмено, него удара на хар |
ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А |
ишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигне постељу са земље и начини креве |
х година прошлога века дође од капетана кмет лепога села Планинице и објави капетанову заповест |
ли, браћо, поклон газда Мијаилов? упита кмет Миљко.</p> <p>— Примамо, примамо, одговорише сви.< |
ала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви како се граде и |
ачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Кога год хоћеш, рече Тома.{S} Ето |
планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина из околних кућа те |
ву 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упита ј |
о била лепо извршена преправка, него је кмет донео из чаршије један товар креча, те је лепо окр |
споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и столицу за учитеља и икон |
<p>И тако се продужавао разговор докле кмет не рече: „Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је |
</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда позове газда Миј |
пије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, како су од суднице |
умеси“. „Нема црепуље, господине!“ рече кмет. „Него кад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А |
ита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И |
ни на какав кулук.</p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, који беху дошли судници: „Људи, ко год к |
ку, и струганим дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да |
што треба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, |
чена гомила камена и песка недовољна; и кмет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једно |
х морали да отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Требало је све |
ш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о |
ити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине |
шио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставили |
з саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су додавали, да |
ени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристану; <pb n="245" /> а они ће дотле навалити д |
.{S} План за нову школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде |
ша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба |
то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао т |
је решио...</p> <p>Сутрадан рано дође и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се састане с њим, |
по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се о |
днели извештај министру.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, гд |
е <pb n="77" /> он спремао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за т |
у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а ка |
ње“.{S} Овај разлог Миладинов примише и кмет и Радиша.</p> <p>Тако се продужавао пријатан разго |
не у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати изборима и |
ствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем стаја |
ађе за право...</p> <pb n="232" /> <p>И кмет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад |
затворити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И кмет пристаде на ово и одмах известише министарство.{S} |
и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да викне |
А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ће |
ше као запањени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша пр |
љ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су само руко |
ше од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи н |
уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} |
а.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се |
па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у ва |
и попа их потписао).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капетану, те је |
вело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био |
ише врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нема тол |
6 дана...</p> <p>Сутрадан је опет дошао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је |
ер и једно сандуче креде.{S} За све ово кмет је понео општинских пара, да плати, па ће после ви |
мета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече п |
двориште.{S} А колико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су од |
ћи испод двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од објаве рата |
у све што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се неће |
о да није била млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Радиша нема никога код куће, да |
ако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се вратили из чаршије, |
но Радиша пре четири године.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом искреношћу и простодушношћу р |
— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не |
оће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли начин |
ћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господине.</p> <p>— Немој да |
ик волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па одговори: „Ти, господ |
д кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с |
нога свога најбољега друга за девера, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова мал |
мао ту исту опрему.{S} Радован задржава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље |
ли се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да ви |
а оно није много паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка није закметио капетан, него да га је село з |
авадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га н |
у.{S} Они су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо |
.{S} Друга је, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{ |
био постарао за једно узвишење за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био ј |
за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, да га п |
ави.{S} Груја оде и донесе поздравље од кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша н |
да ради, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или покровац, то не иде, јер ново не |
с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите |
о спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{S} Само је |
а ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша пре четири годин |
="SRP19102_C2.6"> <head>6.{S} Конак код кмета</head> <p>Пошто су се добро одморили, кмет Миљко |
а је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био п |
="SRP19102_C3.1"> <head>1.{S} Јутро код кмета</head> <p>Освитао је најзнаменитији дан у животу |
а, те му рече, да напише позив и позове кмета загоричкога за сутра.{S} И опрости се с Радишом, |
, врати се у село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да гра |
..{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа |
пријатељима сва села, он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p> |
био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини и капетана у држави као и домаћина у за |
аху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде |
подизању нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да му поред Грује стави на расположење још једно |
а још боље.</p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја |
кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваш |
Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капетан, него да га бира село само.{S |
м сасвим отворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и хвала т |
ласт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: што је погрешно извештена.{S} Но де |
љку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и госп |
зва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они |
е место иза стола, поче овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада ј |
снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Пе |
је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Мил |
.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше поред ограде и гледали су, |
ово је у толико више падало у очи, што кметов син није донео Часловац, па су неки мислили, да |
изни:</p> </quote> <p>(Сад долазе имена кметова и одборника, сва с крстом, јер су сви неписмени |
нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле |
обом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати н |
је жалаба по околини и целој Србији, да кметови неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмен |
а било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај с |
а општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови или села сама да бирају капетана <pb n="353" /> |
су биле „мацке“, на којима су пређашњи кметови делили правду и непокорне навраћали у покорност |
е суднични дан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало и |
его да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање посла него и други пут.{S} Било |
се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и председницима, које сами бирају!...{S} Шест |
два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радованов.{S} Велика скроји и саш |
едно!“</p> <p>Сељани примише ову изјаву кметову веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, |
кратке молитве и свештеник с учитељем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је бил |
е воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузевши своје место иза стола, поче |
шту школском.{S} Остао је само Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели извештај министру.{ |
путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи бакрач |
опет није чекао „осам сати,“ него је с кметом Миљком одмах почео примање.{S} Примио је и попис |
{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља прати |
02_C3.7"> <head>7.{S} Одлазак у варош с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, кад је газ |
, одевену, чисту, мирну и уљуђену децу; кмету зато, што нема парница и кривица, него све време |
зао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове |
и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету Миљку:</p> <p>— Миљко!{S} Кроз коју годину сви ће |
м коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли |
м боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао п |
изјавим срдачну захвалност. (Окреће се кмету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и продужу |
дишини.{S} И, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за |
у деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} В |
до школске градине.{S} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да г |
иље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има добру: здраву, |
сторима учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у ок |
едино писмено у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово <hi>наше</hi> дете“ |
по Видову дне донесе пандур капетански кмету Миљку једно парче хартије.{S} То беше позив за Ра |
н у војску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, н |
већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, |
вој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно што треба свима у сел |
мацака!“..{S} И онога часа посла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали и неш |
шинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> |
S} Примајући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало |
, господине, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ р |
по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање |
ој варошици и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{ |
А по ослобођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што ј |
ени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли да нађу писмена човека себи за пи |
и наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градовима или вар |
ан Немања и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најстарији у некој жупи или |
>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градови |
ли: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, за |
исмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} |
или да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} |
ине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писмен у вој |
писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњач |
светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини и капетана |
е Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и о |
ти, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“...</p> </div> </div> <pb n="113" /> <div type=" |
селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече други...</p> <p>Тако су разгледали дуго и |
кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и |
е уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} У другом орману била је <hi |
apter" xml:id="SRP19102_C0"> <p>Ако ова књига допринесе штогод културним историцима нашим за по |
изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика! |
и, и села самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од |
укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „ |
епших кутија са заклопцем и до коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уп |
изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити. |
, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они |
?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига најлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи |
што од овога, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чег |
га дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у цркву, |
зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који х |
набавке семења разнога, алата, машина и књига пољопривредних и иначе поучних.{S} И коме је год |
{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније занимање и најбољи учитељ; а не |
Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мн |
се и овде постарао, те набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особ |
<pb n="25" /> да јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И з |
ље, грађењу разних кутија па и коричењу књига.{S} Много је већу употребу Радиша предвиђао од пл |
вишим школама и читање разних одабраних књига само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста |
.{S} Истина, онда не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и |
вео до подне највише у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати би |
лова најважнији је био: читање корисних књига, особито о здрављу и пољопривреди.{S} Истина, онд |
тете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из |
ечатано или штампано и тако се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је усп |
атано или штампано, као што се гради по књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ могли да утув |
бољи учитељи.</p> <p>„На првом месту, у књигама се учи о разним болестима и на људима и на стоц |
е књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шт |
у години по сто педесет до двеста.{S} У књигама има како се пече креч, како се и од које земље |
па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама има записано и како се стока боље пати, храни, |
ри, поцрни, опадне, па и пропадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, чува, бере, оставља |
га за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, |
дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телегра |
ељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, |
а ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигама још једанпут о томе па једнога дана рече деци: |
ти и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} И бла |
п код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људск |
жно моћи да замислите колико је науке у књигама и колико вреди учити и изучити књигу.{S} Она на |
итано и у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога и |
те и да научите још много што шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, што не уме |
у паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље ради, те да више рода |
ош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (пољопривредне) ма за кога у Загорици ме |
стиру, док не изучим све <pb n="156" /> књиге.“ Јер онда није било школа као сад, него ко је хт |
о и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, те |
рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима те да је носи |
је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књиге.{S} Нађите слова код ђака: писано и штампано!..{S |
вари.{S} Сваки је имао свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, ист |
а научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки се народ |
више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И градина је школска пуна као око и најбо |
ишете</hi>.{S} Читање ћете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на |
егдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се прича, како је то било. ( |
ати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, те да |
његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се прича, ко |
ле позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Децо, хва |
да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели.{S} Ал |
вао.{S} Радиша није бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодна по садржини.{S} Чи |
"37" /> учили напамет као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толи |
ричене у школској радионици.{S} Ниједне књиге за децу и популарне за народ и одраслију децу Рад |
а песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали све врсте рачуна |
ича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је |
сад по 50 — 60 комада од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељад |
је.{S} Зато је морао да набавља стручне књиге и листове и сам да огледа све оно, што се у њима |
та!{S} Граматику!“ И за час се досадање књиге оставише у клупу а извадише неке друге, мање.{S} |
е ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пишете, да рачунате и да научите још много шт |
ени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да зна |
невиђено, ништа само речима и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе, а никако |
науче.{S} И природне науке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања |
рирода учи само из природе, а никако из књиге.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
одине, јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо ка |
и по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и употребљавају разне кутије од те харти |
, и збирка најпотребнијих закона, као и књиге загоричке штедионице, која се претворила у праву |
да се као и лањске године, набављају и књиге и све потребе ђачке о општинском трошку, па да се |
писмена младића.{S} Сад су му доносили књиге, позиве од капетана и разна писма и тапије и обли |
чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају |
о, носи дрва, носи мајка дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} |
и дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи учитељи.</p> <p>„На |
де време само молећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се искраде од куће и |
поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господине, молим Вас, научићу други пут... немој |
нда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, ко |
што људи знају, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S |
рати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.</p> <p>— Чули сте |
од хоћемо, па и печатати или штампати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у други |
дам товара...{S} И све је то записано у књиге па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама и |
е човека на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, д |
ажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и < |
време, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Даница је радила у |
плету чарапе, машине и пишу и печатају књиге, машине раде све што су некад људи руком радили.{ |
ји су сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{ |
који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ова побожност њихова, п |
би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном потребом сваке живе душе у овога |
е и после ручка Радиша највише забављао књигом а Даница женским радовима, јер је хтела да извез |
екако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зн |
му син истина може изучити <pb n="9" /> књигу и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом во |
оји има ваљатно дете, које може изучит’ књигу“.</p> <pb n="8" /> <p>Сви заћуташе и тиме готово |
као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима својим и свему |
ет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете |
шајте, како се то у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Поше |
вао слепим код очију онога, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S} Он не |
е у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.</p> <p>— Чули сте још реч „самоуправ |
тављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи не могу б |
јстарији ђак над псалтирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поче једнога по једнога да изазива |
лу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Ко |
за сваки разред по један, узеше у руке књигу и почеше све редом да „слишавају.“ Они су најстар |
знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали школу... „Ово је |
едан велики посао.{S} Почињете да учите књигу.{S} Сва мудрост, све што људи знају, сва наука ст |
лучили да долазите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка |
неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао цело писмо на табли, н |
елу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине, све теже онима, што |
обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>ч |
једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разговарали и у шко |
с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ п |
у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима |
књигама и колико вреди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, док је не из |
ушао да говоре, како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње |
о школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи узм |
да није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по |
разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу. |
и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све |
у, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако |
учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им |
е оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, |
И он се поносио што му је дете изучило књигу и дошло као једино писмено у селу, да помогне сел |
рци нису дали да подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и неколико година, кад су н |
што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том јој се заплака мала |
у, да ово пишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“ |
јстори; ове клупе су начинили људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно |
ном одбору ове Задужбине, који је и ову књигу педагошке садржине уврстио у одабрана издања њена |
ље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево св |
Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, гд |
ме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласова начињене |
ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите на |
д њих запамтите, ви можете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" / |
анпут дође учитељ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да |
аци и укућани Радишини видели црквенску књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио |
м.{S} У толико су радије прочитали целу књигу и чинили разне замерке, и већ премишљали, шта ће |
ав ручни рад или читајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{ |
назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после није много волео, нити се хвалио њоме; и да |
оље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се |
но говорило, а где су деца одступала од књижевнога језика, он им је само рекао: боље је да каже |
е коју дивљаку.{S} Радиша је набављао и књижевност по овоме, те је оне на нашем језику давао на |
>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омладину на нашем језику и сви дечји |
упе на овако „учење“.{S} У једној малој књижици што се зваше „Земљопис“ беху пописана сва имена |
а.{S} У другом орману била је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омла |
шина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књижница Радишина, пуна педагошких, пољопривредних, хиг |
о барем по неколико комада за ову дечју књижницу; и тако је саставио најпотпунију збирку, из ко |
љу и пријатељу, највреднијем раднику на књизи српској, који си и сам, међу својим многобројним |
ављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то мож |
ијатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни |
сутрадан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да вуче |
авалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да град |
њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један |
а се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега проб |
и да није било опет готовине општинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде но |
о брале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да с |
нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо |
канатама газда Мијаилових кола и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S |
и, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће |
сано све што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето |
је настала међу ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, што је сме |
иша, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћер |
ити у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судницу и како |
пушта.{S} Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти |
ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талена |
оме, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче |
во их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да |
его други пут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору |
pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да показују |
ко к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, |
растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер |
добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једнога по |
љанима, који беху дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла код своје куће, нек дође да вучем |
онда главни говорник рече: да се сваки, ко хоће уз народ, може потписати код тога и тога „брата |
ларство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рендета, те да струж |
ла велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратко |
{S} Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је |
су се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, |
мо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна права и слободе, те да се издвојимо и |
ле зависи од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља школу своју, он мора да по |
олази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све |
и.{S} Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата |
ћи, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у |
т зазвони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у |
о ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, између ног |
чују, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши |
Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S |
и!..“ помисли Радиша у себи, па запита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три, одговори Даничина |
послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио вла |
ако у питањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида |
е.{S} Сад почеше поново да се згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун С |
собу матери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и ж |
рту! и тако даље{S} Хајдете, натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} |
<p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столице?..{S} Де, прочитај! |
ађите иглу!..{S} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово к |
е код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то слово?..{S} Какво је ово с л |
а по једно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад и |
а опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{ |
е још брже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко мож |
"129" /> чују у речи <hi>грм</hi>!..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је |
један да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, још једанпут да кажете сви зај |
слово <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме да напише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га |
слово <hi>т</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко зна слово <hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако с |
<hi>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} К |
<hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко уме слово <hi>т</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко зна сл |
напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} |
} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!. |
} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме |
>е</hi>—евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S |
{S} Пазите још једанпут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите т |
<p>— Бога ми, не знам, господине!..{S} Ко је то покварио и направио овако?{S} Ништа ово не ваљ |
.{S} Иди га напиши на мојој табли!..{S} Ко је запамтио слово <hi>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{ |
во <hi>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{ |
во <hi>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таб |
<hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко је запамтио како се пише <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и |
..{S} Ко може?..{S} Хајде, пробај!..{S} Ко још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да пишете слова. |
н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о |
и терет...{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S |
прву!..{S} Дете другу!..{S} Трећу!..{S} Ко може сам?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испо |
ите сви то!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?.. |
оју таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пишу <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и |
ује кад дете каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да напише тата?..{S} Која нам слова требају кад |
чује кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се |
S} Ко уме да напише <hi>чела</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>небо</hi>?..{S} Ко уме да напише < |
S} Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>чела</hi>?..{S} Ко уме да напише < |
чује кад дете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: |
се чује кад се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?. |
S} Ко уме да напише <hi>киша</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч |
се чује кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши г |
"175" /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А |
а чују кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Која се слова чују кад се каж |
се чује кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује |
а се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi |
ва чују кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <h |
се чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци |
слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и напиши!..</p> <p>Изв |
>с</hi>?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?.. |
S} Ко уме да напише <hi>небо</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>киша</hi>?..{S} Ко уме да напише < |
е чује кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума |
се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове |
се чује кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси< |
ице?...{S} Које је слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слов |
!..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчит |
и тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао |
о до краја!..{S} Можете ли натраг?..{S} Ко може?..{S} Хајде, пробај!..{S} Ко још може?..{S} Е д |
— о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљ |
ножа?..{S} Које је слово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле?..{S} Које је слово код |
значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{S} Хајдете још једанпут од о |
— а — с?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује п |
>шума</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко уме да напише < |
.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>п |
уди у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вел |
— с, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} |
може да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађите оне редове испод ножа |
?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то да утувите?..“</ |
анпут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблице, да пишете |
сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Д |
{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S |
Нађите око!..{S} Које је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиш |
остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао одмор.{S} За време о |
умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако |
а и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблицу, да ово пиш |
се чудити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то преварио министера?..{S} Каква је то несрећа?! |
.{S} Ко уме од <pb n="167" /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви за |
још једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо то да пиш |
, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у г |
та је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за с |
е само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад преврните тај лист!..{S} Нађите |
<pb n="167" /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, |
ово све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то да утувите?..“</p> </div> <di |
еке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано!.. <pb n="80" /> То је <hi>с |
памет, јесте ли попамтили ова слова.{S} Ко је запамтио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на |
где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} |
грејани не пијете много хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете |
од ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још |
ка.{S} У овом другом опет има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има два — десет или <h |
hi>.{S} И у овом последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има десет — десет, десет десетака, д |
i>.{S} И у овом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</hi> редова, он има пет — десе |
{S} И у овом четвртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, он има четир — дес |
>.{S} И у овом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>шест</hi> редова, он има шест — де |
S} У овом трећем реду је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има три — десет или <h |
е „Свештену Историју“, овако.{S} Он:{S} Ко је створио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{ |
е чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се |
у.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџиш |
има.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређал |
i> овај мирни и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита капетан надувено и прекорно. |
е на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да |
живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је истин |
исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас |
е оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза вас |
могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало п |
ј варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, и |
оћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао начин |
спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да с |
људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је |
предио и народ свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} А |
, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије: греда, ја дирека, |
нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него < |
ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упи |
аво! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други |
Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад |
ли. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb n= |
ма па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу |
и, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и |
табли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко није направио више!..{S} Сад у другом реду направите |
ме, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да је о |
су скромно прилазила учитељу и казивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућив |
е,“ опет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све шт |
има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће с |
прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћа пандура, да к |
</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она уве |
} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни у |
о; „Божје и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за |
а дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани примише ову из |
, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он |
цу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с ти |
ша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележио к |
ив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих је излегло п |
немо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све |
сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, о |
по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има |
писивао лепе печате од уме, како је год ко желео, и узимао према величини њиној по два, три и < |
предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да напр |
кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А |
ецу на један избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах |
при грађењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу п |
ци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да |
е село огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, |
још ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће и |
осетили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша што заповедио ни |
ошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој |
S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — стар |
и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред |
орици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из др |
од својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика оп |
бодно реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу |
ти се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти |
и опет нема, као на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко. |
ница је обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што |
изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сутра, ак |
} Све су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им |
ће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазит |
S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви з |
е боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и ум |
вет је свет: има свакојаких људи; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо |
лео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда рече јед |
да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора |
S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг |
ва, који кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ових тридесет слова, он после уме |
да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} |
ија, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он не |
га да питате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да |
ницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, д |
.{S} Наша је књига најлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин |
дође потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо... |
ју, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени |
школе врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с |
ему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брин |
не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} |
зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и |
да да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у с |
а дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радован |
с надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш на |
да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно ме |
о и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; |
ко време деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да |
ан избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, д |
да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Г |
ом, да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје.{S |
арод „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ б |
ки.{S} А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још старији могу пре да науче и неће да за |
у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</ |
>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут |
а за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко код куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се ј |
Сад нађите ону другу реч!..{S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се |
је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе |
други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овако оста |
ајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; е |
ош.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, госпо |
/hi> — нож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, |
еврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе листу гор |
е.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{ |
кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем |
ском И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици |
а идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу и |
ече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, |
да запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, бољ |
и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и |
послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господине; сви воле |
да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> правед |
епимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разго |
оји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хле |
Јер онда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који ман |
школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Са |
на све могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске градине да узме или |
ју, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} |
i>.{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седам — |
их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да памти |
вамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад |
ану, да никога не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да никога не т |
бележити, колико ко да надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо |
И тако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљ |
ње цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидал |
пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има највећу задругу, но ко има најбоље дете за чколу |
се зову школе: има, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато с |
а да гледамо ко има највећу задругу, но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до |
данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи пр |
о суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду з |
и!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да |
авље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега прост |
ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n="168" /> реч |
школу, него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: |
S} Као и Радиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...< |
е остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, |
Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи упр |
винама.{S} И почеше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле та |
да седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како се пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на |
S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару |
живинарник и за свињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио онај четвороугао између оба |
стало је још, да Радиша одреди место за кованлук, за живинарник и за свињац или обор.{S} За ков |
<hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због кованлука и гајења чела морао да проучава све о челама; |
ј за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке биле липе и |
у и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољих |
} И сад су се очигледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S |
у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки ј |
онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, који је н |
најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен |
е желео, да у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно разумео тај посао и могао да опр |
дрвета како му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош |
у радионици школској а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били географски цртежи |
е требало од гвожђа поручивали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили сви, да |
а нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сељаци не приме ову но |
ољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за цеђење ме |
е неки Ђурђе отишао у чаршију те изучио ковачки занат и дошао у своје село, те подигао ковачниц |
ларство или шведски слојд) и од метала (ковачки послови или метални слојд).{S} Оно прво, и ако |
занат и дошао у своје село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту |
ојега дана набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу ш |
пољу, па онда скалупили и остављали на ковчежић.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кирију, |
сти своје ствари.{S} Сваки је имао свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали |
има у Загорици по пајантама, таванима и ковчезима женским!{S} За неколико дана у судници је бил |
уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ |
јући свакога за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда к |
да одредимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Кога год хоћеш, рече Тома.{S} Ето газда Мијаила и комши |
ло дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Кога |
е сад да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> <p>— Поправ |
да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о то |
а, књиге и новине (пољопривредне) ма за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке не |
могу обећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори |
авље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају свог |
о гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша.</p> <p>— Ти може |
/> „постојећем стању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да б |
ти, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, не |
за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, <pb n |
уприте диреком и у чаршији наручите код кога столара 5—6 „скамлија“ и једну таблу, па јавите ми |
бе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје село?</p> <p>Миљко стидљиво слеже раменим |
и му: не знам, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p |
дем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господ |
мати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била актив |
у њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: је |
елак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну машину, |
дишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца |
апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њега сазове збор у Загорици.{S} |
није био поставио никога, јер није имао кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да губе наду, а |
Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова |
} Дадоше му и други, који су имали тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком истом опремом |
то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам |
ко је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да |
вку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и да му помогнете, да |
А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води |
олазили Радиши сваке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су он |
има!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири стране и шта је на ко |
ане и шта је на којој?..{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и стоје |
е <hi>п</hi>, код пера: као <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} |
} Сад гледајте како се пише <hi>п</hi>, код пера: као <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као за |
{S} Сад пазите како се пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На које слово личи?..{S} Пишите га ви!..{ |
, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, ко |
после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и в |
код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код д |
код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код |
, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Ка |
код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код |
је после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их н |
код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жа |
во што је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код г |
: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код |
оје сте слово написали?..{S} Ево сад е, код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написал |
код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко |
к?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост |
ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код г |
, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бу |
, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код ч |
код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код у |
} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово |
код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од |
а би <pb n="148" /> их лакше запамтили, код свакога слова стоји по једна слика, те да вас подсе |
, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код ма |
код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код ј |
, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите |
, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, ко |
з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, ко |
, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко |
i>.{S} Које нам слово треба најпре? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, |
јпре? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, |
hi>.{S} Појам „глас“ навлаш је избегао, код малих ученика, јер је тежи деци за разумевање.{S} К |
Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И он |
шешир!..{S} Знате ли које је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код |
ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и та |
код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код |
д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код л |
код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?.. |
од гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код |
б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код |
, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код х |
п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је |
ворили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, |
код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом.</p> < |
по, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — |
век се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да погађат |
Фес.{S} Сад пазите натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, ко |
р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код |
ед те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код |
в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код з |
, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, ко |
азите натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код |
код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код |
<hi>ф</hi> — Фес.{S} Сад пазите натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код |
слово оно слово што је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код |
>ш</hi>; ово су гусле, и <pb n="147" /> код њих је слово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч< |
је ретко кад употребљавао <pb n="59" /> код учитеља ову реч „господине“, него просто „учо“ или |
игле, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код табле, < |
бле, <hi>ш</hi> код шешира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам овако напамет, јесте |
д ножа, <hi>и</hi> код игле, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, |
толице, <hi>н</hi> код ножа, <hi>и</hi> код игле, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, |
ока, <hi>с</hi> код столице, <hi>н</hi> код ножа, <hi>и</hi> код игле, <hi>е</hi> код евењке, < |
те ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi> код столице, <hi>н</hi> код ножа, < |
вењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш</hi> код шешира и |
и, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi> код столице, <hi>н</hi> код ножа, <hi>и</hi> код игле, |
ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш</hi> код шешира и <hi>г</hi> код гусал |
пера, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш</hi> код шешира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас проб |
S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка за малтер и земље |
м да људи говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узе |
сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин причао о свему ономе, ш |
и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце је још осветљавало с |
} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад |
/> А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслушав |
за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових су продужене разне игре, и народне, и гимнасти |
, да ни један не остане непоменут.{S} А код патрона домаћега не пропусти се да се каже (на прим |
и значајнијега дана но што је женидба а код девојака удадба.{S} За онај радосни почетак и тужни |
<p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и господин ревизор је сад морао |
два код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{ |
ва слова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењке!.{S} Ево |
можете још лепше!..{S} Хајдете она два код столице!{S} Преврните!..{S} Правите сад она код нож |
д градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујући с децом по околини школској, |
сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто ов |
..{S} Хајде сад да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} |
.{S} Хајде опет да пишете она два слова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} Хајдете с |
ад смо казивали и писали само ова слова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читам |
што не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао јуче.{S} Са |
е пун ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви ова |
ђите јарца!..{S} Погледајте у она слова код њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то уво?..{S} М |
{S} Камо му кићанка?...{S} Нађите слова код феса!..{S} Које је писано?....{S} Које је штампано? |
њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Затворите буквар, па нека г |
?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} На |
уквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то слово?..{S} Как |
овој торбици за књиге.{S} Нађите слова код ђака: писано и штампано!..{S}Сад пређите на десну с |
од дрвета које мирише.{S} Нађите слова код венца: писано и печатано!..{S} Преврните и тај лист |
слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње!...{S} Нађит |
а код евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!...{S} На |
ва код њега!...{S} Нађите гусле и слова код гусала!...{S} Нађите чашу и слова код чаше!...{S} Н |
а код столице!...{S} Нађите нож и слова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игле!...{S} Нађ |
звадите буквар!..{S} Нађите око и слова код ока!...{S} Нађите столицу и слова код столице!...{S |
ва код ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!...{S} Нађите таблу и слова код табле!...{S} Н |
а код табле!...{S} Нађите шешир и слова код њега!...{S} Нађите гусле и слова код гусала!...{S} |
ова код чаше!...{S} Нађите лист и слова код листа!...{S} Нађите мачку и слова код мачке!...{S} |
ова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње!...{S} Нађите змију и слова код змије!..{S} Дотл |
лова код ње!...{S} Нађите змију и слова код змије!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу |
а код игле!...{S} Нађите евењку и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} |
а код листа!...{S} Нађите мачку и слова код мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова код љуљашке!... |
код мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова код љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова код ње!..{S} На |
код љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S} Нађите |
ва код пера!...{S} Нађите таблу и слова код табле!...{S} Нађите шешир и слова код њега!...{S} Н |
ова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игле!...{S} Нађите евењку и слова код евењке!...{S} |
а код ока!...{S} Нађите столицу и слова код столице!...{S} Нађите нож и слова код ножа!...{S} Н |
а код гусала!...{S} Нађите чашу и слова код чаше!...{S} Нађите лист и слова код листа!...{S} На |
ете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То је |
то не може?..{S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, господине“ |
прозвани ученик).{S} Погледајте у слова код цркве!..{S} Шта је оно испод цркве?.. („Тестија“, в |
истове до рибе!..{S} Погледајте у слова код рибе!..{S} Нађите јарца!..{S} Погледајте у она слов |
једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Сад преврните и тај лист!..{S} Шта је |
једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинско дрво? |
лозе увезано?...{S} Погледајте у слова код евењке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је ашов?.. |
ако се то зове?..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Е доста.{S} Даље ћемо други пут.</p> < |
А где су змије?..{S} Погледајте у слова код змије!..{S} Затворите буквар и оставите га!..{S}Узм |
оже ли да чује?..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинско дрво? |
е ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је |
; она није крива.{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте |
тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта!..{S} Сад пређите на десну страну!..{S} Шта је |
> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега трид |
ајпре изнесите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с д |
а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака |
ет Миљко је знао, да Радиша нема никога код куће, да му штогод спреми, па је наредио, те се код |
се ускоро јавило као домаћа потреба, да код куће има не само по које пиле и макар једно прасе р |
је знао разред, али који су осећали, да код Радише могу још много научити, па су долазили сваке |
раслим ученицима.{S} Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему м |
него она често много маснија и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду |
<p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је |
и судници: „Људи, ко год кад нема посла код своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А к |
за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како д |
ницима својим.{S} И кроз десетак година код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и |
ице!{S} Преврните!..{S} Правите сад она код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правит |
ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и остави |
аше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од по |
7" /> немају, него им деца остају слепа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пож |
мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога с |
, те да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p>Понизни:</p> </quote> <p>(Сад долазе |
смо, да барем деца наша не остану слепа код очију, те се договорисмо да направимо мало школе.{S |
ћ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{S} Само |
его увек све право да кажете и да ништа код куће не узимате сами; него све што хоћете, ваља да |
и трећом да обавије и окује сама колица код попречних дасака. <pb n="161" /> Али тога нема; а д |
ио на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школ |
је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко. |
њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму |
да за годину обиђе све ученике, онда је код свих само те године накалемљено или засађено 30x 30 |
један Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код школе са својим ученицима импровизовао и једну малу |
се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е |
Мијаило, први сусед до школе: „Овде је код мене најближе“.{S} И пођоше:{S} Мијаило напред, <pb |
варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељака правило, да их сунце не затече у постељи, до |
</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} |
апита га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је т |
се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и го |
лазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} А |
сет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Колико је у једном реду? |
то сте ви урадили другојаче и паметније код својих кућа, ви сте највише припомогли, да се подиг |
лу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући |
цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње и на камениту земљу, него на |
е може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих по |
и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не изн |
што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бит |
у скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у школу и седала на своје место.{S |
ша каже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике редом и гледају слова |
диша рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то к |
је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо |
лиже Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком |
е на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају правилни и пријатељски одношаји. „Вол |
није доручковао.{S} Мало после нађе се код школе, и са својим сељаком, те су се разговарали до |
му штогод спреми, па је наредио, те се код његове куће спремило и донело све што треба за вече |
ити букваре и таблице, него их оставите код куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепај |
исано а с које напечатано!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То се |
</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите код пера!..{S} Да прочитамо још једанпут ово испод пера |
а</hi>, да их боље утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с! |
.{S} Завите га овако...{S} Сад отворите код првог листа!..{S} Нађите, где је насликано око!..{S |
блу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} Ко је запамтио, к |
подуприте диреком и у чаршији наручите код кога столара 5—6 „скамлија“ и једну таблу, па јавит |
него више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} За |
ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацр |
чили напамет, нити им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем.{S} |
а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је |
га је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешир |
она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мо |
а.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде д |
ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега ј |
ега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле |
га што од њега може да се исплете.{S} И код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у |
адиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за световно |
ашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је с |
ош јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из |
ј градини, градили сте калдрму и овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне радове у соб |
пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, госпо |
ише и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту |
Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане |
н изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крс |
у, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, |
које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гусларских, које се пе |
ока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да баре |
ном, и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и |
рити очи и код оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупот |
и.{S} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми, |
и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на |
а, лицемерна и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ов |
ете ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Позна |
иљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други |
нда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли |
i>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети с |
бле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и <pb |
Радишину школу, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чи |
орник, који је ове године држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви н |
д ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж |
и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука најв |
то.{S} У свету нико није умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на з |
учитељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је госп |
ма ни свога посла много, него више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и |
тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сељаци не приме ов |
нили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и напише Радовану п |
} И Груја заборавио да изиђе него стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да пева:</p> <q |
што им је требало од гвожђа поручивали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили |
задужују своја имања, него су га имали код своје куће и у својој заједничкој штедионици.{S} Ал |
ао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша пре четири г |
што механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату, ка |
у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да могу. |
е, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило било |
ао и радио као чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао ова |
n="296" /> му се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </div |
мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а |
добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су ш |
не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да |
еко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S} А ок |
оста било, па да се идуће Недеље искупи код школе око двадесет младића од 15 па до 20 година, а |
сваки, ко хоће уз народ, може потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуван |
м шта се од тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја во |
датле пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које су доне |
осао око ручка.{S} Поставили су у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, у хладу.{S} |
анас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} Комшилук је чуо |
{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о |
l:id="SRP19102_C2.6"> <head>6.{S} Конак код кмета</head> <p>Пошто су се добро одморили, кмет Ми |
02_C3.3"> <head>3.{S} Уписивање и ручак код газда Мијаила</head> <p>Док су они овако разгледали |
S} И код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова се основа разг |
жићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S} И <pb n="26" /> они, који су били поспали, |
ада као велико гувно с малим испупчењем код стожера.{S} Онда рече, да по тој земљи растуре сав |
и, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ б |
ља па родитеља“, и кад је назвао слепим код очију онога, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и ј |
Зато их је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту б |
од капије до куће попођене каменом, као код школе старе и нове, чистаљке пред вратима и простир |
сав рад у „интернату“ и радиле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а на |
м.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је |
се у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео свет, дошао д |
ишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе |
икано око!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је |
<hi>х</hi>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово код жабе је <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је < |
од жабе је <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је |
од рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је < |
цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <h |
змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је < |
мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушк |
ашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта је <h |
од њушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта је <hi>х</hi>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово код |
од ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <h |
од чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је |
сад пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је < |
бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је < |
код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса |
код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета ј |
дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је |
код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је |
д листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке |
венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је |
јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <h |
игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова! |
.{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да м |
ије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите јо |
игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево пи |
пут ово испод пера!..{S} Пазите сад ово код табле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да читамо о |
а видим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је ово код |
оје је ово код шешира?..{S} Које је ово код гусала?..{S} Можете ли то да утувите?...</p> <p>„Са |
S} Које ово код табле?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Које је ово код гусала?..{S} Можете ли |
..{S} На шта личи оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" /> напра |
S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако |
ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?. |
.{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим |
ли: које је ово код пера?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Које је ов |
S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га |
S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и |
пише испод столице?...{S} Које је слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод ножа?..{ |
мо ово испод евењке...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</p> <p>„До |
угојаче од писанога?..{S} Које је слово код ножа?..{S} Које је писано а које печатано?..{S} Је |
тај ред испод ножа?..{S} Које је слово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле?..{S} Ко |
очита то испод игле?..{S} Које је слово код евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово испод евењ |
ано много другојаче?..{S} Које је слово код игле?.. (Овако све до краја).</p> <p>„Е добро; сад |
S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код дрвета!..{S} Ево, пазите како се пише!..{S} Напишит |
S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако!..{S} |
S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код цркве?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и |
сте слово написали?..{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки |
Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише н!..{S} Дете |
ите сад ово код табле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да читамо ово испод табле. <hi>Та</hi>, |
ут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да читамо оно испод пера: <hi>па</hi> то |
Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово <pb n="150" /> |
ено?..{S} А знате ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi>с</hi> — столица. |
м“.{S} Нађите око!... које је ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S |
.{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет |
Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и |
ово испод игле?..{S} Које је ово слово код евењке!..{S} Да читамо ово испод евењке...{S} Које |
с десне стране?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А ко |
} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Нађите писано <hi>с</hi>!..{S} Нађите |
ово код столице?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код е |
лово написали?..{S} А које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви |
широке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} |
епо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!. |
тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се ч |
орите га код ока!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много д |
} Нађите столицу!..{S} Које је то слово код столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а ко |
еврните!..{S} Знате ли које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — нож.{S} Каж |
е перо!...{S} Знате ли које је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: |
и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пиш |
снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У |
је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и њима објашњавао само |
на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или општинске суднице, и сазивач га је |
мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је с |
се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају правилни и пр |
о што им казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, расејаност и зевање, напуштао је тај по |
а заливање.{S} Радиша запита: има ли ко код куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави |
аједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код Радишине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери |
па мукнула, што јој је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n="77" /> он спремао, стигао |
: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да |
можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи своју клицу у |
иша најпре показао свима, шта је главно код калемљења и на колико начина може да се калеми, па |
ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите оно код табле!..{S} Знате ли које је то слово?..{S} То је с |
е сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево гледајте, |
l:id="SRP19102_C3.1"> <head>1.{S} Јутро код кмета</head> <p>Освитао је најзнаменитији дан у жив |
во горе, познаћете нож, насликан.{S} То код ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стр |
је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пише испод столице?...{S} Које |
зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо ј |
где нема ових пруга!{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова код ока |
pb n="107" /> пре!..{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова код ок |
веома занимала и чаршијска пратња, јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњ |
е прими. „Заповедајте, господине, данас код нас!“ рече газда Мијаило, први сусед до школе: „Овд |
љко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сут |
ему време — по једну воћку, а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стига |
која све слободно време проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће |
а сам ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу |
, како да иду путем, како да се владају код куће, како да полазе од куће, да пролазе поред туђи |
мо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку код себе сматрајте за поправку и народа свога; а ако мо |
} Зато је и она гледала, да ту празнину код себе, у спреми својој, надокнади што пре и што више |
овима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладино |
е белела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била |
из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и само пренесени из градине у градину.{S} |
лику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече |
, да ону правилност и лепоту у рукопису код деце поврати.{S} За овим су на таблицама правили ст |
дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свога познаника, сиромашна али поштена човек |
легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекину |
ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загорици поче |
деца не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „Госпо |
ри Радиша.</p> <p>— Ти можеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— Они мен |
} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чуј |
>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е |
најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код |
и и овај разговор и ова направа.</p> <p>Код читања се продужило и вежбање у растварању речи на |
казивали зашто је где написано.</p> <p>Код „Читанчице“ најпре је Радиша испричао оно што ће да |
те се опанци у свакој кући од неучињене коже; свога кројача, а не кроји одело сваки себи па да |
, јарчеве, свиње, овце јаловице, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жит |
парче донео Станко, чија је торба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с првим кречем у |
ја“, „тиранин“, „готован“, „изелица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да |
и било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и ре |
новаца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота, кумова и |
а, господине“.) <pb n="103" /> Да ли је коза или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив |
<pb n="22" /> оваца и јагањаца, својих коза и јарића, свога зељова, својих другова, своје мајк |
код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, господине“.) <pb n="103" /> Да ли је коза или јар |
стаје и чим се умио, отишао је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} И познале су га св |
прашине беле као снег, остала да прича козарима и целом селу, да се ту може пећи креч и како с |
се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} |
це иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином селу.{S} Радишу обу |
Оно, што је од људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша намисли, да учини један велики огл |
да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за <hi>теле |
својих претходника, и они су „господа“, која „народу сише крв на памук“.{S} А радикална је стра |
ом реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слов |
у свакој речи можемо да изнађемо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написан |
ш скроман и као <pb n="385" /> молитва, која се из ње упућује Господу за добро овога села и све |
и трепет, и само се чује по нека мува, која прелети преко учионице; јер се само она не боји, и |
ли крушка питома, него да ниче дивљака, која мора да се накалеми, па да роди питоме, онакве как |
— он им није дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била утишала, сад је поново одјекивала по |
ко.</p> <p>И ниједна машина и алатљика, која се употребљава у пољопривреди и домаћем газдинству |
а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој |
ишина продужна школа и градина школска, која је већ постала мали расадник за ово село.{S} И тек |
не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у овај пакао.{S} Најстарији ђак издиже |
head> <p>Учитељ је дакле она жива сила, која све оживљује.{S} Он све изводи, ствара и свему дај |
е барем циглом, јер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је увек било или прашине и |
е у плетарству може употребити и слама, која и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је |
и о догађајима у оним знатним местима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су |
е све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала удовица и којој је сад једини син |
домаћица, а разборита и поучљива жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особито је с |
пасторка а после ње и Радишина Милена, која се имала после Милована.{S} Њима је главно било: ч |
но опажале две природе: једна осећајна, која је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаон |
и на супротној страни, тако, да путања, која води њој, дели целу порту на два скоро равна дела. |
litikon</foreign>“, друштвена животиња, која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одра |
тком.{S} Пећ је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној соби мала плехана а у д |
млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није набавила барем по једну од оних млечних крава |
рао школе, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико није уч |
у шта је било, а највише царица Милица, која је сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у |
ставили и почела је лепа јесења кишица, која је трајала готово целе ноћи, и сутрадан је освануо |
у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види као на |
опет у школу.</p> <p>„Да погађате сад, која се слова чују кад се каже <hi>један</hi>?..{S} Кој |
ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} |
ениле густе младице потоње живе ограде, која ће ускоро заменити Томин примитиван плот.</p> <pb |
о пријатне забаве него и корисне науке, која им, чинило им се, треба за живот више и од саме пи |
си осветлао образ, и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност ове ваше опште теков |
се опрости четвороразредне мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да |
томе.{S} Он је био производ наше школе, која васпитава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{ |
е око принове које око срећне породиље, која сад заборави на болове па с неким чудним ститком п |
зове које брдо, који поток, које поље, која мала и које место и одакле је који ђак.{S} Онда ре |
од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава своју собу и да је лепше нам |
вакога дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити необичан путник.</p> </ |
тву у већини људи из оне старије групе, која страхује од ових скокова у давању слобода народу, |
јвише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме |
а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Б |
авио и једну краву полушвајцарске расе, која је давала по 5 — 6 литара млека дневно, те су тако |
напишете, само кад можете да разазнате, која се слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{ |
<hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi |
ош неке речи.{S} Можете ли да погодите, која се слова чују кад се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите |
направио и једну кошницу особите врсте, која је у свему селу изазивала чуђење.{S} То је „ђерзон |
темо од Томе његову градину испод куће, која му и онако стоји више празна него засађена; а кућу |
Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Б |
о све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да су нека непреста |
кона, као и књиге загоричке штедионице, која се претворила у праву задругу за узајамно потпомаг |
колико дана није било у селу живе душе, која није дошла да види, како се зида и како се прави м |
дрвећу, младим воћкама и живој огради, која је изврсно напредовала и у којој је Радиша гледао |
а судите свакоме подједнако, по правди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам па |
ренут југу а други северу.{S} Знате ли, која је окренута југу а која северу?..{S} Нађите ми дру |
а уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова чују у разним познатим речима највише са |
ини душе своје и захваљивао овој земљи, која га је довела у овако повољне прилике, да оволико н |
д се види сам, остављен својој савести, која му још није довољно развијена.{S} И онда није чудо |
могли да се заклоне од доње светлости, која долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону |
е као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту калдрмисаном.{S} Друг |
ула, па се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећа |
мојега села — о лепој богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме загоричанину, који поглед |
ати како се зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади |
ли једну њиву с црном земљом као угљен, која је слабо родила и којој није помагало никакво ђубр |
вљао грешке њихове.{S} Још их је питао, која су села око Загорице и с које су стране, и нацртао |
ше је да кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њој или који се гласови чују.{S} На при |
p>„Пазите добро: опет ћемо да погађамо, која се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{ |
алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим пре, што му је ово требало и за |
збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка |
од алата и почео је да прикупља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} |
о на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} |
ју заставу и пребројавала своју војску, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде |
d> <p>Каква гимнастика за децу на селу, која све слободно време проводе у раду код куће и у игр |
: да свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да |
е одржали реч и подигли ову нову школу, која ће вековима просипати видело науке на децу вашу и |
да тражим учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А к |
граду, ми не треба да рушимо ову стару, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли |
а жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила дужност женину и материну, те Даница виш |
шује с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{S} Наста |
а рече:</p> <p>„Хоћемо сад да погађамо: која се слова чују, кад се рекне која реч.{S} Који се г |
Изиђи и напиши их на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко |
то да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се слова <pb n="129" /> чују у речи <hi>грм</hi>!. |
се чују кад се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у <hi>три</hi>?..{S} Која се чују у <hi>че |
..{S} Која се чују у <hi>три</hi>?..{S} Која се чују у <hi>четири</hi>??.{S} Која се чују кад с |
а чују кад се каже <hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чуј |
чује кад се изговори <hi>син</hi>?..{S} Која се слова или гласови чују кад се рекне <hi>пас</hi |
лова чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се сло |
се слова чују у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се |
ова чују кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која с |
се чује кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта |
се чују кад се рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова чују кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} |
/hi>?...{S} Ко уме да напише тата?..{S} Која нам слова требају кад хоћемо да напишемо <hi>коњ</ |
те</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко у |
</hi>.{S} Шта је сад ово написано?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>пас</hi>, <pb n="125 |
S} Која се чују у <hi>четири</hi>??.{S} Која се чују кад се рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се сл |
е, помози!“ По том отпоче „настава“.{S} Која се слова чују, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која |
ро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траж |
можете ли да погодите овде у школи.{S} Која се страна зове исток?..{S} А можете ли одавде да п |
а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме |
слова чују кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која |
ова чују, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се |
то иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите? |
с не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?..{S |
вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, |
вори госпођа.</p> <pb n="269" /> <p>— А која вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа |
у.{S} Знате ли, која је окренута југу а која северу?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ево |
ли ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} |
м, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање на заједнички живот, |
аци и војници, не само да знају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чеш |
осле нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога |
ка!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће гласније и речитије да ожали свога покојника, к |
ађамо: која се слова чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне |
је опет на којој је страни који народ и која земља.{S} А на крају године покушавао је да ово и |
а она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназија...{S} Одма потражише гимназију, |
S} Да тражим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је |
једна животиња.{S} Јамачно ћете познати која?..{S} Јесте, <hi>мачка</hi>.{S} Камо јој глава!..{ |
де некаквом новом <pb n="336" /> науком која се не слаже с постојећим стањем и отрован је проти |
јпосле одвојили од пута и пошли путањом која је водила стружници, њима се чинило да је сунце за |
памет или механизмом, напоље с дресуром која не развија тело и душу поступно и правилно него на |
у за истресање меда.{S} Исто тако ретко која кућа да нема белога дуда и места за храњење свелен |
проналазачу њихову попу Ђерзону; и мало која кућа да нема обртушку за истресање меда.{S} Исто т |
од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељк |
и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро |
се окрене у страну скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га св |
чене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и покривена црепом.{S} Негде ј |
апишите га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише |
оздено огњиште (или „шпорет“, штедњак), које се показало и у Загорици збиља као штедњак, јер са |
!{S} Пјеније!“ И сад настаје „пјеније“, које је Радиши много више личило на ону малопређашњу ку |
тако оне чувају и од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе родну земљу, а равнице |
писали.{S} Онда их је питао преко реда, које је које слово.{S} Затим је казао, да пишу још једа |
аја.{S} Одмах потражише семена од дуда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју |
а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране него и застрвене, те да |
, колико крушака, колико других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у ваше |
е сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ одавно полегале, Радишин газда немађаше в |
ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледа |
ешетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива траву него и да полива пред ш |
таман <pb n="251" /> се беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељан |
старе школе.{S} Било је ту и породиља, које су донеле своје дете да им га попа крсти, јер је н |
штампано, као што се гради по књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то сл |
е су легали кривци с испруженим рукама, које су се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бра |
b n="383" /> држи, а стоји по полицама, које се често перу.{S} И јела се више не кувају нити он |
иним бојевима и јунацима, и о топовима, које мали загоричани, па многи и велики, још нису ни ви |
pb n="29" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га питали, како у школи |
наши нам људи суде и по нашим законима, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није |
а исмевају с кметовима и председницима, које сами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, |
цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерами |
?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује после п?. |
S} А главно је, да је и то било новина, које у других села није било.{S} И та је новина збиља д |
оду и сунце његово.{S} И нема занимања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега |
ини из њих износе што више онога знања, које ће им требати као учитељима.{S} Нека дође и филозо |
мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је само за здравље, Радиша желео да развије и једн |
прочитам једну песму, у којој се прича, које је цркве и манастире отац Савин подигао.“ (Чита пе |
ду показао, које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени |
ја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам |
аћи једно дрво, које се најбрже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи |
а није изостало ни цвеће најразличније, које је највише гледала Даница с ученицама.{S} Кошнице |
а врло мало узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разр |
ну, него и освећујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и цел |
деца и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену зону...</p> </div> <p |
дајте и доле ове лепе и углађене даске, које нити су хладне као цигла и камен, ни прашљиве као |
{S} Ово су на глави нашој очи истинске, које гледају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад ре |
и њене матере и сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина |
уну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по |
а пође.{S} Прођоше кроз веће предсобље, које беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чи |
што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; само то да улепшав |
есме гусларске, а и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да б |
лу, пошту и телеграф па и своје новине, које доносе само новости из места, објаве и разне поучн |
p>После читања дошло би које предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а изно |
онац“, и поче да намешта крајње камење, које ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наме |
и остварује поједине васпитне принципе, које је до сад познавао више теориски.{S} Особито га је |
} Онда је наредио, да поседају у клупе, које су биле изнесене и намештене пред школом.{S} Онда |
а, јер је хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> </div> <div type="chap |
а будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} |
Но нек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ књигу“.</p> <pb n="8" /> <p>Сви заћут |
, кад је сабор, направи лепо игралиште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и бла |
рање, обућу, школске потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А од |
варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с високим обрвама, или |
брано руком и лепо паковано у котарице, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко време па је |
више.{S} Он је направио друго сандуче, које је стајало у општини, и у њега су метали писма сви |
у је износила царство појава у природи, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непозн |
ено а које накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi |
ву што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с |
нако као ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разб |
епасти још више.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само |
тво Даничино и њене матере и сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу |
ребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без |
дио је сам разне потребе у кући својој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их ј |
жи, како се зове које брдо, који поток, које поље, која мала и које место и одакле је који ђак. |
у лепом белом девојачком оделу сеоском, које је само понека варошка ситница допуњавала и полепш |
или већа култура, и радио их је алатом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у вар |
о овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које је југ а које север.{S |
hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi |
д радости.{S} И сви се дадоше на посао, које око принове које око срећне породиље, која сад заб |
не дође министарство Стевча-Ристићево, које називаху „акционо“.{S} И ово министарство 20 Јуна |
а и ученици поново гледају свако слово, које Радиша напише и како га напише.</p> <p>Кад су ово |
е може наћи и видети готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да |
а је зато желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрже подиже, које је добро и за грађу и за о |
као воћке.{S} Они су посадили оно дрво, које им највише треба па га не секу младо и на грабац, |
каже оно узвишено унутарње задовољство, које долази од савесно извршене дужности.{S} И куд год |
јесте у друштву и испунити посланство, које му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети |
ђите слова код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је о |
мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши други један <pb n="164" /> малиша |
диша се одлучи, да изиђу најпре на оно, које је највеће у околини школе, па ће одатле видети ос |
дрми те да се чвршће држи, особито оно, које је остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаш |
улази у једну учионицу а десно у другу, које са по три прозора гледају на улицу.{S} Из овога хо |
а површина, у своме предугом развијању, које се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу |
рора, силе и оне суровости у васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава него подивљава. |
ваца, и најпосле има песама гусларских, које се певају уз гусле.{S} Оне највише опевају поједин |
је почео с „читањем“.{S} Нађите око!... које је ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> |
гусле.{S} Да видим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} Које ово код табле?..{S} Кој |
?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Кој |
— а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Е |
шите га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све |
о што ја пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi |
м слово треба најпре? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{ |
о зна, које јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ев |
буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?.. |
анка?...{S} Нађите слова код феса!..{S} Које је писано?....{S} Које је штампано?....{S} Сад зат |
слово <hi>е</hi>!...{S} Где је е!..{S} Које је писано!..{S} А које печатано? — Где је слово <h |
ова поред њега!..{S} Нађите гусле!..{S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Мож |
ч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово |
слово с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта пос |
а и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! |
е, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!. |
реко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово слово код у |
ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали сте <hi>сва с |
се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S |
га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Које је слово код ћупе?.. |
ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} |
ад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} |
ако се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише г |
код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е, код евењке!..{ |
оград!..{S} Крушевац!..{S} Косово!..{S} Које је село до Загорице с источне стране?..{S} А које |
} Избришите то, па напишите друго!..{S} Које сте то слово написали!..{S} Ово печатано с десне с |
ар!..{S} Да читамо.{S} Нађите око!..{S} Које је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод стол |
а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?.. |
од писанога?..{S} Нађите столицу!..{S} Које је то слово код столице?..{S} На шта личи?..{S} Ко |
испод евењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} |
ем сео!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} |
!...{S} Пазите, да се не убодете!...{S} Које јој је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју с |
а код феса!..{S} Које је писано?....{S} Које је штампано?....{S} Сад затворите буквар!..</p> <p |
ет?..{S} Колико је у четири реда?...{S} Које је веће: или четири десетке или четрдесет?..{S} Ко |
тим ножем?...{S} Зашто не можете?...{S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погле |
?..{S} Шта то пише испод столице?...{S} Које је слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред |
!..{S} Да читамо ово испод евењке...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова |
i>о</hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>?..{S} Које је <hi>е</hi>?..{S} Које је <hi>и</hi>?..{S} Које |
hi>с</hi>?.{S} Које је <hi>г</hi>?..{S} Које је <hi>п</hi>?..{S} Које је <hi>т</hi>?..{S} Које |
i>а</hi>?..{S} Које је <hi>е</hi>?..{S} Које је <hi>и</hi>?..{S} Које <hi>с</hi>?.{S} Које је < |
i>е</hi>?..{S} Које је <hi>и</hi>?..{S} Које <hi>с</hi>?.{S} Које је <hi>г</hi>?..{S} Које је < |
оје је овде (на табли) <hi>о</hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>?..{S} Које је <hi>е</hi>?..{S} Које |
i>г</hi>?..{S} Које је <hi>п</hi>?..{S} Које је <hi>т</hi>?..{S} Које је <hi>ш</hi>?.{S} Које ј |
i>п</hi>?..{S} Које је <hi>т</hi>?..{S} Које је <hi>ш</hi>?.{S} Које је <hi>н</hi>?..{S} Сад из |
аља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — |
есет?..{S} Колико је у пет редова?..{S} Које је веће: педесет или пет десетака?..{S} Колико је |
атано много другојаче од писанога?..{S} Које је слово код ножа?..{S} Које је писано а које печа |
адесет?..{S} Колико је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или тридесет?..{S} Колико |
нога?..{S} Које је слово код ножа?..{S} Које је писано а које печатано?..{S} Је ли печатано мно |
уме да прочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод |
и запамтили: које је ово код пера?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је ово код шешира?..{S} К |
абле?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Које је ово код гусала?..{S} Можете ли то да утувите?.. |
код пера?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Које је ово код гусала?..{ |
{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово код евењке!..{S} Да читамо ово испод |
} Ко уме да прочита то испод игле?..{S} Које је слово код евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо |
ама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено?..{S} А знате ли, |
<hi>в</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Које слово треба велико?..{S} Како је теби?..{S} Које т |
еве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Које је ово слово к |
с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Нађите писано <hi>с |
та</hi>.{S} Шта се ту чује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{ |
{S} Које је ово слово код столице?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле |
S} Је ли печатано много другојаче?..{S} Које је слово код игле?.. (Овако све до краја).</p> <p> |
лово ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} С |
о треба велико?..{S} Како је теби?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} К |
треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здра |
те га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код дрвета!..{S} Ево, пазите како се пише |
те га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; е |
те га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код цркве?..{S} Ево, да га напишем!..{S} |
ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде |
ово код столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печата |
е слово <hi>н</hi>!..{S} Где је н?..{S} Које је писано?..{S} Које је печатано?..{S} Где је слов |
та се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} Написали |
{S} Где је н?..{S} Које је писано?..{S} Које је печатано?..{S} Где је слово <hi>и</hi>?..{S} На |
во печатано!..{S} На шта личи оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="1 |
те, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му је врат?..{S} Покажите му груди!.{S} Камо му пр |
јдете сад да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Које нам слово треба најпре? (Н, код ножа).{S} Које пос |
е <hi>и</hi>?..{S} Које <hi>с</hi>?.{S} Које је <hi>г</hi>?..{S} Које је <hi>п</hi>?..{S} Које |
hi>т</hi>?..{S} Које је <hi>ш</hi>?.{S} Које је <hi>н</hi>?..{S} Сад изиђите напоље да се мало |
аписали!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише |
штампано и тако се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је усправљено а ко |
.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се |
пера!..{S} Пазите сад ово код табле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да читамо ово испод табле |
казао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да читамо оно испод пера: |
уша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о</hi>?..{S} Које је <hi>а< |
треба велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Ми |
три, одговори Даничина мајка.</p> <p>— Које три? запита Радиша и не сећајући се, да се овим де |
а и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>и< |
е пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово < |
е пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и дол |
} Где је е!..{S} Које је писано!..{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано?. |
столица?...{S} Колико има нога?...{S} А које јој је наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње!. |
можете?...{S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа!. |
.{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово |
ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пише испод столице? |
о до Загорице са западне стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми јо |
ло до Загорице с источне стране?..{S} А које је село до Загорице са западне стране?..{S} А које |
и!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S |
Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке!.. |
Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад |
код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{ |
сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је |
у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} |
сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала од |
је је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покаже |
.{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много другојач |
"251" /> се беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане.{ |
се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено?. |
.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први — |
ам вам на брду показао, које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако |
е слово код ножа?..{S} Које је писано а које печатано?..{S} Је ли печатано много другојаче?..{S |
а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово код |
родужавало.{S} Распоређено је где треба које дрво да се посади и ископане рупе за то; са свега |
правно и уредно.{S} Али има послова, за које мушка рука не пријања и који би напредовали како в |
нашега писања, без попречних линија, за које није осећао никаку потребу.{S} О табли је било обе |
ила, како је она створила свет, кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо ика |
и закрвили.{S} Ми личимо на тетребе, за које причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, |
} Ови су звани на општинске послове, за које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У З |
ме пита, и капетан је јављао за све, за које му је поуздано достављено.{S} И поче село да се за |
а је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад пазите још једа |
а то су управни или административни, за које треба спреме као и за друге, и које неписмен „наро |
а цреп ваља летава правих под конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана |
.{S} Успут је Радиша само запиткивао за које шта: за поједина села, за брда и реке како се зову |
у рупу испод школе и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пу |
о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и доносила и о разном камењу а на |
овим талпарама, кровинарама и брвнарама које прокишњавају, у којима не видите бела дана особито |
есме, само мало друкчије.{S} Има песама које се певају о слави и о свадби, а има их које се пев |
ове даске, дуже од највећега човека, на које су легали кривци с испруженим рукама, које су се у |
о и других питања од стране ученика, на које је Радиша јасно и пажљиво одговарао увек, то се и |
ра, од стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви можете трпати тога ђубрета колико хоћете па све |
вника његових паметне и вредне љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био о |
ле видети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да |
ко се пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На које слово личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ово п |
села, наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да се види што |
p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јад |
цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите слова код венца: писано и печата |
које хране стока има највише млека, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они |
ли и овде има она решетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад ј |
љена <pb n="85" /> од ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{ |
ом а по највише кукутом и репушином, од које је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S} Р |
за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потеко |
т и моделе и прибрао потребну грађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, о |
има највише млека, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више вол |
иљке од једне исте материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову |
ама има како се пече креч, како се и од које земље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и друго п |
кромпир или детелину.{S} Они знају и од које хране стока има највише млека, од које се гоји а о |
ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — |
танови имају по три собе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику који предваја станове од у |
жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа |
а целу околину и побележи, како се зове које брдо, који поток, које поље, која мала и које мест |
о.{S} Одмах је стао питати како се зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из кој |
ви се дадоше на посао, које око принове које око срећне породиље, која сад заборави на болове п |
ад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! дода |
на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација св |
само привремено: име и презиме, чије је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са сваки |
S} Онда их је питао преко реда, које је које слово.{S} Затим је казао, да пишу још један ред, а |
лини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи |
кад су видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, ишло је иза школе и гледало колица, узим |
а, по казивању очева, и бележио како је које дете развијено и телом и душом, јер је опет са сва |
ст и детињство, а почиње зрелост, после које долази и старост.{S} А што је најглавније, ми овде |
радио све кућевне послове па чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему то ништа |
амење.{S} Деца су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, а |
диша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" |
игле!...{S} Нађите евењку!{S} Откините које зрно!...{S} Зашто не може?...{S} Колико гроздова и |
још за јесени, учинио распоред, где ће које дрво да дође, и око школе ископао је рупе за њега. |
ољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с таваном који се кречи и подом о |
уста плава коса, или она чиста душа, из које <pb n="275" /> су излазиле само миле и мудре речи |
а српскоме, у вези с понеком причом, из које су изводила ону молбу или заповест за коју је она. |
</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по ј |
ако је саставио најпотпунију збирку, из које су редовно деца узимала на читање, особито о већим |
у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S |
је ђаке и са сваким се поразговарао: из које је мале, којим путем иде кући, има ли да прелази м |
оји поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за ча |
а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности“, јер расте на свакој земљи |
за које треба спреме као и за друге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} Зато је почео |
видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља д |
рдо, који поток, које поље, која мала и које место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„ |
у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у п |
пе с медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћ |
И нема занимања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} |
а им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевањ |
ске списе.</p> <p>После читања дошло би које предавање, које би већином било у вези с оним што |
{S} Нађите оно код табле!..{S} Знате ли које је то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> — табла.{ |
i>с</hi>!..{S} Преврните!..{S} Знате ли које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</ |
</hi>!..{S} Нађите шешир!..{S} Знате ли које је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} |
лист!..{S} Нађите перо!...{S} Знате ли које је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо |
положају, нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у м |
и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега научити ка |
а, а у средини једну велику лесу, преко које свако дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би д |
ница доби прву сељанку другарицу, преко које је сазнавала за много што шта у обичајима сеоским |
омажу и раде по градини школској колико које хоће и може, те им је она <pb n="53" /> увек чиста |
{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа |
ељани дошли и донели по коју погачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже |
печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг мека сира и мл |
места за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и |
аћа потреба, да код куће има не само по које пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, зар |
о и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све |
атано или наштампано <hi>н</hi>!..{S} С које је стране написано а с које напечатано!...{S} Нађи |
..{S} На којој су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S |
hi>!..{S} С које је стране написано а с које напечатано!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате ли к |
је питао, која су села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша |
рође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загори |
гађане за живот и здравље, него избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не |
а и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пу |
младица, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је о |
} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} Немојте главу много близу!..{S} Не ваљ |
уче и ђаци и војници, не само да знају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете |
88" /> после нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваљало је после ићи даље |
се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и на |
ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем највише ми се допада она плавуша у Липови |
да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код столице |
их.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо л |
ро дете.{S} Онда рече Милун Стевановић, којега су сви сматрали као најпаметнијега у селу: „Чујт |
једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом з |
бичај: да једнога празника, или другога којега дана, са свима ученицима походи кућу једнога од |
а и јагањаца, колико је стотина лешњика којега дана набрао и колико стане у који ковин; а ово „ |
њега је било некога мушкога поноса, са којега му се чинило, да је срамота да плаче....</p> <p> |
ре, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од којега сви живимо, и тако одвајају омладину од оне сред |
ди разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине |
кој планини на најлепши бели мрамор, од којега су почели и споменике да праве.{S} А највише је |
.{S} И ово је од овога истога камена од којега је и таблица; само је једна плоча искрижана све |
шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} Зато једва д |
е Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у овоме селу, |
ља се улазило у пространо предсобље, из којега су водила троја врата: десно у <pb n="322" /> со |
којем треба дизати зграду, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, или |
разграна читава биљка, или ембрион, из којега ће израсти читав и савршен живи створ.{S} Ово те |
евноснији при печењу креча у Клисури, и којега је после у путу креч највише опекао по недрима, |
д куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по кој |
прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати цело село.{S} |
оред овога њега позва пређашњи газда, у којега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је п |
и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, па ти се учини на пос |
гнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега човека, рекоше ови Радишним јунаци.</p> <p>— Доб |
и, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређ |
а сведока твога труда, и од села твога, којем си осветлао образ, и од ове деце мале, која још н |
а пао је на <hi>културно поље</hi>, на којем се и огледа прави напредак.{S} Зато је Радиша сад |
који је испод самога онога избрешка, на којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати |
ема народу своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према народу своме најбоље одужује |
деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду, за семе, из којега ваља да н |
"237" /> прешао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> <p>Прво је пазио н |
близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само |
с онима осталима, и стаде пред сто, на којем стајаху неке хартије, па, опет не претендујући ни |
ета оправља школу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли |
</hi> најбољи учитељ момак у околини, о којем су они често разговарали; али никад ни помислили |
, али очевидно мало збуњенога Радишу, о којем је она слушала само добро да се прича, збуни се и |
рани сваки домаћин има велики воћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више н |
ја, и у ономе простом животу људском, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешност |
у овом простом и непросвећеном селу, у којем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак |
ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</p> <pb n="262" |
ребно, особито за онај савршнији живот, којему тежимо, и на послетку оно што је забавно.{S} Так |
лађих (последника Светозара Марковића), који оштро и безобзирно нападаху цео „бирократски систе |
аког елемента: старих (консервативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у нап |
ори.{S} Представили су му и „инжињера“, који уме да прави најбоље планове, и тако даље.{S} А ка |
ни „власници“, „кабадахије“, „курџони“, који су заменили Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, |
ет само оне краће комаде у „Читанчици“, који су у стиху.</p> <pb n="185" /> <p>У почетку су дец |
егово место би предложен „млађи човек“, који ће „затуцане“ загоричане да преведе у „народну пар |
ирно нападаху цео „бирократски систем“, који представљаше влада Ристићева, и не налажаху нимало |
прозва по имену његовом „Милунов Мост“, који у овом селу и данас постоји, на славу творца свога |
аћих животиња и о свима врстама радова, који могу да се врше савршеније, разним машинама и бољи |
тридесет разних <pb n="174" /> гласова, који кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамт |
да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну машину, барем |
о је <hi>он</hi>, кад кажемо за некога, који није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда |
осле све заборавили; а нема ни једнога, који је после, као младић или човек, научио да чита и п |
и ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је отишао да проси девојку. „Добри сте ми јунаци с |
них предмета с обележеним именом онога, који је шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим вел |
и кад је назвао слепим код очију онога, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очи |
рилику за себе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, |
ме крећете из мога најактивнијега рада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="33 |
ћених, пакосних и злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S |
за час па се ова светиња напуни народа, који је стајао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најп |
твеном много изостао од осталих народа, који нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико |
навлаш направио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио |
и и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати |
!..{S} Грујо, дај ми гусле...{S} Груја, који је био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, |
је и речитије да ожали свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у су |
p> <p>Зато, ако видиш каквога несташка, који ником не да мира, немој се љутити на њега, и сети |
кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p |
учини му веће доброчинство од родитеља, који су га родили“..{S} И Радиши се необично допала ова |
чењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја |
зак.{S} Опростио се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и б |
елики су се почели зачикавати с малима, који ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ћ |
ук.</p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, који беху дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла к |
нака и колика мора да буде на главнима, који држе кров, а колика на спореднима.{S} Према овоме |
крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, који немају торбице, јер немају у шта да метну; а у руц |
зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} |
е природно и иде по природним законима, који се могу изучити.{S} Зато природне науке и јесу јед |
говорити: слава и хвала нашим старима, који поред два огромна, страшна и крвава рата, и баш за |
спрља и који се лети замењује шеширима, који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износ |
та, јер је проповедао рат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да |
а да му стоји као туђе; свога чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно |
ече чу се први гласак новога грађанина, који јавља да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Стан |
га, и у њима неколико стотина калуђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему с |
стог века</title>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразм |
идати по своме селу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом |
а на све стране пуно извора и поточића, који се најпосле сливају у једну реку, те Загорица увек |
а је донекле и потребна.{S} Има мишића, који се тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим |
описанога „програма“, него онога конца, који је он почео да испреда.{S} Прво му је главно било, |
ги решавају о нама!...</p> <p>И Радиша, који је суделовао при освојењу Ниша и био изишао с војс |
И „суд“ пристаде на то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, шт |
игри претворе у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек ум |
ље можемо, не само на сав српски народ, који говори као ми, и на све хришћане, који се моле Бог |
, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који има толико филозофије у својим умотворима, није гл |
бише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и по |
Он знате да има неколико људи око себе, који се зову министри и који су изделили послове између |
А готово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} П |
лу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко својих чиновника управ |
} И сад је Радиша најпре побележио све, који су дошли, па онда одабрао најодраслије и намирио т |
Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су запамтили кад је било турско, па ће вам они нап |
вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њиву поору, свачију њиву зас |
ју би одређен директор једне гимназије, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необи |
му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две године.</p> <p>Што се |
, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и в |
од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело |
„експлоатишу“, то је он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ |
га апостола ове нове „народне“ странке, који је држан у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са с |
ји се кречи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља |
едан млад човек, професор средње школе, који је и сам доста читао, доста радио и волео новине, |
Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још више.</p> <p>Ето |
оме па и себи самоме.{S} И тешко ономе, који није осетио довољно топлоте и од пелена и одела, и |
је па је давао и по неку награду ономе, који је највише кругова имао.{S} И ништа више није поди |
је кућа једнога сиромаха доброга Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а кам |
рост!{S} И благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, о |
азвијају фразеологију и дају шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде |
који говори као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циг |
а за тим уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову књигу педагошке садржине уврстио у одабра |
оме стајао је орман од једре растовине, који је Радиша сам направио, да би ученици његови видел |
ли за одрасле</head> <p>Сем неколицине, који су отишли у војску, сви су остали још и ове године |
ува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово в |
надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И |
радили све ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су ра |
ују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обо |
зидају своје куће и не ударају плафоне, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскам |
и кречаре, цигларе и црепаре, и зидаре, који су зидали школу с мајсторима и примали зидарски за |
еном раду и дао основу за многе занате, који данас ево и напредују у овом селу боље но и у једн |
људи, који не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, него остају у тами и живе онако |
а сте почели и оне ручне радове у соби, који спремају за поједине занате.{S} Зато ћете сад све |
А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и научит |
општини, и у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућен |
то више учитељских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не в |
земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побацаше на земљу. „Мени је |
тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, да је и |
и циглана и после, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће по новом плану.{S} Ја мислим |
је госте лако угостит’!..“</p> <p>Сви, који су долазили на славу, дивили су се кући Крсмановој |
е год могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо кога познатога, и тако они пођу с он |
пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако не <pb n="66" /> пију или пију мање.{S} Осо |
м казује, да су пропали сви они народи, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су н |
чи, него и да види како живе ти народи, који су измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, |
инистарству Просвете били су тада људи, који су могли да појме Радишу и да одобре његове намере |
сте, браћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, који не уче, који се не просвећују |
обилазе и надгледају само школски људи, који разумеју задатак основне наставе и како се он изво |
ише и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству ишли у школу, па су после све забор |
или окрузи да бирају по неколико људи, који ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам је сам |
ће: да ли ће платити само они домаћини, који имају ђака, или сви селски.</p> </div> <pb n="75" |
а тек код куће.{S} И <pb n="26" /> они, који су били поспали, дигли су се кад су чули да је тат |
ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су најписменији и најученији.{S} Онда ће се бирати |
и исто онако као гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> < |
много лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду пролазили кроз загоричку школу и гледали како |
е поруче из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и само пренесени из градине у гра |
колске у животу загоричке школе, и они, који су целе године радили с планом, одмерено и поуздан |
бито о већим празницима, а после и они, који су излазили из школе.{S} На орману је била права р |
отворена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу |
најученији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, најбољи.{S} А дотле |
ли, да им зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по крајевима вароши, нису ни куповали пе |
се данас познавали и краснописци и они, који имају добро памћење.{S} После овога Радиша рече, д |
јасно било, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који су к |
Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} За |
ео, да се ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде нема |
начето, врати се својој кући; само они, који оставише кости своје на бојишту, не дођоше.{S} Они |
други били оданде из села, особито они, који су суделовали и при грађењу нове школе.{S} И откуд |
<p>Циглари, црепари, кречари и зидари, који су онако огроман труд и сјајан успех показали при |
ди, те и мала деца слушају као и стари, који осташе неписмени.{S} Подигао сам нову школу; те ом |
а, по подножју његову „оживеше“ извори, који су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред |
оћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који су се устезали да објаве рат Турској, док најпосле |
е га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала |
д су се вратили с гробља, старији ђаци, који су се „облачили“ и носили рипиде, свратише у цркву |
са запада су почели да се дижу облаци, који су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хл |
ги Турци.{S} То су господа и чиновници, који су сву власт приграбили у своје руке, и они данас |
А помоћи може само онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам ј |
ога најревноснијега помагача из вароши, који познаје и село Загорицу и многе загоричане, и он м |
енске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ књигу“.</p> <p |
и читавих трговина с ђубретом; па онај, који хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њ |
ите таблице!..{S} Може ли да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зн |
зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да |
/> на сто, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему онога који не зна, учинио је н |
гу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S} И телесни и душевни раст врши се |
и у <pb n="105" /> школу и да учи онај, који би се разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће |
покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Н |
и још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети. |
о за највеће доброчинство.{S} Јер онај, који избави удављеника, учини му веће доброчинство од р |
највреднијем раднику на књизи српској, који си и сам, међу својим многобројним и разноврсним д |
у.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гл |
ad>4. О деци</head> <p>Деца су пупољак, који се развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у |
ко пута је газда Мијаилов стари воћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога |
г живот.{S} Ти данас чиниш један корак, који је најважнији у животу човековом.{S} После рођења |
лиће се, па који вуку камен неће песак, који вуку камен и песак неће вући креч, који вуку креч |
се, да то може бити најодлучнији човек, који неће ни трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у |
теља те школе би постављен један човек, који је необично импоновао и са дубине научне, и са вел |
столици министра просвета седео човек, који је једне године био Радиши изасланик, те је знао њ |
и по нешто више, и господин надзорник, који је ове године држао испит и код вас, није могао да |
Радиша погледа низ један дубоки поток, који у Загорици зову река, и у дну његову угледа на јед |
и одмах им је показао један мали шмрк, који је сам конструјисао у једној стакленој цеви с вент |
а извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда по машинским радњама употребљава и добро |
тра је пространа соба с ниским таваном, који је на средини подупрт дебелим растовим диреком.{S} |
дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о с |
да исто тако вредни али писмени Крсман, који је о свему раду своме и у судници и у задрузи води |
нда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Он |
ала их је Даница.{S} Само први домаћин, који гради кућу, нек је сагради по варошки, овако зидан |
да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете за школу, <pb n="69" /> дође судници и до |
корените поправке у овоме селу, посао, који је био основа цивилизацији у свету...{S} Отишли су |
ли веће и додавали га, гледајући посао, који до сад никад нису видели.{S} И за кратко време бил |
ину и побележи, како се зове које брдо, који поток, које поље, која мала и које место и одакле |
је стао питати како се зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} |
е чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој к |
е:</p> <p>„Браћо!{S} Господин министар, који је над свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте |
а; само није било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији при печењу креча у Клисури, и |
о њу проломи по који пут учитељев глас, који загрми на понекога што се окренуо, или лупа прута |
ско, и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херц |
у осталих села.{S} Само је купован фес, који се пере кад се испрља и који се лети замењује шеши |
ци делом доказали, да су примили занат, који није тако тежак, али му по важности и величини ути |
и даље.{S} А онај богодани инструменат, који је у свакога, може се вежбати <pb n="195" /> сваки |
своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом |
котур, запали и прелепи на дрвени крст, који је укован у дувар с источне стране.{S} Онда узме к |
диша и Даница најбољи учитељи у округу, који су схватили свој културни задатак шире од прага шк |
искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да извад |
е и огромном и недогледном преображају, који је тај проналазак учинио у грађевинарству и у живо |
сви народи и људи, који не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, него остају у тами |
данас блажи душу свакоме загоричанину, који погледа у њу?...</p> <p>Напредак је дакле велики.{ |
<p>Зато им је често причао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме до |
сем своје собице, био уступио столару, који је био изишао, да врата, прозоре и патос прави овд |
ади, те да свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о |
народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „народу“.{S} И она је мамила самим име |
дања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њој.</p> <p>Н |
а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг мека сира и млада кајмака и коју чутуру ви |
о што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко |
и застрвене, те да се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кр |
она лакша била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све песмарице, она је била права заба |
азборитијих првих великих ђака његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господин |
осетити, како много више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год ч |
гимнастике за око, и гимнастике за дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећа |
hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим се |
, да у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно разумео тај посао и могао да оправља св |
који вуку камен и песак неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вућ |
а четири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} К |
мисије...{S} Онда их је Радиша запитао: који су жењени и који су испросили, и, готово завидећи |
Спустите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— Спустите! — Који су дру |
пустите!) Е сад пазите друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су други нек из |
падали као снопље... “ И тако даље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђак му помогне и |
е слова чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне: <hi>жена</h |
су први (нек дигну руку)!— Спустите! — Који су други? — Спустите.{S} Пазите брзо: први! (Дигни |
ељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ који ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити к |
ћи креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о ци |
има, најзадружнијега домаћина у селу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одго |
.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један корак напред! — Вратит |
ни народи, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они живе и данас |
/hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајт |
лико речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најста |
говори Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— П |
И онај, који од вас научи нечему онога који не зна, учинио је највеће добро“....</p> <p>„Сад с |
о здравља да изврше један део посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша |
ео сам онај велики и узвишени посао, за који сам се толико спремао.{S} И ево центра мога рада.{ |
чинило, да он није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље з |
и, а многима и поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице |
јер ће то село донети: поделиће се, па који вуку камен неће песак, који вуку камен и песак нећ |
{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самога онога избрешка, на којем је школа, |
идео, да се вода растворила на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} |
адаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је који од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, да |
м о својим професорима, о томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, |
оље, која мала и које место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја зна |
околину и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S} Милин |
овек.{S} То је грло његово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то му је и |
јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жрт |
} Је ли то истинско дрво?..{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Поглед |
S} Је ли то истинско дрво?.{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Поглед |
чних крава, као што је била Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S} А готово су сви на |
к му помогне и каже му неколико речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах изд |
пован фес, који се пере кад се испрља и који се лети замењује шеширима, који се сад плету у сам |
ослова, за које мушка рука не пријања и који би напредовали како ваља само под лаком женском ру |
еца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зову попа да и |
их је Радиша запитао: који су жењени и који су испросили, и, готово завидећи им, упитао их је: |
људи око себе, који се зову министри и који су изделили послове између себе, те је један за су |
их је алатом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су |
ам причати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго |
Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у |
p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајк |
није, саопштено на начин најразумљивији који развија, даје најбољи успех.</p> <p>С одраслима је |
и ђаци, којима се није знао разред, али који су осећали, да код Радише могу још много научити, |
пре никло оно, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, |
оменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео |
па да гледамо, која су слова у њој или који се гласови чују.{S} На пример, погодите ми, шта се |
S} Показивао је опет на којој је страни који народ и која земља.{S} А на крају године покушавао |
бе.“ „Греше много, брат Миладине, и они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи |
е су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовали су се, како велику и лепу школу г |
т Миладине, и они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само |
к ми и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају и испрате.{S} Само знамо за ово у сре |
потпомагање.{S} Јер ту не само што они који имају остављају новац на приплод, а они којима тре |
И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{ |
адиша ступи у једну велику кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Радиша је радио све кућ |
<p>— Дошао сам, господине; него ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, ш |
артије свакоме по лист, и рекао, да чим који направи коју стотину, да је исече.{S} Тако је свак |
не куће које се могу кречити, с таваном који се кречи и подом од даске или цигле, који се пере. |
дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико који могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Мил |
е“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професор причао оно што су ђаци имали да нау |
камо ли радионица, у којој сваки има по који започет рад, па једва чека да га доврши и да се њи |
да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су они онако радили још од памт |
цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне к |
отле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, који загрми на понекога што се |
свиленим концем и да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно њино било |
а!{S} Одјекнуо <pb n="274" /> је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви с |
Ручном раду</head> <p>Ово је предмет, у који је Радиша полагао највише наде, којим је намеравао |
ењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато му предмети нису ишл |
тео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Ра |
о по предметима и водио рачуна о томе у који наставни предмет што долази, него је само гледао, |
ика којега дана набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три ј |
јну, испод које је подрум.{S} У ходнику који предваја станове од учионица преграђен је један де |
је и иначе желео, <pb n="225" /> да му који инжињер прегледа и провери овај нацрт то се он с њ |
жњих, да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујут |
је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним |
и на министре па чак и на онога горе, „који их поставља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад в |
овај величанствени храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је света и века; и д |
у који је Радиша полагао највише наде, којим је намеравао да препороди своје село.{S} Јер и са |
ваким се поразговарао: из које је мале, којим путем иде кући, има ли да прелази много река и по |
пис о своме премештају и видео уверење, којим је постављен за Прњавор, смркло му се пред очима |
естером, али је Радиша имао своје мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истр |
мо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам премешта у Прњавор, село у једноме |
одмах је наредио, да се напише претпис, којим се учитељ Радиша премешта из Загорице чак на друг |
ате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} |
ва и <pb n="18" /> наста живи жагор, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С |
се постави или окрене нова зграда и са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада |
Даници нимало нису олакшавале бол, под којим се савијала.{S} Најпосле су сви заћутали и само с |
вости и умешности.{S} Оно мало знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, к |
да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш б |
ед лојанице у „чираку“- с „мумаказама“, којима често „усекњују“ свећу.{S} Изгледа му нешто хлад |
вија укус само за домаћим израђевинама, којима се и сама приближивала, а чувала их од свега „ку |
вета па до данас.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај мрак с очију, којима се отворе очи, |
остога света много и премного враџбина, којима се често још горе трује и зато много пропада.{S} |
/> несрећних избора и ћораве политике, којима само <hi>завађате</hi> овај мирни и добри народ! |
ло било, кад су видели разваљене мацке, којима је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша |
је много више употребио природне силе, којима је заменио своју и животињску снагу; а не издире |
н је почео измишљати разне инструменте, којима је производио разне гласове и арије а уз неке и |
вај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И многи превикаше: |
Радиша, кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилов |
одмах одобри, да се могу одвојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, ј |
устите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам казао да су други! (Опет надгледа и мирно ис |
то су тако дошли и његови одрасли ђаци, којима се није знао разред, али који су осећали, да код |
нима, којима се скине тај мрак с очију, којима се отворе очи, те могу видети и тај други свет, |
S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао да су први, нек дигну десну руку! (Над |
садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређашњи кметови делили правду и непокорне на |
има, и раде заједнички на пословима, на којима један сам <pb n="49" /> не би могао ништа да ура |
ао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је скицирао своје замисли.{S} Треба да буде једн |
ина прописана.{S} Изграде и столове, на којима ће радити, и направе мало заклона, где ће се скл |
а да је боље утврди за главне даске, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је |
оворио је, имаће кад; то су апстракције којима се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне б |
имају остављају новац на приплод, а они којима треба узимају га на послугу, него су заједнички |
...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати |
> <p>Ето тема за младу душу Радишину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и |
И продужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, |
па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се |
послужио овим десетицама на картону, с којима су радила сва деца.</p> <p>Најнеобичније је то, |
{S} И иза Загорице има и других села, у којима је одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, |
од Турцима научио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучн |
есним, мрачним и чађавим кровињарама, у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам иско |
њарама, у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час мо |
, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не само болни траже окрепљења и здрави освежења, |
те.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, него сте још у добу младости, т |
нарама и брвнарама које прокишњавају, у којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које |
о“, или вешање и преметање на справама, којих у загоричкој школи и нема.{S} Мајстори су истина |
шњих и <pb n="43" /> биљака и животиња, којих данас нема, а некад су покривале земну површину.{ |
ље и писали су све народе и њине земље, којих су могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, |
ћете научити.“ Онда погледа по сељанима којих беше пуна тескобна загоричка школа, па <pb n="210 |
ци.{S} Јер је све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот ск |
ле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се кул |
е дан могу прати као кашике и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и |
само на утврђивању главних појмова, до којих су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S} Д |
ћем зиду стајале су историске слике, до којих је Радиша могао да дође.{S} Таква је иста готово |
вилне Фигуре, четири правоугаоника, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта д |
удити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђубре може помоћи песак и друга |
потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има. |
тање ишло мало теже, особито оној деци, којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се |
ок а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Окрените с |
да извади један табак круте хартије, на којој беху изграђене све саме тачке колико ораси и све |
е Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швап |
можете ли одавде да покажете руком, на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знат |
о да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак носили.{S} Неки се домислише, |
тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе?..{ |
} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Окрените се сви онамо, истоку!..{S} П |
да покаже све четири стране и шта је на којој?..{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Овако их је Ра |
вароши и села.{S} Показивао је опет на којој је страни који народ и која земља.{S} А на крају |
емљом као угљен, која је слабо родила и којој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антропологиј |
а Јана, која је одавно остала удовица и којој је сад једини син хранитељ погинуо, ишла је као л |
будућност а иза њега читава прошлост, о којој може премишљати до миле воље; и он је већ више у |
а дођу, да виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу и |
од њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале потковице као по даски.{S} Кмет и Рад |
шину (у Кристалној Палати у Лондону), у којој се на једној страни метне вуна, а на другој стран |
развила се права „стрељачка дружина“, у којој је из сваке куће најмање по један члан њен; и они |
заједничка кућа, наша велика задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благ |
ам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све д |
кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски, него пристојан стан вредн |
и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, које рас |
а наука у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има по који започет рад, па једва чека да г |
дом и државом.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији, паметнији и вреднији |
могу ни мислити без школске градине, у којој ће и млади и стари загоричани имати да виде све ш |
ако одвајају омладину од оне средине, у којој би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и м |
им Радиша исприча, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако |
је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Груја сасвим озбиљно.</ |
ог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо са |
S} Зато је једва чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим правилно.{S} Јер је помало и сум |
ам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. ( |
ам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, к |
ве књиге да вам прочитам једну песму, у којој се прича, које је цркве и манастире отац Савин по |
м се чинило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша првосвештеник.{S} Радиша сад и њима реч |
е ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на |
Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока и |
а да плаче....</p> <p>Дође и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и њ |
ју га међу најнапреднија, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, |
огради, која је изврсно напредовала и у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него и с |
аша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидан |
оме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме. |
о, да од избора онога што ће се учити у којој школи зависи и напредак њен, па тек на друго мест |
г времена дође из министарства наредба, којом се опозива премештај Радишин у Прњавор и он остај |
: једна осећајна, која је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логична, којом још |
учинио и да се подигне наша нова школа, којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си м |
он не влада, и једна мисаона, логична, којом још влада; и труди се да је логичан, али и ту мал |
} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окрените ову неповезану страну од |
зати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да |
шћемо; а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па |
да ће купити неку пољопривредну машину, којом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло видети к |
си ову новину за ово село, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала |
се само није допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су |
ако водио поред среске канцеларије, под којом је село Загорица, и он сврати њој, да се представ |
мо оном брзином, којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} |
и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пригодном причом из живота; а из новог завета при |
и школу... „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борб |
визу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом све напредује...</p> </div> <div type="chapter" x |
У кривца се још опажала разјареност, с којом је онога немирка измлатио, па сасвим искрено и пр |
ле овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.</p> </div> <div type= |
ротном селу ову величанствену палату, с којом ћете се поносити докле буде Загорице.{S} И само з |
e>Дижите школе, деца вас моле</title>“, коју су сви лепо разумели и радовали су се од срца, што |
буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И с |
на и радионица, њена добра деца и Дана, коју мора или оставити или одвојити од гроба њихова јед |
} Што дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само је троши |
занимала — колица.{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома |
те да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки се народ више м |
прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг мека сира и млада кајмака и |
друг и у оној великој културној мисији, коју имам да извршим у овоме селу...{S} Зато да тражим |
док се сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у чиновника просвећених земаља европских, |
иви у свету и како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, |
но што износи његово окућиште с њивом, коју је дао за градину школску, и да му премести кућу о |
о и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да развије у својих ученика.{S} Зато је и |
, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни народи!{S} Здрав си, |
би покушао да направи и по какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој |
а ону Христову причу о сејачу и семену, коју је деда Радивоје саслушао нетремице, као да је за |
а другим, те су им заслађивали горчину, коју би осетили у чему год <pb n="355" /> у раду и живо |
ети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p> </div> <pb n="3 |
о запамтили, како се намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе? — На коју страну да |
и Радиши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју? упита га Радиша.</p> <p>— Ону, удовицу, Станојку! |
умети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познај |
изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, мамила још више.{S} Радиши |
ст, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и |
ову стару, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова мож |
е су изводила ону молбу или заповест за коју је она.{S} Ништа њему није помогло то објашњење: н |
>— Немој да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или уз н |
крене, онда конац иде на ону страну, на коју се равнина накренула.{S} Сви се почудише овој мало |
Коју страну ваља да окренете горе? — На коју страну да окренете овај крај што се не отвара? — А |
м врсте камења и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то |
а ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек наместите ова |
доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} И колико га људи зов |
аних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је набављао и књижевност по ово |
нека кречана него нагла низбрдица, низ коју се сливала вода из половине дворишта и отицала нап |
ша кмету Миљку:</p> <p>— Миљко!{S} Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S |
оји заструг мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богат |
дети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p> </div> <pb n="397" /> <div type=" |
е по лист, и рекао, да чим који направи коју стотину, да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по |
ре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара — св |
је то и како би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има |
иш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти дан |
{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у сред |
њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, па да је обучим свему как |
и у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао цело писмо н |
Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле овакве ми |
да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају како се ради и да што боље п |
е било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи р |
осподине, ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо гос |
ајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А најв |
ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију варенике.{S} Пред ручак долази |
е а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки |
а и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} До |
ња о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот више и подобност за усавршавањ |
е чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошлицу, и наслужи најпре домаћину.{S} Миљ |
ском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназија...{S} Одма пот |
цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељи |
је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева конац?...{S} Нађите ушице!...{S} Погледај |
заном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како ј |
е обавијене овом шареном хартијом.{S} У коју ћете руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим |
} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} Не |
орите буквар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете |
да учини једну реткост: да их одведе у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S |
по Великој Госпођи и да продужимо науку коју сте почели!“..</p> <p>Веће опште радости у Загориц |
во помози нам, да срећно довршимо науку коју данас започињемо!“ Онда се опет прекрсти, приђе и |
сена.{S} Радиша је био измерио површину коју му треба покрити бусеном, те је толико и ледине ис |
засађивање најлепшим младицама, како су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S} И тако |
один с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то спремио и положи је на крај тога п |
о а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ одавно полегале, Радишин газда |
краве да дају десет пута више млека, и кокошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} Ј |
иладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и размилеле се по дворишт |
муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у |
да пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кокошку печену на ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и |
вретена, кудеље или преслице, разбоје, кола и саонице, па почели сами да граде и сама врата и |
д хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа друго; него да ку |
ад пазите, да направимо коло (точак) за кола!{S} Ево најпре да направимо ону рупу за осовину!.. |
шка, да одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана вукао и довукао |
} За школу је требало око седам стотина кола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то |
и во назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по средини камена него с краја?{S} Одмах |
вој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како |
{S} Ваљало је још: преко четири стотине кола креча, преко сто десет хиљада цигала и око педесет |
ешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и кочије наб |
} После ручка натоварили су на неколико кола све ствари и покућанство Даничино и њене матере и |
ице, двадесетину кола црнице и неколико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљивије растурао |
седам стотина кола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече |
ма!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе, машине мељу брашно, машине ткај |
неколико дана вукао и довукао: десетину кола смонице, двадесетину кола црнице и неколико кола п |
као: десетину кола смонице, двадесетину кола црнице и неколико кола песка.{S} А Радиша је све т |
разастрше по канатама газда Мијаилових кола и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрез |
или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један |
="titlepage"> <p>ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 143</p> <p>РАДИША</p> <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ НАМ У |
итој Задужбини пок. Илије Милосављевића Коларца, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваже |
изведе и у градини.{S} Најпре су побили колац насред њиве и око њега описали круг, као оно у дв |
адиша и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опружи до периферије и стаде га вући |
нда Радиша нађе средину и ту поби један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу земље, те да ов |
је јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb |
ад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа има чи |
из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он викну |
ших старих, то су гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наших.{S} Па |
а.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми |
своју собу и да је лепше намести.{S} И колевке су подигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало др |
е својих старих и да се не побринемо за колевку и кућу својих синова и ћерију, и својих унука и |
ц.{S} Радиша је у то време импровизовао колевку за својега Милана и ученици су гледали како он |
а, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Око по |
ла.{S} Једанпут Даничина мајка завири у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, |
дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, |
ду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада |
опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиже покривач и виде, да дете спава; али јо |
/> <p>У том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован о |
ије више срамота, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је |
ни се и сама па једва проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде |
епша од наше! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за |
кли старе гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли а да |
де шуму.{S} Миладин се од чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господине, залудна света |
и и до последње и најудаљеније чобанске колибице распростре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и |
измислио.{S} О, само да можете видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас маш |
да буде на главнима, који држе кров, а колика на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубатура |
S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвеће |
зидова не мора да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, који држе кров, а коли |
иша је прво узео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, <pb n="222 |
и земљу на даскама и мотикама а знајући колика је то потреба свакој кући у просвећенога света. |
Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ово учинило у души Радишиној и колик |
<p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радишу |
ду Томиној кући, <pb n="221" /> да виде колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда с |
д Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толик |
мало; онда како се она меси; какви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; |
забрану је 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће остати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрв |
и, и израчунавали су колико чега треба, колико ће да стаје и колико да траје.</p> <p>Познавању |
о просторија, колико ће врата да треба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: |
Више школе је било само толико пролаза, колико је захватила нова калдрма испод тротоара; а Ради |
ће да буде зграда, с колико просторија, колико ће врата да треба, колико прозора и какви ће да |
олико врста јабука има, колико крушака, колико других воћака, које би могле да роде и у нашој з |
ивремена и у њу је примљено 30 ученика, колико је могло да стане, и сви су прешли у старији раз |
омисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n="35" /> човек после в |
да знате само, колико врста јабука има, колико крушака, колико других воћака, које би могле да |
ионица је таман онолико била загрејана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зи |
А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико су им они и позајмили, и накалемили, и продали с |
о јаловица, двизака, овнова и јагањаца, колико је стотина лешњика којега дана набрао и колико с |
дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће из штедионице, па ће после отп |
и, може ли долазити кад је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у шко |
S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројт |
еограду, да му пошље семе од гледичије, колико му треба за ограду од толико и толико метара дуж |
е.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око |
године већ можемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе |
где не би био оволико користан другоме, колико сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, с |
а људи данас најтачније могу да измере, колико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и кол |
мено: име и презиме, чије је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало р |
с тога, што Даница није умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како она ради и да јој п |
све по тринаест и тако даље и гледали, колико пута може да изиђе.{S} За тим су тражили, колико |
та може да изиђе.{S} За тим су тражили, колико деветака има у сто, колико осмица, седмица и так |
у, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и т |
одајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је било само од ових похода за пет, шест и де |
дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико ко чега довуче; и оне, ко |
вако рашћење има своје време, свој рок, колико траје.{S} Може ли он сада за један век урадити о |
избаци и место њега дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, који |
ео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало!{S} Зато запита Грују, где |
меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој треба много више од |
иша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи |
дошли, све је излазило и старо и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је иш |
х заната.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен на селу, те добро познаје |
ичину појединих одељења, онда је видео, колико му треба врата и прозора и могао израчунати коли |
се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу |
ручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Радиша имао право, кад му је говорио о грађењ |
т долазили сваки пут и научили онолико, колико ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто в |
јални, умни и телесни напредак онолико, колико би требало и колико су могли моји добри загорича |
ихо и мирно ишло се у напредак онолико, колико је допуштало време и снага дечја.{S} И тај је на |
асова.{S} Али је све ишло само онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S |
род наш није учио и „просветио“ толико, колико Свети Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми |
ом.{S} Али сам успех и не вреди толико, колико она трудба да се до њега дође.</p> </div> <div t |
и ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треба за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и ма |
после отплаћивати сваке године по мало, колико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, на то?“</p> <p> |
а што више добије.{S} О, да знате само, колико врста јабука има, колико крушака, колико других |
, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико теби доноси она градина испод куће?“ Тома сасвим |
онда су градили план без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе неш |
/> А није заборавила да им истиче и то, колико женско срце и добра нарав може да увећа слогу и |
су тражили, колико деветака има у сто, колико осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то исто р |
еба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, греда, дирек |
је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колико музара а колико |
броју, колико је враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизака, овнова и јага |
мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право ка |
ма, децо, јесте ли ви добро размислили: колико ту земље треба преврнути?! упита Миљко.</p> <p>— |
па ће после срачунавати, <pb n="222" /> колико ће чега требати.{S} Прво је смислио, да школа бу |
о су имали да израчунају <pb n="187" /> колико је пет пута по 19, онда су радили овако:{S} 5 пу |
узмите седамдесет и поделите им то!{S} Колико добије први а колико други?..{S} Поделите им оса |
ну! (Овако док се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!.. |
ите једну (а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узмите још једну!..{S} Колико ст |
ој?..{S} Уверите се, је ли истина!..{S} Колико је у свих пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S |
Колико је <pb n="139" /> шестица!..{S} Колико је седмица?..{S} Колико је осмица?..{S} Деветица |
ам редова?..{S} Нађите девети ред!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} |
амо по две десетке.{S} Узмите две!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите још две!..{S} Колико је о |
руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} К |
сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Ос |
ко је остало?..{S} Узмите још две!..{S} Колико је остало?..{S} Још две! (И тако даље док се не |
ите јој очи!..{S} Уста!..{S} Ноге!..{S} Колико има ногу?..{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{ |
..{S} Поређајте она, што иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Може |
је у свих седам?..{S} Нађите осми!..{S} Колико је тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је до |
три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} Колико пута може да <pb n="169" /> се узме по четири?.. |
о три?..{S} Уредите све по четири!..{S} Колико има четворака?..{S} Уредите по пет!..{S} Колико |
да узимате по три.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на клупи?..{S} Узм |
зму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{S} Хајде сад све |
ало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још |
узме по четири?..{S} Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по |
ма четворака?..{S} Уредите по пет!..{S} Колико је петица?..{S} Уредите по шест!..{S} Колико је |
е све на клупу!..{S} Узмите десет!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите двадесет!..{S} Колико је |
другом реду направите опет десет!..{S} Колико је то десет и десет?..{S} Испод тога начините јо |
на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите још!. |
на клупу!..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели?..{S} А колико је онамо остало?..{S} У |
је остало?..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели свега, а колико је још остало?..{S} Уз |
ребројте, да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу |
има сад?..{S} Направите још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!.. (И тако даљ |
сте узели?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!. |
на гомили?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо остало?..{S} Узм |
е на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако |
амо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Уз |
амо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико сте сад узели свега, а колико је остало?..“ Овак |
још остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико није узето?.. (Овако док |
{S} Испод тога начините још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!..{S} Колико и |
о је остало?..{S} Узмите двадесет!..{S} Колико је на клупи?..{S} Узмите тридесет!..{S} Колико ј |
је на клупи?..{S} Узмите тридесет!..{S} Колико је на клупи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} |
о је петица?..{S} Уредите по шест!..{S} Колико је <pb n="139" /> шестица!..{S} Колико је седмиц |
Онда рече: „Узмите једну десетку!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{ |
пи?..{S} Узмите још једну десетку!..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докл |
Узмите десет и одвојте на страну!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на гомили?..{S} Уз |
једну до друге!..{S} Узмите једну!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад и |
десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S} Колико сте узели, а колико је десетака остало на клупи? |
д у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не |
сте узели!..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је |
сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико |
сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико ва |
е на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико <pb n="152" /> сте сад узели, а колико је остало |
о на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} |
о на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још |
евет десет?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{ |
у вас?..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико ст |
ака?..{S} Оставите једну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} |
обрнуто. „Метните једну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још |
?..{S} Метните још једну на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле |
четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико је у њој?..{S} Уверите се, је ли истина!..{S} Ко |
олицу!...{S} Каква је то столица?...{S} Колико има нога?...{S} А које јој је наслон?...{S} Погл |
е које зрно!...{S} Зашто не може?...{S} Колико гроздова има?...{S} А може ли да се преброји кол |
ка?..{S} Колико је у девет редова?..{S} Колико је ту десетака или десетица?..{S} А колико је у |
?..{S} А колико је у десет редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} Колико је свега на т |
еда?..{S} Колико је у четири реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико у шест?..{S} Колико у седам?. |
{S} Како се каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико |
и веће осамдесет од осам десетака?..{S} Колико је у девет редова?..{S} Колико је ту десетака ил |
је веће: педесет или пет десетака?..{S} Колико је у шест редова?..{S} Шта је то шездесет?..{S} |
дакле свега има овде ових тачака?..{S} Колико их је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два |
> шестица!..{S} Колико је седмица?..{S} Колико је осмица?..{S} Деветица?..{S} Сад завите у харт |
ест редова?..{S} Нађите седми ред?..{S} Колико је ту?..{S} Колико је у свих седам?..{S} Нађите |
ли није код некога више или мање?..{S} Колико је у једном реду?..{S} Колико је у два реда?..{S |
олико у шест?..{S} Колико у седам?..{S} Колико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у сви |
олико у седам?..{S} Колико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу |
.{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији?..</p> <pb n="177" /> <p |
у четири реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико у шест?..{S} Колико у седам?..{S} Колико у осам? |
сти ред!..{S} Видите има ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова?..{S} Нађите седми ред?..{ |
је остало?..{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Ов |
о је остало?.{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите опет |
два реда?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетк |
т редова?..{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је у седам редова?..{S} Шта је то седамдесет?..{ |
еће: или три десетке или тридесет?..{S} Колико је у четири реда?...{S} Које је веће: или четири |
редова?..{S} Шта је то седамдесет?..{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од о |
или четири десетке или четрдесет?..{S} Колико је у пет редова?..{S} Које је веће: педесет или |
Колико у пет?..{S} Колико у шест?..{S} Колико у седам?..{S} Колико у осам?..{S} Колико у девет |
ање?..{S} Колико је у једном реду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Кол |
?..{S} Колико их је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има |
исте узели!..{S} Узмите још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десе |
ђите седми ред?..{S} Колико је ту?..{S} Колико је у свих седам?..{S} Нађите осми!..{S} Колико ј |
плаци наоколо!..{S} Шта треба још?..{S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да их изградимо!..{S} Е, |
ица <pb n="130" /> или <hi>сто</hi>.{S} Колико дакле свега има овде ових тачака?..{S} Колико их |
ем одсекао, под углом од 45 степена.{S} Колико су мали зидари измицали, толико су им ови доноси |
езазлена, проста, природна и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Св |
без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико је жалаба по околини и целој Србији, да |
шношћу и претераношћу често сметамо.{S} Колико је лудо, на пример, само оно веровање, да душа м |
њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S |
едно. „Да поделимо десет за двојицу.{S} Колико дође свакоме <pb n="173" /> од њих?..{S} Да поде |
децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од села? упита их Миљко.</p> <p>— М |
била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „самогласника“ а колико „сугласника “ у српс |
Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — колико грађење буде трајало, а после опет земља остаје |
да виде колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у школу и договоре овако |
сет!..{S} Колико сте сад узели свега, а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би у |
т десет!..{S} Колико сте узели свега, а колико је још остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колик |
сет?..{S} Колико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда п |
Колико <pb n="152" /> сте сад узели, а колико је остало?..{S} Узмите још десет?..{S} Колико ст |
S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Ко |
змите још три!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је с |
те опет десет!..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите још!..{S} Помешајте опет |
јте на страну!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на гомили?..{S} Узмите још десет!..{S} |
Узмите једну!..{S} Колико сте узели, а колико је десетака остало на клупи?..{S} Узмите још јед |
ите још десет?..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико с |
едну десетку!..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све.{S |
ш две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако док |
десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико |
десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а н |
још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Кол |
још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико није узето?.. (Овако док не остане ништа).{S} Ос |
још једну!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Овак |
те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поновиће се с десетицама, кад се је |
т свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} Пос |
е трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте |
ду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред!.. |
.{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите још једну?..{S} Колико |
Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад ост |
ико је ту десетака или десетица?..{S} А колико је у десет редова?..{S} Колико је то кад се каже |
ет десет!..{S} Колико сте узели?..{S} А колико је онамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Кол |
!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једну десетку!..{S} |
ико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по ј |
ојте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S} |
е девети ред!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети ре |
а је била погледати сада двориште.{S} А колико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече до |
војој и казивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико су им они |
Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапр |
бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по другим народима, могли бисмо да кажемо |
„добро“? — Колико има „самогласника“ а колико „сугласника “ у српском језику?“ — „А колико има |
</head> <p>Политика!{S} Како узвишена а колико компромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге о |
враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизака, овнова и јагањаца, колико је |
поделите им то!{S} Колико добије први а колико други?..{S} Поделите им осамдесет!..{S} Поделите |
мите још једну!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико |
ош једну!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Он |
на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у |
дну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{S} |
есу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизака, |
од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, |
о „сугласника “ у српском језику?“ — „А колико има врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали за |
S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} Радиша пробуши још неколико даљ |
ве, да „мајстор“ иструже онолико комада колико затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, |
т, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај |
дан састругао онолико пута више дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како |
дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, опет |
, наложенога на средини куће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да с |
. „Уредите на клупи све по две!..{S} На колико места има по две?..{S} Уредите све по три заједн |
{S} Уредите све по три заједно!..{S} На колико места има по три?..{S} Уредите све по четири!..{ |
е ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји?..{S} Погледајте у слова поред табл |
свима, шта је главно код калемљења и на колико начина може да се калеми, па је онда приступио п |
м селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи јапије; а план ћу направити ја, |
ме Крсману, да никога не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да нико |
еданих или мало гледаних воћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади раз |
, на које ви можете трпати тога ђубрета колико хоћете па све залуд.{S} Тој земљи треба друго ђу |
огну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети овако |
о капаре, а за остало уговорише, да кад колико одвуку толико и да му плате.</p> </div> </div> < |
нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у овој школи напредовале в |
на и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша је прво прегледао сву |
е и приближну цену.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ заузима око своје школе, и да је то за |
окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му је доста, него неки пут пије за атар а неки п |
Лазара на мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам про |
на којој беху изграђене све саме тачке колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам в |
ми</hi> саградити не само онолико цигле колико треба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, |
га платна па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} Онда је помакну по ономе платну и од |
материјалног стања, те не могу да учине колико би требало за овај напредак и свој, и <pb n="394 |
сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са свој |
од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, д |
ћете макар приближно моћи да замислите колико је науке у књигама и колико вреди учити и изучит |
нађеш толико равнице, да стану све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да |
да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико који могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И так |
с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико велики прст, па се замоташе у чаурице, она се за |
интересовала ова примитивна направа, и колико јој се обрадовао, толико га је зачудило, да само |
одговори: „Где год хоћеш, господине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и св |
а зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико ће они добив |
, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико ће они добивати за свој новац.{S} Зато како би б |
године, када их је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални били Радиши, што их је извео из |
д које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу занимало, кад је чуо, д |
је коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Бож |
воје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само |
не ученице жене, мајке и домаћице.{S} И колико су мали напредовали у школи, толико су ови велик |
ењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико сам наваљивао да га оженим, па не хте док не саг |
диша испросио учитељицу липовичку.{S} И колико су се загоричани радовали, што ће њихов вредни у |
па и неколицина од оних одраслих.{S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307 |
е само, да му Радиша јави кад затреба и колико ће требати.</p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је Ра |
И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза ниј |
а замислите колико је науке у књигама и колико вреди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мало |
мо све бележити, колико ко да надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мањ |
век мирно спавати.{S} Показала јој је и колико и каквих пелена <pb n="293" /> треба да има и ка |
колико чега треба, колико ће да стаје и колико да траје.</p> <p>Познавању земље и камења обрати |
али и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} П |
с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца привући!..{S} Мало доцније па је да |
ени људи довукли данас још дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, не |
летава.{S} Ваљало је приближно знати и колико ће отићи камена, песка и креча.{S} Као што се ви |
на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n="35" /> човек после вреди, па рече оцу: „Т |
преокрет ово учинило у души Радишиној и колико је сад слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема ч |
ави или окрене нова зграда и са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био нај |
је стотина лешњика којега дана набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четир |
е.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато из основне школе или још из села. |
ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико је жалаба по околини и целој Србији, да кметови |
и напредак онолико, колико би требало и колико су могли моји добри загоричани.{S} Седма је, так |
даје отпора онолико колико би требало и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас С |
изручује; како се суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише градиле ћерами |
ова има?...{S} А може ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано?...{S} Погледајте у слов |
су толико путовали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, |
се Радишина рада не види толико у школи колико у селу његовом; јер школа и јесте зарад села.{S} |
ако је свакога дана бивало на грађевини колико мајстора толико и двапут више оних других, немај |
ди!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда наслужише Миладину.{S} Миладин ј |
реба врата и прозора и могао израчунати колико треба камена за темељ до цокле и цигала, креча и |
и једнога часа, онда ћете и сами видети колико су истрајности и усталаштва показали ти млади ра |
и служити.{S} И сад се тек могло видети колико новца има у Загорици по пајантама, таванима и ко |
а паре и известили се, да можете добити колико вам год затреба за мајсторе, за столарски рад и |
један део, други двапут толико а трећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поделимо на |
нас, помажу и раде по градини школској колико које хоће и може, те им је она <pb n="53" /> уве |
проврти и кроз рупу провуче једно дрво колико оклагија.{S} Онда показа деци, како се овим наби |
своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави |
, ни уплашио, ни обрадовао, ни застидео колико сад.{S} И једва се сети само да пољуби учитеља у |
може непријатељу да даје отпора онолико колико би требало и колико би могао да да.{S} То је кан |
го је редовно и свршавало школу онолико колико их је и почело.{S} Зато је готово цео тај број д |
и рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако се продужавао разгов |
S} Ми хоћемо за нашу школу да направимо колико треба, а село после како нађе за право...</p> <p |
ајсторима, не тражећи велике наднице но колико му се да.{S} За школу је требало око седам стоти |
т!..{S} Да им поделимо педесет!..{S} По колико ће добити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад уз |
ица и Радиша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су п |
гледајући, је ли свуда равно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гледала и сама погађала: овде |
тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико просторија, колико ће врата да треба, колико про |
звођењу свога културног задатка.{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ и његове „бирок |
ику укуца онолико јексера у зид по реду колико има ученика, па им рече, да стану у ред пред шко |
ш чешће долазио Радиши, да израчунавају колико чега треба, те да то поручује и набавља.{S} И те |
е од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разум |
селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови |
{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико смо се мучили; и да није било опет готовине општ |
ите! — Сад се накрећите на десну страну колико год можете! — Сад на леву! — Спустите руке! —- Х |
на њима да се скроји, и израчунавали су колико чега треба, колико ће да стаје и колико да траје |
вно, а кад их љуљате назад подигните их колико год можете.{S} Хајдете још мало:{S} Један! — Два |
пис.{S} Само деца памте слова и пишу их колико да се распознају.{S} Радиша се сад сетио, како ј |
ме закопа и углави први камен под конац колико треба дубоко, намештајући га не полошке него усп |
не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим з |
местима што се зову школе: има, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</ |
јесу ли вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је остало?.{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте |
н.{S} Ни он сам није могао замислити, с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледала |
матере и сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одје |
путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљк |
о селу, да, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> <pb n="22 |
, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је одре |
таљке пред вратима и простираче унутра, колица за ђубре и мешање земље као и решетку за поливањ |
додирује.{S} А највише су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад ви |
ead>9.{S} Све се ово продужује.{S} Прва колица у Загорици</head> <p>Освитао је други дан друге |
у: „Ево грађе за моја колица!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И онога |
ечне је ваљало престругати укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу |
„Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша, гледајући <pb n="159" /> како |
иша радосно узвикну: „Ево грађе за моја колица!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — маца |
ама, и по селима,. свака кућа има овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати да направ |
та да ради? „Ја треба да направим онака колица, каква после сваки у овом селу може направити“, |
има од суве дреновине, тако, да су цела колица била направљена без и једнога јексера.{S} Радиша |
другом и трећом да обавије и окује сама колица код попречних дасака. <pb n="161" /> Али тога не |
а нема у чему, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зат |
унутра, да нацрта и размери све делове колица, па дође Груји и рече му, да преструже једну дас |
А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак носили.{S} Неки се домислише, те нађоше пл |
ле и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили колица а др |
олом, и чистаљке, и сламни простирач, и колица — све што свака кућа треба и може да има.{S} Доц |
рећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по колико да ме |
ца.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за кратко време Радиша је казао |
не товаре по много, јер могу покварити колица.{S} Док је Радиша размерио концем и обележио, ка |
диша је данас навлаш поранио, да доврши колица, те да их деца затеку готова.{S} И довршио их је |
е долазило, ишло је иза школе и гледало колица, узимало их у руке за дршке и огледало хоће ли т |
оне две попречне дашчице, што затварају колица, и дно.{S} Попречне је ваљало престругати укосо, |
Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад предложише, да вуку камен и за то парче |
средини пробуши четвртасто, и на самим колицима проврте округле велике рупе за осовину.{S} Сам |
тве су готове и довучена је готово цела количина; само су остале још греде и диреци.{S} Има и д |
да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и заго |
гледност и очигледно стварање појмова о количинама и њиним одношајима, после тога вежбање у тим |
мељ.{S} Ваља створити јасне представе о количинама и њиховим односима, те да се лако и поуздано |
.{S} Они су не само лиферовали потребну количину цигала, црепа и креча своме селу, него су и пр |
ојном, и овај не само да одобри тражену количину муниције, него изјави и захвалу Радиши за овај |
о тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И, ник |
но.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, паоцима и наплатцим |
но Сунце!..{S} Сад пазите, да направимо коло (точак) за кола!{S} Ево најпре да направимо ону ру |
стружнице!“ повикаше деца радосније но Колумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до с |
је потпуно заменила ону мртву, суву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се непрестано доносиле |
Спољне углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само каква |
Радиша је с Грујом за то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све ч |
ти нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци |
им и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, |
е; њихове су кошнице продаване по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је |
ко чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 комада од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње веч |
тио а да није набавио барем по неколико комада за ову дечју књижницу; и тако је саставио најпот |
ни углаве, да „мајстор“ иструже онолико комада колико затреба а за двапут мању цену од оне у ча |
ли су и казивали напамет само оне краће комаде у „Читанчици“, који су у стиху.</p> <pb n="185" |
и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комадић синоћне погаче и парче сира да доручкује, њему |
илове куће прате једну каленицу млека и комадић хлеба, па оста да ствари раздреши и намести за |
и баш онда, кад су сви позивани у своје команде.{S} И како после мобилизације дође и објава рат |
ешно постиже у заједничким покретима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велик |
воме: што смо првог рата предали главну команду своје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса |
глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за |
ономе чије су, ни ономе <pb n="369" /> коме требају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупи |
тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви превикаше: <pb n="33" /> Радиши!{S |
на клупу.{S} Некоме шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби |
оже и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да до |
тету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог с |
кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала адресантима |
како ваљало покупити на једно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и ко |
га пољопривредних и иначе поучних.{S} И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши и |
ак и на онога горе, „који их поставља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико н |
а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад |
с учитељем њеним одиграла ова политичка комедија у самом почетку рада нове ове и његове седме г |
тампарија „Штампе“ Ст.{S} М. Ивковића и Комп.</p> <p>1910.</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> |
да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни телефон |
су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвикава од старога |
<p>Политика!{S} Како узвишена а колико компромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу |
оћеш, рече Тома.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекне |
ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад св |
јпре поасила! рече један његов најближи комшија.</p> <pb n="349" /> <p>— Није ово добро, господ |
ли и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све појединости |
треба да градимо нову школу наш уважени комшија и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, |
нда позове газда Мијаила и још неколико комшија, па оду Томиној кући, <pb n="221" /> да виде ко |
се после један другом свети и од добрих комшија и пријатеља постају крвни непријатељи...</p> <p |
код куће и слатко се наразговарају.{S} Комшилук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко м |
о је и у школу с једним новим другом из комшилука.{S} У школи је и њему старији ђак показивао с |
er" xml:id="SRP19102_C2.6"> <head>6.{S} Конак код кмета</head> <p>Пошто су се добро одморили, к |
па оста да ствари раздреши и намести за конак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Ради |
овако:</p> <p>— Господине, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господи |
„Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здравље |
руго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није решио...</p> |
ишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није глад |
у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа |
ога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога малог интерната било ј |
ml:id="SRP19102_C3.6"> <head>6.{S} Први конак у школи</head> <p>Јесење после подне је кратко, и |
овео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио чов |
ако се зове она рупица, у коју се удева конац?...{S} Нађите ушице!...{S} Погледајте у слова пор |
или оно на чему он стоји, накрене, онда конац иде на ону страну, на коју се равнина накренула.{ |
ожено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на |
="117" /> основицу, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и показа: да кад троуг |
ти лепу калдрму свуд око школе, све под конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад |
а други, па трећи, па четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се |
је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импровизовао колевку за |
па њиме закопа и углави први камен под конац колико треба дубоко, намештајући га не полошке не |
калдрма као у чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb |
.{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а |
ружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крајње камење, које ваља најд |
е наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} На |
било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе капији с једне стране и од к |
ена за довршење мање требати, то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да побијају ко |
егових ученика добро дође.{S} Одмах узе конац и учини све што је требало, те да мале калдрмџије |
те, да се не убодете!...{S} Које јој је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева кона |
во игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опружи до пе |
ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Нађите конац! — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? |
ке дужине и ширине.{S} Онда опет помаче конац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу |
} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од круте хартије; и за све с |
о нешто земље и да се откопа, па опружи конац пун метар далеко од зида с нагибом на северну стр |
обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац од јучерање калдрме пред школом па до капије и по |
већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да на |
о је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с друг |
ше од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за читаву стопу паралелно с овим па га је опет ут |
раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се вода највише задрж |
еме одмора сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац |
ов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{ |
ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S |
је казао Груји, да набави једно клупче конаца, па сад размери пред вратима, где ће и докле ће |
ођење, и што смо пристали на железничку конвенцију како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били |
о дело руско, и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири округа, али нам узе — Бос |
мо после бити с издржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда д |
а му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам без |
дин министар.</p> <p>- Дакле развод без конзисторије, додао је секретар.</p> <p>- Ако моли, пре |
ади овако, између два дирека.{S} Нађите конопац!..{S} Је ли то мушко или женско дете што се љуљ |
ђује рука жена и девојака загоричких од конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, |
} Било је ту двојаког елемента: старих (консервативаца), који су већ били на влади и проповедал |
и веровати, да је Милун помоћу Миљковом конструисао и камени мост на свод на најглавнијем прела |
ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао једну нову клупу, најзгоднију за седење и р |
је показао један мали шмрк, који је сам конструјисао у једној стакленој цеви с вентилом на запу |
ебно и за ручне радове у радионици и за конструктивне радове и премеравање у школи за одрасле и |
рого прописанога „програма“, него онога конца, који је он почео да испреда.{S} Прво му је главн |
воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред |
им па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је имао једно платно одсечене лед |
може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што од њега може да се исплете.{ |
и Радиша поче да удара оно крајње испод конца.{S} Онда поче ред од овога реда зиду, опет с потр |
и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, остави |
реба и рече деци, да побијају кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге стране.{S} Деца узеше |
ем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школс |
Радиша им све показа: како се обележава концем, како се гради нагиб, како се углављује камење и |
да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и зе |
оследњи ред с преплетањем а крај утврди концем.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало по |
је могао да држи, онда су крај завезали концем и заденули га у клубе.{S} Онда је куку узео друг |
ричанке су прве почеле да шију свиленим концем и да у платно умећу по који ред и свилене потке. |
арити колица.{S} Док је Радиша размерио концем и обележио, како да дође то парче калдрме и докл |
ега камења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан.</p> <p>После овог |
аче конац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице исече и тај |
едини опружио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац з |
сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} |
црква, <hi>ћ</hi> — ћупа, <hi>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> |
упа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово |
шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола не п |
као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му је врат?..{S} Пок |
ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi> |
у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с осталим људима, који |
ам покажем даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у букв |
лова требају кад хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi>?...{S} А за <hi>јаре< |
у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и |
још један младић, чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке |
е; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село об |
ари и рече, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, |
оје и лепога села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом |
ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува |
д жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад из |
S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите |
Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к |
упе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в< |
та сте написали?..{S} Које је слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако!..{S} Нап |
?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је насликан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Н |
ном рече „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући |
тписао).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капетану, те је овај виде и |
опривредних алата, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем |
као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити...{S} Дана |
спремао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не мог |
адован пристаде на то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пође, да их испра |
ли.{S} Радован је већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те |
есрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а о |
е не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке куће своје и лепога |
бан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали су све ш |
девет сиротица, завриштало девет добрих коња, залајало девет љутих лава, закликтало девет сокол |
га.{S} А кад је завриштало девет добрих коња, и залајало девет љутих лава и закликтало девет со |
господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинове ствари и одвес |
су и кочије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и |
и, које пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала од песме и |
за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и својим рук |
, господине; нас смо двојица; обојица с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узј |
унце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S |
ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман |
отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и да га пит |
ш остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта је на Косову |
са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован задржава кмета да |
одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу |
о, показа се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, |
емља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са с |
Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}П |
и су у реку с мотикама и неки почели да копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да п |
и и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и својим рукама, него маш |
е само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А д |
циглом, јер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је увек било или прашине или блата |
и напредак.{S} Не само да су људи свуда копали и разбијали камење, гледајући где има добра креч |
дно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у |
ије рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и |
и.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за дотеривање и намештање <pb n="28 |
ивремене кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неколико дана није било |
де ће кућицу да направе, где да отпочну копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да |
више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђење зашто ово |
нема доста на површини, него га морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газ |
и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишини су ученици у првом разреду лепше пи |
А зими, кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је некад, пре |
се на грудима закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шеширину с |
сту, а који су други нек изиђу за један корак напред! — Вратите се у ред! — Опет изиђите! — Вра |
ћу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један корак, који је најважнији у животу човековом.{S} После |
! — Изиђите опет! — Коракните још један корак напред! — Пружите обе руке напред, овако! — Пружи |
за добру собу и свуд око школе за добар корак далеко од зида калдрма као у чаршији; и све право |
ите, први — други!..{S} Други нек изиђу корак напред!..{S} Окрените се напред!..{S} Ухватите се |
ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напред?!{S} Организми се не |
зиђите! — Вратите се! — Изиђите опет! — Коракните још један корак напред! — Пружите обе руке на |
балегом па покрију крапучем од трешњеве коре.{S} Зато су се много и чудили овој сандучари и мис |
р и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром маховином те понеше собом.{ |
еобу.{S} Тада се често пресађују, те им корен не расте у дубину, него им се више жиле развијају |
ици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, који је био осно |
том и репушином, од које је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, |
сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" / |
, све што расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и з |
а причао им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њеној, |
предугом развијању, које се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази |
д куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, у којој сва |
се науке много допале као нове и посве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, у којој |
растурам сад по 50 — 60 комада од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред св |
ој имају не само пријатне забаве него и корисне науке, која им, чинило им се, треба за живот ви |
азе и животиње, не само зато, што су им корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> <p>За |
ењују науку у животу људском, зато су и корисније.{S} Моји ученици могу знати све науке и сву ф |
свих послова најважнији је био: читање корисних књига, особито о здрављу и пољопривреди.{S} Ис |
b n="145" /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, |
у поједине новости и доносе оно, што је корисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала |
весно трчање масе ризично, и често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, |
дећи какав ручни рад или читајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним гра |
веома и напредују опште ствари и општа корист.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво |
ска поступност, без обзира на практичну корист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком |
тање, споразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и |
она ради и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} Казивао јој је увек, како је он ради |
што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме, колико сам могао да будем овде, у ово |
ву кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и |
скога женскиња, и објашњивала им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, коли |
ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p>Новина је у овоме времену била та, што |
а пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи овим лепим временом, те да више и с децом буде |
ити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим лепим данима, те да види и другу половину |
адгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се користи лепим временом и да доврши започети посао око ш |
посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S} Он је ову настав |
у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио наукама и вештинама, те су му за сваки рад ала |
то је свуда најлепше зеленило до самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и |
"384" /> ретко кад само да испуне своја корита, и то готово само у пролеће кад духне југ па наг |
мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу |
колицина изују, подигну гаћице и очисте корито од камења.{S} Онда обележи докле да заграде и ка |
шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотиц |
е зеленило до самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се на |
лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад под |
ара? — А овај што се отвара? — Отворите корице! — Отворите први лист!{S} Шта је оно на другом л |
лепо!...{S} Добро је.{S} Онда отворите корице!...{S} Отворите први лист!...{S} Нађите око!...{ |
и лепо окренули).{S} Е сад отворите ову корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њему пише оно исто |
е до најлепших кутија са заклопцем и до коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} |
поћи и даље, грађењу разних кутија па и коричењу књига.{S} Много је већу употребу Радиша предви |
рабуље, а ученицима рече, да чупају сав коров око школе и поред нове калдрме па да га носе на г |
бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац од јучерање калдрме пред |
<p>Градина је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те је сад морала поново |
ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него је место корова поврће и цвеће, |
хове.{S} Дворишта су већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи |
инама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Деца и то п |
е нема корова ни ђубрета, него је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом мест |
а, с рупама, малим избрешцима и обрасла коровом а по највише кукутом и репушином, од које је јо |
очи с високим обрвама, или густа плава коса, или она чиста душа, из које <pb n="275" /> су изл |
Друге и треће године многи су хтели да косе или да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али им |
а, него машинама.{S} Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а ч |
заклоне од доње светлости, која долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која ј |
су биле најцрње и најсузније године од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви ко |
мучно и невешто, како је радио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више |
њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећним Санстефанским Мир |
гари!..{S} Београд!..{S} Крушевац!..{S} Косово!..{S} Које је село до Загорице с источне стране? |
пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас је још у Турској, а онд |
мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих опазила гол |
одну песму, како Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца |
, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска.</ |
ела крила лабудова,</l> <l>Да одлети на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l> < |
.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово и <pb n="82" /> позове цара Лазара на мегдан.{S} |
Руси.{S} Окрените се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у |
с војском на оно знаменито српско поље Косово, враћа се сломљена срца кући.{S} Свршетком мира |
летела два врана гаврана са крвава поља Косовога и носила руку од јунака па је бацила на криоце |
упила те жалосне живе остатке страшнога косовскога покоља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад ј |
необичнога гласоноше о несрећноме боју косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога учит |
А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ па се надула и препукла: онда је чисто и |
очека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у пе |
ушевац, да каже царици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују |
м причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва војска српска, и све војводе |
и кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас је још у Тур |
ликога, кад се двије сукобише војске на Косову пољу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чешће |
кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p> <p>По |
те! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се |
пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо неш |
томе, како је пропало царство српско на Косову...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
але ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам |
ко исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само најглавније и о догађајима у оним знатним м |
але синове своје:</p> <p>„Јао сине, где кости остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те н |
се својој кући; само они, који оставише кости своје на бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да св |
да се подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер сламе |
удима да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га калуђер |
ао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је |
ашу, и то проучавати.{S} Речи су празна котарица па <pb n="44" /> ма како она шарена била.{S} Н |
јразличније начине па после плету разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту |
више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће и градили кошнице за пчеле, него су пр |
лази воће брано руком и лепо паковано у котарице, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко вр |
лада сира, неко пастрме и сланине, неко котарицу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта ти ни |
пита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даск |
о, кад су видели, како лепе и другојаче котаричице они умеју да плету!</p> <p>Али је најтеже Ра |
д само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша полако, тихо |
в брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише за |
Отац уплете сам воштаницу, савије је у котур, запали и прелепи на дрвени крст, који је укован |
кромпирић (тачку)!{S} Начините око њега котурић!...{S} Начините мали котурић, па око њега већи, |
ад овако, један котурић! — Начините сад котурић па у њему крстић!...{S} Направите овако крстић |
е око њега котурић!...{S} Начините мали котурић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} |
крстић!...{S} Начините сад овако, један котурић! — Начините сад котурић па у њему крстић!...{S} |
крстић па онда на сваком крају по један котурић!... <pb n="81" /> Начините овако, као кромпирић |
направите један ред крстића, један ред котурића, а трећи ред пун ових кромпирића (тачака).{S} |
равља).{S} Хајде сад један пун ред ових котурића! — Хајде сад у трећем реду котуриће с крстовим |
крстовима у њима! — Огледајте сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да нап |
вих котурића! — Хајде сад у трећем реду котуриће с крстовима у њима! — Огледајте сада све котур |
крстић!...{S} Направите овако крстић на котурићу!...{S} Направите крстић па онда на сваком крај |
руга!..{S} Начините у једном реду десет котурова, овако! (Прави их на табли с почетка горе).{S} |
артије троугле, четвороугле, многоугле, коцке и разне друге призме, пирамиде и купе па све до н |
е потпомажу напредак, него га у многоме коче.{S} Оне сеју фразе, развијају фразеологију и дају |
е спољне и унутарње.{S} Хладноћа спољна кочи физичке радње и производи разне пробади, тишње, ка |
паљења и тако даље; а хладноћа унутарња кочи духовне радње у детета, изазива страх и место љуба |
и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учи |
још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су о |
; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Ра |
еровали.{S} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од круте хартије; |
калдрме пред школом па до капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда тако ист |
га куда треба и рече деци, да побијају кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге стране.{S} |
ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђац |
е поред старога направљен још један нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и зад |
еца су се склањала то пода дрво, то под кош општински, а највише под стреју око школе.{S} Пода |
а, судница — пређашња апсана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са се |
.{S} С леве стране је дугачак општински кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају ст |
сенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљ |
те довлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша општинскога сложено их је већ неколико стотина јед |
колу, од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово |
нате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви мож |
војена од људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје најугодније живинарнике.{S} И овд |
} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „кућ |
у око школе.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је |
се само оне луде приче „<title>Стрижено кошено</title>,“ па ће вам она најбоље показати откуд т |
па ни у околним селима није мислио, да кошница може бити другојача од оне вршкаре, што је они |
ајвише му се допало, што свака кућа има кошница и меда, добро спремљену зимницу и оставу воћа; |
и.{S} Свака кућа има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре |
највише гледала Даница с ученицама.{S} Кошнице су испуниле онај простор између оба крила школи |
е само плели котарице за воће и градили кошнице за пчеле, него су преображавали и кућу сеоску.{ |
о пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилијим друштвом, |
и околна села, да им калеме; њихове су кошнице продаване по дукат комад, а њихов се мед свуда |
е мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с једном стран |
иљкова домаћица дала је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку школскоме.{S} |
Радиша преко зиме био направио и једну кошницу особите врсте, која је у свему селу изазивала ч |
ћу тегобе савладати полако.{S} Из једне коштице или семке израсте најлепша и најроднија воћка.{ |
6" /> су брижљиво почела скупљати сваку коштицу и доносити је учитељу.{S} Тако је градина школс |
рилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S} Најпосле |
„Оволико оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, жита и |
робудио у јутру, кад је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле о |
ученицама на читање.</p> <p>Радишина је крава дуго била предмет разговора у селу и људи су се п |
набавила барем по једну од оних млечних крава, као што је била Радишина, и који није почео да с |
их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут враб |
те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да носе |
S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час |
елили и пили место киселе воде.{S} Због краве је набавио и детелине и посејао је у једном крају |
елу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је т |
више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а ви |
ало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином селу. |
пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загориц |
а вејање жита, други опет круњач, трећи краву још бољега соја од Радишине, четврти некаку енгле |
оље врсте.{S} Радиша је набавио и једну краву полушвајцарске расе, која је давала по 5 — 6 лита |
дивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и питомијег |
<p>Радиша је свршавао Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић у |
ина, од како сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Ми |
ремљену зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу н |
xml:id="SRP19102_C10.12"> <head>12.{S} Крај ове школске године</head> <p>Приближавао се крај и |
пет уплете последњи ред с преплетањем а крај утврди концем.{S} Простирач је већ готов, само га |
је навлаш за то спремио и положи је на крај тога платна па одсече бусен исте величине колико и |
а је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S |
школске године</head> <p>Приближавао се крај и ове најсрећније године школске у животу загоричк |
лим и с великим ђацима и приближивао се крај школској години.{S} За надзорника у томе крају би |
адоваше овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли |
није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и крај школске године.{S} Радиши су казали, да је изучио |
просто, искрено и срдачно прослављен и крај четврте школске године и освећење јединствене нове |
јвећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школске године и испит се свршио.{S} И овогодишњи |
адиша премешта из Загорице чак на други крај Србије.</p> <p>- А његова жена? запитао је секрета |
ички ветар може одувати чак на супротни крај отаџбине наше, и тако их може јурити сваке године. |
иша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по средини камена нег |
горе? — На коју страну да окренете овај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отвори |
пита један.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мал |
естим овај прут по земљи тако, да један крај показује ту страну, где је Сунце, а други овамо, о |
увек наместите овако, попреко, да један крај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа).{S} |
онда ће он стајати овако, онда је један крај окренут југу а други северу.{S} Знате ли, која је |
ак већ више није могао да држи, онда су крај завезали концем и заденули га у клубе.{S} Онда је |
102_P6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>КРАЈ ПРВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ</head> <div type="chapter" xml |
срећно доврши, од почетка па до самога краја, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кме |
нда је текло обично плетење: од једнога краја другом па натраг, и тако даље.{S} Само се на крај |
тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земља плива |
дућана с једном заједничком стрехом од краја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло |
к а из овога у други ходник попречан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога |
ута а радости добрих загоричана не беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, кад |
чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одмах потражише семена од дуда, које беше Рад |
и, <pb n="364" /> чуђењу њихову не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину.{S} Сад |
<pb n="118" /> деца и домишљању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S} За |
јпребније <pb n="288" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим пре, |
..“</p> <p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове |
ога у други ходник попречан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога другога х |
ече други, па трећи, па четврти, све до краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин.{S} Он |
аље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} Све до краја.</p> <pb n="123" /> <p>„Сад хајде опет да их пише |
и на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и |
..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва слова, онда Радиша рече:< |
Које је слово код игле?.. (Овако све до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете да пишете.{S} Почните |
заједничком стрехом од краја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по с |
други, први — други.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} Којима с |
{S} Ево <hi>у</hi>!..{S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изи |
ост, и зато гледа, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи дос |
онаже и плетарства, ишли су лакше, и до краја године имали су читаву збирку израђених предмета |
п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја!..{S} Можете ли натраг?..{S} Ко може?..{S} Хајде, |
у стални, те да што отпочну и изведу до краја, него их сваки политички ветар може одувати чак н |
речи најпажљивије и захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и заплакао |
апрепашћењу добрих загоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, |
ачко одело; и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписме |
кола не погоди по средини камена него с краја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга с |
дноме од најврлетнијих и најзабаченијих крајева наше Отаџбине.{S} У њему дотле није било школе, |
е ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све их изравнити.{S} Како |
друго почињало, ваљало помучити, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И за неколико минута били |
м па натраг, и тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се једно клубе довршило а друго почињало |
је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим затре и како се онда људи |
} Па чујући, да и мања села по равнијим крајевима имају школе, а они <pb n="57" /> немају, него |
стране.{S} Зато се народност наша у тим крајевима не увећава, као друге народности.{S} И, ако б |
S} А палилулци и они, који су седели по крајевима вароши, нису ни куповали пера, него су их чуп |
ечке.{S} Ово друго дрво показује једним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, н |
дивљаке те их је он пресађивао већином крајем градине по оним неправилним остацима до плота.{S |
била место негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, да је њена |
е ли све „под конац“, и поче да намешта крајње камење, које ваља најдубље да се укопа и утврди. |
то учини и на другој страни и за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} Сад је по т |
оносе камење и Радиша поче да удара оно крајње испод конца.{S} Онда поче ред од овога реда зиду |
n="282" /> камења и почето је намештање крајњега камења и с десне и с леве стране по концу, а о |
{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Деве |
>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово |
рудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испита надзорник је записао оваку оцену:</p> <quo |
n="189" /> здрављу продужимо учење“ на крају дневног учења.{S} И чиме се год могла будити прав |
страни који народ и која земља.{S} А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то прво на |
њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S} Ј |
школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године деца преведу у старији разред.{S} Тако је |
вањем, он је просто био очаран.{S} И на крају испита није имао речи да довољно похвали и учитељ |
почетку</hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најпре запамтите, да се <hi>наша имена</hi> п |
возденим рамом и шипкама са завртњем на крају, опет направљеном у Загорици, у радионици школско |
било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се чује гла |
!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као н само на крају савијено.{S} Направите и штампано!..{S} Ево <hi>х |
о <hi>љ</hi>!{S} Као л само савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начините печатано!..{S |
па, него се теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго |
колској години.{S} За надзорника у томе крају би одређен директор једне гимназије, који беше пр |
> <p>Припремни су радови били приведени крају још прошле године, и очекивали су се већ и мајсто |
.{S} Направите крстић па онда на сваком крају по један котурић!... <pb n="81" /> Начините овако |
угачку деци до груди па да је на једном крају проврти и кроз рупу провуче једно дрво колико окл |
и и ветар и снег; саграђена је у једном крају до школе мала дашчара за оставу иструганих дрва, |
абавио и детелине и посејао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </div> <di |
мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су загори |
би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче овако:</p> <p>„К |
, или пукот каквога шамара тамо негде у крају.{S} Радиша се пренеразио, па се пита: „Зар је то |
десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака и покриве |
и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најстарији у некој жупи или покрајини |
ам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св |
светињу из славнога доба наших царева и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, ја |
настире су подизали наши стари цареви и краљеви понајвише по шумама и планинама и у њима су жив |
им верама и народима, о свима царевима, краљевима и јунацима — о свему, свему, што човек зна, ш |
што је био у својој држави, под својим краљевима и царевима.{S} А почетком и половином овога в |
нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, само кад бисмо умели да радимо земљу како ва |
и — поједе!{S} И, највише ме плаши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Марко, потурчио |
и славе славу; свуда певају и причају о Краљевићу Марку и поносе се Милошем Обилићем; свуда зна |
ту од павите и олепе балегом па покрију крапучем од трешњеве коре.{S} Зато су се много и чудили |
одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с високим обрвама, или густа п |
, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Радишу и овде држали за најбо |
S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопису и позивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато |
ао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописци и они, који имају добро памћење.{S} После о |
ће на чиновнике и један их назва „живом крастом на народном телу“, на „господу“, ове „изелице“ |
је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате школи.{S} Онда |
да Радиша рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад дол |
ених не води о томе рачуна!...{S} После кратка разговора послужише и другу и трећу, али Радиша |
ужење свега и подела слова на дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо |
о?“...</p> <p>По свршетку ове скромне и кратке молитве и свештеник с учитељем и кметом и народ |
лазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратко време никога више није било у дворишту школском. |
тиком пунили колица а други вукли, и за кратко време Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку ко |
Радиши за овај поступак његов.{S} И за кратко време преко среске канцеларије испослана је муни |
који до сад никад нису видели.{S} И за кратко време била је довршена и друга страна.{S} Радиша |
..</p> <p>Дан је за даном пролазио и за кратко време све је село знало: да је дошла заповест од |
у школи</head> <p>Јесење после подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, и д |
на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кратко време деца су почела да се такмиче и ко ће боље |
це, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овладало уверење, да |
бито онима у продужној школи.{S} И кроз кратко време почело је да понестаје крнтија и дивљака у |
у доба детињско и младићско.{S} И кроз кратко време ви ћете осетити, како много више знате од |
ецу, Загоричани се даду на посао и кроз кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} И попа |
иша им је објашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете |
ажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао и утврђива |
за владине кандидате.“ И доиста, после кратког времена дође из министарства наредба, којом се |
да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког времена дође један домаћин из села па запита, м |
Ресултат овога био је тај, да је после краткога времена Миљко сазвао све виђеније људе свога с |
пошао на црквиште, где је одслужио неку кратку службу.{S} А за све време ове молитве сав је нар |
за није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по |
А учили су и казивали напамет само оне краће комаде у „Читанчици“, који су у стиху.</p> <pb n= |
у свему напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На прим |
да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији |
има.{S} Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, |
зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, |
, и они су „господа“, која „народу сише крв на памук“.{S} А радикална је странка тек права „нар |
сутрадан долетела два врана гаврана са крвава поља Косовога и носила руку од јунака па је баци |
рима, који поред два огромна, страшна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши д |
и од добрих комшија и пријатеља постају крвни непријатељи...</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и |
добри пријатељи један другоме, они буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="106" /> јед |
општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а ка |
већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Радиша |
па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да се подижете са з |
први подигне постељу са земље и начини кревет, да не једу из некалајисаних бакарних судова и д |
ша је за сад импровизовао и један општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те |
са, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опран |
собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с толиким стварима у тој јединој соби, па тако |
ци, да свака кућа направи потребан број кревета и имадне барем по један сто и потребан број сто |
м и усправили чељад, изградили постеље (кревете) и подигли и велике и мале са земље, изградили |
Истина то још не беху модерне постеље (кревети), за свакога посебице, него једна општа, али ви |
е хартије, један сунђер и једно сандуче креде.{S} За све ово кмет је понео општинских пара, да |
или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме стајао је орман од једре расто |
} Народ као да угледа Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених |
док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како су мили били |
ештеник с учитељем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, и о |
среској канцеларији</head> <p>Радиша се кренуо на пут чим је покуповао све што му се чинило нај |
ило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да |
и Радиша.{S} Па како су деца мало имала кретања за време одмора, то он нареди да изиђу с места |
коди им и седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А |
ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито |
љиви и ленштине.{S} Њих треба терати на кретање, и у њима поступно будити интерес.{S} Има и огр |
а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, ш |
вају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретање у раду, у рад, који ј |
Интересовало га је, како се на телесно кретање и здравље, на певање, цртање и лепо писање и ле |
што после ово кретање у игри претворе у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је п |
држању и храњењу него и при проходању, кретању и самој игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љ |
стичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска гимнастика), и у поједин |
ере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом учењу у школи преоблађују практич |
ири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не |
а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивнијега рада, који једини и води |
илике то све стати.{S} За камен, песак, креч, циглу и греде и диреке није ништа рачунао, јер ће |
} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, цигла око четири стотине дуката |
еч највише опекао по недрима, упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станков |
ње, гледајући где има добра кречњака за креч и белутка или гранита за зидање или прагове, него |
еба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то с |
шке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе п |
ака.{S} Али <pb n="213" /> како се пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар ј |
о двеста.{S} У књигама има како се пече креч, како се и од које земље граде цигле, ћерамида, цр |
S} Деца су једва чекала да им се испече креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није б |
село, циглу и цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим посло |
/> и цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче |
о што сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби |
брих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч освојили су околину.{S} И тесан камен поручивао се |
градили, доносили су циглу, ћерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад |
ре ме!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — Само је |
зарима и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помо |
есак, који вуку камен и песак неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће |
и: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе |
камен и песак неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који бр |
еча у Клисури, и којега је после у путу креч највише опекао по недрима, упита: „А креч, господи |
реба камена за темељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, дасака за патос и таван, летав |
аљало је још: преко четири стотине кола креча, преко сто десет хиљада цигала и око педесет хиља |
збијање камена, те су и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} |
</p> <p>Грађење цигле и црепа и печење креча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се |
знати и колико ће отићи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачун.</p> <p>Радиша |
ко од камена и земље, од цигле, песка и креча, као што данас чине сви просвећени народи.{S} Јер |
ни ће дотле навалити да се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп...</p> </div> <div |
љу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не забораве, како се зида и пок |
овали потребну количину цигала, црепа и креча своме селу, него су и продавали околним селима и |
и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола |
де цигле, нигде црепа, нигде ћерамиде и креча, нигде насута пута и зиданога моста.</p> <p>Кад ј |
ла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији при печ |
го је кмет донео из чаршије један товар креча, те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред к |
Уз то кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре ост |
р, који је био најревноснији при печењу креча у Клисури, и којега је после у путу креч највише |
оле беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла низбрдица, низ коју се сливала вода |
ри с првим кречем у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле као снег, остала да п |
амо каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} Загорича |
лисуру, изберу место и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и зајед |
вадесет година!{S} Ту су му представили кречаре, цигларе и црепаре, и зидаре, који су зидали шк |
де на добро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!..“</p> <p>Ту ископ |
њима предавао.</p> <p>Циглари, црепари, кречари и зидари, који су онако огроман труд и сјајан у |
џије“ не треба ни да престају с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко |
се развија и каменарска индустрија.{S} Кречари су сваки бољи камен тесали и чували за прагове |
ише људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој посао, те да мајстори |
орба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с првим кречем у Загорици.{S} Али је кречана њи |
А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Преко градин |
е и не ударају плафоне, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскама, као што је би |
омаћин подигао или патосао циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле |
{S} Тако су прошли мали кречари с првим кречем у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пуна праши |
и таван може да се направи раван, да се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ „У |
које се могу кречити, с таваном који се кречи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И он |
кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу. |
могу бити само зидане куће које се могу кречити, с таваном који се кречи и подом од даске или ц |
нашао, да је готово сама <pb n="313" /> кречна земља, с мало песка или силиката, још мање смони |
влаш пазио, где има највише и најбољега кречњака.{S} Али <pb n="213" /> како се пече креч, то ј |
збијали камење, гледајући где има добра кречњака за креч и белутка или гранита за зидање или пр |
сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћ |
реба ни да престају с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Ј |
ечански, о црепу и његовој вредности, о кречу и његовом утицају не само на зидарску технику нег |
животу људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно причао, а онима малима |
доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби његовој.{S} Деца су једва чек |
не расте и не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, место радости у животу и здрављу, он је невес |
је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је о |
“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи управише на Не |
тала међу ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, што је сметао, а |
ану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Господи |
емешта господина Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Вл |
ако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb n="198" /> на |
ски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, |
и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и од |
од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, д |
„од три клена два вретена па и она два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају н |
до капије на дворишту школскоме била је крива узана путања и на њој једна узвишица и две рупе, |
> <p>— Његова жена нек остане; она није крива ништа, одговорио је господин министар.</p> <p>- Д |
а.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А познајете |
реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Л |
ругова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по памети.{S} Газд |
ти а Марко отворено изјави: „Господине, криви смо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што |
ни људи мисле, да су за све недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они |
и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора ра |
што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} |
жност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свим |
ико стотина једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и довучена ј |
рка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, што је сметао, а други Марка што га је |
аку лакшу ствар не само с правим него и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и нов, Сунце, <pb n |
а рече Груји, да овуда преструже.{S} На кривинама <pb n="160" /> је ишло доста тешко „дунђерски |
е мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све |
јој ово није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочи |
се мало замислише и учини им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, |
ну децу; кмету зато, што нема парница и кривица, него све време посвећује привредним пословима |
њавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати |
у премештати без молбе <pb n="396" /> и кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута |
, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пијеш |
учка.{S} И газда Мијаилу је било готово криво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потв |
<pb n="342" /> растурат’ човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И ник |
о тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајући не губи у времену, и засађени воћем с обе с |
се наљутио као никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ |
, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажала разјареност, с којом је онога нем |
од највећега човека, на које су легали кривци с испруженим рукама, које су се уметале у „менге |
: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од којег |
па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што је |
тим како се држи таблица, како се чува крижуља, како се држи, и, огледа ради, цртала су: сунце |
а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може |
} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите и табли |
хартијом.{S} Али се и таблица разбије и крижуља пребије кад се испусте или кад се седне на њих. |
се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти притискујеш мн |
0 букварова, 30 камених таблица, кутију крижуља, кутију пера, кутију држаља, туце писаљака, ста |
ци</hi>, овом писаљком, што се зове <hi>крижуља</hi>, па ћете после на хартији, правом писаљком |
.{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од ов |
а већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас задржао само на утв |
пун ових кромпирића (тачака).{S} Узмите крижуље!..{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У кој |
оста.{S} Затворите буквар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узмите како ва |
ош већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више табле, па се усправите! (Прегледа их како |
га!..{S}Узмите таблице <pb n="92" /> и крижуље!..{S} Избришите оно малопређашње!..{S} Сад ћете |
хартијом.{S} У коју ћете руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево пазите, |
о један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, који немају торб |
а запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао овако:</p> <p>— Одвео |
од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, него увек све право да кажете и да ништа код к |
ку, те она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски, него пристојан стан вреднога, разб |
сад одредио онај четвороугао између оба крила школина; а за свињац и живинарник најдаље место д |
ице су испуниле онај простор између оба крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и |
нокрилна а прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} |
ој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова,</l> <l>Да одлети на Косово равно,</l> < |
е, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се поно |
да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ |
вот и здравље, него избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S |
чионице су дакле са зачеља, а станови у крилима.{S} Станови имају по три собе и кујну, испод ко |
у опет два али затворена: један у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Так |
у канцеларију, капетан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша пр |
и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превр |
сла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ па се надула и |
сам својим очима видео једну машину (у Кристалној Палати у Лондону), у којој се на једној стра |
други видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ човечан |
сус Христос рекао ученицима својим: „Не крите видело под сто, него га изнесите <pb n="311" /> н |
аст!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој |
драсуде и празноверице, а његова душа и критична Филозофија није трпела безбоштво.{S} Рећи да н |
S} Јер су се слагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Ради |
чку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром или једним јајетом и п |
волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота, кумова и пријатеља — св |
роз кратко време почело је да понестаје крнтија и дивљака у Загорици и да се оне замењују новим |
е.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и по |
ика мора да буде на главнима, који држе кров, а колика на спореднима.{S} Према овоме се мења и |
а за патос и таван, летава за плафоне и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао израчунат |
и су и планове за куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и израчунавали су колико чег |
<pb n="230" /> седети у овим талпарама, кровинарама и брвнарама које прокишњавају, у којима не |
трајније од данашњих брвнара, чатмара и кровињара, него су оне и здравије.{S} Погледајте само, |
овим данашњим тесним, мрачним и чађавим кровињарама, у којима не видите бела дана, у којима ће |
о на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и креча. |
ма врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградама.{S} И све то млади |
<p>О Великој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали и малтерисали а др |
Радиша кмету Миљку:</p> <p>— Миљко!{S} Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војни |
личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кратко време деца су почела да се такмиче и ко ће |
отарице, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овладало уверење |
ad> <p>Пошто су овако путовали два сата кроз села и још пун један сат кроз планину, дођоше до ј |
ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, да их пусти у канцел |
а га унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће предсобље, које беше употребљено за кујну, ал |
едва и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз неколико дана он јави Радиши, да је и он испросио! |
, особито онима у продужној школи.{S} И кроз кратко време почело је да понестаје крнтија и дивљ |
почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз десетак година код сваке је куће био барем по једа |
научи у доба детињско и младићско.{S} И кроз кратко време ви ћете осетити, како много више знат |
</l> </quote> <p>све се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се св |
руди па да је на једном крају проврти и кроз рупу провуче једно дрво колико оклагија.{S} Онда п |
оју децу, Загоричани се даду на посао и кроз кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} И |
рођеније.{S} А они, који буду пролазили кроз загоричку школу и гледали како се у овој градини з |
се стазом од капије упутио старој школи кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} |
е и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господине, молим Вас, нау |
два сата кроз села и још пун један сат кроз планину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Милади |
ли ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових година као они.{S} |
о; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну |
селу окречена и покривена ћерамидом.{S} Кроза село и старо и младо види необична путника и необ |
а, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране да до |
ле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена вој |
исао неку?{S} Груја се насмеши па онако кроза стид одговори:</p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, не |
у свакој кући од неучињене коже; свога кројача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као |
аде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградама.{S} И све т |
од неучињене коже; свога кројача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свога ч |
ло новина и поправака у њега, особито у кроју, те оно одваја од одела у осталих села.{S} Само ј |
не и поправке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је |
S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које хране сток |
а похиташе те им донеше по мало пасуља, кромпира, сира, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и п |
за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, па се у школи гото |
од газдарице и скували мало пасуља или кромпира са сланином или пастрмом.{S} И све би они то р |
ћ!... <pb n="81" /> Начините овако, као кромпирић (тачку)!{S} Начините око њега котурић!...{S} |
едан ред котурића, а трећи ред пун ових кромпирића (тачака).{S} Узмите крижуље!..{S} Да видим, |
ет ових редова и у сваком по десет ових кромпирића црних, што се зову тачке.{S} Пребројте, је л |
Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крошње ногараче, он после горе поруби витком овако“ (и |
рукотворине вунене топлије од памучних крпа куповних, него да новац, што се узме за домаће про |
— и још више млазева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад |
дина, да опет петљамо, да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и јевтиније - инжењер каже скоро дв |
после неколико година да дограђујемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу школу, па да буде |
ило обешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У углу је |
писаљке?...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за брисање!...{S} Добро.{S} Оставите таблу и писа |
..{S} Да видим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јес |
ветом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друго |
ешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме селу, и пр |
ре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају п |
ио...“</p> <p>— И ја тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не допада, што је мал |
ћи намештене, онда су говорили, како се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, |
план направише заједно с предрачуном, и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, д |
му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на пролеће почн |
му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У |
д кујне с вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман је идућег лета почео и до јесени довршио кућу.{S |
село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> <p>План је дакле Крсманове куће био |
ео је сада исто тако вредни али писмени Крсман, који је о свему раду своме и у судници и у задр |
нога дана још о Крстову дне дође Радиши Крсман, један од најразборитијих првих великих ђака њег |
ного добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и они т |
је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готов |
SRP19102_C11.8"> <head>9.{S} На слави у Крсмана</head> <p>На Крсманову је славу дошао и Радиша |
заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S |
“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што са |
че: „Боже, помози! <pb n="324" /> Узех, Крсмане, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље |
дишу је грлио стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снахе његове.{S} Деда Радивоје говор |
r" xml:id="SRP19102_C11.7"> <head>7.{S} Крсманова кућа</head> <p>Једнога дана још о Крстову дне |
ов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава Крсманова, показао је, да више не може да се постави је |
ме правилну четвороугаону форму.</p> <p>Крсманова кућа у селу није била последња.{S} За њом је |
ди Крсман Лазовић.</p> <p>План је дакле Крсманове куће био оригиналан.{S} Споља се улазило у пр |
су долазили на славу, дивили су се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, |
d>9.{S} На слави у Крсмана</head> <p>На Крсманову је славу дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли с |
ицима наоколо.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, а |
на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, па колико ко хоће.“ „ |
е каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је |
и ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi |
њана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онд |
е у цркву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Ради |
сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пун Месец? — Ево овако! |
много размахнуо руком и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио је свој |
шло подне, он је опет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, ко |
је у котур, запали и прелепи на дрвени крст, који је укован у дувар с источне стране.{S} Онда |
кућа него да је црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у цркви |
и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, овако.{S} Саст |
лу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова посади у п |
које су донеле своје дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца а она су јо |
ом!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окрените ову неповезану страну од буквара! (Об |
Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Дец |
тос, Дух свети или који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба „цр |
теване, свето Богојављење, свети Јоване Крститељу, свети Саво учитељу, свето Сретеније, свети А |
ј</hi>!“ —</l> </quote> <p>све се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ |
ако крстић на котурићу!...{S} Направите крстић па онда на сваком крају по један котурић!... <pb |
како ће).{S} Начините сви овако, један крстић!...{S} Начините сад овако, један котурић! — Начи |
па у њему крстић!...{S} Направите овако крстић на котурићу!...{S} Направите крстић па онда на с |
турић! — Начините сад котурић па у њему крстић!...{S} Направите овако крстић на котурићу!...{S} |
} Хајде сад опет да направите један ред крстића, један ред котурића, а трећи ред пун ових кромп |
е мало пре градили, да начините пун ред крстића, све један до другога, овако! — (Деца граде а Р |
то исто радили и на таблицама тачкама, крстићима, цртама и тако даље.{S} Све очигледно, па су |
лазак свештеников у велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша г |
<p>Тако то потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо се види |
су: сунце, месец, млад месец, звезде и крстове.{S} Најпосле им је показала, како се то брише и |
а! — Хајде сад у трећем реду котуриће с крстовима у њима! — Огледајте сада све котуриће а на св |
анова кућа</head> <p>Једнога дана још о Крстову дне дође Радиши Крсман, један од најразборитији |
долазе имена кметова и одборника, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао).{S} Од |
рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, |
оугле, четвороугле, правилне полигоне и круг од јачега картона и дао деци с по једном непотребн |
ли колац насред њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту, кад су насипали игралиште.{S} |
н Месец? — Ево овако! (Направити повећи круг и обелити му површину).{S} Можете ли пола Месеца? |
и.{S} Прво је на средини направио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга п |
н, а игралиште је било потпун, правилан круг.{S} Између игралишта и школе беше једна рупа.{S} Т |
екао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све четири стране тако, да се |
по неку награду ономе, који је највише кругова имао.{S} И ништа више није подизало ове дечаке |
школу.{S} Још су градили разне фигуре у кругу, у четвороугаонику и у троуглу.</p> <p>Из школске |
, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред според |
<l>Из мрачнога сину гроба</l> <l>Српске круне нови сјај,</l> <pb n="257" /> <l>Настало је <hi>н |
о пошти, о заједничкој штедионици, и о круни свега овога напретка мојега села — о лепој богомо |
а и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега напретка у Загорици чини лепа црквица, напр |
какву нову пољопривредну машину, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па |
абави машину за вејање жита, други опет круњач, трећи краву још бољега соја од Радишине, четврт |
и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета само се з |
у млека; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педес |
ких облака пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у раз |
шена а колико компромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозал |
или оно лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с високим обрвама, или густа плава кос |
или за пет векова?...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{S} Јер |
о вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске и ос |
ли камена а за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгл |
ви дахнуше душом, као да се решило неко крупно народно питање; и, ето тако Радиша би изабран за |
у је видео четири врсте ових радова: од круте хартије (картонажа), од прућа, витака и сламе (пл |
кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од круте хартије; и за све су се запиткивали: шта је то и |
ослужи мером.{S} Зато за час направи од круте хартије један равностран троугао па из врха његов |
седну право.{S} Онда извади један табак круте хартије, на којој беху изграђене све саме тачке к |
ог села.{S} А о толиким врстама јабука, крушака, шљива и тако даље нико није ни знао.{S} Радиша |
стрме и сланине, неко котарицу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца |
е само, колико врста јабука има, колико крушака, колико других воћака, које би могле да роде и |
{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушевац!..{S} Косово!..{S} Које је село до Загорице с |
Каравлашку, четврто за Београд, пето за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једно запита: „Где је |
и у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта је на Косову било.{ |
двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа једнога ју |
, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Милица молила Лазара, да јој остави „ |
рици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је било, а нај |
а никне и израсте онака иста јабука или крушка питома, него да ниче дивљака, која мора да се на |
многим кућама, ако нема каквога ораха, крушке, јабуке, трешње или шљиве, немају где да се скло |
и лепе облице, особито од липе, шљиве, крушке, ораха, граба, дрена, леске, клена, млечике и ме |
засади.{S} Деца су му доносила младице крушке и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином |
у знали, да из семена питоме јабуке или крушке неће да никне и израсте онака иста јабука или кр |
је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n="276 |
ју крштенице ни он извода из „протокола крштених“, то је он записивао све из реда, по казивању |
идео, да их има много, а нити они имају крштенице ни он извода из „протокола крштених“, то је о |
и.{S} Попа је онда извршио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао о |
камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ < |
аћица Миљкова, њена јетрва и најстарија кћи провредниле се по кући те спремају вечеру.{S} Миљко |
на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како се |
едне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица правили |
године први пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који оз |
се за време поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду ку |
оје се често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се |
свежега и добро печенога хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису морали да купу |
ој, особито у одржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <pb n="358" /> А није заборави |
оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими није мога |
ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{S} Истина |
ремао потребну храну; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа само пружа |
але, сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи!</p> < |
а да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да |
више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да ви |
и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празновериц |
руни“ како се ложи изнутра, и чунковима куд <pb n="111" /> иде дим, и нужнику, и струганим дрви |
прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти |
могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Б |
лази од савесно извршене дужности.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, као да иде свети |
зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да упитај |
ша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, |
лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку се реши, д |
родични, и друштвени, и државни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је свак |
а ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јо |
ма и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми |
Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се сад западу!. |
да није много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па |
де сам рођен, где сам никао и одрастао, куда сам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпе |
лакше, јер је све имао у памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S |
оли у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па |
тако се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку четвртог разреда гимназ |
брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толик |
ће нам за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> < |
ање требати, то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да побијају кочиће до конца.{S} |
гледали учитеља загоричкога, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му |
дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и рецит |
ележи на њој, како треба да се скроји и куда треба да прође тестере, па рече Груји, да овуда пр |
ти!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си в |
ељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{ |
и, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не зн |
а су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у сел |
ао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, да му причају о томе, па их је онда |
ашике, <pb n="363" /> сланике, вретена, кудеље или преслице, разбоје, кола и саонице, па почели |
мао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божића, |
од старинске је „куће“ постала модерна кујна свуда попођена циглом, и у свакој је сто и столиц |
у већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме Да |
где се зидови укрштају.{S} Предсобље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда |
т згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде чети |
свим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман је идућег |
е улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један п |
ошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ов |
очињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подигао ил |
} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање ради |
ућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи читава породица.{S} Па и твоја |
ујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још |
прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> |
ученице све практички имале и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} Оне су |
и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда пер |
Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и обашка стан за послужитеља и соба |
а само да почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} |
буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћ |
еће предсобље, које беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега |
крилима.{S} Станови имају по три собе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику који предваја |
азговор, а том су приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њиховој |
кога јела; да собе где једу и спавају и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо време, да на |
обу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: десно и лево |
е и држи чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Ст |
од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви учитељ не реч |
умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S} И он |
је изгледало, да не певају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним осећањи |
рмке, он доле поред сваког прута забоде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се |
или, кад је сутрадан Радиша изнео једно кукасто дрво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он п |
а у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да упреда.{S} |
ђаци певали, изгледело му је као њихова кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова ц |
!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава и <pb n="18" /> наста живи жагор, са којим ђаци |
метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога страшнога човека што с |
ањима у овом тренутку!...</p> <p>С овом кукњавом што се зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђ |
и много више личило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је изгледало, да не певају, н |
онцем и заденули га у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша је опет |
ј, куд ће твоја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу |
<p>„Јао сине, где кости остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле ц |
зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надмета |
ранитељу наш, волови те чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!...“</p> <pb n="246" |
брешцима и обрасла коровом а по највише кукутом и репушином, од које је још стрчало корење и по |
иша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер пруће од ове обичне у |
ојој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их је алатом, које је он донео собом и |
ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињ |
, а сад је желео <pb n="283" /> да буде културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му |
нисам после сам учио?!..{S} Од све моје културне и реформаторске мисије не би било ништа: загор |
бунтовник и јеретик, него најпреданији културни радник, каквога нема ни једна школа; и камо ср |
еоским и почела свој благотворни утицај културни на село.{S} И Станојка је збиља и заслуживала |
учитељи у округу, који су схватили свој културни задатак шире од прага школскога и обичне писме |
_C0"> <p>Ако ова књига допринесе штогод културним историцима нашим за познавање просветних прил |
{S} А кад се народ истински просвети, и културно, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобода |
а познају доста а готово и све шумско и културно биље; само минерала мало познају, јер им је св |
етозарове за екстремне; а пао је на <hi>културно поље</hi>, на којем се и огледа прави напредак |
рено предао пословима на извођењу свога културног задатка.{S} И у колико је борба у земљи измеђ |
, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју имам да извршим у овоме селу...{ |
и главни помагачи у његовом реформном и културном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек |
ученицима Радиша чешће и више причао о културном напретку других народа, те да виде, како смо |
ез њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном животу вреднији осваја, а тромији и лењивији |
м да га подижем и водим у цивилизовано, културо стање, где је све у човеку, на човеку и око чов |
ли му по важности и величини утицаја на културу и живот људски мало има равних, и већ неколико |
пре и што више.</p> <pb n="362" /> <p>„Културу чини рад.{S} Цивилизација се оснива на раду.{S} |
мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и захвал |
е, да њине куће не позивају ни на какав кулук.</p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, који беху до |
и кућу о свом трошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за |
онда је право, да га после поштедимо од кулука, кад станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са сви |
</p> <p>— А примате ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p> <p>— Примамо! одговорише опе |
еников у велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из мил |
{S} Радиша је позвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога свога најбољега друга за девера, |
и пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су |
еданпут Даничина мајка завири у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, па је з |
јарића, крмака и трмака, жита и живота, кумова и пријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог д |
дуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, ост |
о је тешко угађати камење и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан |
је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстар |
.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у земљ |
кад су год топли дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни швед |
остало ђачко купалиште, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поре |
у.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште па сад рече својим ученицима, да се најпре не |
анас <pb n="319" /> је дакле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине ученике и велике и м |
глане.{S} И од данас то је остало ђачко купалиште, где су се често купали и ови велики и они ма |
ки и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је само за здравље, Радиша желео да развиј |
истоте, више пажње и чувања не само при купању, повијању, држању и храњењу него и при проходању |
ој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу загори |
ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане |
камен није остало ништа друго; него да купе један велики чекић за разбијање камена, а доцније, |
коцке и разне друге призме, пирамиде и купе па све до најлепших кутија са заклопцем и до корич |
још бељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастило и зареже перо што је лепше могао п |
опусти, него да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и леп |
а да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ов |
Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да купу |
и потражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на |
Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, и по Светом То |
е соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам |
и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда је дош |
д млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Радиш |
ван у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{ |
лапљиво узима и гута, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако се продужило <pb n="327" /> цел |
ама.{S} Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само упр |
S} Даница је писала, да Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа |
" /> то и не мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају |
одело су носили своје, сељачко; само су купили по једну памуклију.{S} Не прође много, а Радишу |
ече кмет. „Него кад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи... |
ве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бит |
.</p> <p>После ове свечаности Радиша је купио својим ученицима у оближњој механи две оке сира и |
и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за разбијање камена, те су и неколико фур |
о је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се неће бити дос |
је већ озидао кућу овако, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је с |
ручак није ни тражио.{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад с |
Миљко оду у Јелак стружници.{S} Стругар купио још једно тестере, па се мучи како да га намести. |
а и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. |
ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољопривредну машину, којом ће се сви служи |
гне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну машину, барем круњач |
ију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало да б |
ачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуострва <pb n="377" /> у б |
и ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикална странк |
то Радиша ради, па су само посматрали и куповали.</p> <p>Радиша је ово у главноме хтео за воћња |
су седели по крајевима вароши, нису ни куповали пера, него су их чупали од својих гусака.{S} О |
аја од одела у осталих села.{S} Само је купован фес, који се пере кад се испрља и који се лети |
ад им треба за какву већу грађевину или куповину, могу наћи новаца лако и с малим интересом; а |
творине вунене топлије од памучних крпа куповних, него да новац, што се узме за домаће производ |
S} Ништа или барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом м |
и другога намештаја; и ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радишина и Даничина рука |
ама приближивала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необично много учин |
ији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако |
а доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него све да има с |
ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ о |
у другу Недељу и да не морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакали о |
; за Радишу и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и д |
иније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било још |
и на земљи него на жени.“ Да загоричани купују само ове ствари: со, зејтин, рибу, чивит, шамије |
S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, |
е нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошлих избора готово |
они опробани „власници“, „кабадахије“, „курџони“, који су заменили Турке.{S} Напредњаци су сад |
пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} Дом |
је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више од дев |
да се могло поћи и даље, грађењу разних кутија па и коричењу књига.{S} Много је већу употребу Р |
ром.{S} И по трговинама, место данашњих кутија гвоздених и челичних „пера“, висили су снопићи и |
ме, пирамиде и купе па све до најлепших кутија са заклопцем и до коричења књига; и то све тачно |
и књиге повезују и употребљавају разне кутије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за д |
ва, 30 камених таблица, кутију крижуља, кутију пера, кутију држаља, туце писаљака, стакло масти |
х таблица, кутију крижуља, кутију пера, кутију држаља, туце писаљака, стакло мастила, један рис |
тије, 30 букварова, 30 камених таблица, кутију крижуља, кутију пера, кутију држаља, туце писаља |
разгледали <pb n="263" /> школу, сваки кутић њен, сваку ситницу и све је задивљавало простодуш |
онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отпочне молитву: он, напред гласн |
те да сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окречена, јер је доказано, да је то најб |
шће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога |
r" xml:id="SRP19102_C14.1"> <head>1.{S} Кућа Радишина.</head> <p>Пролазиле су године.{S} Прошла |
којима је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је |
свакога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутр |
оженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград |
лим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="321" /> нама треб |
"SRP19102_C11.7"> <head>7.{S} Крсманова кућа</head> <p>Једнога дана још о Крстову дне дође Ради |
у четвороугаону форму.</p> <p>Крсманова кућа у селу није била последња.{S} За њом је дошла Мила |
ецу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p> < |
и израђују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљ |
S} Деца почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу око |
истресање меда.{S} Исто тако ретко која кућа да нема белога дуда и места за храњење свелених бу |
лазачу њихову попу Ђерзону; и мало која кућа да нема обртушку за истресање меда.{S} Исто тако р |
ој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даниц |
сам рукотвор, што сами израђују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде |
он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огл |
етрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, т |
с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, |
че, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S |
породи покућанство у Загорици, да свака кућа направи потребан број кревета и имадне барем по је |
градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може |
ци збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа троши двапут и трипут мање дрва него што је пре тр |
а себе; свога столара, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му драго и како уме; |
е.{S} А највише му се допало, што свака кућа има кошница и меда, добро спремљену зимницу и оста |
мни простирач, и колица — све што свака кућа треба и може да има.{S} Доцније се све ово продужа |
дмах може да се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто |
дбе варошкога живота има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова |
о томе је, вели, држава наша заједничка кућа, наша велика задруга, у којој је владалац домаћин |
у дугом развитку, онако како се мењала кућа њихова, Земља и њена површина, у своме предугом ра |
у њихову, видите грдну разлику.{S} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је |
онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева |
ревалило.{S} А како је многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пус |
окривену ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерамидом.{S} Кроза се |
ај газда Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p |
дан у школи</head> <p>Школа беше обична кућа на једном спрату с великом стрејом са све четири с |
јела, да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, |
гли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, |
олним пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Дани |
ји му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброга Томе, који би је и поклон |
иља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није набавила барем по једну од оних млечних |
ет Миљко и још неки домаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах пр |
ала по пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува |
едан.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно |
за преноћиште зими оној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>И |
дно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, |
S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише личи н |
, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге п |
од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа напредује; а кад куће напредују, онда и земља напр |
е центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до даске и с |
стиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево |
то су гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наших.{S} Па зар да напу |
.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је гвозден |
аправи раван, да се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чи |
ну страну!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет на |
пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито почети |
воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са |
цу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по |
ајвише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даљ |
} Никад у животу они нису видели толико кућа и толико људи на једном месту као овде.{S} Па ту ј |
игала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда од гледичије или |
ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе |
ш више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} |
у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене прагове, двориште пред кућом и путању |
ако исто више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривредним алатима и радовима и тако даље{S |
воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису кућ |
полазе од куће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављају путем, да улазе у школу, да не трче |
радили другојаче и паметније код својих кућа, ви сте највише припомогли, да се подигне овај вел |
д њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва |
без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега реда у |
о, да се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, особито у посте и кад иду у шк |
<p>У селу је већ већа половина зиданих кућа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене |
ивање и да се сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше по мало пасуља, кромпира, си |
го се искупи и више домаћина из околних кућа те примише учитеља и ствари му унеше у школу.</p> |
ила и моја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ов |
с донеше још две три мотике од оближњих кућа и за неколико минута би прекопан сав простор.{S} О |
ве готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета, како оправља школ |
ио сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни |
вље и живот згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да |
орамо поправити оно, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Н |
то да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загоричани куп |
ченицима својим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, <pb n="95" /> на воћу, стоци и н |
прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградама.{S} И све то млади загоричани |
b n="366" /> не само ударати прагови на кућама него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чес |
и камен тесали и чували за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онд |
вратили у своје село и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> </d |
буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су то моји пријатељи, п |
ато је бивало случајева, да пред многим кућама, ако нема каквога ораха, крушке, јабуке, трешње |
ле почело полако одомаћивати и у другим кућама и замењивати медену ракију.</p> <p>У своме „инте |
се заигравала и полако примицала својим кућама.{S} Чобани се још заигравају и чисто им жао, што |
о би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} |
морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили послуживање и да се сада сами х |
јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућама! одговарале су оне обично. </p> <p>- Здравље, Бо |
мови да се дижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} Радован је |
у гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и оживи а биље |
во</hi>.{S} И тако земља: њиве, ливаде, куће и окућиште, виногради и воћњаци, — <pb n="350" /> |
то ум људски и рука људска израђује.{S} Куће, велике грађевине: школе, цркве, позоришта, музеји |
ребне справе.{S} Цртали су и планове за куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и изра |
рачунају га међу најнапреднија, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то |
} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, као у вароши, и улице по |
жене напредују, и кућа напредује; а кад куће напредују, онда и земља напредује.</p> </div> <div |
туда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у присојној страни сваки домаћин има велики воћњак |
Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућ |
ша је позвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога свога најбољега друга за девера, а кмета |
} Растку се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, покалуђери се |
кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна наука у ш |
се владају код куће, како да полазе од куће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављају путем, |
јци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече о |
реба да урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из шк |
ао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код к |
је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је нека |
другога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и |
да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у по |
те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Гр |
другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом.</p> <p>Пр |
ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин причао о свему ономе, што и |
ве се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и п |
иљко је знао, да Радиша нема никога код куће, да му штогод спреми, па је наредио, те се код њег |
скоро јавило као домаћа потреба, да код куће има не само по које пиле и макар једно прасе рањен |
она често много маснија и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на к |
ме, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се |
увек све право да кажете и да ништа код куће не узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиш |
{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он |
о.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} А поми |
ваља да пољубите у руку све старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опе |
букваре и таблице, него их оставите код куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), |
напамет, нити им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А ц |
у питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жали |
ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на поно |
да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети са со |
радио као чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако с |
296" /> му се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </div> <d |
зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми с |
нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} Комшилук је чуо да ј |
, или га је права радост чекала тек код куће.{S} И <pb n="26" /> они, који су били поспали, диг |
први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да |
у.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У друг |
чније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасви |
ливање.{S} Радиша запита: има ли ко код куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави газ |
укнула, што јој је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n="77" /> он спремао, стигао је и |
ено, врати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се о |
а све слободно време проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до |
ко да иду путем, како да се владају код куће, како да полазе од куће, да пролазе поред туђих ку |
а у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове т |
родбину, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е |
не, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо св |
вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загорици почео да |
а не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „Господине |
о, колико теби доноси она градина испод куће?“ Тома сасвим искрено одговори: „Кад роди могу да |
а изиштемо од Томе његову градину испод куће, која му и онако стоји више празна него засађена; |
спреми, па је наредио, те се код његове куће спремило и донело све што треба за вечеру.{S} Доне |
ју; свакоме је највеће оно близу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, да изиђу најпре н |
а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дневних посло |
черу.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, |
} Само одобри, да му од газда Мијаилове куће прате једну каленицу млека и комадић хлеба, па ост |
прошли!{S} И овим људима што граде нове куће треба више новаца но што они имају, па се муче и ч |
Лазовић.</p> <p>План је дакле Крсманове куће био оригиналан.{S} Споља се улазило у пространо пр |
елу нигде нема толико равнице да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да је изде |
о да нађеш толико равнице, да стану све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни приста |
ала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад неви |
у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београ |
.{S} И кроз десетак година код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, ос |
али, па тако рано да се одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, својих сестара и браће и |
ци његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb |
врћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, заједничку.{S} Ове су |
„Људи, ко год кад нема посла код своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какв |
своја имања, него су га имали код своје куће и у својој заједничкој штедионици.{S} Али околни с |
„интернату“ и радиле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито как |
ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по |
био узрок после, да они не зидају своје куће и не ударају плафоне, који могу да се крече, него |
{S} Немој се поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе п |
, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго после да иде л |
стрељачка дружина“, у којој је из сваке куће најмање по један члан њен; и они се састају сваке |
и у коња као у миле представнике слатке куће своје и лепога села свога.{S} Отац узјаха коња и п |
е.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничн |
ечену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се |
на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с таваном који се кречи и по |
ини чељад у кући, општину чине поједине куће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљ |
наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав кулук.</p> <p>Једанпут реч |
ом.{S} Оно, што није имало код Радишине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљ |
благо камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употре |
ено то је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна другој и поставе у неки ред.{S} Али |
иљаду година</hi>.“ И не само што су те куће трајније од данашњих брвнара, чатмара и кровињара, |
и од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне задруге, стане тако да се тамани између себ |
елу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене |
гледују у оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску |
ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали си |
же, особито оној деци, којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, |
{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се |
танове пошта и телеграф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породице и општине неподобне за в |
о да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креча, |
о су у целом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су загорички младићи <pb n="215" |
угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико је |
у кући око огња, наложенога на средини куће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чијој кући не |
а у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по целом селу, да |
се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су загледивали и чуд |
арошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или на модерне железнич |
жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А |
лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нису овако раздалеко као у нас, да изгледа, да је |
д куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он дов |
ориште пред кућом и путању од капије до куће попођене каменом, као код школе старе и нове, чист |
онео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша ј |
робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас |
а кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него је место корова поврћ |
ало само да збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је до |
ми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу ја |
се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући по |
било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква дру |
овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варив |
с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест |
растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа |
зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду озидане, као |
оли само с неколицином ученика, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </di |
ра да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, грађене и угађане за живот и здравље, него избе, |
вим гвозденим огњиштем од старинске је „куће“ постала модерна кујна свуда попођена циглом, и у |
оку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин |
је.{S} И од то доба Радиша је радио све кућевне послове па чак и оне које раде на селу само жен |
, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="143" /> |
је деци разне слике од бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопривредних ствари.{ |
вих врста пољопривреде, ручних радова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и практично |
: читање, цртање и писање, женски рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва до |
/p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; |
у.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, на |
шла узалуд до школе па се после враћала кући.{S} Зато изведе децу на један избрежак па их запит |
да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S} Радиша је после позвао и своје ђаке и раздао и |
Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој кући на в |
ско поље Косово, враћа се сломљена срца кући.{S} Свршетком мира у Санстефану свршен је био и ра |
нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га добро и пр |
цу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и крај школске године.{S} Радиши су |
варао: из које је мале, којим путем иде кући, има ли да прелази много река и потока, како ће му |
а.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њ |
{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} |
да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S |
Шта ваља да урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретнете неког |
који су долазили на славу, дивили су се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у Беогр |
х па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише ме плаши оно Краљ |
S} Сад оставите и спремите се, да идете кући!.. “</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овако |
у науку!..{S} Сад узмите ствари и идите кући!...“</p> </div> <pb n="124" /> <div type="chapter" |
ите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо време и о празницима; иначе ћете |
има.</p> <p>Кад Радован дође из суднице кући и каза својој домаћици Велики, да ће Радишу да узм |
уда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} Том приликом казао им је и как |
а погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још |
но, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, |
ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да се могу одвојити они, којим |
вршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, <pb n="21" /> да се после подне опет скупе на ова |
, господине; хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Данич |
ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, |
S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, на |
оду је под туђином као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и не сме с |
о Радиши даде повода да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу З |
лавњама колико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђена великим прош |
не односили много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову о |
је ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па та |
било здраво или начето, врати се својој кући; само они, који оставише кости своје на бојишту, н |
> <p>Још нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења |
апео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од ст |
171" /> направити и употребити у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направим, онако |
а а знајући колика је то потреба свакој кући у просвећенога света. „Начинићу и то, зарицао се у |
ога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а не гради свака кућа што |
обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; свога кројача, а не кроји одело |
аде, да у селу Загорици готово у свакој кући има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас |
колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љубав и послушност према стариј |
еље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и ре |
а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову |
и још неколико комшија, па оду Томиној кући, <pb n="221" /> да виде колики је плац и да „проша |
школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи |
ело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише било лепа здравља и љубави једнога према д |
ђи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S} Ту ће мла |
а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Груја сасвим оз |
ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У в |
вена црепом.{S} Негде је опет на старој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, са стаклен |
оги више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога малог интерната било је сасв |
и само издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му са |
; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга то |
о само о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дош |
доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, или га је права радост чекала тек код ку |
и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован |
право кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици.{S} Да |
рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао је сад шта |
дници и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо по један малишан као да ће на сабор.{S} О |
му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
ли са десетицама па их је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање |
и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} |
то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате |
оде, умила се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седел |
о је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала уд |
трва и најстарија кћи провредниле се по кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с |
већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају |
вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу |
пре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ће и други видети од ва |
као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и за |
је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у |
ц: да се гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде |
Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и потра |
позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је добро |
лепа дана, кад после дневних послова у кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с ма |
S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог |
нова, бољега покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле п |
стука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вин |
ти кад је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише во |
се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако д |
ла најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соб |
знавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <pb n="389" /> Подигао сам кућу сеоску, те она ни |
е, шта им је вредела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године удаде |
бити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искати на поклон.{S} А |
Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, општину чине поједине куће или задруге у селу, а |
о да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку да дође |
о затворити очи и код оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада |
.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући својој, које би му пружила варош или већа култура, |
, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А |
већином гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђака не |
осподине и није другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, |
з војске, па рече: „Господине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих трој |
оштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: |
за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада |
д греха и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети се необично, кад му нестане свег |
вету и напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и економ |
у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мал |
ебна другарица не само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно |
ним законима.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван |
дине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да |
неумешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и животу народном онако како је, као добро |
ради боље него што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у прија |
Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и р |
а предавање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но м |
е и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{ |
у песме, које певају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, поправљам и усавршавам.{S} |
и и Даници и лепога здравља и радости у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе |
и покрива...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у |
.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све |
мо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су |
и све науке и сву филозофију, па опет у кући да им остане онако како је било и да живе онако ка |
{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, привреда и ручни рад, особито по селима.</p> <p>И |
т и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отпочне молитву: он, напред гласно, а дру |
де, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога на средини куће с главњама ко |
преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, особито у одржању реда и чистоте, у кувањ |
еном и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се |
а се деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здр |
и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мрака |
а је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} |
их је пустила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад |
еси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара |
ве.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписивање нов |
ма пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ово добро ур |
овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="chapter" xml |
в. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} |
утио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, за кој |
ајстори дакле направише себи привремене кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{ |
ађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочну копање и мешање земље |
ву угледа на једном избрешку омању белу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у |
аметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни ласно; умириће се.“ И поче |
ле се по дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу, да изиђе са житом у |
и стидукао се.{S} Поседаше најпре пред кућом на троножне столице, а Радиши још <pb n="64" /> м |
ућа имала камене прагове, двориште пред кућом и путању од капије до куће попођене каменом, као |
као овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово је место прилично на средокраћи, и кад ва |
ађевине</head> <p>Овако израђени људи и кућом и школом израђују онда боље и све друго, све што |
ритога и паметнога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново грејање, |
нако стоји више празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо г |
имо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не |
он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се |
арала мало, питајући свакога за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, |
како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ особито у |
диша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти |
е је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> <p>План је дакле Крсм |
ради, те покропи сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учиониц |
обри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му село другу направи, где хо |
шнице за пчеле, него су преображавали и кућу сеоску.{S} Они су измењивали намештај домаћи: мест |
тарих и да се не побринемо за колевку и кућу својих синова и ћерију, и својих унука и праунука! |
аница.{S} Само први домаћин, који гради кућу, нек је сагради по варошки, овако зидану, па ето т |
којега дана, са свима ученицима походи кућу једнога од својих ученика и да му том приликом сва |
просвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли држа |
ло решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без |
ао за градину школску, и да му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од кулука, кад се бу |
вота у кући. <pb n="389" /> Подигао сам кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се крију |
о у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је |
ни требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бе |
овака Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, <pb n="299" |
ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Но |
и био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какве сав паметан свет данас гради и какве |
, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Шера глава за |
е идућег лета почео и до јесени довршио кућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши, а они |
d="SRP19102_C10.6"> <head>6.{S} Договор кућу гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школ |
Радишина и Даничина је принова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} И живело |
гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру |
ламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ м |
ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и други видети |
најуљуднији начин.{S} И кад завирите у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} Сама кућа није ка |
е већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људи поседали с Р |
форматорке понеле ову своју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упоредно поправљало и |
ања више нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обично |
и Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су је |
цу; и одмах стадоше правити план: какву кућу да граде.{S} После плана за школу Радиши је сад св |
ио му пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се угледају и друге, и тако је |
ти, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Радиши, да изр |
а и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и ка |
не градиш зграду, него да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и |
А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља ци |
рсмане, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећн |
а оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засуз |
ислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не |
том Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов обичај.{S} |
и и раде друге послове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n |
нио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле |
ршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{S} И Милена се удала за једнога богослова и сад ј |
403" /> народима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, он |
ићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спојено с плацем од |
е ваља: <pb n="342" /> растурат’ човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{ |
учитељеву, Радиша ступи у једну велику кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Радиша је |
најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да из |
ду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p |
пет сви.</p> <p>- Примате ли, да Томину кућу откупимо за школу?“</p> <p>— Примамо! одговорише с |
саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за село.{ |
"322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: де |
<pb n="108" /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гуслам |
лиживао кући њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишт |
..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за <hi>куче</hi>?...{S} Извадите табле па да напишете све ове |
} А <hi>г</hi>?..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде ( |
аг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на одмор!..“</p> <p> |
дом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} Нађи |
лане, покажи ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?. |
аставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили оно |
еверној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} Пружите |
оје су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} Окрените се Цр |
пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, рече једноме да одговори.{S} |
S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се кушате и један другога да питате, кад сте год беспослен |
— чаша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} |
о га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>. |
чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује |
S} Пазите добро како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</h |
учим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му о |
е ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, |
ше, да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њив |
помаже а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, в |
позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан још жешће.</p> <p>— Вреди, господи |
ању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да буду пријатељи свем |
Збогом!“ и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био в |
т он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; |
хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише неки.{S |
читељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу |
почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да га |
ш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Ра |
S} Нађите и!..{S} Нађите п!..{S} Нађите л!..{S} Нађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами д |
питала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала |
о питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда |
ворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметн |
књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као око |
о печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi>!{S} Као л само савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Нач |
а и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад нап |
Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду до |
/hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi>; м — м |
{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} Написали смо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба |
даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} |
ово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка |
твоје презиме Лазовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твој |
оупотребљавају.{S} То је он опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њиховом и |
<pb n="299" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Представил |
Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова,</l> <l>Да одлети на Косово равно,</l> <l>Те д |
девет добрих коња, залајало девет љутих лава, закликтало девет соколова: и <pb n="109" /> ту ма |
вет добрих коња, и залајало девет љутих лава и закликтало девет соколова, па мајка „тврда срца |
се утишало и предало сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљине у обли |
усле, приђе столу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би с |
ла господа Хришћанска</title>“.{S} Чита лагано и с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је |
p> <p>-------</p> </quote> <p>Радиша је лагано гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу, к |
.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се и поче лагано и достојанствено овако: „Боже, помози!{S} Боже, |
да данас машине вуку кола, машине вуку лађе, машине мељу брашно, машине ткају сукно и платно, |
т свет.{S} Зато их после кажњавају, што лажу, клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{ |
82" /> позове цара Лазара на мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S |
Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово и < |
пска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су још остали у живот |
(Чита народну песму, како Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из |
јска из Крушевца и царица Милица молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“).</p> <p>„Дру |
м на Косово и <pb n="82" /> позове цара Лазара на мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је могао |
/hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје? |
право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради цркву Раван |
словом.{S} На пример, за твоје презиме Лазовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба в |
ећ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> <p>План је дакле Крсманове куће био оригин |
село, да ће Радојица Вукмировић, Милић Лазовић, Никола Радичевић, Павле Чомагић и Стојадин Ђур |
ми умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигле, покрио |
унавала и најтеже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељиве б |
а и препукла: онда је чисто и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, |
— све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више да се уради < |
м</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко својих ученика и п |
то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађи |
реба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље т |
pb n="186" /> имати у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним се тешко с |
ига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има само тридесет разни |
рађевину или куповину, могу наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити |
оље памте, јер <pb n="142" /> мала деца лако заборављају и оно што науче.{S} Уз то још одрасли |
и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да се по |
не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, |
не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим по |
које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запа |
друго после да иде лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да се подижете са земље — дос |
исам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од т |
ста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, |
изводи с планом.</p> <p>Истина ово није лако.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што |
количинама и њиховим односима, те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записат |
ком и лепо паковано у котарице, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој о |
лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> имати |
једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’!..“</p> <p>Сви, који су долазили на славу |
својим умотворима, није глуп.{S} Он ће лако разумевати и примати све оно, што види да је добро |
далеко стрче у страну те кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у је |
— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било она |
адобивеним представама и појмовима ради лако као и с другима, па тек онда долази писмено, као в |
јачи но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да д |
" /> да јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се |
а је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S |
„Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она тр |
да се оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у |
ло, кад је слушао да говоре, како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p |
ва и напредна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи, загоричка је школа била |
а оно учини како је право, онда ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба ј |
ница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипак, ни |
не књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато из основне школе или још и |
ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако пригодити, јер је оно имало да веже све четири дас |
љем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђи |
наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, ј |
пати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један стари губер, |
ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну храну, исто |
агледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А |
ајка рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакш |
који би напредовали како ваља само под лаком женском руком.{S} Судница је непрестано била у ап |
ти се учини на послу неозбиљан и сувише лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ће добра н |
знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: <pb n="334" /> „Проповедам оно што сам у паме |
бро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} После овога „предавања“ на брду, једно запита |
њега дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао с |
ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да |
Дете ви!..</p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо, која су слов |
едноћу, честитост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и поправ |
После плана за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи п |
го и државницима!{S} Свима је њима овде лакше утицати на масу народну него нама тамо.{S} А ми в |
алост је надјачала радост...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажава |
тате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи да и |
не, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а |
ле пустио да раде, и то прво простије и лакше ствари па после теже.{S} Много је чинило, што је |
е једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов прв |
више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што ви |
, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се |
ата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у судн |
ишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За |
астављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учења сва |
м ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова |
чну, па ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо мини |
те свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да каз |
ше измакао и другојаче живи, живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много ви |
е цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде него каменом.{S} Интересовало их је и како ме |
вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју него мали, а друго они много боље памте, |
е учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памети готово, куда треба да и |
тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове, докле не би осетио да је доста, па их је |
зоре и патос прави овде, јер му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} Даске за па |
да тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други радови, из картонаже и плетарст |
уката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и нео |
да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, него то добро утиче и на чишћ |
оједине занате.{S} Зато ћете сад све то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, што |
оро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст поузданији; он онда не лу |
м кад се свршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него |
м и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан |
у нове зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} Али му |
ови, из картонаже и плетарства, ишли су лакше, и до краја године имали су читаву збирку израђен |
од хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запамтили, код свакога слова стоји по једна слика |
е.{S} Напротив, ви ћете све примити још лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Н |
ша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научити него она мала деца, он се обрадова и даде |
природним путем: од ближега даљему, од лакшега тежему, од простога сложеноме.{S} Напоље с непр |
најдужих речи и у читању <pb n="183" /> лакших ствари из другог дела буквара па одмах прешла на |
дужило за себе.{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар не само с правим него и кривим линијама:{S} |
спао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио |
жена и девојака загоричких од конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша |
адине и ученика својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене правилно, у реду и на по |
владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, како да иду путем, како да се владају код |
слова</hi></p> <p>Ова је школа отворена лане као привремена и у њу је примљено 30 ученика, коли |
иша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Д |
ило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац |
с њима и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. <pb n="239" /> Ове је године почело |
ао сад по десет стотина, исто онако као лане по десет десетица, и рачунали су с њима исто онако |
имао да обнови с ученицима оно, што су лане учили, па онда да настави даље, особито из читања |
и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили, па су онда читали и преписивали народне п |
на месту, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунц |
и, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да они не треба ни |
, што је видео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке мале, толико му је још милије било, што и о |
> <p>Идуће Недеље дошли су сви Радишини лански ђаци па и неколицина од оних одраслих.{S} И коли |
могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} Али после њих д |
асади; и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске саднице.{S} Жива ограда је нагло на |
е су године с пролећа могли и да калеме лањске саднице.{S} Зато је Радиша најпре показао свима, |
ео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време био набавио и све друг |
<p>И ове је године остало, да се као и лањске године, набављају и књиге и све потребе ђачке о |
упис нових ђака, него просто да продужи лањски рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им министа |
ово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове: „кад је дете овако <hi>до |
сар општински и остане у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је |
него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слушао да говоре, како ће он лако изучи |
ену се сви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини |
ојим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то |
<hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — |
да се изграде добри путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} |
, оставивши ширине толико да два човека ласно могу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо от |
а тој страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђ |
господине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</p> <p>— А к |
де на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ запита Радиша |
Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету им |
демо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле |
вори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржав |
блица и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако углављена у дрво, |
кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећем |
дох, господине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени |
седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi> к |
ли дете за кућом; остави га; није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а |
било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S |
.{S} Тако ћете после сваку реч написати ласно само кад запамтите сва слова.{S} Зато морамо свак |
као стидећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се |
хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их |
а писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да их не исп |
е вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима слагал |
још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па после и Француски.{S} Ваљало је сад добро |
ли и писали само ова слова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редов |
ено ни даском, ни циглом, ни каменом, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још мања |
код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово |
елу порту на два скоро равна дела.{S} С леве стране је дугачак општински кош а с десне црквиште |
хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печатана! (Деца пишу |
олице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много д |
покривена шиндром.{S} Пред школом је с леве стране доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад |
/hi>; <hi>с</hi> — столица.{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано или печат |
еве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с д |
hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писан |
е Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио их по гласовима, и кад |
намештање крајњега камења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан.</p |
, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово сл |
а је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} |
и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране писано <hi>о</hi>, како се пише кад пишемо |
ст!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у з |
ве од учионица преграђен је један део с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишту иза |
S} Где је о?..{S} Начините најпре оно с леве стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi>с |
S} Радишу посади учитељ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А |
се ствари пренеше у Радишину учионицу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничин |
{S} Погледајте доле! — Горе! — Десно! — Лево! — Још једанпут.{S} Сад идите на место! — Овако се |
м. дугачак.{S} Из овога другога ходника лево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са |
Опет к мени! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не |
— На десно! — На лево! — На десно! — На лево! — Доста.{S} Дигните <pb n="132" /> руке више глав |
крените главу на лево! — На десно! — На лево! — На десно! — На лево! — Доста.{S} Дигните <pb n= |
ите главу на десно! — Окрените главу на лево! — На десно! — На лево! — На десно! — На лево! — Д |
је обично јурење и празно окретање „на лево“, „на десно“, или вешање и преметање на справама, |
тите овако, попреко, да један крај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви ок |
S} Сад нађите њена слова?..{S} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије? |
е слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и к |
оје су опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља |
ја врата: десно у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опе |
е слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} |
} Нађите слова код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} |
S} Ви увек ову повезану страну окрените левој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, к |
{S} На груди!{S} На десну страну!{S} На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом |
..{S} Сад на десну страну!,..{S} Сад на леву!..{S} Хајде још једанпут на чело!{S} На груди!{S} |
есну страну колико год можете! — Сад на леву! — Спустите руке! —- Хајдете само очима.{S} Поглед |
е се опет овамо к мени! — Обрните се на леву страну! — Обрните се к мени! — Обрните се натраг! |
ем, да се окренете на десну страну и на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S |
само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после |
е, дуже од највећега човека, на које су легали кривци с испруженим рукама, које су се уметале у |
Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, јер је још био умора |
и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све примит |
поранити.</p> <p>Кад је све наместио и легао, још дуго није могао заспати, и премишљао је овак |
децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам се |
је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и било |
а срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиши осташе на памети оне реч |
један подглавник напуњен сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и оном |
у зиму; да многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, са |
и на гомили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да то људима неће требат |
о.{S} Сад је имао једно платно одсечене ледине свуд једнаке ширине.{S} Још ученици нису знали ш |
у треба покрити бусеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође шко |
онео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашовом засекао по концу више од |
А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да |
као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно |
шој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер ће доћи врем |
одине капетане!{S} Збогом!“ и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га капетан, к |
рави торбу с упртачима те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда им изнесе |
свуда и не остане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Б |
регледати торбе и казати, како да их на леђима носе; како да чувају букваре и таблице и како да |
буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите ув |
аде утешити.{S} И највише му је на срцу лежала загоричка нова школа, њена градина и радионица, |
и помена.{S} И за све време рата све је лежало и пачивало мртвим сном.</p> <p>Србија је најпосл |
х, и већ неколико „фуруна“ печене цигле лежало је покривених у реци.{S} Стругар из Јелака јавио |
ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им б |
треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од стра |
људи има пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе ч |
кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад с |
ростре скромну постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и |
едао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричана, тај ра |
остиви и само продужаваше: „Лези, лези, лези...{S} И два су најјача ђака требала, да га поново |
е умилостиви и само продужаваше: „Лези, лези, лези...{S} И два су најјача ђака требала, да га п |
научио лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од |
љ се не умилостиви и само продужаваше: „Лези, лези, лези...{S} И два су најјача ђака требала, д |
, насред учионице.{S} Онда рече првом: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Он |
пут... немојте!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ |
и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога плота, зелениле густе младице потоњ |
ато је свуд поред Томиног плота ископао леју пола метра у дубину а толико и широку, па онда пиш |
е бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица произведених из семена, те је свакоме мога |
ек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весе |
вора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав |
мо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада пом |
, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад |
а је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, |
е ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак |
невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до са |
чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не дође; свештеници их уч |
њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им предају како да чувају здравље и да се лече, |
није потребно, деда, кад смо здрави.{S} Лекари данас доказују, да човек не мора да пије ни вино |
амо зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ра |
јући тако он се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они мо |
дагошких, пољопривредних, хигијенских и лекарских списа и новина.{S} И управо за ових тридесет |
равље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не дође; свештеници их уче како да |
и или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, романска |
а да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за пре и две за после подне.{S} Било је но |
ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете |
ма.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пиш |
днога по једнога да изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су излазили и говорили као песму напаме |
чи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога да |
д зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше овамо, насред учионице |
било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе него прошли пут.{S} Јед |
: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже |
асловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окрену онима поред |
ишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадово |
није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{ |
запео.{S} Једнога дана само је он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похвали, он се з |
м“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весе |
а.{S} И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" |
че савијати, праћакати и завапи: „Ајао, леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну у |
, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку т |
бри домаћини.{S} Најгори су немарљиви и ленштине.{S} Њих треба терати на кретање, и у њима пост |
ном животу вреднији осваја, а тромији и лењивији пропада, онда народ мој нема најлепши изглед н |
могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно време узимао људе и ишао |
адиша набавио сваком ђаку по један мали лењир и неколико малих шестара, те су цртали и градину |
житеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему се оп |
има, што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави мо |
још ни у једној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загорич |
вом не може усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не |
те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила |
<p>Дан је био октобарски, али необично леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брдима, само се |
оме селу, Радиша је увео један необично леп обичај: да једнога празника, или другога којега дан |
збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после сунца почела |
т школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> </div> <div |
дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у г |
е на томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово |
оба крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је |
читељица, а добра је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: видео сам је неколико пута у |
е само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху |
скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да |
е вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад |
а, чечвара и трњака, него је место тога лепа млада шума и забрани појединих домаћина или општин |
ољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо!</p> <pb n="272" /> <p>Радиша им сад исприча |
ече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша. „Није,“ одговорише готов |
а је некад, пре турског земана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било |
це не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, и |
и, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица, која је трајала готово целе ноћи, и |
е, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> су управљене и обале |
алите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ ре |
>А круну свега напретка у Загорици чини лепа црквица, направљена на месту старе од самога тесан |
ста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она |
уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дневних послова у кући нису изишли |
нада све у Радишиној кући највише било лепа здравља и љубави једнога према другоме.{S} Све је |
по долинама почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама |
и и убелити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене даске, које нити су хладне као цигла и |
један сат кроз планину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, господине, |
ешто мало жалосних остатака од некадање лепе шуме.{S} И по пресахнулим изворима на подножју њег |
еца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је |
аћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва четири |
много чворова; даље свакојаке гредице и лепе облице, особито од липе, шљиве, крушке, ораха, гра |
гли и велике и мале са земље, изградили лепе кашике, <pb n="363" /> сланике, вретена, кудеље ил |
он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div type="ch |
табак; а Радиша је правио и потписивао лепе печате од уме, како је год ко желео, и узимао прем |
мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестаре и продавао их ђацима по два гроша; други ј |
и много обрадовало, кад су видели, како лепе и другојаче котаричице они умеју да плету!</p> <p> |
} Још за ручком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они |
једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здрав |
продаје и да за њу загоричанке добијају лепе паре.{S} Сад није било ни потребно говорити о вред |
S} А после овакога оброка кад се напију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма какво др |
се дечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} Само деца памте слова и пишу их колико |
лова Радишу руком по глави и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади и ово миловање руко |
и упућује).</p> <p>Желећи да се користи лепим временом и да доврши започети посао око школе, Ра |
осталом и грабио је, да се користи овим лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на с |
је сматрао за добро, да се користи овим лепим данима, те да види и другу половину свога села.{S |
у чечала око школе под стрејом, по оним лепим тротоарима, што су их сама направила; а кад је ле |
ка нема!{S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Радиши се |
и тражио.{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад слађе није до |
т је постигао много.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и |
елика и одавно је заменила мртву и она, лепо однегована, сведочи најпоузданије, како је она од |
достигли да читају онако како се прича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали |
лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом девојачком оделу сеоском, |
дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто целе године н |
умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад порадити |
шке? („Кер, господине,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви ке |
које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Ш |
и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; није грехота примити и научити не |
} Воћке су се све дивотно разгранале, а лепо однеговане изгледају као да су руком скројене и по |
ио срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки д |
су сви.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S} Одрасли су још долазили и марљиво слуш |
енадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, него је кмет донео из чаршије |
А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете з |
заједно, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу и да |
</p> <quote> <p>„Успех је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло |
причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква ваздуха и овакви |
з исмевања.{S} И настојавао је, да деца лепо живују, да једно другом помаже и да се лепо забављ |
цијом и отвореним прозорима, кад је год лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у учиони |
и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо време, да на њима држе отворене прозоре.{S} И ово |
— л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слик |
Здравко теби треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблицу, да пишемо сва имена ваша |
а сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у м |
ло скромних сеоских ствари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</p> <p |
> <head>2. О школи</head> <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећује, школа о |
епо.{S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За ови |
ричке школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времен |
целој згради отварани сваки дан, кад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и |
у вам давати да носите кући само кад је лепо време и о празницима; иначе ћете их остављати овде |
нео из чаршије један товар креча, те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и табле |
одавао их ђацима по два гроша; други је лепо писао, те имућнијим друговима преписивао прибелешк |
па у вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, је |
ло да погледају, <pb n="122" /> како је лепо кад све стоји овако у реду, право, и све се полако |
кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али |
ка и за развијање осећања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју ј |
да се развију осећања за све оно што је лепо, истинито, право, добро и узвишено.{S} А из најпро |
аље.{S} Сви опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један дру |
овраћати и поправљати.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и ка |
о замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама |
или и што имате овако добру децу, да ме лепо слушају и да добро примају науку!“ И овде му испри |
редложи један.{S} Радиша погледа: време лепо, посла није много; земља нема да се откопава нигде |
p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, го |
{S} Треће, врата свуда столарска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четвр |
ваки дан у школу, како да поране, да се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, како да |
орају да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова шири |
живују, да једно другом помаже и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не свађа |
и опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни |
оје, волите се између себе и слажите се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете онда тражити |
рича: каква је његова школа; како ће се лепо наместити; како су сељани добри људи; како ће се с |
одушно а љутито рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S |
.{S} Погледајте само, око себе, како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да |
една и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана д |
ади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Радиши никако ова вечера није |
} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се ни |
те и таблице у клупу (само их наместите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{ |
адите таблицу и писаљку!..{S} Избришите лепо ону страну где нема линија!..{S} Почните с почетка |
о, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</p> <pb n="292" /> <p>Али је најчешће долазила ст |
, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у растоварива |
а су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог п |
сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузев |
авље, на певање, цртање и лепо писање и лепо понашање много више пази него на тако зване „науке |
кретање и здравље, на певање, цртање и лепо писање и лепо понашање много више пази него на так |
ице почело да долази воће брано руком и лепо паковано у котарице, које се лако могу носити.{S} |
иште школско било као умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узвишици до школе били су совр |
С њима се може радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и |
иша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопис |
ња, јер стварају оно, што је правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, де |
ва побожност њихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он ч |
обично игра оро, кад је сабор, направи лепо игралиште, које ће бити згадно и за децу кад је вл |
квара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е сад отворите ову корицу!..{S} Ето |
ле, деца вас моле</title>“, коју су сви лепо разумели и радовали су се од срца, што су је послу |
ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан <pb n="22 |
да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пре градили, да |
ад би они где погрешили, те не извадили лепо младицу, него јој повредили <pb n="314" /> жиле, и |
...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Онда отворите корице!...{S} От |
је „место опредељења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, |
{S} Они испричају како је у Светој Гори лепо: како има неколико стотина манастира и два три пут |
сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је |
он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S |
Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ је прегледао пропис |
S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од ст |
ао разбијена војска, <pb n="94" /> него лепо у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите |
рижуље!..{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прс |
го дођите прекосутра.{S} А кад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, само их добро чува |
че: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате овако добру децу, да ме лепо с |
школе и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном |
{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доносити букваре |
а дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Ра |
ђу до године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим, да се не з |
Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да је као саливен и да |
p> <p>Треће, у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље |
е ишло готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је зани |
ead> <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо време само мало топлије него јуче.{S} Кад су се св |
ор.{S} За време одмора Радишу је мамило лепо сунце, да још што привреди око школе за зиму, а од |
ла сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с висо |
!</p> <p>Даница подиже очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку |
} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешљано, |
еније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S} И људи, и де |
а у школи.{S} Време је и данас необично лепо и деца су дошла у школу као обично.{S} Радиша је д |
у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле |
загорички младићи <pb n="215" /> све то лепо разгледали и запамтили а једну циглу и цреп понели |
што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно |
укове, што је село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за раз |
не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на |
ад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о својим профес |
им се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао |
После јучерање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, да се опе |
ан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да многи нису |
шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{S} Прима |
а није била добра, господине, кад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с |
, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како се пи |
рачунање.“ Из „Српског језика“ деца су лепо читала као да причају, па после казивала шта су пр |
и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви |
<p>Извадите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Нишите прво ове речи с табле!...{S} Сад пиши |
Сад изнесите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Сад пишите најпре слово <hi>о</hi>!{S} Где ј |
вредили <pb n="314" /> жиле, или јој их лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Ј |
е растали, сећао се највише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.</p> </div> <div type |
благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђ |
ца</hi> израђују правилно.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању |
у миле представнике слатке куће своје и лепога села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша |
ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости у кући, те је то потпомагало и |
ина прошлога века дође од капетана кмет лепога села Планинице и објави капетанову заповест: да |
Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што се |
ку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашовом засекао по концу ви |
<p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и кад народ није |
ни свега овога напретка мојега села — о лепој богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме з |
> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца |
висока од земље на даскама, са сламом и лепом чистом шареницом или поњавама озго и сламним подг |
о и интелигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом девојачком оделу сеоском, које је само поне |
шити, унесавши у њега више правилности, лепоте и разноврсности.{S} Ваљало је дакле и за ово наб |
задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p> </div> <div type= |
ростом животу људском, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешности.{S} Слушао је |
есно неће развијати како ваља.{S} Место лепоте и радости болник у свету види само муку и тугу, |
где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не |
да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, а |
одне, ускоро успео, да ону правилност и лепоту у рукопису код деце поврати.{S} За овим су на та |
подигао си ову новину за ово село, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} |
аде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим д |
викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да та |
лазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко у земљу и т |
неколико недеља из ових чаурака изиђоше лептири, <pb n="364" /> чуђењу њихову не беше краја.{S} |
4" /> чуђењу њихову не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину.{S} Сад Радиша показ |
и пролазе радовали су се, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А спремљена г |
и нема.{S} Мајстори су истина направили лепу школу и калдрму свуд око ње за један метар ширине |
.{S} Милина је деци сада било погледати лепу калдрму свуд око школе, све под конац и посуту пес |
лико трошка и направили оволику и овако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име |
вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота б |
о први разред, а он четврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту околину и тако даље.{S} |
ас по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S |
е сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших негледаних или мало гледаних воћњака.{ |
готово никога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и газда и газда |
молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се |
а ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономадашње. „Хајде, господине, тако да начин |
едочи најпоузданије, како је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети |
ли нека румен, од које Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} |
ме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се нај |
уксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} Уговорише, да |
га ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш |
зима, сад му је код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде износил |
е чистије да одржава своју собу и да је лепше намести.{S} И колевке су подигнуте од земље.{S} П |
а ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Бо |
пи и лепше мастило и зареже перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао и п |
лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише „п |
секао све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био г |
слу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и упра |
боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за |
а иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отиша |
а све иде тачно и што може правилније и лепше.{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљикам |
оричани почињу да граде боље, тачније и лепше од оних простих, често неписмених мајстора по вар |
разумети.{S} Напамет само лепше песме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и |
ду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чи |
да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} А |
јутра спремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично других дана...</ |
у хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастило и зареже перо што је лепше могао па „наве |
нила згодна по садржини.{S} Читали су и лепше популарне историске списе.</p> <p>После читања до |
немо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви |
правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни израђују од дебље хартије тр |
/p> <p>Посао је напредовао не може бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: једно што је о |
а и он Даницу.{S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А после ове радости због останка и зајед |
приватне зграде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нису овако |
после ће сви из ње износити, само много лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду пролазили к |
<p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола в |
агоричанке у чисто народноме руху, само лепше израђеном.</p> <p>Градина је школска напредовала |
деца најлакше разумети.{S} Напамет само лепше песме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, шт |
својом могла израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави н |
не с Миљком смишљати, како овај дан што лепше и свечаније да се прослави, али опет просто и срд |
агоричане, и старије и млађе, било опет лепше гимнастике но што је обично јурење и празно окрет |
а и Радишини су ученици у првом разреду лепше писали него нечији у четвртом.</p> <p>Из граматик |
а све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате |
ље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше...{S} Она се радовала и што ће да добије доброга |
} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастило и зареже перо што је лепше |
о и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} Хајдете она два код столице!{S} Преврните!. |
стири, један до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико стотина калуђера, који се са |
сами манастири, један до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико стотина калуђера, к |
А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} |
S} Само њему самоме није изгледао много лепши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, |
n="226" /> овако ћемо и школу направити лепшу, с бољим распоредом и свим оним што треба школи т |
старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> <p>Тре |
га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју гради |
научите што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да уради |
итницу на школи.{S} Прво их је зачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „ |
су <pb n="172" /> гледала како се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ћ |
а била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситница |
ну у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљка |
ко је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уноси |
џије и мале баштоване.{S} Отуда после и леса пред школом, и чистаљке, и сламни простирач, и кол |
и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све по двојиц |
пе, шљиве, крушке, ораха, граба, дрена, леске, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имал |
а, дрена, леске, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер |
и блата.{S} Направили су и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет М |
пред вратима, а у средини једну велику лесу, преко које свако дете мора да пређе.{S} Сетио се |
ољно и најлепше воде; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда |
из дворишта.</p> <p>И Крсман је идућег лета почео и до јесени довршио кућу.{S} Главног мајстор |
есушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла |
рупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета само се заигравала и полако примицала својим кућам |
нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те |
ите и да што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочи |
ска за зидове, дасака за патос и таван, летава за плафоне и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онд |
гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се вешати цреп, те |
црепа, дасака, греда, дирека, рогова и летава.{S} Ваљало је приближно знати и колико ће отићи |
да има већ доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењи |
ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они п |
планини, те јевтино снабдева све село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покривају црепо |
њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чар |
да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и довучена је готово цела количина; сам |
их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ за |
> чешће изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и в |
ли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па каква |
, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Него да граде пространу и |
ку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до де |
ли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да листа |
ешње или шљиве, немају где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом закло |
с, који се пере кад се испрља и који се лети замењује шеширима, који се сад плету у самоме селу |
у било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрављу ученичком.{S |
д краја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калд |
> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење. |
ци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} |
нда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb n="284" /> него да се они тешко, |
него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње јутарње часове сад најрадије проводио овде, налаз |
градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнем |
умрла...</p> <pb n="247" /> <p>Такво се лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 н |
ошла је младост.{S} Прошло је пролеће и лето и настала јесен живота Радишина.{S} Неуморан труд |
ејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено и трава непокошена опет по неколик |
сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у Октоб |
лина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и |
одети овакога Радишинога рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у по |
предају како да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не дође; |
ам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, |
да излече од сваке болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, |
е...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљајући тако он се на послет |
цем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само под |
причати, како се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знат |
ањем чува човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за пр |
откуда је то и како би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџб |
а, овнова и јагањаца, колико је стотина лешњика којега дана набрао и колико стане у који ковин; |
аља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љутите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим |
Ноге!..{S} Колико има ногу?..{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: |
савршавање и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетин |
да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интересују за оно што им казује.{S} И кад је год |
прашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ |
разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда ре |
с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или су више |
огледа, како ће да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго си |
S} Тако сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о</h |
<pb n="244" /> преслишавао ученике, да ли су добро ово запамтили.{S} Калемгранчице доносили су |
она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „Н |
посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi> |
пред вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су се |
амом чинило да је много, и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи |
је тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} |
..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} Хајдете она два код столице!{ |
д нађите десети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редов |
Нађите прву десетку!..{S} Пребројте, да ли истина има десет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{S} |
али сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњ |
утру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да |
љко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли данас још дрва школи и коли |
, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сја |
то се спасао оне мучне неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} С |
е ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако да |
у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видел |
правилно.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како је читао и зам |
, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати доба |
добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треба з |
довољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интересују з |
о бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос |
аво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба |
или на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има |
а плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они домаћини, који имају ђака, или с |
м готова, и кад је требало решавати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну |
.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да |
тељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту |
(„Коза, господине“.) <pb n="103" /> Да ли је коза или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли |
ом по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Колико је у једн |
ано!..{S} Преврните и тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то |
..{S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и бу |
<hi>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још један |
ењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да доведу само једнога, да и |
е пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и писање?{S} А што ће |
да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на оволику грађевину?...</p> <p>Да |
идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажем |
/hi>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ би |
пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мал |
ужности, па онда настави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој према породици и земљи својој?{S |
ле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиш |
ла за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и друго |
ого што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... реч |
ој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напред?!{S} |
тимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им р |
ци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви зап |
та Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу, па после неколико година д |
нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не мож |
које је мале, којим путем иде кући, има ли да прелази много река и потока, како ће му бити зими |
етка за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко код куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле с |
томе, како стоје извори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је |
само човек може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај све |
четврту.{S} Пребројте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{S} Н |
и му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства од овог |
је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не зн |
..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите има ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова?..{S} Нађит |
Онда га запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на таван |
књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда уч |
и: кад је он овакав према мени, а какав ли је према простом свету?!{S} И мора да је Светозар Ма |
сла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали и нешто од оних дасака да направи.{ |
е један домаћин из села па запита, може ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он после о |
нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} А ка |
ка и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, колико њих има у кући, |
доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може л |
{S} Запамтите, да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе |
, доста.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да п |
{S} Сад нађите ону другу реч!..{S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим |
Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово |
{S} Уши?..{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова |
{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?.. |
оже ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!.. |
ири стране и шта је на којој?..{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао |
ка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не мож |
те уво!..{S} Какво је то уво?..{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађит |
а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино? |
време, свој рок, колико траје.{S} Може ли он сада за један век урадити онолико и оно, што су д |
! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово о |
..{S} Колико гроздова има?...{S} А може ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано?...{S} |
ше онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и в |
нска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е с |
о и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, раст |
да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је |
Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" /> школу и да учи онај, који |
шта не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} Посл |
зучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разго |
S} Сме ли оставити дете овако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на тол |
прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао ма |
метну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то |
ош све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећ |
Радиша и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео |
и, па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да ниј |
S} Колико је у њој?..{S} Уверите се, је ли истина!..{S} Колико је у свих пет редова?..{S} Нађит |
их, што се зову тачке.{S} Пребројте, је ли истина десет редова и је ли истина у сваком по десет |
диша опет опружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крајње камење, ко |
је и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гледа |
).{S} Узмите крижуље!..{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} |
а.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни |
и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако |
p> <p>— Није твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођ |
нали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите му слова!..{S} |
мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је ли тешко?..{S} Пазите још једанпут!.. (Сад читају разву |
лова код ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинско дрво?..{S} Откините који лист!..{S} Одло |
два дирека.{S} Нађите конопац!..{S} Је ли то мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему поз |
е први лист!...{S} Нађите око!...{S} Је ли то истинско око?...{S} А какво је?...{S} Погледајте |
{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч написати ласн |
?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} Је ли истинско?...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у б |
?..{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десетака?..{S} Колико је у де |
а!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</hi>?..{S} Него какво је?..{S} Нађ |
ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара сто |
еба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледајте у слова поред њега! |
е с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много другојаче од писанога?..{S} Које је с |
ега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много другојаче печатано од писанога?..{S} Нађите ст |
гарима!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири стране и шта је на |
!..{S} Трећу!..{S} Ко може сам?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испод игле!..{S} Пазите: |
лова код ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинско дрво?.{S} Откините који лист!..{S} Одлом |
ану!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли истинска <hi>жаба</hi>?..{S} Нађите јој очи!..{S} Ус |
Које је писано а које печатано?..{S} Је ли печатано много другојаче?..{S} Које је слово код игл |
>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у во |
„Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, господине; ено како идемо па с |
Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио. |
он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио љ |
/p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје село?</p> < |
>— Господине, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мени б |
ли јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{ |
оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А |
на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овако о |
ст!{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је |
м!.. одговорио му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље поход |
е вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је?..{S} |
е љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете?..{S} |
вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, да ј |
варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђаци под |
“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би све |
, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша. „ |
сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само понизио рекао: |
жи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p |
ебројте, је ли истина десет редова и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да |
hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински шешир? —- Погледајте у слова поред |
лу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да дол |
него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</p> <p>Радиш |
о.</p> <p>— Није твоје да пресуђујеш је ли хитно или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам |
други један <pb n="164" /> малишан: „Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто т |
и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е видите, овако полако можемо да читамо |
тинско?...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је о |
елики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, |
ада.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или може ли га носити тамо, и х |
ата и пође.{S} Газдарица га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </ |
! одговорише опет сви.</p> <p>- Примате ли, да Томину кућу откупимо за школу?“</p> <p>— Примамо |
одговорише сви у глас.</p> <p>- Примате ли, да нову школу зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек |
е, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газда Мијаилов? упита кмет Миљко.</p> |
амо, одговорише сви.</p> <p>— А примате ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p> <p>— При |
, истоку!..{S} Прекрстите се!.{S} Знате ли, зашто сте се прекрстили?.. (Један рече: „Зато, што |
>„Нађите опет слова код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <h |
!..{S} Нађите оно код табле!..{S} Знате ли које је то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> — табл |
тано!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi |
<hi>с</hi>!..{S} Преврните!..{S} Знате ли које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi> |
i>т</hi>!..{S} Нађите шешир!..{S} Знате ли које је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>. |
тај лист!..{S} Нађите перо!...{S} Знате ли које је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — п |
с друге стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умет |
ј окренут југу а други северу.{S} Знате ли, која је окренута југу а која северу?..{S} Нађите ми |
ешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше царство?{S} То је било о |
рављено а које накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi>с</hi>; |
даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} |
а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука |
ова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; оно је гво |
просе милостињу за манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћед |
мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у |
тац и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у поче |
е и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} Која се страна зове ист |
круг и обелити му површину).{S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да н |
ете сад сами тако до краја!..{S} Можете ли натраг?..{S} Ко може?..{S} Хајде, пробај!..{S} Ко јо |
{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађите ону другу реч!..{S} Може |
!...{S} Нађите најпре нож!...{S} Можете ли да се посечете тим ножем?...{S} Зашто не можете?...{ |
{S} Које је ово код гусала?..{S} Можете ли то да утувите?...</p> <p>„Сад изнесите таблице!..{S} |
} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да |
?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то да утувите?..“</p> </div> <div type="chapter" xml |
— а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, која се слова чују у тој речи, кад се ре |
а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је то <pb n="119" /> џамија?..{S} Сад на |
е да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, која се слова чују кад се каже <hi>чело |
ће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пун Месец? — Ево овако! (Направити пове |
} Нађите иглу! — Нађите конац! — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не может |
оја се страна зове исток?..{S} А можете ли одавде да покажете руком, на којој се страни Сунце р |
).{S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, кад сија! ( |
а испод ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово испод ножа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где ј |
ац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с друге стране?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; ал |
ајте у слова код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>змија</hi>.{S} |
е по мало, колико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, на то?“</p> <p>— Пристајемо, пристајемо; хоћ |
ликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, |
Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви |
с њега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине! |
извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање таблице!..{S} Добр |
тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао да су први, нек д |
а или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет истоку!..{S} Шта је пр |
Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили, како се намешта буквар.{S} Коју стр |
че:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Са |
мите буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Онда отворите кори |
отврдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро размислили: колико ту земље треба преврнути |
Него да вас пробам овако напамет, јесте ли попамтили ова слова.{S} Ко је запамтио слово <hi>о</ |
ите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи |
аните у ред, онако као ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које су други?{S} Хајде, о |
ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре |
е <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} Које ово код т |
таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може би |
Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а |
је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче бил |
доваше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли долазити, они сви као у један глас одговорише: „Хоће |
двоумити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да |
="212" /> или раздаље, према томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало |
p>— Дошао сам, да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које |
ако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, |
егенисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита г |
мало их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих |
у седници општинскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговор |
сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово |
} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо |
м још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, го |
о?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" /> направите?..{S} Направите |
а њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има |
>н</hi> — нож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столиц |
преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе листу |
чите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви т |
у да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја |
{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, ка |
ким по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долаз |
којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом вре |
где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, из |
S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша |
м: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја мо |
ледала свога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га ј |
план, он опет запита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: |
кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће ми |
„Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја у |
пштину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне установе, онда |
моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, и св |
лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније.{S} Ни |
е да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбр |
за свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има с |
највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и другом уго |
зумљива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има по који започет рад, па |
слима, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S} Милина је <pb n="360" /> било в |
бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, |
ија правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се тај задатак пости |
То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од |
онио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, боље ј |
јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша набавио сва |
свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а К |
није више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше долазак свештеников у в |
е прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану с |
није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </div> <div type="chapter" |
лавиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да г |
школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја у |
је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе к |
од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљавају одма |
горичани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прв |
се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама изглед |
ици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су |
ко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је |
беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груја онда |
о ни саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих |
а ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема свађе. |
се оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин причао о с |
а: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и посматра |
елско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало проширимо гради |
ростор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече |
да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више прос |
и редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по потреби им је то објашњавао и до |
у од буквара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е сад отворите ову корицу!..{ |
а кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пр |
словима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару |
прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га ј |
е за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Ра |
ке за рачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је остало?.{S} |
ете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински шешир? |
ли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драг |
двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колик |
ти на страни само неколицине.{S} И нису ли све научне истине најпре потицале од појединаца, па |
а ли да љутите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога најви |
а и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, |
ушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајст |
м, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем, како да н |
S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јан |
најлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p> <p>„ |
дић га загледа па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да |
брадова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли истину, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изуч |
ај пад одмах обележи и концем и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је |
иша није ни морао да се послужи својом „либелом“.{S} За непун сат доврши се тротоар и на овој с |
туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од круте хартије; и за све су се запиткивали: ш |
активна најмлађа, радикална странка.{S} Либерали, то су они опробани „власници“, „кабадахије“, |
овора“ и „општинску самоуправу“.</p> <p>Либералима пак све ово изгледаше растројство, слабљење |
Ристић са својим људима или тако звана либерална странка.{S} Зато се после рата за сав неуспех |
емљи читав преокрет.{S} Све чиновништво либерално испремештано, пенсионовано или отпуштено, а п |
е залудне земље, него је све или зелена ливада, или родна њива, или густа шума.{S} Више нема шу |
то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: т |
а школа захлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да ид |
израчунавају површину дворишта, њива и ливада, него и да сниме свако земљиште и измере сваку н |
тако исто заграђена готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од |
је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема ни свога посла много, него више ради ко |
голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са северне стране нешто м |
} Сад се очисти и ситан камен с околних ливада, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И |
ћу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилијим друштвом, с јагањцима и јарићима. |
их гомила камења што су људи скупили по ливадама, и извадили из њива па стоји на гомили, само д |
ко.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубам |
<hi>његово</hi>.{S} И тако земља: њиве, ливаде, куће и окућиште, виногради и воћњаци, — <pb n=" |
олинама почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по г |
сат кроз планину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, господине, наше |
ма више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш |
м рукама, него машинама.{S} Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све маши |
у, кад је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало код куће |
један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад однели читаве три гомиле, рекао: „Хвала у |
је <hi>сено</hi>; оно што се накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — |
Хвала учитељу и ђацима, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет година“. |
Јок, господине; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељко, са чије су л |
остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака — све |
/> и заробили.{S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и најпосле пропали.{S} Наука нам казује, |
ете све ове речи, с оне стране где нема линија!.... <pb n="140" /> (Деца пишу, а Радиша обилази |
.{S} Избришите лепо ону страну где нема линија!..{S} Почните с почетка!{S} Пишите најпре <pb n= |
у ћемо да пишемо, између ових пруга или линија.{S} Нека се слова пишу само у овом узаном реду, |
едате на мене...“ Настаје писање између линија и ученици поново гледају свако слово, које Радиш |
црно, и опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по правилима нашега писања, б |
правилима нашега писања, без попречних линија, за које није осећао никаку потребу.{S} О табли |
целе међу њима ограничио је опет правим линијама и с оне друге две стране, те је добио четири п |
шу ствар не само с правим него и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и нов, Сунце, <pb n="191" |
{S} Поређајте ми сад ова мала, у узаним линијама!..{S} Поређајте она, што иду доле!..{S} Колико |
блице и да окрену ону страну са црвеним линијама.</p> <pb n="138" /> <p>„До сад нисте писали на |
Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n="149" /> него се пише само у узаном реду. |
у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајд |
ите.{S} Прво слово о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке лин |
а табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији).</p> <p>За време одмора продужен је ономадашњи |
ари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, нак |
м селу, у којем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш направио главну стазу о |
ојаке гредице и лепе облице, особито од липе, шљиве, крушке, ораха, граба, дрена, леске, клена, |
школскоме.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни би |
Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и које боли трб |
још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особито женских, да |
ајем највише ми се допада она плавуша у Липовици.{S} За њу причају, да је врло добра учитељица, |
уњевитом брзином разнео се глас по селу Липовици, да се њихова учитељица Даница испросила за уч |
опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову |
мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило п |
ов вредни учитељ да се окући, толико су липовичани жалили што ће изгубити добру учитељицу.</p> |
ање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, пошто у Загорици нема цркве.{S} Даница је п |
учитељ њихов Радиша испросио учитељицу липовичку.{S} И колико су се загоричани радовали, што ћ |
ша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово |
ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi |
горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> из ове ч |
ите чашу и слова код чаше!...{S} Нађите лист и слова код листа!...{S} Нађите мачку и слова код |
д отворите ову корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{S} Пи |
да отворите корице!...{S} Отворите први лист!...{S} Нађите око!...{S} Је ли то истинско око?... |
ара? — Отворите корице! — Отворите први лист!{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинск |
д подигните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви у |
игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио како се з |
д листа!..{S} Сад пређите на овај други лист!..{S} Ту је насликана једна животиња.{S} Јамачно ћ |
ли то истинско дрво?..{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте |
ли то истинско дрво?.{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте |
читате и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? |
S} Сад пазите даље.{S} Преврните и овај лист!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге стране. |
— срп, с — столица.{S} Сад превните тај лист!{S} На њему, ево горе, познаћете нож, насликан.{S} |
го с друге стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге стране има две слике.{S} Знате ли, ш |
S} Ко још!...</p> <p>„Сад преврните тај лист!..{S} Нађите перо!...{S} Знате ли које је то слово |
но где јој виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с друге стране?..{S} То јесте |
је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож |
<hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано <hi>о |
слова поред ашова!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то перо?. |
писано и печатано!..{S} Преврните и тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више детета |
у слова поред ње!...{S} Преврните и тај лист!...{S} Нађите најпре нож!...{S} Можете ли да се по |
да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? |
ва код дрвета!..{S} Сад преврните и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с ове стране?..{S} Јест |
ете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не |
љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој |
пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десетке завијете овако и да пазите |
ече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете овако |
ја не облију чело и даску не углади као лист хартије за писање.{S} И од ове године Радиша је по |
Зато им је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим који направи коју стотину, да је |
не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је?..{S} Нађите чаши ногу!.. |
вност</title>“.{S} Већ и само име овога листа казивало је, да има нешто скривено, што се не изн |
ко; да снег прво окопни и гора почне да листа на присојним странама, па онда у осојним; да мног |
е га овако...{S} Сад отворите код првог листа!..{S} Нађите, где је насликано око!..{S} Е сад до |
ред чаше!..{S} Погледајте у слова поред листа!..{S} Сад пређите на овај други лист!..{S} Ту је |
од жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код та |
код чаше!...{S} Нађите лист и слова код листа!...{S} Нађите мачку и слова код мачке!...{S} Нађи |
аше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је <hi> |
i>партиског окружног одбора, те овај, у листи осталих премештаја и постављења у округу, предлож |
<p>„Извадите буквар!..{S} Претурите све листове до рибе!..{S} Погледајте у слова код рибе!..{S} |
ато је морао да набавља стручне књиге и листове и сам да огледа све оно, што се у њима препоруч |
и омладину на нашем језику и сви дечји листови за све минуле године, укоричене у школској ради |
о шта је ово на овој другој страни томе листу горе?.. (Једно дете: „Ово је, господине, свињска |
је?..{S} Нађите чаши ногу!..{S} Нађите листу дршку!..{S} Погледајте у слова поред чаше!..{S} П |
рите први лист!{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред ње |
вајцарске расе, која је давала по 5 — 6 литара млека дневно, те су тако имали доста и млека, и |
дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали потребну количину цигала, црепа и креча свом |
е ето толико народа пропало и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по |
још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су м |
засијаше очи, насмеши се <pb n="108" /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата |
му овоме план је Радишин био овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југоистоку. <pb n="2 |
да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да |
ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече |
газда и газдарица правили су најмилије лице и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али |
сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или |
а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с високим обрвам |
И овај прост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна |
и оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом девојачком оделу сео |
ност, она унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код малих и код ве |
отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих опазила голема туга.{S} А кад је завришт |
иша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва |
ад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита и за име па рече овако: |
аница заустави Радишу и с неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, м |
канцеларију капетанову уђе један висок, личан, просед и веома симпатичан човек и, подижући десн |
е куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или на модерне железничке ст |
као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно један на другога, тако исто и још мање ћет |
о погледала свога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она |
е печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} Сад превните |
овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него |
оричку школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Ра |
!..{S} Начините печатано г!..{S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запамтите?.. |
.{S} Начините ово печатано!..{S} На шта личи оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели |
је је то слово код столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Ј |
црква а није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То је <hi>турска</hi> црква, и зове с |
већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Ру |
, него кад су нешто направила да сасвим личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кратко вре |
<hi>т</hi>, код табле.{S} На које слово личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ово печатано!..{ |
та кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад |
hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га старији ђак после преслиша, |
зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи |
>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно |
зила у двориште.{S} Тако је цела зграда личила на штампано слово п.{S} Учионице су дакле са зач |
, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву побожну молитву, а гласићи ђачки на гла |
ша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Онда опет |
је „пјеније“, које је Радиши много више личило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је |
се наместили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо на калуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти |
мадији овако завадили и закрвили.{S} Ми личимо на тетребе, за које причају, да се ухвате за кик |
м дугачком капуту с дугом црном брадом, личио је загоричанима више на калуђера него на чиновник |
да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личио на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, ко |
} И онда није чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуштеност“, „расуло“, „разузданост“, „без |
по новинама нема толико свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њима све више доста |
, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и друштвени, и државни, отишао куд |
ни то чине или из незнања или из својих личних рачуна...{S} Зато је свако бесвесно трчање масе |
ошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити децу |
еговој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори секрет |
и ме и то, што је у своме напредовању и личном и друштвеном много изостао од осталих народа, ко |
ове држава.{S} Не, него овако развијена личност је погодна и као човек за ону највећу заједницу |
ам представља не само потпуно развијену личност него у исто време и изврсну јединицу за поједин |
нципа, мисли и уверења него свет иде за личностима, идолима и апостолима; и што ови реку, то је |
прво, желимо свакоме да повећамо његову личну слободу, те да се не боји једнога од највећих еле |
а рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ствари и о |
лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите с |
грабуље, даску, греду, сврдао, тестере, лишће од разног дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и ти |
паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите слова код венца: |
и).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране повезано а с друго није, те може о |
жи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се |
љава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то под |
S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико в |
ери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних д |
вету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у д |
ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе |
једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако |
{S} На другом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, само прост, неук, непросвећен и празн |
ична, којом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p |
га, којом он не влада, и једна мисаона, логична, којом још влада; и труди се да је логичан, али |
вратили, оставивши двојицу оближњих, да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да затво |
сити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак |
и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој шк |
ора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви |
иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онда су Радишини ученици и то радили сваки |
ледивали и чудили се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ |
ести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. |
Пећ је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, з |
и оно, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више т |
али дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковима куд <pb n="111" /> иде дим, и |
Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забе |
оже ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано?...{S} Погледајте у слова код евењке!...{S |
ове то, кад се гроздови овако оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и |
>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} |
собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојаница у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и на соври |
гња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказама“, којима често „усек |
и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако углављена у дрво, а писа |
а, кад су Недељом и празником позајмили лонац од газдарице и скували мало пасуља или кромпира с |
ли: неко погачу, неко ћупче млека, неко лонац кисела млека, неко заструг кајмака, неко груду мл |
дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним пре |
није престоница Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудила она близина ду |
део једну машину (у Кристалној Палати у Лондону), у којој се на једној страни метне вуна, а на |
које земље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и друго посуђе, како се гради стакло и порцулан, |
испод евењке? — Јесте; оно је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њег |
ењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жит |
и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риљ |
чак, јаје, мотику, ашов, сикиру, будак, лопату, грабуље, даску, греду, сврдао, тестере, лишће о |
Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био прв |
{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га |
ала по брдима и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...</p> <pb n="247" /> <p>Такво се ле |
мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, |
едини син хранитељ погинуо, ишла је као луда по селу, сва расплетена, с преврнутим оделом, и ху |
погледа оштро, па да би прекратио овај лудачки разговор, он се механички поклони и рече: „Хвал |
е пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче „<title>Стрижено кошено</title>,“ па ће вам |
е знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених, а из свога села је он још из д |
ретераношћу често сметамо.{S} Колико је лудо, на пример, само оно веровање, да душа може напред |
S} Али је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чоба |
питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може |
, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="273" /> само |
бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништавнија и штетнија; и у толико је више он глед |
се у торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у проле |
кан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је |
е пост, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ништ |
.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише с |
а гледао, да изиђе нешто практично, без луксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и за зд |
„Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварати капију.</p> <p>— Мама, |
загрми на понекога што се окренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога шамара тамо негде у |
авити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварат |
пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади о |
67" /> И пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши |
није, то је раст поузданији; он онда не лута и не удара странпутицима па да се после мора враћа |
ама, па не морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пред нама.{S} Као што можемо да убрзам |
е у друштвеним наукама, па не морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пред нама.{S} Као ш |
Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне |
и, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Ј |
лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора.{S} А ја м |
ознаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангуби |
ачка.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S |
S} Нађите п!..{S} Нађите л!..{S} Нађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се кушате и ј |
и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: |
>ч</hi> — чаша, <hi>м</hi> — мачка, <hi>љ</hi> — љуљашка, <hi>њ</hi> — њушка, <hi>х</hi> — хрт, |
>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушке је <hi>њ</hi>; — |
ад направите ово печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi>!{S} Као л само савијено на крају.{S} Напишите га |
<hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је |
олови, моји тићи</title>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ надзорник н |
свему.{S} Деца расту сасвим слободна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им н |
ј игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љубав <pb n="48" /> свему.{S} Деца расту сасвим слободн |
/p> <p>У свакој кући владала је слога и љубав и послушност према старијему, те су се зато и зад |
о, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....< |
н и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати. |
види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајсторима учини неке напом |
видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само при к |
ишиној кући највише било лепа здравља и љубави једнога према другоме.{S} Све је ту било природн |
пелена и одела, и од милоште материне и љубави наставничке!...</p> <p>Али и много топлоте шкоди |
средство за буђење националне свести и љубави према јунацима нашим и јуначним делима њиховим.< |
уке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала |
у свету види само муку и тугу, а место љубави према људима у њега се развија само мржња и пако |
е радње у детета, изазива страх и место љубави ствара мржњу и према људима и према стварима, а |
у славу у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима |
тоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="255" /> |
диша са сваким разговарао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека од |
рскога.{S} Прво је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад |
икад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође понос и хранитељ њихов |
ишла, те се најпре поздравила с људима, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао |
отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада- |
итомљава.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много с |
евртала па снаху запитала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она |
је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба д |
штао Дамњанов зеленко, и мајка запитала љубу Дамњанову: „Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ов |
читеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они |
S} Да је свуда двориште заједничко и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и |
који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга вера н |
е кажњавају, што лажу, клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљ |
е урадити и све поправити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код |
ткога времена Миљко сазвао све виђеније људе свога села на договор; и договорили се, да новац п |
: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује људе некаквом новом <pb n="336" /> науком која се не сл |
отишао с оним калуђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови до |
хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и как |
од становника његових паметне и вредне љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} Труд је |
гласати за опозиционаре него за владине људе, онда ћу ја предложити господину министру, да госп |
једина питања па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се промучио годину, две и |
а нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су запамтили кад је било турско, па ће вам о |
овако: да народ сам не познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то б |
убио.{S} Отац се поплаши много па прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка |
ио, него је одмах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша |
вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њиву поору, свачију њи |
уо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов |
отина година он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. |
а тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па у |
, и ту село држи заветине, и ја не могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште најзгод |
се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прек |
ро, јесте, живете, земља, иже, и, како, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Са |
се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио пр |
капетан.</p> <p>— Господине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А |
емо саградити и нову.{S} Село је добро; људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу о |
ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако |
могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су из околних села говорили: „Боже нам дај среће и |
редом</head> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне |
ве вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали <pb n="263" /> школу, сваки кутић ње |
о пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, оног |
тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му |
/p> <p>— Господине, како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што он |
све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледају |
то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше |
шу.{S} Живи као девојка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај |
о никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте. |
доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су он |
е и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније могу да измере, колико има од Зем |
је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину |
же да утиче на <hi>дела</hi> људска: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} |
вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се квар |
нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Кр |
S} У Министарству Просвете били су тада људи, који су могли да појме Радишу и да одобре његове |
где се шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да |
вуда су имена и презимена српска; свуда људи славе славу; свуда певају и причају о Краљевићу Ма |
а...{S} И све је то записано у књиге па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама има записа |
</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, виш |
ово не ваља, господине; само слушам шта људи зборе! рече одлучно газда Мијаило.</p> <p>— Тешко |
се.</p> <p>— Није тешко, деда, само кад људи хоће.{S} Како су се полако навикавали, тако полако |
ају књиге, машине раде све што су некад људи руком радили.{S} И машине у сваком послу све више |
ва све село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и |
ано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје нај |
а шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша намисли, |
неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, |
нет: <hi>да о слави својој не градиш од људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да |
емо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи своју клицу у себи |
о и неодређено одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда јо |
и слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да упитају и Радишу.{ |
гама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавају, да се разгов |
ј је народ много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и раде заједнички |
и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стругане д |
даних неколико главних улица, где су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа |
изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако |
послова у судници него понајвише доносе људи порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу |
епом.{S} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике |
/p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скупоће и вел |
и ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша.</p> <p>— Ти можеш да пор |
едну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи читаву |
се у њима још зарана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и стар |
љна; и кмет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари с |
а се поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на т |
„На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и тре |
ине.{S} У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да |
чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... < |
а његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, п |
и сви су поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи закитили су се цвећем, као да и |
; јер он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања ово |
вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и ве |
а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида |
рво шумско што расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је |
ко дана у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће д |
едном страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу |
и добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и |
а ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета, |
и неколико елемената, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од о |
<p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, који не уче, који се не прос |
е, школа отвара очи, школом су народи и људи и постали оно што су, и само школом могу напредова |
акле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{ |
вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више х |
колску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један табак хартије |
ва дуго била предмет разговора у селу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дају толико |
много непросвећених, пакосних и злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо |
уће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад им |
, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, што су им корисне, |
душност Миладинову и у себи мислио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А к |
ре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, |
би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и у школи и |
чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама изгледао другој |
д сазнати.{S} То не знају ни најученији људи.</p> <p>„Не знамо ни откуда човек.{S} Нас су родил |
днији, најпредузимљивији и најсигурнији људи, и околна села почеше на њих да се угледају па по |
растојању, да се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај геометрије почео се опа |
И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: насути, набијени, уравње |
школе обилазе и надгледају само школски људи, који разумеју задатак основне наставе и како се о |
м необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих |
или штампати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше прво |
градили мајстори; ове клупе су начинили људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио н |
а се око тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном |
подине, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као на другом мес |
би: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу...</p> < |
се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, |
итељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди |
{S} Израђевине</head> <p>Овако израђени људи и кућом и школом израђују онда боље и све друго, с |
д вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли данас још дрва школи и колико.{S} Па од ми |
к.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мир |
њигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да бу |
и су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије групе, која страхује од ових скоков |
ам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими га!</p> <p>Даница послу |
Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све недаће наше криви чиновници и |
орају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако не <pb n="66" /> пију или пи |
епријатељи...</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> < |
збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} Радиша није желео о томе ништ |
рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и не |
па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима иду кући |
то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа она |
емирнији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} Најгори су немарљиви и леншти |
се лепо наместити; како су сељани добри људи; како ће се сад отворити друго одељење и она ће им |
за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зов |
још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капетан, не |
а су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти влас |
е послове, што их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те посл |
издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на оволику грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била |
ого што шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато |
аше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда н |
p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва |
А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, које ми пишемо сами како |
лики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу.{S} |
у те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству ишли у школу, па су после све |
а, и свака касарна, и где год има много људи... оно где се, да простиш, иде напоље!“ — „Право в |
има скоро пет стотина година или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} К |
тив пића и сам показивао примером, како људи треба да се уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу |
е Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну онако често и довршују.{S} Зато увек и кажу |
</p> <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете м |
ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, |
тупају према деци</head> <p>Кад су тако људи израђени, они после израђују оно друго.{S} Они се |
о владалац.{S} Он знате да има неколико људи око себе, који се зову министри и који су изделили |
го.{S} Но најбоље, да одредимо неколико људи, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одг |
резови или окрузи да бирају по неколико људи, који ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам |
ту они нису видели толико кућа и толико људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „началник“, |
смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> |
У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртвац |
ише зачудило кад им је казао, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари по колену и |
„Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у с |
напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи писмених и отишло на више науке и постало ма какви |
бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а т |
сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече |
Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} За |
<pb n="309" /> много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде. |
да учите књигу.{S} Сва мудрост, све што људи знају, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме |
творен цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од како је човека на земљи, |
о и порцулан, шећер, хартија, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мајстор |
да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, прав |
њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и употребљавају разне кутије |
народима, неписменим и непросвећеним, у људи и нема принципа, мисли и уверења него свет иде за |
ом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне растурене и леже им бесплодн |
а се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђ |
горици још непрестано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена и |
и.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом се |
га самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p> |
а?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева |
а учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p> <p>— Идем |
иш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И деца ћ |
свим одлучно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по св |
а доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на |
ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су загорички мл |
у? упита је Радиша.</p> <p>— Па причају људи, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша |
да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да |
о не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као де |
во да отпочне цивилизацију, онда ево му људи у првобитном стању...{S} С њима се може радити.{S} |
другове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке |
инила велики напредак.{S} Не само да су људи свуда копали и разбијали камење, гледајући где има |
а у многим местима давно постоји, па су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, а н |
ти тешко да продрем с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школ |
е а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендујући |
ека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.< |
у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људи поседали с Радишом.{S} Ручак је текао као обично: |
иза порте читавих гомила камења што су људи скупили по ливадама, и извадили из њива па стоји н |
Радишу.{S} У доба, кад на другом месту људи силом дају у школу и малу децу, оволико младића до |
ученици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћ |
олама па преко тога и на стварању нових људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на опште |
опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они |
ски и с планом радио, да од ових младих људи створи не само паметне и вредне домаћине и грађане |
Па после, свет је свет: има свакојаких људи; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто |
мо мање.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су жи |
тишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Та |
ну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сја |
ају школе у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те |
елима, где има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у ч |
што сам у паметнога света и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини |
хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и в |
има и чиновника и господе много добрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Ст |
ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им год затреба...</p> <p>Радиша |
ованога или просвећенога света прво <hi>људи</hi> израђени више него у нас: телом развијени и з |
ти.{S} Особито природу човекову.</p> <p>Људи нису једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни дв |
едлог, да вам се школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше као запањени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет |
а не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно завадили, јер би сваки хте |
мет сељанима, који беху дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла код своје куће, нек дође да |
ам и зграду направио какву сам желео; а људима нисам много говорио, него сам радио; и радио сам |
рах и место љубави ствара мржњу и према људима и према стварима, а одавде излазе толике и толик |
само муку и тугу, а место љубави према људима у њега се развија само мржња и пакост.{S} Таквим |
књигама се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, како се шире, како уби |
ремештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете |
алуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу своју, шт |
еко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} И сви му то много бе |
о.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пустити да греше па их онда ка |
ке, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде нове куће треба више новаца но што они |
} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ов |
варање“ света по данима редом, о „првим људима“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању |
на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако звана либерална странка.{S} Зато се пос |
за полазак.{S} Опростио се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље ш |
али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си толике науке, па како год знаш и како |
само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
овац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одма |
ри легу у њима.{S} Радиша запита, да то људима неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не тр |
чељад изишла, те се најпре поздравила с људима, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је |
узраста и одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро главом дохватао до тавана.{S} А што |
највише може да утиче на <hi>дела</hi> људска: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздр |
е и све друго, све што ум људски и рука људска израђује.{S} Куће, велике грађевине: школе, цркв |
тамо је читав нови свет, свет мудрости људске, свет свега знања, што се открило човеку од пост |
рећом, те природа сама надокнађује овај људски нехат и неумешност.{S} Она навиком и очвршћавање |
ађују онда боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђује.{S} Куће, велике грађевин |
и и величини утицаја на културу и живот људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ печене |
и само се радом може усавршавати живот људски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео ч |
ке знађаше, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и друштвени, и државни, о |
"184" /> вам пут казао, да се свако име људско, човечије или женино, пише великим словом из поч |
е она развија, и у ономе простом животу људском, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и |
д веће.{S} Оне примењују науку у животу људском, зато су и корисније.{S} Моји ученици могу знат |
но што <hi>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И |
азак учинио у грађевинарству и у животу људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је |
на и као човек за ону највећу заједницу људску, што се зове човечанство.</p> </div> <div type=" |
} Је ли то мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или из |
је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па је |
Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дете д |
, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их колико год можете.{S} Хајдете |
би дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди па макар и п |
усте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете руке напред и натраг, овако (показује), али ће |
чаша, <hi>м</hi> — мачка, <hi>љ</hi> — љуљашка, <hi>њ</hi> — њушка, <hi>х</hi> — хрт, <hi>ж</h |
.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ов |
ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово |
јте у слова поред мачке!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два ди |
чему познајете?..{S} Видите слова поред љуљашке!..{S} Доста.</p> <p>„Сад оставите буквар у клуп |
мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова код љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова код ње!..{S} Нађите |
ке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушке је |
у слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист па продужуј |
е мачку и слова код мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова код љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова |
нога загоричанина није више срамота, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У сва |
е вреди учити саме речи — оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што ре |
е кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочи |
шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и кретања; |
послу неозбиљан и сувише лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати др |
добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју за сваку ситницу, него чувај |
и на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господине; сви |
ла паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немирков |
ругом угодно.{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, онда је добро; и |
тво између њих.{S} Од пријатеља посташе љути непријатељи и од две партије посташе три.{S} И од |
ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} |
и раздраганости исто онако као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи по |
адиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док се парничари не |
и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша даље.{S} Сви опет п |
ом Радишиним, и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, те не извадили лепо мл |
а запамте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао г |
о то објашњење: надзорник се непрестано љутио и говорио: „То је <hi>јерес</hi>, господине!..“ И |
о се није на ову благословену заједницу љутио.{S} А совру су постављали и пребирали и судове пр |
цајући.{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узб |
живујете између себе?..{S} Треба ли да љутите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} |
сташка, који ником не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити |
атио, па сасвим искрено и простодушно а љутито рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све ис |
. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљутио као никад дос |
е <pb n="328" /> мало одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да |
штало девет добрих коња, залајало девет љутих лава, закликтало девет соколова: и <pb n="109" /> |
ало девет добрих коња, и залајало девет љутих лава и закликтало девет соколова, па мајка „тврда |
знање, зато их обавештавају; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, з |
заспало, он га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и л |
ype="titlepage"> <p>ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 143</p> <p>РАДИША</p> <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ НА |
речан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога другога ходника лево се улази у |
уги ходник попречан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога другога ходника л |
шта улази се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попре |
на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од краја |
— лист.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашк |
ОГРАД</p> <p>Штампарија „Штампе“ Ст.{S} М. Ивковића и Комп.</p> <p>1910.</p> </div> <pb n="2" / |
ним часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. Милићевића „<title><hi>Емила</hi> деветнаестог ве |
је з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, |
во и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле |
.{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — чаша, <hi>м</hi> — мачка, <hi>љ</hi> — љуљашка, <hi>њ</hi> — њушк |
{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ово.{S} Напишите га и в |
/hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</hi>; љ |
во <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка |
а писма, књиге и новине (пољопривредне) ма за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је св |
руге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају како се ради и да што |
ечи су празна котарица па <pb n="44" /> ма како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на |
стра, да ме изволи поставити за учитеља ма где у нашој Отаџбини.</p> <p>6/10—18..{S} Понизан</p |
ка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, о |
ака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу ил |
оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато му предмети нис |
чи, реченице, догме и други састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање биб |
ти и напредовати у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих трој |
" /> кад и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошт |
шкога живота има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубре |
ам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.< |
нос ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквога мањега терета.{S} Зато су загледивали сваку |
ам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одг |
смених и отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега села није изишао још ни |
е.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, романска или политичка.{S} Так |
изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан распуст ш |
о лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалос |
о.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он |
миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с |
поменике да праве.{S} А највише је овај мајдан послужио кад је село зидало цркву.{S} У селу је |
опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је |
Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад да тр |
несе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да поведе разговор и |
ет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га |
души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа |
и.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре омрси сиром, јер |
И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио |
и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом. |
„Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорила му: „ |
и и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем и речима, |
, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ћ |
ао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, |
ајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{ |
нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва де |
сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша је |
забринуто су очекивали час порођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и воде. |
и, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb |
} Она опази неку промену на свима.{S} А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је ново? |
Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разго |
ло, његове овце, његови јагањци, његова мајка, сестре, браћа, другови и тако даље.{S} И док је |
су ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли |
е не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, за соколове своје.{S} |
хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име ж |
и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је. |
.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосећана: |
су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зора спусти на сто послужа |
и заслуживала овакога мужа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало |
ва и сад је млада попадија.{S} И Данина мајка, овај добри анђео дома њихова, још је жива и заба |
егнула те куми опрала судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу |
ман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздра |
читељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила дужност женину и материну, те |
/p> <p>— Ми, све три, одговори Даничина мајка.</p> <p>— Које три? запита Радиша и не сећајући с |
он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина мајка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да |
и не паприче јела.{S} Једанпут Даничина мајка завири у колевку кумину и види ваздан неких урочк |
их лава и закликтало девет соколова, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ он |
0" /> честита породица.{S} Ово је добра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе |
е пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљива жена, к |
ише заустављале на њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је |
Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бије |
суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва скувала три бакрача пекмеза себи, један Миљк |
шила школу и добила за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје |
е јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и нашла |
а пазили, што су остали сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је свршила школу и добила за учит |
ти.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупила те жалосне живе остатке страшнога косовс |
авао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато |
не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле мајка прекиде ћутање:</p> <p>— Дано, шта велиш, душо?{S |
једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и отворено запита Радишу: „И |
зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву |
е, па пошто је она имала свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад ј |
кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитала љубу Дамњанову: „Што нам вришти Дамњанов |
о и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те |
Миљкова домаћица Станика, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба н |
жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и закукала: |
рали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, |
нате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: |
у.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку м |
отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда с |
се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила. |
зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ћ |
>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, носи мајка дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о |
би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је родити |
храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиша научио |
де кости остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће тв |
ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омр |
ало девет соколова: и <pb n="109" /> ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} |
то чудна осећања до сад неосећана: отац мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да |
ош веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вришта |
едва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, да мало оквасе уста и засладе што су данас поп |
ди и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћице.{S} И колико су мали напредовали у шко |
епају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове своје:</p> <p>„Јао сине, где кости ос |
да видите разуман распоред и штедњу.{S} Мајке много чистије држе своју децу и оцеви много више |
та и засладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда ов |
кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је са |
вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, шт |
кад а гробом никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође понос и |
ћа, свога зељова, својих другова, своје мајке и сестара својих, па му се само стегне доња вилиц |
рано да се одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, својих сестара и браће и све родбине |
Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени. |
х зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је |
је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пар |
сао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Дан |
ва у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање најтачније |
мало зачуђено погледаше у Радишу, па се мајки оте простодушно признање: не знамо.</p> <p>— Доша |
сле оваких шетња необично им је пријала мајкина вечера.{S} Што им год спреми, слатко повечерају |
превртала с номе па рекла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму |
нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост д |
м Радиша је једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор: „Тата, |
ка Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом друг |
шли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њима |
изиђи и прими га!</p> <p>Даница послуша мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљн |
. <hi>Нана</hi>, тако по неко дете зове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S} Да |
ад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била зд |
рошили.{S} Радиша је позвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога свога најбољега друга за |
ој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код к |
су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата с |
тадоше, да се опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти |
се сусретоше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа |
м стидом само изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што |
И у тим мислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> < |
о чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, мам |
о погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја |
.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мајку и настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви В |
многи поред себе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико |
ина над капетанима и целим округом; па „мајор“, старешина над војском; па ту суд, па она велика |
да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, |
ориски него и практички, као и инжињер, мајстор и познавалац многих заната.{S} И сад је тек Рад |
таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он то није учи |
како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{ |
ју да направе; и ко год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он не може док не узме те књ |
бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој сад, рече Радиша, јер треба да се наруч |
е у апсани; да преправку изврши најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико |
да уради? „А шта, господине?“ одговори мајстор Милета веома радознало. „Да замесиш доста блата |
умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n="32" /> Кад он зареже перо, оно не шкрип |
се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу |
„Е, јесте; <pb n="73" /> то нам је био мајстор!“ потврдише они други, поносећи се и сами њиме. |
наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепш |
де се Радиша и нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од три клена два вретена, па и она оба кр |
диша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ иструже онолико комада колико затреба а за два |
</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и наредио да |
да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да л |
времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајстора па му је <pb n="254" /> дао нацрт и до ситница |
ео и до јесени довршио кућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други били ода |
цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да |
свакога дана бивало на грађевини колико мајстора толико и двапут више оних других, немајстора.{ |
лепше од оних простих, често неписмених мајстора по варошима.{S} А Даничине су ученице уносиле |
адам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити са стране и плаћ |
а.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и не почну рад |
и да озго пада прашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта |
таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Радиша. <pb n="74" /> „Могу, свуд, гос |
можете добити колико вам год затреба за мајсторе, за столарски рад и друге потребе.{S} А камен |
дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} После подне дошли су и Радиша и |
црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да доведу само једнога, да им покаже?{S} |
план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се распитају за све.{S} Зидари у тој в |
за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не |
оји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу |
уруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљко једанпут |
ма, којих у загоричкој школи и нема.{S} Мајстори су истина направили лепу школу и калдрму свуд |
еуморни.{S} Требало је све спремити, да мајстори не чекају, и требало је похитати с послом; а њ |
стори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису чекали никад ни једнога часа, онда |
и неуморно, само да навашу доста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори дои |
и циглари су убрзали свој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни сво |
ти ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како |
ако се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с послом, све се више увиђало, да је |
а није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што да не зидају |
прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команде. |
авили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те с |
орио је неко.{S} Ону школу су саградили мајстори; ове клупе су начинили људи; ову књигу је начи |
дове, и то тако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни израђују од д |
и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с послом |
градимо цигле, кад смо видели све како мајстори раде?!...</p> <p>И одмах изиђоше на чича Јанко |
ражити од народа.</p> <pb n="250" /> <p>Мајстори дакле направише себи привремене кућице и, у им |
околним селима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Б |
ен поручивао се из Загорице.{S} Њихови „мајстори“ зидари радије су се примали по околини него н |
днео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „мајстори“ загорички одмах нађоше: одакле ће воду да нав |
<p>Сутра дан се Радиша досетио, да му „мајстори“ направе пред вратима и чистаљке за обрисивање |
учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајсторима учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљку |
мо да платимо за врата, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из општи |
направи, где хоће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи велике наднице но колико му се д |
да и дрво довуче село па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него може на |
вратима и прозорима и како се погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обеле |
а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од њих зидарски занат.{S} Сад ће д |
епаре, и зидаре, који су зидали школу с мајсторима и примали зидарски занат, те да после и они |
требала, кад се очекивала принова.{S} У Мају Даница роди опет сина и надену му име Милован.</p> |
јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброг |
се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, к |
румен, од које Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути Ра |
n="271" /> <p>Радиша устаде, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и |
а руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па |
и се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се в |
ка на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да |
ге...{S} Друштву је све потребно, као и мајци деца и задрузи свако чељаде...</p> <p>Највише ваљ |
ли и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је |
о у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Док |
ељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгле |
} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још н |
иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: мало је |
епо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа о |
дједнако мило и мушко и женско, опет су мајци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је са |
земљишта, да на њему није било ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело двориште изглед |
ро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно потврди Ради |
ој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на н |
не, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да на |
и носити овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он |
ави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно разумео тај посао и |
да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближно моћи да замислите колико је науке у књи |
да код куће има не само по које пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, зарад млека, си |
ми прескакати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако |
тељу, свето Сретеније, свети Арсеније и Максиме, свето Воскресеније, свети Ђурђе, света Тројице |
тим су цртала поједина слова печатана, мала и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихо |
ни много боље памте, јер <pb n="142" /> мала деца лако заборављају и оно што науче.{S} Уз то јо |
јимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п |
.{S} Ево их!...{S} Поређајте ми сад ова мала, у узаним линијама!..{S} Поређајте она, што иду до |
остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу за дев |
{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{S} А с |
ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцк |
које брдо, који поток, које поље, која мала и које место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</ |
ако се зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и ха |
> <pb n="10" /> <p>У том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; |
загоричка штедионица поста ускоро нека мала банка не само за јевтину позајмицу новаца него и з |
и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него је место |
о дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, да се око |
лом, ни каменом, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље |
у у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки |
ви ћете све примити још лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Најглавније је, |
че, да ће он још лакше научити него она мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити це |
и ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би б |
г; саграђена је у једном крају до школе мала дашчара за оставу иструганих дрва, те да не кисну, |
имње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слушају као и стари, који осташе неписмени.{S |
а, која се ложи споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, за послужитеља, никаква.{S} И |
/hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба |
И данас су сва деца и из најудаљенијих мала дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није г |
слова што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најглавнија; али има и <hi>ве |
Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младач |
} Даље, да је издељено на <pb n="97" /> мале и да су мале прилично удаљене једна од друге и сел |
<head>5.{S} Шести дан и прво читање.{S} Мале калдрмџије опет на послу </head> <p>Освитао је Пет |
конац и учини све што је требало, те да мале калдрмџије отпочну посао и доврше започето дело.{S |
{S} Радиша је најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S |
но је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки |
едном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари нераспак |
тиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале напојнице мали се грађанин умири и заспа.{S} Дана |
да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање оних малих за први раз |
ви перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформаторке понеле ову своју „науку“ и у кућу сво |
у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо к |
и са сваким се поразговарао: из које је мале, којим путем иде кући, има ли да прелази много рек |
ношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с једном справом, Радиша наре |
оток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за час пре |
ео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке мале, толико му је још милије било, што и они велики јо |
ших царева и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеју:</p> <q |
нтересовале су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио |
е највише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
о као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова посади у предње а оне веће у задње |
у добу младости, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу |
елике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године госпођа учитељица, а до године ћу |
којем си осветлао образ, и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност ове ваше опште |
отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале калдрмџије и за час се саставише. „Сад нам треба п |
а сам.</p> <p>У селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештеника и до по |
а од ученика направио мале калдрмџије и мале баштоване.{S} Отуда после и леса пред школом, и чи |
вао из Јелака свакојаке даске, велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито оне, што |
о било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће расађује, |
ивалиште за Радишине ученике и велике и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету Миљку:</p> < |
постеље (кревете) и подигли и велике и мале са земље, изградили лепе кашике, <pb n="363" /> сл |
ругих и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав |
ћ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, |
смо, још првих дана од ученика направио мале калдрмџије и мале баштоване.{S} Отуда после и леса |
издељено на <pb n="97" /> мале и да су мале прилично удаљене једна од друге и село растурено н |
ао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село |
да иду на сабор или на заветину, и око малене школе загоричке све је мирисало.{S} Радиша је на |
еп шећера</title>“ и „<title>Имам јагње малено</title>“ јер су му оне изгледале неприродне и бе |
о Недеље доста је било времена, да се у маленом селу Загорици и до последње и најудаљеније чоба |
: „Дајте и ја да учиним малу задужбину, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљиви |
алима, који ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и св |
па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише посао и с једне и с друге стране, |
ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани су причали великима о тужној царици Мил |
е претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и будак |
аздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестано напредовао, те је у њему |
ом и културном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову прод |
и градина школска, која је већ постала мали расадник за ово село.{S} И тек је настао распуст ш |
радионице за ручне радове, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па к |
.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, своје ма |
бојевима и јунацима, и о топовима, које мали загоричани, па многи и велики, још нису ни видели. |
и се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једних и других б |
чините око њега котурић!...{S} Начините мали котурић, па око њега већи, па око овога још већи!. |
е.{S} Радиша запита: има ли ко код куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави газда Ми |
ње црева.{S} И после ове мале напојнице мали се грађанин умири и заспа.{S} Дана је после чешће |
сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у |
знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} А од |
и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, били су све радосниј |
ати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали загорички ђаци су поранили у школу као и првих дан |
су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Т |
а и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали л |
и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лудо |
љубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он |
па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и ради |
, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, |
сваки пут и научили онолико, колико ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и госп |
о им је рекао:</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што сте дошли и што волите да учите још, |
и моји старији ђаци ускоро постати неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план |
е.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изглед |
мљом као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школ |
жише, да разгледају оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако ум |
је торба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с првим кречем у Загорици.{S} Али је креча |
р школа и јесте зарад села.{S} Радишини мали ученици постајали су велики, а од ових људи и дома |
е су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је само за |
да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је з |
некако чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: |
то, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Ради |
и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђа |
поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му |
е и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, који је сам конструјисао у једној стакленој |
ине Радиша набавио сваком ђаку по један мали лењир и неколико малих шестара, те су цртали и гра |
} Велики прво много лакше разумеју него мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142" /> |
о сам градину школску, те од ње створио мали расадник за околину; установио сам и радионицу за |
и, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више над |
> је из пиштоља.{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсве |
, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали с |
S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манастир у шуми, онда су сви долазили |
ма врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали загоричани бленули у господина надзорника као и он |
војио четири свирале по гласовима те су мали свирачи свирали заједно, као у хору.</p> </div> <d |
, под углом од 45 степена.{S} Колико су мали зидари измицали, толико су им ови доносили камена |
жене, мајке и домаћице.{S} И колико су мали напредовали у школи, толико су ови велики чинили з |
ила једна заравањка, неравна, с рупама, малим избрешцима и обрасла коровом а по највише кукутом |
ива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Даниним ученицама.{S} Даница пуни пету десетицу, |
то је прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад још више није слушала ни у |
је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био ре |
им се овакав темељ полаже још и у овим малим школама и у основној школи!...</p> </div> <div ty |
а му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само изви у страну и погледа у мајку, као |
о учитеља, <pb n="100" /> Миљко с неким малим стидом рече: „Ево, господине, донели смо ти мало |
а од њих, а широка је 30 сантиметара, с малим нагнућем <pb n="376" /> напред а удубљењем горе; |
а, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о свако |
предовала, школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се крај школској |
или куповину, могу наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У љу |
S} Изгледало је сада као велико гувно с малим испупчењем код стожера.{S} Онда рече, да по тој з |
ине они ишли готово у свему напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да |
примерном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с |
малтеру њима је опширно причао, а онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њим |
лазио оно што <pb n="200" /> је с онима малима за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, б |
ља: незнања и неумешности него и с оним малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови |
{S} Радиша је за то време уграбио, да с малима учини један излет обданице до оближње планине Је |
има, и велики су се почели зачикавати с малима, који ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су говори |
ло више места за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо |
е.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 године |
{S} Појам „глас“ навлаш је избегао, код малих ученика, јер је тежи деци за разумевање.{S} Кад с |
то од њега може да се исплете.{S} И код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у прод |
ицемерна и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова на |
и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија |
ком ђаку по један мали лењир и неколико малих шестара, те су цртали и градину школску, и план н |
гу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то тре |
не.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би |
и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и њима објашњавао само оно што |
е мале.{S} Онда је настало примање оних малих за први разред.{S} Па како је Радиша видео, да их |
елу глас, да ће Радиша поред свакидањих малих ђака учити и велике ђаке Недељом и празницима, и |
тавио Радиши други један <pb n="164" /> малишан: „Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га за |
н поклон.{S} Из гомиле ђака изиђе један малишан и пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пра |
свакој се готово кући спремамо по један малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он д |
к биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која ч |
по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна |
уру вина <pb n="13" /> и пљоску ракије, мало пастрме и сланине, јабука и ораја и преобуку Радиш |
очетка и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла |
народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово „реакционарство“ Радишино <hi>п |
и се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми |
:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасом, као да ми с |
.{S} Ама како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па |
ита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасом, као д |
обна загоричка школа, па <pb n="210" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да каж |
о кад се умири, те да се <pb n="328" /> мало одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а |
буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и |
рше и колико ће гледалаца привући!..{S} Мало доцније па је давао и по неку награду ономе, који |
.{S} И жалост је надјачала радост...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и |
и његове седме године школског рада.{S} Мало пре тога на два три месеца Радиша је осетио неправ |
ричати, шта је данас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, и он поново исприча све како |
се, да никад слађе није доручковао.{S} Мало после нађе се код школе, и са својим сељаком, те с |
у облаци, који су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша реч |
1" /> кад су видели каква им је школа — мало боља него што је била њина стара; друго, да није н |
о можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких људи; д |
кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе |
рла, па јој ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једним вратницама око 15 — 20 душа, а је |
адиша рече Груји, да затвори прозоре, а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} Ул |
ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитк |
и пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} К |
да их пусте, да дођу својим мајкама, да мало оквасе уста и засладе што су данас попасли.{S} А м |
х послова у кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но |
жемо ли ми да га заградимо за школу, да мало проширимо градину јер не може све да стане?“ „Може |
ло одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље |
а калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не |
Миљко онда рече, да прекину посао и да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповедајте, госпо |
е своје зубе.{S} Радиша нареди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолик |
у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће посл |
Радиша јахао само онда, кад је хтео да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики град изненади |
изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим |
S} Радиша опет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да |
законе и капетанске заповести.{S} И за мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар општ |
о по толико, да је <pb n="374" /> Груја мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомиц |
уда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало калемова |
бном задиркивању.{S} Опазио је, да нека мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и д |
их.{S} Дана се са сваким поразговарала мало, питајући свакога за име, за кућу где му је, кога |
е шумско и културно биље; само минерала мало познају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је |
није добро и да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде |
те је Радиша наредио, да се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о |
о ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајк |
теља и другога намештаја; и ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радишина и Даничина |
S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се |
е у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обој |
то.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало имала кретања за време одмора, то он нареди да изи |
су подигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало другојаче и много се чистије <pb n="383" /> држи, |
— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у Радишу, па се мајки оте прост |
столове, на којима ће радити, и направе мало заклона, где ће се склањати од сунца, јести и одма |
плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар |
Многи уче много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и |
ма да се откопава нигде, него још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, |
е је слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које |
сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, господине!“ рече к |
.{S} И тако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о у |
ало, да су оне старе и обломљене, да је мало калемова а још мање младица за калемљење и да у св |
рошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности п |
,“ и то све на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то те |
е у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах су с |
а пошла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n="77" /> он |
ди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је |
у, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало |
и може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили |
црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, па и о |
ким“ тестером, али је Радиша имао своје мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} Кад ј |
а долази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, рече једн |
а онај, који хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову |
авали су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ сас |
ему.{S} Радован задржава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, |
а и да мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и |
стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ Радиша рече, да и |
оносили камена а за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само |
угог разреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко |
ко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</p> <p> |
.{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најп |
да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у |
више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу тако ле |
она је изишла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа једнога јунака где јури на к |
најпре сео на доксат старе школе да се мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао |
i>н</hi>?..{S} Сад изиђите напоље да се мало одморите.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе а Ради |
није дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била утишала, сад је поново одјекивала по брдима и |
па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S |
о су се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред шко |
за совром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, докле |
, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замислише и учини им се, да се кривица преноси на |
дова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе |
твар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање данашњој вл |
ешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, ак |
он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе М |
лова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало доброме старцу.{S} Поче разговор о томе, како и ка |
што су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се |
они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави |
а буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тес |
ви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе, да његов предлог може имати и „с |
био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад |
у, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке к |
се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не с |
оба!...“</p> <pb n="262" /> <p>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и д |
зели лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пре градили, да начините пун ред крстића, све једа |
о треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој ш |
номе проналазачу њихову попу Ђерзону; и мало која кућа да нема обртушку за истресање меда.{S} И |
{S} Још неколико — и још више млазева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти реш |
нда рекао, да донесу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао |
мало одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може д |
дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало поткрепише јелом, па онда опет уђоше у школу, да п |
о и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у њега, особито у кроју, те оно |
не света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је ос |
о од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва доч |
е кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без ж |
час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“. |
таву воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стругане даске, |
тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су загорички младићи |
ичини утицаја на културу и живот људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ печене цигле л |
, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша. |
е и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће би |
позајмили лонац од газдарице и скували мало пасуља или кромпира са сланином или пастрмом.{S} И |
лице!..{S} Избришите оно што сте писали мало <pb n="107" /> пре!..{S} Отворите буквар код ока!. |
прочиташе све оне редове, што су читали мало пре, и показаше понова сва слова и писана и печата |
изгледа лепша и од наших негледаних или мало гледаних воћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и |
е ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте.{S} Радиша пољ |
разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га |
а Мијаилов стари воћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброг |
да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да |
ом рече: „Ево, господине, донели смо ти мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одв |
а камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А |
е уме да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци и час |
па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова у судници него понајвише доносе |
д они израстоше доста велики, он поручи мало семена од свилених буба и у једној соби поче да их |
да је овога јутра спремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично друг |
ица пуна новца, јер прима много а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим |
Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се договорише, |
ро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову ш |
наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој сребрњак запе га, диже |
ли, него сте још у добу младости, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне |
знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</p> <p>Радиша заћута.{S} Капетану се учини д |
ове своје.{S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан долетела два врана гаврана |
време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „ |
" /> <p>Мало после чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло се не само по целој варошици нег |
о више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до |
и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а |
вишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n="181" / |
Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градили, доносили су циглу, ћерамиду и кре |
и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у прир |
у као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица ј |
емате.{S} Зато ви треба да узмете овако мало парче платна па да га увек оквасите и исцедите.{S} |
нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p> <pb n="392" /> <p> |
му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми до |
у је било готово криво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега т |
ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а много мрт |
вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало похладно, али је добра простирка, од читавога брем |
воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, како ће |
том.</p> <p>Из граматике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису за де |
њу ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној деци, којој је неко из куће пог |
њих су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да за |
аву, и свуда се певају исте песме, само мало друкчије.{S} Има песама које се певају о слави и о |
о а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру с |
н у Суботу опет је било лепо време само мало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили |
тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мало.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
е боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, каква ће нам после требати увек, а не |
д очију, те се договорисмо да направимо мало школе.{S} Преправили смо од суднице, али, здравље |
<hi>с</hi> писано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н |
ако; дакле печатано исто онако а писано мало другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађите после |
</hi>, овако је писано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ев |
ично окречене, него је за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, |
гледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало збуњенога Радишу, о којем је она слушала само добр |
у и у покретљивости и умешности.{S} Оно мало знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се р |
лило, те му је остало само да збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућу шк |
ћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чедности и осећања онога што је пријатно и неприја |
опет батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као |
вој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоских ствари може да буде лепо, само ка |
диша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима |
е имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пос |
бро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по |
села почеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb n="370 |
<pb n="294" /> соли и лука и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ништа.{S} Зато је и и |
рама, него се мора задужити па после по мало да отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто ма |
це па после отплаћивати сваке године по мало, колико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, на то?“</ |
Станојку! одговори Груја, стидећи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Б |
је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегени |
е мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмака, сланине или пастрме, те имају чим д |
од њиних кућа похиташе те им донеше по мало пасуља, кромпира, сира, кајмака, сланине и пастрме |
не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестаре и п |
се ми старији сваки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко до |
и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодит |
p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо после наставити учење.{S} |
го како буде.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А |
.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синова ове наше |
и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је |
редао а Радиша је непрестано додавао по мало сламе, пазећи, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чи |
или предсобљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да пред |
а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово „реакционарство“ Радишино <hi>прочује и |
S} Али се то могло извести само мало по мало.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
ad>5.{S} Прве потребе</head> <p>Мало по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и бир |
од блата, опет се на ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је |
ије волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p> <p>„Радова |
гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су и колики су калуп |
, да се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас бр |
вој Загорици само један човек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млек |
рана, него само са северне стране нешто мало жалосних остатака од некадање лепе шуме.{S} И по п |
{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по не |
ћује.{S} За тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није |
ша је навлаш данас пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пру |
ово сама <pb n="313" /> кречна земља, с мало песка или силиката, још мање смонице или глине а н |
ео још десет година“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина је д |
ечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да |
у! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!< |
, четврто јабука, пето јаја, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био |
ојединих слова).{S} Пазите још једанпут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S |
је посно...{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чита развучено, да се свака реч познаје). |
мах позваше и Станојку, која дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше |
да доручкује, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици обоје и рече: „Н |
се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари с |
и не знате добро, јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце изла |
жили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврше ону грађевину што су је тада р |
тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунали са десетицама па их је Радиша пустио кући |
{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А на |
ни напредују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убогих си |
било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну прошири г |
рође и не рече ништа. <pb n="96" /> Још мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо гот |
то морају да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и |
сама погађала: овде још мало, овде још мало. „Да донесемо још песка, те да заравнимо!“ предлож |
ца су гледала и сама погађала: овде још мало, овде још мало. „Да донесемо још песка, те да зара |
с испитом и ревизором.{S} Остало је још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школск |
те их колико год можете.{S} Хајдете још мало:{S} Један! — Два!— Један! — Два! — - -Хајде сад, д |
ече: „Одавде је, господине, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, |
м, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро |
(најмањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и |
хте да доручкује.</p> <pb n="16" /> <p>Мало после чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло |
.5"> <head>5.{S} Прве потребе</head> <p>Мало по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом км |
иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога малог интерната било је сасвим просто.{S} Сваки је имао |
дведе све на реку, да се умију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</p> <p>„Да погађате са |
оле.{S} Друго, добре су се стране овога малога броја ученика и негомилања разреда огледале јасн |
ебова те их је нахранио, па су се после малога одмора вратили у своје село и распустио их је ку |
ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Запов |
нина накренула.{S} Сви се почудише овој малој вештини и досетљивости и запамтише је.{S} Онда се |
пет скупе на овако „учење“.{S} У једној малој књижици што се зваше „Земљопис“ беху пописана сва |
дбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, пошто у Загорици нема цркве.{S} |
<p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришчиц |
љења и здрави освежења, него и матере с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве с |
n="92" /> и крижуље!..{S} Избришите оно малопређашње!..{S} Сад ћете да направите један пун месе |
које је Радиши много више личило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је изгледало, да |
Код оволико кречњака за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносит |
а да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с послом, |
кровом и онда су је једни таванисали и малтерисали а други радили ону мању зграду иза ове, за |
везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, храна на храну и да се саст |
људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно причао, а онима малима о томе н |
ш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидисава на своје другове, сети се, да то мо |
другом месту људи силом дају у школу и малу децу, оволико младића добровољаца у школи дошло да |
агорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужбину, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И |
ао састав једне и друге и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата |
ако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу, па после неколико година да дограђујемо и к |
ајчеститији човек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидисава на св |
одине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељом и празницима великим, и он |
где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу |
а својим ученицима импровизовао и једну малу сушницу, где су после сви доносили и сушили, најпр |
ве четири и у свакој поставили по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после д |
н Министар замолио, да не учим само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb n="112" /> у |
ада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те у |
камење, без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађати камење и денути га у куп |
артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо г |
дишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, мама!</p> <pb n="271" /> <p>Радиша устаде, окрену се ма |
и у том стаде отварати капију.</p> <p>— Мама, ено га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај |
е: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>тата</hi>?... |
ше?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да напише мама?..{S} Шта се чује |
ј школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли рад |
а школа, за коју су они толико учинили, мамила још више.{S} Радиши пак не само да то није било |
који је пријатељ „народу“.{S} И она је мамила самим именом својим, јер ради—кал значи калогажу |
тао одмор.{S} За време одмора Радишу је мамило лепо сунце, да још што привреди око школе за зим |
истота и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној |
чи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да |
оди на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно |
ак из Свете Горе, да просе милостињу за манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је о |
а доиста је подсећала <pb n="256" /> на манастир.{S} И за час па се ова светиња напуни народа, |
а учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Растков |
е Горе, да просе милостињу за свој неки манастир, па у вече стану причати Растку, како је лепо |
шао у Свету Гору и ту је саградио један манастир, међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га Хилен |
ла готова, и кад се у мали забелела као манастир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{S} А |
{S} Овај је најмлађи, Растко, побегао у манастир.{S} Једанпут су дошли калуђери чак из Свете Го |
о ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ |
ој Гори лепо: како има неколико стотина манастира и два три пута толико калуђера и како проводе |
учио народ и подизао још више цркава и манастира и по њима отварао школе, да се у њима уче и о |
S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Манастире су подизали наши стари цареви и |
шем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Манастире су подизали наши стари цареви и краљеви понај |
есму, у којој се прича, које је цркве и манастире отац Савин подигао.“ (Чита песму: „<title>Збо |
по у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, један до другога, и све лепши од лепшега, и |
ајстарији нада свима српским цркавама и манастирима или поповима и калуђерима.{S} А школа и учи |
а Хришћанска</title>“).{S} О свима овим манастирима и задужбинама причаћу вам кад будете већи.. |
је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, те да у њих иде и |
Сад личимо на калуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, |
е покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све <pb n="156" /> књиге.“ Јер |
.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђ |
пље, света Огњена Марија, света Мандо и Мандалена, света Ано, света Параскево, свети Пантелеја, |
то Прокопље, света Огњена Марија, света Мандо и Мандалена, света Ано, света Параскево, свети Па |
м спољним сјајем твојим пренели и многе мане унутрашње, на штету не само кесе наше него и наших |
варима, а одавде излазе толике и толике мане у карактеру и преступи према другоме па и себи сам |
обио сам ово сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бити, а н |
дговори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим о |
дњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод ку |
атили ово депо летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак и ка |
ина па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљ |
ли вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по равнијим крајевима имају школе, а они <pb |
је једна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињену |
оставише у клупу а извадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђаци“ за сваки разред по |
га довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у и |
Ћерамиџије су највише градиле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, |
е с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка школ |
чне стране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од бе |
спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Ви |
нога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да децу заи |
ао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, |
.{S} А негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву |
е рад и умешност у њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне |
граде, особито почетници.{S} Јер је све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио месец дана |
напредак, кад је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све |
е терамо силом да пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Рад |
у ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Распуст траје 6 |
трајало дуже, народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да рад |
ио две користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изн |
и морам гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</ |
те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па више и уради |
сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме стајао је орман од јед |
по томе и камена и времена за довршење мање требати, то он узе конац и пружи га куда треба и р |
от, ново место и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Само кад би |
о се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и ум |
ају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, т |
кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њи |
Прво благо камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не у |
а се ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају по |
оје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Колико је у једном реду?..{S} Колико је у дв |
вори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива |
Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А неки |
чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се сваки старао, да учини више не |
о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша на |
да је и здравији и <pb n="309" /> много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и |
ећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида окренут њему, |
актичнији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира оно, што им је више |
х великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладинов примише и кмет и Радиша |
же.{S} И животиње осећају и знају, само мање.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још |
ао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} За |
попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{S} И тако |
о бесвесно трчање масе ризично, и често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље |
сама израђивала!{S} Ништа или барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је са |
готово била и Даничина учионица, само с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чис |
а њиме свака кућа троши двапут и трипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не |
и никако не <pb n="66" /> пију или пију мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и |
а, да је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Р |
а земља, с мало песка или силиката, још мање смонице или глине а најмање црнице или хумуса.</p> |
за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о правом |
и обломљене, да је мало калемова а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици само јед |
ети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од |
нких и инокосних, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинске послове, за које им |
за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе д |
инити сам себе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и |
тпуно један на другога, тако исто и још мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку по душевним особ |
и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и |
потреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S} На послетку поми |
, земље, песка и камења па и ма каквога мањега терета.{S} Зато су загледивали сваку чивију и пи |
ну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем картону).{S} Нађите прву десетку!..{S} Пребројте, |
е је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и тр |
а рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се сут |
да је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} |
ад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} Та |
диша је обележио већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само каква ће зграда да буд |
х непросвећених народа.{S} Јер је у њих мањина паметнија.{S} Зато јо данас погрешно трчати за т |
ати управу земљом у рукама просвећеније мањине.</p> <p>Зато је боље, не трчати толико за „време |
Ту ископаше један повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром |
олико комада колико затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} О |
нисали и малтерисали а други радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља и трпезарију.</p> < |
у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било је не |
рили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и да се да |
од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би се Маргита најпре поасила! рече један његов најближи комши |
са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S |
скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узр |
ети Врачи, свето Прокопље, света Огњена Марија, света Мандо и Мандалена, света Ано, света Парас |
а.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, за соколове своје.{S} Али кад је |
чењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази |
ма да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш најви |
а, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда |
ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражи |
иша твоју молитву!{S} Хвала селу што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону |
купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини пријатељска, бољ |
плакан и стаде се тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не |
и учини им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад су |
е!{S} И, највише ме плаши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Марко, потурчио?</p> <p>- |
кривили немирка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су су |
Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за <hi>ина |
че било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Господине, криви смо обадвојица |
ње: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив? |
ростом свету?!{S} И мора да је Светозар Марковић имао на уму овакве типове кад је рекао: „Сва р |
ујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту уређивао „<title>Јавност</title> |
народу, и млађих (последника Светозара Марковића), који оштро и безобзирно нападаху цео „бирок |
подине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n="199" /> па се и њему скотрљаше |
аву; свуда певају и причају о Краљевићу Марку и поносе се Милошем Обилићем; свуда знају за Свет |
ратка Радишина у Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању онога савршенијега живота на |
и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не смета него још и |
зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина је одво |
о уређена.{S} Одрасли су још долазили и марљиво слушали све, што им треба за боље познавање при |
котвор.{S} Табла је била она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с једне стране без икакв |
них књига за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, да су сви ученици његови н |
.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да засади.{S |
свршетак</head> <p>У пролеће, у почетку Марта, изиђе наредба министра просвете, да све школе у |
</head> <p>Опет у пролеће 1878 у месецу Марту изиђе наредба, да школе продуже свој рад.{S} И Ра |
браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите н |
светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, она неписмена и непросвећена, само да при |
уна...{S} Зато је свако бесвесно трчање масе ризично, и често мање корисно него да се она и не |
на настава мора поправљати.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напред |
{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посн |
ста храна у школи, него она често много маснија и богатија код куће.{S} И с тога многи више нис |
а, кутију држаља, туце писаљака, стакло мастила, један рис писаће хартије, један сунђер и једно |
ију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастило и зареже перо што је лепше могао па „навезе“ и |
сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и први пис |
е млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакве сличности в |
{S} Свима је њима овде лакше утицати на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напр |
школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и све спремају за живот. |
учитељима.{S} Нека дође и филозофија и математика и историја, али што више и највише знања из |
ду.{S} И ако је надзорник по струци био математичар, опет он с овим није био задовољан и рекао |
дале су и женске радове Даничине и њене матере и сестре Зоре, и често нису могле очију да скину |
Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку да дође „госпа учитељки“ |
ве ствари и покућанство Даничино и њене матере и сви пошли, које пешке, које на колима а које н |
аже окрепљења и здрави освежења, него и матере с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе по |
, него се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} |
а реците оп!“....{S} 1</p> <p>Дана се и матери поверила, те су сада сви знали, да је она „у бла |
ки, Радиша! рече Даница утрчавши у собу матери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, добро н |
ве примитивно, несавршено, али изврстан материјал за усавршавање и напредовање..{S} Ах, каква л |
аши и не може да учини за свој морални, материјални, умни и телесни напредак онолико, колико би |
о су учитељи, особито у почетку, танког материјалног стања, те не могу да учине колико би треба |
људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S |
А друга му је износила чудан преображај материје, о каквоме ни појма није имао.{S} О, како се с |
плоте и од пелена и одела, и од милоште материне и љубави наставничке!...</p> <p>Али и много то |
јка ту, која је вршила дужност женину и материну, те Даница више није дангубила у школи.</p> <p |
ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својо |
ом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није д |
подине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се |
о њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледај |
рбија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Б |
Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испричају како је |
S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p>— Мол |
случајности имам да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отиш |
Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапил |
јела, па им корен и жиле умоташе мокром маховином те понеше собом.{S} Бор су засадили насред гр |
па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они шт |
.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да иде својим |
И прва колица у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И онога часа посла Грују кмету Миљку, да |
четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску метар дугачку и избуши на њој десет рупа у |
м је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима је многи отац претио своме сину, ако не у |
Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали и нешто од оних дасака да направи.{S} |
ње апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређашњи кметови делили правду и н |
..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за <hi>куче</hi>?...{S} Извадите табл |
нађите: <hi>ч</hi> — чаша, <hi>м</hi> — мачка, <hi>љ</hi> — љуљашка, <hi>њ</hi> — њушка, <hi>х< |
ст.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S |
ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ< |
е!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачка?..{S} Погледајте у слова поред мачке!..{S} То је |
ачно ћете познати која?..{S} Јесте, <hi>мачка</hi>.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?. |
то мачка?..{S} Погледајте у слова поред мачке!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету к |
од змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шеш |
д листа!...{S} Нађите мачку и слова код мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова код љуљашке!...{S} |
ста је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке је < |
те лист и слова код листа!...{S} Нађите мачку и слова код мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова к |
Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окрените се ју |
ито због набавке семења разнога, алата, машина и књига пољопривредних и иначе поучних.{S} И ком |
агом и својим рукама, него машинама.{S} Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веј |
ганско или неорганско.</p> <p>И ниједна машина и алатљика, која се употребљава у пољопривреди и |
ге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да |
ане грађе задружне и за смештај алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овако као шт |
новаца него и за набавку пољопривредних машина.</p> <p>Ускоро па се загоричани прочуше као најв |
е измиче и остаје да заповеда и управља машинама.{S} Само да уђете у једну Фабрику или радиониц |
рече, да се тамо земља ради општински и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у том |
који могу да се врше савршеније, разним машинама и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио је пот |
амо да можете видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, маш |
жњу својом снагом и својим рукама, него машинама.{S} Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жи |
Ви сте чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе, машине мељу брашно, машине ткају сукн |
чарапе, машине и пишу и печатају књиге, машине раде све што су некад људи руком радили.{S} И ма |
нас машине вуку кола, машине вуку лађе, машине мељу брашно, машине ткају сукно и платно, машине |
о с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столов |
ју сукно и платно, машине плету чарапе, машине и пишу и печатају књиге, машине раде све што су |
љу брашно, машине ткају сукно и платно, машине плету чарапе, машине и пишу и печатају књиге, ма |
, машине вуку лађе, машине мељу брашно, машине ткају сукно и платно, машине плету чарапе, машин |
, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете разумети, да |
огу да иду у школу; своје пољопривредне машине: за орање, дрљање, сејање, окопавање, жетву, врш |
и да набављају и поједине пољопривредне машине, и у планини су подигли једну заједничку стружни |
ве што су некад људи руком радили.{S} И машине у сваком послу све више одмењују човека; а он се |
ука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе, машине мељу брашно, |
је благо камени угаљ, који се свуда по машинским радњама употребљава и добро плаћа.{S} А четвр |
да уђете у једну Фабрику или радионицу машинску, па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима |
.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и машину за истресање меда из саћа, и истресао је мед, да |
рећи, и тако даље.{S} Тако један набави машину за вејање жита, други опет круњач, трећи краву ј |
ане.{S} Ја сам својим очима видео једну машину (у Кристалној Палати у Лондону), у којој се на ј |
ји ће купити и какву нову пољопривредну машину, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље |
е бити, да ће купити неку пољопривредну машину, којом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло |
но горели онако, читаве главње), једне машице, један ватраљ, један ашов, једну мотику, један ч |
то учтиво молим господина министра, да ме изволи поставити за учитеља ма где у нашој Отаџбини. |
и код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика |
у, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући како Милета замазу |
а својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} На послетку, јун |
римили и што имате овако добру децу, да ме лепо слушају и да добро примају науку!“ И овде му ис |
и.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо примише |
нда одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде |
стар учио, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оној з |
ог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи да п |
и о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не |
у: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја в |
ом, као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми за |
и, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео |
до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој сед |
, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па по |
у, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се дад |
у много узвишенији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Не |
ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч из недара и ч |
— ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на |
истра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и |
трали као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пр |
реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате овако добру децу, да |
, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здра |
оћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„В |
о само ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим није об |
p> <p>— Молим Вас, господине, зашто сте ме звали?</p> <p>Капетан опет дрекну:</p> <p>— Сад ћеш |
рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље би |
им учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, |
е је, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се поднос |
е кући својој и — поједе!{S} И, највише ме плаши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Ма |
ло.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.< |
.{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће |
/hi>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; <hi>посн |
/hi>“, па помисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу пост |
е од ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна особина народа нашега.{S} У образованога |
е док се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме напредовању и личном и друштвен |
ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мо |
и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n=" |
рави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све што вам кажем.{ |
ко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је то ша |
живи у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна |
е хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаш |
ма а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивнијега рада, који једини и в |
ту рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је трајало с |
о и <pb n="82" /> позове цара Лазара на мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је могао и изађе н |
скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну пе |
коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену |
ина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и маши |
а истресање меда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измис |
ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о св |
це продаване по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина ст |
е саће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео да одваја на околним пијацама чаршиским, а св |
и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливад |
деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „ин |
иња, и објашњивала им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и |
више одомаћивала и машина за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари |
која кућа да нема обртушку за истресање меда.{S} Исто тако ретко која кућа да нема белога дуда |
“ први је набавио и машину за истресање меда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће ј |
м да гради и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и столице, а је |
се допало, што свака кућа има кошница и меда, добро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема к |
су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагородније |
грем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школској, а |
ка поста сад се једва чека.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју кале |
маћивати и у другим кућама и замењивати медену ракију.</p> <p>У своме „интернату“ Радиша је обр |
и почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} |
сем гибанице и друге колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекме |
ише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Ма |
време распуста школскога да ради.{S} И, међу свима питањима најчешће му се наметало то питање о |
ад свештеницима.{S} Он је сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина |
аднику на књизи српској, који си и сам, међу својим многобројним и разноврсним делима, покушао |
у Гору и ту је саградио један манастир, међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у п |
по.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} Немојте главу много близу!..{S} Н |
јави се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их |
И девојке су загоричке имале првенства међу девојкама осталих села, и сваки се радовао, ако је |
но село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија, и нема куће у којој барем по један |
одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су виш |
олети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршила осн |
1" /> да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само и |
уду око нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада подузима |
види са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограничио је опет правим линијама и с оне дру |
ави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је н |
нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, |
ријави у Учитељску Школу и буде примљен међу првима.{S} Ова је школа преобразила Радишу.{S} Он |
шко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао |
своме, на подизању своме, него се само међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазив |
Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати дово |
ко да их држе на клупи; како да другују међу собом; како да улазе у школу и излазе у реду и пол |
оричку школу, белу као снег, као царицу међу просјакињама, кмет Миљко као старојко рече Радиши: |
деца!“</p> <p>Наста неисказана радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А |
љске таборе и на сачекивања из заседа и међусобно убијање!...{S} Јер, још је велики Аристотело |
дечјој на ред и по несташлуку њиховом и међусобном задиркивању.{S} Опазио је, да нека мало потр |
е много учинио и за здравље дечје, и за међусобну дружбу и познанство, и за познавање бољега ре |
е, и докле им се год сав посао своди на међусобну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То није |
охода за пет, шест и десетак година.{S} Међутим, Радишини су ђаци и сами калемили на све могуће |
мо за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви можете трпати тога ђубре |
два чека.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију ва |
оје шиљеже, коју јаловицу, који заструг мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вече |
збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као да се залепише за његове, те их |
почетку и сувише испољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупот |
их....{S} И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљава и упитомљава.{ |
Тешкоће</head> <p>Онде где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може |
ла, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S |
нако како се прича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали напамет само оне кр |
ине вуку кола, машине вуку лађе, машине мељу брашно, машине ткају сукно и платно, машине плету |
спруженим рукама, које су се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поре |
А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад п |
би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, |
а од старога и нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео |
Пре ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</p> |
да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Даница поста |
оће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, |
али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем |
ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између линија и ученици поново |
а и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} За |
{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, да |
буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске редове, |
поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погледа у ма |
> <head>6. О народу нашем</head> <p>Кад мене и свих нас данас није било, народ је наш постојао; |
аучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мо |
дно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долази |
ета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао је напред.{S} Али је оно |
х и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, најбољега сведока твога труда, и од села твога, к |
можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а и велике си |
читеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да |
е још жив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, |
е ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља |
аило, први сусед до школе: „Овде је код мене најближе“.{S} И пођоше:{S} Мијаило напред, <pb n=" |
ако ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило било да |
ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, |
о год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин Министар замолио, да не учим само ону мал |
о сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиш |
спечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причају, да не једе |
д отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сме |
елики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја |
диша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мај |
{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би оста |
као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с душе |
ије могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него |
ена треба да се изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{ |
ише <pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мене господин министар пратио овамо, да вам будем учите |
е их сви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у п |
сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје.{S} То је |
Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— Они мене слушају за друге ствари: за школу, за здравље и бо |
где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бит |
Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам дете |
и потпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А |
па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша као опарен и она |
добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је ве |
по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталности.{S} А за обоје ово |
и неће ни трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној школи и после у животу били најод |
и код мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, д |
.{S} Њој је потребан добар друг...{S} А мени је потребна другарица не само у школи него и у кућ |
ше градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиштемо |
ост, па помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је према простом свету?!{S} И мора да |
тако неколико Груја онда рече: „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па о |
е баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у |
вори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е т |
буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете |
} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био |
И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" /> шк |
Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за в |
долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле |
ртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да у |
е деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета |
а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Не |
длучно газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би сл |
је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре нег |
осле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па да |
да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога |
ина министра, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама |
.{S} Но де сад да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> <p |
да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или |
отив ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за |
те тако, онда сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну ст |
и! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да зн |
натраг! — Опет к мени! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и в |
рните се на леву страну! — Обрните се к мени! — Обрните се натраг! — Опет к мени! — На десно! — |
и сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си мног |
ајвећега.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а |
се на десно! — Обрните се опет овамо к мени! — Обрните се на леву страну! — Обрните се к мени! |
е к мени! — Обрните се натраг! — Опет к мени! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето |
ово допада, господине?</p> <p>— Не знам мени, него како се ово допада вама? запита Радиша.</p> |
итељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако по |
стије, несавршеније, могу имати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове св |
а, на којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> |
ле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрену Радиши и запит |
м, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се м |
дину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, прес |
још држали у рукама побацаше на земљу. „Мени је господине, у торби,“ рече један. „Прогореће ти |
ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, поми |
колика на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, |
93" /> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша |
постале у дугом развитку, онако како се мењала кућа њихова, Земља и њена површина, у своме пред |
о каменом.{S} Интересовало их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се |
лања разреда огледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли о сваком |
и до коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на на |
ири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по други пут стругано |
{S} Особито их је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импровизо |
о је мило погледала свога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала бл |
аница је, особито сад у почетку, толико мерила своје речи, да је волела нешто и да не каже, нег |
"406" /> Она треба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, она неписмена и |
вети за њу били драгоцени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ и данас <pb n="281" /> после |
ери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направи од круте хартије један ра |
оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад в |
ших мајстора, докле и они не сазнају за меру и не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао |
ску Радиша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше. |
ваљало да се чува претераности, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматра и н |
торбицу пасуља, треће читав дењчић сува меса, четврто јабука, пето јаја, шесто опет мало сира и |
буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, особито с медом и воћ |
држи, и, огледа ради, цртала су: сунце, месец, млад месец, звезде и крстове.{S} Најпосле им је |
у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како стоји, заш |
амо с правим него и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и нов, Сунце, <pb n="191" /> погачу, то |
од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале к |
Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све он |
кију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последње дужности ослободи.{S} Миљко |
је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{S} Поред овога и благодејање се у старијим разре |
ј му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи |
ожете ли пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, кад сија! (Као и М |
еда ради, цртала су: сунце, месец, млад месец, звезде и крстове.{S} Најпосле им је показала, ка |
Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко о |
аве“ овако.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и сне |
зи и излази, зашто се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и |
те да направимо Сунце, кад сија! (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то с |
тоји крст! — Можете ли да направите пун Месец? — Ево овако! (Направити повећи круг и обелити му |
е!..{S} Сад ћете да направите један пун месец!..{S} Дете још један!..{S} Хајдете и трећи!..{S} |
оних поклона, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и |
још једно!..{S} Начините сада три нова месеца!..{S} Начините једно Сунце!..{S} Сад пазите, да |
S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца „за оно, веле, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали ч |
обелити му површину).{S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да направимо |
те и трећи!..{S} Начините сад само пола месеца!..{S} Дете још једно пола!..{S} И још једно!..{S |
</head> <p>И једнога дана почетком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Пут |
о је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да засади.{S} Н ни |
оно ће се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником ни |
лског рада.{S} Мало пре тога на два три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осет |
могу да измере, колико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико ј |
ко им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су скидали к |
па крсти, јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошл |
ла су и деца у школу, после равно девет месеца.{S} Време таман доста велико да се заборави мног |
етно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и |
вршетак</head> <p>Опет у пролеће 1878 у месецу Марту изиђе наредба, да школе продуже свој рад.{ |
е тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога плота |
ица нађоше једну собу за двадесет гроша месечно, па сваки ухвати по једно ћоше и намести своје |
и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су и колики су калупи; како се у њих меће и |
.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а не |
кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се о |
е забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за све је |
поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, |
а ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило у свој Загорици, у |
се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу |
и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упус |
ја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јутру до |
да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{S} Истина Радиша |
пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша с |
ва у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завидели су Радиши на таким ђацима.</p> <p>После |
После службе одвео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечаности својих др |
опет онако у реду, и поседаше на своја места, Радиша рече најпре да устану, да погледају у Св. |
ину као и за стоку су одређена нарочита места угођена за њу.{S} По дворишту је распоређено свак |
ј; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су и била она два излета, не само да Рад |
ко се и у старој градини направило више места за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље</p> |
оје новине, које доносе само новости из места, објаве и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни тр |
о ретко која кућа да нема белога дуда и места за храњење свелених буба у пролеће.</p> <pb n="38 |
, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком месту да |
ите на клупи све по две!..{S} На колико места има по две?..{S} Уредите све по три заједно!..{S} |
дите све по три заједно!..{S} На колико места има по три?..{S} Уредите све по четири!..{S} Коли |
S} Радиша узе бургију па га на неколико места око цвета проврте а дршку пресече и семе истресе |
ак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, како ће воћк |
.{S} Само у подруму Радишином није било места за вино и ракију, него је тек по које стакло чува |
ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што |
а време одмора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се рукама не мо |
екне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле до |
жио....{S} Трећа је, што школа у многим местима давно постоји, па су људи навикли на онако, а н |
јглавније и о догађајима у оним знатним местима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А |
да за одрасле нема науке по оним светим местима што се зову школе: има, те још колико, само ко |
<p>Путеви су у целом селу оправљени, а местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћи |
и“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније ј |
исало истина пером.{S} И по трговинама, место данашњих кутија гвоздених и челичних „пера“, виси |
ша је погледа својим паметним очима па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ М |
не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, место радости у животу и здрављу, он је невесео и несре |
о Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најстарији у некој жуп |
.{S} Они су измењивали намештај домаћи: место сниске совре изградили су столове и место троножн |
се извесно неће развијати како ваља.{S} Место лепоте и радости болник у свету види само муку и |
болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људима у њега се развија само мржња |
га појача са две попречне пречанице; да место гвоздене осовине направи дренову, па да се точак |
се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казн |
лу, те је свршила за учитељицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка |
и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су с |
— Лево! — Још једанпут.{S} Сад идите на место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога |
ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све то видели обележено |
коме не може бити пред кућом.{S} Ово је место прилично на средокраћи, и кад вам је овде и судни |
ица, грштака, чечвара и трњака, него је место тога лепа млада шума и забрани појединих домаћина |
ко куће нема корова ни ђубрета, него је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особито |
ње (турске) владавине је у томе, што је место турског кабадахија засео српски.“ Јер, ово је зби |
га плати, пошто је то било најзгодније место за школу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома прис |
бе па улазила у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало имала к |
нда су улазили полако и седали на своје место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Бла |
ишом и кметом Миљком па, заузевши своје место иза стола, поче овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, д |
који поток, које поље, која мала и које место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По мо |
олина; а за свињац и живинарник најдаље место до нужника испод школе.{S} Но како у почетку није |
боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде |
.{S} Зато се увек јављала струја: да се место једнога или неколицине слуша већина.{S} И ова „ве |
.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи један другоме, они буду к |
тељи један другоме, они буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="106" /> један другоме |
тренутку њега облише сузе, он зајеца и место да седне за совру, он се наслони на зид до „кубет |
сто сниске совре изградили су столове и место троножних столица високе четвороножне с наслоном |
и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била |
духовне радње у детета, изазива страх и место љубави ствара мржњу и према људима и према ствари |
ава дугмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шеширину с великим ободом.{S} |
</p> <p>Остало је још, да Радиша одреди место за кованлук, за живинарник и за свињац или обор.{ |
ато се пожелело, да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није ост |
и кајмака, а сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због краве је набавио и детелине |
нце ће бити на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи т |
оле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште па сад рече својим ученицима, да се |
премештај из овога округа; а на његово место би предложен „млађи човек“, који ће „затуцане“ за |
те министеру, да човека врати на његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има п |
ве се више навикавао на нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и |
зависи и напредак њен, па тек на друго место долази начин, како ће се то предавати.{S} Оно што |
судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
е била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини и ка |
>У то време долазио је у оближње среско место инжињер поради неких мостова на окружном друму.{S |
решило, да гради нову школу и изабрало место за њу, па вам министар онда неће затворити школу. |
ј новац некако ваљало покупити на једно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се ут |
да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да је издељено на <pb n="97" /> мале и |
ђа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> <p>Миљко слеже раменима па пр |
ре су трчали на „циглану“ и на уравњено место за нову школу, где су се већ издизале велике гоми |
она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму како се осетила, Даници |
осао свршио; само није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења |
ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу |
преживела своје и сад се у целом свету место ње употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покр |
се представи капетану и упита за своје „место опредељења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да |
телна“,и „прилагателна“, „бројителна“, „местоименија“.... „Једноброј: именителни јелен, родител |
а двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јави к |
гли једну заједничку стружницу.{S} А на месту честитога и вреднога али неписменога Миљка седео |
на свуд око школе.{S} Смислио је, да на месту, где обично игра оро, кад је сабор, направи лепо |
горици чини лепа црквица, направљена на месту старе од самога тесаног мрамора из овога села, те |
го нешто!.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један корак напред! |
еше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је |
од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} Морам тражити прилику за себе.{S} Мо |
ко је у природи самој.</p> <p>На трећем месту све <hi>ново</hi> мора се наслањати на старо и ве |
веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врс |
е, или јој их лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за ме |
било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, остаде с њи |
аздуха и примерном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и |
и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас ни |
да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, да први дођет |
како је он то постизао.</p> <p>На првом месту он је гледао, да <hi>почне</hi> од онога што је в |
ва и човека, и обрнуто.</p> <p>На првом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да |
после најбољи учитељи.</p> <p>„На првом месту, у књигама се учи о разним болестима и на људима |
ма.{S} Највише је пак овде била на свом месту гимнастика, она у реду (шведска и војничка), а по |
ј Радишин у Прњавор и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућани и пријатељи дахну |
гледа и помисли: предлог сасвим на свом месту, само да није много посла?{S} И зађе да види, куд |
и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било празнога земљишта, да на њ |
ављу њихову и деце њихове.{S} На другом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, само прост, |
пастио Радишу.{S} У доба, кад на другом месту људи силом дају у школу и малу децу, оволико млад |
ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што остају са |
претерамо; али опет нема, као на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, реч |
за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто |
нио много...{S} Друга је, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих мога |
бразовања и васпитања.</p> <p>На другом месту Радиша се старао, да све то иде <hi>поступно</hi> |
биће по 8 и претиче један.{S} На сваком месту дакле 28 и једна трећина.{S} Радили су и оваке за |
орова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем |
ели толико кућа и толико људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „началник“, старешина над к |
креч из недара и чешати се по опеченом месту — Само је своје парче донео Станко, чија је торба |
стар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господине министре, ово је најбољи учит |
а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, да му тај раст ништа <hi>не омете</hi> |
ће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на прав |
еће држати по дворишту него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распор |
рекинуто и одвојено.</p> <p>На четвртом месту старао се, да се сав овај развитак врши <hi>сам о |
амештена за Радишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, на доксату.{S} Истина је било м |
женом Даницом такође учитељицом у истом месту.{S} О томе учитељу слушао сам много од како сам д |
време, кад је Светозар Марковић у истом месту уређивао „<title>Јавност</title>“.{S} Већ и само |
од ње учини не само огромна употреба у месту, него се прочује и по околини и на страни, те нев |
и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска гимнастика), и у појединим играма, и над |
лаве, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало д |
им од министра војнога неколико стотина метака, а пушака државних има у селу, па да их учим и т |
ета (столарство или шведски слојд) и од метала (ковачки послови или метални слојд).{S} Оно прво |
које је стајало у општини, и у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та |
слојд) и од метала (ковачки послови или метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, нај |
још само две године.</p> <p>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Рад |
.{S} Тако су очигледно могли да виде и „метаморфозу“ инсеката и откуда се добива свила.{S} Оста |
пу школу и калдрму свуд око ње за један метар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме од ка |
мље и да се откопа, па опружи конац пун метар далеко од зида с нагибом на северну страну.{S} До |
те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затвореније, али не |
би готово.{S} Онда узе од мацака даску метар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по |
о му треба за ограду од толико и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, заједно с упуством |
е имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по памети. |
о је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве што се |
сто и једну столицу за његову собу, две метле, једну секиру и једно „дунђерско“ тестере за дрва |
тране.{S} Онда узме кадионицу са жаром, метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда к |
и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме |
у Лондону), у којој се на једној страни метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљин |
аће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} |
6 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S |
о је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{ |
} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами о |
исто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама и |
онолико пута више дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — |
ко је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{S} Колико је сад на клупи |
још!..{S} Помешајте опет све у једно и метните на клупу!..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико с |
све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колик |
ону стотине на десетице, па онда рече: „Метните <pb n="137" /> сад све ове десетке на једну гом |
аље, докле не узму све.{S} Онда овако: „Метните опет свих сто на гомилу!..{S} Узмите десет и од |
у оближњих, да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, |
оји немају торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зној |
гову собу с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељеву собу), још један сто и једну стол |
ме, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну празну торбицу око врата и пође.{S} Газдарица га |
да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону састругану половину на ону другу даску, обеле |
да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пи |
е и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад д |
кова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника бил |
ахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нису умели да |
ли три једнаке гомиле, онда су на сваку метнули по 20 и тако поделили 60.{S} Сад још имају да п |
че да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S |
<hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и ка |
За тим је Радиша отворио све прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p |
делимо на шест гомила, онда ћемо најпре метнути на сваку по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако |
жне столице, а Радиши још <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у в |
ише, те нађоше плочаст камен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша је био измер |
чере прострше по асури једну поњавицу и метнуше један подглавник напуњен сламом, па ту легоше Р |
тима, па је нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се науке много допале као нове и п |
роваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој умешности Радишиној, да сваку ствар упрости |
ед а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у свакој и рад |
ране и од капије с друге стране, на два метра ширине и рече ученицима, да ово прекопају.{S} Сви |
у високом читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је |
д поред Томиног плота ископао леју пола метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољоприв |
ег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва м |
аке бунило највише: што камење да се не меће полошке, с равном страном горе, него усправно!{S} |
ви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се дену и ко |
ша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица |
ну плочу полошке, као што обично сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па |
е (пољопривредне) ма за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао |
ад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи |
ша је купио својим ученицима у оближњој механи две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио |
се налазе у прелазном добу.{S} Из доба механизма оне прелазе у доба рационализма.{S} Пре беше |
дност, експерименат и разумевање, усред механизма и бубања напамет по осталим предметима, па је |
ошћу, напоље с бубањем речи напамет или механизмом, напоље с дресуром која не развија тело и ду |
то?“ запита овај најпримитивнији шумски механичар и индустријалац. „То му много треба“, одговор |
уверење, рече капетан.</p> <p>Радиша се механички саже, узе перо и потписа, па се усправљајући |
прекратио овај лудачки разговор, он се механички поклони и рече: „Хвала, господине капетане!{S |
собу! рече Даница.</p> <p>Радиша сасвим механички пође у собу, па се сети да је рекао, да је до |
сећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зора спусти на сто послужавник па се залете д |
оручи, да није свршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде премишљати шта да ради, и не мога |
није,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title>По |
ање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није решио...</p> <p>Сутра |
а преко њега сазове збор у Загорици.{S} Механџије <pb n="347" /> нема, дућанџије нема, а за учи |
, граба, дрена, леске, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било |
/> соли и лука и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да |
ве ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити какав бунтовни |
и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толиком |
гли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Ра |
/hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што |
ицу да направе, где да отпочну копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу а |
и простираче унутра, колица за ђубре и мешање земље као и решетку за поливање.</p> <pb n="381" |
капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор |
шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој случајности имам да захва |
p> <p>„Сад се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, |
ет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали д |
су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам је био |
нито...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу поправити...“ И, што ре |
<p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова школа</hi |
и исквари...{S} А, што је најглавније, ми морамо поправити оно, што се данас зове „кућа“, где |
ази и старост.{S} А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим једним створењем, да жи |
ажењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ |
простодушно а љутито рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам см |
и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега човека, рекоше ови Радиш |
, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесе |
мо да похитамо, да убрзамо неки процес, ми грешимо.</p> <p>Зато опет полако и пажљиво, с природ |
Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, ми морамо почети од себе.{S} Поправи, ојачај и унапреди |
ћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не треба да рушимо ову стару, која је родила ову нов |
о значајно: „Зато, драги мој пријатељу, ми имамо два јака разлога: прво, желимо свакоме да пове |
ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо предругојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад б |
га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и |
и две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајемо сваке године по десет врећа, и в |
ђеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала њему, <pb n="4 |
он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипут не прекрстимо, не остављамо чутуру! |
отовину тога напретка других народа.{S} Ми данас не морамо да изналазимо ни хартију, ни штампу, |
и је данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршујемо само школску годину, него и освећујемо |
претекли <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и најпосле пропали |
Шумадији овако завадили и закрвили.{S} Ми личимо на тетребе, за које причају, да се ухвате за |
а рече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су друга села.{S} До |
>— Не треба нам, господине, ниједан.{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем |
p> <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да направимо колико треба, а се |
гу, но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, |
треба преврнути?! упита Миљко.</p> <p>— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо св |
ажити од села? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу |
би, па запита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три, одговори Даничина мајка.</p> <p>— Које три |
је овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако |
сен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо п |
и треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује |
, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање |
не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору |
у у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Пази |
И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, д |
ући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} |
а.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године он |
), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад |
аће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу често сметамо.{ |
господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо |
си пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си |
ти се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте.{ |
нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе Ра |
n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потраја |
а ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је он |
нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико ко |
ти на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га |
S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да р |
колико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А љу |
задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин |
уђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по коју више |
ни, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине и није другојаче.{S} Жена је у кући све, |
Ајао, леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одје |
дна и паметна...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и питај |
о било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису |
јстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдури |
тодушно и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми, не знам, господине!..{S} Ко је то покварио и направ |
дела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су |
, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео |
одужег размишљања један одговори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту на |
азнано; само да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друштвеним наукама, па не мор |
и све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женск |
те уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто |
о је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспавати!...</p> </div> <div type="c |
је.</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S |
а, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да изм |
у кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, |
е вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене? |
датле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена |
.{S} Зато опет извадите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} |
мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ов |
} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, о |
њка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!.. |
ње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањем онога што оне знач |
А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треб |
а она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас к |
орам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има једна млада удов |
ажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да остан |
родужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} |
S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, |
нешто заигра овде, под појасом, као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те с |
Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџише?{S} |
да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџише?{S} Што је потребан проводаџија?{S} Зар |
седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећи.. |
ораше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више проша |
кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде |
ола; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од уч |
га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, |
о је дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи |
запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита |
у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну маши |
је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и |
- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасом, као да ми се сва утр |
у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гл |
но ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоно |
ољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да |
кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још < |
о, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ |
и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово |
, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог |
ај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, |
олите уклонити из ове школе и повереног ми среза.</p> <p>Учтив</p> <p>Начелник среза...</p> <p> |
</hi></p> <p>„У селу Загорици повереног ми среза учитељ је неки Радиша Здравковић са својом жен |
оме највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се трудити како ћу и |
да измисли најбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од с |
т и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша је погледа и, кад саслуша о |
мљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми добијемо један товар, они добију седам товара...{S} |
требнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све |
нам људи суде и по нашим законима, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добит |
цију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно ник |
жемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо све.{S} |
вори: „Е ракије имамо, господине, те се ми старији сваки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а |
је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али |
авља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна прав |
ељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили.{S} Ми личимо н |
овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин мини |
си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла |
је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi> |
итељима својим и свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“</p> <p> |
јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече |
а, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљковом конструисао и |
је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — колико грађење буде траја |
се гласови чују.{S} На пример, погодите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите |
кренута југу а која северу?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, |
кад нешто важније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви |
исток, запад, југ, север!..{S} Покажите ми зидове: источни, западни, јужни, северни!..</p> <p>„ |
јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми још једанпут: исток, запад, југ, север!..{S} Покажит |
каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у |
<hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} Поређајте ми сад ова мала, у узаним линијама!..{S} Поређајте она, |
Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу св |
је отишао да проси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус |
ажим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?. |
ећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и досто |
а себе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју им |
науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати кондиција |
им....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да |
ђем?...{S}Од свих које познајем највише ми се допада она плавуша у Липовици.{S} За њу причају, |
ињу и муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре |
нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку ш |
ењена а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <pb n="231" /> Па кад може |
и где живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми |
све до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква је земљ |
раџбина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да |
Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зовемо српски просветитељ и учитељ.{S} Зато |
ато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима |
јима, да продуже ово ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова је |
ародно: на муци се познају јунаци.{S} И ми <pb n="395" /> морамо тешити томе: да се ове сметње |
, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до |
пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како |
елики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> </di |
, <pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, како су и нас |
едан, дирнут овим приновама рече: „Да и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо од |
сто па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвој |
рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е |
Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И н |
е, да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити п |
ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и |
ници општинскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у |
ико добра, он се после смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у наш |
: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А н |
и газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, мо |
почињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолим |
школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге д |
вориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, |
него и наших народних особина?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али нити можемо нити треба да |
запита Радиша.{S} И многи превикаше: „И ми ћемо господине; нама не смета снег“...</p> <p>Кад уђ |
то дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, Крс |
ма свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не влас |
S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би |
учени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешност |
м је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, с |
је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и |
{S} Најстаријег ћу да женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто ни |
Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу, па после неколико година да д |
ко, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало проширимо градину |
олни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би ј |
сле вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без те шк |
о учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, са |
— И ја тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="32 |
ригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме. |
веру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо па д |
сам много од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} Причају, да у |
>— Мама, ено га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загорички, Радиша! рече Даница |
сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би |
које сами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се неким несрећним узроком задруге с |
им могу донети оне савршеније; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове прости |
склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша |
о.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а н |
у!...{S} Седните право!..{S} Грујо, дај ми гусле...{S} Груја, који је био пред вратима, оде у Р |
а онај радосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају |
И тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу |
ао у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако се продужава |
и не ради овако примитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је народ много питомији од нас, те се |
њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по г |
ма; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општи |
мо на сав српски народ, који говори као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и |
свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди него н |
на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити |
да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким н |
најмање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилике, да покажем селу, како се поправља, ђубр |
код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише |
.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног кандид |
лео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не |
Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> |
>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одма |
ини, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће |
шта ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још овако ле |
и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа в |
дговори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита |
едне, две <pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори љу |
ато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако |
и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; није грех |
ете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, |
овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Само не треба много да зап |
ати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је овако власт ура |
школу? (Више њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад не од |
анко, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n="229 |
доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> <p>Што се више пр |
чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут Рад |
господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као на другом |
д кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то |
ша га прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да |
примио.{S} Један рече: „Господине, умро ми отац, па нисам могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „ |
то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све |
подизању нове зграде живо напредују, то ми је част умолити господина министра за одобрење, да с |
дзорник, одговори секретар.</p> <p>- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите кака |
Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то |
S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и он |
а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кмет |
ило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и т |
не по разним гранама научним.{S} Све то ми имамо данас готово, испитано и сазнано; само да га п |
твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље |
род, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, |
но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, |
о људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али к |
ле, рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још де |
ј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо довољно неспремни и с погрешном спремо |
између ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је |
ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Може |
>— Е, јесте жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућама! одго |
женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели |
и <hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>Можем |
b n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Ско |
а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, нег |
да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпарт |
видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо |
их и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилич |
о по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, |
т извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: т |
ите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па |
себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу...</p |
у повратку. „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!. |
и!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само онолико цигле колико тре |
веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуља, и нема мирни |
ви другови у школи мислили и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то |
ишало, да се мушица могла чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше величанствену и дирљиву народ |
<head>3.{S} Уписивање и ручак код газда Мијаила</head> <p>Док су они овако разгледали зграду шк |
расташе се.{S} Миљко онда позове газда Мијаила и још неколико комшија, па оду Томиној кући, <p |
Кога год хоћеш, рече Тома.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и господин Радише, па как |
је код мене најближе“.{S} И пођоше:{S} Мијаило напред, <pb n="71" /> а Радиша, кмет Миљко и јо |
де тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, господине, те се |
а, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха |
i>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови).</p> <p>Радиша настави |
<p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви погле |
рини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господине; тече управ исп |
и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} За овим дође |
и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаило дигао плот са свога шљивара и оставио га само с |
, господине, данас код нас!“ рече газда Мијаило, први сусед до школе: „Овде је код мене најближ |
ве, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор ч |
омах, те не могу да поклоним, као газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч |
говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад |
ушам шта људи зборе! рече одлучно газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село би |
о нову школу наш уважени комшија и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон |
у Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако да |
а градина</head> <p>Преко пута је газда Мијаилов стари воћњак, који му доноси мало рода, а испо |
непросечен.{S} Из гомиле се јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургиј |
немо онде преко пута, где је онај газда Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да на |
p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газда Мијаилов? упита кмет Миљко.</p> <p>— Примамо, примамо, |
о на посао.{S} Најпре је премерио газда Мијаилов воћњак и Томино окућиште па га је снимио на ха |
а него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо градити нову школу...< |
ако су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине |
у.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мијаилова унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла |
доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац дошао до школске |
адиша се пробудио у јутру, кад је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па мукнула, што јој је м |
} За песак је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један стари губер, те га разастрше |
је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је повећа |
реба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели по ко |
е ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилове куће прате једну каленицу млека и комадић хле |
убер, те га разастрше по канатама газда Мијаилових кола и после, ко је год хтео да вуче песак, |
би, један Миљковој Станики, један газда Мијаиловој домаћици и један Грујиној Станојки.{S} А Рад |
а је совра постављена у совралуку газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних |
је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било готово криво, што Радиша тако мало пије |
и што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде н |
о, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као |
последица рђавих дела а радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има |
та, кумова и пријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изг |
а, будна, примљива, досетљива, весела и мила...</p> <p>Радионица је попуњена сасвим.{S} За све |
рави природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме храна, а они, који им |
Хајде, да нисмо сами ја и господин“.{S} Миладин се захваљива и брани пословима у јутру и бојажњ |
је казао, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Бо |
могаде.{S} Онда наслужише Миладину.{S} Миладин је био опширнији у молитви.{S} Он је најстарији |
овога младића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро си нам дошао, госпо |
је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мир |
да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине; |
их у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господин |
можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо господине, али би боље било и |
о се свога села и свога детињства, чича Миладин викну: „Ено, господине, наше школе!“ Радиша пог |
је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар уч |
елу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се само о њему гов |
су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни доктура, |
поседаше опет на троножне столице чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јасту |
ину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, господине, наше; и још мало п |
поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господин учитељ |
ан малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спусти |
последње дужности ослободи.{S} Миљко и Миладин се понудише још по једанпут ракијом, па је и он |
кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошке се пос |
о села се неће скидати нигде!“ одговори Миладин.{S} Радиша додаде, да има повише ствари и рече, |
у и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да они воде прву реч.{S} Мила |
стеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, на доксату.{ |
Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и господин“.{S} Ми |
други срећни народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда наслужише Мила |
увек поквари себе.“ „Греше много, брат Миладине, и они који пију силом и они који пију за атар |
за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандура с г |
них и других било мање“.{S} Овај разлог Миладинов примише и кмет и Радиша.</p> <p>Тако се проду |
није била последња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље |
е, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео уч |
Радиша је само слушао ову простодушност Миладинову и у себи мислио: ови људи заслужују школу; с |
ad> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још један младић, чија су била она дв |
И попи колико могаде.{S} Онда наслужише Миладину.{S} Миладин је био опширнији у молитви.{S} Он |
и стаде му кашичицом давати помало.{S} Милан халапљиво узима и гута, али се непрестано купи и |
те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даниц |
а пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</p> |
сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад т |
владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градовима или варошима |
; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, |
о гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час |
кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад |
о време импровизовао колевку за својега Милана и ученици су гледали како он ради и примали; а о |
спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати помало.{S} Милан хал |
S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут |
обуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша као опар |
но западни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко р |
твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишем |
лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао родитеље на њихову прву радост, а |
<pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>МИЛАНУ Ђ. МИЛИЋЕВИЋУ</p> <p>Теби, сјајном сену твоме, п |
S} Прво најпростије и најлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложен |
излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у пријатном, срдачном ра |
в свој седмогодишњи рад и још све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече Радиша.</ |
их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница |
ан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном и |
о брале, ко ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мо |
и сува и сирова, најблагороднијега, до миле воље.{S} Само у подруму Радишином није било места |
а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је пре |
ва прошлост, о којој може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и б |
ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но |
говарати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где год хоће |
из које <pb n="275" /> су излазиле само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S |
е, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке куће своје и лепога села свога |
Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, која се имала после Милована.{S} Њима је главно |
ску Школу и одавно има своју кућу.{S} И Милена се удала за једнога богослова и сад је млада поп |
јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се сусретоше погледи:{S} Радиша глед |
вршила за учитељицу заједно с Радишином Миленом.</p> <p>Стан је Радишин данас пун и постеља и д |
и Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} |
и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали сва |
p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и наредио да изнесу с |
} Али и то можемо да направимо“, додаде Милета.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета, како оправља школу и како Радаша учи децу.{S} И |
није срамота!“ А један, гледајући како Милета замазује оне рупе између дасака да не излази топ |
<p>За то време Радиша је надгледао како Милета оправља школу и питао децу, како је којем име и |
е да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он то није учио, па је |
и? „А шта, господине?“ одговори мајстор Милета веома радознало. „Да замесиш доста блата с плево |
преправку изврши најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду с |
авану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја |
а ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што сва |
мрака Радиша <pb n="86" /> је провео с Милетом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, уп |
е, Груја је још узгред свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође судници и поправи |
ве његове ствари у доксат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све уч |
е уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војс |
био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише војске на Кос |
осе мој, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној |
о:</p> <quote> <l>„Хвала вама, родитељи мили,</l> <l>Што сте нама <hi>школу</hi> саградили!</l> |
ости.{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захва |
шарена поворка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Од |
покушао да у „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и нахођењу, даш једнога <hi>Р |
, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља |
код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде износила му је пакао.{S} |
окле захватају; и по свима њима нама је милије да путујемо него по туђим земљама.{S} Јер свуда |
њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим дубравама загоричким него све оне по раз |
воје ланске ђаке мале, толико му је још милије било, што и они велики још не могу да се одвоје |
{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године први пут |
ј народ, својим рекама и брдима, својим милим и драгима: и родитељима, и родбини, и пријатељима |
јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина је деци сада било погледати лепу калдрму свуд ок |
отражио, а камо ли ученицима својим.{S} Милина је <pb n="360" /> било видети, како су се загори |
ао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада двориште.{S} А колико се |
е привредне циљеве.{S} И на саборима је милина била видети ове умне, учене и школоване младе за |
стимице и подзидани и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесе |
данас још дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши ов |
одина, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, према другим народима то није много |
е цело село, да ће Радојица Вукмировић, Милић Лазовић, Никола Радичевић, Павле Чомагић и Стојад |
совима читали су прекрасан превод М. Ђ. Милићевића „<title><hi>Емила</hi> деветнаестог века</ti |
/> <div type="titlepage"> <p>МИЛАНУ Ђ. МИЛИЋЕВИЋУ</p> <p>Теби, сјајном сену твоме, поштовани у |
и прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он |
гласићем певао „<title>Пошетала Царица Милица</title>“ а други су му, на последњем реду где се |
а је примио ону „<title>Пошетала царица Милица</title>.“ А кад су деца полако певала ону; „<tit |
ица и Владета Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита полако, а деца се претворила у око и у |
и да чују шта је било, а највише царица Милица, која је сама остала у двору.{S} Бринући она је |
ко је пошла војска из Крушевца и царица Милица молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“ |
} Надзорник сам прочита прву реченицу; „Милица је била добро дете,“ па онда стаде питати: „Какв |
,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч |
рчао на коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једв |
ани су причали великима о тужној царици Милици и о причању необичнога гласоноше о несрећноме бо |
е <hi>граматику</hi>! “ Деца су читала „Милицу“.{S} Надзорник сам прочита прву реченицу; „Милиц |
{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: „Јесте; један добар ручак, кад |
по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила се и разговарала слободно са сви |
ке посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Мил |
к, одговори секретар.</p> <p>- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је и |
огоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима је мно |
ишта није могла да каже Радиши, само је мило погледала свога милога сина и мерила, личи ли му д |
шиној без проводаџије, и необично му је мило било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даниц |
устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газд |
не, или овде, код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бо |
сприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци |
и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Р |
примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директор уписа Радишу него и што се ча |
мо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син ист |
од оних одраслих.{S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307" /> своје ланске |
де.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладн |
!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, опет су мајци увек пунија уста к |
је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао па дов |
еднодушност и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је омла |
што има оваке сељане; сељанима је било мило, што имају оваког учитеља; обојма је било мило, шт |
има оваке парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И |
то имају оваког учитеља; обојма је било мило, што су добили нову школу; попу је било мило, што |
Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb n="122" /> како је лепо кад све |
елило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, што |
што су добили нову школу; попу је било мило, што има оваке парохијане; а гостима је било мило, |
зучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправдава оно вер |
диша устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S |
реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И што |
чује се и у самом имену Миловановом:{S} Милован; чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, |
ка за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има свој |
S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А др |
да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ј |
у Даница роди опет сина и надену му име Милован.</p> <p>И овогодишњи надзорник је био потпуно з |
и Радишина Милена, која се имала после Милована.{S} Њима је главно било: читање, цртање и писа |
им поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{ |
с <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Миловановом:{S} Милов |
о: о, Миловане; чује се и у самом имену Миловановом:{S} Милован; чује се у имену Јован, чује се |
пи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина воле |
им се умио, отишао је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} И познале су га све, али су |
же Радиши, само је мило погледала свога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад |
ича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним гласом рече: „Децо, право вели пријатељ Мил |
На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршује школска година, ђаци прево |
чи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И у другим речима има < |
ом реду племенитој Задужбини пок. Илије Милосављевића Коларца, о чијем је трошку она штампана, |
, да њен син није погинуо, јер правда и милост Божја то не може учинити!...</p> <p>У овакоме ја |
мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба зва |
а; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из милости зове тета, као што се за сестру каже сеја; <hi> |
су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега вид |
о село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших |
аде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и народ са |
ји разред и зато захваљују свемогућем и милостивом Богу, што им је дао здравља да изврше један |
у неки калуђери из Свете Горе, да просе милостињу за свој неки манастир, па у вече стану причат |
ли калуђери чак из Свете Горе, да просе милостињу за манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора |
ослобођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре |
а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли да нађу писмена човека себи за писара |
} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га је питао, од чег |
излазили и говорили као песму напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледа |
иљада турских руку дигло се на јуначног Милоша и његова два побратима, али су од јуначких десни |
и причају о Краљевићу Марку и поносе се Милошем Обилићем; свуда знају за Светога Саву, и свуда |
вољно топлоте и од пелена и одела, и од милоште материне и љубави наставничке!...</p> <p>Али и |
славу творца свога и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти њ |
е по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљковом конструисао и камени мост на свод |
ред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и употреба камена разви |
задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стевановић, којега су сви сматрали као најпаметни |
гласом рече: „Децо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајд |
окварити.{S} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по имену његовом „Милунов |
и дело његово прозва по имену његовом „Милунов Мост“, који у овом селу и данас постоји, на сла |
рати.{S} Пође и старија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прил |
м а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли за брдо, |
у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, његове овц |
ту честитога и вреднога али неписменога Миљка седео је сада исто тако вредни али писмени Крсман |
вога најбољега друга за девера, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вође |
Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шт |
није много паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка није закметио капетан, него да га је село закмети |
руга је, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Кол |
мљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{S} Само је сва од |
или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша пре четири године.{S} |
и се у село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо м |
Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извест |
тељима сва села, он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p> <p>— К |
Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по се |
боље.</p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја истру |
велики оглед.{S} Једном приликом запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори |
а ће земљиште поправити.{S} Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично; „Божј |
лела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била земљ |
ђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша |
не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници општинскога с |
погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, госп |
дмах одговори:</p> <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{ |
кад стигоше до учитеља, <pb n="100" /> Миљко с неким малим стидом рече: „Ево, господине, донел |
овољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници општинскога суда и запи |
треба, само да што пре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он в |
лима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је одредио једнога сиромашка, да одужи порез, па |
па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече |
пак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто не |
ла ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда позове газда Мијаила и још неколико комшија, |
и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно време узима |
н се ове последње дужности ослободи.{S} Миљко и Миладин се понудише још по једанпут ракијом, па |
ликом запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свачије и ничије, господ |
одошлицу, и наслужи најпре домаћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се и поче лагано и достојанств |
дана рече Радиша кмету Миљку:</p> <p>— Миљко!{S} Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци |
„Хвала Богу, господине, залудна света!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали р |
ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу |
лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако |
а уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ Па |
младићи испод двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од објаве |
ио је тај, да је после краткога времена Миљко сазвао све виђеније људе свога села на договор; и |
колико ту земље треба преврнути?! упита Миљко.</p> <p>— Ми знамо како се гради и градићемо, а а |
ци.</p> <p>Кад се „збор“ разишао, упита Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти се ово допада, господине |
ти, да л’ могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још |
оворили се, да новац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, а со |
сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле, п |
таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно.</p> <p>Капетан се дубоко замисли |
ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? додаде |
подине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да |
бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељ |
берем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајемо сваке године по десет вре |
рши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>Последње речи „биће уз њу“ |
и једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи свак |
би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су т |
а о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је т |
мо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у |
тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко о |
ло спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да ни |
ици.{S} После подне дошли су и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порадил |
ајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да по |
све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јелак стружници.{S} Стругар купио још једно |
м што им год затреба...</p> <p>Радиша и Миљко захвалише јуначним младићима на овакој готовости |
та да отвори прозоре.{S} За све време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, ка |
а какав кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави и |
но је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је те |
лове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошк |
ораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом! |
а да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу све што сам предложио и све што |
дине, село ће те благосиљати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то |
учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме да известимо министарство |
о.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не |
нег, као царицу међу просјакињама, кмет Миљко као старојко рече Радиши: „Е допусти, господине, |
сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чи |
ло напред, <pb n="71" /> а Радиша, кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућа била далеко, |
ad> <p>Пошто су се добро одморили, кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на к |
на троножне столице чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је |
па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да прекину посао и да мало ручају, и п |
ова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петрова дне ишао је свеш |
диши је ово дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Радиша имао право, ка |
па је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написали су извештај министарству, да је |
е ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигне постељу са земље и начини кревет, да |
раћо, поклон газда Мијаилов? упита кмет Миљко.</p> <p>— Примамо, примамо, одговорише сви.</p> < |
{S} А кога ћемо да одредимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Кога год хоћеш, рече Тома.{S} Ето газда |
гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли |
<p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда позове газда Мијаила |
па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, како су од суднице начи |
гомила камена и песка недовољна; и кмет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једно и дру |
али да отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Требало је све спре |
колу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што |
но неколико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставили су у |
е среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су додавали, да су м |
План за нову школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Гру |
био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да |
шио...</p> <p>Сутрадан рано дође и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се састане с њим, али |
ест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се онда о |
n="77" /> он спремао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; |
пуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а кад му |
а право...</p> <pb n="232" /> <p>И кмет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево |
о запањени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде |
n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су само руководил |
свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о с |
у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био мест |
рлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нема толико р |
а...</p> <p>Сутрадан је опет дошао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче |
иште.{S} А колико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређен |
није била млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Радиша нема никога код куће, да му шт |
диша пре четири године.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом искреношћу и простодушношћу рече о |
ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; |
великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли начина, да |
лети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па одговори: „Ти, господине, |
, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: |
м кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа |
чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Вит |
} Колико ћете тражити од села? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S} Ми хоће |
ати до гроба!...“</p> <pb n="262" /> <p>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и оз |
мо министра да га остави овде...</p> <p>Миљко се запањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети заш |
шао згодно место, горе у реци...</p> <p>Миљко слеже раменима па простодушно као увек одговори: |
пресађује и калеми, рече Радиша.</p> <p>Миљко одмах посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га |
хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан |
естио?{S} Уз кога је твоје село?</p> <p>Миљко стидљиво слеже раменима и одговори му: не знам, г |
еде сад, како ћемо да поправимо?</p> <p>Миљко слеже раменима и сасвим простодушно и забринуто р |
ћа.</p> <p>Једанпут рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо |
дниле се по кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију п |
ва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију |
совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и с |
>Али је најчешће долазила старосватица, Миљкова домаћица Станика, а и Даница и мајка њена одлаз |
да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћица дала је први рој за ову кошницу.{S} Ов |
.</p> <pb n="65" /> <p>У том дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и п |
укао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млек |
го сјајније него други пут.{S} Домаћица Миљкова, њена јетрва и најстарија кћи провредниле се по |
њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви при |
вишенији посао.{S} Рано зором устала је Миљкова домаћица и сва чељад, особито женска, и наложил |
е у школу једна газда Мијаилова унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина па |
имало код Радишине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило ка |
из реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дневн |
скувала три бакрача пекмеза себи, један Миљковој Станики, један газда Мијаиловој домаћици и јед |
ичкој и о неисказаном труду Радишином и Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној же |
сваку суву грану на воћкама у дворишту Миљковом, те су оне изгледале као подмлађене и покалеми |
нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљковом конструисао и камени мост на свод на најглавни |
покалемио му пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се угледају и друге, и |
ка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S} |
ши са задовољством ову искрену исповест Миљкову, господин ревизор рече и сам сасвим отворено:</ |
и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузевши своје место иза стола, поче овако:< |
лском.{S} Остао је само Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели извештај министру.{S} За т |
ије чекао „осам сати,“ него је с кметом Миљком одмах почео примање.{S} Примио је и пописао најп |
{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, како овај дан што лепше и свечаније да |
треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код Радишине куће, донес |
Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле рече: „Ти, господине, |
у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и непросвећеном човеку да припада већ |
а све већа.</p> <p>Једанпут рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и |
вали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја |
адишу ово обрадова па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га |
малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родит |
е.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету Миљку:</p> <p>— Миљко!{S} Кроз коју годину сви ће ови н |
им срдачну захвалност. (Окреће се кмету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и продужује:) Х |
.{S} И, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу |
а учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{ |
дову дне донесе пандур капетански кмету Миљку једно парче хартије.{S} То беше позив за Радишу, |
а!“..{S} И онога часа посла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали и нешто од |
ије изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додад |
смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим селима. |
доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш |
чкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и |
а макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију, дода |
лан рад.{S} Загоричани престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и |
S} Његови су ученици знали готово сваки минерал у околини и умели су да испитају састав сваке з |
ка, и без упознавања животиња, биљака и минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни имали шт |
тово и све шумско и културно биље; само минерала мало познају, јер им је све камен и земља.{S} |
е и на какву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не само огром |
ве до повратка Радишина из иностранства министар није био поставио никога, јер није имао кога.{ |
ретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упита министар.</p> <p>- Отуда што сам читао све извештаје о |
>Аксентије</hi> </p> </quote> <p>Чим је министар примио ово „поверљиво“, одмах је наредио, да с |
<p>- Ако моли, преместићемо и њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> |
ву школу и изабрало место за њу, па вам министар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да учи |
амо што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више не може узети школу, него и идуће г |
ад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им министар, с обзиром на предузете радове око подизања но |
S} И ако ово не бисте учинили, господин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали б |
Радиша рече:</p> <p>„Браћо!{S} Господин министар, који је над свима школама у нашој земљи, чуо |
о је њима привремена школа.{S} Господин министар им је одобрио само за неколико година док не п |
сате за опозиционаре, те га је господин министар преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш р |
није крива ништа, одговорио је господин министар.</p> <p>- Дакле развод без конзисторије, додао |
једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за извесно затворити школу.{S} А ку |
е да је изучи.{S} Зато је мене господин Министар замолио, да не учим само ону малу децу, што ће |
" /> од њих.{S} Зато је и мене господин министар пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви |
школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ов |
ити своје; а надам се, да ће и господин министар усвојити мој предлог.{S} А сад идите и ником н |
по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где |
олитика отаџбину, рече секретар.</p> <p>Министар се размисли па најпосле опет рече: „Ипак га пр |
И доиста, после кратког времена дође из министарства наредба, којом се опозива премештај Радиши |
{S} А Даница је једним писмом известила министарство о својој удаји и молила за промену презиме |
бјаве рат Турској, док најпосле не дође министарство Стевча-Ристићево, које називаху „акционо“. |
кмет пристаде на ово и одмах известише министарство.{S} Тако је свршено и с планом за нову шко |
ћево, које називаху „акционо“.{S} И ово министарство 20 Јуна ове 1876 објави Турској рат „за ос |
ко.</p> <p>„Онда и о овоме да известимо министарство, да је село направило план за зграду с две |
</p> <p>ср ___ окр ___</p> </quote> <p>Министарство је одобрило овај предлог, и тако нове 1875 |
"> <head>1.{S} Извештај и један предлог министарству</head> <p>После оваких радова преко распус |
њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог министарству, да се ове године отвори и друго одељење у |
одине могао с мирном савешћу да поднесе министарству овакав извештај:</p> <quote> <p>„<hi>Госпо |
5—6 „скамлија“ и једну таблу, па јавите министарству да имате зграду, те да вам постави учитеља |
мет Миљко и Радиша написали су извештај министарству, да је одавно довршена а данас и освећена |
{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У Министарству Просвете били су тада људи, који су могли |
<p>После два дана Радиши је саопштено у Министарству, да је постављен за учитеља VIII класе у с |
м се на расположење, да им напише молбу министарству за учитеља, кад буду готови.{S} Постидни и |
се Радиша вратио у Отаџбину, поднео ју Министарству Просвете оваку молбу: /</p> <quote> <p>„Го |
тен...{S} А што?..{S} Ко је то преварио министера?..{S} Каква је то несрећа?!.. <pb n="341" /> |
; шта сад да се ради?!“</p> <p>— Пишите министеру, да човека врати на његово место, па ће бити |
пролеће, у почетку Марта, изиђе наредба министра просвете, да све школе у нашој земљи отпочну и |
редују, то ми је част умолити господина министра за одобрење, да се ове године не прими ниједан |
своје спреме, то учтиво молим господина министра, да ме изволи поставити за учитеља ма где у на |
а па то и ја кажем: да молимо господина министра, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога |
у Св. Саве, то покорно молимо господина министра, да нам изволи поставити учитеља, те да нам де |
диша, онда треба да известимо господина министра, да је данас село решило, да гради нову школу |
ла</hi> и да о томе известимо господина министра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам ка |
ан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од министра војнога неколико стотина метака, а пушака држа |
пуки случај хтео, да је сада на столици министра просвета седео човек, који је једне године био |
и за владиног кандидата, онда да молимо министра да га остави овде...</p> <p>Миљко се запањи.{S |
„господу“, ове „изелице“ народне, и на министре па чак и на онога горе, „који их поставља и ко |
S} А, на послетку, Ваша воља, господине министре; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија |
остати у том месту.</p> <p>- Господине министре, ово је најбољи учитељ не само у срезу него у |
странке, то Вас учтиво молим господине министре, да га одмах изволите уклонити из ове школе и |
ма неколико људи око себе, који се зову министри и који су изделили послове између себе, те је |
капетан је написао опет „президијално“ министру просвете, да Радиша остане у Загорици, „пошто |
де и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењу, и све до по |
м Миљком, те су сели и поднели извештај министру.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша |
редоваће све више.{S} Зато написа писмо министру војном, и овај не само да одобри тражену колич |
адишом, капетан седе и написа ово писмо министру просвете.</p> <quote> <p>„<hi>Господину минист |
мах, чим се врати, предложити господину министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази је |
дидата, онда ћу ја предложити господину министру, да те остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша |
е људе, онда ћу ја предложити господину министру, да господина врати, рече капетан.</p> <p>— Го |
просвете.</p> <quote> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених дела</hi></p> <p>„<hi>През |
извештај:</p> <quote> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених послова</hi></p> <p>Ова је |
/p> <pb n="58" /> <quote> <p>„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто смо о |
ваку молбу: /</p> <quote> <p>„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто сам с |
нашем језику и сви дечји листови за све минуле године, укоричене у школској радионици.{S} Нијед |
их радова ђачких с именом њиним за свих минулих тридесет година, а учионице нису више обично ок |
јеви сакрију и утврде.{S} И за неколико минута били су при врху и Радиша опет уплете последњи р |
и мотике од оближњих кућа и за неколико минута би прекопан сав простор.{S} Онда Радиша нађе сре |
87" /> и ученицима његовим почетак буде мио.{S} Чобани протерују стоку поред школе и застајкују |
колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, |
ТРЕБА НА СЕЛУ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј. МИОДРАГОВИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија „Штампе“ С |
енутку свако нађе своју мајку и настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није |
жно, што би пореметило Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је дав |
идиш каквога несташка, који ником не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у |
аћа се сломљена срца кући.{S} Свршетком мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само ј |
p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и пов |
а.</p> <p>И овако је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само дов |
како је текао и напредовао овај Радишин миран и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би |
име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су |
ну, и око малене школе загоричке све је мирисало.{S} Радиша је најпре уредио око доксата мале ђ |
е.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градин |
склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо. |
лосни представници власти, што треба да мирите народ и да судите свакоме подједнако, по правди, |
а и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите слова код венца: писано и печатано!.. |
ено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А |
ead>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>ГОДИНЕ МИРНА РАДА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
пореметило Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и |
аш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} Најгори су |
ике, којима само <hi>завађате</hi> овај мирни и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? зап |
едну краву што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо |
в би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, ре |
је млада с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одат |
е.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, стално и смишљено ради на добру <pb n="404" /> с |
и здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао.{S} Цело је село сазнало за ов |
сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет поранио и отишао пре сунца |
сам казао да су други! (Опет надгледа и мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још један |
не пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас једа |
децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напредак онолико, колико је допуштало в |
а“ у земљи нису више много запљускивали мирно село Загорицу.{S} И у школи загоричкој пошло је о |
сто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показала јој је и колико и каквих пел |
е мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси нову сн |
мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало збуњенога Радишу |
е у почетку нове школске године могао с мирном савешћу да поднесе министарству овакав извештај: |
ead> <p>Тако је пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћој, |
ад пун такта, пун живота, поступности и мирноће.{S} Зато је опет запитала Радишу, шта ће и како |
ма добру: здраву, ситу, одевену, чисту, мирну и уљуђену децу; кмету зато, што нема парница и кр |
је злогласним и несрећним Санстефанским Миром враћена у старе границе.{S} Све јој је дакле било |
и продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, друго |
ача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логична, којом још влада; и труди се да је лог |
S} Од све моје културне и реформаторске мисије не би било ништа: загоричка стара школа би се за |
на њих као на извршиоце неке заједничке мисије...{S} Онда их је Радиша запитао: који су жењени |
ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју имам да извршим у овоме селу...{S} Зато да |
потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и |
није подизало ове дечаке загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбањ |
они су обојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала неправедна а |
сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све недаће наше криви чиновници и да се |
школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли |
ше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то не мож |
сте, живете, земља, иже, и, како, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их в |
„Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: „Б |
непросвећеним, у људи и нема принципа, мисли и уверења него свет иде за личностима, идолима и |
вим одушевљењем изишао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а одушевљење Радишино читаоци ће виде |
<pb n="45" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живот |
м, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чедности и осећа |
аду душу Радишину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S |
носима, те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре <pb n |
ад запрепасти још више.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазваше у памети, оте му с |
дне ноћи до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали |
е жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} |
исли.{S} Тако изгледа, да школа угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне за |
повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печење креча про |
је пакао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је Рад |
} По памети су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега разговора, слике са данашњега пута |
остељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао, да с |
слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је <pb n |
јасних представа и појмова, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа угушује мисли и да уби |
а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато школа онакара |
зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} Рад |
тварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег |
„назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и „демагог“.{S |
е чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим меха |
да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је гов |
га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и сви загоричани.</p> </div> <div type="chap |
буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све су се више ск |
о су се много и чудили овој сандучари и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљ |
тов син није донео Часловац, па су неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распус |
} Јер су и они и његови другови у школи мислили и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за |
у би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нису умели да кажу.</p> <p>После подне је |
их трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли начина, да нас и |
онтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, доносили су камење и почели да га |
адишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се ко |
што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни овде!...{S} Онда оду да |
“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не треба да рушимо |
мо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи своју клицу у себи, од свега што |
ну да зидају куће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест година нико више од вас не |
па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мал |
па код очију, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа |
ио око ових непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, |
немо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после |
е раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, |
кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа ви |
мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, да м |
ори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца сла |
је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда је пра |
и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака |
е и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не допа |
а, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша |
вим је оценама свршио, него с каквим је мислима и каквим одушевљењем изишао из ове школе.{S} Ми |
S} Први дан у школи</head> <p>С овим је мислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, наредио |
.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опе |
слим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и жи |
а Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, па и печатати или |
је право.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним |
ио донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S} А како су се |
све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да није ништа хитно, одговори Радиша скоро равн |
ревелика топлота...</p> <p>На послетку, мислио је Радиша, духовну храну ваља да подесим тако, д |
одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају; а они ћ |
3" /> <p>— У школи, господине капетане; мислио сам да није ништа хитно, па нисам желео да дангу |
сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се по |
и неумешности него и с оним малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци |
>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах и иска |
.</p> <p>— Вреди, господине; али сам ја мислио, да није ништа хитно...</p> <p>— Није твоје да о |
етом у наручју кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде |
ли врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!.. |
би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му р |
спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући њеној |
ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где. |
је да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и радио заједно са својом Даниц |
скоро половина.{S} Господин ревизор је мислио, да ће видети дечаке после основне школе, од 12 |
у Загорици па ни у околним селима није мислио, да кошница може бити другојача од оне вршкаре, |
.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А |
ри, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог, гос |
ближивали вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на другов |
најпре да се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће би |
етио је неку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом уређена земљо!{S} Збо |
Радиша није тако радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла доста; само полако, и, здрав |
о ову простодушност Миладинову и у себи мислио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи да се |
стреје школске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика добро дође.{S} О |
ad> <p>О овоме предмету Радиша је овако мислио.{S} Од како се човек одвојио од животиње, он је |
го је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реф |
ша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Н |
леда, да школа угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују <hi>рад< |
говарате овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, к |
ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја |
S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све. |
ати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што г |
љаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њега сазове збор у Загор |
астирач у самоме ходнику.{S} Заго стаде мислити; шта да ради, шта да простре?{S} Да тражи од км |
нема ни гвоздену осовину.{S} Зато стаде мислити, шта да ради? „Ја треба да направим онака колиц |
пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у болесном телу, ос |
з ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где как |
> женско, и старо и младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрасле нема науке по оним светим |
урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо |
ици је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} Пос |
ад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p |
поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без школске градине, у којој ће и млади и стари |
о постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, како најпре да се дође до нове зграде.{S} И ми |
хитно...</p> <p>— Није твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда м |
т јој мајка рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нис |
„Божји гроб“ и постане владика па после митрополит или архијепископ и буде најстарији над свима |
исла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића, који се тим свакидањим идењем и не додирну; а с |
аља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округли |
добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандура с господином, али кад си ти до |
ам тражити другога некога из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога |
осле сваки у овом селу може направити“, мишљаше Радиша: и смисли овако! да точак направи од јед |
и и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n="328" /> мал |
похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, домишљање и утакмицу у свему што се може знати |
Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њој.</p> <p>На Преображење, 1910.</p> <p>У Бе |
, огледа ради, цртала су: сунце, месец, млад месец, звезде и крстове.{S} Најпосле им је показал |
еш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га п |
евизора је ове године био одређен један млад човек, професор средње школе, који је и сам доста |
горичкога, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</ |
се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као роса!“ рече онај друг |
.{S} И тако се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се може наћи и видети готово свако |
и дуговечно!“</p> <p>И Радован и његова млада и сва свадба са слушали су ове Радишине речи најп |
ала слободно са свима, као да није била млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Радиша |
сту, него имам готову!....{S} Има једна млада удовичица позгоднацна, са два мушкарчића и једном |
чвара и трњака, него је место тога лепа млада шума и забрани појединих домаћина или општински.{ |
Радишу.{S} Кад је било време, изишла је млада с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишл |
се удала за једнога богослова и сад је млада попадија.{S} И Данина мајка, овај добри анђео дом |
ли богата и искрена.{S} За време вечере млада је седела с њима заједно, а није дворела по њином |
коју јаловицу, који заструг мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била п |
не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разу |
т овим речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико!{S} Хвала |
млека, неко заструг кајмака, неко груду млада сира, неко пастрме и сланине, неко котарицу јабук |
да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да остави у кући сео |
ст и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо што год више и бо |
на општем напретку, уливала је у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајност у послу. |
а ону мртву, суву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се непрестано доносиле, пресађивале и ка |
лице и постеље подигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава сво |
њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе загоричане, и старије и млађе, било опет лепше ги |
на изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а |
их и најпростијих облика.{S} О, како је младе загоричане изненадило <pb n="287" /> и много обра |
била видети ове умне, учене и школоване младе загоричанке у чисто народноме руху, само лепше из |
> <head>4. У школи за одрасле</head> <p>Младе „ћерамиџије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Ал |
чам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „мајстори“ загорички одмах нађоше: одакле ће воду |
слити без школске градине, у којој ће и млади и стари загоричани имати да виде све што је боље |
су истрајности и усталаштва показали ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће траж |
јер су све више примали занат.{S} Само млади циглари нису имали кад да се радују, јер су одмах |
а кућама и разним зградама.{S} И све то млади загоричани почињу да граде боље, тачније и лепше |
} Ту је за све и слике показивао, те су млади загоричани очима својим видели, шта све може да с |
дица или калем не би примио.{S} Тако су млади загоричани у градини школској радећи учили и учећ |
е да се она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци делом доказали, да су примили за |
Али је Радиша највише уживао у дрвећу, младим воћкама и живој огради, која је изврсно напредов |
вечеру најпре принеше као обично сира с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу зачињену кајмаком |
ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и нас |
n="61" /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ |
све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док |
њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре дошао, он му рече: „Можеш < |
учитељем и Миладином ишао је још један младић, чија су била она два коња, и обадва су добро на |
; а нема ни једнога, који је после, као младић или човек, научио да чита и пише па заборавио.{S |
ча о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главноме ре |
су га већ поштовали као сасвим писмена младића.{S} Сад су му доносили књиге, позиве од капетан |
силом дају у школу и малу децу, оволико младића добровољаца у школи дошло да научи само да чита |
ће Недеље искупи код школе око двадесет младића од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{ |
, кад су пред њега изишли читави момци, младићи око и преко двадесет година!{S} Ту су му предст |
ке, него и забаве и насладе за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју |
дњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и школу, и клупе, и Светог Саву, |
а да купују, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакали од радости, а старији говораху: „Е х |
едним алатима и радовима и тако даље{S} Младићи загорички на пример нису знали, да из семена пи |
да убрзамо умни развитак човеков, те да младићи данас од двадесет година знају више но некад ст |
се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но ос |
ара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да не брине |
и школи као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи закитили су се цвећем, као да иду на сабор или |
Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} И |
ућег Понедеоника искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов |
али куће од цигле.{S} Ипак су загорички младићи <pb n="215" /> све то лепо разгледали и запамти |
а дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци заузели, те су не сам |
новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договор |
има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе об |
.{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим младићима бележе наднице, па ће после видети, како ће и |
p> <p>Радиша и Миљко захвалише јуначним младићима на овакој готовости и у даљем разговору догов |
лу; и престаје му детињство и безбрижан младићски живот, а отпочиње зрелост и самосталан рад.{S |
живот оно, што научи у доба детињско и младићско.{S} И кроз кратко време ви ћете осетити, како |
адиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Бо |
дале као подмлађене и покалемио му пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се |
о свакодневна <pb n="304" /> храна ових младих умних радника.{S} И то им је у овој чистој приро |
је својски и с планом радио, да од ових младих људи створи не само паметне и вредне домаћине и |
љиве ученике његове, но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако су млади загори |
хладних ветрова, и опочео је расађивање младица и пресађивање оних калемњених.{S} Тако се и у с |
ломљене, да је мало калемова а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици само један чо |
ци.{S} У јесен су засадили још неколико младица, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с |
е.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица произведених из семена, те је свакоме могао да |
ве земљу и отпочну засађивање најлепшим младицама, како су коју где нашли, а све у пристојном р |
е што да засади.{S} Деца су му доносила младице крушке и јабуке дивљаке те их је он пресађивао |
ја поред Томинога плота, зелениле густе младице потоње живе ограде, која ће ускоро заменити Том |
они где погрешили, те не извадили лепо младицу, него јој повредили <pb n="314" /> жиле, или јо |
еју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју градину, и |
ушко и <pb n="258" /> женско, и старо и младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрасле нема |
непрестано, и мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико ста |
вена ћерамидом.{S} Кроза село и старо и младо види необична путника и необичан товар и сећа се, |
кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиш |
во, које им највише треба па га не секу младо и на грабац, него чекају док порасте велико и онд |
ну, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадил |
да научи, терала га је у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео ј |
црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с младом твојом данас венчао, да живите заједно, да чинит |
а ово у средини.{S} Ту се завршује наша младост и детињство, а почиње зрелост, после које долаз |
d> <p>Пролазиле су године.{S} Прошла је младост.{S} Прошло је пролеће и лето и настала јесен жи |
у у веселим играма њеним и не сећају се младости своје и толикога труда свога...</p> </div> </d |
ма би теже памтили, него сте још у добу младости, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и д |
вишим образовањем</head> <p>Ето тема за младу душу Радишину, о којима је могао да мисли и дању |
радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало много што шта, што је он |
то женских, да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, загоричкога учитеља Радишу. |
рши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.< |
је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па |
е поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се сусретоше погледи |
ла те приче, била је за пет шест година млађа.</p> <p>После оваких шетња необично им је пријала |
допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастилом, зове се |
Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кућ |
ора је за младе загоричане, и старије и млађе, било опет лепше гимнастике но што је обично јуре |
је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од њи |
је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе |
текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грчка и значи....“ „Р |
без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља |
селу, где се старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они б |
повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали потребну количину ц |
учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професор причао оно што су ђаци имали да науче.{S |
ће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад в |
чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи не |
„Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову |
ли и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду један другоме у школу и гледају како и други |
округа; а на његово место би предложен „млађи човек“, који ће „затуцане“ загоричане да преведе |
смени ослободише ово парче земље.{S} На млађима је и писменијима, да продуже ово ослобођавање.{ |
и поступност у давању слобода народу, и млађих (последника Светозара Марковића), који оштро и б |
и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситницу на школи. |
пробуши још неколико даље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико — и још в |
још више.{S} Још неколико — и још више млазева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу и — |
нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} Радиша пробуши још неко |
ша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци. |
чу, неко ћупче млека, неко лонац кисела млека, неко заструг кајмака, неко груду млада сира, нек |
ке расе, која је давала по 5 — 6 литара млека дневно, те су тако имали доста и млека, и сира и |
гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И д |
једно прасе рањенче него и краву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре |
обро, јер је не само лакше за варење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева.{S} И пос |
па му пратили: неко погачу, неко ћупче млека, неко лонац кисела млека, неко заструг кајмака, н |
и товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да носе десет пута више јаја сваке год |
знају и од које хране стока има највише млека, од које се гоји а од које само добија снагу за р |
јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није набав |
млека дневно, те су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили м |
Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га, она преко обичаја помилова Радишу |
ли: зашто и њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине |
јелима и о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те |
еми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа |
зда Мијаилове куће прате једну каленицу млека и комадић хлеба, па оста да ствари раздреши и нам |
е, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћ |
ит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром или |
евца; један је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те ј |
већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника била готова |
{S} Ваљало је сада причекати док надође млеко, али је нови грађанин протествовао и тражио своје |
о бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, |
шке, ораха, граба, дрена, леске, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је |
ја није набавила барем по једну од оних млечних крава, као што је била Радишина, и који није по |
ели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Представили су му и „инжињера“, кој |
и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу мој |
е добро ни ко не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај кој |
о један прут дебљине обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су < |
о Радиша запита: како ћемо за песак?{S} Многа деца превикаше: „Да донесемо, господине“! „Па у ш |
те школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала кућ |
шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њи |
падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми н |
исојним странама, па онда у осојним; да многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; д |
о у земљу и ту преспавају целу зиму; да многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су т |
примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је |
ладину промишљеном раду и дао основу за многе занате, који данас ево и напредују у овом селу бо |
ла царство појава у природи, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А д |
о ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама се сачувало много причање |
олу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не |
ема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко у земљу и ту преспавају це |
тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели. |
ко угреје, те и паметан често полуди, и многе је пиће покварило сасвим.{S} Али научили смо се, |
у с тим спољним сјајем твојим пренели и многе мане унутрашње, на штету не само кесе наше него и |
вароши, који познаје и село Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на расположење, да о |
обом икад а гробом никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође по |
по новој калдрми.{S} И благословене су многе ручице, за час се калдрма доврши, и камење песком |
олске године, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Рад |
елима,. свака кућа има овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати да направе овако.{S} |
вати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало.{S} А ви с |
ов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и |
} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по кој |
аснија и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p> |
да певају, него вичу много; и пето, да многи нису прешли у старији разред него, остали да „пов |
и о топовима, које мали загоричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је п |
ад су видели разваљене мацке, којима је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша свога учи |
у троуглу.</p> <p>Из школске су градине многи ђаци ове године односили много цвећа и поврћа сво |
рило зеленилом.{S} Друге и треће године многи су хтели да косе или да пусте стоку <pb n="368" / |
мо; хвала ти господине на томе! чуше се многи гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћо, проду |
p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, особито од оних одраслијих. „Е, |
Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови).</p> <p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и |
у другој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где |
којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И многи превикаше: „И ми ћемо господине; нама не смета сн |
је не могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. |
Сазнало се за ово и по околним селима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу, |
ретећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p> |
и и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити |
а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, да |
ша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јун |
силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што не могу да се ум |
читељске школе имао благодејања.{S} Јер многи поред себе имају на врату и стару мајку, браћу и |
к пред улазак ђачки у школу.{S} И данас многи нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се готово св |
и, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали буквар и |
да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су други опет наводили, |
и пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n="199" |
пред.{S} Никако много и никако брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и много се не сварује, те |
о.{S} Зато је бивало случајева, да пред многим кућама, ако нема каквога ораха, крушке, јабуке, |
дне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и два, то и |
ле сваки припада неком друштву а неки и многим друштвима, и раде заједнички на пословима, на ко |
м потражио....{S} Трећа је, што школа у многим местима давно постоји, па су људи навикли на она |
{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају жандарми.</p> <p>Попа |
ао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и председницима, кој |
нога по једнога, да сутра дође школи, а многима и поручише по деци и онима који се још ту беху |
ци није било од постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила, и сви су прилазили Радиши, да |
а их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је с |
ки, као и инжињер, мајстор и познавалац многих заната.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је |
м!{S} Знам је и девојком: добро чељаде, много вредна и паметна...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Гр |
о у очи, како сељаци, особито мушкарци, много пију и расипају.{S} Један је из пиштоља убио најб |
ас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> <p>Што се више приближивало време повратка Р |
и је ова година за село Загорицу много, много значајнија по томе, што је у њој подигнута нова з |
и немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} |
за село најмање и вреди. <pb n="193" /> Много би му више вредело плетарство, али би се оно огра |
S} Отуда је и здравији и <pb n="309" /> много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и н |
у разних кутија па и коричењу књига.{S} Много је већу употребу Радиша предвиђао од плетарства.{ |
остије и лакше ствари па после теже.{S} Много је чинило, што је столар из чаршије сав столарски |
ли би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш о |
емље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Сл |
а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена |
чудили оној правилности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио |
д.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и те |
рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p> |
рна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p> <pb n="392" /> <p>Зато се мора рад |
чешће овако да радимо.{S} Само не треба много да запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запн |
лико је сад и она осећала, да јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} И често би |
децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишини су ученици у првом разреду |
у другарицу, преко које је сазнавала за много што шта у обичајима сеоским и почела свој благотв |
реди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то |
раџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад |
е приликом рекао само ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро слушали и што до сад ник |
о њива и ливада, те нема ни свога посла много, него више ради код другога.{S} А кад ће код друг |
лу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема ни свога посла много, него |
јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству ишли у школу, па су пос |
да има, и свака касарна, и где год има много људи... оно где се, да простиш, иде напоље!“ — „П |
имају право и воле да живе.{S} Само има много непросвећених, пакосних и злих и људи и народа, к |
о да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да памти то турско доб |
..{S} На послетку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на пос |
.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни он извода из „прот |
ли ово записивање, видели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао опет само тридес |
ички, опет се простодушним загоричанима много допало, јер су видели, да је срочено нарочито за |
Зато је Загорица пуна новца, јер прима много а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већи |
еца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме мест |
знате, како је у нашега простога света много и премного враџбина, којима се често још горе тру |
дине.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је |
те је преко својих познаница и ученица много учинила, да то буде више занимање сеоскога женски |
у школу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршујемо само школску годину, не |
амтила облик.{S} Па и доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је че |
енији него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје ученике, а они су опет били м |
пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „сребрњак“ сј |
садник.{S} И унутрашњост школина је сад много другојача.{S} По ходницима су повешане слике и цр |
алатима као ми.{S} Шесто, тај је народ много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, спо |
ша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа дру |
ад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школ |
за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он поста |
купили по једну памуклију.{S} Не прође много, а Радишу препоручи његов пређашњи газда и једном |
колу.{S} А у таквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни з |
кле видео, да без нове школе он не може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је с |
ећује.{S} Додуше и добар свештеник може много да учини за просвету и напредак свога села, савет |
правио, њему се опет самом чинило да је много, и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} |
ионица спремила и добре плетаре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио прави сто |
„Као роса!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапско |
погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и |
сваки рад алати савршенији, и у раду је много више употребио природне силе, којима је заменио с |
длог сасвим на свом месту, само да није много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и |
требало.{S} Па како нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а |
Радиша погледа: време лепо, посла није много; земља нема да се откопава нигде, него још негде |
“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после није много волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање |
рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много издвајала од сеоскога живота, и тежила је, да му |
најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изненадило него одмах одговори:</p> <p>— Како ти |
Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка није закметио |
ру!“ Радиша и њему одговори, да то није много, јер они раде тешке послове и не пију сваки дан; |
} Истина, према другим народима то није много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне |
дубоко, спорије ниче од онога, што није много дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако видела су, |
ите разуман распоред и штедњу.{S} Мајке много чистије држе своју децу и оцеви много више помажу |
агогију и Методику, и те су му се науке много допале као нове и посве корисне.{S} Зато је једва |
вим су све парцеле прекопане и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном ралицом пре |
ћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, и за међусобну дружбу |
се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доприносило и то, што је и Радиша свуда говорио п |
начина, да нас и велика зграда не стане много и да је за десет година исплатимо а да не осетимо |
у целој нашој земљи школе нису отворене много одавно, јер је пре овом земљом нашом владао Турчи |
е, цртање и лепо писање и лепо понашање много више пази него на тако зване „науке“ или научне п |
ако видео.{S} Слушао сам да људи говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио |
о масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, баре |
и пратила моја снаша и поздравила ти се много.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га прескака |
нили одатле као из казана.{S} И деци се много више допадала ова проста храна у школи, него она |
ономе што је опште, државно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе д |
у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим за |
Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ова побожност њихова, па помисли како би |
рапучем од трешњеве коре.{S} Зато су се много и чудили овој сандучари и мислили су, да челе у њ |
а само за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више пази на здравље појединаца: на храну, одело, |
мо да запамтите ово: да никад не једете много, да не озебете, и да знојави и много загрејани не |
да знојави и много загрејани не пијете много хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба |
јте, да их не испустите и не притиснете много овде на средини.{S} По њима се пише овим писаљкам |
а ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Он |
да ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само једнога, |
его просто „учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан беше св |
а су јој детета умрла, па јој ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једним вратницама око |
камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао више да сп |
ови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А |
чита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили |
и пољопривреди.{S} Истина, онда не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљи |
и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат Миладине, и они који пију силом и они који |
рокрације“ и „народа“ у земљи нису више много запљускивали мирно село Загорицу.{S} И у школи за |
део за време бављења свога на страни, и много што шта им је изгледало чисто невероватно.{S} На |
много више да се уради <pb n="144" /> и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива н |
загоричане изненадило <pb n="287" /> и много обрадовало, кад су видели, како лепе и другојаче |
S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, да се око тога њине жене |
и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од тога може пренети и |
коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направ |
вне и приватне зграде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нису |
емље.{S} Посуђе је сад мало другојаче и много се чистије <pb n="383" /> држи, а стоји по полица |
о људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују много више и брже |
те много, да не озебете, и да знојави и много загрејани не пијете много хладне воде.{S} Ко је о |
људском, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешности.{S} Слушао је тице како пев |
е и љубави наставничке!...</p> <p>Али и много топлоте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја |
угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n="30 |
кли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотине кола креч |
брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и много се не сварује, те се не усваја, него изнурава и т |
не друге државне и приватне зграде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света пр |
авља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" /> и много брже, те |
пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, |
тадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, што је требало да научите. |
Време таман доста велико да се заборави много што шта, особито у ово време, кад је сва пажња би |
е много чистије држе своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога |
ого више измакао и другојаче живи, живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и мн |
много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравиј |
којим путем иде кући, има ли да прелази много река и потока, како ће му бити зими, може ли дола |
?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много другојаче печатано од писанога?..{S} Нађите столи |
{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много посла па зато нису много ни тражили, и брзо се по |
ко од нас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> <p>Што се више приближивало време пов |
и клеветнику и добротвору нису осећали много захвале...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право вел |
навао своје ученике, а они су опет били много слободнији и више су волели и питали свога учитељ |
градине многи ђаци ове године односили много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје |
е знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да одредимо неколико људи, па как |
о лакше разумеју него мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142" /> мала деца лако заб |
га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да |
ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а и велике си науке уч |
учиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша нова школа, којом ће |
тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчист |
Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, т |
а, вечита, и како се њоме може уштедети много дрвета.{S} Воћке су се све дивотно разгранале, а |
се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора у |
се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не може се из почетка, јер стигну деца па не |
а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су зидови ј |
шетње вратили и Радиша и његови ученици много зближенији него и из оне прве; јер је Радиша мног |
се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши много па прати људе на све стране, да га траже, али уза |
И сад настаје „пјеније“, које је Радиши много више личило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у и |
сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад |
том месту.{S} О томе учитељу слушао сам много од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам |
аправио какву сам желео; а људима нисам много говорио, него сам радио; и радио сам поступно и п |
своме напредовању и личном и друштвеном много изостао од осталих народа, који нису робовали, па |
како се цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде него каменом.{S} Интересовало их је и к |
бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По вечери гледа се, ко |
n="55" /> није нерадан.{S} Напротив, он много ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} За |
трудбе него онај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био про |
поменути, да је њему овај посао задавао много више трудбе него онај у школи; јер је сам он мног |
после сваки пољопривредни рад разумевао много дубље.{S} И кад је доцније говорио о њему, он ниј |
е муке и дангубе.{S} И опет је постигао много.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало арти |
и се.{S} Само њему самоме није изгледао много лепши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не поп |
и себе ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, |
дам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју него мали, а друго они много боље |
је она знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама |
</p> <p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала |
о, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овде Радиша осети задовољство од и |
ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друга је, што на другом месту нема кмета Ми |
о болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb |
али је сада још ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овом |
кроз кратко време ви ћете осетити, како много више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А |
очетку испита молили Богу, он је некако много размахнуо руком и направио велики крст па се и ду |
иде <hi>поступно</hi> напред.{S} Никако много и никако брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и |
ти народи, који су измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога последњега не |
екова, а четврти веле, да му је требало много више времена те да створи све.{S} Главно је, да с |
оге песме наше, а у песмама се сачувало много причање о јунацима и ратовима нашим с Турцима и д |
о је и за младу душу Радишину пријањало много што шта, што је он проповедао.{S} Али кад је посл |
ојени, него заједно, и зато је изостало много што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло мно |
</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет се простодушним загоричанима много |
и били одраслији, и 3) што их није било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и успех |
ниједнога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то се д |
године учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памети готово, куда треб |
Здрављу је њиховом извесно доприносило много и то, што Радиша није преоптерећивао децу умним р |
а, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi>писањ |
ли, а после ће сви из ње износити, само много лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду прола |
{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли начина, да нас и велика згра |
походилац.</p> <p>— Спава он добро, но много рано устаје, једва ја уграбим да устанем пре њега |
оје с десне стране?..{S} Је ли печатано много другојаче од писанога?..{S} Које је слово код нож |
но а које печатано?..{S} Је ли печатано много другојаче?..{S} Које је слово код игле?.. (Овако |
ави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много разних друштава, уједињења, заједница, задруга, и |
њој највише.{S} И та је дружба необично много чинила и Даници, за упознавање са селом и животом |
нога“ и варошкога.{S} И ово је необично много учинило, не само за здравље њихово, јер су рукотв |
и; само им сврати пажњу да не товаре по много, јер могу покварити колица.{S} Док је Радиша разм |
b n="268" /> <p>— Инжињер!..{S} Биће то много.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су говорили |
адиша одговори, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Б |
ака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрављу ученичком.{S} Здрављу је њихо |
убри, она <hi>мора</hi> да му роди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па |
да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретк |
, којима се често још горе трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да |
ва проста храна у школи, него она често много маснија и богатија код куће.{S} И с тога многи ви |
и у другим стварима.{S} Греше прво, што много пута не знају како јесте, него говоре онако како |
ећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени завичај; |
мо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да умемо; и |
а и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, живи много лакше и |
иротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио наукама и вештинама, те су му за св |
Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође |
{S} Међу које прсте?..{S} Немојте главу много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на к |
елико изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајније него други пут.{S} Домаћица Миљкова, њен |
прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте |
узане и широке, особито оне, што немају много чворова; даље свакојаке гредице и лепе облице, ос |
нећу, господине.{S} Барем учитељи имају много узвишенији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер |
селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научи |
} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имамо учитељ |
и много више ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До с |
умски механичар и индустријалац. „То му много треба“, одговори Радиша. „Без тога нити таван мож |
: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало доб |
томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису много претеривали у томе, али је сада још ређи случај б |
они једно другом.{S} И доиста, они нису много ни трошили.{S} Радиша је позвао свога оца и мајку |
ада нису имали много посла па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мал |
> <p>Али је ова година за село Загорицу много, много значајнија по томе, што је у њој подигнута |
, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да многи нису прешли у старији разред не |
ао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам |
оме то?..{S} То не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља |
имате на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и како се живи у свету и како се ж |
да пишете, да рачунате и да научите још много што шта што у књигама има, а прости људи не знају |
који су осећали, да код Радише могу још много научити, па су долазили сваке Недеље, као и у поч |
ак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобројним фабрикама израђује, и да не говоримо.{S} Т |
изи српској, који си и сам, међу својим многобројним и разноврсним делима, покушао да у „Селу З |
апретку, батине беху укинуте, на радост многога небојше.{S} Радиша се загледа у оне две дебеле |
.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи се и забављајући себе они |
анас и не потпомажу напредак, него га у многоме коче.{S} Оне сеју фразе, развијају фразеологију |
годније за почетак, ипак му се чинило у многоме незгодно и непотребно за село, јер у селу нема |
од шездесет година, исто тако можемо у многоме убрзати и свој морални, економски и друштвени р |
од дебље хартије троугле, четвороугле, многоугле, коцке и разне друге призме, пирамиде и купе |
лима, и прво се морала научити „таблица множења.“ Учитељ каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас |
аблица множења.“ Учитељ каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ је |
, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“.</p> <p>После одмора Радиша је прво рекао, да |
најпосле).{S} Сад пођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су ма |
јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац. |
десну страну!{S} На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окре |
о и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у по |
Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили сте калдрму и овде и ко |
о мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учитељева гласин |
а и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише |
и; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мело |
зивани у своје команде.{S} И како после мобилизације дође и објава рата а за тим и сам рат са с |
сам се толико спремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али може бити вели |
две сиротице, што остају саме и за гроб мога јединчета!..{S} И овде се заплака.</p> <p>Наста ћу |
адиша.</p> <p>— Дакле преча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, |
Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивнијега рада, који једини и води напретку, |
и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, |
бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је |
и ђак издиже прут и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче савијати, праћакати и завапи: |
бу и стаде премишљати шта да ради, и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо н |
мо да што пре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гл |
ти; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу лежала загор |
помогнемо!...“ И сви дадоше колико који могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом |
Здрав си, брат Миладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда наслужише Миладину.{S} Миладин је био о |
<p>— Е право велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо |
вца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му |
није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} Пета |
но, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више |
су историске слике, до којих је Радиша могао да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина |
е.{S} И ово је све чинило, да се Радиша могао похвалити здрављем у својој школи.{S} Целе ове го |
имназија, и препоручи Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо ко |
кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао израчунати, шта ће од прилике то све стати.{S} За |
ема за младу душу Радишину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у д |
али је Радиша имао своје мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Гру |
опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, |
сталих села, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су из окол |
направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега да сагради толике грађевине, а ако је о |
мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из о |
поћи с овога света, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, |
слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зат |
ове године држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинил |
селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и мам |
b n="30" /> му се смеју и да кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} И у младој душ |
тија је и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат за ов |
ди око школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да они помену, јер је калдрма била довр |
ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није могао да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи |
ра“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ |
уту.{S} У веће се столарске радове није могао упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сиро |
много доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, |
о једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали концем и заденули |
и сами погодити, да то нико други није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том ве |
имао, и трудио да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опажале две природе: једна о |
{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекопавају, па |
мена за рад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и |
ло ручка Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да предаје само зато, што није имао где.{S} А шта |
н <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али |
} И, дабогме, да Радишин премештај није могао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме срес |
е њих родио и откуда они?{S} Човек није могао начинити сам себе, а друге су животиње још мање у |
ком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замислити, с коликом ће вољом то ученици да врше |
у да припада већа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђацима, те је ј |
је све наместио и легао, још дуго није могао заспати, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога |
Радишу од зиме.{S} Радишу још дуго није могао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле по |
ао да је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се |
седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су |
о очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а ш |
а произведених из семена, те је свакоме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, да су одма |
Радиша је у почетку нове школске године могао с мирном савешћу да поднесе министарству овакав и |
ра владали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о з |
епше мастило и зареже перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда г |
могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише „превасх |
, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи |
идео, колико му треба врата и прозора и могао израчунати колико треба камена за темељ до цокле |
ач, који би потпуно разумео тај посао и могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и судо |
свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би могао да окренеш трупац, да састругане даске дођу једна |
на којима један сам <pb n="49" /> не би могао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што се |
човек није начинио, и да то човек не би могао да начини, него да је то створила нека виша сила, |
„Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да дола |
<hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је н |
/> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи |
режак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да се м |
а онолико колико би требало и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те |
до године.{S} И у Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да узима и више него код оних |
Томиним сиротињским плотом, да је сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео |
та Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим селим |
а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по |
ице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао да изводи и остварује поједине васпитне принципе, |
Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш толико равнице, да стану све куће колико |
ио оволико користан другоме, колико сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам |
и ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију па да ид |
ече: „Господине, умро ми отац, па нисам могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{ |
{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одговори |
о да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити |
ако ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овде посл |
азе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шт |
раћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, |
метне чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазв |
ро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, сутра је Н |
кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико је жалаба по околини |
су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дођ |
оседаше и настаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша сед |
седео угодно и свакоме је свака грешка могла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p |
че.{S} Али је после овога Даница и сама могла да погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Р |
ка од страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и то прибележио.{S} И сваком |
има, и кад се све утишало, да се мушица могла чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше величанст |
а крају дневног учења.{S} И чиме се год могла будити права побожност, она унутарња, у срцу а не |
продуже; а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овакога радника и да га одваја од ов |
ао саливен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ |
посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, само је мило погледала свога мило |
то више онога, што је сама руком својом могла израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, |
д су дошли до саме стружнице, деца нису могла да се нагледају, завирујући у сваку ситницу: како |
а да су нека непрестано грешила и нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на |
игде нема толико равнице да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да је издељено |
е, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека створ |
крушака, колико других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, |
е да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као п |
њене матере и сестре Зоре, и често нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, |
ве било набављено на време, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S |
{S} А колико се зна по другим народима, могли бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје до |
игама, које нису руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као око, а |
заједничку.{S} Ове су године с пролећа могли и да калеме лањске саднице.{S} Зато је Радиша нај |
мала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо окарактерисати овако: његови ђаци никад нис |
дишини ђаци и походиоци градине школске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p |
дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи |
ацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску цигле и огр |
увек и написао све што они нису умели и могли, или је сам поручио, као за себе или школу, па по |
о.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици |
е учинило, да су одмах идуће године сви могли да отхране по неколико.{S} Тако су очигледно могл |
то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша |
а буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без |
досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и бољ |
и општинскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у гл |
огови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него они лече, па |
, да их одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> </div> </div> <pb n="201" /> <div ty |
више.{S} И тако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од доње светлости, која долази косо |
као, да нису добри и да би један другом могли и главу да разбију. „И још нешто, додаје Радиша; |
онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S} И о |
авом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погу |
римимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} |
емо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све како ма |
ко би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по други |
це.{S} И само за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарски посао, пл |
S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, е |
ли, ево је трећа година већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли |
хране по неколико.{S} Тако су очигледно могли да виде и „метаморфозу“ инсеката и откуда се доби |
све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа донела с |
тву Просвете били су тада људи, који су могли да појме Радишу и да одобре његове намере.{S} Зат |
и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма |
мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли о сваком ученику посебице да воде и наставничку и |
онолико, колико би требало и колико су могли моји добри загоричани.{S} Седма је, тако исто вел |
ли су све народе и њине земље, којих су могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се ве |
ни и већ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Са |
потребе народне или <pb n="401" /> нису могли да их задовоље.{S} Зато се увек јављала струја: д |
азговарали су се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме поступку капетановом.{S} И, да |
ознало загледивали сваку ситницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило |
нцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су додавали, да су молили, да о |
доучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли да нађу писмена човека себи за писара у целој зем |
за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а друго није н |
умешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да умемо; и није пропушта |
деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћи само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави |
у њу је примљено 30 ученика, колико је могло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} Па |
Али је све ишло само онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет ј |
има, питомијим и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици преносило се из градине школске |
оме раду на новој школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је |
ма својим, то о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстор |
за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Рад |
ад цветају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црно |
.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да д |
газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке |
не прљају и не кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и р |
за ову годину о правом ручном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и з |
ређење интернатско, те да се на ученике могло више утицати, и да су они сами имали више времена |
е својим редом.{S} И свако пренагљивање могло би донети штете детету као и пупољку.</p> <p>Као |
јмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући за |
на пример за геометриска тела, онда се могло поћи и даље, грађењу разних кутија па и коричењу |
ега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном |
н је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне још толико.{S} А |
сао у Загорици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, који |
н је странац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, само кад бисмо у |
ије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којо |
о, да одатле прегледа све што се видети могло.{S} Одмах је стао питати како се зове које брдо, |
ојом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико новца има у Загорици по пајантама, |
и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем речи, или вербализам.{S} А оно што |
оље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мало.</p> </div> <div type=" |
нски?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита |
њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити на два а |
е Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад н |
амо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега човека |
рајте за поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и да му |
здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће после ићи полако! додаде Дани |
тупањ.{S} А ове простије, несавршеније, могу имати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и |
ареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премеш |
томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, |
а за какву већу грађевину или куповину, могу наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би б |
словију, па <pb n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да и |
а идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим |
па да се вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову школу, што се сад отвара, где ће да с |
да ви останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу |
м.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одго |
и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте с |
читеље они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па после да идем на још већ |
накнадити; где срца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и делипале, са ма |
ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином после |
овори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но п |
е, причали су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље иску |
да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p>— Можемо, можемо! потврдише ови.</p> |
доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него је о |
учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша и |
ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кме |
д! — Натраг! — Доста.{S} Сад пазите, ја могу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим један — |
те, ја могу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на јед |
сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на леву |
ља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа |
потезу?{S} Онда му објасни, да тестера могу да се удесе, да стоје уближе <pb n="212" /> или ра |
собито зими и ноћу, и које свакога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, кој |
могу имати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће се пос |
па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} Основна је настава просто проширено д |
: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb n="40" /> да будем п |
ен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у нед |
су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију свој таленат.{S} Особито их је задобија |
сад требало!{S} Зато запита Грују, где могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим |
м још поменем, да људи данас најтачније могу да измере, колико има од Земље до Месеца, од Земље |
елигиска осећања, као најузвишенија, не могу развијати како ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свег |
ко како су живели пре хиљаду година, не могу да живе, не могу да напредују, него сиромаше и про |
пре хиљаду година, не могу да живе, не могу да напредују, него сиромаше и пропадају.{S} Зато с |
рећа, а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко |
кад њих двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, они урадили. |
ним...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак...{S} Време је, да се оженим и |
а реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак...{S} Време је |
је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су други опет наводили, како је тај и тај из |
виште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште на |
разреде по школи тако, да се рукама не могу додирнути.{S} Онда им рече, да стану право и да ру |
сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне машине: за ора |
и како се расхлади; како киша и снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није |
арод или против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори |
не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више о |
оји ученици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену зону...</p> </div> <pb n="400 |
— моје се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацај |
ње па и човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; |
коном загарантује сталност, те да се не могу премештати без молбе <pb n="396" /> и кривице, и д |
четку, танког материјалног стања, те не могу да учине колико би требало за овај напредак и свој |
ље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да поклоним, као газда Мијаило.</p> <p>— То ти ник |
с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Радишу је грлио с |
и и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћица дала је први рој за ов |
може да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни он |
земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Него да гр |
{S} А о поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без школске градине, у којој ће и млади |
ећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја не |
о, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две |
отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Не |
једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, који немају торбице, јер немају у шт |
/hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем |
прављам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi> и <hi> |
сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> <p>- Да г |
те за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А г |
оги и не пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздра |
Што је потребан проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она? |
образ, и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност ове ваше опште тековине, али ће |
ош милије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мисли |
мо је један одговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; а |
<head>1.{S} Основна начела</head> <p>Не могу вам причати више како је текао и напредовао овај Р |
а; па врати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не иде наштину |
х.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође |
а погоди кући.{S} И одмах одобри, да се могу одвојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се м |
А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с таваном који се кречи и подом од даске |
но и иде по природним законима, који се могу изучити.{S} Зато природне науке и јесу једине наук |
приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи разговори о ономе што се види.{S |
мрак с очију, којима се отворе очи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књигам |
о се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђ |
ред, али који су осећали, да код Радише могу још много научити, па су долазили сваке Недеље, ка |
па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству и |
сам направим, онако како после и други могу правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде има д |
Тома сасвим искрено одговори: „Кад роди могу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, |
сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике |
„Сваки, сваки ко год хоће; још старији могу пре да науче и неће да забораве као деца!“</p> <p> |
животиња и о свима врстама радова, који могу да се врше савршеније, разним машинама и бољим ала |
у своје куће и не ударају плафоне, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскама, ка |
е само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; ал |
је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито почети ни довршити, ни у школи самој а |
м, зато су и корисније.{S} Моји ученици могу знати све науке и сву филозофију, па опет у кући д |
Инструмената за свирање немам, нити им могу донети оне савршеније; али они ми и не требају: он |
уди и постали оно што су, и само школом могу напредовати даље, и тако даље.{S} У ствари, то су |
е као земља, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих једемо.{S} А на |
па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у школи него ов |
лепо паковано у котарице, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околин |
.“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мисл |
ти.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спре |
вивши ширине толико да два човека ласно могу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и |
ње.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да их не испустите |
и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с тава |
рашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за |
Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме да извест |
јеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер се н |
ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама. |
сврати пажњу да не товаре по много, јер могу покварити колица.{S} Док је Радиша размерио концем |
да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, за |
ино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом учењу у школи преоб |
упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер |
мајсторе?“ упита Радиша. <pb n="74" /> „Могу, свуд, господине, цео таван, и у оџаклији“, одгово |
Радишини су ђаци и сами калемили на све могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчи |
радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађеви |
друге.{S} Даница је добро знала, шта је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све више, |
ауке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животиња, биљака и мин |
ише него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, од које је нешто био п |
је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усаврши, поправи.{S} Зато је у радионици шк |
је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и усавршити, унесавши у њега више правилно |
а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, на храм Божји, на как |
огњиштем од старинске је „куће“ постала модерна кујна свуда попођена циглом, и у свакој је сто |
куће личе на пограничне карауле или на модерне железничке станице, само што су биле окречене.{ |
нуте од земље!{S} Истина то још не беху модерне постеље (кревети), за свакога посебице, него је |
да је цело двориште изгледало као неки модерни парк с пространом вилом у средини, а градина ка |
скога доба у главноме задржава и после, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што ко |
ангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да није ништа хитно, одговори |
огодани инструменат, који је у свакога, може се вежбати <pb n="195" /> сваки дан.{S} И говор је |
са посла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали и нешто од оних дасака да напр |
а дође један домаћин из села па запита, може ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он по |
ломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни |
ик рече: да се сваки, ко хоће уз народ, може потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то б |
ађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} |
па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зат |
сле видети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољопривредну машину, којо |
го река и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, колико њих има у к |
Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, |
еде, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За |
ење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов |
а земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> може да се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је данас Ра |
Јер се сваки народ само <hi>редом</hi> може одржати у једној целини.{S} И ето откуда долази оп |
оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А м |
/hi>.{S} Запамтите, да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се |
{S} Е, доста.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли |
те?..{S} Сад нађите ону другу реч!..{S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, он |
је? — Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је |
еп?..{S} Уши?..{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите с |
ло?..{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто |
{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћу |
е четири стране и шта је на којој?..{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго ве |
е дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто н |
Нађите уво!..{S} Какво је то уво?..{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} |
вача а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије |
своје време, свој рок, колико траје.{S} Може ли он сада за један век урадити онолико и оно, што |
лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је |
ного.{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите |
које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво бу |
за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="285" /> живу ограду најбоље |
сле требати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђ |
грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и |
да, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде с |
да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато |
оје су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то |
а испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а б |
оже?...{S} Колико гроздова има?...{S} А може ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано?. |
да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зат |
истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S |
рађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, |
ером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Пе |
и с издржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржав |
не. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" /> школу и да учи онај, |
им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} |
облада разлог: да виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и о |
толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на |
лити.{S} У опште, где ума нема, срце га може накнадити; где срца нема, ум и руке га могу допуни |
а од конца до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И код малих је ударена основа, а |
ного; само сад да гледам шта се од тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад |
уја оде и донесе поздравље од кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груј |
и непросвећена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам |
рој дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рогове па и главн |
може бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, ка |
ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> |
и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, |
печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад |
почетка стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили |
реме, да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
че за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Ве |
ћајући се, да се овим детаљним питањима може и одати, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад |
вако хвале, и помисли, да му син истина може изучити <pb n="9" /> књигу и бити срећан човек, па |
главно код калемљења и на колико начина може да се калеми, па је онда приступио послу и на разн |
аест и тако даље и гледали, колико пута може да изиђе.{S} За тим су тражили, колико деветака им |
јде сад све по четири!..{S} Колико пута може да <pb n="169" /> се узме по четири?..{S} Хајде по |
Хајде сад све по три!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!.. |
т!..{S} Колико пута?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спре |
равио, да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се уме и има ала |
а, како се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не |
и раван, да се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ |
околним селима није мислио, да кошница може бити другојача од оне вршкаре, што је они плету од |
, на пример, само оно веровање, да душа може напредовати и онда, кад тело пати, кад је оно боле |
и то, колико женско срце и добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, особито у задругама |
мало замисли, па нађе, да његов предлог може имати и „супротно дејство“.{S} Зато рече:</p> <p>— |
ан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да вуче камен и |
загоричани очима својим видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи р |
о нацрту и деца су гледала, како то све може тачно да се размери па да се не квари него да иде |
ко ћеш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи читава породица.{S} Па и твоја жена биће с |
воје здравље и снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Господњем“ и радовати се делу |
ек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ књигу“.</p> <pb n="8" /> <p>Сви заћуташе и |
епша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети много дрвета.{S} Воћке су се све дивотно |
научи и <pb n="45" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и цело |
не школске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови |
слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на бо |
па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била |
оже отићи далеко и учинити много.{S} Не може се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А он |
мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу проб |
и за друге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Свет |
досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа |
е у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само мање.{S} И чо |
у се чинило, да без овога последњега не може знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога |
ену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је би |
д човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни |
и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" /> задржавати.{S} Све су то они заглед |
у, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да убије и спута као немање.{S} А кад ово б |
рији разред.{S} Па како више ученика не може стати у учионицу и како радови на подизању нове зг |
за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, |
кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ |
па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то ј |
м и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађати народ сам него интелигенција његова.{S} О |
е има она решетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отв |
</head> <p>Без познавања своје земље не може се познати ни свој народ ни знаменити догађаји у и |
тате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово је место прилично на средо |
ико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, просвећени и |
} Ово је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам тражити другога некога из тога сел |
рава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и у души и у с |
ној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може непријатељу да даје отпора онолико колико би треба |
д скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим парама, него се мора задужити па |
на, па и она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају з |
слава Крсманова, показао је, да више не може да се постави једна општа совра, па да се за њом с |
у ови, и што вам министар никад више не може узети школу, него и идуће године већ можемо примит |
ецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него св |
сподине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина |
ћивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатно и |
у, те услед тога наш свет сиромаши и не може да учини за свој морални, материјални, умни и теле |
вена животиња, која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да ум |
да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад |
дешава, да тај један или не уме или не може најбоље да управља целим народом: и зато се пожеле |
збиљно, ништа много и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се |
у.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она |
ка толико дугачких, да највиши човек не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пр |
.{S} И ништа више у животу човековом не може усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} |
је дошао писмен у војску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му |
здравље, јер знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не |
остане мајстор за нешто од овога, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} |
је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато |
амиџије!.</p> <p>Посао је напредовао не може бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: једн |
онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа |
ву или покровац, то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S |
мања за савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и васпитању њег |
и баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви |
ве запиткивала нешто друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад |
учим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не може се из поч |
дишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и пос |
ера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} |
огинуо, јер правда и милост Божја то не може учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и општој невољи |
чини нека народна скупштина, она то не може чинити.</p> <p>Чули сте да помињу „слободу збора и |
к-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се |
} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачка?..{S} Погледајте у слова п |
!{S} Откините које зрно!...{S} Зашто не може?...{S} Колико гроздова има?...{S} А може ли да се |
а овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте у слова поред ашова!.{S} Преврнит |
{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код коња.{S} Какво је то лево?. |
и да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је |
— Може ли тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} |
ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске |
јте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га зми |
уквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi>!..{S} Нег |
ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не |
школу, да мало проширимо градину јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама |
за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива написмено, него удара на хартију печат п |
а савршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато оне данас и не потпом |
иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу |
је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! рече Даница. |
сти у њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом може усавршавати живот људски.{S} |
ан, и сетите се, да се ово сваке године може окречити и убелити.{S} А погледајте и доле ове леп |
о као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт |
о зато, рече Радиша, само велико камење може тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и о |
стој њиви, којој не помаже обично ђубре може помоћи песак и друга земља.{S} У тих народа има фа |
људи у првобитном стању...{S} С њима се може радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им |
омаћи празник.{S} Сутра и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша |
но.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како је читао и замишљао. |
ад подиже читава млада шума, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, које расте у нашо |
је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Учила их је највише о |
ње, домишљање и утакмицу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и весело радујућ |
едне стране повезано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну |
ну, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима св |
књига најлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин Министар зам |
имања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуше и д |
да него да се у њему усавршава што више може: онда ће се даровитост његова прометнути у промишљ |
>Али му се чинило, да ова наука највише може да утиче на <hi>дела</hi> људска: да људи чине доб |
, и колица — све што свака кућа треба и може да има.{S} Доцније се све ово продужавало.{S} Расп |
да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким |
на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста сво |
не наше, народно и сад свак има своје и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то |
по градини школској колико које хоће и може, те им је она <pb n="53" /> увек чиста, уређена и |
оле: има, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи д |
адева и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда |
д куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} |
тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у болесном тел |
на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мало д |
..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у с |
ли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> направити и употребити у својој кућ |
hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које ј |
да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. |
ога рада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људ |
нко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је |
амо?{S} Сме ли оставити дете овако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође н |
аја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издајника и најревноснијих мучитеља и |
како и оно мало скромних сеоских ствари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе |
помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који више има и снаге, и |
нас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот. |
ост а иза њега читава прошлост, о којој може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој не |
и да је он све ово створио; само човек може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав |
просвећује.{S} Додуше и добар свештеник може много да учини за просвету и напредак свога села, |
установе, онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, |
ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати торбе и казати, како да их на леђима но |
рада у животу не може, и само се радом може усавршавати живот људски.{S} А радом се опет разви |
, одговори Радиша. „Без тога нити таван може да се направи раван, да се кречи као зид, нити кућ |
ога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и ради |
у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{ |
ко ко од вас има много старога деду, он може бити да памти то турско доба и да може по нешто о |
неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први |
ца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код |
ма руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога, господине!{S |
/hi>—евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} К |
Пазите још једанпут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите табл |
у!..{S} Дете другу!..{S} Трећу!..{S} Ко може сам?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испод и |
о краја!..{S} Можете ли натраг?..{S} Ко може?..{S} Хајде, пробај!..{S} Ко још може?..{S} Е добр |
, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} До |
b n="167" /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, до |
ао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало пауз |
дио и народ свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} А по |
кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведо |
или!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперете сим |
свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодн |
е изостане а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у овој школи напредовале вештине, |
на томе се гвозденом огњишту свако јело може зготовити боље него поред огња, и свако тесто умес |
га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постати најчеститији човек.{S} Ако видиш и какву м |
за том простом већином.{S} Право добро може бити на страни само неколицине.{S} И нису ли све н |
да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише неки.{S} А Ра |
они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид |
дисава на своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији човек, који неће ни трпети ни во |
да и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А |
инило да је много, и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на ов |
шини су ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута |
рици.{S} У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онак |
вори: „Село ће учинити за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда обја |
а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније и лепше.{S} Он их је најпре упознао с п |
до краја, него их сваки политички ветар може одувати чак на супротни крај отаџбине наше, и тако |
слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите та |
упуству још нашао, како се у плетарству може употребити и слама, која и како, зуква, рогозина и |
народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p> </div> <pb n="397" / |
а колица, каква после сваки у овом селу може направити“, мишљаше Радиша: и смисли овако! да точ |
а прича козарима и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго |
тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпоступније, а хартија је и најјевтинија. |
а VIII класе у селу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па покупује што |
.{S} Нађите звонару!..{S} По чему одмах може да се позна, да ово није нека кућа него да је цркв |
стрче у страну те кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у једном кра |
супротни крај отаџбине наше, и тако их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно, н |
ће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих мо |
ти су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, што их они р |
д су се очигледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђ |
да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, још једанпут да кажете сви заједно: < |
о може?..{S} Хајде, пробај!..{S} Ко још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да пишете слова.{S} Изв |
ете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може, господине.{S} Има како паметних родитеља, а деца |
Они веле да могу сами!</p> <p>— Можемо, можемо! потврдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви |
n="231" /> Па кад можемо да се женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами д |
д Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас |
ништа да учинимо?...</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер имамо на расположењу сву готовину тога напр |
ога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p>— Можемо, можемо! потврдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јест |
ло, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није б |
дине; селско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало проширим |
чињене све речи и са тих тридесет слова можемо да напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на приме |
ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где |
" /> благо одговори: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, господине |
, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: |
и други поженили. <pb n="231" /> Па кад можемо да се женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми |
били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете |
е дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе Радиша и Даница доче |
ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зид, оно западни, о |
Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} |
ћи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, па ћемо после сићи о |
њемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, не само на сав српски народ, који говори као ми |
а радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а о |
свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Пазимо само, да м |
рамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо и да укршта |
.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо г |
ан се бранио: „танкога смо стања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то н |
то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да ј |
о овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; нек |
пропадаћемо и — пропашћемо; а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и којом би тр |
тање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>Можемо.{S} Можем |
а у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господ |
у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде најви |
а да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесет с |
, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али да |
од човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико није потребно, |
моуправу“.{S} Састајати се и договарати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мис |
Јер и ми треба да напредујемо; али нити можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</h |
/hi>?..</p> <p>„Ето тако, у свакој речи можемо да изнађемо слова, која се у њој чују, па да их |
а докле стигне.{S} А за издржавање како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, но за |
е ли тешко?..{S} Е видите, овако полако можемо да читамо све ово испод свих слика, само кад зна |
нути, умукнути...{S} Дете ви!..{S} Тако можемо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, с |
ад старци од шездесет година, исто тако можемо у многоме убрзати и свој морални, економски и др |
тплаћивати сваке године по мало, колико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, на то?“</p> <p>— Прист |
во овде.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после |
и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, па и печатати или штампат |
сподине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо да направимо“, додаде Милета.</p> </div> <div ty |
лутали ти народи пред нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни развитак човеков, те да младићи |
же узети школу, него и идуће године већ можемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви |
о 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане с |
ашој очи истинске, које гледају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, |
<pb n="266" /> слободно, те и преко њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља да б |
буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и пре |
можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер имамо на расположењу сву готовин |
ме да одговори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? |
сподинове ствари и одвести господина.“ „Можемо, господине; нас смо двојица; обојица с коњима, п |
имо градину јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништ |
епео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било |
а видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} Која се страна з |
, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да погађате и погодите свако слово.{S} Али ће ва |
повећи круг и обелити му површину).{S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајде |
S} Хајдете сад сами тако до краја!..{S} Можете ли натраг?..{S} Ко може?..{S} Хајде, пробај!..{S |
с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађите ону другу реч!..{ |
ај лист!...{S} Нађите најпре нож!...{S} Можете ли да се посечете тим ножем?...{S} Зашто не може |
шира?..{S} Које је ово код гусала?..{S} Можете ли то да утувите?...</p> <p>„Сад изнесите таблиц |
ма?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на таб |
аже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то да утувите?..“</p> </div> <div type="chapt |
уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, која се слова чују у тој речи, ка |
џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је то <pb n="119" /> џамија?..{S} |
Сад извадите таблицу, да ово пишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гле |
д пазите да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, која се слова чују кад се каже < |
котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пун Месец? — Ево овако! (Направи |
обро.{S} Нађите иглу! — Нађите конац! — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто н |
метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим |
и.{S} Која се страна зове исток?..{S} А можете ли одавде да покажете руком, на којој се страни |
овршину).{S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, кад |
у Штедионици за паре и известили се, да можете добити колико вам год затреба за мајсторе, за ст |
е најглавније, ако хоћете да научите да можете сваку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каж |
о је запамтио и измислио.{S} О, само да можете видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чу |
аку реч моћи ћете да напишете, само кад можете да разазнате, која се слова чују, и кад умете св |
се накрећите на десну страну колико год можете! — Сад на леву! — Спустите руке! —- Хајдете само |
их љуљате назад подигните их колико год можете.{S} Хајдете још мало:{S} Један! — Два!— Један! — |
еме и последња година у школи.{S} После можете долазити само на поправку, ако хоћете, као ови в |
телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно један на другога, так |
а чините једно, да једно без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана. |
а се посечете тим ножем?...{S} Зашто не можете?...{S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошри |
бодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређи |
ашно и ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и |
ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага тр |
тридесет слова, и кад њих запамтите, ви можете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А |
о да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово |
токе.{S} Међутим има земаља, на које ви можете трпати тога ђубрета колико хоћете па све залуд.{ |
ље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви ст |
S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} Хајдете она два код столице!{S} |
игне овакав храм просветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци |
неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није |
Ето, зато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиц |
л!..{S} Нађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се кушате и један другога да питате, к |
е троје, особито за Радишу и Даницу, то можете и сами замислити.</p> <p>Тако се ова година најв |
На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и букваре |
себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не |
дан од ђака рече, да туцају туцаљкама. „Можете, рече Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за |
за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за |
, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинове ствари и одвести господин |
се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у |
и гласати, одговори Радиша.</p> <p>— Ти можеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају. |
ивоје говораше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много в |
од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, |
зажали што није пре дошао, он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић |
Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивија у детињству.{ |
то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и знају |
.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запит |
у она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да сте ј |
одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша, гледају |
i>радом</hi> и <hi>вредноћом</hi>.{S} А мој народ једва чека да побегне од мотике и да — „надзи |
тови неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу све што сам предл |
овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута за |
а нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене проп |
тромији и лењивији пропада, онда народ мој нема најлепши изглед на будућност, све док се не пр |
ћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, |
сестра да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра ви |
>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се ч |
ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи |
ада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој ра |
ре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и о |
оју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он |
подина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те д |
одговорио овако значајно: „Зато, драги мој пријатељу, ми имамо два јака разлога: прво, желимо |
ем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те |
се, да ће и господин министар усвојити мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не |
, али знајте, да ћете за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, |
омоћи.{S} И тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, х |
народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се о |
мља остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То |
ко ово да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крошње ногараче, он после горе пор |
помилова Радишу руком по глави и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади и ово миловање |
воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су м |
њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо!</p> <pb n="272" /> <p>Радиша им сад ис |
ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ |
вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду |
ва задруге од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би се Маргита најпре поасила! рече један његов нај |
е мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у та |
они заслуживали школу... „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре |
, Радиша радосно узвикну: „Ево грађе за моја колица!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — |
ешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и поздравила ти се много.{S} Оздравило јој ј |
S} Један ђак рече:{S} Господине, ово је моја снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово трећ |
вање и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетину годи |
ајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуб |
и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не мо |
ривремено од судница, као што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је ма |
дак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ва |
ен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му пр |
Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да |
то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете |
.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даниц |
њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се |
та, превртала па снаху запитала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ |
ој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам |
, па је обртала, превртала и закукала: „Моја руко, зелена јабуко, где си расла, где си устргнут |
А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а ве |
е мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} |
.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се < |
ак као из кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја моје не мог |
.{S} Настаде живи жагор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја моје не могу да држим — ја |
се пуши — моје се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше |
те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ р |
и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје културне и реформаторске мисије не би било ништа: |
Ах, какве разлике између ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово ј |
овање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетину година!...</p> </ |
{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Околна села не само да г |
е и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у у |
шна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша |
дионици, и о круни свега овога напретка мојега села — о лепој богомољи његовој, која данас блаж |
} Зато им је рекао:</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што сте дошли и што волите да учите |
највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете |
ца полако певала ону; „<title>Соколови, моји тићи</title>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, |
животу људском, зато су и корисније.{S} Моји ученици могу знати све науке и сву филозофију, па |
, што креће напредак, то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би поп |
hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци заузели, те су не само научили |
{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да издрже |
>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте м |
ати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки мали инжињери и д |
О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да |
ко, колико би требало и колико су могли моји добри загоричани.{S} Седма је, тако исто велика, ш |
им овим пословима руководићемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И т |
у од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се у |
/p> <p>„Браћо и сестре, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше село данашњи је дан доиста највећ |
м кућама!</p> <p>— Идем зато, што су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> |
могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје |
мо једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и п |
ава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам |
што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико су им они и позајмили, и накалемил |
јску, као што су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војс |
слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на мојој табли!..{S} Ко је запамтио слово <hi>с</hi>!..{S} |
и лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут |
сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>д |
па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојој <pb n="266" /> слободно, те и преко њих можемо не |
це, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не ис |
</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућ |
ш осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па причају људи, |
нда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Околна села |
апамтио слово <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>е |
ако се пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио |
..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} И |
лске подижу по <pb n="390" /> угледу на моју, и у своје школе почињу да уводе све оно што виде |
, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће |
ка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове гимнастике довољно.{S} |
рова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром маховином те понеше собом.{S} Бор су засадили на |
er" xml:id="SRP19102_C2.1"> <head>1.{S} Молба за службу</head> <p>Кад се Радиша вратио у Отаџби |
алност, те да се не могу премештати без молбе <pb n="396" /> и кривице, и да се не селе као Ном |
први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> <p>Радиша није тако радио.{S} О |
тави им се на расположење, да им напише молбу министарству за учитеља, кад буду готови.{S} Пост |
еље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} |
, поднео ју Министарству Просвете оваку молбу: /</p> <quote> <p>„Господину министру просвете и |
икаква премишљања попа им напише оваку молбу:</p> <pb n="58" /> <quote> <p>„Господину министру |
понеком причом, из које су изводила ону молбу или заповест за коју је она.{S} Ништа њему није п |
аме потекоше. „Опростите им!“ почеше да моле и они други.{S} Радиша као неки победилац сасвим х |
иње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и ка |
} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста ал |
вори као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни |
емо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важа |
неколико стотина калуђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допад |
ламацију „<title>Дижите школе, деца вас моле</title>“, коју су сви лепо разумели и радовали су |
лико калуђера и како проводе време само молећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадн |
р Свети Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова моли |
шију па да тражи писмена човека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како би б |
И десети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соколове |
да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све недаће н |
торије, додао је секретар.</p> <p>- Ако моли, преместићемо и њу, рече министар: — а он никако н |
и он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <pb n="249" /> да им прича из рата, о по |
.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да још остану.</p> </div> <div type="cha |
ошла војска из Крушевца и царица Милица молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“).</p> |
известила министарство о својој удаји и молила за промену презимена а другим молила за премешта |
и молила за промену презимена а другим молила за премештај у Загорицу.</p> <p>У градини је шко |
чиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изв |
го, у школи, кад су се у почетку испита молили Богу, он је некако много размахнуо руком и напра |
} Најпосле су сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати |
ли да оћуте.{S} Само су додавали, да су молили, да остане.</p> <p>После неколико дана капетан ј |
роз плач: „Нисам имао књиге, господине, молим Вас, научићу други пут... немојте!“ Али учитељ по |
о сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! |
у памети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашто сте ме звали?</p> <p>Капета |
"20" /> „Јао, научићу, господине; немој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учи |
ука и проширења своје спреме, то учтиво молим господина министра, да ме изволи поставити за учи |
ладе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господине министре, да га одмах изволите уклонити |
опет се усправљају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождество Христово, да на |
наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господина министра, да га врати.{S} Но, де ти ме |
гласати за владиног кандидата, онда да молимо министра да га остави овде...</p> <p>Миљко се за |
поде помилуј, господе помилуј!{S} Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима |
ља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} |
за њим полако, од прилике овако: „Да се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље |
вље и срећу, онда право имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отп |
богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљи |
авамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „стварање |
о, столицу и икону Св. Саве, то покорно молимо господина министра, да нам изволи поставити учит |
еђао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом њ |
је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече с |
"341" /> Господин капетану, све ће село молит’ да господин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер |
страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је целе године при оном простодушн |
мештај још скроман и као <pb n="385" /> молитва, која се из ње упућује Господу за добро овога с |
пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Бож |
а нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: помену се сви угодници Божји, без великога лас |
е моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам воштаниц |
еће, изјавио је своје негодовање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четврто, |
мо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ И молитва му је потицала са дна душе.{S} Онда наслужише Р |
ку кратку службу.{S} А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав, и кад се год поме |
/p> <p>По свршетку ове скромне и кратке молитве и свештеник с учитељем и кметом и народ цео кре |
догме и други састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање библиско од деце |
Миладину.{S} Миладин је био опширнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да напија и у славу |
итељи наши.{S} Теби је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, што је гов |
, и сваки кутић у кући, па онда отпочне молитву: он, напред гласно, а други <pb n="27" /> сви з |
било први пут да загоричани слушају ову молитву у своме селу, певану од своје узданице, своје н |
, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала селу што је марило и отворило школу, |
апеваше величанствену и дирљиву народну молитву.</p> <quote> <l>„<hi>Боже</hi>, правде, ти што |
хо, да је збиља личила на праву побожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерн |
сви писмени, па да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига нај |
итељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитељ |
гледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојо |
S} Одкуд баш <hi>он</hi> најбољи учитељ момак у околини, о којем су они често разговарали; али |
гинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n="276" /> з |
у срећнога порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован је |
акве разлике између ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је кул |
А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким напретком и пож |
ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, па колико ко хоћ |
га калуђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро |
е је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} |
и нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчанск |
е си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ па се надула и препук |
оја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекид |
озбиљним им гласом рече: „Добро јутро, момци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и нису очију с |
ненадио, кад су пред њега изишли читави момци, младићи око и преко двадесет година!{S} Ту су му |
ве дечаке загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div> <p |
да се предамо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да г |
ије ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали, |
би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Ра |
у историји његовој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су и била она два изле |
и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од т |
о као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и |
ато се мора радити на поправци њиховој: мора се настава везати са животом а учење с радом.</p> |
p> <p>На трећем месту све <hi>ново</hi> мора се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигл |
дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће |
што је учинио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што |
адом.</p> <p>Особито се основна настава мора поправљати.{S} Она је у маси, она је народна; и ак |
д нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испричају како је у Светој Гори лепо: како |
спеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је за |
ушка питома, него да ниче дивљака, која мора да се накалеми, па да роди питоме, онакве какве см |
не мора да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, који држе кров, а колика на с |
аборавили сте ви нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, и где год има много људи. |
цу занимало, кад је чуо, да свака земља мора имати извесних састојака у себи па да добро роди; |
о огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често о |
на исто је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n="182" /> одмерена и сварљива.{S} Тај |
х радова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и практичној геометрији и цртању свих вр |
а сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окречена, јер је доказано, да је то најбоље з |
од свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, грађене |
се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам управља собом и да сам |
и не удара странпутицима па да се после мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, д |
За тим му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака и колика мора да буде на гла |
.{S} Лекари данас доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова |
а плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— Хајде, у и |
воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајц |
>Све су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у |
е може подићи с готовим парама, него се мора задужити па после по мало да отплаћује.{S} За тај |
то се не сме доносити са стране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, |
ртвила...</p> <pb n="392" /> <p>Зато се мора радити на поправци њиховој: мора се настава везати |
="47" /> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, што је такав р |
ереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, привреда и ручни рад, |
едну велику лесу, преко које свако дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му |
овек мора да буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то |
какав ли је према простом свету?!{S} И мора да је Светозар Марковић имао на уму овакве типове |
љега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то |
свачега што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онако, како бих желео да га и он |
ато им је често причао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро б |
да се улази онако као обично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадња |
нег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загрева |
најбоље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби |
да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мо |
а и праунука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора да буде друштвена животиња, и мора да се брине о д |
оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образованога |
а пише писмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и |
је таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад |
истини хоће да поправља школу своју, он мора да поправља себе, учитеља... </p> <pb n="391" /> < |
да су они свршили основну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће јо |
рађу, која ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свако |
све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, што их они раде; и што су ти љ |
једно а друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{ |
о кад ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Ка |
радионица, њена добра деца и Дана, коју мора или оставити или одвојити од гроба њихова јединчет |
даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то много.{S} Још га питају:{S} Ш |
ја, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окрените се југу!..{S} |
камена нема доста на површини, него га морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, |
ли на предавању свратио пажњу, да цигле морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при |
о по селима.</p> <p>И наше средње школе морају нагињати овоме, јер је ово <hi>природни</hi> раз |
ша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S} Млад |
а најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, |
ати; а нешто имају и општинскога, те не морају ништа тражити од народа.</p> <pb n="250" /> <p>М |
судове да калајише, те да загоричани не морају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога |
боље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне морају да се покрију ћерамидом или, још боље, црепом, т |
ма има показивати очигледно, и они сами морају <hi>радити</hi> и радећи учити.</p> <p>Друго, да |
ашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шуштање, клопара |
А праве су куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се |
и се још заигравају и чисто им жао, што морају да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице |
су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека створити.{S} А |
колу и добила за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта |
ров а зимус покривена снегом, те је сад морала поново да се прекопа, уреди и засади; и сад је б |
за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер није било другога места |
ињала с таблицом и правилима, и прво се морала научити „таблица множења.“ Учитељ каже: „ Таблиц |
су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да |
и у она четири ослобођена округа земљу морали спахијама да исплатимо, што смо изгубили Босну и |
ер више не само што <pb n="380" /> нису морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и |
а калајише, те загоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане судове |
увана јела; за Радишу и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је Радиша да |
су имали кад да се радују, јер су одмах морали да отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Ради |
и део природе човекове.{S} И осећања су морална и религиска исто онако природна као и естетична |
ш најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, без живот |
вет сиромаши и не може да учини за свој морални, материјални, умни и телесни напредак онолико, |
то тако можемо у многоме убрзати и свој морални, економски и друштвени развитак.{S} Само је гла |
олести од сто и телесних и душевних или моралних у деце долази од ове хладноће спољне и унутарњ |
жући овако своје село привредно, умно и морално, Радиша није заборавио, да сваком приликом и св |
д истински просвети, и културно, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама собом |
ако на здрављу дечјем тако и на умном и моралном напретку њиховом.</p> </div> <pb n="345" /> <d |
де се вода највише задржавала.{S} Ту је морало нешто земље и да се откопа, па опружи конац пун |
ти по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су на |
ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хлада |
.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се трудити како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља |
е био пророк у своме месту рођења...{S} Морам тражити прилику за себе.{S} Морам тражити друга, |
лупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам тражити другога некога из тога села! мишљаше тај |
ао што је била таванисана и судница.{S} Морам се дакле постарати, да и то приближим и ојевтиним |
..{S} Морам тражити прилику за себе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и у оној вели |
ћи, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писмености ширити и <hi>умешн |
навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потребу у ученика својих.{S} Јер |
мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да р |
или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не |
то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него |
најпосле сасвим не претегне.{S} Зато и морам гледати да у почетку овога буде мање а онога више |
це, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се велик |
познају јунаци.{S} И ми <pb n="395" /> морамо тешити томе: да се ове сметње отклањају и да се |
ознати туђу веру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински или они по нашки да го |
апредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима па нисм |
азне правце у друштвеним наукама, па не морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пред нама |
напретка других народа.{S} Ми данас не морамо да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни компас, |
још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога |
исквари...{S} А, што је најглавније, ми морамо поправити оно, што се данас зове „кућа“, где се |
о ако хоћемо да јачамо своју државу, ми морамо почети од себе.{S} Поправи, ојачај и унапреди се |
олика дрва па се опет не згрејати, него морамо учинити оно, што је учинио и други паметан свет. |
њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њ |
о само кад запамтите сва слова.{S} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите. |
а би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се |
с природом и за природом.{S} А природу морамо проучавати.{S} Особито природу човекову.</p> <p> |
ј години урадио око школе.</p> <p>Одмах морамо споменути, да је њему овај посао задавао много в |
арода, који нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку код себе см |
претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпит |
, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо |
ко је сада због кованлука и гајења чела морао да проучава све о челама; због гајења свилених бу |
ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде м |
после подне, и господин ревизор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је |
добра основа за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао да набавља стручне |
да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира оно, што им је више потребно за живот. |
енији и боље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао да |
учење, за науку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече |
ета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да допусти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, гд |
д, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу |
сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао да набавља стручне књиге и листове и сам да оглед |
је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либелом“.{S} За непун сат д |
па нисам желео да дангубим; а данас сам морао долазити и због плате, па уједно.... рече Радиша. |
А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да још много |
, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} |
олети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друг |
.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате |
који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} Зато опет изв |
дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи |
кију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека б |
нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у |
И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да иде својим редом.{S} И свако пренагљив |
хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и је |
се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је |
т, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад нис |
.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо |
даље.{S} Најпосле једно запита: „Где је море?“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то много, |
и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Мор |
најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У ов |
е Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разговору изишли су јо |
бојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и |
његово прозва по имену његовом „Милунов Мост“, који у овом селу и данас постоји, на славу творц |
ун помоћу Миљковом конструисао и камени мост на свод на најглавнијем прелазу преко реке више су |
е и креча, нигде насута пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је премишљао |
зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова зиданих неколико главних улица, где су се људи |
лижње среско место инжињер поради неких мостова на окружном друму.{S} Радиша оде њему и позове |
н је видео, како Талијани дељу камен за мостове као да је од сира, и мостове граде као саливене |
у камен за мостове као да је од сира, и мостове граде као саливене.{S} Разгледао је и алат њихо |
да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је |
S} И народ вели: што колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у ово |
се деца муче носећи земљу на даскама и мотикама а знајући колика је то потреба свакој кући у п |
зацији у свету...{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели да копају земљу за блато, други |
S} А мој народ једва чека да побегне од мотике и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да |
да помажу.{S} За час донеше још две три мотике од оближњих кућа и за неколико минута би прекопа |
аљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и |
ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за кратко време |
це, <pb n="191" /> погачу, точак, јаје, мотику, ашов, сикиру, будак, лопату, грабуље, даску, гр |
очекаше час поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место |
се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро бе |
и и с друге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге с |
машице, један ватраљ, један ашов, једну мотику, један чекић, по оке свакојаких јексера, две тес |
у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између себе“... одговараху <pb n= |
им играма, и надметању у бацању камена, мотке, скакању, прескакању, трчању, рвању и тако даље.{ |
о бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најмање по десетак кошница а н |
, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да развије у својих ученика.{S} Зато |
<p>Али, има ли <hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?... |
у којој би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, п |
доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа пропало и нестало с л |
} Немојте дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све примити још л |
ио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није |
казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леј |
у далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> |
ло.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да по |
од попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напред?!{S} Орган |
и у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да поради.{S} Зато навали, да ид |
е, да има повише ствари и рече, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ни |
нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и да их стигне.{S} Ј |
{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треба за цигле, цреп, про |
вије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чедности |
колу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете о |
гне на Сунце: онда ћете макар приближно моћи да замислите колико је науке у књигама и колико вр |
најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} Н |
<hi>снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћете да напишете, само кад можете да разазнате, ко |
Зато, благо онима, којима се скине тај мрак с очију, којима се отворе очи, те могу видети и та |
сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мрака Радиша <pb n="86" /> је провео с Милетом, упућују |
p> <pb n="165" /> <p>Остатак времена до мрака Радиша је провео у довршивању с^ста јучерањег пос |
оставивши двојицу оближњих, да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да с |
у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“....</p |
А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва |
дни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас претекли <pb |
ишао у сеоској планини на најлепши бели мрамор, од којега су почели и споменике да праве.{S} А |
ављена на месту старе од самога тесаног мрамора из овога села, те се бели као Студеница.{S} Њен |
дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Преко градине и ученика својих Рад |
ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па |
те више живети по овим данашњим тесним, мрачним и чађавим кровињарама, у којима не видите бела |
ују“ свећу.{S} Изгледа му нешто хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Р |
асно да сви разумеју:</p> <quote> <l>Из мрачнога сину гроба</l> <l>Српске круне нови сјај,</l> |
ави према људима у њега се развија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, |
авне ствари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспи |
да је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и терора, силе |
њих ни по новинама нема толико свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њима све ви |
та, изазива страх и место љубави ствара мржњу и према људима и према стварима, а одавде излазе |
де добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи један другоме, он |
војим приватним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуд |
; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} Здра |
свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко ком |
нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ј |
ашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да направи бај |
њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постат |
школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње |
љи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попре |
изделили у непријатељске таборе, па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представниц |
зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шест |
а, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; |
то у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмак |
љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Даничине, д |
ема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како је |
много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p> <pb n="392" /> <p>Зато се мора радити на |
све време рата све је лежало и пачивало мртвим сном.</p> <p>Србија је најпосле, после славне би |
умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих опазила голема туга.{S} А кад |
b n="393" /> живота.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема зани |
е; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека |
а је ограда велика и одавно је заменила мртву и она, лепо однегована, сведочи најпоузданије, ка |
асла толико, да је потпуно заменила ону мртву, суву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се неп |
е иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, није могао да научи, терала га ј |
Целе ове године ниједан <pb n="296" /> му се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли ов |
градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, ро |
га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је износила царство појава у природи, које су за мно |
!{S} Здрав си, господине!...“ И молитва му је потицала са дна душе.{S} Онда наслужише Радиши.{S |
е било некога мушкога поноса, са којега му се чинило, да је срамота да плаче....</p> <p>Дође и |
во, у њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније занимање и најбољи учитељ; а не као у |
требнији; јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме сел |
њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан преображај материје, о каквоме ни |
едва ја уграбим да устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> |
нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да му поред Грује стави на расположење још једнога човека, |
ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад с |
е инжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже примедбе своје и пр |
се погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Ради |
премио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живет |
ала од сеоскога живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било |
а томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због ков |
ме распуста ишао кудгод и тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </div |
а све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико који могаде |
рећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много више времена те да створи све.{S} Г |
шњи газда и једноме пријатељу своме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и мога |
мо.</p> <p>На петом месту старао се, да му тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као |
и своме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака с |
нао, да Радиша нема никога код куће, да му штогод спреми, па је наредио, те се код његове куће |
свако прегледа, намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како |
елог дана.{S} На послетку посумњаше, да му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје |
је окупала.{S} Одмах се договорише, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том |
ао опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, |
а веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане |
кад му дете овако хвале, и помисли, да му син истина може изучити <pb n="9" /> књигу и бити ср |
и он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилове куће прате једну каленицу млека и |
измамила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратко време никога више није бил |
ад га је кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо |
н се толико <pb n="38" /> заморавао, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би |
њи газда, у којега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири г |
о човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све тако зване нас |
{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} И |
ило добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољавати и законске прописе, докле се они н |
ставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му је што украдено.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде |
доброга Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је стра |
ead> <p>Сутра дан се Радиша досетио, да му „мајстори“ направе пред вратима и чистаљке за обриси |
та је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација сврши основну школу а да не добије н |
.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није |
месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затреба и колико ће требати.</p> <p> |
магати и — одмагати.{S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то с |
штајући га не полошке него усправно, да му тупља страна дође горе.{S} Онда тако до њега други, |
е Пољопривредном Друштву у Београду, да му пошље семе од гледичије, колико му треба за ограду о |
о неумешан, одвише неумешан у свему, да му свуда вреди оно „од три клена два вретена па и она д |
кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли |
и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до к |
<p>Најпосле и капетан позва Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију и д |
хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено |
што је и иначе желео, <pb n="225" /> да му који инжињер прегледа и провери овај нацрт то се он |
е он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посе |
вођ његов. <pb n="406" /> Она треба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна |
јача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свога чобанина, који чува сву стоку |
н из села па запита, може ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} |
ма, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само |
кивала нешто друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад је изишл |
не чини добро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису б |
кажемо за некога, који није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је же |
растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: |
еној цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и затв |
о пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, |
те све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири сто |
о ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, са |
пет вратише на теј и трбушчић почеше да му загревају врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и де |
мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет |
имила, да је просто посејао онако, и да му тај исти привредник није казао, како да попари семе |
м, коју је дао за градину школску, и да му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од кулук |
оди кућу једнога од својих ученика и да му том приликом сваки за спомен засади или накалеми — к |
а скувају слаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин се |
ш кога да поправите, да га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или |
е свака грешка могла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је |
орише, да кад колико одвуку толико и да му плате.</p> </div> </div> <pb n="234" /> <div type="g |
{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и преко |
" /> хтела опет да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже |
да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстите се |
и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека |
да тражи писмена човека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да |
ри од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: <pb n="334" /> „Проповедам |
ше, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница по |
кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћа пандура, да кмет ва |
ко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по лабавиј |
пристао је и кућу своју да да, само да му село другу направи, где хоће, а и после је помагао м |
<hi>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмо |
на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније место за школ |
мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се |
/> Радиши!{S} И учитељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Засти |
јима често „усекњују“ свећу.{S} Изгледа му нешто хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло б |
без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, |
д не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> још потребн |
дили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, |
А кад једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људи зна |
кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена вратима и прозорима и како |
у, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га |
Радиша му помогне те наместише.{S} Онда му рекоше, да су они приступили грађењу нове школе и да |
е благосиљати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и |
ц да се струже у једном потезу?{S} Онда му објасни, да тестера могу да се удесе, да стоје уближ |
на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а св |
е грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да |
е истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за ин |
мљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако добар |
еде из семена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, да је просто посејао онако, и да м |
адбу сам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато |
је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?.. |
од Томе његову градину испод куће, која му и онако стоји више празна него засађена; а кућу њего |
види сам, остављен својој савести, која му још није довољно развијена.{S} И онда није чудо, што |
е запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ |
а час по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко |
е дочекала са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућ |
милије...{S} А помисао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на |
сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као му се |
неук, непросвећен и празноверан; и ваља му само тај ум употребити и развити.{S} За тим се види, |
требао један човек с колима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је одредио једнога сиромаш |
смо на табли, неком другу своме и јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор ј |
а чесми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали |
адину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад т |
шу, <pb n="72" /> из поштовања, и једна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је би |
А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књ |
анину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се раста |
а ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не п |
кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: |
о једнога сиромашка, да одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана |
питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу |
каза цео план и приближан предрачан, па му рече, да су питали и у Штедионици за паре и известил |
господине; али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чич |
лске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика добро дође.{S} Одмах узе ко |
љ је знао, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали |
долази са наука, најпре у Загорицу, па му пратили: неко погачу, неко ћупче млека, неко лонац к |
угова, своје мајке и сестара својих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи |
ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направио. |
њима врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ов |
о.{S} Зато је нашао доброга мајстора па му је <pb n="254" /> дао нацрт и до ситница избележио и |
а он преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је н |
а ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим одлучно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А |
оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S |
брета за њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смони |
еобуку, заплете му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, |
а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да с |
сад у новој згради стао премишљати, шта му треба за идућу годину и шта ће за време распуста шко |
столице? — Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — |
еврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је пр |
ола једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта |
тано му се врзе по памети.{S} Газдарица му даде да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо |
ужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепаст |
„таблице“ и писмено рачунање.{S} Радиша му је објаснио, да деца умеју усмено, напамет, да рачун |
а се мучи како да га намести.{S} Радиша му помогне те наместише.{S} Онда му рекоше, да су они п |
рантовати“ чује сад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори:</p> <p>— Стојим ти доба |
или, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је п |
е, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он постарати, да се <pb n="20 |
— не знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплат |
има, упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви се нас |
и, господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И н |
то год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога |
пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не улази зима |
ики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових |
апетан надувено и прекорно.{S} А Радиша му одговори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви св |
и, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна |
ко матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих |
уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу |
„и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> благо одговори: „Здравље, Боже, па мо |
та, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште |
там: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и |
екину посао и да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповедајте, господине, данас код нас!“ р |
нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S |
видео, колико је Радиша имао право, кад му је говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад је |
чкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син истина може и |
кући и у држави, осети се необично, кад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен свој |
адиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пожалио једноме добром |
ди, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад н |
е, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самога оног |
запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не |
ља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами гра |
адосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше на |
а, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „ |
Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, он |
болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити |
иво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, он ре |
е било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комадић синоћне погаче и парче сира да |
ји и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разр |
е и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и било све милије... |
де у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> |
је знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Најдаља му ј |
ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} Мало |
чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могл |
ве сличности више нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{S} И п |
ољине овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> |
хну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, више него икад у об |
, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учин |
.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- |
ад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати помало.{S} Милан халапљиво узима и |
ушају и да добро примају науку!“ И овде му исприча ону Христову причу о сејачу и семену, коју ј |
ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} М |
о, питајући свакога за име, за кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је |
сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учите |
му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко |
не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико речи, и који зна, он настави.{S} А који не |
ља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И М |
и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша полако |
очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> <p>— Потпишите, да сте |
теља, а Радиша добија школу; и престаје му детињство и безбрижан младићски живот, а отпочиње зр |
„Па жали дете за кућом; остави га; није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечер |
о, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика галантерија у изразима према |
од Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео |
и још више.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:< |
е у друштву и испунити посланство, које му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и нар |
ожем?...{S} Зашто не можете?...{S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте |
а је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му је врат?..{S} Покажите му груди!.{S} Камо му предње |
е?...{S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа!...{S} |
та, и капетан је јављао за све, за које му је поуздано достављено.{S} И поче село да се завија |
аним рукавима као прави „тишлер“, докле му грашке зноја не облију чело и даску не углади као ли |
и повуче навише до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли добар |
l:id="SRP19102_C11.9"> <head>9.{S} Боље му је...</head> <p>Тако је пролазио дан за даном у мирн |
ако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве |
ди бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и управ |
аже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет својим редом, и Радиша се оз |
тово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као |
будио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно |
рече капетан и зовну једнога писара, те му рече, да напише позив и позове кмета загоричкога за |
ли у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „преотеше царство“, отеше му земље и преу |
цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради |
ва пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бис |
а се насели, и село га је преселило, те му је остало само да збере оно мало берићета око куће, |
неиздељено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у својој цели |
је црепом и окречио, <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја |
обожан, искрен, правичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их још в |
саши Радиши још једну преобуку, заплете му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац |
ебло!..{S} Нађите му гране!..{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у |
о је?..{S} Нађите му дебло!..{S} Нађите му гране!..{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то з |
ли ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите му слова!..{S} Испод бурета видите једно дете насликано |
о</hi>?..{S} Него какво је?..{S} Нађите му дебло!..{S} Нађите му гране!..{S} Нађите му оно у зе |
.{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истин |
Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му је врат?..{S} Покажите му груди! |
ву?..{S} Које му је врат?..{S} Покажите му груди!.{S} Камо му предње ноге?..{S} Трбух?..{S} Зад |
..{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код ува!..{S |
?.{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код дрвета!. |
му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашто ст |
зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигама још једанпут |
лео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реформном и култу |
и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида ок |
школско није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити неприлике, особито од капије до |
културно, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, |
а и почео је да прикупља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је |
само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и ум |
оупотребити ту сувишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово дру |
суд сад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, наб |
есем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта д |
/p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S} И оде |
е су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и |
је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени |
е.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овога с |
о требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две године.</p> <p>Што се тиче мет |
да прелази много река и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, коли |
ша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} |
ига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање било за рад у градини или |
</hi>!“ рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најпримитивнији шумски механичар и |
S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумеш |
ади.{S} И, међу свима питањима најчешће му се наметало то питање о женидби.</p> <p>— Сад сам по |
то се више приближивао кући њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и уг |
и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} После вечере прострше п |
но</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо од |
а за то требало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да |
рече један. „Прогореће ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и б |
има.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти |
ћама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, како се бел |
ђе Радиши у школу сва пребледела и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало |
ајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, |
све делове колица, па дође Груји и рече му, да преструже једну даску преко половине.{S} Онда уз |
му ови полако „преотеше царство“, отеше му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он пос |
сад и интересовало све, све.{S} Највише му је пало у очи, како сељаци, особито мушкарци, много |
дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа има кошница и меда, добро |
и тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу лежала загоричка нова школа, њена градина |
е па и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико |
Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо кога познатога, и тако о |
кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, на |
љу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од зим |
ам разне потребе у кући својој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их је алатом |
рпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p> |
д га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није |
ао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> |
случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и пр |
ајмање и вреди. <pb n="193" /> Много би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило са |
вати?{S} И „суд“ пристаде на то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога п |
, шта му треба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је |
удима, да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га ј |
за конак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му |
он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања ово само |
еш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{ |
гомиле ђака изиђе један малишан и пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша |
: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n="25" /> да |
та је газда Мијаилов стари воћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиром |
питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је |
и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази |
ала свога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је с |
ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него н |
омну постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао |
{S} Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразум |
римили занат, који није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на културу и живот љу |
његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није гладан и да жел |
оту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикне јо |
“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он |
ме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао |
да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> <di |
и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи |
о и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише може да утиче на <hi |
е, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад су му лепо гово |
народа, сви су скидали капе, прилазили му руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном р |
и је све ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi> |
себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Пазимо |
елесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, да м |
му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу често сметамо.{S} |
они по двапут донели, Груја је одређени му посао свршио; само није био прекопао оно место, где |
ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је изгледало, да не певају, него да сви кукају.{S} И |
Јер онај, који избави удављеника, учини му веће доброчинство од родитеља, који су га родили“..{ |
лу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, његове овце, његови јагањ |
ћ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните |
кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају простодушно и прилазе да га пољубе у руку |
колних кућа те примише учитеља и ствари му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да |
а и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, нећ |
већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са прилично опорости.</p> <p>— Не даш? понови |
удем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ни |
је га лепше не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу за |
о би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ и |
иљко стидљиво слеже раменима и одговори му: не знам, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запит |
а рекне, само слеже раменима и одговори му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је дете |
о село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао д |
ога и подизати другога то значи, давати му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра о |
вакога простога човека, значи не давати му ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зат |
га то значи, давати му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега до |
овек је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле ра |
овако! (Направити повећи круг и обелити му површину).{S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли н |
диша није био у мучнијем положају, нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И дође и |
ове сву децу, и свако прегледа, намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да ва |
је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се вратили и |
нога старога учитеља, зашто је то, овај му је одговорио овако значајно: „Зато, драги мој пријат |
а Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је ст |
јега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се раст |
ји где застане па не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико речи, и који зна, он наст |
најлакше и најзгодније за почетак, ипак му се чинило у многоме незгодно и непотребно за село, ј |
е те две свечаности споје.{S} Свештеник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп |
рад с дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да препороди покућанство у Загорици, да свак |
о је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњишт |
м се године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори секретар.</p> <p>- То ми је |
, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда једн |
мо хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда |
моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине; то је на |
да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А доб |
ј младић -зажали што није пре дошао, он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако хоће |
ша сад намести први попречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намештати |
Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, господине; селско, |
нога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све што мо |
село Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и сазове |
нуо га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о |
узгред свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође судници и поправи оно на школи.< |
магати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претеранош |
оново да отпочне цивилизацију, онда ево му људи у првобитном стању...{S} С њима се може радити. |
а, који је он почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у |
{S} Зато му не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</p> </div> </div> <div type=" |
а човека, значи не давати му ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети |
па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} |
не изгледале као подмлађене и покалемио му пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле |
о да их је све породио сам!.. одговорио му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не сп |
скромно прилазила учитељу и казивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао |
се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти ра |
и посланике, и кметове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n="348" |
ије бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодна по садржини.{S} Читали су и лепше |
одговори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па после окречио, те да |
ов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њему и свима његовима.{S} |
свака кућа што јој треба од дрвета како му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алат |
Радиша устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље |
ма, како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а |
н тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се вратили из чаршиј |
лово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађите он |
и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и реви |
, да му пошље семе од гледичије, колико му треба за ограду од толико и толико метара дужине; и |
о се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало!{S} Зато запита Грују, где могу до |
ојединих одељења, онда је видео, колико му треба врата и прозора и могао израчунати колико треб |
тио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу што је |
{S} Али човек као човек, не пије колико му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и си |
ма, не тражећи велике наднице но колико му се да.{S} За школу је требало око седам стотина кола |
"307" /> своје ланске ђаке мале, толико му је још милије било, што и они велики још не могу да |
запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свачије и ничије, господине; о |
ећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и |
а дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђиват |
о бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Сврш |
сасвим освежен.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газ |
ински и остане у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је он једин |
околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хле |
јер овде није било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао |
то су га старији ђаци певали, изгледело му је као њихова кукњава за другом својим.{S} Дођоше и |
послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, господине, те се ми стари |
оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Рад |
трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и до |
е купио врућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад слађе није доручковао.{S} Мало после на |
сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто. |
вши им барем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њ |
, којим је постављен за Прњавор, смркло му се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му са |
врат?..{S} Покажите му груди!.{S} Камо му предње ноге?..{S} Трбух?..{S} Задње ноге?.,.{S} Реп? |
ажете „вес“ него <hi>фес</hi>..{S} Камо му кићанка?...{S} Нађите слова код феса!..{S} Које је п |
о природи својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да држи меру у то |
оћ, јер је од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И у једном тренутку њега облише сузе, |
н нацрт и одобри га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала израчунао више, јер није одбијао |
ело, па му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне другове.{S} И ово ј |
а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „стварање“ света |
онај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по памети.{S} Газдарица му даде да донесе те |
о писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <pb n="209" /> сад у другом разреду.{S} И ако |
од толико и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{S} Рад |
у вештину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што је видео у једној најпросвећенијој зе |
и Радишиној без проводаџије, и необично му је мило било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је |
новину само видео на страни и необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, |
од и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат савршенији.{S} Само се његова |
вари од хартије није имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="193" /> Много би му |
по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, |
треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да |
врши и отклања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си |
и шумски механичар и индустријалац. „То му много треба“, одговори Радиша. „Без тога нити таван |
желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао неки застирач у самоме ходнику.{S} Заго ст |
ли барем утврђивати предрасуде.{S} Зато му шаљиво и неодређено одговори: „На Земљи живе људи, а |
о оно Радиша пре четири године.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом искреношћу и простодушношћ |
дишу и да одобре његове намере.{S} Зато му не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ |
е; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавршено.{S} Њему само треба више |
акло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Ал |
ма у који предмет што долазило.{S} Зато му предмети нису ишли подвојени, него заједно, и зато ј |
е он послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{S} По |
тезгу, која је најскупља; тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му дола |
их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као писменоме, па помисли: а како је тек |
с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али с |
е веселији из школе и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и в |
кренуо на пут чим је покуповао све што му се чинило најпотребније за село.{S} Пут га је и онак |
Радиша добије „објаву“ па покупује што му је најпотребније за село и пође.</p> </div> <div typ |
да распакује своје ствари и извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, |
ву зграду...“</p> <p>Радиша, блажен што му је и овај посао испао овако срећно за руком, врати с |
је било неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило књигу и дошло као једино писмено у с |
опит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру |
и здравље и срећу, онда право имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важни |
толицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икак |
врата, прозоре и патос прави овде, јер му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} |
А чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покатка |
а је ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и уч |
првој години <pb n="237" /> прешао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> |
ји су измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога последњега не може знати, че |
Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо кол |
треба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те не |
окопају пожњу, па жито овршу и предаду му готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{ |
су и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, а |
аду за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу, докле је не разастру свуда и не остане празно |
м сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеше да моле и |
{S} Радиша је био измерио површину коју му треба покрити бусеном, те је толико и ледине исекао. |
} У Мају Даница роди опет сина и надену му име Милован.</p> <p>И овогодишњи надзорник је био по |
Растка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; не |
Свету Гору, покалуђери се тамо и надену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више зв |
осподине капетане!{S} Збогом!“ и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га капетан |
аца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши гр |
S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> <div type="chapter |
ишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му доносила младице крушке и јабуке дивљаке те их је он |
шала није била добра, господине, кад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И |
и као сасвим писмена младића.{S} Сад су му доносили књиге, позиве од капетана и разна писма и т |
расту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска |
ише користио наукама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много виш |
чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се науке много допале као нове и посве корисне.{S} З |
а да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и да је |
з почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови пошли својим током и сад је још више умело д |
<pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршиј |
етала Царица Милица</title>“ а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали.{S} За ови |
ој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је |
Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њој; и слушао је шта м |
тања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно |
i>писање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље главни предмети и као стожер свој настави.{S} |
урка млечњаја у гори.{S} Представили су му и „инжињера“, који уме да прави најбоље планове, и т |
је могао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега разговора |
рипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и они |
и с њима; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „По |
да Радиша остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сме |
.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи учитељи.</p> <p>„На првом месту, у |
title>Имам јагње малено</title>“ јер су му оне изгледале неприродне и без појезије.{S} За гимна |
и око и преко двадесет година!{S} Ту су му представили кречаре, цигларе и црепаре, и зидаре, ко |
утврђивању главних појмова, до којих су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S} До одмора |
ва забава.{S} И они други предмети нису му били тежи него прошле године, јер се и сад учило она |
селу саградимо оваку школу....{S} И ту му показа цео план и приближан предрачан, па му рече, д |
сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, |
уњен сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишином шареницом.{ |
ају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији па и |
рађа, и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кме |
страх и трепет, и само се чује по нека мува, која прелети преко учионице; јер се само она не б |
{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиш |
поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изи |
нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње завуку |
коди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и ож |
<pb n="275" /> су излазиле само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек н |
.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не надмећите се |
сао.{S} Почињете да учите књигу.{S} Сва мудрост, све што људи знају, сва наука стављена је у књ |
деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да је здравље увек највеће благо; али опе |
у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, који воле да |
ст, већу умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан ж |
i> и све да <hi>умемо</hi>,</l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од н |
њигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људске, свет свега знања, што се открило човек |
иротињу и муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми |
S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а м |
стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друг |
је Даница доиста и заслуживала овакога мужа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све |
{S} Ја сам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које н |
колико је враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизака, овнова и јагањаца, к |
х у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — |
ике грађевине: школе, цркве, позоришта, музеји и разне друге државне и приватне зграде су и мно |
струменат савршенији.{S} Само се његова музика не зове свирање него певање.{S} Песма и свирка с |
још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином |
на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено |
, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много.{S} Гласова |
У овоме предмету Радиша је имао највише муке.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му ј |
газда Мијаилова крава пошла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало код куће.{S} И док |
памети својој замишљао њену сиротињу и муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и т |
поте и радости болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људима у њега се разв |
hi>, то је кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме о |
ра у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказама“, којима често „усекњују“ свећу.{S} Изгледа |
елико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је то <pb n="119" /> џ |
е преко среске канцеларије испослана је муниција загоричкој школи и Радиша је почео с великим у |
овај не само да одобри тражену количину муниције, него изјави и захвалу Радиши за овај поступак |
о.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и у <pb n="42" /> тајне човеков |
киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, како их |
а и ствари му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је ч |
2_C10.3"> <head>3.{S} Венчање</head> <p>Муњевитом брзином разнео се глас по селу Липовици, да с |
И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ.. |
ладао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово и <pb n="82" |
о је то било. (Чита народну песму, како Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је по |
царства.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом в |
ад изиђите на одмор!..“</p> <p>Време се мути.{S} Облаци прелазе преко брда загоричких и Радиша |
јци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једн |
школи</head> <p>Данас је било време још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „учење |
не.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци.{S} И ми <pb n="395" /> морамо т |
ве што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци...</p> </div> <div type="chapter |
о сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао |
, гледајући <pb n="159" /> како се деца муче носећи земљу на даскама и мотикама а знајући колик |
им затре и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде |
еба више новаца но што они имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{ |
чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша |
леће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него |
а је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и ште |
Стругар купио још једно тестере, па се мучи како да га намести.{S} Радиша му помогне те намест |
изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па |
ли смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо |
ридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби слу |
сад глава није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија |
е, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржал |
о и кад смо градили школу колико смо се мучили; и да није било опет готовине општинске, ко зна |
ујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да п |
ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лак |
м је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, да се око тога њине жене и деца че |
, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучионице и продавнице несолидне робе...</p> </div> <di |
наћи доста и издајника и најревноснијих мучитеља и гонитеља народа свога.{S} Оно: „гори потурче |
исто је дахнуо душом, што се спасао оне мучне неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и |
Никад у животу своме Радиша није био у мучнијем положају, нити му је теже било да реши које др |
е види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како је радио још пре Косова и пре Све |
у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, |
гласовима, и кад се све утишало, да се мушица могла чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше ве |
о и уредно.{S} Али има послова, за које мушка рука не пријања и који би напредовали како ваља с |
о са својом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар био радиониц |
и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам сад п |
му је пало у очи, како сељаци, особито мушкарци, много пију и расипају.{S} Један је из пиштоља |
и припше јој да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе |
дна млада удовичица позгоднацна, са два мушкарчића и једном девојчицом од две три године; човек |
се оно грана у безброј разних школа за мушке, за женске, за разна занимања у животу, за разне |
и што ће да се опрости четвороразредне мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али |
ету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, к |
.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и |
о је <hi>сине</hi>, кад отац зове своје мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је ли тешко?..{S} П |
е задивљавало простодушне загоричане, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и |
просвећених народа, да се сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи читање и писање и рачун |
адовину.{S} И долазили су непрестано, и мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} |
ана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и старо и младо.{S} И не |
а ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, опет су мајци увек пунија уста кад каже |
чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у шко |
ирека.{S} Нађите конопац!..{S} Је ли то мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему познајете |
вору.{S} Сем тога у њега је било некога мушкога поноса, са којега му се чинило, да је срамота д |
па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не |
ан.{S} То код ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне |
..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где је <hi>и</hi |
и: с — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н |
о с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{ |
.{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се |
S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му |
.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{ |
ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово ко |
с — столица и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} |
, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — |
/hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете другу!. |
и: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, |
ша прави план, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио п |
њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочит |
да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се нако |
прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто руком па |
.{S} Нађите слова н!..{S} Реците: нож — н!..“</p> <p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда |
син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу р |
ад оно испод игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?..{S} Јесте, <pb n="135" /> то је <hi>с |
о <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зове с |
редове испод ножа!..{S} Пазите: <hi>о — н</hi>: шта је то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад к |
мо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi> |
болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта |
с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S |
н, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је |
— с!..{S} Нађите нож!..{S} Нађите слова н!..{S} Реците: нож — н!..“</p> <p>Овако су прешли сва |
а а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} |
о о!..{S} Хајдете сад слово с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта по |
S} Нађите слово <hi>н</hi>!..{S} Где је н?..{S} Које је писано?..{S} Које је печатано?..{S} Где |
} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где |
н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод |
но слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на |
те сви заједно с — столица!..{S} Кажите н — нож!..{S} Кажите и — игла!..{S} Даље, е — евењка!.. |
д ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Паз |
е печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као н само на крају савијено.{S} Направите и штампано!..{S} |
лово с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даљ |
у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напиш |
</hi>.{S} Које нам слово треба најпре? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? |
друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку р |
о</hi> — око, <hi>с</hi> — столица, <hi>н</hi> — нож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од ва |
>о</hi> — око, <hi>с</hi>— столица, <hi>н</hi>— нож, <hi>и</hi> — игла, <hi>е</hi>—евењка, <hi> |
i> код ока, <hi>с</hi> код столице, <hi>н</hi> код ножа, <hi>и</hi> код игле, <hi>е</hi> код ев |
то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је <hi>нос</hi>.{S} То с |
лово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — нож.{S} Кажите сви <hi>н</hi>!..{S} Нађите нап |
лико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако; а велико писан |
јпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после |
а, и писано и печатано!..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Пишите њега!..{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} |
.{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где је <hi>о</hi |
{S} Које је <hi>ш</hi>?.{S} Које је <hi>н</hi>?..{S} Сад изиђите напоље да се мало одморите.{S} |
које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — нож.{S} Кажите сви <hi>н</hi>!..{S |
{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. |
i>; <hi>н</hi> — нож.{S} Кажите сви <hi>н</hi>!..{S} Нађите написано <hi>н</hi>!..{S} Нађите на |
, насликан.{S} То код ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово |
Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>н</hi>!..{S} Где је н?..{S} Које је писано?..{S} Које ј |
а напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово < |
S} Нађите напечатано или наштампано <hi>н</hi>!..{S} С које је стране написано а с које напечат |
ви <hi>н</hi>!..{S} Нађите написано <hi>н</hi>!..{S} Нађите напечатано или наштампано <hi>н</hi |
не; а пао је на <hi>културно поље</hi>, на којем се и огледа прави напредак.{S} Зато је Радиша |
ље{S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, огањ, орах, ораси, остава, остави, |
b n="158" /> реч.{S} То је <hi>но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми |
е а садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређашњи кметови делили правду и непокорне |
назва „живом крастом на народном телу“, на „господу“, ове „изелице“ народне, и на министре па ч |
, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, господине министре; али знајте, |
оследња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким до |
астове даске, дуже од највећега човека, на које су легали кривци с испруженим рукама, које су с |
лало и других питања од стране ученика, на које је Радиша јасно и пажљиво одговарао увек, то се |
ра који је испод самога онога избрешка, на којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу има |
ошара, од стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви можете трпати тога ђубрета колико хоћете па |
не своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки у |
штвима, и раде заједнички на пословима, на којима један сам <pb n="49" /> не би могао ништа да |
исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Окренит |
ећ била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, на доксату.{S} Истина |
се деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} О |
пе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва четири разреда, врши и дужност управитеља и школ |
цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је скицирао своје замисли.{S} Треба да буде ј |
у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући |
ебљина прописана.{S} Изграде и столове, на којима ће радити, и направе мало заклона, где ће се |
ановника његових паметне и вредне љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш би |
етка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Напреда |
ављен алат за ово што је најпотребније, на пример за геометриска тела, онда се могло поћи и даљ |
тао до тавана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необично одело.{S} Сви носе чакшире, |
Онда извади један табак круте хартије, на којој беху изграђене све саме тачке колико ораси и с |
а ова модерна светиња, што се освећује, на храм Божји, на какву стару светињу из славнога доба |
у па да је боље утврди за главне даске, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све |
ројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и |
ежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврдлићима.{ |
, како се на телесно кретање и здравље, на певање, цртање и лепо писање и лепо понашање много в |
према народу своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према народу своме најбоље одуж |
ено ради на добру <pb n="404" /> своме, на подизању своме, него се само међу собом свађа а туђи |
едне стране и од капије с друге стране, на два метра ширине и рече ученицима, да ово прекопају. |
азлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“.</p> <p>После одмор |
но као увек рече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми с |
твојим пренели и многе мане унутрашње, на штету не само кесе наше него и наших народних особин |
датле видети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, |
ваљујући напретку, батине беху укинуте, на радост многога небојше.{S} Радиша се загледа у оне д |
је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиш |
но што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ћ |
дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слеп |
дужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“.. |
.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села ваше |
угом.{S} Само да се он овако и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, |
ветиња, што се освећује, на храм Божји, на какву стару светињу из славнога доба наших царева и |
а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јав |
ост“, који у овом селу и данас постоји, на славу творца свога и села одакле је.{S} Милун је и д |
е је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Ш |
адина, на истом месту, где су вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало похладно, али је доб |
арена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашње учење ништа н |
умешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умешности.{S} Јер без о |
се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао |
а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и |
<p>— Немој да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или у |
. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четврти.{S} Онда Радиша рече: |
ћ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду, за семе, из којега ваља д |
n="237" /> прешао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> <p>Прво је пази |
hi>наша имена</hi> пишу великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, тре |
ине <hi>земље</hi> пишу великим словом, на пример Срби и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци |
} А можете ли одавде да покажете руком, на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не з |
о нема свађе.{S} Само слога и споразум, на најлепши, најуљуднији начин.{S} И кад завирите у кућ |
.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у аман |
<hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је |
а и отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих опазила голема туга.{S} А кад је завр |
ш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него с |
ношћу често сметамо.{S} Колико је лудо, на пример, само оно веровање, да душа може напредовати |
их изговарају по два — три, развучено, на слогове, да их <hi>шчитавају</hi> без застајања а ни |
мет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем стајаху неке хартије, па, опет не претендујући |
и греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да |
колико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, на то?“</p> <p>— Пристајемо, пристајемо; хоћемо, хоћемо |
{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умешности.{S} Јер без овога нити |
И свуда навикавање на заједнички живот, на друштво и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по |
њихови бише одазвани на другу дужност, на дужност у раду око ослобођења и проширења отаџбине с |
првих почетака готово на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по једна од |
ериште“, и покајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој ре |
е Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у |
но, културо стање, где је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и подигнуто на виши сту |
лико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак носили.{S} Неки се домисли |
а ученицима својим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, <pb n="95" /> на воћу, стоци |
Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и на |
ном, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у за |
а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гусларских, |
а Царица Милица</title>“ а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали.{S} За овим је |
накрене, онда конац иде на ону страну, на коју се равнина накренула.{S} Сви се почудише овој м |
наца, па се после шириле на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народ |
ши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на другове у школи и у |
у снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово |
на њу, на школу, на газду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку рад |
осле шириле на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима, неписмен |
свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и |
се у старијим разредима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они |
им разредима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тро |
повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица били бл |
много више пази на здравље појединаца: на храну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се |
се он овако и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi> |
рече: „Децо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко |
ромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци.{S} И ми <pb n="395" /> морам |
од сто, него га изнесите <pb n="311" /> на сто, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи н |
на кућама и у двориштима, <pb n="95" /> на воћу, стоци и на становницима његовим.{S} Наједанпут |
моћа доиста је подсећала <pb n="256" /> на манастир.{S} И за час па се ова светиња напуни народ |
Радиша, ударајући гласом <pb n="198" /> на оно више.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа |
оју њиву доле у реци, да <pb n="229" /> на њој подигнемо циглану и градимо ћерамиду за нову шко |
а на вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава |
е још једанпут на чело!{S} На груди!{S} На десну страну!{S} На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е |
ву!..{S} Хајде још једанпут на чело!{S} На груди!{S} На десну страну!{S} На леву!..{S} Хајде са |
е ову корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је |
— столица.{S} Сад превните тај лист!{S} На њему, ево горе, познаћете нож, насликан.{S} То код н |
ло!{S} На груди!{S} На десну страну!{S} На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, кој |
по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по десет ових к |
те и ви!..{S} Начините печатано г!..{S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запам |
пу). „Уредите на клупи све по две!..{S} На колико места има по две?..{S} Уредите све по три зај |
га ви!..{S} Начините ово печатано!..{S} На шта личи оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би л |
?..{S} Уредите све по три заједно!..{S} На колико места има по три?..{S} Уредите све по четири! |
ме говор не одвуче с права посла...{S} На послетку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се |
.{S} Које је то слово код столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране? |
је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе? |
} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји?..{S} Погледајте у слова поред т |
и све што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци...</p> </div> <div type="chap |
r" xml:id="SRP19102_C10.2"> <head>2.{S} На оглед и прошевину</head> <p>И једнога дана почетком |
" xml:id="SRP19102_C1.1.6"> <head>6.{S} На раскрсници</head> <p>Кад је свршио четврти разред, Р |
r" xml:id="SRP19102_C11.8"> <head>9.{S} На слави у Крсмана</head> <p>На Крсманову је славу доша |
цније и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се |
е и покалемио му пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се угледају и друге, |
овај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, |
смо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми добијемо један товар, они доби |
продужило <pb n="327" /> целог дана.{S} На послетку посумњаше, да му и теј не чини добро, те Да |
е још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Подгорине:</p> <p>— Господине, |
тало је само, да уговоре дан свадбе.{S} На поласку Радиша узе руку Данину, да јој узме меру за |
округле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па |
ас уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На другом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, с |
га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџб |
, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека |
, па рече Груји, да овуда преструже.{S} На кривинама <pb n="160" /> је ишло доста тешко „дунђер |
мање: имаће он шта друго да купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како свак |
како се пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На које слово личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ов |
ле и они, који су излазили из школе.{S} На орману је била права руска рачунаљка с гвозденим рам |
еписмени ослободише ово парче земље.{S} На млађима је и писменијима, да продуже ово ослобођавањ |
се на очигледност и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радиш |
по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску цигле и огромном и недогледном |
најмарљивије растурао по целој њиви.{S} На послетку је наредио, да се то поново пооре што дубље |
>презимена</hi> пишу великим словом.{S} На пример, за твоје презиме Лазовић треба велико <hi>л< |
ри места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком месту дакле 28 и једна трећина.{S} Радили су |
удио да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опажале две природе: једна осећајна, к |
омисао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде. |
но или отпуштено, а постављено ново.{S} На све стране народ се сада скупља на зборове и тражи „ |
да дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прос |
е трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испита надзорник је записао оваку оцену:</p> < |
а им је изгледало чисто невероватно.{S} На пример, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, |
е, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево |
лова у њој или који се гласови чују.{S} На пример, погодите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со |
S} Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На таблици на једној страни има ових црвених пруга а на |
— Опет к мени! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, |
! — Обрните се натраг! — Опет к мени! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се |
главу на лево! — На десно! — На лево! — На десно! — На лево! — Доста.{S} Дигните <pb n="132" /> |
у на десно! — Окрените главу на лево! — На десно! — На лево! — На десно! — На лево! — Доста.{S} |
о! — На десно! — На лево! — На десно! — На лево! — Доста.{S} Дигните <pb n="132" /> руке више г |
— Окрените главу на лево! — На десно! — На лево! — На десно! — На лево! — Доста.{S} Дигните <pb |
S} Коју страну ваља да окренете горе? — На коју страну да окренете овај крај што се не отвара? |
ло да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Ми |
То дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} То дете м |
а водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да пођете.“</p> <p>Дође и Не |
че Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако |
била лакша.{S} После овога „предавања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора |
<pb n="189" /> здрављу продужимо учење“ на крају дневног учења.{S} И чиме се год могла будити п |
а купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учини |
прописе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „превасходно“.{S} Кад им је вратио |
{S} На једној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова ок |
којој се на једној страни метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год х |
а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — Д |
укнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланак |
с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узјаше господин и до села се неће скидат |
слио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бе |
а доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре |
их стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад |
Радишу за премештај из овога округа; а на његово место би предложен „млађи човек“, који ће „за |
ма закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шеширину с великим об |
још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели |
А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас кушам |
а мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетник |
код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово |
је страни који народ и која земља.{S} А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то прво |
стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима није хартија као у Радишинога газде него с |
иди, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нем |
рпства ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не |
живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су историске слике, до којих је |
одигли једну заједничку стружницу.{S} А на месту честитога и вреднога али неписменога Миљка сед |
једној страни има ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге с |
; да на изворима неким пресушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јес |
и?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клупу |
ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена изн |
у њима! — Огледајте сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пун |
.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Окрените се сви онамо, истоку!..{S |
сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вел |
p> <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ НАМ УЧИТЕЉ ТРЕБА НА СЕЛУ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј. МИОДРАГОВИЋ</p> <p>БЕО |
кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, |
овека, те да он с њима спрема што треба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} То |
о се више уради, него се сваки навикава на попуштање, споразум и слогу и на рад у општу корист, |
цу и убојицу, да за малу ствар кидисава на своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији |
уру чини рад.{S} Цивилизација се оснива на раду.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само потпомаже |
дми дан, продужење свега и подела слова на дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет |
таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је пита |
еско место инжињер поради неких мостова на окружном друму.{S} Радиша оде њему и позове га, да д |
нога боја и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и с |
корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо ка |
доста.{S} Затворите буквар, па нека га на клупи; извадите таблице!..{S} Избришите оно што сте |
де би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад |
га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико места око цвета проврте а дршку пресече и с |
жена изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто то чини |
уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе к |
речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код к |
и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да за |
чека и напише Радовану писмо и упути га на некога познаника свога у окружном граду, где је гимн |
ре тачно премерио земљиште и нацртао га на хартији па је стао правити план <pb n="205" /> како |
приплод, а они којима треба узимају га на послугу, него су заједнички почели да набављају и по |
о кад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији?..</p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада |
што га је видео за време бављења свога на страни, и много што шта им је изгледало чисто неверо |
ми се греју у кући око огња, наложенога на средини куће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чи |
године школског рада.{S} Мало пре тога на два три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а |
е договори са својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да в |
и стопе није било празнога земљишта, да на њему није било ничега, макар шљунка за стазу, тако, |
ршена свуд око школе.{S} Смислио је, да на месту, где обично игра оро, кад је сабор, направи ле |
ајчистије, и, кад је год лепо време, да на њима држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинило, |
и, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну прошири градину па ће земљиште поправити.{ |
Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је |
али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у со |
е све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује вода а на неким не пресушуј |
говарао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих оних п |
че пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво па |
на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да |
ресуђујеш је ли хитно или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче |
ељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете доб |
ше, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу једнога плана сн |
И само је пуки случај хтео, да је сада на столици министра просвета седео човек, који је једне |
горици зову река, и у дну његову угледа на једном избрешку омању белу кућицу покривену ћерамидо |
утишало, да се мушица могла чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше величанствену и дирљиву на |
отурићу!...{S} Направите крстић па онда на сваком крају по један котурић!... <pb n="81" /> Начи |
емо како ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава пра |
ло свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре п |
, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је в |
Тако је и загорички мед почео да одваја на околним пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Заг |
, али му по важности и величини утицаја на културу и живот људски мало има равних, и већ неколи |
} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у |
с права посла...{S} На послетку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <h |
нски.{S} Испод њих је и толиких воћњака на све стране пуно извора и поточића, који се најпосле |
ово, шта власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан с |
нају и што су сазнали од како је човека на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме д |
опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се ра |
се развије <pb n="181" /> стална навика на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада |
е на главнима, који држе кров, а колика на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубатура зидова |
е, чим буде <pb n="261" /> више радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, да сваки од ва |
од учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша пре четири године.{S} Зато м |
да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање разних одабраних књига само г |
подложеном пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је |
редметима.{S} За тим су све то огледала на памет, без очигледних средстава.{S} Овако су напосле |
е код торбе па улазила у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мал |
иге о народу своме она се у нас срозала на поделу народа у непријатељске таборе и на сачекивања |
збирку, из које су редовно деца узимала на читање, особито о већим празницима, а после и они, к |
ат с Турском; само је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била |
ика нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво< |
на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, храна на храну и |
љко сазвао све виђеније људе свога села на договор; и договорили се, да новац прима, чува и дај |
је своје негодовање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четврто, и на самом и |
о припрема.{S} Највише је пак овде била на свом месту гимнастика, она у реду (шведска и војничк |
и, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па мак |
сплетена, с преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила |
ио, кад је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет напр |
жавну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.</p> <p>Углед загоричана одскочио је у свој ок |
га и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, пр |
двориште.{S} Тако је цела зграда личила на штампано слово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а |
итње и викања, тихо, да је збиља личила на праву побожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђео |
из другог дела буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и најзанимљивије |
ла адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.< |
Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече |
је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих опазила |
сва деца и из најудаљенијих мала дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат |
селу, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направили једно сандуче с натпис |
од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а м |
нда обрнуто, да се све по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи све по две!..{S} На колико |
.{S} На све стране народ се сада скупља на зборове и тражи „слободу штампе“, „слободу збора и д |
а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине у |
е, о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њеној, о вулканима, земљотресима и в |
е; и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не |
него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најмање по десетак кошница |
и пружио их ученицима особито ученицама на читање.</p> <p>Радишина је крава дуго била предмет р |
а најпре с овим десетицама и јединицама на картону а после на таблицама цртама и тачкама, а за |
се, још боље, послужио овим десетицама на картону, с којима су радила сва деца.</p> <p>Најнеоб |
мљи, све што расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец |
Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греше, него им помози да не погреше...“</p> |
ет безбрижно и искрено предао пословима на извођењу свога културног задатка.{S} И у колико је б |
ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад |
лепе шуме.{S} И по пресахнулим изворима на подножју његовом Радиша је познао, да је ту некад би |
да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И т |
ша и Миљко захвалише јуначним младићима на овакој готовости и у даљем разговору договоре се, да |
џету школском сваке године извесна сума на име помоћи и набавке онога што треба, особито у поче |
рима, о изворима обичним и утицају шума на њих и онда наставио разговор о томе, како стоје изво |
е и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су д |
он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су имала где да с |
глу и малтером да се споји с њом, храна на храну и да се састави са старом, знање на знање и да |
ложено их је већ неколико стотина једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве |
Загорици чини лепа црквица, направљена на месту старе од самога тесаног мрамора из овога села, |
Из рачуна је последња десетица исечена на јединице и онда је рађено и с десетицама и јединицам |
овако треба да направе по десет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> по |
е другарице његове донео је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те |
јер се свако природно рашћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад те |
еди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске саднице.{S} Жива ограда је н |
е домислише, те нађоше плочаст камен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша је б |
и сунце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак |
долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и |
да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само |
аподева и сам разговор и да им одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. |
не може да позива написмено, него удара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, гос |
народну песму, како Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушев |
сово и <pb n="82" /> позове цара Лазара на мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је могао и изађ |
S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким напретком и |
рачунавала и најтеже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељив |
води геометриска поступност, без обзира на практичну корист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, |
добро, онда су градили план без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да из |
апетану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} Ово је било још о Пр |
ање у земљи</head> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако |
н довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио |
у посматрању онога савршенијега живота на страни и сваке ситнице у њему.{S} Интересовале су га |
би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи |
снег прво окопни и гора почне да листа на присојним странама, па онда у осојним; да многе птиц |
вукли камен, али и да камена нема доста на површини, него га морају копати и вадити.{S} За песа |
.{S} Радиша је одмах тачно измерио уста на пећи за врата и обим округлога отвора за чункове, а |
S} А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ па се надула и препукла: онда је чист |
о време, кад је сва пажња била скренута на другу страну.{S} Али је доста времена било и за обно |
итају састав сваке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, органско и |
а се претури од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: <pb n="334" /> „П |
стоји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о |
школи</head> <p>Школа беше обична кућа на једном спрату с великом стрејом са све четири стране |
у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А |
вас на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; |
адин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{ |
а није тешко.{S} Наша је књига најлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је ме |
му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{S} Поред овога и благодејање се у старијим ра |
зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тр |
и планове за куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и израчунавали су колико чега тре |
они су „господа“, која „народу сише крв на памук“.{S} А радикална је странка тек права „народна |
емо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да |
осто запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на другом месту људи силом дају у школу и малу децу, ов |
урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напр |
да ново само појачава оно старије, рад на рад док он не постане навика и умешност.{S} Ништа за |
никако није допуштао, да се прекида рад на подизању нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да му |
ре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десну страну!,..{S} Сад на леву!..{S} Хајде још једа |
Ставите их сад најпре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десну страну!,..{S} Сад на леву!. |
ди!..{S} Сад на десну страну!,..{S} Сад на леву!..{S} Хајде још једанпут на чело!{S} На груди!{ |
ду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледал |
а десну страну колико год можете! — Сад на леву! — Спустите руке! —- Хајдете само очима.{S} Пог |
Оставите још једну!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на к |
још једну на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду н |
, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то н |
> <p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њ |
су заменили Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и они су |
да, онда народ мој нема најлепши изглед на будућност, све док се не привикне раду.</p> <p>Плаши |
онолико истукао.“ Радиша управи поглед на немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим |
ученицима и својим сељанима шири поглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, говорио им ј |
ковом конструисао и камени мост на свод на најглавнијем прелазу преко реке више суднице.{S} Он |
а буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школ |
капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капе |
е зове то, кад се гроздови овако оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке |
и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградама.{S} И све то млади загорича |
азао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу |
да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} |
лица; само је једна плоча искрижана све на оваке шипчице, па су оне после обавијене овом шарено |
и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на реку, да се умију, и после малог одмора уђоше опет у |
<pb n="144" /> и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и незасејана |
ри!..{S} Како је сад?..{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите четири!..{S} Како је сад?..{S} Уз |
д?..{S} Сад ћемо овако.{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите десет!..{S} Колико је остало?..{S |
оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колико музар |
по постојећим законима и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опи |
повише ствари и рече, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти |
а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало |
тражио из „Науке Хришћанске,“ и то све на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици, али м |
не остане ништа).{S} Оставите опет све на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десетке.{S} У |
колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви у |
у ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, како овај дан што л |
и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{ |
кућевне послове па чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему то ништа није било |
о, врло тешко, примају и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} |
после отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, набави му плуг, који је био други у Загорици и б |
, кад су спремни.{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радовану, па |
у,“ рече Радиша.</p> <p>И кмет пристаде на ово и одмах известише министарство.{S} Тако је сврше |
шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је после кратк |
о.{S} Српскога народа има далеко одавде на све стране, и све се те земље, где он живи, зову срп |
не испустите и не притиснете много овде на средини.{S} По њима се пише овим писаљкама.{S} И оне |
диша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће |
агорици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчанском Кладенцу....</p> <p>— Ја |
метан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле |
х људи; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми |
руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика опет упаде: |
S} Радиша узе гусле, приђе столу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њ |
ма и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад с |
томе да поради.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У Министарству Просвете били су тада људи |
ш ли истину, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама как |
је Радиша радосно у повратку. „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигларе |
чему он стоји, накрене, онда конац иде на ону страну, на коју се равнина накренула.{S} Сви се |
зове игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит и |
ики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе |
им су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па г |
уде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, који држе кров, а колика на спореднима.{S} |
пим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста |
{S} Отац се поплаши много па прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема |
/p> <p>- Не дам! потврди Радиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је |
ар скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну |
и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О |
вета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломазних де |
ити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео д |
или, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска |
ке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога, господине!{S} Нек |
ају букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да другују међу собом; како да улазе у ш |
нијих па до најсавршенијих; и сви служе на то, да производе у души слушалаца пријатно расположе |
.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да г |
веће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све четири стране тако, да се он види са сваке стран |
друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на |
исти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је с |
у облицу дугачку деци до груди па да је на једном крају проврти и кроз рупу провуче једно дрво |
су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била кр |
, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу |
таје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По вечери |
децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашовом засекао п |
а дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у |
и од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој |
163" /> Окрените се северу!..{S} Шта је на тој страни?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта је тамо? |
ној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <pb n |
к, да покаже све четири стране и шта је на којој?..{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Овако их је |
Крушевац, да каже царици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чу |
вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва војска српска, и све војво |
њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је н |
шавао све најглавније ствари.{S} Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} |
постао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао да изводи и остварује поје |
ишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађена |
оју је навлаш за то спремио и положи је на крај тога платна па одсече бусен исте величине колик |
ространа соба с ниским таваном, који је на средини подупрт дебелим растовим диреком.{S} Од дире |
мљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам испри |
атио особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на |
ђе и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован задржава |
волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свршио |
деје Светозарове за екстремне; а пао је на <hi>културно поље</hi>, на којем се и огледа прави н |
n="205" /> како да га уреди.{S} Прво је на средини направио један круг и рекао: овде ће да буде |
о?..{S} Узмите двадесет!..{S} Колико је на клупи?..{S} Узмите тридесет!..{S} Колико је на клупи |
и?..{S} Узмите тридесет!..{S} Колико је на клупи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, доста.{ |
„Метните једну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на |
Колико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даље: |
три!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је сад?..{S} О |
ку!..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све.{S} Онда обр |
} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако докле не оста |
} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад |
ико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једну десетку!..{S} Колико им |
едну!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико <pb n="152 |
људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас је још у |
цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вред |
и и познавали су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та се п |
ђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају |
да!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и неколико ел |
овима — све тачно размерено, као што је на плану.{S} Спољне углове Радиша је обележио већим кољ |
.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, |
о не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу лежала загоричка нова школа, њена градина и рад |
премештај Радишин у Прњавор и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућани и пријате |
, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би |
.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду |
о као обично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом у |
да он жали свога господара, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, |
је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него негде у неком другом св |
е у нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да је у неком другом свету или у сну...{S |
нису за њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заједницу љутио.{S} А совру су пост |
одморите!..“</p> <p>Од школе до капије на дворишту школскоме била је крива узана путања и на њ |
то је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се сад западу!..{S} Тамо залази |
ћи; само они, који оставише кости своје на бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српс |
не матере и сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је о |
ошли, које пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала од песм |
ово није лако.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо довољно неспр |
пи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји у висини сре |
друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један корак напр |
ецу, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања ово само додирују |
с Словена, те нас отуда туђин потискује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато г |
о и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S |
великога, кад се двије сукобише војске на Косову пољу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чеш |
ните <pb n="137" /> сад све ове десетке на једну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек |
>Србија је најпосле, после славне битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „<forei |
нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразличније начине па после плету разне котарице с |
разна занимања у животу, за разне науке на универзитету.{S} И свуда озбиљна брига о здрављу уче |
која ће вековима просипати видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према |
пом, капетаном и учитељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говори |
миле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабранијега и најбољега |
е, али су му се очи највише заустављале на њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли |
је реч грчка и значи....“ „Речи се деле на „именителна“,и „прилагателна“, „бројителна“, „местои |
имали неки број на пример 85 да поделе на три једнака дела или три једнаке гомиле, онда су на |
0 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком м |
ивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и |
ицале од појединаца, па се после шириле на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> < |
у реду од велике вредности.{S} Не дакле на справама него у реду, у најразличнијем <pb n="194" / |
ице и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они в |
етицама и јединицама на картону а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим пре |
о је он проповедао.{S} Али кад је после на страни прочитао прву Економију и Социологију, он је |
се зове <hi>крижуља</hi>, па ћете после на хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од в |
су и загоричке суве шљиве најпре дошле на пијацу чаршиску.</p> <p>Упоредно с воћарством Радиша |
Гроб је Миланов само подсећао родитеље на њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, |
и, или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} У |
, него једна општа, али висока од земље на даскама, са сламом и лепом чистом шареницом или поња |
треба за живот.</p> <p>За све ово време на новој згради отварани су прозори сваки пут кад је су |
дело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша ј |
шчитава развучено, као на слогове, а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово?!.{S |
а и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се о |
ање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четврто, и на самом испиту највише је |
о, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „танкога смо стања, па н |
е од девет година па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближно моћи да замислите к |
пребије кад се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испустите и да |
читељске школе Радиша зажели, да отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су други народ |
као своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале су б |
ћи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здрав |
емо; хоћемо, хоћемо; хвала ти господине на томе! чуше се многи гласови из гомиле.</p> <p>„Е, до |
узме ножице и свакоме исече ону стотине на десетице, па онда рече: „Метните <pb n="137" /> сад |
асака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а че |
бављао и књижевност по овоме, те је оне на нашем језику давао на читање и ученицима својим, осо |
а ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове своје:</p> <p>„Јао сине, г |
а тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет с |
се и полицији, како је могла да насрне на овакога радника и да га одваја од оволиких послова, |
лу задружан.{S} Ја немам дете за давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; онај млађи ми је |
та је која школа.{S} И свуда навикавање на заједнички живот, на друштво и рад у друштву.{S} С о |
а срце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан рад или промишљеност и на живот.{S} А по ра |
храну и да се састави са старом, знање на знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да |
во“, „на десно“, или вешање и преметање на справама, којих у загоричкој школи и нема.{S} Мајсто |
говоре.{S} Радиша онда управи то питање на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиш |
на знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да ново само појачава оно старије, рад на |
xml:id="SRP19102_P1.4"> <head>IV УЧЕЊЕ НА СТРАНИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
цимо све ово и вратимо развијање детиње на прави природни пут, и наша ће наука бити мила деци и |
диша полако, тихо и достојанствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и ст |
n="21" /> да се после подне опет скупе на овако „учење“.{S} У једној малој књижици што се зваш |
занимало, како је последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, |
наредио је Груји, да отвори све прозоре на школи, па да унесе клупе у школу и спреми све друго. |
ега, овако!...{S} Ставите их сад најпре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десну страну!,. |
е зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>таблици</hi>, овом писаљком, што се зове <h |
летку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, које је највеће у околини школе, па ће одатле в |
аде оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите једну де |
с се нанесе из реке толико песка, да се на игралишту више није видео ниједан камен, а игралиште |
, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Околна с |
бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике могло више утицати, и да су они сами имали в |
све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године деца преведу у старији разред.{S} Тако |
заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први |
иком врсте камења и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на |
S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и помогну се њоме.{S} На пример, ако се |
страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно! — Обрните се опет овамо к мени! — Обрните се |
ните се опет овамо к мени! — Обрните се на леву страну! — Обрните се к мени! — Обрните се натра |
играње.{S} С улице и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из |
био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хлад |
ле свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша на |
род само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју за сваку ситницу, него чувај ти њу, |
ристалној Палати у Лондону), у којој се на једној страни метне вуна, а на другој страни чекаш о |
им благослови ову намеру и стави им се на расположење, да им напише молбу министарству за учит |
болести!...{S} Премишљајући тако он се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти н |
а</hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов црквењак или поп што га зову |
да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растај |
к раду.{S} Интересовало га је, како се на телесно кретање и здравље, на певање, цртање и лепо |
право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих загоричана! |
} Хиљадама хиљада турских руку дигло се на јуначног Милоша и његова два побратима, али су од ју |
угом па натраг, и тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се једно клубе довршило а друго почињ |
узане гаће до чланака и зубунић што се на грудима закопчава дугмићима, а не копчама; а на глав |
леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у у |
коле и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупи |
ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између линија и ученици поно |
мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и |
а свашта, па нам неко може навест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — |
, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, |
Нађите конац! — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно |
чувати да не испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу |
.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на леву страну.{S} Десна вам је стран |
Хајде сад полако овако да се пропињете на прстима:{S} Један! (Подигните се).{S} Два! (Спустите |
Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Остав |
ве по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи све по две!..{S} На колико места има по две?.. |
о! — Лево! — Још једанпут.{S} Сад идите на место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свак |
ајте у слова код хрта!..{S} Сад пређите на десну страну!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли |
е у слова поред листа!..{S} Сад пређите на овај други лист!..{S} Ту је насликана једна животиња |
оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио |
ака: писано и штампано!..{S}Сад пређите на десну страну!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а ни |
вас кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на одмор!..“</p> <p>Време се мути.{S} Облаци прелазе пр |
..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не зн |
ад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, да нико болестан не може ићи у ш |
зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу |
S} Помешајте опет све у једно и метните на клупу!..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели |
— Опет се усправите! — Сад се накрећите на десну страну колико год можете! — Сад на леву! — Спу |
на гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на страну!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на |
о хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, да п |
багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и з |
ди, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="14 |
ти све што живи на Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље |
које зову „дрво будућности“, јер расте на свакој земљи и потискује све остало дрвеће.{S} То је |
љани, умивени и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: |
ући спремамо по један малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет |
томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и сам још и даље |
колико треба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и после, да |
.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку може |
пред школом па до капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради |
све у овом смислу, нападајући још жешће на чиновнике и један их назва „живом крастом на народно |
м то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се би |
ти икоја друга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" |
, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од пореч |
а, хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
десетицама, кад се једна десетица исече на јединице.{S} А главно је: очигледност и систематски |
е, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или на модерне железничке станице |
ближе народу и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар свештеник |
ило, да ова наука највише може да утиче на <hi>дела</hi> људска: да људи чине добро, а од рђави |
е ученице и да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, особито у одржању реда и чи |
о уопшти: „<hi>Све</hi> може да се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је данас Радиша почео овако |
све редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око округле совре, високе једва једну сто |
срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и предаје их Радиши, |
у школу, опет онако у реду, и поседаше на своја места, Радиша рече најпре да устану, да поглед |
и легоше, <pb n="12" /> и Радиши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> < |
и, који су још држали у рукама побацаше на земљу. „Мени је господине, у торби,“ рече један. „Пр |
n="126" /> Деца и то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта |
најсигурнији људи, и околна села почеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на |
рном брадом, личио је загоричанима више на калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему нече |
ато се Радиша преко зиме ограничио више на цртање и износио је деци разне слике од бољега намеш |
та Радиша.{S} И сви се погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се |
очеше прекопавати и за час се саставише на средини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче |
ојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом...{S} За тим је Радиша отворио |
ад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> |
него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше да му загревају врућим црепови |
ко прага од радости.{S} И сви се дадоше на посао, које око принове које око срећне породиље, ко |
одговори Радиша.{S} И за час се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у то |
е</head> <p>Кад устадоше с ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није могао да се начуди јачини из |
ва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко р |
ста живи жагор, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов |
јстори раде?!...</p> <p>И одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што |
био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од оно |
лица на слово с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и |
адишине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи |
на „господу“, ове „изелице“ народне, и на министре па чак и на онога горе, „који их поставља и |
„Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша тво |
из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један према врат |
оме је највеће оно близу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, к |
терују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, |
сав српски народ, који говори као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на св |
у оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, |
онај савршнији живот, којему тежимо, и на послетку оно што је забавно.{S} Тако је стално одржа |
пском а не на словенском.{S} Четврто, и на самом испиту највише је тражио из „Науке Хришћанске, |
точак на средини пробуши четвртасто, и на самим колицима проврте округле велике рупе за осовин |
није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а н |
а у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега би |
на разно дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му п |
а ти, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала с |
ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако јело може зготовити |
иму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
потреби на друге привредне циљеве.{S} И на саборима је милина била видети ове умне, учене и шко |
оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске најпре је из Загорице почело |
а!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људ |
словом и писали су све у околини.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине |
умевањем, он је просто био очаран.{S} И на крају испита није имао речи да довољно похвали и учи |
е она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, |
евера, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још по |
дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњено место за нову школу, где су се већ издизале |
ових и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, уливала је у његову младачку душу н |
правци учења по школама па преко тога и на стварању нових људи, нових и бољих генерација, а пре |
сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> <p>Радиша је |
и почеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} |
се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, како се шире, како убијају наше |
, у књигама се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, како се шире, како |
свако питање одговарају својим речима и на свој начин с пуним разумевањем, он је просто био оча |
о оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} За |
школскоме била је крива узана путања и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вод |
ао свима, шта је главно код калемљења и на колико начина може да се калеми, па је онда приступи |
внички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и н |
а слова цртала.{S} По нешто је Радиша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опа |
аци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо |
а да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умешности.{S} Јер без овога нити има прави |
личина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим ко |
ила и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све по дво |
љопривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>ств |
а није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао |
природи.{S} Учити природу, из природе и на природан начин, посматрајући њу и све што је у њој.{ |
сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, онд |
да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још ниј |
нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да |
у, прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали |
цу.{S} Радиша узе један табак хартије и на њему поче записивати своје ученике.{S} Записивао их |
и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> <p> |
о Христово, да нам осванеш на здравље и на обрадовање!{S} Свети Стеване, свето Богојављење, све |
ајзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И сви су се радо |
не; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад |
су дошли, нашли су вратнице отворене и на доксату постављену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђ |
је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S} Наставник |
спа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и кујну, и шп |
Семе науке код тебе није пало у трње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учи |
поделу народа у непријатељске таборе и на сачекивања из заседа и међусобно убијање!...{S} Јер, |
који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије за |
овако да исплету.{S} Зауставили су се и на побусаној страни више школе и чудили се како се бусе |
нога дана учитељ је прегледао прописе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „пре |
тоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лек |
варење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале напојнице мали се |
е у брачном животу, што после прелази и на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде |
кога Полуострва <pb n="377" /> у боји и на столу Радишином стајао је глобус као слика целе наше |
лажу, споразумевају и раде заједнички и на својим приватним и општим стварима; а не мрзе се и н |
и тако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама тачкама, крстићима, цртама и тако даље.{S} |
тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} |
се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу |
д је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и неколико елемената, и |
у месту, него се прочује и по околини и на страни, те невољници из белога света потрче тамо тра |
и и запамтише је.{S} Онда се то учини и на другој страни и за час би крајње камење намештено и |
својих избраника, него се она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једн |
намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све по двојица, да т |
неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да нико |
А утицај геометрије почео се опажати и на имањима, јер је свако тежило да заузме правилну четв |
А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што |
и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења по школама па преко тога и на ст |
не?“ запита један.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предуз |
риштима, <pb n="95" /> на воћу, стоци и на становницима његовим.{S} Наједанпут виде једну жену |
зелице“ народне, и на министре па чак и на онога горе, „који их поставља и коме сви служе“...{S |
ђевину и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола ве |
што су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји прија |
а слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунали са десе |
.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И |
} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала |
ше скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучи |
било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> <p>Радиша је за сад импровизовао |
шћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга |
цају не само на зидарску технику него и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике п |
им највише треба па га не секу младо и на грабац, него чекају док порасте велико и онда се сеч |
тово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{ |
ан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и р |
ило, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном напретку њиховом.</p> </div> <pb n= |
од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, да |
и и за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било нам |
ље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако |
ви лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад |
м“.{S} За непун сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад |
ните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели та |
оји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} То |
вање на правилан рад или промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном |
викава на попуштање, споразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато |
ћњак, те су засађене правилно, у реду и на подједнаком растојању, да се и томе чуде и старији љ |
диша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и т |
стају слепа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у |
реба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} С |
се калеми, па је онда приступио послу и на разном дрвећу <pb n="244" /> преслишавао ученике, да |
кажем, да се окренете на десну страну и на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке |
сви стадоше толико салетати да остану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не ост |
на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима, неписменим и непросв |
исмену страну Радиша је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно г |
граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практичну геометрију.{S} Ови су његови ђаци умели не |
е друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није решио...</ |
Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није г |
А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Р |
ојим ђацима и посматрао сваку ситницу и на ученицима својим и у околини, у селу, на кућама и у |
више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад с |
.{S} Она тако слаби.{S} И она нам слаби на све стране.{S} Зато се народност наша у тим крајевим |
горичке, остане у селу и да се употреби на друге привредне циљеве.{S} И на саборима је милина б |
аправили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку па |
гледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте |
око срећне породиље, која сад заборави на болове па с неким чудним ститком помешаним с осмејко |
е умолио кмета, да му поред Грује стави на расположење још једнога човека, те да он с њима спре |
цу и многе загоричане, и он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То |
план за сваку грађевину и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после |
те на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за човека кори |
свет, у природу, и познати све што живи на Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и |
<pb n="366" /> не само ударати прагови на кућама него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати |
:id="SRP19102_C7.6"> <head>6.{S} Радови на новој згради</head> <p>Одавно се издиже велика гомил |
не може стати у учионицу и како радови на подизању нове зграде живо напредују, то ми је част у |
; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p> <p |
на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде г |
не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, с |
је, па да мирно, стално и смишљено ради на добру <pb n="404" /> своме, на подизању своме, него |
им редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, ка |
и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда |
акве, и докле им се год сав посао своди на међусобну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То ни |
све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А |
и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} Радиша није желео о томе ништа да |
ати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на оволику грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, |
и нису видели толико кућа и толико људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „началник“, старе |
е запамтио слово <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <h |
о како се пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запам |
i>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S |
е.{S} Онда узе једну половину и обележи на њој, како треба да се скроји и куда треба да прође т |
удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по средини ка |
ер кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробље толиких пређашњих и <pb n="43" /> биљак |
ике.{S} Треће, у њих се много више пази на здравље појединаца: на храну, одело, угодбе у стану |
зове „Порта“.{S} Школа је према капији на супротној страни, тако, да путања, која води њој, де |
.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над часловцима слишаваше |
).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — С |
о ливадама, и извадили из њива па стоји на гомили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Р |
Зато и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Б |
а, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и |
жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загоричани купују само ове с |
е до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од ш |
у а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин причао о свему ономе, што им је учитељ го |
необични.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спреми |
праву побожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећуј |
и и многим друштвима, и раде заједнички на пословима, на којима један сам <pb n="49" /> не би м |
довима и тако даље{S} Младићи загорички на пример нису знали, да из семена питоме јабуке или кр |
се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од |
уда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсм |
>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с нар |
ња.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставили су у порти код старе ш |
ред.{S} Онда су улазили полако и седали на своје место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиш |
овала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Господине, ово је моја |
на пољу, па онда скалупили и остављали на ковчежић.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кириј |
адише и Данице, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} А |
а покривач су дизали у јутру, истресали на пољу, па онда скалупили и остављали на ковчежић.{S} |
<pb n="138" /> <p>„До сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја |
борба за ослобођење, и што смо пристали на железничку конвенцију како је Андраши хтео.{S} И то |
ли да се дижу облаци, који су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зат |
Радишини били дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњено место за нову школу, где су |
А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединствен начин, да је ретко наћи село, да је |
о неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, |
лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чи |
еверне стране, да служи као заклон, или на каменитом земљишту, где се друго дрвеће тешко прима. |
ли око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у приро |
им куће личе на пограничне карауле или на модерне железничке станице, само што су биле окречен |
i>у почетку</hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најпре запамтите, да се <hi>наша имена</hi |
и су се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и око малене школе загоричке све је мириса |
164" /> малишан: „Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „ |
започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење |
да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу в |
деља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Зб |
густа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу годину или трећи разред.{S} |
арих (консервативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у напредовању и поступ |
били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник рекао, да ће одмах, |
ато су их <pb n="357" /> чешће изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, уче |
нова школа, како су и одрасли долазили на науку и какву су улогу они имали у грађењу нове школ |
остит’!..“</p> <p>Сви, који су долазили на славу, дивили су се кући Крсмановој и говорили: „Е, |
ђутим, Радишини су ђаци и сами калемили на све могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу кале |
да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Онда опет помаче |
стима давно постоји, па су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, а наш се свет те |
ико калупа.{S} Радиша им је још у школи на предавању свратио пажњу, да цигле морају да буду пот |
сти оне из нашег села, који су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p> </div> <div typ |
су попамтили сва слова, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А ч |
24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршијска прат |
та ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све то видели обележе |
како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и |
ербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопат |
ут је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нису видели над |
размо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму како се осетила, |
по који пут учитељев глас, који загрми на понекога што се окренуо, или лупа прута о сто, или п |
ајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се |
а Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове школск |
ишта ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није имао карт |
место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине народ |
иљан и сувише лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати друштву.{S} А |
упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша |
{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто |
изишао на доксат и, не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и природно почео |
ке хартије, па, опет не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и искрено поче о |
угао стоји сасвим равно, ненакренуто ни на једну страну, него положено као вода у бари или тепс |
ад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав кулук.</p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, кој |
огих сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинске послове, за које им је плаћано, те је и њи |
ој земљи и радници њихови бише одазвани на другу дужност, на дужност у раду око ослобођења и пр |
је тако један наишао у сеоској планини на најлепши бели мрамор, од којега су почели и споменик |
брога певача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише лакомислен, не љути се ни н |
место да седне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда и газдар |
почела свој благотворни утицај културни на село.{S} И Станојка је збиља и заслуживала ову пажњу |
цу, савије је у котур, запали и прелепи на дрвени крст, који је укован у дувар с источне стране |
почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још д |
ад се све умирило Даничина мајка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспа |
њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмо |
нашао у правој забуни, како да одговори на ово питање.{S} Његов реализам није трпео предрасуде |
а отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и да га |
расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ па се надул |
направи торбу с упртачима те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда им изне |
, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </ |
ше и учини им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад |
о се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је л |
у, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало заст |
д ћеш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао сам, господине; нег |
није; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само не |
пише; а то је најзгодније било показати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, пр |
кући затреба, онда се није могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ниш |
ећину.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је |
сту све <hi>ново</hi> мора се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малте |
ме што им је предавао, а они одговарати на сва та питања, ревизору се учинило, као да су дошли |
<p>— Пишите министеру, да човека врати на његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети |
марљиви и ленштине.{S} Њих треба терати на кретање, и у њима поступно будити интерес.{S} Има и |
рећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{ |
Сви се замислише и као хтедоше пристати на ово последње.{S} Али се Радојица Вукмировић издвоји |
ранпутицима па да се после мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не |
ма!{S} Свима је њима овде лакше утицати на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој н |
бијела крила лабудова,</l> <l>Да одлети на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l |
га села, наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да се види ш |
остом већином.{S} Право добро може бити на страни само неколицине.{S} И нису ли све научне исти |
ата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја н |
се у Загорици све ово пре могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда с |
Ваља само да <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} |
> <pb n="392" /> <p>Зато се мора радити на поправци њиховој: мора се настава везати са животом |
н немирко сав уплакан и стаде се тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога |
ли у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зат |
ато би тај новац некако ваљало покупити на једно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а |
све стати на једнога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и б |
а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} То се ве |
који ником не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хи |
а није чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуштеност“, „расуло“, „разузданост“, „безвлашће“ |
ајка.{S} И сасвим механички Зора спусти на сто послужавник па се залете да пољуби Радишу у руку |
а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и мир |
а шест гомила, онда ћемо најпре метнути на сваку по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на свак |
како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашње уч |
на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како |
он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све |
ет опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећ |
леб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госп |
.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висин |
добро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је |
е их чувати, да не падну.{S} На таблици на једној страни има ових црвених пруга а на другој нем |
учку мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, |
да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и |
дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се су |
е продужило и вежбање у растварању речи на слогове и гласове, и читање из буквара и писање оног |
атано.{S} Ласно ћете га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} Сад превните тај л |
е селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у мн |
а а није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То је <hi>турска</hi> црква, и зове се <hi |
из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо не |
о кад су нешто направила да сасвим личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кратко време де |
д се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га ст |
што личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га старији ђак после преслиша, он по |
што личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жа |
i>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изгов |
бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге м |
ј школи и захвалио је и Даници и Радиши на преданом и правилном раду и пожелео им само добро зд |
тељица из тога места завидели су Радиши на таким ђацима.</p> <p>После службе одвео их је и у шк |
ио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на мојој табли!..{S} Ко је запамтио слово <hi>с</hi>!.. |
<p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек |
од мацака даску метар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне д |
а труда, да од овога села направите рај на земљи а од становника његових паметне и вредне љУДе, |
едан <pb n="164" /> малишан: „Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, |
авите! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад |
уги пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо |
на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави |
е он опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њиховом и међусобном задиркивању |
ини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три једнака дела или три једн |
ДРУГА</head> <head>ПОСТАВЉЕЊЕ И ОДЛАЗАК НА ДУЖНОСТ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем....</p> </div> <div t |
учитељ Радиша премешта из Загорице чак на други крај Србије.</p> <p>- А његова жена? запитао ј |
сваки политички ветар може одувати чак на супротни крај отаџбине наше, и тако их може јурити с |
да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши четвртасто, и на самим колицима пров |
његово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат с |
пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране ученика, на к |
јој школи зависи и напредак њен, па тек на друго место долази начин, како ће се то предавати.{S |
ао писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n="35 |
изгледало некако лудо и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске игре; и први им је |
м дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да још боље виде |
арати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и |
данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које је ју |
а и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе |
пео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у једном с |
е испод стреје школске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика добро дођ |
ле.{S} Да продужим гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо |
да продужим гимназију, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највиш |
вој добри и простодушни народ, да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што с |
с гвозденим рамом и шипкама са завртњем на крају, опет направљеном у Загорици, у радионици школ |
ицу, начињену од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, него са широким даскама прек |
а би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други п |
ље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији).</p> < |
адиша погледа и помисли: предлог сасвим на свом месту, само да није много посла?{S} И зађе да в |
/head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећ |
у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи овим л |
шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нем |
онац пун метар далеко од зида с нагибом на северну страну.{S} Дотле деца већ почеше да доносе к |
та сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив само потврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} |
зар.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово и <pb n="82" /> позове цара Лазара на мегдан. |
ри освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Косово, враћа се сломљена |
да господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционар |
исао у једној стакленој цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради, како се в |
бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А |
ну:</p> <quote> <p>„Успех је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, вр |
, кад су чули да им министар, с обзиром на предузете радове око подизања нове школске зграде, н |
и писање, женски рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва дочекала, да после |
новнике и један их назва „живом крастом на народном телу“, на „господу“, ове „изелице“ народне, |
дукао се.{S} Поседаше најпре пред кућом на троножне столице, а Радиши још <pb n="64" /> метнуше |
а без онога првога неће моћи с успехом на томе да поради.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} |
ба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом и по њеним законима.{S} |
можете наћи да телом личе потпуно један на другога, тако исто и још мање ћете наћи двојицу потп |
ша видео, колико је добро: што је рођен на селу, те добро познаје живот сеоски, што је слушао и |
Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се јед |
име похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, домишљање и утакмицу у свему што се може зн |
да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је |
је ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да |
овоме, те је оне на нашем језику давао на читање и ученицима својим, особито онима у продужној |
зио у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање |
S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, јер је |
у својих ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог д |
Радиша се онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је |
т својим редом, и Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} |
ло на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли, и помо |
ем барем укратко, како је Радиша гледао на оно, што је главно у развијању и учењу омладине и ка |
ди каткад претерамо; али опет нема, као на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у |
и мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати |
(Опет ђак полако шчитава развучено, као на слогове, а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које |
и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се мог |
и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, |
ина, то се више загоричани скупљали као на чудо.{S} Загледивали су и сви пролазници из других с |
настир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском |
же бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то |
ш једанпут!.. (Сад читају развучено као на слогове).{S} Сад да прочитамо ово на табли! (Читају |
послом, а они други гледају на њих као на извршиоце неке заједничке мисије...{S} Онда их је Ра |
{S} И мора да је Светозар Марковић имао на уму овакве типове кад је рекао: „Сва разлика између |
е да ожали свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И о |
ако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопису и позивао децу, да и она тако пи |
Радиша.{S} И за час се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици сво |
ion" /> <p>Радиша је, по томе, одрастао на селу, у чистој свежој природи, гледајући како се она |
још остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта је на Кос |
лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова школска година и Ра |
јстори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавили и потребан алат за себе и проду |
вих стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендујући ни на какав беседнички дар |
газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми н |
Тако Радиша није погрешно што је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S |
ало не треба да жалим, што нисам отишао на другу страну и био што друго, јер нигде не би био ов |
еба ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> <p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су |
овога грађанина, који јавља да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која дотрча и у м |
у и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један |
овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што |
} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где је одслужио неку кратку службу.{S} А з |
да напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: |
ајте у слова код јарца!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} Је л |
и овај лист!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> сто |
продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе листу горе?.. (Једно дете: „ |
ао на слогове).{S} Сад да прочитамо ово на табли! (Читају опет развучено, да не пресецају глас |
година од ових се првих почетака готово на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави ви |
одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и најзанимљивије ствари а не редом.</p> <p> |
покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца б |
е пало у трње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, |
о је загоричанима више на калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерскога.{ |
ње и лепо понашање много више пази него на тако зване „науке“ или научне предмете.{S} Интересов |
словица, да кућа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господ |
нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Гру |
и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загоричани купују само ове ствари: со, зеј |
ле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Ради |
елики ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на |
земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с уч |
S} Он је ову наставну новину само видео на страни и необично му се допала; али је сам није ради |
држи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, обилазио заграду, поправљао је и појачавао баг |
ају жандарми.</p> <p>Попа је најпре сео на доксат старе школе да се мало одмори, поздрави и вид |
и рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога се |
арошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овака колица.{ |
а, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да |
оља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није п |
кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било |
евање, напуштао је тај посао и прелазио на други; а други пут га је подешавао другојаче.{S} Нас |
о прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима и |
диже своју зграду.</p> <p>Прво је пазио на <hi>чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то не са |
главе и истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> </div> <div type= |
.{S} Па и доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он пис |
добре загоричане.{S} И њима је захвалио на труду око нове школе и казао је, да им је међу најбо |
ам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима ма |
ли вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на другове у шко |
оћњак и Томино окућиште па га је снимио на хартију и почео да смишља план: како да се постави и |
најпотребније ствари па се онда вратио на посао.{S} Најпре је премерио газда Мијаилов воћњак и |
више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, |
Кад је ово свршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За време одмора загледивали су у све, што |
мте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао грешке |
за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његових ученика сад је, први пут |
поправља.{S} Сем тога Светозар је личио на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, који газ |
и појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и |
оле врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с ве |
по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће |
це нисам имао потпуно једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да |
рава, бистра, уљудна и природна, и како на свако питање одговарају својим речима и на свој начи |
е доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном напретку њ |
и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, али и њих ниј |
, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било празнога земљишта, |
рати капију.</p> <p>— Мама, ено га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загорички, |
.{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи |
адни и топли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне |
о томе, како је пропало царство српско на Косову...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
готова.{S} Тако је свакога дана бивало на грађевини колико мајстора толико и двапут више оних |
јали и успехом.{S} Најпре се то опажало на здрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва зд |
то нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине |
сте узели, а колико је десетака остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је сад узе |
S} Колико сте узели, а колико је остало на гомили?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад уз |
S} Колико сте узели, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Колико сте узели, а |
Колико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Овако док се не поузи |
једну десетку!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели |
Узмите једну!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} |
игне другове.{S} И ово је добро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му по |
/p> <p>У градини је школској све стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и в |
скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном потре |
о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се чује |
чувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам пе |
/> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му реч |
не потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, т |
у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери г |
није“, које је Радиши много више личило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је изглед |
да само задавало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професор причао |
уло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вал |
је излегло пуно људи писмених и отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега |
стане опет за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за |
...</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер имамо на расположењу сву готовину тога напретка других народа |
једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем картону).{S} Нађите прву десетку!..{S} Преброј |
сад свој утицај и била ограничила само на посматрање и познавање обичаја народних и само је са |
да идемо даље, што даље можемо, не само на сав српски народ, који говори као ми, и на све хришћ |
ости, о кречу и његовом утицају не само на зидарску технику него и на здравље, био је неисцрпан |
у школи.{S} После можете долазити само на поправку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Нед |
ано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као н само на крају савијено.{S} Направите и штампано!..{S} Ево <h |
.</p> <p>И Радиша се данас задржао само на утврђивању главних појмова, до којих су му ученици у |
етарство, али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} За |
кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су све парцеле прекопане и то |
е беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су |
ионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у овај пакао.{S |
и да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да |
не само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и |
смо двојица; обојица с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узјаше господин и д |
али на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете |
морамо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослободе и да се уј |
нашњег бирократског система, и порадимо на томе, да народ дође потпуно до тих својих права.{S} |
а, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда ћемо најпре метнути на сваку по 10 |
о и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи |
бадвојица.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</hi> један део, дру |
и свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се опет по |
стили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо на калуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А |
овако завадили и закрвили.{S} Ми личимо на тетребе, за које причају, да се ухвате за кике, па с |
у да читају, а један написао цело писмо на табли, неком другу своме и јавља му о данашњем испит |
село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за разбијање камена |
Ево <hi>љ</hi>!{S} Као л само савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начините печатано!. |
азред.{S} А пошто је све било набављено на време, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и |
занимање није тако непосредно управљено на подизање народно из основа као учитељево; јер он има |
на једно место.{S} Даље, да је издељено на <pb n="97" /> мале и да су мале прилично удаљене јед |
удаљене једна од друге и село растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у |
е и оно што је најпотребније, саопштено на начин најразумљивији који развија, даје најбољи успе |
а видео тамо</head> <p>Бављење Радишино на страни учинило је други преокрет у души његовој.{S} |
S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта ј |
це! — Отворите први лист!{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је он |
е сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>снити</hi>, |
о што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разб |
а сутра рано дође судници и поправи оно на школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, онда конац иде на ону страну |
ти пред кућом.{S} Ово је место прилично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, |
и се рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“ |
десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<h |
завета узео само заповести божје, и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пригодном прич |
о уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пош |
то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите оне десетке за |
ри, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту високом читаву стопу а широком по д |
.{S} Онда овако: „Метните опет свих сто на гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на страну!..{S} |
бити на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, д |
овеку и око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачув |
не бих учинио много...{S} Друга је, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа н |
олети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, |
запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема |
канцеларији</head> <p>Радиша се кренуо на пут чим је покуповао све што му се чинило најпотребн |
па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин се одмах умири.{S} У ос |
сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је |
угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb n="370" /> све њихово беше боље |
S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n=" |
оја да га не уплаши, па окрену разговор на друго и запита га, докле су данас терали овце.{S} Та |
се виде околна села и приличан простор на тој страни, па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из |
то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — стол |
а друга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да |
ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испричај |
овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да љ |
то, а сопственицима да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта |
:id="SRP19102_C1.2.4"> <head>4.{S} Опет на раскрсници</head> <p>Тако Радиша сврши други, трећи |
на и покривена црепом.{S} Негде је опет на старој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, |
ка, вароши и села.{S} Показивао је опет на којој је страни који народ и која земља.{S} А на кра |
и прво читање.{S} Мале калдрмџије опет на послу </head> <p>Освитао је Петак.{S} После јучерање |
високе једва једну стопу, поседаше опет на троножне столице чича Миладин, кмет Миљко и његов бр |
говор учини бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то |
ко с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопственицима да се даје само пет на сто; а о |
чедо своје, Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало |
“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита и за име па рече ова |
моћу Миљковом конструисао и камени мост на свод на најглавнијем прелазу преко реке више суднице |
а, као и све загоричане, позива дужност на другу страну, и школе се опет затварају.{S} Тиме је |
тику нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу ма |
S} Сад на леву!..{S} Хајде још једанпут на чело!{S} На груди!{S} На десну страну!{S} На леву!.. |
му крстић!...{S} Направите овако крстић на котурићу!...{S} Направите крстић па онда на сваком к |
а радите само главом.{S} Окрените главу на десно! — Окрените главу на лево! — На десно! — На ле |
рените главу на десно! — Окрените главу на лево! — На десно! — На лево! — На десно! — На лево! |
и као девојка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти о |
науке за своју децу, Загоричани се даду на посао и кроз кратко време они јаве попу, да је све г |
оме јаду и општој невољи о каквоме раду на новој школи дабогме да није могло да буде ни помена. |
школске подижу по <pb n="390" /> угледу на моју, и у своје школе почињу да уводе све оно што ви |
не као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе н |
школама израдио и нове клупе по угледу на Радишине.</p> <p>И каменарска је „индустрија“ учинил |
а кућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту калдрмисано |
ло доста, Радиша позове ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало о |
с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога малог интерната бил |
адићи закитили су се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и око малене школе загоричке |
гру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако као |
у као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по нови |
ико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу свак |
их одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У зах |
оношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умешности.{S |
е у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било б |
{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно |
адом</hi>.{S} Ваља да се <hi>навикавају на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то н |
ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, |
у другу, које са по три прозора гледају на улицу.{S} Из овога ходника водила су опет два али за |
носе својим послом, а они други гледају на њих као на извршиоце неке заједничке мисије...{S} Он |
што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што са |
анас учитељи његови ваља да се угледају на просветитеља његовога Св. Саву и да иду по народу да |
годејања.{S} Јер многи поред себе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа чове |
!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То |
љораднику.{S} А о цигли и њеном утицају на живот човечански, о црепу и његовој вредности, о кре |
семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у ш |
тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само најглавније и о догађајима у оним знатни |
но, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је |
о стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газдарица постави за |
итељу и пријатељу, највреднијем раднику на књизи српској, који си и сам, међу својим многобројн |
и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, |
одине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ |
"159" /> како се деца муче носећи земљу на даскама и мотикама а знајући колика је то потреба св |
ошку печену на ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вечере донеш |
м тестерицом састругао сваку суву грану на воћкама у дворишту Миљковом, те су оне изгледале као |
о равнице да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да је издељено на <pb n="97" / |
има десет десетака?..{S} Оставите једну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите |
и ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?.. |
олико је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?. |
његовим.{S} Наједанпут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на |
јслађе свима.{S} Она опази неку промену на свима.{S} А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, зн |
д као да угледа Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи |
нином и пастрмом, за тим кокошку печену на ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром |
Радиша и метну ону састругану половину на ону другу даску, обележи писаљком и рече Груји, да и |
су биле све књижице за децу и омладину на нашем језику и сви дечји листови за све минуле годин |
угао па из врха његовога повуче отвесну на <pb n="117" /> основицу, веза нешто тешко за конац п |
е певање црквених песама при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по п |
ернату“ Радиша је обратио особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се са |
ка дела или три једнаке гомиле, онда су на сваку метнули по 20 и тако поделили 60.{S} Сад још и |
е послуша.{S} После ручка натоварили су на неколико кола све ствари и покућанство Даничино и ње |
S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на „Читанчицу“, тражили велика слова и казивали зашто ј |
(а неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледа |
ши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој згради отварани сваки дан, кад је лепо време, |
укопису код деце поврати.{S} За овим су на таблицама правили стотине и сваки их је направио по |
емо да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој очи истинске, које гледају.{S} Њих можем |
уде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и ви |
путања, која води њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С леве стране је дугачак оп |
тици</head> <p>Каква гимнастика за децу на селу, која све слободно време проводе у раду код кућ |
после враћала кући.{S} Зато изведе децу на један избрежак па их запита, где ко седи и ко би мог |
важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозива |
више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше јучерање дело.</p> <p>Прво је поч |
оле, Радиша је навлаш данас пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео ко |
, мирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у |
и с пажњом су разматрали сваку ситницу на школи.{S} Прво их је зачудила леса пред вратима и чи |
тру свуда и не остане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се мол |
е, што су били испросили, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично дал |
релазио, без околишења, ударајући одмах на оно што је главно и тако је често с њима за дан прел |
е прегледати торбе и казати, како да их на леђима носе; како да чувају букваре и таблице и како |
Извадите их из хартије!..{S} Ставите их на клупу једну до друге!..{S} Узмите једну!..{S} Колико |
м реду десет котурова, овако! (Прави их на табли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко није напр |
речима највише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су м |
и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморно, само да |
ше сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: <h |
преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају како се |
ромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују своја имања, него су га имали ко |
само што они који имају остављају новац на приплод, а они којима треба узимају га на послугу, н |
и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опружи до периферије и стаде га вући по њој |
а га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још в |
а учила и заповести (главније) и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом, из које су изводи |
а <hi>на</hi> другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ рече радостан Ра |
ашње Рождество Христово, да нам осванеш на здравље и на обрадовање!{S} Свети Стеване, свето Бог |
, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да |
и га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, д |
{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петрова дне ишао је свештенику и у |
ке.{S} У оваком разговору изишли су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и при |
горица</hi> и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (по |
да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о</hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>?..{S} Кој |
она домаћега не пропусти се да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бо |
пац, да састругане даске дођу једна <hi>на</hi> другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш |
head>9.{S} На слави у Крсмана</head> <p>На Крсманову је славу дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошл |
ad>4.{S} Освећење нове зграде</head> <p>На Петров дан завршена је школска година и освећена нов |
има шкоди и превелика топлота...</p> <p>На послетку, мислио је Радиша, духовну храну ваља да по |
е, свега образовања и васпитања.</p> <p>На другом месту Радиша се старао, да све то иде <hi>пос |
ве су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није било ревизије, Радиша није пр |
д онога како је у природи самој.</p> <p>На трећем месту све <hi>ново</hi> мора се наслањати на |
ференат дао добро мишљење о њој.</p> <p>На Преображење, 1910.</p> <p>У Београду</p> <p>ПИСАЦ</p |
ладине и како је он то постизао.</p> <p>На првом месту он је гледао, да <hi>почне</hi> од онога |
и се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, да му тај раст ништа <hi>не о |
а за себе, прекинуто и одвојено.</p> <p>На четвртом месту старао се, да се сав овај развитак вр |
о усавршава и човека, и обрнуто.</p> <p>На првом месту ово је здрав народ, и ваља се само поста |
, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између себе“... одговараху <pb |
«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између себе“... одговараху <pb n="118" /> д |
но јурење и празно окретање „на лево“, „на десно“, или вешање и преметање на справама, којих у |
, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између себе“... од |
ок не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите |
или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је |
Зато му шаљиво и неодређено одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S |
што је обично јурење и празно окретање „на лево“, „на десно“, или вешање и преметање на справам |
ко у Загорици не знађаше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и как |
домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забрину. „З |
водили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо нову школу наш уважени |
у му оне после најбољи учитељи.</p> <p>„На првом месту, у књигама се учи о разним болестима и н |
отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи од |
ара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче конаца, па сад размери пред вратима |
иши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је у с |
ато се старао, да још у току ове године набави најпребније <pb n="288" /> од алата, а до краја |
ги, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набави машину за вејање жита, други опет круњач, трећи |
з села па запита, може ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} И |
а и кајмака; и ретка је кућа, која није набавила барем по једну од оних млечних крава, као што |
ћином окована, а неколицина су и кочије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, д |
>Пошто смо од суднице направили школу и набавили клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то покор |
ео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, те отуда сви и в |
ат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће потреб |
{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавили и потребан алат за себе и продужили израђивање |
елога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша набавио сваком ђаку по један мали лењир и неколико мали |
илића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и једну краву полушвајцарске расе, која је дава |
Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, од које |
или место киселе воде.{S} Због краве је набавио и детелине и посејао је у једном крају градине, |
м год потражио од њега за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село него за своју ку |
ед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и машину за истресање меда из саћа, и истресао |
још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} С |
ју децу Радиша није пропустио а да није набавио барем по неколико комада за ову дечју књижницу; |
тима није ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и применио.{S} Ту су и разноврсни рад |
ују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио |
је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утрки |
с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове читанке за други разред, али им их није |
не лањске.{S} Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да им |
ога првога, што га је газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} За овим дође и други, и |
и покровац, то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А д |
новрсности.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како |
њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те |
реба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли |
> школски, и села самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово |
њима и по свршетку школе, особито због набавке семења разнога, алата, машина и књига пољопривр |
аке године извесна сума на име помоћи и набавке онога што треба, особито у почетку.</p> <p>Шест |
о за јевтину позајмицу новаца него и за набавку пољопривредних машина.</p> <p>Ускоро па се заго |
морао да разрађује.{S} Зато је морао да набавља стручне књиге и листове и сам да огледа све оно |
колико чега треба, те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће |
лад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се вратили из чаршије, Груја |
дине остало, да се као и лањске године, набављају и књиге и све потребе ђачке о општинском трош |
а послугу, него су заједнички почели да набављају и поједине пољопривредне машине, и у планини |
ја или пасмине, они су и сами почели да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зими. |
е кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је набављао и књижевност по овоме, те је оне на нашем јези |
а сасвим.{S} За све врсте ручних радова набављен је сав алат, најновији и најсавршенији, и ради |
ије могао сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на пример за |
им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно само чекало |
ест први разред.{S} А пошто је све било набављено на време, то су одмах могле да се раздаду књи |
кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћем |
гија.{S} Онда показа деци, како се овим набија камење у калдрми те да се чвршће држи, особито о |
људи.{S} И друмови су изврсни: насути, набијени, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу |
и суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далек |
, колико је стотина лешњика којега дана набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два ј |
двема странкама или неутрални.{S} И она наброја „девет десетина“.</p> </div> <pb n="346" /> <di |
спође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви |
иним попом, капетаном и учитељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му |
није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне другове.{S} И ово је добро утицало |
ћи с успехом на томе да поради.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У Министарству Просвете би |
да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће |
пристану; <pb n="245" /> а они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече па онда да поч |
јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако |
е и рече: „Не могу.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не иде наштину у школу:{S} Радиша не хте |
ве било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је један |
осле не жалим да умрем.{S} И колико сам наваљивао да га оженим, па не хте док не сагради нову к |
у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чек |
су радили истрајно и неуморно, само да навашу доста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам ка |
а је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд т |
акојаких људи; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни целога ве |
својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика опет |
ло и зареже перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда га учитељу. |
о већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку |
лан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А ко |
е потреба душевна и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмириват |
а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодни цел |
аља да се развије <pb n="181" /> стална навика на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се б |
о старије, рад на рад док он не постане навика и умешност.{S} Ништа за себе, прекинуто и одвоје |
е само што се више уради, него се сваки навикава на попуштање, споразум и слогу и на рад у општ |
да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и |
сте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност и послушност, а то се ве |
hi> и <hi>радом</hi>.{S} Ваља да се <hi>навикавају на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље да раде |
амо кад људи хоће.{S} Како су се полако навикавали, тако полако и нек се одвикавају; а за то ни |
ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање на заједнички живот, на друштво и рад у друш |
за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан рад или промишљеност и на живот. |
е више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново место и ново друштво; а св |
право велиш, господине; али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Д |
ло без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> <p>Радиша је за сад импровизовао и ј |
ногим местима давно постоји, па су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, а наш се |
сад дала прилика да на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и оде |
под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилаз |
овај људски нехат и неумешност.{S} Она навиком и очвршћавањем чува човека, а чишћењем и знојењ |
иже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад |
тају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек могли да се з |
дно, да <hi>сричу</hi>.{S} Појам „глас“ навлаш је избегао, код малих ученика, јер је тежи деци |
ао ова питања једно за другим као да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши |
рши започети посао око школе, Радиша је навлаш данас пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим |
загоричком и оближњим брдима Радиша је навлаш пазио, где има највише и најбољега кречњака.{S} |
вим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то спремио и положи је на крај тога платна па |
на ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш направио главну стазу од улаза, који је био с пу |
него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари!..“ Радиша поче да се стишава па сад запит |
одужење свега</head> <p>Радиша је данас навлаш поранио, да доврши колица, те да их деца затеку |
ред вратима где треба да стоји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно р |
у и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није гладан и да жели да распакује своје с |
веровали, да не могу; али су други опет наводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у |
ђашњи кметови делили правду и непокорне навраћали у покорност.{S} А сада, захваљујући напретку, |
горички одмах нађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочну копање |
чели да копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњују |
а је још умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n="278" / |
реп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи јапије; а |
га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да |
како се обележава концем, како се гради нагиб, како се углављује камење и зашто се посипа песко |
он је само поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда рече, да доносе ситније камење, па још с |
ед од овога реда зиду, опет с потребним нагибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да |
опружи конац пун метар далеко од зида с нагибом на северну страну.{S} Дотле деца већ почеше да |
лима.</p> <p>И наше средње школе морају нагињати овоме, јер је ово <hi>природни</hi> развитак, |
а рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла низбрдица, низ коју се сливала вода из половине д |
да читају онако како се прича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали напамет |
Хришћанска</title>“.{S} Чита лагано и с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он |
о саме стружнице, деца нису могла да се нагледају, завирујући у сваку ситницу: како то вода под |
готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуд |
и преклањске саднице.{S} Жива ограда је нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.< |
овина с ђубретом; па онај, који хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе |
и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они прегледају зем |
га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико ј |
ршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" /> задржа |
и по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гледала и сама погађал |
их, а широка је 30 сантиметара, с малим нагнућем <pb n="376" /> напред а удубљењем горе; и све |
радећи учити.</p> <p>Друго, да се боље награде, особито почетници.{S} Јер је све мање оних пок |
осле видети, како ће им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивај |
.{S} Мало доцније па је давао и по неку награду ономе, који је највише кругова имао.{S} И ништа |
и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина и |
овде.{S} Па ту је „началник“, старешина над капетанима и целим округом; па „мајор“, старешина н |
и целим округом; па „мајор“, старешина над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Рад |
иру дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђерима, што се зове игуман и архимандрит.{S} Он |
p>„Браћо!{S} Господин министар, који је над свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начи |
олит или архијепископ и буде најстарији над свима српским калуђерима и поповима или свештеницим |
уђер, или прота, него је био најстарији над свештеницима.{S} Он је сад светитељ, међу свецима; |
не од стружнице, више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и |
кварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поче је |
издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над часловцима слишаваше „Свештену Историју“, овако.{S} |
тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, ка |
се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу једнога пла |
те, у Радише поче <pb n="25" /> да јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче |
све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише било лепа здравља и љ |
могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати за в |
а и најпосле архиепископ или најстарији нада свима српским цркавама и манастирима или поповима |
ли необично леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брдима, само се по долинама почела хватати с |
очне обилазити око огња.{S} Онда се она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу, до |
ла ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар усвојити мој предло |
ја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесн |
чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад заборавити, да сте ђаци и да тре |
ад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здравље ј |
лазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше р |
роши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ро |
смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те и |
што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се користи лепим |
новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? ре |
еповезану страну од буквара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е сад отворите |
рај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви окрените ону страну где нема ових |
ни, којима сам казао да су други! (Опет надгледа и мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да види |
Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад испод онога, |
екао да су први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} |
даље, а ову са словима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви тако урадили).{S} Сад пазите даље |
аоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају после како ради; <pb n="352" /> и, ако не ра |
четку.</p> <p>Шесто, да школе обилазе и надгледају само школски људи, који разумеју задатак осн |
да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камење, |
да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгледао како Милета оправља школу и питао децу, како |
прали сами ђаци редом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навик |
лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p> <p>После овога „одмора“ уђоше |
едне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други су се надметали у доношењу камења и |
а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било г |
ав народ, како ће их постављати народ и надгледати како они врше своје дужности: то не знам.{S} |
е селу, певану од своје узданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је пев |
о, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом или столарство.{S} |
едмет, у који је Радиша полагао највише наде, којим је намеравао да препороди своје село.{S} Је |
орали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и све ново што им је |
нова.{S} У Мају Даница роди опет сина и надену му име Милован.</p> <p>И овогодишњи надзорник је |
S} Али Растка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њ |
егне у Свету Гору, покалуђери се тамо и надену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није |
једва чека да побегне од мотике и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, него доб |
то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и она устану, устадоше |
зумевање и да ће то они учити доцније - надзорник је ређао ова питања једно за другим као да је |
} Ништа њему није помогло то објашњење: надзорник се непрестано љутио и говорио: „То је <hi>јер |
ику</hi>! “ Деца су читала „Милицу“.{S} Надзорник сам прочита прву реченицу; „Милица је била до |
дне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био задовољнији, јер овде није било „ |
смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ надзорник намрштено погледа у Радишу па дрекну: „То је |
шта су прочитала и изводила поуку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>зановета |
иши, што их је учио.{S} На крају испита надзорник је записао оваку оцену:</p> <quote> <p>„Успех |
е и испит се свршио.{S} И овогодишњи је надзорник однео уверење, да је ово најбоља школа и да с |
9" /> сад у другом разреду.{S} И ако је надзорник по струци био математичар, опет он с овим ниј |
поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљ |
ену му име Милован.</p> <p>И овогодишњи надзорник је био потпуно задовољан с радом у овој школи |
х што су били на испиту, да је господин надзорник рекао, да ће одмах, чим се врати, предложити |
аки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, који је ове године држао испит и код вас, ни |
дине и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори секретар.</p> <p>- То ми је мило, а |
ближивао се крај школској години.{S} За надзорника у томе крају би одређен директор једне гимна |
> </quote> <p>Кад су понудили господина надзорника, да види школску градину, он је сасвим озбиљ |
су мали загоричани бленули у господина надзорника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S |
ша прекиде то ћутање и рече: „Господине надзорниче!{S} Ово је њима привремена школа.{S} Господи |
помињемо, да су све ово радили ђаци под надзором Радишиним, и да се Радиша никад није љутио, ка |
се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина мај |
да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} |
кад су наши стари заратили с Турцима и надјачали их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од |
ова се основа разгранавала дотле, да је надмашивала наше примитивне занате те врсте по варошима |
цаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је са |
донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слуш |
ој и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће гласније и речитије да ожали свога по |
адиша је само надгледао.{S} Други су се надметали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје м |
тичка вежбања, играли се разних игара и надметали у трчању, скакању и бацању камена, као и прош |
ка гимнастика), и у појединим играма, и надметању у бацању камена, мотке, скакању, прескакању, |
е најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово ве |
дрост вели, да паметнији попушта.{S} Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у |
селошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину |
стеље подигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава своју собу и |
истра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепш |
Недеље и празника, те гађају у нишан и надмећу се у разним другим играма.{S} Често ту дођу и д |
и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце с |
S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад више п |
а се договоре, да овим младићима бележе наднице, па ће после видети, како ће им труд рачунати и |
е помагао мајсторима, не тражећи велике наднице но колико му се да.{S} За школу је требало око |
једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежбам како се д |
ве већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, били су све радоснији, јер су све више прима |
добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p> < |
син...{S} Ваљало је сада причекати док надође млеко, али је нови грађанин протествовао и тражи |
ту празнину код себе, у спреми својој, надокнади што пре и што више.</p> <pb n="362" /> <p>„Ку |
е ради у другога света и своју неспрему надокнађивао после сам, ни ја с оном из наших школа не |
да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокнађује овај људски нехат и неумешност.{S} Она нави |
у затворили децу своју, подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, |
Вредни Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да |
прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А |
>- А ко то завађа народ? запита капетан надувено и прекорно.{S} А Радиша му одговори оштро, отв |
моме, устргнута на Косову равну!“ па се надула и препукла: онда је чисто и ученицима лакнуло и |
рт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и п |
за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупају сав кор |
а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, господине!“ р |
сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њега сазове збор у Загорици.{S} Механџиј |
речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>очи< |
осве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим правилно.{S} Јер ј |
осуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија за сву околину па |
ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе, да његов предлог може имати и „супротно дејство“. |
би прекопан сав простор.{S} Онда Радиша нађе средину и ту поби један колац.{S} Онда рече, да ок |
на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу |
лаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годи |
ад слађе није доручковао.{S} Мало после нађе се код школе, и са својим сељаком, те су се разгов |
за полициског кандидата...{S} Најпосле нађе једнога најревноснијега помагача из вароши, који п |
поступи самостално, како она за најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и |
и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа зем |
ше био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих п |
ље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и ни |
а одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше поред ограде и глед |
ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај бољ |
е што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе најлепше вунене чарапе, везене вуницом, па не знај |
} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђ |
својим пријатељима сва села, он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита га овак |
усте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мајку и настане мир, као да све посни.{S} У |
и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити још кра |
правимо колико треба, а село после како нађе за право...</p> <pb n="232" /> <p>И кмет Миљко и Р |
не погађа, него се селу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је слога |
ити за то, они су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, |
ацрт и одобри га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала израчунао више, јер није одбијао руп |
„Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!..“</p> <p>Ту |
вим искрено одговори: „Кад роди могу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове |
и...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем највише ми се допада |
ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш толико равнице, да стану све куће колико их има у |
о, као на слогове, а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита |
адиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} Ко ум |
(И даје им, само на мањем картону).{S} Нађите прву десетку!..{S} Пребројте, да ли истина има д |
> — нож.{S} Кажите сви <hi>н</hi>!..{S} Нађите написано <hi>н</hi>!..{S} Нађите напечатано или |
!..{S} Нађите написано <hi>н</hi>!..{S} Нађите напечатано или наштампано <hi>н</hi>!..{S} С кој |
hi>с</hi>!..{S} Нађите <hi>о</hi>!..{S} Нађите <hi>с</hi>!..{S} Преврните!..{S} Знате ли које ј |
</hi>!..{S} Реците сви <hi>с</hi>!..{S} Нађите <hi>о</hi>!..{S} Нађите <hi>с</hi>!..{S} Преврни |
це?..{S} Нађите писано <hi>с</hi>!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>н</hi>!..{S} Где |
— табла.{S} Кажите сви <hi>т</hi>!..{S} Нађите шешир!..{S} Знате ли које је то слово, код шешир |
} Направите и печатано <hi>ш</hi>!..{S} Нађите <hi>г</hi>!..{S} Пазите, како ћу ја да га напише |
!..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинско дрво?.{S} Откините |
?..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинско дрво?..{S} Откините |
{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите гусле!..{S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А |
{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега ј |
} Погледајте у она слова код њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то уво?..{S} Може ли да чује? |
i>црква</hi>.{S} Нађите јој врата!..{S} Нађите звонару!..{S} По чему одмах може да се позна, да |
.{S} Сад отворите код првог листа!..{S} Нађите, где је насликано око!..{S} Е сад добро пазите: |
реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} Нађите ц!..{S} Нађите џ!..{S} Нађите ш!...{S} Нађите т! |
..{S} Погледајте у слова код рибе!..{S} Нађите јарца!..{S} Погледајте у она слова код њега!..{S |
S} Погледајте у слова поред табле!..{S} Нађите шешир!..{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} |
те му дебло!..{S} Нађите му гране!..{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то зове?..{S} Погле |
..{S} Нађите њушку и слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова |
вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} Нађите ц!..{S} Нађите џ!..{S} Нађите ш!. |
ите: столица — с!..{S} Нађите нож!..{S} Нађите слова н!..{S} Реците: нож — н!..“</p> <p>Овако с |
ш!...{S} Нађите т!...{S} Нађите и!..{S} Нађите п!..{S} Нађите л!..{S} Нађите љ!..{S} Е добро.{S |
е и!..{S} Нађите п!..{S} Нађите л!..{S} Нађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се куш |
— н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} |
ите слово о!..{S} Реците: око — о!..{S} Нађите столицу!..{S} Нађите слова с!..{S} Реците: столи |
у глас да говорите овако: о — око!..{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Сад кажите: с — столица |
а и нађите о!..{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с!..{S} Кажите сви заједно с — столица!..{S} Каж |
и ћете да казујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово о!..{S} Реците: око — о!..{S} Нађите столи |
го какво је?..{S} Нађите му дебло!..{S} Нађите му гране!..{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како |
во <hi>и</hi>?..{S} Нађите писано!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>е</hi>!...{S} Гд |
<hi>с</hi>!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>н</hi>!..{S} Где је н?..{S} Које је пи |
ђите писано!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>е</hi>!...{S} Где је е!..{S} Које је п |
S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите оно код табле!..{S} Знате ли које је то слово?.. |
писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о |
да напишем сен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта |
т!...{S} Нађите и!..{S} Нађите п!..{S} Нађите л!..{S} Нађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и |
још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и слова код ока!...{S} Нађите столицу и слов |
слова с!..{S} Реците: столица — с!..{S} Нађите нож!..{S} Нађите слова н!..{S} Реците: нож — н!. |
..</p> <p>„Сад преврните тај лист!..{S} Нађите перо!...{S} Знате ли које је то слово код пера?. |
д ашова!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од ч |
о какав је?..{S} Нађите чаши ногу!..{S} Нађите листу дршку!..{S} Погледајте у слова поред чаше! |
ите: око — о!..{S} Нађите столицу!..{S} Нађите слова с!..{S} Реците: столица — с!..{S} Нађите н |
е ж!..{S} Нађите ђ!..{S} Нађите ц!..{S} Нађите џ!..{S} Нађите ш!...{S} Нађите т!...{S} Нађите и |
е ђ!..{S} Нађите ц!..{S} Нађите џ!..{S} Нађите ш!...{S} Нађите т!...{S} Нађите и!..{S} Нађите п |
S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!...{S} Нађите таблу и слов |
S} Нађите шешир и слова код њега!...{S} Нађите гусле и слова код гусала!...{S} Нађите чашу и сл |
.{S} Нађите нож и слова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игле!...{S} Нађите евењку и сло |
{S} Погледајте у слова поред ока!...{S} Нађите столицу!...{S} Каква је то столица?...{S} Колико |
..{S} Нађите око и слова код ока!...{S} Нађите столицу и слова код столице!...{S} Нађите нож и |
Нађите гусле и слова код гусала!...{S} Нађите чашу и слова код чаше!...{S} Нађите лист и слова |
{S} Нађите перо и слова код пера!...{S} Нађите таблу и слова код табле!...{S} Нађите шешир и сл |
{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње!...{S} Нађите змију и слова |
S} Нађите лист и слова код листа!...{S} Нађите мачку и слова код мачке!...{S} Нађите љуљашку и |
Нађите евењку и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слов |
S} Погледајте у слова код евењке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се угл |
} Нађите мачку и слова код мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова код љуљашке!...{S} Нађите њушку |
ђите љуљашку и слова код љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова к |
} Нађите таблу и слова код табле!...{S} Нађите шешир и слова код њега!...{S} Нађите гусле и сло |
S} Погледајте у слова поред игле!...{S} Нађите евењку!{S} Откините које зрно!...{S} Зашто не мо |
{S} Нађите иглу и слова код игле!...{S} Нађите евењку и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и с |
..{S} Нађите жабу и слова код ње!...{S} Нађите змију и слова код змије!..{S} Дотле сам вам пока |
ђите столицу и слова код столице!...{S} Нађите нож и слова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова |
{S} Нађите чашу и слова код чаше!...{S} Нађите лист и слова код листа!...{S} Нађите мачку и сло |
ане написано а с које напечатано!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S |
џ!..{S} Нађите ш!...{S} Нађите т!...{S} Нађите и!..{S} Нађите п!..{S} Нађите л!..{S} Нађите љ!. |
корице!...{S} Отворите први лист!...{S} Нађите око!...{S} Је ли то истинско око?...{S} А какво |
д ње!...{S} Преврните и тај лист!...{S} Нађите најпре нож!...{S} Можете ли да се посечете тим н |
ц!..{S} Нађите џ!..{S} Нађите ш!...{S} Нађите т!...{S} Нађите и!..{S} Нађите п!..{S} Нађите л! |
hi>фес</hi>..{S} Камо му кићанка?...{S} Нађите слова код феса!..{S} Које је писано?....{S} Које |
на рупица, у коју се удева конац?...{S} Нађите ушице!...{S} Погледајте у слова поред игле!...{S |
ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите четврту <pb n="158" /> реч.{S} То је <hi>но</hi> |
.{S} Је ли истинска <hi>жаба</hi>?..{S} Нађите јој очи!..{S} Уста!..{S} Ноге!..{S} Колико има н |
ано?..{S} Где је слово <hi>и</hi>?..{S} Нађите писано!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово |
о није нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта |
S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је |
..{S} Колико је у свих пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите има ли десет?..{S} Колико |
.{S} Колико је у свих шест редова?..{S} Нађите седми ред?..{S} Колико је ту?..{S} Колико је у с |
го другојаче печатано од писанога?..{S} Нађите столицу!..{S} Које је то слово код столице?..{S} |
{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Затворите букв |
узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је |
{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите му слова!..{S} Испод бурета видите једно дете на |
да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то д |
<hi>лист</hi>!..{S} Него какав је?..{S} Нађите чаши ногу!..{S} Нађите листу дршку!..{S} Погледа |
<hi>дрво</hi>?..{S} Него какво је?..{S} Нађите му дебло!..{S} Нађите му гране!..{S} Нађите му о |
А колико је у све четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико је у њој?..{S} Уверите се, је |
{S} Које је ово слово код столице?..{S} Нађите писано <hi>с</hi>!..{S} Нађите печатано!..{S} На |
у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте и у њој!..{S} Има ли десет |
е ту?..{S} Колико је у свих седам?..{S} Нађите осми!..{S} Колико је тачака у осмом реду?..{S} В |
ут сасвим из почетка.{S} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?. |
{S} Ко може сам?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испод игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Ш |
Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је насликан <hi>венац</hi |
м уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је л |
ја је окренута југу а која северу?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим |
Запамтите, да је ово <hi>црква</hi>.{S} Нађите јој врата!..{S} Нађите звонару!..{S} По чему одм |
о.</p> <p>Прво је почео с „читањем“.{S} Нађите око!... које је ово слово код ока?..{S} Како је |
атраг!..{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} Нађите ц!..{S} Нађите џ!. |
о се гради овако, између два дирека.{S} Нађите конопац!..{S} Је ли то мушко или женско дете што |
у у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то сл |
{S} Јесте, по овој торбици за књиге.{S} Нађите слова код ђака: писано и штампано!..{S}Сад пређи |
пазите, да читамо ово испод евењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А дру |
једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово о!..{S} Реците: око — о!. |
и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите слова код венца: писано и печатано!..{S} Преврни |
ебе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које му је врат?..{S} Покажите му |
Сад извадите буквар!..{S} Да читамо.{S} Нађите око!..{S} Које је то слово?..{S} Ко уме да прочи |
ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Нађите конац! — Можете ли да се убодете |
испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Нађите конац! — Можете ли да се убодете на ту иглу у бу |
да ли истина има десет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете обе, |
о!..{S} Ево ја да напишем сео!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А др |
огледајте у слова поред ножа!...{S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите, да се не убодете!...{S} Које |
а је то <pb n="119" /> џамија?..{S} Сад нађите њена слова?..{S} Какво је лево а какво је десно? |
..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — чаша, <hi>м</hi> — мачка, <hi>љ</h |
ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађите ону другу реч!..{S} Може ли ко да прочита?..{S} |
колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему де |
запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чаршилиска столица; а ов |
е речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађите оне редове испод ножа!..{S} Пазите: <hi>о — н</h |
их боље утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с!..{S} Кажи |
онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е — евењка, |
ло другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађите после џамије и феса велика слова па пазите да ва |
е и овога да напишете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова код ока!..{S} Знате ли како се зове т |
т нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало раније па да пођу по руч |
ина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, пе |
децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку ма |
што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну собу за двадесет гроша месечно, па сваки у |
песак носили.{S} Неки се домислише, те нађоше плочаст камен па на њега метнуше по један или дв |
и путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутр |
но.{S} Млади „мајстори“ загорички одмах нађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да напр |
да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много па остану да преноће а |
и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју |
су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Паз |
S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли да нађу писмена човека себи за писара у целој земљи, него |
ђу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пиш |
е и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, |
че без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске б |
е.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у п |
толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то много.{S} Јо |
љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — Два! — К |
јте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их колико год можете.{S} Хајдете још ма |
о! (Показује).{S} Сад се тако устурајте назад! — Сад се полако вратите и сагињите напред! — Опе |
су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он |
шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропадаћемо и — пропашћемо; а напред не можемо |
уша</hi> домаћина!</p> <p>— Реакционар, назадњак! узвикнуо је један носилац нових идеја политич |
еља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошлих избора готово сви загоричани г |
{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви |
ајући још жешће на чиновнике и један их назва „живом крастом на народном телу“, на „господу“, о |
а, што су га тако издвојили од других и назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после ниј |
в. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору?..{S} Как |
олепљене балегом, него су све сандучаре назване „ђерзонке“, по славноме проналазачу њихову попу |
а прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао слепим код очију онога, који не зна књигу.{S} Је |
манастир, међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} |
} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га |
о и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне з |
буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по ср |
чере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, |
> <p>— Није ово добро, господине, да се називамо Турцима између себе.{S} Друго су Турци, а друг |
ође министарство Стевча-Ристићево, које називаху „акционо“.{S} И ово министарство 20 Јуна ове 1 |
рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у хо |
цу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад |
а тим се види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, простодушан, побожан, искрен, правича |
олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште минералну в |
те камења и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то, как |
ој.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробље толиких пређашњих и <pb n="43" |
зидање или прагове, него је тако један наишао у сеоској планини на најлепши бели мрамор, од ко |
, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивнијега рада, који једини и води напретку, а све |
меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагороднијега, до миле воље.{S} Само у подруму Ради |
ега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Г |
ази право учење и то прво онога, што је најближе, најопштије и најосновније; и опет онако, како |
први сусед до школе: „Овде је код мене најближе“.{S} И пођоше:{S} Мијаило напред, <pb n="71" / |
.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом другарицом и њ |
и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и уч |
аргита најпре поасила! рече један његов најближи комшија.</p> <pb n="349" /> <p>— Није ово добр |
ери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све по |
ника Радишиних отворио је и стружницу у најближој планини, те јевтино снабдева све село с летва |
е школска пуна као око и најбољи парк и најбогатији расадник свега што је најбоље и најпитомије |
о од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изненадил |
оди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме чудили |
и је надзорник однео уверење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у |
во пажљиво па одговори: „Ти, господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што |
говори Тома.</p> <p>— Е право велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много да |
прими и поступи самостално, како она за најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драг |
о Радиши никако ова вечера није пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији по |
на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извес |
едамо ко има највећу задругу, но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нис |
Стрижено кошено</title>,“ па ће вам она најбоље показати откуд толико раздора, неслоге и свађе |
.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и д |
о поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом плитко оре |
ва, да тај један или не уме или не може најбоље да управља целим народом: и зато се пожелело, д |
и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и |
у.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А стока |
разован и просвећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје срећ |
и употребити у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направим, онако како после и друг |
не школске унесе у Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бер |
арк и најбогатији расадник свега што је најбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда велика и одавн |
ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој околини.</p> </div> <div type="chapter" |
којем сваки свој дуг према народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда ј |
ека шаљивчина рекла, да је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје а |
је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уверио, да од избора онога што ће се учи |
зидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне морају да се |
ки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоских ствари |
и опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди |
барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ов |
овладало уверење, да је загоричко воће најбоље, па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто ј |
слушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко пута, |
и су му и „инжињера“, који уме да прави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит, |
а одушевљење Радишино читаоци ће видети најбоље из самога рада његовога даље.</p> <p>По свршетк |
учио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њи |
астав сваке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, органско или неор |
то је желео да пренесе у своје село као најбоље, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд поре |
ица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га во |
је било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, да женске зато н |
се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место |
ални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, ипак му се |
за испуст стоке.{S} Земљиште није било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша |
им се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да одредимо неколико људи, па како они кажу да |
ичко воће најбоље, па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим ученицима т |
ити окречена, јер је доказано, да је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки |
је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и једну краву полуш |
Радиша овога дана и онако не беше нешто најбоље расположен па плану. „Казао сам им и настојавам |
како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за углед!...</p> <p>Никад Радиша није више пож |
послужи и за <pb n="285" /> живу ограду најбоље после гледичије.{S} Зато је и желео, да ово дрв |
и живи у оваквим грађевинама, какве су најбоље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви по |
кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да по |
кву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја!{S} |
адину од оне средине, у којој би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне, и физичк |
И у овом разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} Само се њему чинило, да он није најбо |
и расипају.{S} Један је из пиштоља убио најбољег певца; један је бачици просуо пун бакрач млека |
уморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, најбољега сведока твога труда, и од села твога, којем с |
а и мајку, кума од куће и једнога свога најбољега друга за девера, а кмета Миљка остаросватио.{ |
ц“.{S} И сви су Радишу и овде држали за најбољега ђака; само он сам себе није држао за најбољег |
га ђака; само он сам себе није држао за најбољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад |
.{S} И поврћа је било најодабранијега и најбољега, а није изостало ни цвеће најразличније, које |
диша је навлаш пазио, где има највише и најбољега кречњака.{S} Али <pb n="213" /> како се пече |
е пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако је дош |
још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у свом |
ине сва деца из вашега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем |
у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била |
ву је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви превикаше: <pb |
ни, који су највреднији и најпоштенији, најбољи.{S} А дотле какви смо — такви смо сви.{S} До ск |
} А да ли је све ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слуш |
ли обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi> најбољи учитељ момак у околини, о којем су они често ра |
о најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, који су схватили свој културн |
етку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> <pb n="146" /> <p>„Ето, зато сте ви |
ту.</p> <p>- Господине министре, ово је најбољи учитељ не само у срезу него у томе округу, дода |
начин најразумљивији који развија, даје најбољи успех.</p> <p>С одраслима је све брже прелазио, |
ака.{S} Само се њему чинило, да он није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље |
ам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи учитељи.</p> <p>„На првом месту, у књигама се у |
ен и књига му је најобичније занимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па |
<p>И градина је школска пуна као око и најбољи парк и најбогатији расадник свега што је најбољ |
ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао с |
еко време у апсани; да преправку изврши најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и табл |
и оружје носити...{S} Данас је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико |
ао и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Радишу и овде држали |
и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он |
9" /> и ваш уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су само руководили посл |
га тако издвојили од других и назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после није много в |
ко нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада подузимала др |
ша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, особито у посте и кад |
даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} |
пљењем предао се сада послу, да измисли најбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, да изведе |
а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи |
о желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а |
да је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузданији, газдарица је волела њу да слуш |
за своје идеје. </p> <p>Од свих послова најважнији је био: читање корисних књига, особито о здр |
{S} Ти данас чиниш један корак, који је најважнији у животу човековом.{S} После рођења и смрти |
те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником поз |
околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава |
њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и |
ами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се неким несрећним узроком задруге све виш |
ог камена, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S} И свет је говорио |
ната; а друго, да свакога оспособимо за највеће доброчинство.{S} Јер онај, који избави удављени |
им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мал |
ми замислити.</p> <p>Тако се ова година највеће радости њихове изметнула у годину највеће жалос |
ad>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>ГОДИНА НАЈВЕЋЕ РАДОСТИ И ЖАЛОСТИ</head> <div type="chapter" xm |
еће добро, а потпомагање тога живота је највеће доброчинство.{S} Зато нимало не треба да жалим, |
одлучи, да изиђу најпре на оно, које је највеће у околини школе, па ће одатле видети остала брд |
атле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће |
брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његове куће, и на послетку Радиша се |
у одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све |
учи нечему онога који не зна, учинио је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи учен |
од овога!{S} Нема зацело.{S} И живот је највеће добро, а потпомагање тога живота је највеће доб |
те најглавније, јер знате да је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога б |
ародна мудрост каже, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува |
села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да се пусте.{S |
вољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, |
у јединицу за поједина друштва и за оно највеће друштво, што се зове држава.{S} Не, него овако |
јвеће радости њихове изметнула у годину највеће жалости.</p> </div> </div> <pb n="329" /> <div |
још пре ступити у борбу противу нашега највећег непријатеља: незнања и неумешности него и с он |
у оне две дебеле растове даске, дуже од највећега човека, на које су легали кривци с испруженим |
абаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у Октобру, када се с |
а! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стојте |
о он поведе и Радишу кући, и стигоше по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем р |
ме њино, подигоше и најлепши дом науке, највећи извор видела и среће наше!..</p> <p>„Јесте, бра |
неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, <pb n="88" /> најстарији и најпаметнији, а дру |
великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Београд</hi>, где седи наш |
<p>„За наше село данашњи је дан доиста највећи и најзначајнији дан од како га је и дан најрадо |
} И не крите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ човечански Исус Христос рекао ученицима |
су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу припада опет њему.{S |
воју, у својој целини.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и премишљао о себи: |
роди њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт Спенсер, организам од |
ако се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} |
и има његова икона; и он је наш највећи највећи <hi>српски</hi> светац.{S} Зато наш народ и каж |
е само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од како оно посто |
совралуку газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{ |
кој школи има његова икона; и он је наш највећи највећи <hi>српски</hi> светац.{S} Зато наш нар |
ас двојица!.. (И тако дање, док двојица највећих нису дошли најпосле).{S} Сад пођите тако у ред |
ну слободу, те да се не боји једнога од највећих елемената; а друго, да свакога оспособимо за н |
више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда |
даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школске |
више просторије за друге потребе.{S} С највећом журбом и нестрпљењем предао се сада послу, да |
" /> <p>А од свих пољопривредних радова највећу је пажњу поклонио <hi>воћарству</hi>.{S} До Рад |
љ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има највећу задругу, но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми |
и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици мој |
а личност је погодна и као човек за ону највећу заједницу људску, што се зове човечанство.</p> |
у хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он д |
око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само |
доврши, од почетка па до самога краја, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко |
он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише ме плаши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што б |
цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је пак овде била на свом месту гимнастика, она |
о га је сад и интересовало све, све.{S} Највише му је пало у очи, како сељаци, особито мушкарци |
стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, него увек све прав |
о и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се разви |
а то пода дрво, то под кош општински, а највише под стреју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; по |
сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, која је сама остала у двору.{S} |
ја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдачно |
с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу, |
и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је и |
редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је последње бусење, горе |
га су почели и споменике да праве.{S} А највише је овај мајдан послужио кад је село зидало цркв |
, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, ко |
и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа има кошница и меда |
и љубави вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединств |
особито оно одељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересовало, кад је нашао у једној шко |
а, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти ов |
општа питања искрсавала сваки дан.{S} А највише су се интересовали за физичке појаве и геометри |
ате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, д |
о, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се л |
боље познавање природе и свога народа а највише оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово в |
а јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и |
налазила и доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби његовој.{S} Деца су |
рад а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудила она близина дућана с једном заједн |
а волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре |
ше да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ак |
нац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала.{S} Ту је морало нешто земље и да се |
.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише може да утиче на <hi>дела</hi> људска: да људи |
{S} Они знају и од које хране стока има највише млека, од које се гоји а од које само добија сн |
човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највише змија?..{S} А где су змије?..{S} Погледајте у с |
брдима Радиша је навлаш пазио, где има највише и најбољега кречњака.{S} Али <pb n="213" /> как |
се слова чују у разним познатим речима највише са два слога и писали их на табли а за тим и на |
итичка.{S} Тако се и после ручка Радиша највише забављао књигом а Даница женским радовима, јер |
и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у дрвећу, младим воћкама и живој огради, |
<pb n="232" /> <p>И кмет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та |
але низ ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им је казао, како тамо људи саде ш |
изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не можем |
ивети и ода зла се чувати.{S} Радиша је највише упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог учи |
и.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад се очекивала принова.{S} У Мају Да |
" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А о |
зостало ни цвеће најразличније, које је највише гледала Даница с ученицама.{S} Кошнице су испун |
иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} |
давао и по неку награду ономе, који је највише кругова имао.{S} И ништа више није подизало ове |
у ногу, преко главе и истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> </d |
.{S} А своје јутарње уранке проводио је највише у градини школској, где би доцније и Дана дошла |
диши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом или столар |
што је несумњиво добро.{S} Учила их је највише о јелима и о чистоти судова, рубља и око млека. |
а не умем да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да друг |
оју собу за рад, где би провео до подне највише у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио св |
арских, које се певају уз гусле.{S} Оне највише опевају поједине јунаке и зато се и зову <hi>ју |
руштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна особина |
беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.< |
поље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом...{S} За тим је Радиша |
аче и паметније код својих кућа, ви сте највише припомогли, да се подигне овај величанствени хр |
у, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу лежала загоричка нова школа, њена |
и математика и историја, али што више и највише знања из природе, и никако без хигијене, свих в |
м по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па те |
ку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и |
е од доње светлости, која долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбо |
S} За тим су ишли и у градину школску и највише су се чудили оној правилности и реду у њој, а м |
ће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али |
/p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише било лепа здравља и љубави једнога према другом |
трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њој; и слушао је шта мајка прича |
а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба необично много чинила и Дани |
своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здравље и како с |
е и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме |
да је нађем?...{S}Од свих које познајем највише ми се допада она плавуша у Липовици.{S} За њу п |
е.{S} Они су посадили оно дрво, које им највише треба па га не секу младо и на грабац, него чек |
ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаше најп |
оже и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаило |
во је предмет, у који је Радиша полагао највише наде, којим је намеравао да препороди своје сел |
ead> <p>У овоме предмету Радиша је имао највише муке.{S} Онако није ваљало како је он учио, а б |
воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њин |
друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не меће полошке, с равном стр |
вакојако семење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се по |
малим избрешцима и обрасла коровом а по највише кукутом и репушином, од које је још стрчало кор |
му нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову снаг |
места.{S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било је и ма |
ућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То је <hi>турска</hi> црква, |
дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише градиле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, је |
како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за рад.{S} Ето прилике за право учење <hi> |
овенском.{S} Четврто, и на самом испиту највише је тражио из „Науке Хришћанске,“ и то све на сл |
Клисури, и којега је после у путу креч највише опекао по недрима, упита: „А креч, господине?“ |
школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и да се данас без |
и деца и задрузи свако чељаде...</p> <p>Највише ваља чувати децу од зиме или хладноће.{S} Има д |
ограда од проштака толико дугачких, да највиши човек не може да дохвати руком поплет.{S} А у њ |
S} Сунце је још осветљавало само врхове највиших околних брда и даљних планина.{S} Али убрзо не |
сам опет зато прошао цео свет, дошао до највиших наука и добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S |
у твоме, поштовани учитељу и пријатељу, највреднијем раднику на књизи српској, који си и сам, м |
<p>Ускоро па се загоричани прочуше као највреднији, најпредузимљивији и најсигурнији људи, и о |
ји.{S} Онда ће се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, најбољи.{S} А дотле какви с |
/head> <p>Село Загорица је у једноме од најврлетнијих и најзабаченијих крајева наше Отаџбине.{S |
и зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су н |
енидби.</p> <p>— Сад сам посвршавао све најглавније ствари.{S} Сад је на реду, да се оженим...{ |
d>2. У Српском језику</head> <p>Овде је најглавније било, да деца попамте слова и да их изговар |
год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку за сваки посао.{S} |
е нека реч рекне или изговори.{S} То је најглавније, ако хоћете да научите да можете сваку реч |
них <hi>тридесет слова</hi>.{S} Зато је најглавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прош |
0" /> дисањем и исквари...{S} А, што је најглавније, ми морамо поправити оно, што се данас зове |
Историје је могло доћи само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Си |
главом дохватао до тавана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необично одело.{S} Сви н |
осле које долази и старост.{S} А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим једним ств |
его и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је здравље највеће богаство, |
да споменемо, да је у загоричкој школи најглавније било здравље и физички развитак у деце, па |
ру Душану Силном, о боју на Косову само најглавније и о догађајима у оним знатним местима, која |
мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Најглавније је, да научите да читате и пишете.{S} А нем |
ом конструисао и камени мост на свод на најглавнијем прелазу преко реке више суднице.{S} Он ист |
да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће д |
код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је овде |
ју и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пр |
и после добри људи и добри домаћини.{S} Најгори су немарљиви и ленштине.{S} Њих треба терати на |
је само требао један човек с колима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је одредио једнога |
крила школина; а за свињац и живинарник најдаље место до нужника испод школе.{S} Но како у поче |
сам премешта у Прњавор, село у једноме најдаљем округу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
оче да намешта крајње камење, које ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео р |
брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је в |
о испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n="183" /> лакших ствари и |
у како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију и најлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли |
ћу, стоци и на становницима његовим.{S} Наједанпут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешт |
е, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих оних пријатности, што их је имао у |
агорица је у једноме од најврлетнијих и најзабаченијих крајева наше Отаџбине.{S} У њему дотле н |
у како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији његовим одговорима.{S} Имао је и благоде |
до и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадружнијега домаћина у селу, а који још не имађаше |
на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и најзанимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у |
е мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер ниј |
а је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе, што се чита.{S} Кад |
теривати одавде, а није ни ово земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и светиња и судница, а ј |
прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, ипак му се чинило у многоме нез |
вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније место за школу.{S} Наш добри и сиромашни бр |
је одавно конструисао једну нову клупу, најзгоднију за седење и рад и најпростију за грађење, п |
се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да се п |
наше тело, те му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора |
S} Јутро код кмета</head> <p>Освитао је најзнаменитији дан у животу Радишину, кад је он имао да |
ше село данашњи је дан доиста највећи и најзначајнији дан од како га је и дан најрадоснији за н |
аваше: „Лези, лези, лези...{S} И два су најјача ђака требала, да га поново положе потрбушке, и |
е.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињен |
н свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, <pb n="88" /> најстарији и најпаметни |
же радити најпоступније, а хартија је и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасвим напустити.{S |
А то ништа није тешко.{S} Наша је књига најлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} З |
д).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, ипак му се чинило у |
мах прешла на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и најзанимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али |
адању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше примити.{S} Онда тек долази право учење и то п |
ајосновније; и опет онако, како ће деца најлакше разумети.{S} Напамет само лепше песме и лепше |
само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi |
ле да пођем даље.{S} Прво најпростије и најлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже |
о ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне морају да се покрију ћ |
тије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпоступније, а |
да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; чак најле |
.{S} Из једне коштице или семке израсте најлепша и најроднија воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S |
велики воћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати нег |
ету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, да ј |
и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу...</p> <p>Грађење се продужило |
Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; чак најлепша у Србији! почуди се Радиша.</p> <p>— Па тако ј |
а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленило до самога корита њихова, а у кориту у |
увењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи сло |
смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе најлепше вунене чарапе, везене вуницом, па не знајући у |
ну реку, те Загорица увек има довољно и најлепше воде; и усред најсувљег лета она не зна за суш |
ивите сви у њој и славите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си |
и лењивији пропада, онда народ мој нема најлепши изглед на будућност, све док се не привикне ра |
ема свађе.{S} Само слога и споразум, на најлепши, најуљуднији начин.{S} И кад завирите у кућу њ |
тако један наишао у сеоској планини на најлепши бели мрамор, од којега су почели и споменике д |
а рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши дом науке, највећи извор видела и среће наше!. |
ења, поправе земљу и отпочну засађивање најлепшим младицама, како су коју где нашли, а све у пр |
у и ту је саградио један манастир, међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмам |
друге призме, пирамиде и купе па све до најлепших кутија са заклопцем и до коричења књига; и то |
ади.{S} И тако ћемо имати најевтинију и најлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да град |
ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепш |
од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматрали сваку ситниц |
самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао родитеље |
силиката, још мање смонице или глине а најмање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилике, |
у највише градиле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у ц |
и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су |
ачка дружина“, у којој је из сваке куће најмање по један члан њен; и они се састају сваке готов |
да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и телегр |
еде и дирека, него све дељано; нигде ни најмање <pb n="98" /> калдрме ни отесана камена, нигде |
} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за пре и две за после подне.{S |
и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви учити <pb n="216" |
тије није имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="193" /> Много би му више вредел |
о ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) о |
емо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и ста |
, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако |
ад у почетку, онда је приступио плетењу најмањих и најпростијих облика.{S} О, како је младе заг |
је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљивије разносио по селу.{S} Тако је Загорица опет |
олико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљивије растурао по целој њиви.{S} На послетку је |
прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Радишин нацрт и одобри га у г |
к се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивија у детињству.{S} Зато и ос |
> <head>5. У школској градини</head> <p>Најмилија шетња Радишина свако јутро, кад устане, била |
јеца.{S} И газда и газдарица правили су најмилије лице и све чинили, да га утеше и приволе на в |
га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилијим друштвом, с јагањцима и јарићима.</p> <p>Кад |
е у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикална странка.{S} Либерали, то су они опр |
:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је најмлађи, Растко, побегао у манастир.{S} Једанпут су до |
старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Растко.{S} Рас |
дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Даниним ученицама.{S} Даниц |
брда и они још у разговору.{S} Настаје најмучнији тренутак и за Радована и за Радишу: ономе, ш |
ло, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија, и нема куће у којој барем по један не ум |
ну, с којима су радила сва деца.</p> <p>Најнеобичније је то, што Радиша целе ове прве године ни |
ник и да не помињемо.{S} Иза воћњака је најновија принова: шума.{S} Пре десетак година Радиша ј |
сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије науке, видео сам шта паметан свет ради, па са |
сте ручних радова набављен је сав алат, најновији и најсавршенији, и радионица је заузела скоро |
да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о владању у друштву, а камо ли о за |
њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније занимање и најбољи учитељ; а не као у нас д |
ће после радити у животу, и за свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, има школа; а |
ико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабранијега и најбољега, а није изостало ни цвеће н |
у продужној школи и после у животу били најодлучнији и најпредузимљивији баш они оштрији и неми |
своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији човек, који неће ни трпети ни волети непра |
жио све, који су дошли, па онда одабрао најодраслије и намирио тридесет па њих задржао а онима |
учионице.{S} Онда рече првом: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче д |
знео једно кукасто дрво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњић слам |
у I први разред.{S} И опет су пробрани најодраслији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} Зато је заг |
иша је онда подвукао опет само тридесет најодраслијих и најразвијенијих и њих огласио за ђаке, |
учење и то прво онога, што је најближе, најопштије и најосновније; и опет онако, како ће деца н |
како ће се то предавати.{S} Оно што је најосновније и оно што је најпотребније, саопштено на н |
во онога, што је најближе, најопштије и најосновније; и опет онако, како ће деца најлакше разум |
свадба са слушали су ове Радишине речи најпажљивије и захвалама није било краја; а добри чича |
Стевановић, којега су сви сматрали као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећ |
чи, највећи, <pb n="88" /> најстарији и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, |
чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су најписменији и најученији.{S} Онда ће се бирати и они, |
огатији расадник свега што је најбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда велика и одавно је замен |
Али родитељи, као оно кад ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за |
оји их поставља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда |
зми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за |
и гласали за полициског кандидата...{S} Најпосле нађе једнога најревноснијега помагача из варош |
акшавале бол, под којим се савијала.{S} Најпосле су сви заћутали и само су се молили Богу да се |
али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпосле отац помисли: да није отишао с оним калуђерима |
месец, млад месец, звезде и крстове.{S} Најпосле им је показала, како се то брише и шта треба д |
ао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дат |
оград, пето за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једно запита: „Где је море?“ Радиша одговори, |
е и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле мајка прекиде ћутање:</p> <p>— Дано, шта велиш |
у.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S} Најпосле рече Радован: „Жено, врати се ти: дете ти оста |
Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и отворено запита Р |
носе ситније камење, па још ситније, па најпосле песак.{S} И све се то распоређивало подједнако |
се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пијеш?“ — „Пије |
а одмакли, а киша поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак као из кабла.{S} Настаде живи ж |
екретар.</p> <p>Министар се размисли па најпосле опет рече: „Ипак га преместите, да задовољимо |
пачивало мртвим сном.</p> <p>Србија је најпосле, после славне битке на Шуматовцу, доживела и — |
део свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута нова школа, како су и |
после осваја душа и њен развитак, докле најпосле сасвим не претегне.{S} Зато и морам гледати да |
у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде |
стране пуно извора и поточића, који се најпосле сливају у једну реку, те Загорица увек има дов |
нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом која је водил |
у путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гусларских, које се певају уз гусле |
а архимандрит, па епископ или владика и најпосле архиепископ или најстарији нада свима српским |
Ми бисмо осиротели, у лику се завили и најпосле пропали.{S} Наука нам казује, да су пропали св |
оричке, сливова других река у околини и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки ра |
трмом, за тим кокошку печену на ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У поло |
о дање, док двојица највећих нису дошли најпосле).{S} Сад пођите тако у реду за мном...“ И онда |
се устезали да објаве рат Турској, док најпосле не дође министарство Стевча-Ристићево, које на |
воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} Настаје поново синоћни разговор, и Р |
још нису веровали томе гласу...</p> <p>Најпосле и капетан позва Радишу, да му саопшти.{S} Зовн |
у, не знајући како да га искаже.</p> <p>Најпосле је господин ревизор пожелео, да види и школу з |
најлакши за децу, те се ту може радити најпоступније, а хартија је и најјевтинија.{S} Зато га |
ову дечју књижницу; и тако је саставио најпотпунију збирку, из које су редовно деца узимала на |
ша напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Нека <pb n="192" /> он буде |
е Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову градину за |
оно, што је најпростије, с оним, што је најпотребније.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је |
д тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је побележио и после наручио.{S} Сад с |
ве, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још једну пећ за његову собу с чунковима |
адиша у почетку задовољио и оним што је најпотребније од алата и почео је да прикупља грађу, ко |
S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на пример за геометриска тела, онда се м |
S} Оно што је најосновније и оно што је најпотребније, саопштено на начин најразумљивији који р |
а добије „објаву“ па покупује што му је најпотребније за село и пође.</p> </div> <div type="cha |
риновио нешто од одела и покуповао неке најпотребније ствари па се онда вратио на посао.{S} Нај |
м што је читано а износило нешто ново и најпотребније свакоме човеку особито земљораднику.{S} А |
т чим је покуповао све што му се чинило најпотребније за село.{S} Пут га је и онако водио поред |
Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он |
јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и од тога му зависи |
ај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотребнијих закона, као и књиге загоричке штедионице |
ученике.{S} Да почнем с писменошћу као најпотребнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми помози |
а мртву и она, лепо однегована, сведочи најпоузданије, како је она од оне лепша и трајнија, веч |
о да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузданији, газдарица је волела њу да слуша, јер је |
се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, најбољи.{S} А дотле какви смо — такви смо |
Сунца!{S} И то је окретање најтачније и најправилније!{S} И Сунце и данас загрева чедо своје, З |
м ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Радиша ј |
је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му пратили: неко погачу, неко ћуп |
цу, где су после сви доносили и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су и загор |
свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и другом угодно.{S} О |
<hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле што више учитељских школа, те да се сви, к |
е у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, |
о.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} |
ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најпре су побили колац насред њиве и око њега описали к |
је у учионицама изгледао другојачи.{S} Најпре су падале у очи нове клупе, обојене свуд црно а |
. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опажало на здрављу дечјем, јер су не само |
е ствари па се онда вратио на посао.{S} Најпре је премерио газда Мијаилов воћњак и Томино окући |
после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква је земља и сви да узму по мало; |
hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најпре запамтите, да се <hi>наша имена</hi> пишу велики |
је где написано.</p> <p>Код „Читанчице“ најпре је Радиша испричао оно што ће да читају, те да и |
лу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте |
<hi>нога</hi>.{S} Које нам слово треба најпре? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} |
у по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таблице и да окрену ону стр |
p> <p>Све су радње рачунске деца радила најпре с овим десетицама и јединицама на картону а посл |
ли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> имати у глави, па је онда лако за |
се ту чује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта |
учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили, па су онда |
јао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у главној учионици па пошто покроп |
еторо душа.</p> <p>— Моја би се Маргита најпре поасила! рече један његов најближи комшија.</p> |
зред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили основну |
ђака за први разред.{S} И сад је Радиша најпре побележио све, који су дошли, па онда одабрао на |
алеме лањске саднице.{S} Зато је Радиша најпре показао свима, шта је главно код калемљења и на |
та до њега, овако!...{S} Ставите их сад најпре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десну ст |
дају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве најпре дошле на пијацу чаршиску.</p> <p>Упоредно с воћа |
оворио је Радиша у себи.</p> <p>Онда је најпре тачно премерио земљиште и нацртао га на хартији |
е га одржавају жандарми.</p> <p>Попа је најпре сео на доксат старе школе да се мало одмори, поз |
загоричке све је мирисало.{S} Радиша је најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а |
о и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре обновио све оно, што је прошле године радио и с |
сам је себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и премишљао о себи: где сам рођен, где сам никао |
време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао и утврђивао оно што је јесенас прешао п |
то може правилније и лепше.{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљикама и како се ради с |
n="125" /> п — а — с?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пера).{S} К |
кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi> |
кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напишемо?..{S} А |
родаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске најпре је из Загорице почело да долази воће брано руком |
о први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе |
олицине.{S} И нису ли све научне истине најпре потицале од појединаца, па се после шириле на не |
, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>таблици</hi>, овом писаљком, што се |
ште па сад рече својим ученицима, да се најпре неколицина изују, подигну гаћице и очисте корито |
i> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта се |
ако се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у бу |
о <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к |
сва одрасла женска чељад изишла, те се најпре поздравила с људима, љубећи свакога па и Радишу |
изговорите оно што је насликано увек се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато |
у у књиге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи неће т |
а му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу |
да говорите овако: о — око!..{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађи |
.{S} Преврните и тај лист!...{S} Нађите најпре нож!...{S} Можете ли да се посечете тим ножем?.. |
те, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад |
<hi>о</hi>!{S} Где је о?..{S} Начините најпре оно с леве стране па после оно с десне!..{S} Сад |
нија!..{S} Почните с почетка!{S} Пишите најпре <pb n="121" /> слово о!..{S} Хајдете сад слово с |
.{S} Избришите их лепо!..{S} Сад пишите најпре слово <hi>о</hi>!{S} Где је о?..{S} Начините нај |
и поседаше на своја места, Радиша рече најпре да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекр |
дао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаше најпре пред кућом на троножне столице, а Радиши још <pb |
ет су сви ученици Радишини били дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњено место за но |
пију по коју за добродошлицу, и наслужи најпре домаћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се и поче |
ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе |
ју више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учи |
ра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа на њој, |
о ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да остану овако |
је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро покваси целу ону стрму површину па поче <p |
х почео примање.{S} Примио је и пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину или у порту с |
направимо коло (точак) за кола!{S} Ево најпре да направимо ону рупу за осовину!..{S} Ево сад о |
i> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је |
што жели.{S} Зато је стао мислити, како најпре да се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, |
ад сто делимо на шест гомила, онда ћемо најпре метнути на сваку по 10, то је 60; остане још 40. |
на послетку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, које је највеће у околини школе, па ће о |
говори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па после окречио, те да не |
јом, па је и они оставише.{S} За вечеру најпре принеше као обично сира с младим кајмаком, па он |
дравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде школске, простране учионице, видне |
а ћемо после наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и |
ике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили, како се наме |
сти се и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Извадите |
ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили оно што сам в |
се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле мо |
старао, да још у току ове године набави најпребније <pb n="288" /> од алата, а до краја године |
к, нити какав бунтовник и јеретик, него најпреданији културни радник, каквога нема ни једна шко |
се загоричани прочуше као највреднији, најпредузимљивији и најсигурнији људи, и околна села по |
ли и после у животу били најодлучнији и најпредузимљивији баш они оштрији и немирнији.{S} Али с |
н Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најпримитивнији шумски механичар и индустријалац. „То м |
ад безброј тих инструмената у свету, од најпримитивнијих па до најсавршенијих; и сви служе на т |
жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивија у детињству.{S} Зато и остаје човеку за ц |
чно му се допало, што је видео у једној најпросвећенијој земљи: да је пливање у школи обавезно. |
она два принципа, да сложи оно, што је најпростије, с оним, што је најпотребније.{S} Но почета |
ством.{S} Одатле да пођем даље.{S} Прво најпростије и најлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За |
инито, право, добро и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваља да |
у, онда је приступио плетењу најмањих и најпростијих облика.{S} О, како је младе загоричане изн |
ву клупу, најзгоднију за седење и рад и најпростију за грађење, па је после поступно све старе |
адиша је своје летње јутарње часове сад најрадије проводио овде, налазећи увек да нешто поправи |
и најзначајнији дан од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан у свој на |
рстову дне дође Радиши Крсман, један од најразборитијих првих великих ђака његових, који баш та |
укао опет само тридесет најодраслијих и најразвијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другима |
дио у поље и <pb n="318" /> ту изводили најразличнија гимнастичка вежбања: и у реду, војничка, |
рту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразличније начине па после плету разне котарице с др |
а и најбољега, а није изостало ни цвеће најразличније, које је највише гледала Даница с ученица |
ет клупа поседало је око осамдесет ђака најразличнијега узраста и одела.{S} Учитељ беше велика |
{S} Не дакле на справама него у реду, у најразличнијем <pb n="194" /> покретању и руку, и ногу, |
то је најпотребније, саопштено на начин најразумљивији који развија, даје најбољи успех.</p> <p |
г кандидата...{S} Најпосле нађе једнога најревноснијега помагача из вароши, који познаје и село |
било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији при печењу креча у Клисури, и којега је п |
ј средини може наћи доста и издајника и најревноснијих мучитеља и гонитеља народа свога.{S} Оно |
не коштице или семке израсте најлепша и најроднија воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, моја |
адова набављен је сав алат, најновији и најсавршенији, и радионица је заузела скоро цео други с |
ната у свету, од најпримитивнијих па до најсавршенијих; и сви служе на то, да производе у души |
чи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у години.{S} Спавања више нема.{S} Сви |
ше као највреднији, најпредузимљивији и најсигурнији људи, и околна села почеше на њих да се уг |
а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим пре, што му је ово требало и за оне вели |
нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку задовољио и оним |
ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она опази неку промену на свима.{S} |
носити...{S} Данас је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не |
осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то време долазио је у оближње ср |
претка...{S} А Вама, господине, нека је најсрдачнија хвала од неба до земље, што не жалите свог |
дном речи, загоричка је школа била сада најсрећнија.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
2_P10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАЈСРЕЋНИЈА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" x |
ине</head> <p>Приближавао се крај и ове најсрећније године школске у животу загоричке школе, и |
<p>Под Немањићима беше он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, т |
илијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија Вида, пасторка Грујина, по свршетку <pb n="3 |
пут.{S} Домаћица Миљкова, њена јетрва и најстарија кћи провредниле се по кући те спремају вечер |
S} Ја немам дете за давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; онај млађи ми је поодрастао и |
човек, најјачи, највећи, <pb n="88" /> најстарији и најпаметнији, а други веле, да је он као д |
Историје, а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтирцима изиђе, узе књигу и отвор |
чела, која је залутала у овај пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут и удари њиме што игда могаде |
на, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над часловцима слишаваше „Свештену Истор |
осле митрополит или архијепископ и буде најстарији над свима српским калуђерима и поповима или |
жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупан ј |
ин је био опширнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али |
или владика и најпосле архиепископ или најстарији нада свима српским цркавама и манастирима ил |
оп, или калуђер, или прота, него је био најстарији над свештеницима.{S} Он је сад светитељ, међ |
почеше све редом да „слишавају.“ Они су најстарији „склањали“ глаголе „течем, течеш, тече, тече |
звадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђаци“ за сваки разред по један, узеше у руке |
он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима чак до циглане.{S} И од данас то је остало |
ек има довољно и најлепше воде; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она |
ло у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и најсузније године од Косова.</p> <p>Али је ту било и су |
е своје, око Сунца!{S} И то је окретање најтачније и најправилније!{S} И Сунце и данас загрева |
е; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније могу да измере, колико има од Земље до Месец |
други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с глав |
ичице они умеју да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је најви |
понашању</head> <p>Осетљивом Радиши је најтеже било, да подеси понашање према деци, ученицима |
.{S} Овако су напослетку израчунавала и најтеже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и н |
вету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још мл |
покажу и столари....{S} Само је Радиши најтеже било, да споји она два принципа, да сложи оно, |
ио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџб |
ања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити дру |
а има своје добре кошаре а живина своје најугодније живинарнике.{S} И овде боље живи стока него |
у маленом селу Загорици и до последње и најудаљеније чобанске колибице распростре глас, да ће у |
етврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенијих мала дошла на време у школу.{S} А Радиша |
дан, те им се ни религиска осећања, као најузвишенија, не могу развијати како ваља.</p> <p>Здра |
адишину, кад је он имао да отпочне свој најузвишенији посао.{S} Рано зором устала је Миљкова до |
си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш најузвишенији позив човеков у животу!{S} Јер учити друг |
{S} Само слога и споразум, на најлепши, најуљуднији начин.{S} И кад завирите у кућу њихову, вид |
остраном вилом у средини, а градина као најуређенији европски расадник.{S} И унутрашњост школин |
бирати</hi> они, који су најписменији и најученији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највред |
ти ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни најученији људи.</p> <p>„Не знамо ни откуда човек.{S} Н |
или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно знат |
је запамтило у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и најсузније године од Косова.</p> <p>Али је ту |
<pb n="399" /> се, јер оно може постати најчеститији човек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и |
е, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њима стиже и З |
кога да ради.{S} И, међу свима питањима најчешће му се наметало то питање о женидби.</p> <p>— С |
есте лепо.</p> <pb n="292" /> <p>Али је најчешће долазила старосватица, Миљкова домаћица Станик |
да собе где једу и спавају и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо време, да на њима држе о |
ли, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упита кме |
у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по неколико ископаних р |
није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из другог села.{S} А о |
, него да ниче дивљака, која мора да се накалеми, па да роди питоме, онакве какве смо накалемил |
том приликом сваки за спомен засади или накалеми — како је кад чему време — по једну воћку, а д |
сељана, колико су им они и позајмили, и накалемили, и продали солидне робе своје?{S} Од њих су |
ми, па да роди питоме, онакве какве смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Мил |
ченике, онда је код свих само те године накалемљено или засађено 30x 30 = 900 воћака.{S} А дода |
душу поступно и правилно него насилно и накарадно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, кој |
бавом припрема за збиљу и у игри ствара наклоности к раду.{S} Интересовало га је, како се на те |
о.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n="181" /> ста |
дно, да се посао подели.{S} Сваки према наклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме г |
вота и интереса, и стварају нераднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, |
{S} У опште, где ума нема, срце га може накнадити; где срца нема, ум и руке га могу допунити.{S |
Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Кажит |
м се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, онда конац иде на ону страну, на коју се равни |
ц иде на ону страну, на коју се равнина накренула.{S} Сви се почудише овој малој вештини и досе |
е напред! — Опет се усправите! — Сад се накрећите на десну страну колико год можете! — Сад на л |
е дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово код стол |
који представљаше влада Ристићева, и не налажаху нимало разлике између <pb n="330" /> њега и ск |
и као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p |
е букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике редом и гледају слова поред њих.{S} А |
т и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доба механизма оне прела |
рње часове сад најрадије проводио овде, налазећи увек да нешто поправи, доправи и допуни.</p> < |
све више утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необичном свету!..</p> <p>Сутрадан су до |
у у школи учили, о биљкама које су деца налазила и доносила и о разном камењу а највише о кречу |
ао и одабирао, да су сви ученици његови налазили у њима и у објашњењима његовим не само поуке, |
је по градини школској, и сваки пут се налазило по нешто да се посади, пресади, оплеви, окопа, |
здарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли |
њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске игре; и први |
не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео дан раз |
черају и зими се греју у кући око огња, наложенога на средини куће с главњама колико врљике.{S} |
домаћица и сва чељад, особито женска, и наложила огањ, донела воде, умила се и вршила своје пос |
е камена, те су и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога |
тићи</title>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ надзорник намрштено пог |
е да га задева и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога уд |
тако љутито да су и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, |
у и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даниц |
с пуно поуздања рече:</p> <p>— Не треба нам, господине, ниједан.{S} Ми смо све видели како они |
д чинимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Б |
о покорно молимо господина министра, да нам изволи поставити учитеља, те да нам деца и даље не |
далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синова о |
а их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење |
у.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико |
Боже и сутрашње Рождество Христово, да нам осванеш на здравље и на обрадовање!{S} Свети Стеван |
човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте св |
ита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, рече Ради |
ите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, бу |
ла слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здр |
да нам изволи поставити учитеља, те да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p>Пониз |
ав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је помис |
ецу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи |
и шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не |
расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право имам |
ву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.</p> < |
купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, они |
арија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече г |
а виде, да смо приступили послу, и онда нам неће затворити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И кмет п |
...{S} Ко уме да напише тата?..{S} Која нам слова требају кад хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?. |
немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекај |
се завили и најпосле пропали.{S} Наука нам казује, да су пропали сви они народи, који нису хте |
нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај зд |
.{S} Били смо у турској држави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} П |
ико вреди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а после |
народност.{S} Она тако слаби.{S} И она нам слаби на све стране.{S} Зато се народност наша у ти |
бро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан наш учитељ!{S} Добро си нам дошао, |
ко далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на како рђавсто, па да будем |
пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо школе и учимо књигу.{S} |
о играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни а |
тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то ист |
3</p> <p>РАДИША</p> <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ НАМ УЧИТЕЉ ТРЕБА НА СЕЛУ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј. МИОДР |
вет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} |
звани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да д |
открепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном р |
њу, друга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не б |
што је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> <pb n="269" |
hi> и од сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било п |
калдрмџије и за час се саставише. „Сад нам треба песка, господине“, рече један. „Треба“, одгов |
Људи су из околних села говорили: „Боже нам дај среће и напретка загоричкога!“....</p> <p>А из |
сад да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Које нам слово треба најпре? (Н, код ножа).{S} Које после? ( |
а у почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> <pb n="146" /> <p>„Ето, зато |
ње као и у осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, преко чула, па се то памти и прерађуј |
по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је овде боље... |
тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље |
ле, него дворимо као робиње цео дан, те нам преседне свадба!“..</p> <p>По доласку радосна Даниц |
ања Немирко рече: „Господине, опростите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме |
ју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми |
икола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, господе помилуј, гос |
ку подигнемо мало већу зграду, каква ће нам после требати увек, а не после десетак, а може бити |
бе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још в |
у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груј |
А кад то чује господин министар, он ће нам за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша |
им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печата |
емамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове скромне и кратке мол |
/hi>?..{S} Је ли истинско?...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му сло |
} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да би |
ивели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> |
и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први |
сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужим |
ите овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо свој |
пет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо своју |
Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо науку коју данас започињемо!“ О |
, пакосних и злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зат |
и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцегови |
Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко |
нгрес, који нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима |
а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особит |
у стране <pb n="405" /> руке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа. |
и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Ради |
имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озебао с |
и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да на |
ате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а и в |
кола!{S} Срећан наш учитељ!{S} Добро си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу на |
Миладин у главноме рече ово: „Добро си нам дошао, господине!{S} Наше те село једва чека.{S} Ни |
јвише утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одмо |
.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, које ми пишемо сами |
почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n="189" /> здрављу пр |
ашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршује школска година, ђаци преводе у с |
И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, |
>— Хајде, у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али |
вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили су |
коро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} |
е извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан добр |
ћ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно |
ја; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и |
те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И |
ах: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети к |
>— Па нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разгово |
сподине!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам је био мајстор!“ потврдише они други, поносећи се и |
, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, |
има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да почињемо од себе па да идемо даље, ш |
осподине, криви смо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиш |
i> и само <hi>поправљајмо</hi> оно, што нам је примитивно, несавршено.{S} Напредак је у <hi>уса |
чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтиније, |
Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље |
е.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши б |
нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
, и мајка запитала љубу Дамњанову: „Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, да |
могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта господина Радишу, кад човек није кри |
и нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“ |
пита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су загледивали и |
иви, на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да на |
кви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} О |
pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како је било на Ко |
емо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијама су на |
речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато школа о |
ина Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, |
е, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од мене и сви |
где је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово источна, то тамо западна, ово |
многи превикаше: „И ми ћемо господине; нама не смета снег“...</p> <p>Кад уђоше у школу, опет о |
е допада, што је мала; а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као он |
S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а |
траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да ор |
зна се докле захватају; и по свима њима нама је милије да путујемо него по туђим земљама.{S} Је |
утамо, као што су лутали ти народи пред нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни развитак човеко |
да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Св |
ала вама, родитељи мили,</l> <l>Што сте нама <hi>школу</hi> саградили!</l> <l>Те да у њој сви р |
о и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, д |
че, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што г |
е, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А л |
зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А најви |
едмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и у њих све свој |
не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, |
јним; да многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, н |
А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако |
ешко нама слабима, кад други решавају о нама!...</p> <p>И Радиша, који је суделовао при освојењ |
радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају |
„Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ак |
овде лакше утицати на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S |
узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима, кад други решавају о нама!...</p> <p>И Ра |
ља!..{S} Зашто је овако власт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: што је пог |
И почеше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да стра |
сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,< |
више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили |
самих речи, него учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи |
: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити |
е Радиша полагао највише наде, којим је намеравао да препороди своје село.{S} Јер и само читање |
огли да појме Радишу и да одобре његове намере.{S} Зато му не само одобре да иде, него му даду |
сви ревенски.{S} Попа им благослови ову намеру и стави им се на расположење, да им напише молбу |
спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у растоваривање и намешт |
буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</p> <pb n="292" /> <p>Али је најчешће дол |
нда призове сву децу, и свако прегледа, намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> |
ош једно тестере, па се мучи како да га намести.{S} Радиша му помогне те наместише.{S} Онда му |
те а дршку пресече и семе истресе па га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поч |
показала: како и <pb n="277" /> собу да намести, како постеље да подигне са земље, како да их н |
страном горе, него усправно!{S} Радиша намести једну плочу полошке, као што обично сељаци мећу |
довршена и друга страна.{S} Радиша сад намести први попречни ред.{S} Он му не беше раван него |
ризвао сопственика и питао га: зашто не намести неколико тестера напоредо, па цео трупац да се |
било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра |
ије да одржава своју собу и да је лепше намести.{S} И колевке су подигнуте од земље.{S} Посуђе |
есечно, па сваки ухвати по једно ћоше и намести своје ствари.{S} Сваки је имао свој ковчежић за |
дић хлеба, па оста да ствари раздреши и намести за конак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да |
већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци |
у скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста скупа, |
и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили пред вратима где треба да стоји, деца су навл |
<pb n="314" /> жиле, или јој их лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он |
је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо на калуђере |
ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, попречке.{S} Ово друго дрво показује је |
(Показа руком место на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај показуј |
је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све наместио и легао, још дуго није могао заспати, и премиш |
ајдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb |
могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио |
ју треба да окренете.{S} Али таблу увек наместите овако, попреко, да један крај дође лево а дру |
Сад оставите и таблице у клупу (само их наместите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако |
каква је његова школа; како ће се лепо наместити; како су сељани добри људи; како ће се сад от |
да га намести.{S} Радиша му помогне те наместише.{S} Онда му рекоше, да су они приступили грађ |
} И, међу свима питањима најчешће му се наметало то питање о женидби.</p> <p>— Сад сам посвршав |
увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крајње камење, које ваља најдубље да се укопа и |
обе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питомина; ов |
иша, само велико камење може тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају.{S} |
идим, јесте ли добро запамтили, како се намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе? — |
постеље да подигне са земље, како да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да је проветр |
но и намештено као у варошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога живота има и свака сеос |
с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота, већа привреда и п |
ла, те се бели као Студеница.{S} Њен је намештај још скроман и као <pb n="385" /> молитва, која |
а као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотреб |
учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама изгледао другојачи.{S} Најпре |
јер прима много а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво |
али и кућу сеоску.{S} Они су измењивали намештај домаћи: место сниске совре изградили су столов |
и износио је деци разне слике од бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопривредни |
е Радишин данас пун и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало куповнога, него је све ур |
кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега под |
етврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И так |
мешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и дру |
ви камен под конац колико треба дубоко, намештајући га не полошке него усправно, да му тупља ст |
штање <pb n="282" /> камења и почето је намештање крајњега камења и с десне и с леве стране по |
S} И одмах су удариле у растоваривање и намештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ |
за копање земље, чекић за дотеривање и намештање <pb n="282" /> камења и почето је намештање к |
беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намештати и други ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. |
и.{S} Сад је по тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило |
прошли по дворишту, постеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту, где су |
ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљкама, п |
седају у клупе, које су биле изнесене и намештене пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно:</ |
мештени, и собе даском попођене, и пећи намештене, онда су говорили, како се Крсман сасвим пова |
зили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском попођене, и пећи намештене, он |
другој страни и за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} Сад је по тим редовима ла |
њима је све чисто и опрано, углачано и намештено као у варошима.{S} И сав намештај и све угодб |
јединој соби, па тако све распоређено и намештено да те осваја. „Ах, какве разлике између ове с |
ло; а ничега извештаченога, усиљенога и намештенога.{S} Зато су и деца њихова била не само здра |
у дошли, па онда одабрао најодраслије и намирио тридесет па њих задржао а онима другима рекао, |
стало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша намисли, да учини један велики оглед.{S} Једном прилико |
у.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, |
љубили, бојна поља зажелели,“ надзорник намрштено погледа у Радишу па дрекну: „То је <hi>саблаз |
питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар одгово |
ита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нан |
>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... <hi>Нана</hi>, тако по неко дете зове мајку своју... <hi>Са |
жише неки.{S} Радиша одобри и за час се нанесе из реке толико песка, да се на игралишту више ни |
а и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децо |
а родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишн |
у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, доносили |
Ваљало је после ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље |
ши главне у средини по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда је требало с тих стаз |
</head> <p>Школа је изгледала овако.{S} Наоколо је била висока ограда од проштака толико дугачк |
дини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како је тешк |
и поњавама озго и сламним подглавницима наоколо.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не з |
руга села.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S |
е, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се слива.{S} |
томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога плота, зелениле густе мл |
засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујући с децом по око |
д око ње главчина!..{S} Ево сад наплаци наоколо!..{S} Шта треба још?..{S} Колико има паоца?..{S |
раде себи.{S} Деца су бележила писаљком наоколо па су после ножицама исецала; или су одмах исец |
имо Сунце, кад сија! (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на |
имо против природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја м |
тегобе и долазиле отуда, што се радило наопако, натрашке, неприродно, и почињало се с оним, чи |
стра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мај |
н беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радишину, сведоџ |
рили још неколицина, све у овом смислу, нападајући још жешће на чиновнике и један их назва „жив |
ара Марковића), који оштро и безобзирно нападаху цео „бирократски систем“, који представљаше вл |
јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбо |
осле тога вежбање у тим радњама усмено, напамет, те да се са задобивеним представама и појмовим |
а му је објаснио, да деца умеју усмено, напамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су ра |
ако, како ће деца најлакше разумети.{S} Напамет само лепше песме и лепше изреке у стиховима, па |
а и градова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања |
и разумевање, усред механизма и бубања напамет по осталим предметима, па је нешто чуо и за Пед |
и животињама — све и ништа, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почињала с табл |
м и мелодијом.{S} А учили су и казивали напамет само оне краће комаде у „Читанчици“, који су у |
очигледно, па су после све ово огледали напамет.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
аци писали па после <pb n="37" /> учили напамет као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Ради |
оли.{S} Његови ученици ништа нису учили напамет, нити им је задавао да уче код куће.{S} Све у ш |
и онакарађеношћу, напоље с бубањем речи напамет или механизмом, напоље с дресуром која не разви |
нализма.{S} Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и та |
код гусала.{S} Него да вас пробам овако напамет, јесте ли попамтили ова слова.{S} Ко је запамти |
И сви су излазили и говорили као песму напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, п |
и дошли по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласати за владине |
} Стотинама синова ове наше оназађене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, |
.{S} С које је стране написано а с које напечатано!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате ли како с |
Нађите написано <hi>н</hi>!..{S} Нађите напечатано или наштампано <hi>н</hi>!..{S} С које је ст |
молитви.{S} Он је најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто о |
ијало.{S} А после овакога оброка кад се напију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма к |
после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам премешта у Прњав |
ђе капетанове с Радишом, капетан седе и написа ово писмо министру просвете.</p> <quote> <p>„<hi |
и лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо министру војном, и овај не само да одобри |
ајпре капетану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} Ово је било ј |
то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} Написали смо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде |
опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написали су извештај министарству, да је одавно довршен |
ује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код коња!..{S} И слово к и |
ке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе.{S} Онда Радиша ре |
ше!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код цркве?..{S} Ево, да га |
ем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код дрвета!..{S} Ево, пази |
{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово слово код ува?..{S} Ево, д |
} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е, ту пазит |
.{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је слово |
га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е, код евењке!..{S} Напишите га |
напишите друго!..{S} Које сте то слово написали!..{S} Ово печатано с десне стране нећемо.{S} Е |
— о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како ће |
с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат |
ли велика слова и казивали зашто је где написано.</p> <p>Код „Читанчице“ најпре је Радиша испри |
у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо оних < |
ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, ко уме да и |
/hi> — столица.{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано или печатано.{S} Реци |
мпано <hi>н</hi>!..{S} С које је стране написано а с које напечатано!...{S} Нађите код игле!..{ |
.{S} Кажите сви <hi>н</hi>!..{S} Нађите написано <hi>н</hi>!..{S} Нађите напечатано или наштамп |
крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с. |
{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово написано?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>пас</ |
мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Отуда се необично радо чита |
и од како је човека на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је |
.</p> <p>После неколико дана капетан је написао опет „президијално“ министру просвете, да Радиш |
ме радо давао савета, него им је увек и написао све што они нису умели и могли, или је сам пору |
учитељ је прегледао прописе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „превасходно“. |
сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „превасходно“.{S} Кад им је вратио прописе, сви |
авао коју хоће књигу да читају, а један написао цело писмо на табли, неком другу своме и јавља |
p>КАКАВ НАМ УЧИТЕЉ ТРЕБА НА СЕЛУ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј. МИОДРАГОВИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Шта |
тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч написати ласно само кад запамтите сва слова.{S} Зато мо |
пандура, да кмет вас не може да позива написмено, него удара на хартију печат па вам га шиље. |
маже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ет |
ако слово, које Радиша напише и како га напише.</p> <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, да оста |
а напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} |
и зовну једнога писара, те му рече, да напише позив и позове кмета загоричкога за сутра.{S} И |
ују у речи <hi>грм</hi>!..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је истинско у |
>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме да напише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко |
..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако |
моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише |
те каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да напише тата?..{S} Која нам слова требају кад хоћемо да |
да напише <hi>чела</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>небо</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>киша</h |
да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>чела</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>небо</h |
ете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>тата</ |
д се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко ум |
да напише <hi>киша</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћете |
ад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко |
ад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се ка |
ад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S |
ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и напиши!..</p> <p>Извадите табл |
да напише <hi>небо</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>киша</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>снег</h |
се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума</hi>?..{S |
ад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} |
?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>чела</h |
л): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n="168" /> речи <hi>перо |
екне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој та |
кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{ |
i>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад кажем < |
аже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове речи.{S} Шта је о |
ује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} |
жем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се слова <pb n=" |
е чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи писмених и |
поново гледају свако слово, које Радиша напише и како га напише.</p> <p>Кад су ово свршили, Рад |
могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише „превасходно похвале достојно.“ И ово учини, да |
ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S} Напишите |
во „поверљиво“, одмах је наредио, да се напише претпис, којим се учитељ Радиша премешта из Заго |
и код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и напише Радовану писмо и упути га на некога познаника св |
.{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> <p>Радиша није тако ради |
то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — |
S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к |
еру и стави им се на расположење, да им напише молбу министарству за учитеља, кад буду готови.{ |
рве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учи |
еба.{S} И без икаква премишљања попа им напише оваку молбу:</p> <pb n="58" /> <quote> <p>„Госпо |
школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе него прошли пут.{S} Једанпут дође учитељ у |
тражи писмена човека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви |
каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>ђак</h |
е каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>мама</hi>?. |
рану.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите |
је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите |
је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} Напишите га |
е чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, ( |
} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га о |
е је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?. |
оје је слово код цркве?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово нап |
i>г</hi>!..{S} Пазите, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано г!..{S} Н |
Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} |
едне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напишем сео!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које је ту |
А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је |
те сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочита четврту реч?..{S} Шта ј |
)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта се после чује?..{S} Ево и <h |
д отац зове своје мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је ли тешко?..{S} Пазите још једанпут!.. |
дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађите трећу реч!.. |
} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S} Оста |
а код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли м |
т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад |
.{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{ |
.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Које нам слово треба најпре? |
најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба |
речи и са тих тридесет слова можемо да напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај гла |
к — о</hi>!{S} Сад пазите како ћемо да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој очи ист |
S} Која нам слова требају кад хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi>?...{S} А |
емо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; са |
о тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најп |
бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е |
}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова код ока!.. |
i>куче</hi>?...{S} Извадите табле па да напишете све ове речи, с оне стране где нема линија!... |
>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћете да напишете, само кад можете да разазнате, која се слова ч |
оћете да научите да можете сваку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} |
{S} Изиђи на моју таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пишу <hi>очи</hi>! |
} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме да напише слово <hi>п</hi>?..{S} |
га!..{S} Ко уме слово <hi>т</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко зна слово <hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</ |
Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује к |
запамтио слово <hi>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>н</hi>?..{S} Иди |
запамтио слово <hi>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>и</hi>?..{S} Изиђ |
запамтио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на мојој табли!..{S} Ко је запамтио слово <hi>с< |
е запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} Н |
да напише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко уме слово <hi>т</hi>!..{S} Напиши га |
како се пишу <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко је запамтио како се пише <hi>нос</hi>?. |
како се пише <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем да |
ео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад с |
i>!..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквар |
i>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} |
} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} |
>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се слова <pb n="129" /> чују у речи < |
.{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и напиши!..</p> <p>Извадите таблице!..{S} Избришите их ле |
!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} |
<hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} И |
да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши |
лово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, |
е ово печатано!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S} Напишите га и ви!.{S} Направите печатано ж!..{S} Ево <h |
во како ћу ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите |
ите и штампано!..{S} Ево <hi>х</hi>!{S} Напишите и ви!..{S} Направите ово печатано!..{S} Ево <h |
ед, ево овако! (Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је с |
д венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Е |
{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</ |
исали?..{S} Ево сад е, код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су пи |
та!..{S} Ево, пазите како се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је с |
код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је с |
од цркве?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Ко |
слово к иде мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ев |
д џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И о |
<hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су испи |
<hi>о</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово сл |
<hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово |
ише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које |
ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S} Оставите таблице!..{S} |
то је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо <hi>нога</h |
м</hi>!{S} Као л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите ово печатано!..{S} |
/> него се пише само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљ |
i>!{S} Као л само савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начините печатано!..{S} Ево <hi> |
..{S} Дете овако!..{S} Избришите то, па напишите друго!..{S} Које сте то слово написали!..{S} О |
них <pb n="174" /> гласова, који кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ових триде |
диша је прво рекао, да изваде таблице и напишу оних осам речи.{S} Онда је <pb n="127" /> продуж |
S} Да га направи с главчином, паоцима и наплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема |
} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево сад наплаци наоколо!..{S} Шта треба још?..{S} Колико има па |
амо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто пр |
и на чишћење црева.{S} И после ове мале напојнице мали се грађанин умири и заспа.{S} Дана је по |
с бубањем речи напамет или механизмом, напоље с дресуром која не развија тело и душу поступно |
апоље с неприродношћу и онакарађеношћу, напоље с бубањем речи напамет или механизмом, напоље с |
кшега тежему, од простога сложеноме.{S} Напоље с неприродношћу и онакарађеношћу, напоље с бубањ |
ала вода из половине дворишта и отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је |
ого људи... оно где се, да простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, господине, то смо заборавили.{ |
Дана му се пожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{ |
S} Које је <hi>н</hi>?..{S} Сад изиђите напоље да се мало одморите.{S} Излазите редом!..“ Деца |
а ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовну |
да кажем да улазите у школу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{S} Не треба да се з |
ад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише на до |
квар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо после доћи опет.{S |
о два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на школи је била велика с |
да начинимо овако и до онога, што идемо напоље.“ Радиша погледа и помисли: предлог сасвим на св |
дође и прегледа и мајсторима учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова шко |
или се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то није предавао, јер је то почетницим |
одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле н |
е мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да у школи све боље разуме |
И ове су године они ишли готово у свему напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешто су и в |
о га: зашто не намести неколико тестера напоредо, па цео трупац да се струже у једном потезу?{S |
ине толико да два човека ласно могу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљ |
, без очигледних средстава.{S} Овако су напослетку израчунавала и најтеже рачуне, без обзира на |
с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> <p>Код читања се продужило и вежбање у рас |
И Радишу је интересовала ова примитивна направа, и колико јој се обрадовао, толико га је зачуди |
оници школској, у столарству, прва већа направа била ђерзонка.{S} Ученици су после, особито они |
дан се Радиша досетио, да му „мајстори“ направе пред вратима и чистаљке за обрисивање обуће од |
Онда је Радиша рекао, да овако треба да направе по десет стотина на хартији па да их исеку и с |
а да сасвим личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кратко време деца су почела да се такм |
его неписмени „Бугари“, јер су умели да направе план од свачега и да озидају све боље од њих.{S |
} Многи рекоше, да ће и они огледати да направе овако.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша реч |
есме.{S} За рачунање је и њима казао да направе стотине, те су с њима и они рачунали исто онако |
шећер, хартија, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мајстор за нешто од о |
кле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочну копање и мешање земље и тако да |
граде и столове, на којима ће радити, и направе мало заклона, где ће се склањати од сунца, јест |
и се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да по варо |
сту, где обично игра оро, кад је сабор, направи лепо игралиште, које ће бити згадно и за децу к |
ајтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, паоцима и наплатцима, то је веома |
ло, да умеси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро |
ад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми |
ке да развали и нешто од оних дасака да направи.{S} Груја оде и донесе поздравље од кмета, да м |
и било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и |
авао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Даница не би примила баш |
уради, и с Грујом, упућујући га како да направи ногаре за стругање дрва дунђерским тестером.</p |
и покућанство у Загорици, да свака кућа направи потребан број кревета и имадне барем по један с |
не пречанице; да место гвоздене осовине направи дренову, па да се точак углави за њу, те да се |
шта.{S} Радишина је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни |
Радиша. „Без тога нити таван може да се направи раван, да се кречи као зид, нити кућа може да с |
и видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остава к |
и сваку свирку, чим је једанпут чује, и направи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенс |
е и свега што може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што од њега може д |
е свакоме по лист, и рекао, да чим који направи коју стотину, да је исече.{S} Тако је сваки има |
долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима те да је носи на леђима као в |
ишљаше Радиша: и смисли овако! да точак направи од једноставне даске, па да га појача са две по |
ле.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже |
се и овде послужи мером.{S} Зато за час направи од круте хартије један равностран троугао па из |
који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Зе |
кућу своју да да, само да му село другу направи, где хоће, а и после је помагао мајсторима, не |
о оним лепим тротоарима, што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а п |
дечје није било веће, него кад су нешто направила да сасвим личи на оно што су хтела да направе |
је увек било или прашине или блата.{S} Направили су и пред вратима лесу за чишћење ногу од бла |
а до сто очигледно и усмено, па су онда направили онако и стотине до хиљаде и рачунали с њима, |
кој школи и нема.{S} Мајстори су истина направили лепу школу и калдрму свуд око ње за један мет |
них послова</p> <p>Пошто смо од суднице направили школу и набавили клупе, сто, столицу и икону |
зато и прегли и повукли толико трошка и направили оволику и овако лепу школу, да је нема у дале |
</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} |
свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потребне справе.{S} Цртали су и планове за ку |
ржава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направили једно сандуче с натписом <hi>Загорица</hi> и |
лемњених.{S} Тако се и у старој градини направило више места за цвеће, поврће, варива, малине и |
е да известимо министарство, да је село направило план за зграду с две учионице, за два одељења |
таде мислити, шта да ради? „Ја треба да направим онака колица, каква после сваки у овом селу мо |
кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направим, онако како после и други могу правити.{S} Да |
чините једно Сунце!..{S} Сад пазите, да направимо коло (точак) за кола!{S} Ево најпре да направ |
дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> благо одго |
коло (точак) за кола!{S} Ево најпре да направимо ону рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње глав |
? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, кад сија! (Као и Месец, само наоколо з |
о смо заборавили.{S} Али и то можемо да направимо“, додаде Милета.</p> </div> <div type="chapte |
у слепа код очију, те се договорисмо да направимо мало школе.{S} Преправили смо од суднице, али |
тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да направимо колико треба, а село после како нађе за право |
а је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, господине, још једно!“ повикаше деца, и кад |
што видесмо, још првих дана од ученика направио мале калдрмџије и мале баштоване.{S} Отуда пос |
Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче, које је стајало у општини, и у |
таблицама правили стотине и сваки их је направио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако тр |
почетка горе).{S} Пребројте, да ко није направио више!..{S} Сад у другом реду направите опет де |
у, он је некако много размахнуо руком и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, |
ам, господине!..{S} Ко је то покварио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: <pb n="342" /> ра |
како да га уреди.{S} Прво је на средини направио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} |
по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi>десе |
од једре растовине, који је Радиша сам направио, да би ученици његови видели, шта може и у њин |
го рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме |
е било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну кошницу особите врсте, која је у свему |
буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да је много, и пита |
о и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега |
едећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} Дабогме, д |
и и отпочео из почетка, те сам и зграду направио какву сам желео; а људима нисам много говорио, |
суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Је |
а праву линију.{S} Радиша је пак навлаш направио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} |
?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" /> направите?..{S} Направите га!..{S} Направите и печатано |
ите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л са |
во <hi>ж</hi>!{S} Напишите га и ви!.{S} Направите печатано ж!..{S} Ево <hi>з</hi>!..{S} Ево <hi |
" /> направите?..{S} Направите га!..{S} Направите и печатано <hi>ш</hi>!..{S} Нађите <hi>г</hi> |
Ево <hi>х</hi>!{S} Напишите и ви!..{S} Направите ово печатано!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S} Напишит |
ите сад котурић па у њему крстић!...{S} Направите овако крстић на котурићу!...{S} Направите крс |
правите овако крстић на котурићу!...{S} Направите крстић па онда на сваком крају по један котур |
Пишите га!..{S} Где је <hi>е</hi>?..{S} Направите оба!..{S} Где је <hi>а</hi>?..{S} Начините и |
те још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има |
те још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направит |
ли да га <pb n="115" /> направите?..{S} Направите га!..{S} Направите и печатано <hi>ш</hi>!..{S |
i>!{S} Као н само на крају савијено.{S} Направите и штампано!..{S} Ево <hi>х</hi>!{S} Напишите |
шите оно малопређашње!..{S} Сад ћете да направите један пун месец!..{S} Дете још један!..{S} Ха |
а свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пун Месец? — Ево овако! (Направити повећи кру |
је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа |
Избришите таблице.{S} Хајде сад опет да направите један ред крстића, један ред котурића, а трећ |
не жалите свога труда, да од овога села направите рај на земљи а од становника његових паметне |
едно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите ово печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi>!{S} Као л с |
и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разго |
е направио више!..{S} Сад у другом реду направите опет десет!..{S} Колико је то десет и десет?. |
е понова ваљало прекопати целу градину, направити распоред где ће се што сејати а затим и садит |
де тако, како сваки може <pb n="171" /> направити и употребити у својој кући.{S} Зато је најбољ |
уравњено како ваља и да ће му прва киша направити неприлике, особито од капије до школе.{S} Зат |
ица, каква после сваки у овом селу може направити“, мишљаше Радиша: и смисли овако! да точак на |
после да иде лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да се подижете са земље — доста су |
у вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, а |
т - а <pb n="226" /> овако ћемо и школу направити лепшу, с бољим распоредом и свим оним што тре |
лико затреба и насећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Остаје само да |
и да направите пун Месец? — Ево овако! (Направити повећи круг и обелити му површину).{S} Можете |
одсећи и довући опет село, циглу и цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у клисури |
а.</p> <pb n="250" /> <p>Мајстори дакле направише себи привремене кућице и, у име Бога, отпочеш |
као у загоричкој школи.{S} Тако и план направише заједно с предрачуном, и Крсман изјави, да ће |
асности од глади, опет је поред старога направљен још један нов кош за храну и напуњен житом.{S |
абла у буквару то је само слика њихова, направљена <pb n="85" /> од ове црне боје, од које су и |
напретка у Загорици чини лепа црквица, направљена на месту старе од самога тесаног мрамора из |
дреновине, тако, да су цела колица била направљена без и једнога јексера.{S} Радиша не беше сти |
само довршена она пред школом, него је направљена и од школе до стана послужитељева и оне собе |
ељаве, од платна изаткана у Загорици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не с |
му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врат |
ом и шипкама са завртњем на крају, опет направљеном у Загорици, у радионици школској а помоћу с |
иша је осећао јаку потребу још за једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и |
ић у кући, па онда отпочне молитву: он, напред гласно, а други <pb n="27" /> сви за њим полако, |
метара, с малим нагнућем <pb n="376" /> напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугач |
старао, да све то иде <hi>поступно</hi> напред.{S} Никако много и никако брзо.{S} Многим се дец |
казује), али ћете сви заједно овако:{S} Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Напред! — Натра |
и заједно овако:{S} Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Доста.{S} Сад п |
Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Доста.{S} Сад пазите, ја могу да ка |
назадни, пропадаћемо и — пропашћемо; а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и к |
е моћи он да коракне пет стотина година напред?!{S} Организми се не развијају тако брзо.{S} Брз |
све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у овој школи напред |
че од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из гру |
један корак напред! — Пружите обе руке напред, овако! — Пружите их у страну, овако! — Пружите |
„Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете руке напред и натраг, овако (показује), али ћете сви заједно |
ва! — Један! — Два! — — — Опружите руке напред! — Сад их раширите! -— Саставите! — Раширите! — |
ек изиђу корак напред!..{S} Окрените се напред!..{S} Ухватите се за руке!..{S} Пођите до капије |
и тако:{S} Један! — Два! — Кад пружите напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате на |
зад! — Сад се полако вратите и сагињите напред! — Опет се усправите! — Сад се накрећите на десн |
онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем д |
Кад стојите тако, онда сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете н |
који су други нек изиђу за један корак напред! — Вратите се у ред! — Опет изиђите! — Вратите с |
иђите опет! — Коракните још један корак напред! — Пружите обе руке напред, овако! — Пружите их |
рви — други!..{S} Други нек изиђу корак напред!..{S} Окрените се напред!..{S} Ухватите се за ру |
како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме свиња њуши?{S} Деца погађају: <hi>њушка</h |
ан — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} |
мене најближе“.{S} И пођоше:{S} Мијаило напред, <pb n="71" /> а Радиша, кмет Миљко и још неки д |
у!{S} Ходите вас двојица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док двоји |
љењем изишао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а одушевљење Радишино читаоци ће видети најбоље |
а не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у то |
, што нам је примитивно, несавршено.{S} Напредак је у <hi>усавршавању себе и свега свога</hi>, |
р, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља. |
ови велики чинили за напредак свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесно не |
у школи, толико су ови велики чинили за напредак свој и за напредак села.{S} И без ових великих |
уштало време и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекидан све до испита.</p> <p>За ревизо |
така, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на пример, стоке све мање и кад она к |
да.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вре |
што ће се учити у којој школи зависи и напредак њен, па тек на друго место долази начин, како |
теник може много да учини за просвету и напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и |
о поље</hi>, на којем се и огледа прави напредак.{S} Зато је Радиша сада радио овако и у својој |
ивот.{S} И само ће се тако вршити прави напредак, и тако ће школе одговорити поносном имену сво |
ако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети |
у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричана, тај рад његов нико ви |
менарска је „индустрија“ учинила велики напредак.{S} Не само да су људи свуда копали и разбијал |
а живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>започети</hi> оно |
ој морални, материјални, умни и телесни напредак онолико, колико би требало и колико су могли м |
празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа |
.{S} Ето тако се и поправља село и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то више напр |
могу да учине колико би требало за овај напредак и свој, и <pb n="394" /> школски, и села самог |
ко се зида и покрива...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у жит |
у прави напредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напред |
м, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и да их стигне.{S} Јер свако рашћење има своје |
у него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад нем |
апаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју величину и срећу твоју, |
је у њих целокупан живот отишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и многоброј |
или програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напредак онолико, колико је допуштало време и снага деч |
што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} А тај напре |
вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од |
више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Ве |
ретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу напредак, него га у многоме коче.{S} Оне сеју фразе, ра |
оричанину, који погледа у њу?...</p> <p>Напредак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и |
може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} Ј |
ислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те м |
ујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, да треба да гледате, да је очуват |
су народи паметни, учени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у н |
богом уређена земљо!{S} Збогом срећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем |
што је чељад вреднија, то је и задруга напреднија, што су задруге напредније, то је и село и о |
је и задруга напреднија, што су задруге напредније, то је и село и општина имућнија и јача.{S} |
лу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на вас, и |
оричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да одатле уз |
шен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света и то усавршено.{S} Онда је рекао у с |
и његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега света отишле далеко, далеко, <pb n="46" /> |
је чудо, што су у њих овако сви послови напреднији, кад им се овакав темељ полаже још и у овим |
о путовао по свету, те видео како други напреднији народи раде.{S} Али је све то било само добр |
ебом сваке живе душе у овога срећнога и напреднога света.{S} Благо и просветницима овде, благо |
, „курџони“, који су заменили Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом својих пре |
т.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народом?</p> <p> |
ше израђеном.</p> <p>Градина је школска напредовала из године у годину све више.{S} Жива ограда |
акле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} Ро |
d>3.{S} Први испит</head> <p>Градина је напредовала, школски је посао одмицао и с малим и с вел |
плот.</p> <pb n="207" /> <p>Што је више напредовала Радишина градина, то се више загоричани ску |
лањске саднице.{S} Жива ограда је нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p |
воћкама и живој огради, која је изврсно напредовала и у којој је Радиша гледао не само украс ба |
лико може.{S} А особито су у овој школи напредовале вештине, јер је сваки ученик у школи седео |
за које мушка рука не пријања и који би напредовали како ваља само под лаком женском руком.{S} |
, мајке и домаћице.{S} И колико су мали напредовали у школи, толико су ови велики чинили за нап |
и да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: |
d>3.{S} Ван школе</head> <p>И ван школе напредовало је све.{S} Нарочито је развијано калемарств |
али изврстан материјал за усавршавање и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село |
у.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме напредовању и личном и друштвеном много изостао од оста |
били на влади и проповедали умереност у напредовању и поступност у давању слобода народу, и мла |
посте, и за продају.{S} И живинарник је напредовао, и Радиша <pb n="359" /> је већ имао доста и |
ци ништа није било непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је зара |
сте праве ћерамиџије!.</p> <p>Посао је напредовао не може бити лепше.{S} Село се искупљало као |
е могу вам причати више како је текао и напредовао овај Радишин миран и поступан рад овако из д |
жени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао.{S} Цело је село сазнало за ову радост у шко |
других, немајстора.{S} И зато је посао напредовао необично живо.{S} До саме „цокле“ извели су |
пао.{S} А мали „интернат“ је непрестано напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и |
пример, само оно веровање, да душа може напредовати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{ |
и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p |
а живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, ш |
гледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, на д |
постали оно што су, и само школом могу напредовати даље, и тако даље.{S} У ствари, то су четир |
у одлучност и енергију; и народ ће наш напредовати и живети до века...</p> </div> </div> </bod |
ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо министру вој |
ује; а кад куће напредују, онда и земља напредује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа напредује; а кад куће напредују, онда и земља напредује |
рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија за ж |
дравље и веселост је песма, с којом све напредује...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој основној школи она ваља |
квом се особином не живи у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише и страх...</p> <p>П |
у и држави и да народ, држава и друштво напредује само онда, кад сви <hi>послови</hi> у њему на |
народних особина?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али нити можемо нити треба да будемо Швабе |
о може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, |
аду година, не могу да живе, не могу да напредују, него сиромаше и пропадају.{S} Зато су школе |
ињења, заједница, задруга, и оне им све напредују, јачају и разгранавају своје послове; а не че |
не <pb n="405" /> руке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И а |
и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа напредује; а кад куће напредују, онда |
напредују, и кућа напредује; а кад куће напредују, онда и земља напредује.</p> </div> <div type |
мо у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ствари и општа корист.</p> </div> <div |
снову за многе занате, који данас ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео с |
е и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитат |
је опет још више чинило, да загоричани напредују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако з |
ако радови на подизању нове зграде живо напредују, то ми је част умолити господина министра за |
о онда, кад сви <hi>послови</hi> у њему напредују.{S} А државни чиновници представљају само јед |
от, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу напредак, не |
сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега напретка у Загорици чини лепа црквица, направљена на ме |
ичкој штедионици, и о круни свега овога напретка мојега села — о лепој богомољи његовој, која д |
имамо на расположењу сву готовину тога напретка других народа.{S} Ми данас не морамо да изнала |
} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на пример, |
з њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S} А Вама, господине, нека је најсрдачнија |
их села говорили: „Боже нам дај среће и напретка загоричкога!“....</p> <p>А из оних скромних по |
моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким напретком и пожелео бих га сваком другом.{S} Само да се |
бља, и са големе преданости тој школи и напретку њеном, и са ретке вештине и способности, да у |
најактивнијега рада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећних изб |
али у покорност.{S} А сада, захваљујући напретку, батине беху укинуте, на радост многога небојш |
их генерација, а преко тога и на општем напретку, уливала је у његову младачку душу нову снагу |
рављу дечјем тако и на умном и моралном напретку њиховом.</p> </div> <pb n="345" /> <div type=" |
Радиша чешће и више причао о културном напретку других народа, те да виде, како смо прости и н |
мтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад ј |
е бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све примити још лакше него она мала д |
арод наш <pb n="55" /> није нерадан.{S} Напротив, он много ради и запиње; али <hi>не уме</hi> д |
манастир.{S} И за час па се ова светиња напуни народа, који је стајао у њој гологлав као у цркв |
аде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{ |
направљен још један нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружна сушница з |
дну поњавицу и метнуше један подглавник напуњен сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише |
е.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили послуживање и да се сада сами хране, од њиних |
аше и свих потомака наших.{S} Па зар да напустимо гробове својих старих и да се не побринемо за |
јевтинија.{S} Зато га није могао сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најп |
ио код деце немар, расејаност и зевање, напуштао је тај посао и прелазио на други; а други пут |
љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш неко повучено, озби |
истиче и то, колико женско срце и добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, особито у зад |
да би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и б |
деце загоричке и својој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.</p> </d |
<pb n="402" /> „већином гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у ш |
е, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} Комшилук је чуо да је Радиша дошао, и |
од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на те |
ле кратког времена дође из министарства наредба, којом се опозива премештај Радишин у Прњавор и |
d> <p>У пролеће, у почетку Марта, изиђе наредба министра просвете, да све школе у нашој земљи о |
пет у пролеће 1878 у месецу Марту изиђе наредба, да школе продуже свој рад.{S} И Радиша се врат |
сти, господине, да и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади |
ад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у |
<p>Кад су се искупила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су |
че упознао још с једном справом, Радиша нареди <pb n="136" /> Груји, да преструже с обе стране |
ши с овим даром и <pb n="151" /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда |
, и зима показује своје зубе.{S} Радиша нареди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходн |
орење и по нешто од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав тај простор прекопа.{S} Деца питај |
да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их развали и да сву грађу остави, а он |
.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда на |
ни други ђаци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци и часловци „слишавају“ из Истор |
амести за конак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све |
ло имала кретања за време одмора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, |
ка јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне грабуље, а ученицима рече, |
ао и тражио своје право.{S} Радиша зато нареди, да скувају слаба теја па да засладе и да му дај |
Кад их капетан виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим |
Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, наредио је Груји, да отвори све прозоре на школи, па да |
ет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало подложи, а деца при улаз |
свакоме је примио оправдање.{S} Онда је наредио, да поседају у клупе, које су биле изнесене и н |
га код куће, да му штогод спреми, па је наредио, те се код његове куће спремило и донело све шт |
ао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљ |
стурао по целој њиви.{S} На послетку је наредио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад |
нистар примио ово „поверљиво“, одмах је наредио, да се напише претпис, којим се учитељ Радиша п |
ор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и наредио да изнесу све његове ствари у доксат, па је пус |
та капетан.</p> <p>— Господине, како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су в |
мена и песка недовољна; и кмет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И |
и чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређује: „Црквено Пјеније!“ И сад настаје певање цркве |
о да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јан |
<p>Кад мене и свих нас данас није било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с други |
вадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путем и старији су благосиљали: |
и и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови наших старих, то |
ирокрацији!{S} Доста је било туторства; народ је дозрео да собом управља...</p> <p>„Ето, браћо, |
буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сиротиња раја, као што је био |
ш човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Христа, сав крену на ту стран |
живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није нерадан.{S} Напротив, он м |
И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам управља собом и |
они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и да |
ратског система, и порадимо на томе, да народ дође потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у |
родима, могли бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни људе ни послове и да би л |
е „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држава и друштво напредује само онда, кад сви <h |
аја, а тромији и лењивији пропада, онда народ мој нема најлепши изглед на будућност, све док се |
и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита капетан надувено и прекорно.{S} А Радиша |
S} Ниједне књиге за децу и популарне за народ и одраслију децу Радиша није пропустио а да није |
народна“ странка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријате |
ницима и својим сељанима шири поглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, говорио им је о |
села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога младић |
ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па |
уто.</p> <p>На првом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да се то здравље његов |
пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и од тога |
.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији, паметнији и вреднији.{S} Зато ако |
е, те с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постара |
нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога. |
и њен заповедник, него је закукао и сав народ српски!..</p> <pb n="253" /> <p>Али Европа не одо |
у терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ и надгледати како он |
ј земљици до скора владали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо |
у.{S} А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Х |
осле је променила значење, и <hi>сав је народ</hi> почео да се пребројава и да казује шта хоће |
тивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је народ много питомији од нас, те се људи више воле, слаж |
помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, само неумешан, одвише неумешан у |
је шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зна све како је |
но, а постављено ново.{S} На све стране народ се сада скупља на зборове и тражи „слободу штампе |
све задруге у земљи, све општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад в |
ша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и културно, умно и морално диг |
у је лакше изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још |
продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите |
редставници власти, што треба да мирите народ и да судите свакоме подједнако, по правди, која д |
говорник рече: да се сваки, ко хоће уз народ, може потписати код тога и тога „брата“ у вароши; |
у.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ или против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не |
панцима или босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди“ осташе у другим двема странкам |
ви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају ни |
љеност а инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредовати и живети до века...</p> </div> |
е, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И |
но.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и кој |
литве и свештеник с учитељем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све отв |
бе па си поправио, ојачао и унапредио и народ свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да |
собом.{S} Само нек се чува, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово < |
мах по говору познати туђу веру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински или они |
{S} То је грло његово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај |
казивао је опет на којој је страни који народ и која земља.{S} А на крају године покушавао је д |
томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ само <hi>редом</hi> може одржати у једној целини. |
едан такав инструменат носи собом сваки народ и сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И што је |
чке</hi> песме.{S} Гусле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо г |
што даље можемо, не само на сав српски народ, који говори као ми, и на све хришћане, који се м |
другом, што нисмо ослободили сав српски народ под Турцима, што смо и у она четири ослобођена ок |
и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој основној школи она ваља да се поправи |
авичај; идем у свој добри и простодушни народ, да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим с |
мо <hi>завађате</hi> овај мирни и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита капетан на |
.{S} А те праве путеве не може погађати народ сам него интелигенција његова.{S} Она је умни вођ |
бирати сав народ, како ће их постављати народ и надгледати како они врше своје дужности: то не |
меном“, него и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи у кући б |
мо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који има толико филозофије у својим умотворима, |
своје земље не може се познати ни свој народ ни знаменити догађаји у историји његовој; а да се |
о, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, својим милим и драгима: |
ле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша, гледајући < |
дом</hi> и <hi>вредноћом</hi>.{S} А мој народ једва чека да побегне од мотике и да — „надзирава |
Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да к |
ди.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се орган |
м смислу, да законе и уредбе доноси сам народ преко својих избраника, него се она прошири и на |
њихове.{S} На другом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, само прост, неук, непросвећен |
вној учионици па пошто покропи присутан народ, покропи и учионицу саму, па онда зађе по свој зг |
а.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још више цркава и манастира и по њима о |
{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, те да |
је учинио више добра народу нашем, нико народ наш није учио и „просветио“ толико, колико Свети |
ћивањем народним успемо, да препородимо народ свој: да појми положај свој у свету, да се и у ту |
{S} Радиша је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада |
и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било је |
це своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па ро |
елима и градовима или варошима живи наш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{S} А <pb |
ећи <hi>српски</hi> светац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} |
ter" xml:id="SRP19102_C12.8"> <head>8. „Народ“ побеђује</head> <p>„Народ“ је победио.{S} Он има |
а да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, она неписмена и непросвећена, сам |
е све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом управљати како хоће.</p> |
се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „ти |
— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје село?</p> <p>Миљко |
из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом управљати како хоће.</p> <p>Ево гов |
спреме као и за друге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} Зато је почео да сматра ове |
"> <head>8. „Народ“ побеђује</head> <p>„Народ“ је победио.{S} Он има већину и само чека изборе, |
сти.{S} И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да |
ује Господу за добро овога села и свега народа нашега...</p> <p>Једино што још у Загорици није |
и просвети народној и благостању нашега народа уопште: онда захвала за то припада у првом реду |
треба за боље познавање природе и свога народа а највише оно, што им треба за живот.</p> <p>За |
ки говори, дотле је српско.{S} Српскога народа има далеко одавде на све стране, и све се те зем |
та је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чијој држави живи, и не каже да је и он те ист |
стан вреднога, разборитога и паметнога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов нам |
ка и најревноснијих мучитеља и гонитеља народа свога.{S} Оно: „гори потурчењак од Турчина“ вред |
а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога јединога живога неписменог |
...</p> <p>Плаши ме и још једна особина народа нашега.{S} У образованога света опазио сам, да с |
нема друге него или уз народ или против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћ |
странка тек права „народна“ странка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у капу |
тинскога, те не морају ништа тражити од народа.</p> <pb n="250" /> <p>Мајстори дакле направише |
бично ружна црта у карактеру и човека и народа.{S} С таквом се особином не живи у друштву и не |
непросвећених, пакосних и злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо да се ч |
правку код себе сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да |
р.{S} И за час па се ова светиња напуни народа, који је стајао у њој гологлав као у цркви.{S} П |
неколико месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су скидали капе, прилазили му руци и говори |
има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа пропало и нестало с лица земље а њега није, и он |
ши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига наша састојала у |
е упутио старој школи кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да |
овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава</hi>, |
ду своме она се у нас срозала на поделу народа у непријатељске таборе и на сачекивања из заседа |
буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и све спремају за живот.{S} И |
сле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачув |
ожењу сву готовину тога напретка других народа.{S} Ми данас не морамо да изналазимо ни хартију, |
више причао о културном напретку других народа, те да виде, како смо прости и неумешни, и како |
м и друштвеном много изостао од осталих народа, који нису робовали, па се бојим, да он неће моћ |
у нас, као што је у других просвећених народа, да се сваки живи, и мушко и женско, школује и и |
и бројне већине у простих непросвећених народа.{S} Јер је у њих мањина паметнија.{S} Зато јо да |
же помоћи песак и друга земља.{S} У тих народа има фабрика и читавих трговина с ђубретом; па он |
сника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом |
аси жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више много запљускивали мирно село |
{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је |
<hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и њине земље, којих су могли да се сете.{S} Још |
ђена земљо!{S} Збогом срећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у сво |
је остало.{S} Ни с радом ове неколицине народи нису били задовољни.{S} Јер и они или нису знали |
долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ћ |
и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала ва |
и да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако не <pb n="66" /> пију или пију мање |
инимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ не ум |
е!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, који не уче, који с |
а и градови где живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре ка |
{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у Европи измакли од нас у свему за пуних пет век |
век урадити онолико и оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p> <p>Све су ово круп |
о свету, те видео како други напреднији народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за |
реча, као што данас чине сви просвећени народи.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош |
откуда долази опасност, да непросвећени народи управљају сами собом.{S} То је као кад бих ја пу |
Наука нам казује, да су пропали сви они народи, који нису хтели да се уче; а који су се учили, |
се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и н |
јду, коју од школе имају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И попи колико мога |
не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки |
е да научи, него и да види како живе ти народи, који су измакли од нас тако много.{S} Јер му се |
морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пред нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни раз |
просвећује, школа отвара очи, школом су народи и људи и постали оно што су, и само школом могу |
се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, просвећени и напредни, и ако би |
И на послетку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу великим словом, |
е између себе и с другим <pb n="403" /> народима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је бог |
а, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима царевима, краљевима и јунацима — о св |
есетак милиона.{S} Истина, према другим народима то није много.{S} Али је доста да докаже, да у |
има и ратовима нашим с Турцима и другим народима.{S} Ево слушајте, шта прича ова песма!..“ Па у |
проценимо.{S} А колико се зна по другим народима, могли бисмо да кажемо овако: да народ сам не |
х, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима, неписменим и непросвећеним, у људи и нема при |
овде данас састали, да видимо, ко је за народна права и слободе, те да се издвојимо и боримо се |
е знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то не може чинити.</p> <p>Чули с |
и и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, она неписмена и непросвећена, само да прима.{S |
ра поправљати.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ. |
} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да је здравље увек највеће благо; |
“.{S} А радикална је странка тек права „народна“ странка, од народа самога и за народ; и у њу с |
дном телу“, на „господу“, ове „изелице“ народне, и на министре па чак и на онога горе, „који их |
сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је год би |
S} Јер и они или нису знали све потребе народне или <pb n="401" /> нису могли да их задовоље.{S |
вање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане „<title>Имам пун |
а камо ли државу и све државне и опште народне установе, онда је тешко.{S} Онда он сам може би |
} А код ових су продужене разне игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пуш |
зучили, па су онда читали и преписивали народне песме.{S} За рачунање је и њима казао да направ |
све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијала и ојачавала.{S} И наста не сам |
p>Ево говора једнога апостола ове нове „народне“ странке, који је држан у самој Загорици.{S} По |
нин“, „готован“, „изелица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{ |
ше није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и „ограниче |
васпитањем или правилним просвећивањем народним успемо, да препородимо народ свој: да појми по |
само на посматрање и познавање обичаја народних и само је саветовала, да се не чини оно, што ј |
врсту послова и посленика државних или народних, а то су управни или административни, за које |
на штету не само кесе наше него и наших народних особина?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али |
и, — <pb n="350" /> све то остане наше, народно и сад свак има своје и може да га прода другоме |
е сметње отклањају и да се просвећивање народно овако преко школе врши што брже и правилније.{S |
е тако непосредно управљено на подизање народно из основа као учитељево; јер он има децу, подмл |
дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци.{S} И ми <pb n="395" |
уше душом, као да се решило неко крупно народно питање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.< |
дело је у Загорици још непрестано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује |
тирана“, него ће све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом управљати |
оправци у настави и васпитању подмлатка народнога, те отуда и просвети народној и благостању на |
одмлатка народнога, те отуда и просвети народној и благостању нашега народа уопште: онда захвал |
јих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али |
нике и један их назва „живом крастом на народном телу“, на „господу“, ове „изелице“ народне, и |
друго не може ни бити задатак васпитању народном и васпитању његовога подмлатка.</p> <p>Зато је |
, шта да остави у кући сеоској и животу народном онако како је, као добро, а шта да поправља ил |
е и школоване младе загоричанке у чисто народноме руху, само лепше израђеном.</p> <p>Градина је |
тешко њему!{S} А тако се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S} И она нам слаби на све |
она нам слаби на све стране.{S} Зато се народност наша у тим крајевима не увећава, као друге на |
а у тим крајевима не увећава, као друге народности.{S} И, ако би овако потрајало дуже, народа б |
жави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја наро |
којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, како Мурат позива Лазара на Косово, а за |
н ђаци запеваше величанствену и дирљиву народну молитву.</p> <quote> <l>„<hi>Боже</hi>, правде, |
вима је њима овде лакше утицати на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак |
ће „затуцане“ загоричане да преведе у „народну партију“.{S} И само је пуки случај хтео, да је |
о овој новој науци о управљању земљом и народом.</p> </div> </div> <pb n="354" /> <div type="gr |
ме или не може најбоље да управља целим народом: и зато се пожелело, да уз тога једнога или мес |
и преко својих чиновника управља целим народом и његовом државом.{S} По томе је, вели, држава |
ина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у којој је са |
напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с вл |
и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Наро |
ју што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле што више учитељских |
рахује од ових скокова у давању слобода народу, него жели природну поступност.{S} Они се побоје |
предовању и поступност у давању слобода народу, и млађих (последника Светозара Марковића), који |
је поље, на којем сваки свој дуг према народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што |
у своме, ја сам одужио дуг свој и према народу своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки свој ду |
уђере.{S} И нико није учинио више добра народу нашем, нико народ наш није учио и „просветио“ то |
гово.{S} И нема занимања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га просве |
је био <pb n="179" /> праведан и што је народу своме учинио толико добра, он се после смрти пос |
иживати овоме, јер оне спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и |
ки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ само <hi>редом< |
и више ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних и непросвећених него разумних и |
рактичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини што хоће, онда би том |
уштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу његовом у исто време и брига о њему самоме и о п |
етане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n="348" /> он слободно управља собом |
и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајала?..{S} А зашто је била |
{S} То свако дете и сваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извадите бук |
уго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је под туђином као и човеку у туђој кући.{S} При |
ва и славе га све школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад |
вотиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>политика</hi>.</p> <p>Д |
er" xml:id="SRP19102_C15.6"> <head>6. О народу нашем</head> <p>Кад мене и свих нас данас није б |
ована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поделу народа у не |
светитеља његовога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту |
а.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема занимања, које је ближ |
претходника, и они су „господа“, која „народу сише крв на памук“.{S} А радикална је странка те |
ораху, да све ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И проповед |
а само онај у капуту, који је пријатељ „народу“.{S} И она је мамила самим именом својим, јер ра |
а за живину као и за стоку су одређена нарочита места угођена за њу.{S} По дворишту је распоре |
“.{S} И доиста, Радиши није требао неки нарочити план за ову „екскурзију“, него је само требало |
} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред и згодном прили |
је пак желео, да не само своје ученике, нарочито ове велике, обучи како се што калеми, него и д |
ченика, узет је зими и Четвртак за њих, нарочито због радова у радионици.{S} Они су сами опажал |
отове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Даничине, да сваког д |
> <p>И ван школе напредовало је све.{S} Нарочито је развијано калемарство и воћарство, јер је Р |
е.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде с |
Све ово иде узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи раз |
} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се често п |
го допало, јер су видели, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека |
ну земљу, а равнице затрпавају.{S} Зато нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да |
е, он је неће држати по дворишту него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, учи |
Немој сад, рече Радиша, јер треба да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га запит |
тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће |
је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Рад |
е најпотребније он је побележио и после наручио.{S} Сад се почеше свуда <pb n="366" /> не само |
па таван подуприте диреком и у чаршији наручите код кога столара 5—6 „скамлија“ и једну таблу, |
аса зграби дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди па м |
и с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ово |
ака. <pb n="161" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да ње |
.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицом поздрави |
изишао из војске, па рече: „Господине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} |
одвести господина.“ „Можемо, господине; нас смо двојица; обојица с коњима, па ћемо на једнога с |
и.</p> <p>„Не знамо ни откуда човек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове |
ведемо кога, довешћемо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Пор |
о много о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не стане много и да је за десет год |
i>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и даје |
отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се |
и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су зап |
кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо је |
„<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: помену с |
смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по неш |
дан од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у мил |
земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колик |
с, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је |
не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар |
икоја друга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> |
ла!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Господине, ово је моја сн |
ју ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и невини.</p> </ |
ма више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и |
, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, да т |
је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испре |
ти што спасе</l> <l>Од пропасти до сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l> <l>И |
ас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi |
се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он б |
и рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитањ |
велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. |
ан из Подгорине:</p> <p>— Господине, од нас двадесет што смо долазили теби у школу, два су жење |
е“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију! |
ваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносит |
а.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисл |
ате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испр |
го у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих |
а сасвим озбиљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти, госп |
} Шесто, тај је народ много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и раде |
каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да уч |
да су други народи у Европи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и м |
како живе ти народи, који су измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога после |
за вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу д |
тувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, |
да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> <p> |
>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, |
а робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, т |
а се од тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим |
ими. „Заповедајте, господине, данас код нас!“ рече газда Мијаило, први сусед до школе: „Овде је |
Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и само пренесени из градине у градину.{S} Зат |
ори потурчењак од Турчина“ вреди за све нас Словене: и данас свуда има потурчењака, и свуда су |
којни Вељко је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!... |
су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
учила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после |
То је канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин потискује на све стране.{S} А туђин зна |
д нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... |
и одгајимо пород свој, онако, како су и нас родили и одгајили родитељи наши.{S} Теби је данас т |
мраку, у незнању и неумешности, они би нас претекли <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми бисмо оси |
па.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, цигла око четири стотине д |
и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају и испрате.{S} Само знамо за ово у средини. |
није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да |
У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову |
ге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{S} |
хвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад н |
ди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, просвећени и напредни, и |
, него учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да |
кви видљиви предмети, велики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле |
пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} |
ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је дал |
да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; |
д или читајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њих ча |
ије у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавршено, али изврстан материј |
ш, господине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу |
е да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а |
о, те набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особито ученицама на |
вни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му је |
школе: њему се просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да је |
а плетарство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у п |
е и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поделу народа у непријатељске таборе и н |
а читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених народа, да се свак |
ко смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да умем |
их из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S} Исто так |
!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне још тол |
домаћин и старешина.{S} Отуда послови у нас рамљу, те приватни прелазе у стране <pb n="405" /> |
свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њима све више достављају поједине новости и |
ма, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по градини школској колико које хоће |
за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио наукама и |
ослове; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се |
амо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се |
е занимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Др |
та прво куће нису овако раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него све |
е као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што |
е такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже пра |
ту не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само јо |
рнике.{S} И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: насути, набијен |
то је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је |
прво <hi>људи</hi> израђени више него у нас: телом развијени и здрави; знањем богатији, а, писм |
де су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нису овако раздалеко као |
деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, н |
ити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће |
највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} |
разваљивали и оне старе и камџијама су нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а п |
, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна д |
народу нашем</head> <p>Кад мене и свих нас данас није било, народ је наш постојао; и борио се |
могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин потискује на све стране |
“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за |
оње стране, онако сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је б |
а.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му је остало само да |
поранили и дали се на посао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша надгледа.</p> <p>— Вид |
ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживи |
о још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није пр |
навући песка и камена колико затреба и насећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате ин |
ја тело и душу поступно и правилно него насилно и накарадно!{S} Што дух не разуме, то је као и |
писали круг, као оно у дворишту, кад су насипали игралиште.{S} Одатле су повлачили стазе редом, |
“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано доб |
његовим не само поуке, него и забаве и насладе за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша и |
мената, јер се свако природно рашћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му ј |
ного близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрипи крижуља.{S} Коме т |
трећем месту све <hi>ново</hi> мора се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циг |
инске, које гледају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује |
т!{S} На њему, ево горе, познаћете нож, насликан.{S} То код ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; |
„Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да |
?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је насликан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и вен |
пређите на овај други лист!..{S} Ту је насликана једна животиња.{S} Јамачно ћете познати која? |
те код првог листа!..{S} Нађите, где је насликано око!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока је |
тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано увек се најпре чује оно слово што је ту, код |
лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начин |
ва!..{S} Испод бурета видите једно дете насликано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли д |
д преврните и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема н |
е има две слике.{S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако д |
ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано!.. <pb n="80" /> То је <hi>столица</hi>, али |
ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која |
S} Колико има нога?...{S} А које јој је наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње!...{S} Преврн |
зајеца и место да седне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газда |
о са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стране а |
Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да |
свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге столице су већ ре |
троножних столица високе четвороножне с наслоном и усправили чељад, изградили постеље (кревете) |
у, да попију по коју за добродошлицу, и наслужи најпре домаћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се |
иладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда наслужише Миладину.{S} Миладин је био опширнији у молит |
тва му је потицала са дна душе.{S} Онда наслужише Радиши.{S} Радиша узе реда ради, прекрсти се |
ао да је за клупом.{S} У том донесоше и наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: |
ћи.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгр |
екао, да сви захвате.{S} Чекајући он се наслушао таквих грдња и такве псовке, каквих у селу ник |
говори: „У Станковом јанџику.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Радиша је |
на су много слова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало доброме старцу.{S} Поче разговор о то |
мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџи |
обу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="108" /> лице и срце поче брже да куца |
} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако кроза стид одговори:</p> <p>— Бегениса |
здахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспавати!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
копава нигде, него још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га |
да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, доста.{ |
м и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и че |
лекцију, ходите овамо!“ И дођоше овамо, насред учионице.{S} Онда рече првом: „Лези!“ а најодрас |
ном те понеше собом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе. |
ћи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ ози |
и у градини.{S} Најпре су побили колац насред њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту |
а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овакога радника и да га одваја од оволиких по |
а не песма него кукњава и <pb n="18" /> наста живи жагор, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} |
лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и |
е рече: доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи једно јецање, како Радиша никад нигде ниј |
.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Рад |
одне слободе“ опијала и ојачавала.{S} И наста не само расцеп него и отворено непријатељство изм |
динчета!..{S} И овде се заплака.</p> <p>Наста ћутање с обе стране.{S} Радиша је казао све што ј |
че и неће да забораве као деца!“</p> <p>Наста неисказана радост и међусобне изјаве: и ја бих, и |
рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова настава тече <hi>поступно</hi>, не оптерећујући децу, < |
9102_C3.8"> <head>8.{S} Поправке и прва настава под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су дошли и |
тањем.{S} Ово је чинило, да не само сва настава буде занимљивија и трајнија, него да се и око и |
чење с радом.</p> <p>Особито се основна настава мора поправљати.{S} Она је у маси, она је народ |
и што деца могу розумети.{S} Основна је настава просто проширено домаће васпитање.{S} Даље се о |
ора радити на поправци њиховој: мора се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Особи |
/p> <p>Кад све ово буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда се ваља постарати, да шко |
је Дистервег имао право, кад је рекао; „Настава је вештина дружења с децом“.{S} И доиста, Радиш |
рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „настава“.{S} Која се слова чују, кад се рекне <hi>око</ |
er" xml:id="SRP19102_C9.3"> <head>3.{S} Наставак и свршетак</head> <p>Опет у пролеће 1878 у мес |
и с цртежем.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радиш |
hi> буде <hi>центар</hi> све тако зване наставе, свега образовања и васпитања.</p> <p>На другом |
ски људи, који разумеју задатак основне наставе и како се он изводи, те да отклањају све што би |
дају у клупе.{S} Онда почиње други дан „наставе“ овако.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и зв |
дно“....</p> <p>Завршен је и други дан „наставе“ или учења и за неколико часова сва је Загорица |
цима оно, што су лане учили, па онда да настави даље, особито из читања и рачунања.{S} Али је и |
довољство од испуњене дужности, па онда настави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој према пор |
он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по м |
.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша настави:</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите га код |
S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико није потребно, деда, кад смо здрави. |
“ чуше се многи гласови).</p> <p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала |
даље главни предмети и као стожер свој настави.{S} Све се завршивало или писањем или цртањем.{ |
и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање |
и каже му неколико речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на стран |
с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да љу |
; ако она допринесе штогод и поправци у настави и васпитању подмлатка народнога, те отуда и про |
ма обичним и утицају шума на њих и онда наставио разговор о томе, како стоје извори у Загорици: |
или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, где се ш |
да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово овако: „Прошли сам <pb n="184" /> вам пут |
и по мало да се одморите, па ћемо после наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да види |
па сте свршили сва четири разреда и сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви мо |
предметима и водио рачуна о томе у који наставни предмет што долази, него је само гледао, да се |
у школи за одрасле, врло добар (4).{S} Наставнику се препоручује, да се држи програма и да не |
о и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли о сваком ученику посебице да воде и |
учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији његовим одговорима.{S} И |
и одела, и од милоште материне и љубави наставничке!...</p> <p>Али и много топлоте шкоди.{S} Он |
у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху |
гли о сваком ученику посебице да воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да нико н |
ије очекивао него од њега.{S} Он је ову наставну новину само видео на страни и необично му се д |
други пут га је подешавао другојаче.{S} Наставу није ценио строго по предметима и водио рачуна |
је скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја ништа н |
ајпосле сложи и пљусак као из кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се пуши — моје се угреја још в |
од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка< |
се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде |
осле толика поста сад се једва чека.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по |
ава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан |
скочи од брда и они још у разговору.{S} Настаје најмучнији тренутак и за Радована и за Радишу: |
устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} Настаје поново синоћни разговор, и Радиша би волео да с |
пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између линија и ученици поново гледају с |
} Шедатор да покупи!{S} Пјеније!“ И сад настаје „пјеније“, које је Радиши много више личило на |
итељ наређује: „Црквено Пјеније!“ И сад настаје певање црквених песама при одговарању на вечерњ |
школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> </div> <div |
>5.{S} Свршетак основне школе</head> <p>Настаје опет учење.{S} Учитељ је знао, да је Радиши дал |
, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} Нек |
о угасило, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи природно |
младост.{S} Прошло је пролеће и лето и настала јесен живота Радишина.{S} Неуморан труд и истра |
и иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписивање нових ђака за први разред.{S} И сад ј |
док он не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање оних малих за први разред.{S} Па како ј |
сви загоричани пре школе.</p> <p>Кад је настало време ницања, деца су видела, да оно семе, што |
круне нови сјај,</l> <pb n="257" /> <l>Настало је <hi>ново доба</hi></l> <l> <hi>Нову срећу Бо |
што ће изгубити добру учитељицу.</p> <p>Настало је спремање за свадбу.{S} Венчање је имало да с |
нда у тренутку свако нађе своју мајку и настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ни |
мали расадник за ово село.{S} И тек је настао распуст школски, да се обоје одморе и освеже за |
умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао одмор.{S} За време одмора Радишу је мамило лепо |
и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао распуст школски и Даница се сваки дан шетала пре |
почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не смета него још и помаже.{ |
ље расположен па плану. „Казао сам им и настојавам да <pb n="197" /> се не свађају, а они се ве |
о се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима ч |
је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао је, да деца лепо живују, да једно другом пом |
пан, ограђен и покривен даскама, и дрва настругано за више од недељу дана.{S} И загоричани први |
и су они пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <pb n="72" /> из поштовања, и једна му ј |
де црепа, нигде ћерамиде и креча, нигде насута пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече лега |
нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: насути, набијени, уравњени, да се по њима и по киши и п |
лу оправљени, а местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо |
е{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су се искупи |
у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљивао о |
а њега брже и више утицати књигом, овом насушном потребом сваке живе душе у овога срећнога и на |
неко, да га не послуша.{S} После ручка натоварили су на неколико кола све ствари и покућанство |
су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јаха |
о не могне све стати на једнога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{ |
ју.{S} Они су направили једно сандуче с натписом <hi>Загорица</hi> и однели га у оближњу варош |
!..{S} Четврту! и тако даље{S} Хајдете, натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко |
ли ћете сви заједно овако:{S} Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Доста |
овако:{S} Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Доста.{S} Сад пазите, ја |
Натраг! — Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Доста.{S} Сад пазите, ја могу да казујем друг |
чно плетење: од једнога краја другом па натраг, и тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се је |
кажете сва слова редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} |
рану! — Обрните се к мени! — Обрните се натраг! — Опет к мени! — На десно! — К мени! — На лево! |
џамија, <hi>ф</hi> — Фес.{S} Сад пазите натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурет |
ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он с |
те, рече Радиша, љуљаћете руке напред и натраг, овако (показује), али ћете сви заједно овако:{S |
сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку питао и са |
му поређају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, па им |
сад сами тако до краја!..{S} Можете ли натраг?..{S} Ко може?..{S} Хајде, пробај!..{S} Ко још м |
ор на тој страни, па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и ње |
црквицу на венчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у једноме хладу, била постављена |
анем ни са својом спремом.{S} Све удари натраг, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига им |
долазиле отуда, што се радило наопако, натрашке, неприродно, и почињало се с оним, чиме треба |
{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као |
о ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И |
о га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господин |
вем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио |
Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало |
диже читава млада шума, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, које расте у нашој зем |
S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издајника и најревноснијих мучитеља и гони |
ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно један на другога, тако исто |
н на другога, тако исто и још мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку по душевним особинама.{S} |
ерењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је сврш |
чини како је право, онда ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радн |
и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку |
на један јединствен начин, да је ретко наћи село, да је један заједнички посао извело овако сл |
он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, реченице, догме и |
какву већу грађевину или куповину, могу наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би било т |
место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послуг |
у лику се завили и најпосле пропали.{S} Наука нам казује, да су пропали сви они народи, који ни |
амо потпомаже рад и умешност у њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешност и вештине су од |
о кашике и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све ш |
еликих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише може да утиче на <hi>дела</hi> људска: да |
S} Сва мудрост, све што људи знају, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, о |
њигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од како ј |
била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а |
коли.{S} Њих мами и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има п |
о са стране, где сам био ради продужења наука и проширења своје спреме, то учтиво молим господи |
ло, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му пратили: неко погачу, н |
што је у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, који |
У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи |
{S} О, само да можете видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку к |
Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, него у |
дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, сам |
није био задовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из „Српског језика“ дец |
ао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање разних одабраних књига |
детиње на прави природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме храна, а о |
вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, само неум |
зато прошао цео свет, дошао до највиших наука и добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учи |
шима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овака колица.{S} |
како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да чи |
је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четврти.{S} Онда Радиша рече:</p> <p>„Бр |
га ми знамо и разне правце у друштвеним наукама, па не морамо да лутамо, као што су лутали ти н |
ми лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Гос |
оме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n="35" /> чове |
} Пето, тај се свет много више користио наукама и вештинама, те су му за сваки рад алати саврше |
аде ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала |
ојте мислити, браћо, да за одрасле нема науке по оним светим местима што се зову школе: има, те |
рисније.{S} Моји ученици могу знати све науке и сву филозофију, па опет у кући да им остане она |
ју и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно, што |
р приближно моћи да замислите колико је науке у књигама и колико вреди учити и изучити књигу.{S |
шио како ваља?...{S} Учио сам најновије науке, видео сам шта паметан свет ради, па сам се стара |
еним и паметним људима и учио си толике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље з |
и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње и на камениту земљу, не |
о су ђаци имали да науче.{S} И природне науке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика |
који се могу изучити.{S} Зато природне науке и јесу једине науке.{S} И душевне су појаве приро |
е, за разна занимања у животу, за разне науке на универзитету.{S} И свуда озбиљна брига о здрав |
и.{S} Зато природне науке и јесу једине науке.{S} И душевне су појаве природне појаве, и говор |
далеко, <pb n="46" /> не само поједине науке, чије он само почетке знађаше, него да је тамо и |
не само пријатне забаве него и корисне науке, која им, чинило им се, треба за живот више и од |
о, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили д |
за Педагогију и Методику, и те су му се науке много допале као нове и посве корисне.{S} Зато је |
сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, да д |
у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих оних пријатнос |
а продужим гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после б |
гло пуно људи писмених и отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега села ниј |
векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него и да |
ам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио.{ |
ме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико трошка и на |
ви.{S} Постидни иза других села а жељни науке за своју децу, Загоричани се даду на посао и кроз |
ише прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дош |
, да се подигне овај величанствени храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је с |
за време њино, подигоше и најлепши дом науке, највећи извор видела и среће наше!..</p> <p>„Јес |
ља разума и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет, ш |
колу, која ће вековима просипати видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој |
ање много више пази него на тако зване „науке“ или научне предмете.{S} Интересовало га је, како |
и на самом испиту највише је тражио из „Науке Хришћанске,“ и то све на словенском.{S} Радиша је |
ћује људе некаквом новом <pb n="336" /> науком која се не слаже с постојећим стањем и отрован ј |
нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према њој.{S} |
особности, да у другога развије плам за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И професор |
жињер, или да се више бавио инжињерском науком него данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поце |
не времена за њега самога, за учење, за науку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у чет |
ва школа, како су и одрасли долазили на науку и какву су улогу они имали у грађењу нове школе: |
људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали школу... „Ово је друга мо |
„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте помогли, д |
итао, доста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме пр |
0" /> по Великој Госпођи и да продужимо науку коју сте почели!“..</p> <p>Веће опште радости у З |
драви будемо и опет дођемо да продужимо науку!...“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
демо и сутра опет да дођемо и продужимо науку!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
ети Саво помози нам, да срећно довршимо науку коју данас започињемо!“ Онда се опет прекрсти, пр |
А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви |
, да ме лепо слушају и да добро примају науку!“ И овде му исприча ону Христову причу о сејачу и |
будемо и опет дођемо да продужимо своју науку!.. “</p> </div> <pb n="128" /> <div type="chapter |
демо и да опет дођемо и продужимо своју науку!..{S} Сад узмите ствари и идите кући!...“</p> </d |
и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људском, зато су и корисније.{S} Моји уч |
па онда опет уђоше у школу, да продуже „науку“.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хоћемо сад да погађамо: |
ове мале реформаторке понеле ову своју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упоредно п |
у, отишао у чаршију и потражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванци |
пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од министра војнога неколико стотина |
привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити |
је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој укратко и о страдању његовом и Ускрсу.{ |
о шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљању земљом и народом.</p> </div> </div> < |
ter" xml:id="SRP19102_C5.5"> <head>5. У Науци Хришћанској</head> <p>У овоме предмету Радиша је |
отово за непуних осам сати!...</p> <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{ |
ко то не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изо |
јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци каза |
ки ко год хоће; још старији могу пре да науче и неће да забораве као деца!“</p> <p>Наста неиска |
забораве оно, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им предају како да чувају |
<pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, бр |
рофесор причао оно што су ђаци имали да науче.{S} И природне науке су учили из књиге, без оглед |
Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу |
а да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али ов |
ре; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују много виш |
/> мала деца лако заборављају и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да |
ле зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича |
и; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите |
да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да науч |
дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест |
е науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него и да види како живе ти народи, који су изма |
ну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање раз |
та и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише неки.{S} А Радиша одговори: |
а ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све! |
/> му се смеју и да кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} И у младој души његовој |
није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ко младића добровољаца у школи дошло да научи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} То |
оље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{ |
е.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче |
никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе него прошли пут.{ |
д сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изг |
е још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, слаба ж |
рационализма.{S} Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају реч |
не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од |
143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта |
ела у овако повољне прилике, да оволико научи и <pb n="45" /> да и даље о томе може да мисли.{S |
о и остаје човеку за цео живот оно, што научи у доба детињско и младићско.{S} И кроз кратко вре |
да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему онога који не зна, учинио је највеће добро |
господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором и задовољио.{S} Так |
о је тек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n="35" /> човек после вреди, па рече |
ка велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да што чове |
знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и да урадите одмах; |
рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, што је требало да научите.{S} Али слушајте гос |
има поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше овамо, насред |
<pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су то радили!...“</p> <p |
ељом, али сте опет долазили сваки пут и научили онолико, колико ови мали, што су ишли сваки дан |
ам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у в |
многе је пиће покварило сасвим.{S} Али научили смо се, господине, па је тешко одвикнути се.</p |
школу, да не забораве оно, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им предају к |
бри старији ђаци заузели, те су не само научили у школи како се то ради, него су и израдили све |
па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А Милад |
азили од школе, осећали су, да су данас научили нешто ново.{S} То <pb n="240" /> их је и вукло |
а чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велик |
подине, умро ми отац, па нисам могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ни |
а, који је после, као младић или човек, научио да чита и пише па заборавио.{S} Немојте дакле да |
ли, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код судни |
ет стотина година у ропству под Турцима научио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дан |
> сам у овоме свету доста видео и доста научио.{S} Сад долази време, да се вратим у своју Отаџб |
9102_C1.3.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша научио у овој школи</head> <p>И доиста, после распуста |
све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не за |
оја их доји....</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега просто преобразила. |
не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калајише, те загоричани ни з |
среће.{S} Сем тога, прост свет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха |
шао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша нова |
а вечера није пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад пр |
Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не са |
ам у паметнога света и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини бунто |
дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ |
бро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо вид |
напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени завичај; идем у |
после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у |
ете утувити.</p> <p>„Најглавније је, да научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је ла |
{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све уго |
права имали што сте дошли да учите, да научите да читате и пишете.{S} А за то никад није доцка |
ри.{S} То је најглавније, ако хоћете да научите да можете сваку реч да напишете.{S} Шта се чује |
тате књиге, да пишете, да рачунате и да научите још много што шта што у књигама има, а прости љ |
ије сметало, да долазите сваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одви |
уди знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину дана |
е дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све примити још лакше нег |
то шта нисте научили, што је требало да научите.{S} Али слушајте господина, као што сте га, вид |
, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само да долазите у ш |
м вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пишете, да рачунате и да на |
мога треба да се одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да разгледа |
лити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а после од |
да рече: „Кад попамтите сва ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате |
били те среће, да први дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себ |
а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S} Зато |
{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно |
раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и да урадите одмах; а од такве се н |
женско дете пође у школу, она ће и њега научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка Грујин |
што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</p> <p>Радиша се сад запрепасти још |
таблицом и правилима, и прво се морала научити „таблица множења.“ Учитељ каже: „ Таблицу множе |
наест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за пре и две за после |
толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радил |
те га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељанима којих беше пуна теск |
потврди и још рече, да ће он још лакше научити него она мала деца, он се обрадова и даде реч, |
је то, Радојица; није грехота примити и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више |
, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати торбе и к |
ече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осме |
у осећали, да код Радише могу још много научити, па су долазили сваке Недеље, као и у почетку.{ |
ти.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и бити добри и срећни |
{S} Јаук се појача: <pb n="20" /> „Јао, научићу, господине; немој молим те као Бога!“ „Удри јач |
Нисам имао књиге, господине, молим Вас, научићу други пут... немојте!“ Али учитељ подвикну: „Ле |
ти, праћакати и завапи: „Ајао, леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и |
а. „Начинићу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их граде!. |
своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио |
му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упита: |
Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад пос |
трани само неколицине.{S} И нису ли све научне истине најпре потицале од појединаца, па се посл |
, ни стеарин и глицерин, ни разне друге научне истине по разним гранама научним.{S} Све то ми и |
који је необично импоновао и са дубине научне, и са великога родољубља, и са големе преданости |
ише пази него на тако зване „науке“ или научне предмете.{S} Интересовало га је, како у њих деца |
е друге научне истине по разним гранама научним.{S} Све то ми имамо данас готово, испитано и са |
држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што |
и и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и нахођењу, даш једнога <hi>Радишу</hi>, </p> <p>Посвећуј |
ицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и сви |
две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио, па су се после малога одмора вратили у своје |
адишиним биле згодно средство за буђење националне свести и љубави према јунацима нашим и јунач |
зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, ка |
рва.</p> <p>Кад је овако утврдио главни нацрт зграде и величину појединих одељења, онда је виде |
му који инжињер прегледа и провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињер |
одмах најмарљивије прегледа сав Радишин нацрт и одобри га у главноме.{S} Само му нађе, да је ци |
га мајстора па му је <pb n="254" /> дао нацрт и до ситница избележио и испричао како што треба |
нжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже примедбе своје и прибл |
а сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, па дође Груји и реч |
очела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогм |
>.{S} Е добро.{S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би пог |
А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хар |
кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и побележи, како се зове које брдо, |
о то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши |
требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нац |
ређите на десну страну!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{ |
села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дис |
нда је најпре тачно премерио земљиште и нацртао га на хартији па је стао правити план <pb n="20 |
врдлићима.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехо |
за меру и не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу |
с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи в |
и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, како то све може тачно да се |
ења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразличниј |
еже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по други пу |
на једном месту као овде.{S} Па ту је „началник“, старешина над капетанима и целим округом; па |
id="SRP19102_C5.1"> <head>1.{S} Основна начела</head> <p>Не могу вам причати више како је текао |
повереног ми среза.</p> <p>Учтив</p> <p>Начелник среза...</p> <p> <hi>Аксентије</hi> </p> </quo |
ама да бирају капетана <pb n="353" /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа у |
n>“.{S} И све што оста, било здраво или начето, врати се својој кући; само они, који оставише к |
оно што је најпотребније, саопштено на начин најразумљивији који развија, даје најбољи успех.< |
редак њен, па тек на друго место долази начин, како ће се то предавати.{S} Оно што је најосновн |
га и споразум, на најлепши, најуљуднији начин.{S} И кад завирите у кућу њихову, видите грдну ра |
за час се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и |
тање одговарају својим речима и на свој начин с пуним разумевањем, он је просто био очаран.{S} |
ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин причао о свему ономе, што им је учитељ говорио, а |
Учити природу, из природе и на природан начин, посматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи при |
што сте је подигли на један јединствен начин, да је ретко наћи село, да је један заједнички по |
мислили смо много о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не стане много и да је з |
шта је главно код калемљења и на колико начина може да се калеми, па је онда приступио послу и |
уплећу прутиће и витке на најразличније начине па после плету разне котарице с дршком и без дрш |
и су ђаци и сами калемили на све могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из ш |
инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађевину и да је постави на здрав |
е начинио, и да то човек не би могао да начини, него да је то створила нека виша сила, то је из |
т Миљко први подигне постељу са земље и начини кревет, да не једу из некалајисаних бакарних суд |
су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекош |
су ваши родитељи и покварили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднет |
а вечером испричаше, како су од суднице начинили школу, од апсане судницу а од општинског коша |
колама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И |
ало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарају: „да учимо ми. |
олу су саградили мајстори; ове клупе су начинили људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је с |
аска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону саструган |
бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начинимо овако и до онога, што идемо напоље.“ Радиша по |
А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било |
ономадашње. „Хајде, господине, тако да начинимо и с ове друге стране!“ предложи један.{S} Ради |
ве клупе су начинили људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на |
видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао да начини, него да ј |
рају по један котурић!... <pb n="81" /> Начините овако, као кромпирић (тачку)!{S} Начините око |
чините овако, као кромпирић (тачку)!{S} Начините око њега котурић!...{S} Начините мали котурић, |
! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако, један крстић!...{S} Начините сад ов |
трану где нема ових црвених пруга!..{S} Начините у једном реду десет котурова, овако! (Прави их |
{S} Начините сада три нова месеца!..{S} Начините једно Сунце!..{S} Сад пазите, да направимо кол |
оје слово личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ово печатано!..{S} На шта личи оно?..{S} Које |
ено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начините печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као н само н |
ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано г!..{S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S |
е још један!..{S} Хајдете и трећи!..{S} Начините сад само пола месеца!..{S} Дете још једно пола |
још једно пола!..{S} И још једно!..{S} Начините сада три нова месеца!..{S} Начините једно Сунц |
у)!{S} Начините око њега котурић!...{S} Начините мали котурић, па око њега већи, па око овога ј |
Начините сви овако, један крстић!...{S} Начините сад овако, један котурић! — Начините сад котур |
авите оба!..{S} Где је <hi>а</hi>?..{S} Начините и њега!..</p> <p>„Дотле сте писали и ономад.{S |
<hi>с</hi>!{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} Начините оба, и писано и печатано!..{S} Где је <hi>н</h |
пре слово <hi>о</hi>!{S} Где је о?..{S} Начините најпре оно с леве стране па после оно с десне! |
S} Начините сад овако, један котурић! — Начините сад котурић па у њему крстић!...{S} Направите |
ко је то десет и десет?..{S} Испод тога начините још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите |
под онога, што сте мало пре градили, да начините пун ред крстића, све један до другога, овако! |
<hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и |
еме, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и |
родио и откуда они?{S} Човек није могао начинити сам себе, а друге су животиње још мање умеле и |
реба свакој кући у просвећенога света. „Начинићу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике с |
нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласова начињене све речи и са тих тридесет слова можемо да нап |
а право идући даље улази се у учионицу, начињену од две собе с подупирачем на средини, а без пл |
у се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме поступку капетановом.{S} И, дабогме, да Ра |
на извор.{S} И Радиша није могао да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи његове воде. |
ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под Турцима |
то било најзгодније место за школу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју |
а онако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима но |
мета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“</ |
друге све више растурају, те услед тога наш свет сиромаши и не може да учини за свој морални, м |
ину. „Збориш ли истину, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!... |
ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилично изменио, осиромашио, политички завади |
у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим језиком, |
се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много |
ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега у |
дмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови наших старих, то су гро |
, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није нерадан.{S} Напротив, он много р |
има, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и од тога му зав |
А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и оч |
нио више добра народу нашем, нико народ наш није учио и „просветио“ толико, колико Свети Сава.{ |
, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко и |
дићете и сами.{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати и д |
ли није право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући |
не и свих нас данас није било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n=" |
>— Е, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</ |
дова, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, |
свакој школи има његова икона; и он је наш највећи највећи <hi>српски</hi> светац.{S} Зато наш |
о је неписмен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ва |
а их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немој се поносити ти |
ди и урођеним особинама дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели д |
инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредовати и живети до века...</p> </div> </div> < |
е деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља п |
им селима и градовима или варошима живи наш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{S} А |
аш град сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И |
да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричана, тај рад њег |
ли тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми |
у срећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан наш учитељ!{S} Добро си нам дошао, господине!{S} Нек те |
, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није ов |
највећи <hi>српски</hi> светац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“ |
прву реч да треба да градимо нову школу наш уважени комшија и брат Мијаило уступио је свој шљив |
видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога |
је, вели, држава наша заједничка кућа, наша велика задруга, у којој је владалац домаћин а ми ч |
а молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига најлакша на свету; и ко год хоће може да |
ом државом.{S} По томе је, вели, држава наша заједничка кућа, наша велика задруга, у којој је в |
те у своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направили једно санду |
не прво морају да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} |
народа свога?</p> <p>Некад се та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>једноме</hi> ч |
и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изу |
је му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју м |
и прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако |
није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима н |
равде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, кој |
е.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови наших старих, то су гробови наши, и |
им селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не остану слепа код очију, те се договорисмо да на |
еђу себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих |
„Ништа се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам |
е познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласни |
амо за ово у средини.{S} Ту се завршује наша младост и детињство, а почиње зрелост, после које |
.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша нова школа, којом ће се ово село поносити докле га |
им, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређо |
звијање детиње на прави природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме хр |
се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине, све те |
доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> </div> <div type="chapt |
војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш |
те грдну разлику.{S} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмисана, |
да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чистим и |
пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршујемо само школску годин |
аби на све стране.{S} Зато се народност наша у тим крајевима не увећава, као друге народности.{ |
му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и умешности.< |
а крају.{S} Најпре запамтите, да се <hi>наша имена</hi> пишу великим словом, на пример Алекса, |
ке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се претура од болова у доњем трбух |
ом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за потребно, да упозна децу с великим словима и р |
оје је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и же |
земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n="313" /> кречна земља, с |
А највише га је заинтересовало, кад је нашао у једној школи потпуну школску <hi>радионицу</hi> |
оста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајстора па му је <pb n="254" /> дао нацр |
и, да до сад још ни у једној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни д |
у питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и потребна.{S} Има |
ијатно изненадила.{S} Прегледајући ђаке нашао је само једнога прљавога, двојицу необучену, трој |
о, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, како да одговори на ово питање.{ |
и рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да |
из ближе испитао састав једне и друге и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да уме |
нам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а запад из |
о и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и некадањој судници |
за рат и разбијање камена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После ручка натовар |
ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> <p>Миљко слеже р |
у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарству може употребити и слама, ко |
ча Миладин рече: „Одавде је, господине, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и |
а, чича Миладин викну: „Ено, господине, наше школе!“ Радиша погледа низ један дубоки поток, кој |
овој вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - прави јеретик и антикрист.{S} Уз то |
ово: „Добро си нам дошао, господине!{S} Наше те село једва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, п |
најврлетнијих и најзабаченијих крајева наше Отаџбине.{S} У њему дотле није било школе, и људи |
зи, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а к |
естре, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше село данашњи је дан доиста највећи и најзначајнији |
а разгранавала дотле, да је надмашивала наше примитивне занате те врсте по варошима.{S} А кад с |
сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!</l> |
вол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукују.< |
А нема књиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу |
ешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан живот отишао |
ћен у свему томе.{S} Он је био производ наше школе, која васпитава само <hi>речима</hi>, а руке |
аш за то добро.{S} Стотинама синова ове наше оназађене и напаћене земљице било је у тебе и виде |
b n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им је |
а писмених није било.{S} И зато су прве наше школе отворене само за чиновнике.{S} Па оне су за |
о добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и повра |
ворише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све |
дишином стајао је глобус као слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изложио |
о гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама се сачувало много причање о јунацима |
воћњаци, — <pb n="350" /> све то остане наше, народно и сад свак има своје и може да га прода д |
е одувати чак на супротни крај отаџбине наше, и тако их може јурити сваке године.{S} А тако се |
.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од три клена два вретена, па и она |
е мане унутрашње, на штету не само кесе наше него и наших народних особина?{S} Јер и ми треба д |
p>— Они људи мисле, да су за све недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су |
дом науке, највећи извор видела и среће наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви народи и људ |
квога нема ни једна школа; и камо среће наше, да таквих имами више!..</p> <pb n="337" /> <p>— Т |
ови наши, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наших.{S} Па зар да напустимо гроб |
{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ „А може |
!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} |
ручни рад, особито по селима.</p> <p>И наше средње школе морају нагињати овоме, јер је ово <hi |
).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше царство?{S} То је било одавно, има скоро пет стоти |
лика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и умешности.</p> <p>Зато, ако видиш |
храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p> <p>Тело и |
уно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И |
, господине, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p |
ракију, и да ова пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} И најздравије је п |
ткуд долазе, како се шире, како убијају наше здравље па и сам живот, како се од њих чува и како |
о једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти би |
пљали свакога месеца „за оно, веле, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по толико, да је <pb |
кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од на |
да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па ка |
себе, учитеља... </p> <pb n="391" /> <p>Наше школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, |
да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су погинули на бојном пољу, бранећи св |
наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већ |
знао, да оно није много паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка није закметио капетан, него да га је |
поду за добро овога села и свега народа нашега...</p> <p>Једино што још у Загорици није изведен |
<p>Плаши ме и још једна особина народа нашега.{S} У образованога света опазио сам, да се сваки |
Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурма са |
тиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ И моли |
линија а с друге шпартана по правилима нашега писања, без попречних линија, за које није осећа |
науке и постало ма какви чиновник, а из нашега села није изишао још ни један.{S} Па смо били ми |
ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да |
да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па к |
и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и премного враџбина, којима |
дравља, још пре ступити у борбу противу нашега највећег непријатеља: незнања и неумешности него |
отуда и просвети народној и благостању нашега народа уопште: онда захвала за то припада у прво |
урци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајала?..{S} А зашто је |
љао и књижевност по овоме, те је оне на нашем језику давао на читање и ученицима својим, особит |
биле све књижице за децу и омладину на нашем језику и сви дечји листови за све минуле године, |
свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече други...</p> <p>Тако су разгледали д |
и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој ср |
цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затр |
мо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их о |
а и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има само тридесет разних <pb n="174" /> гл |
има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, ка |
нице, да стану све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од |
просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да је у неком другом |
овемо Свети Сава и славе га све школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо његову икону у |
и су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S |
мтили.{S} То свако дете и сваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извади |
ојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се догово |
да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо ми |
ма подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, гд |
и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ рече |
више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле што више учитељских школа, |
S} И нико није учинио више добра народу нашем, нико народ наш није учио и „просветио“ толико, к |
:id="SRP19102_C15.6"> <head>6. О народу нашем</head> <p>Кад мене и свих нас данас није било, на |
ља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва дочека и погодба |
њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, које ми пишемо |
сну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бог |
} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не забораве, како се зида и покрива...</p> |
и и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И св |
— Миљко!{S} Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у ста |
су гробови наших старих, то су гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомак |
ни манастира.{S} Манастире су подизали наши стари цареви и краљеви понајвише по шумама и плани |
откуда човек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако мора |
ако су и нас родили и одгајили родитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у молитви казао, само г |
не радове, и то тако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни израђују |
/p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су ј |
и усталаштва показали ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они |
то казао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо је |
откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили и тако даље. |
к пре педесет и неколико година, кад су наши стари заратили с Турцима и надјачали их, почели см |
ољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ м |
и.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; |
{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим старима, који поред два огромна, страшна и крвава |
ало много причање о јунацима и ратовима нашим с Турцима и другим народима.{S} Ево слушајте, шта |
ционалне свести и љубави према јунацима нашим и јуначним делима њиховим.</p> </div> <div type=" |
а допринесе штогод културним историцима нашим за познавање просветних прилика наших у другој по |
м и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако |
шла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} И з |
на какву стару светињу из славнога доба наших царева и краљева.{S} А кад се после мале паузе за |
евка или кућа деце наше и свих потомака наших.{S} Па зар да напустимо гробове својих старих и д |
а нашим за познавање просветних прилика наших у другој половини прошлога века; ако она допринес |
м.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших негледаних или мало гледаних воћњака.{S} Па колик |
надокнађивао после сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друга је, што на |
ашње, на штету не само кесе наше него и наших народних особина?{S} Јер и ми треба да напредујем |
: народ наш и земља наша, то су гробови наших старих, то су гробови наши, и то је колевка или к |
Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, к |
а крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и не поч |
мо или ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није |
и с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није траж |
ку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброга друга у животу, а Радиша добру девојку и |
овића Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих опазила голема туга. |
да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице отворене и на доксату постављену совр |
ен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово исто о |
е најлепшим младицама, како су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S} И тако се и там |
не света.{S} То су <pb n="188" /> после нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S |
с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је тама |
како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, |
Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не стане много и д |
ашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и |
наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="62" |
пишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој очи истинске, које гледају.{S} Њих можемо и да на |
а у околини и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду |
мно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њ |
„Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећ |
вио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — готов посао |
о,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и кад народ |
за нас све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршује школска год |
ма другим селима око Загорице и у целој нашој земљи школе нису отворене много одавно, јер је пр |
н министар, који је над свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је |
ме изволи поставити за учитеља ма где у нашој Отаџбини.</p> <p>6/10—18..{S} Понизан</p> <p>Ради |
брзо.{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ов |
редба министра просвете, да све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године деца превед |
четврти разред гимназије.{S} Тада се у нашој земљи отвори Учитељска Школа.{S} За управитеља те |
видети готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда |
ругих воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да и |
у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих |
ења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили сте калдрму и овде и код старе ш |
о.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, само |
. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава |
плоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издајника и најревносни |
с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо |
не много одавно, јер је пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо |
је с леве стране написано а ово с десне наштампано или печатано.{S} Реците сви <hi>о</hi>!..{S} |
иско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема свађе.{S} |
<hi>н</hi>!..{S} Нађите напечатано или наштампано <hi>н</hi>!..{S} С које је стране написано а |
алуд је газдарица наваљивала, да не иде наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкује.</p> <pb |
и не само онолико цигле колико треба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, оста |
, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим! |
села ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да направимо колико треба, а село после како |
више.{S} У то доба Французи су градили нашу железницу, и он је видео, како Талијани дељу камен |
шта је ново?{S} Господин Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо ли |
сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам |
„не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брини |
акве вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много |
пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласова начињене све ре |
искује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоатише до краја. |
сподине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очи |
његова настава тече <hi>поступно</hi>, не оптерећујући децу, <hi>природно</hi>, да иде једно и |
и религиска осећања, као најузвишенија, не могу развијати како ваља.</p> <p>Здравље дакле пре с |
S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад ова |
хоће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи велике наднице но колико му се да.{S} За шко |
онако како су живели пре хиљаду година, не могу да живе, не могу да напредују, него сиромаше и |
еста.{S} Зато су и била она два излета, не само да Радиша види своје село него и да ученици њег |
да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга |
каменом као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш тол |
ели пре хиљаду година, не могу да живе, не могу да напредују, него сиромаше и пропадају.{S} Зат |
руги састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање библиско од деце далеко је |
ових тридесет година, од како сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешк |
држат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радова |
освећеније мањине.</p> <p>Зато је боље, не трчати толико за „временом“, него и ту ићи поступно; |
о су оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <p |
т врећа, а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Ми |
вори он и додаде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо |
Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле мајка прекиде ћ |
више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, што су им корисне, него и зато, што и оне |
радан је освитао Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само за Суботу, него да остану још дана |
људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим прос |
прескочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је |
ло.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз |
шно и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми, не знам, господине!..{S} Ко је то покварио и направио о |
ад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече |
ни! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која страна него и да боље рас |
</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешт |
е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неко |
у реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год |
две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му је доста, него неки пут пије за атар |
на послу неозбиљан и сувише лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати |
</hi> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} |
исте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке |
га.{S} И ово је необично много учинило, не само за здравље њихово, јер су рукотворине вунене то |
себе па да идемо даље, што даље можемо, не само на сав српски народ, који говори као ми, и на с |
!{S} Ми док се по трипут не прекрстимо, не остављамо чутуру!“ Радиша и њему одговори, да то ниј |
ок је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо |
нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од к |
бављају и играју; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као |
тежак дуг захвале према оваком раднику, не знајући како да га искаже.</p> <p>Најпосле је господ |
во тело, што су га деца донела у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, д |
, који оставише кости своје на бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српском јунаштву |
} И кад њих двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, они уради |
из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може пос |
.{S} Немојте да вређате власт!</p> <p>- Не вређам ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће |
> <p>— Не даш? понови капетан.</p> <p>- Не дам! потврди Радиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш |
цима, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат |
, па се мајки оте простодушно признање: не знамо.</p> <p>— Дошао сам, да питам госпођицу, хоће |
де рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и |
и слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на |
ило с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисм |
е, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би би |
развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога |
стидљиво слеже раменима и одговори му: не знам, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га |
рво, далеко је, друго, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му к |
ер се све то почело вући <pb n="365" /> не само по Загорици него и но околним селима.{S} Један |
та отишле далеко, далеко, <pb n="46" /> не само поједине науке, чије он само почетке знађаше, н |
.{S} Сад се почеше свуда <pb n="366" /> не само ударати прагови на кућама него и „цокле“ од тес |
бе државне и општинске, и <pb n="47" /> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне каз |
вима, на којима један сам <pb n="49" /> не би могао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само |
, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пати му и душа. |
у загоричкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба< |
нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи да погледам...{S} А |
е?..{S} Немојте главу много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шк |
гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и н |
напоље редом; само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђ |
и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определ |
ена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру девојку и са се |
највеће друштво, што се зове држава.{S} Не, него овако развијена личност је погодна и као човек |
о гледа, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издај |
мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, нег |
ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се опет не згрејат |
варамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо и да укр |
н газда немађаше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се се |
оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак...{S} Време је, да се оженим |
вежбања у реду од велике вредности.{S} Не дакле на справама него у реду, у најразличнијем <pb |
индустрија“ учинила велики напредак.{S} Не само да су људи свуда копали и разбијали камење, гле |
аво каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има највећу задругу, но ко има н |
е може отићи далеко и учинити много.{S} Не може се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А |
; само су купили по једну памуклију.{S} Не прође много, а Радишу препоручи његов пређашњи газда |
је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју за сваку ситницу, него чу |
ви мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу п |
ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се п |
у у свему, како паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и поли |
право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она |
ад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са прилично опорости.</p> <p |
у Радиша са прилично опорости.</p> <p>— Не даш? понови капетан.</p> <p>- Не дам! потврди Радиша |
двоји па с пуно поуздања рече:</p> <p>— Не треба нам, господине, ниједан.{S} Ми смо све видели |
о ти се ово допада, господине?</p> <p>— Не знам мени, него како се ово допада вама? запита Ради |
огом!“ и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ |
као и за друге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје С |
ми требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с послом, кречари с кречом а зи |
рвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, те |
то се на грудима закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шеширин |
Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за |
аму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а |
у свакој кући за себе; свога столара, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му дра |
а оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; сво |
и се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је об |
та дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад |
се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варош |
ко му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога об |
ући од неучињене коже; свога кројача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свог |
ко шчитава развучено, као на слогове, а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово?! |
више узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шећера</title>“ и |
у чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и само пренесе |
ци, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се д |
раво довршетак прошле школске године, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још у |
апстракције којима се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити доб |
а се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слу |
е чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађ |
много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће по некол |
о кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, д |
за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушај |
аду, каква ће нам после требати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опе |
ка, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окречен плафон, |
агати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, са |
ласт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад |
рили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне |
} Четврто, горе свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само ч |
њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о владању у д |
али у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, донос |
азум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују |
да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не ме |
ма пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као д |
чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу д |
све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ |
а је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина ма |
а световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала цар |
рела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља с |
Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и |
мање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, |
а својим приватним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући с |
јачају и разгранавају своје послове; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају |
ајобичније занимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало чита |
је заменио своју и животињску снагу; а не издире својом снагом и не ради овако примитивним ала |
е се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима сла |
прилике за право учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од се |
, него је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо да |
вадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, гд |
говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове |
му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на врат |
чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се |
о на најлакше и најзанимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за |
довање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четврто, и на самом испиту највише |
права побожност, она унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код мал |
ни телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно један на другога, |
одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у прете |
ојим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборни |
а!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава и <pb n="18" /> наста живи жагор, |
{S} За тим му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака и колика мора да буде на |
арац за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: „Доста.“...{S} Ова |
стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а затим |
оваку хартију, те да га завијете, да га не испрљате.{S} Завите га овако...{S} Сад отворите код |
је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим друговима, |
амена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После ручка натоварили су на неколико ко |
и учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, |
зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на друго и запита га, док |
ши досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лу |
ако да чисте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити о |
одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану.{S} И |
и оно дрво, које им највише треба па га не секу младо и на грабац, него чекају док порасте вели |
нац колико треба дубоко, намештајући га не полошке него усправно, да му тупља страна дође горе. |
, него да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, госпо |
т’ да господин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама п |
нов посао у Загорици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, |
ђује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само мање.{S} И |
и им требало само читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би |
р му се чинило, да без овога последњега не може знати, чему има да тежи у своме раду, а без оно |
не непоменут.{S} А код патрона домаћега не пропусти се да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>н |
и, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све недаћ |
е на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак...{S} Време |
, да чините једно, да једно без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигура |
ици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова у су |
И то је добитак, рече Радиша, да никога не терамо силом да пије, па ће после све мање, и свет ћ |
А добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, ре |
и заћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне |
ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином се |
и згранули и побојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ |
вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак |
груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправи, пр |
сећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Остаје само да платимо за врата |
огу.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не иде наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкује.< |
ет помисли, да није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут, он остави за Суботу, кад ј |
а кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они |
по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште јевтино, јер |
ло.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заје |
би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се пог |
да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су други опет наводили, како је тај и тај |
уђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Ал |
<p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за опозицију.{S} |
те те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На таблици на једној страни има ових црвен |
ао да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму. |
му је пакао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је |
их понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да |
о и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се сваки старао, да учин |
се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову кућу.{S} То је з |
о уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојач |
мтите ово: да никад не једете много, да не озебете, и да знојави и много загрејани не пијете мн |
ије ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје ученике, нарочито ове велике, обучи како |
на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници н |
о је мене господин Министар замолио, да не учим само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе |
!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да није све спр |
њаву.{S} И у истини му је изгледало, да не певају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слаг |
сањем или цртањем.{S} Ово је чинило, да не само сва настава буде занимљивија и трајнија, него д |
за учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле |
во на табли! (Читају опет развучено, да не пресецају глас измеђ појединих слова).{S} Пазите још |
чинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И |
ице у клупу (само их наместите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се |
Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да мн |
не постељу са земље и начини кревет, да не једу из некалајисаних бакарних судова и да не пресаљ |
/p> <p>— А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S |
и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и |
друге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њој научили и да науче још шт |
се јављају путем, да улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају између себе и тако д |
аћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спремом.{S} Све удари натраг, |
је после чешће опомињала присутне.. да не би пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам |
све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем, него с |
ита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики |
а готова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је ве |
.{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад преврните |
енути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли |
и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла и ћер |
ише никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе него прошли пу |
а од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не |
рва генерација сврши основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у |
лета замазује оне рупе између дасака да не излази топлота и не иде зима и прашина, запита се: „ |
изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша школ |
естављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} |
надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је |
елу, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{ |
о на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером |
ато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> |
игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке и не у |
е ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет |
ашчара за оставу иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто |
, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето с |
као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени с |
са собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље св |
рупицу замазао па после окречио, те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И |
Да многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјај |
ед школом увек да очистите обућу, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам се и |
да их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се г |
и нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате опанцима, те нек остану овако чисти преко ц |
и многобројним фабрикама израђује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, нег |
у из некалајисаних бакарних судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут Даничина ма |
рису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Радишини ђаци |
е препоручује, да се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су понудил |
Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p> |
ћете добро чувати да не испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко раз |
е подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет није могло да буде, д |
мештане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака је најновија принова: шума. |
шу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију готово не пи |
го што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од старинске |
ила своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неостварљив |
је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и раз |
још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, да плану у пламен те да сви погоре, |
адиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S} М |
има на руку да греше, него им помози да не погреше...“</p> <p>Деда Радивоје се забленуо у Радиш |
не на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад п |
кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас б |
о не знам, господине.</p> <p>— Немој да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад |
тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и пог |
вајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми да |
мишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље |
а га Радиша.</p> <p>— Познајем, како да не познајем!{S} Знам је и девојком: добро чељаде, много |
росветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послу |
ану као нови.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате опанцима, те |
је рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Само |
учинити за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се |
и.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с |
ри погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће из штед |
моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете од школе, него да долазите уредно, сваки |
Радиша одобри; само им сврати пажњу да не товаре по много, јер могу покварити колица.{S} Док ј |
ед. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, реч |
„Да не буде равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели тр |
налажењу онога што је право.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови пој |
осећа благодети овакога Радишинога рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а на |
дишино</head> <p>Успех се Радишина рада не види толико у школи колико у селу његовом; јер школа |
мо нашли начина, да нас и велика зграда не стане много и да је за десет година исплатимо а да н |
Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} |
она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој основној школи она ва |
здрављу и пољопривреди.{S} Истина, онда не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша та |
зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: |
е“ и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не употребљује само у политичком смислу, да законе и ур |
Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане времена за њега самога, за учење, за науку |
тупније, то је раст поузданији; он онда не лута и не удара странпутицима па да се после мора вр |
ац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" /> задржавати.{S} Све су то они заг |
се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} У том |
о је, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов, особито у овоме, што се доб |
е: „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, сут |
коди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропск |
је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, н |
баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не |
црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште |
и да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша.</p> < |
вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и наро |
или механизмом, напоље с дресуром која не развија тело и душу поступно и правилно него насилно |
о прави „тишлер“, докле му грашке зноја не облију чело и даску не углади као лист хартије за пи |
ајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да убије и спута као немање.{S} А кад ов |
ат савршенији.{S} Само се његова музика не зове свирање него певање.{S} Песма и свирка су дакле |
старији разред.{S} Па како више ученика не може стати у учионицу и како радови на подизању нове |
штедионица поста ускоро нека мала банка не само за јевтину позајмицу новаца него и за набавку п |
Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео вели |
{S} Али има послова, за које мушка рука не пријања и који би напредовали како ваља само под лак |
ла Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само војска српска и њен заповедник, него је закукао |
е село угледају и други.{S} Околна села не само да граде клупе него и зграде школске подижу по |
о узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и сестра — Русија, па дал |
машина за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загор |
ештенога.{S} Зато су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што ј |
назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по средини камена него с краја?{S} Одмах сви |
ченик за први разред и да се ова, школа не затвара до довршења нове зграде.</p> <p>Понизан</p> |
после сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друга је, што на другом месту |
е потпуно спремни, сваки вам представља не само потпуно развијену личност него у исто време и и |
ане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молим |
се разреде по школи тако, да се рукама не могу додирнути.{S} Онда им рече, да стану право и да |
ише за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здрав |
и превикаше: „И ми ћемо господине; нама не смета снег“...</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако |
ило као домаћа потреба, да код куће има не само по које пиле и макар једно прасе рањенче него и |
Зато се народност наша у тим крајевима не увећава, као друге народности.{S} И, ако би овако по |
огао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, него се сваки навикава на по |
ова веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по к |
мрачним и чађавим кровињарама, у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од д |
њих и по селима има шеталишта, у којима не само болни траже окрепљења и здрави освежења, него и |
и брвнарама које прокишњавају, у којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога |
у се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно уз |
уга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо |
то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и с |
кружним градовима.{S} У њих чак ни шума не расте онаква, каква се сама посадила, него је и она |
сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> |
адост ућута а радости добрих загоричана не беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога да |
ака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени |
/head> <p>Ове је године школска градина не само обогаћена новом врстом семена и садница, што их |
јлепше воде; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од по |
јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко |
сала, да Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и |
на је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој основно |
на не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена <pb |
прелети преко учионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала |
бави, више чистоте, више пажње и чувања не само при купању, повијању, држању и храњењу него и п |
/p> <p>Радиша да се претури од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: <p |
огли да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било |
и разне правце у друштвеним наукама, па не морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пред н |
дован се бранио: „танкога смо стања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за т |
у веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дете п |
S} А кад дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад св |
И колико сам наваљивао да га оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!.. |
лепше вунене чарапе, везене вуницом, па не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само слеж |
а и цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у цел |
може се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — |
. “ И тако даље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико реч |
рабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча јед |
hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, т |
p>Деда Радивоје се забленуо у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он н |
ски!..</p> <pb n="253" /> <p>Али Европа не одобри то неправедно дело руско, и зато се скупи Бер |
ганин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бо |
који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дош |
а би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капетан, него да га бира село само.{S} А ка |
а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у мн |
лободе“ опијала и ојачавала.{S} И наста не само расцеп него и отворено непријатељство између њи |
да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато ј |
стварима.{S} Греше прво, што много пута не знају како јесте, него говоре онако како није, те ва |
Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радионици у Немачкој је в |
ти силе њене.</p> <p>Према овоме, ништа не вреди учити саме речи — оне су празне љуске без језг |
па најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па |
, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те д |
да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показала јој је и |
у нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико је жалаба по о |
ога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, него увек све право да кажете и да ништа ко |
, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него све да им |
еал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прима на покл |
не иште, да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него све да има сам и да има најбољ |
а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се после један другом свети и од добрих ко |
ита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да направимо кол |
емају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="273" /> само они једно другом.{S} |
е.{S} Даница је писала, да Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ни |
е заједно канцеларији, али Радиша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, одмах на |
</p> <pb n="391" /> <p>Наше школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по |
и казују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога |
о, сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунован реч |
о хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и |
ак, то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и пауч |
е дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба |
младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају селу, да оно учини како је право |
бро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те |
како паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнут |
да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиш |
Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро |
а и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више |
упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="321" /> нама треба већ |
/p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p> <p>— Т |
м: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да г |
кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загоричани купују с |
{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његове куће, и н |
из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне машине: за |
ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} Али усре |
} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.</p> <p>— Ја ми |
и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако, јед |
да направи и по какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: |
друг...{S} А мени је потребна другарица не само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја |
лима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не остану слепа код очију, те се договорисмо да направи |
ављена без и једнога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S |
а, да не иде наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкује.</p> <pb n="16" /> <p>Мало после чу |
Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него им је уве |
ши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди још боље.{S} Купи још бе |
у а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђака градио велике, и учио их |
> <p>И сви рекоше по нешто, само Радиша не рече ништа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ер ново не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још |
ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива, досетљива, |
да и како се расхлади; како киша и снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад н |
и и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други |
им рече: само Недељом и празником, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше |
нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни две три |
тив народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и |
т и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш к |
у како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господине.</p> <p>— |
Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад не одговарате овако, сви у глас, него сви да мислите, а |
</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док |
} А сад само да запамтите ово: да никад не једете много, да не озебете, и да знојави и много за |
укло у школу, те су се трудили да никад не изостану.</p> <p>У току ове године пред божићне покл |
стара, да све хладније посматра и никад не пада у <pb n="196" /> афекте, него да све врши и отк |
је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, д |
орио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; |
з народ или против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одгов |
не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министар ни |
у, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S |
екао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на свој по |
мо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које |
а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да с |
ечја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за к |
и, пропадаћемо и — пропашћемо; а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и којом би |
а усавршавање у самоме раду.{S} Што год не усавршава рад и живот човеков, то не усавршава ни са |
Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и |
{S} Само нек се чува, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>про |
осили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша, гледајући <pb n=" |
> <p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, |
мајка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} |
мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан још жешће.</p> |
људи су се питали: зашто и њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до с |
утем и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађати народ сам него интелигенција његова.{S |
ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините ш |
тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на че |
су се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} И девојке су загоричке имале првенства м |
пи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја |
ди не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају виш |
камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљавају одмах онаки какав се ископа, него се т |
, господине; ено како идемо па се нигде не укаљамо!“ одговорише готово сви.</p> <p>После четврт |
другу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме, колико сам могао да |
мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде још веће чуђење и још |
мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, н |
а и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила |
е, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и ле |
н рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред школом, него је направљена и |
му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} |
ћи као пилићи чупају му сламу, докле је не разастру свуда и не остане празно пороже оцу на леђи |
о није занемарио ни свирање.{S} Деци је не само допустио да свирају него их је у томе и упућива |
не штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S |
Она нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> <pb n="1 |
> <p>Долазак у велики град изненадио је не само Радишу него и оца његовога.{S} Никад у животу о |
S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а п |
е па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да |
је дошао, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, него је кмет доне |
е читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, него то добро утиче и |
ве моје културне и реформаторске мисије не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила |
и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену зону...</p> </div> <pb n=" |
овде има она решетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он |
уши — моје се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше да ба |
дајте само, око себе, како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да се ово сва |
ца били благодејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, школске |
ао у школу и радио лакше послове, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду к |
змите четрдесет!...“ И тако даље, докле не узму све.{S} Онда овако: „Метните опет свих сто на г |
разред, али им их није хтео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на вр |
?..{S} Оставите још две!.. (Овако докле не оставе све).{S} Сад да узимате по три.{S} Узмите три |
, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све.{S} Онда обрнуто, да се све по десет о |
ј судници а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце је још осветљавало само врхове |
Још Крсмана да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико сам наваљивао да га ожен |
али да објаве рат Турској, док најпосле не дође министарство Стевча-Ристићево, које називаху „а |
врева, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев гл |
колица.{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за п |
оставити учитеља, те да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p>Понизни:</p> </quote> |
ији</head> <p>Без познавања своје земље не може се познати ни свој народ ни знаменити догађаји |
забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пустити да греше па их |
створим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њини учите |
S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо примише и М |
спитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>Можемо.{S} Мо |
питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово је место прилично на ср |
ло Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали т |
диша марљиво настојава, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње |
за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад им се ка |
министра за одобрење, да се ове године не прими ниједан ученик за први разред и да се ова, шко |
ош дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши овако: „Т |
> <p>Наше школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Ка |
поред сваког прута забоде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње к |
даске, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима него к |
колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, просвећен |
отиње па и човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створ |
ам им и настојавам да <pb n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи |
.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам тражити другога некога из тога |
де једно из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све доб |
ја народних и само је саветовала, да се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се |
крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне прво |
S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите, да се не убодете!...{S} Које јој је конац?{S} Како се зове он |
азе у школу, да не трче по школи, да се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, |
убре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину |
и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени |
адити...{S} Зато, добро да пазим, да се не обрукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу с |
и у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што више може |
ио јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb n="157" /> време пре но што је он изврши |
ако се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А најви |
те још једанпут. (Чита развучено, да се не изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко од |
неколико стотина једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и дову |
били на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господине; с |
да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово |
ако одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле п |
елу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице. |
о све може тачно да се размери па да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се сто |
и ђаке бунило највише: што камење да се не меће полошке, с равном страном горе, него усправно!{ |
ио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} Сад је потребна била и |
љене и обале њихове уздигнуте, те да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад |
ар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, к |
а ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек м |
законом загарантује сталност, те да се не могу премештати без молбе <pb n="396" /> и кривице, |
повећамо његову личну слободу, те да се не боји једнога од највећих елемената; а друго, да свак |
ле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест |
тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{ |
молбе <pb n="396" /> и кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута у једној години.{ |
напустимо гробове својих старих и да се не побринемо за колевку и кућу својих синова и ћерију, |
готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све их из |
умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“ |
вом новом <pb n="336" /> науком која се не слаже с постојећим стањем и отрован је противник дан |
научио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешт |
да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један глас. |
ом спремом.{S} Све удари натраг, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и то о |
хне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленило до самога |
знурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и у души и |
оптерећују и много се не сварује, те се не усваја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже с |
ји не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, него остају у тами и живе онако како су |
мају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он |
стотина година напред?!{S} Организми се не развијају тако брзо.{S} Брзина развитка њихова није |
ривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислуш |
ајлепши изглед на будућност, све док се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме |
тало?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико пута |
га, а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од с |
и?..{S} Узмите још једну! (Овако док се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Ос |
апомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужаваше: „Лези, лези, лези...{ |
о нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су |
да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерам |
е жиле развијају у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је |
брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо |
S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу...</p> </div> <div type="chapter" |
Многим се деца преоптерећују и много се не сварује, те се не усваја, него изнурава и троши снаг |
моме и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о |
опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека и његов живот. |
равити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни о |
продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — св |
те народности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S} И она на |
, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим су говорили још неколицина, све у о |
чкује, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ |
еко звоно као мало црквенско, и чуло се не само по целој варошици него и по околини.{S} То је ш |
а.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу |
алтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то се мора правити овде.{S} |
удем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
ивало је, да има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се |
оју страну да окренете овај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите корице! — |
!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и |
у, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, |
семена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, да је просто посејао онако, и да му тај |
.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу чес |
диша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га те |
ћивати; а нешто имају и општинскога, те не морају ништа тражити од народа.</p> <pb n="250" /> < |
почетку, танког материјалног стања, те не могу да учине колико би требало за овај напредак и с |
о и дангубно, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно |
ије љутио, кад би они где погрешили, те не извадили лепо младицу, него јој повредили <pb n="314 |
бодној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може непријатељу да даје отпора онолико колико би тр |
ашио, политички завадио и распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућ |
јбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да поклоним, као газда Мијаило.</p> <p>— То ти |
исмен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а ка |
/p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротиња!</p> |
>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као |
јатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз вл |
е се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбини него партијама, и служите им и часно и неча |
S} И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива траву него и да полива пред школом и |
е да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео да одваја на |
под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим парама, него се мора задужити |
све право да кажете и да ништа код куће не узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете |
дити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав кулук.</p> <p>Једанпут рече кме |
а и друге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста |
окле је код сељака правило, да их сунце не затече у постељи, дотле је у варошана правило, да их |
етена, па и она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнај |
о, слава Крсманова, показао је, да више не може да се постави једна општа совра, па да се за њо |
колу ови, и што вам министар никад више не може узети школу, него и идуће године већ можемо при |
, које се често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове |
ди.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуда видите разуман расп |
це и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да |
„интернат“ су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, |
а макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам |
ојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножи |
био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n="380" /> нису морали да иду у варош д |
прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него |
сте полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За |
ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, ка |
“, који представљаше влада Ристићева, и не налажаху нимало разлике између <pb n="330" /> њега и |
Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и својим рукама, него |
радосна Даница је обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и |
} Притиснут је, погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком |
иша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Радишу је грли |
рости ко га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш ло |
ком онога народа у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А |
собу и стаде премишљати шта да ради, и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и там |
и.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће потребе, него град |
не сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На тре |
.{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} |
смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не |
у од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поп |
господине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је гради |
упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатн |
е и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ чове |
ште — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш к |
и: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: |
: <hi>трајаће ти хиљаду година</hi>.“ И не само што су те куће трајније од данашњих брвнара, ча |
у васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава него подивљава...{S} Избацимо све ово и в |
неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постати најчести |
е не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша |
вога, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљ |
ђе и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, |
му сламу, докле је не разастру свуда и не остане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек |
пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да |
} Све удари натраг, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S} |
додаде: „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му ов |
аје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све |
, и често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у |
се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува |
пе између дасака да не излази топлота и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама вали |
о је раст поузданији; он онда не лута и не удара странпутицима па да се после мора враћати на п |
није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да д |
мате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 године |
уће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело |
јка.</p> <p>— Које три? запита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљним питањима може и ода |
ије много, јер они раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије има |
им их није хтео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време био наба |
а због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. <pb n="96" /> Још мало па изиђоше из сел |
у; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и крета |
ећи се и забављајући себе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, те да га из |
аспитава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је же |
ову веселу средину омладине загоричке и не уживају у веселим играма њеним и не сећају се младос |
држи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде |
они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, те да га изазивају против себе, него |
сата даљине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и пес |
е у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из |
о и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека и његов живот.</p> <p>„Две поправке |
ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи ко |
атним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема сло |
с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и |
лепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мот |
; зато их чувајте, да их не испустите и не притиснете много овде на средини.{S} По њима се пише |
ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, место радости у |
к највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокнађу |
чари и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћица дала је први рој за |
ок после, да они не зидају своје куће и не ударају плафоне, који могу да се крече, него би и да |
> на оно више.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа да одговоре.{S} Радиша онда управи то |
они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S} |
је од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко глед |
оље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па те |
А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, |
огу донети оне савршеније; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, н |
ј радосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају и ис |
које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу сво |
/> Кад он зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, д |
свакојаких људи; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни целога |
страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мало доцније; а ја |
Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb n= |
рају, те услед тога наш свет сиромаши и не може да учини за свој морални, материјални, умни и т |
ла као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро |
е све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити какав бунто |
мишића, који се тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпу |
S} Само је главно ићи правилним путем и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађати народ |
заинтересује радом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он г |
е и не уживају у веселим играма њеним и не сећају се младости своје и толикога труда свога...</ |
њску снагу; а не издире својом снагом и не ради овако примитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај |
колу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, место |
жемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није |
ао газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да |
да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево |
ити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то био |
шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда |
ити права напретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу напредак, него га у многоме коче.{S} Оне с |
уштвена животиња, која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да |
таквом се особином не живи у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише и страх...</p> < |
ихове уздигнуте, те да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топ |
ају; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} З |
них бакарних судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут Даничина мајка завири у ко |
Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не о |
е ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућ |
ша је писао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="27 |
у више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и својим рукама, него машинама.{S} |
који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако |
их остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате |
стора, докле и они не сазнају за меру и не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: о |
потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толико, колико она трудба да се до њега дође.< |
, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} |
њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се та |
рекао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb n="284" /> него да се он |
ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што има |
пословима још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће и градили кошнице за пче |
је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишин |
и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда пере судове, чисти ципеле и сп |
којега данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слаби |
он може да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни |
то шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ва |
ме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; ј |
је назвао слепим код очију онога, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S |
ело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле |
браћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, нег |
аблице!..{S} Може ли да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва |
ароди и људи, који не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, него остају у тами и жив |
речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији |
ај, који од вас научи нечему онога који не зна, учинио је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и в |
е алатом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то г |
ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Је |
је!..{S} Добро.{S} Само пазите, да неки не изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви |
е би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и т |
ет да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а к |
обојени су зидови још затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од платн |
у пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч |
казао, како да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одме |
љем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и г |
још и много више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него и да види како живе ти наро |
геометрију.{S} Ови су његови ђаци умели не само да израчунавају површину дворишта, њива и ливад |
ви, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол’те |
буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника писмених није било.{S} И за |
не мучне неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао |
се дешава, да тај један или не уме или не може најбоље да управља целим народом: и зато се пож |
} А Даници је остајало, да то прими или не прими и поступи самостално, како она за најбоље нађе |
видело, да се дешава, да тај један или не уме или не може најбоље да управља целим народом: и |
нову, још влажну и неисушену школу или не, долази објава другога рата, и Радишу понова, као и |
то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него пол |
све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; |
ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, |
ја мислим да, подижући нову зграду, ми не треба да рушимо ову стару, која је родила ову нову и |
е данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршујемо само школску годину, него и освећујемо је |
реба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује гос |
разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору поз |
; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учите |
иле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те |
ажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је |
нимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели св |
није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек |
дите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте своје старије.{S} Јер тако |
је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Него да |
рећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, го |
ет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{ |
озебете, и да знојави и много загрејани не пијете много хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} |
и судове да калајише, те да загоричани не морају за сваку ситницу да иду у варош или да због т |
нералну воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреба у месту, него се прочује и по |
авилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Р |
оди, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћ |
бри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре |
и.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не ударају плафоне, који могу да |
ске Даничине прваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их |
љака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али |
ча.{S} Шалећи се и забављајући себе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, т |
љавати и законске прописе, докле се они не измене; а загоричани су видели, како им је школа у о |
о нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имам |
е ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и не почну радити правилно, по нацрт |
, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову |
цигала, црепа и креча, и да наши зидари не забораве, како се зида и покрива...</p> <p>„Уз овај |
ниједан спор не решава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу ка |
ом радио, да од ових младих људи створи не само паметне и вредне домаћине и грађане ове земље н |
S} Требало је све спремити, да мајстори не чекају, и требало је похитати с послом; а њих двоје |
о, само да навашу доста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису |
о тако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни израђују од дебље харт |
ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш |
ори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код |
а теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, |
{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и треће |
ст зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те зва |
ад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то сел |
у је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb n="284" /> него да се они тешко, врло |
, и како се здравље чува, те ћете умети не само сами да се чувате <pb n="300" /> него и другом |
дам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само онолико цигле колико треба за нашу школу, него |
а озбиљно, ништа много и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им |
ти, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести |
прави као стрела, те да се кривудајући не губи у времену, и засађени воћем с обе стране, те да |
„Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него д |
ковача, то би учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} Зато смисли, да точак остави бе |
дари, онда се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и ме |
четврти, све до краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади б |
римили опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао |
е добро да роди, и да хумусу или црници не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, |
...{S} А о поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без школске градине, у којој ће и мл |
<p>До доласка Радишина нико у Загорици не знађаше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали |
могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је |
о само на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио |
колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните |
и у души свакога простога човека, значи не давати му ништа него му одузимати и оно што има у ду |
то написа писмо министру војном, и овај не само да одобри тражену количину муниције, него изјав |
ворило.{S} И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од како оно постоји, него и у жив |
.{S} На послетку посумњаше, да му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје да сиса. |
о, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла да п |
ш нешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их |
кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђубре може помоћи песак и друга земља. |
ледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мен |
сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на за |
учинили, мамила још више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и тешко него је још и в |
раку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му |
ави.{S} Лекари данас доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да |
штака толико дугачких, да највиши човек не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — |
да то човек није начинио, и да то човек не би могао да начини, него да је то створила нека виша |
т, остане осамдесет... и тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p |
{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење.</p> <pb n="343" /> <p>И изиђоше.{S} |
ђацима само још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова б |
Вама је школа одобрена привремено, док не подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили |
да ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све <pb n="156" /> књиге.“ Јер онда није било |
је одобрио само за неколико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: т |
јстор за нешто од овога, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигам |
м наваљивао да га оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде дед |
ели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад и |
на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад ст |
!..{S} Колико је на клупи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за |
зето, а колико није узето?.. (Овако док не остане ништа).{S} Оставите опет све на клупу!..{S} С |
ку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га п |
реврта се, докле год немилостиви учитељ не рече: доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи |
сподине министре, ово је најбољи учитељ не само у срезу него у томе округу, додаде секретар.</p |
а.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље походилац.</p> <p>— Спава он д |
а; иначе ћете их остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како |
оставите код куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што ва |
обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја |
косних и злих и људи и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато св |
тране <pb n="405" /> руке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} |
гли бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, ш |
совљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да грешим као он |
ни школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са се |
е, но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако су млади загоричани у градини шко |
{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се огран |
сподине, кад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готов |
него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} |
чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више по |
, на друштво и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку свих школа, него и после сва |
налазили у њима и у објашњењима његовим не само поуке, него и забаве и насладе за себе.{S} Млад |
а и њен развитак, докле најпосле сасвим не претегне.{S} Зато и морам гледати да у почетку овога |
зворима неким пресушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пр |
и по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они још, и н |
ана.{S} И ништа више у животу човековом не може усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{ |
ити мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење.</p> <pb n="343" /> |
ако видиш каквога несташка, који ником не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће о |
совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговар |
овека и народа.{S} С таквом се особином не живи у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње најв |
одговоре, па и заћуташе, докле Радован не прекиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не у |
ређају сви свети у години, да ни један не остане непоменут.{S} А код патрона домаћега не пропу |
ија, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви |
ена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко |
</p> <p>- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извештај послао о њему |
није дошао писмен у војску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да |
на здравље, јер знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и |
S} Тада се често пресађују, те им корен не расте у дубину, него им се више жиле развијају у стр |
S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабави.{S} Це |
а постане мајстор за нешто од овога, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима. |
рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може д |
аља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће |
ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} |
иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша |
ој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, стално и смишљено |
а је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види |
неписмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет |
е поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај инат и о |
општински и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде |
земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сло |
ко немају лекара и лекова, или докле он не дође; свештеници их уче како да се владају, да се во |
ша је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} З |
а тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} Само деца памте слова |
ан задржава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спрем |
лу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилов |
лете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарен |
ре школе и тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање оних ма |
појачава оно старије, рад на рад док он не постане навика и умешност.{S} Ништа за себе, прекину |
сећајна, која је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логична, којом још влада; и |
оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима него клиновима од суве дреновине, тако, да |
ћерамиџије!.</p> <p>Посао је напредовао не може бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: ј |
напредовала и у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} |
о даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред и згод |
И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше |
покварио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: <pb n="342" /> растурат’ човеку кућу ни криву |
вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, господине; само слушам шта људи зборе! рече од |
ања онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих к |
јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица исп |
не подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин министар би вам затворио шко |
оњаву или покровац, то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби |
p> <p>— Није заветан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко к |
Да то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште заједничко и за људе |
и:</p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене т |
премања за савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и васпитању |
годили тако, да им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} |
м месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред |
них брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина и |
зи у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све зад |
.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали с |
је свет: има свакојаких људи; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо по |
запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље р |
после како ради; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, а п |
а овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме |
олико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу припада опет ње |
на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне |
ма је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша свога учитеља.</p> </div> <div type="chapte |
знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега чов |
ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Св |
ивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио д |
за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити на два |
не.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће после ићи по |
вори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд с |
негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чијој држави живи, и н |
да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да о |
рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили друга свога!..{S |
е све запиткивала нешто друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} К |
уже живе они људи и народи, који никако не <pb n="66" /> пију или пију мање.{S} Особито је, вел |
ћемо и њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господине министре, |
је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто најбоље расположен па плану. „Казао сам и |
како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да оно нађе и учини ка |
обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не може се из |
после мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, рече једноме да одговори.{S} Овај устаје и |
свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви м |
родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{S} А осо |
се то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за |
ло, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би да |
“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорник рече: да се свак |
шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немир |
о“ тестере за дрва (јер у Загорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали но гор |
стом и непросвећеном селу, у којем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш напр |
школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин рев |
, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да руч |
итељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало по |
само да што пре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином |
њени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћу |
ead> <p>Радиши је Цртање одвише требало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за |
озваше и Станојку, која дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше на п |
је највеће доброчинство.{S} Зато нимало не треба да жалим, што нисам отишао на другу страну и б |
S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; |
не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само је трошила снагу н |
Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и |
ћу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директор уписа Радишу него и што се чак овд |
и и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у |
ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Само не треба много да запињете.{S} Али опет није добро ни к |
по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, који немају торбице, јер немају у |
слити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу лежала за |
ај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} |
оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањем онога што оне значе, а то су |
но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не у |
шао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</hi> |
едва дочекивао.{S} Ово је било потребно не толико с тога, што Даница није умела да ради, колико |
итеља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да |
. <pb n="32" /> Кад он зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и друго |
во о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n="149" |
загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што треба, те да |
зили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот више и подобно |
а ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе |
а.{S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли ш |
ли <pb n="314" /> жиле, или јој их лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је |
на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и |
од не усавршава рад и живот човеков, то не усавршава ни самога човека; а што усавршава ово двој |
кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни нај |
S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна |
кав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле |
и од кмета неку поњаву или покровац, то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би |
ледати како они врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупшт |
оме шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари |
гралишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла низбрдица, низ коју се |
не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни најученији људи.</p> <p>„Не знамо ни откуда |
кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господине.</p> <p>— Немој да не знаш, него се |
уши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо д |
<p>— Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља |
е Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато са |
поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi> и < |
и новаца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су о |
вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{ |
би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и чов |
летију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо сам |
им да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу |
рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће м |
сто мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделим |
у самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу |
!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржава |
је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> <p>- Д |
им за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр |
е погинуо, јер правда и милост Божја то не може учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и општој нево |
то чини нека народна скупштина, она то не може чинити.</p> <p>Чули сте да помињу „слободу збор |
А то не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их том |
вари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је |
тоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца да расту у з |
орити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само вел |
зели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалит |
де прави савремени пољопривредник, и то не само теориски него и практички, као и инжињер, мајст |
но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но н |
а да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— Хајде, |
му загревају врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{S} |
лео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу |
јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} |
ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они ник |
оступан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет |
воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греше, него им помози да не п |
олу и буду ових година као они.{S} Зато не само да није жалио труда, него је својски и с планом |
е волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек је |
, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо |
, одабран, промишљен и правилан, па ето не само правилнога развитка телесног и душевног него и |
јдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад |
е данас, господине, све теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У дру |
и од друге деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви рад |
ајсрдачнија хвала од неба до земље, што не жалите свога труда, да од овога села направите рај н |
лна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и |
себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље |
многи и не пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најз |
ма, а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварил |
у што је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно |
е призвао сопственика и питао га: зашто не намести неколико тестера напоредо, па цео трупац да |
.{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачка?..{S} Погледајте у слов |
њку!{S} Откините које зрно!...{S} Зашто не може?...{S} Колико гроздова има?...{S} А може ли да |
и да се посечете тим ножем?...{S} Зашто не можете?...{S} Које му је дршка?...{S} А које му је о |
копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте у слова поред ашова!.{S} Превр |
?..{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код коња.{S} Какво је то лев |
е ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта |
е? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро. |
же ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а да |
е убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пр |
но. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, који гра |
увајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га |
у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi>!..{S} |
уди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала!..</p> < |
оже ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто |
сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој сад, рече Радиш |
же сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то |
бе.{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар не само с правим него и кривим линијама:{S} Месец пун, |
{S} Што је потребан проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи о |
за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="285" /> живу ог |
ј години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они |
за школу, да мало проширимо градину јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} А |
{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} На послетку, јунака на је |
е чини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда их ј |
е <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Ш |
.{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови |
реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачка?.. |
го за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива написмено, него удара на хартију печа |
етарство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плета |
боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чистим интелектуализмом и |
и оне суровости у васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава него подивљава...{S} Избац |
ин министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што |
ви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Сваки мора да |
ога напретка других народа.{S} Ми данас не морамо да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни компа |
аседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља. |
Ово је страћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу св |
тако се продужавао разговор докле кмет не рече: „Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по |
на којем стајаху неке хартије, па, опет не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим прос |
е за савршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато оне данас и не пот |
емо више трошити толика дрва па се опет не згрејати, него морамо учинити оно, што је учинио и д |
.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не |
обије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одмах потражише семена од дуда, које |
не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Рад |
науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша |
да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! рече Дани |
авај, господине!{S} Ми док се по трипут не прекрстимо, не остављамо чутуру!“ Радиша и њему одго |
спавао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А |
га лично познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој ве |
е лептири, <pb n="364" /> чуђењу њихову не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину. |
и измивају сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и ка |
ише осећали, да у радионици њеној имају не само пријатне забаве него и корисне науке, која им, |
ој вредности, о кречу и његовом утицају не само на зидарску технику него и на здравље, био је н |
је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва слова< |
му грашке зноја не облију чело и даску не углади као лист хартије за писање.{S} И од ове годин |
>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да одредимо неколико људ |
па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати него ћу га |
окупала.{S} Одмах се договорише, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се |
ати и — одмагати.{S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стој |
рани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће |
i>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфе |
сад намести први попречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намештати и |
у и да одобре његове намере.{S} Зато му не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</ |
и почео да дрема, особито зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а |
овараху <pb n="118" /> деца и домишљању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри |
ав таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране него и застрвене, те да се иде п |
моји добри старији ђаци заузели, те су не само научили у школи како се то ради, него су и изра |
ред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали потребну количину цигала, црепа и кр |
се то опажало на здрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него је редовно и св |
е ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују с |
ругу за узајамно потпомагање.{S} Јер ту не само што они који имају остављају новац на приплод, |
умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Но |
ренели и многе мане унутрашње, на штету не само кесе наше него и наших народних особина?{S} Јер |
шности у њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом може усавршавати живот људски. |
он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без |
не градиш од људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу поне |
у да се разбију; зато их чувајте, да их не испустите и не притиснете много овде на средини.{S} |
видите како су се данас намодили, да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ра |
и животиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не тера |
да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова< |
да завијете овако (показује), те да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таб |
и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како д |
есетке завијете овако и да пазите да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите таблиц |
ц сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ |
ако, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а< |
обавештавају; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају заб |
ветло лице!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} После кратка разговора пос |
али свој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а п |
јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака н |
но него насилно и накарадно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — ника |
лао образ, и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност ове ваше опште тековине, али |
адружнијега домаћина у селу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Шт |
е још милије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, ми |
ави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} Настаје понов |
рију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и леп |
а.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ље подигнуте од земље!{S} Истина то још не беху модерне постеље (кревети), за свакога посебице, |
кра и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, |
што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуљ |
на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и |
сту старао се, да му тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као и сувишна храна шкоде |
против, он много ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавр |
Само је један одговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо |
"> <head>1.{S} Основна начела</head> <p>Не могу вам причати више како је текао и напредовао ова |
за задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрв |
у и још већу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиш |
ати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет оде |
нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за |
лака; па врати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не иде нашт |
и Исус Христос рекао ученицима својим: „Не крите видело под сто, него га изнесите <pb n="311" / |
е требати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ништа; они ће још волети да га |
а да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ О |
ји. „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — |
То не знају ни најученији људи.</p> <p>„Не знамо ни откуда човек.{S} Нас су родили родитељи наш |
што, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно спавао, сваки |
осподине, нека је најсрдачнија хвала од неба до земље, што не жалите свога труда, да од овога с |
та га за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене |
и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много |
д срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с неком |
ог нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад с |
је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школа почне весело и да и Радиш |
аван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а д |
у је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} |
hi>чела</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>небо</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>киша</hi>?..{S} Ко |
великом грађевином својом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да за |
ореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од платна изаткана у Загорици, а на |
батине беху укинуте, на радост многога небојше.{S} Радиша се загледа у оне две дебеле растове |
.{S} Поправке и прва настава под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мајстор“ М |
ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је |
живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча |
е видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и неколико елемената, и да |
.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наме |
н <pb n="164" /> малишан: „Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а |
и и топли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да |
ти на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, да ј |
исно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о ра |
од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у књигама и |
је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан добрим друмовима и гвозденим путовима.{S} У њег |
, и много што шта им је изгледало чисто невероватно.{S} На пример, кад је казао, да су сви писм |
место радости у животу и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме |
дова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно канцеларији, али Радиша ништ |
d>7.{S} Прекид</head> <p>Давно је пукла невесињска пушка за ослобођење дичне Херцеговине и поно |
рцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобођење, и што смо |
најући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} |
а ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало |
ела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како је радио још пре Косова и пре Светог Саве |
вори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само речима и ништа из књиге.{S} Јер се |
, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад са |
ас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и невини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Распу |
} Зато је давно желео, да спасе децу те невоље, да им поправи храну и да добије више времена за |
брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, сноси!..{ |
нити!...</p> <p>У овакоме јаду и општој невољи о каквоме раду на новој школи дабогме да није мо |
ашно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или ку |
се прочује и по околини и на страни, те невољници из белога света потрче тамо тражећи помоћи, и |
нисте Ви овде постављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му |
било, да су више научили из граматике, нег’ што су то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било |
га зграда зидана и покривена црепом.{S} Негде је опет на старој кући дозидана соба, али је свуд |
ке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, да служи |
рекрсти, ни да говори језиком својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језик |
постоји, па су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвикава |
оније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Бош |
нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с |
дати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подигао или патоса |
и једно друго добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање п |
ерови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хрт |
рате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши много па прати људе н |
да није на земљи и у својој земљи, него негде у неком другом свету, свету без памети, где сви г |
ека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, |
шина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче овако:</ |
та о сто, или пукот каквога шамара тамо негде у крају.{S} Радиша се пренеразио, па се пита: „За |
ељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчанском Кладенцу....</p> <p |
је свршила за учитељицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто |
пак излагана опасности, зими да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, |
мља нема да се откопава нигде, него још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе |
те најлепша и најроднија воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам |
Зато им и шума изгледа лепша и од наших негледаних или мало гледаних воћњака.{S} Па колико се т |
и: „Та баталите то <hi>зановетање</hi>, него питајте <hi>граматику</hi>! “ Деца су читала „Мили |
је држао строго прописанога „програма“, него онога конца, који је он почео да испреда.{S} Прво |
бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и |
59" /> код учитеља ову реч „господине“, него просто „учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и |
беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је |
е боље, не трчати толико за „временом“, него и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље нег |
неки нарочити план за ову „екскурзију“, него је само требало да се помеша с децом, да заподева |
бно говорити о вредности свилених буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша |
р су не само деца увек била сва здрава, него је редовно и свршавало школу онолико колико их је |
из реда, само да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n |
те власт!</p> <p>- Не вређам ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосн |
амештаја; и ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је |
арохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до шко |
авају површину дворишта, њива и ливада, него и да сниме свако земљиште и измере сваку неприступ |
Они не даду нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето |
и.{S} Зато не само да није жалио труда, него је својски и с планом радио, да од ових младих људ |
во.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да оно нађе и учини како је право |
и много се не сварује, те се не усваја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може н |
и, те да што отпочну и изведу до краја, него их сваки политички ветар може одувати чак на супро |
ва настава буде занимљивија и трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за р |
ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да продужи лањски рад.{S} ДА загоричани, ка |
ма шумарица, грштака, чечвара и трњака, него је место тога лепа млада шума и забрани појединих |
а потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање камена; али се |
е не само била лепо извршена преправка, него је кмет донео из чаршије један товар креча, те је |
нога јединога живога неписменог човека, него сви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад јед |
ер је не само лакше за варење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове |
у нигде стругане даске, греде и дирека, него све дељано; нигде ни најмање <pb n="98" /> калдрме |
оноси сам народ преко својих избраника, него се она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у |
да знате, да ни земља није била српска, него турска, спахиска, само су је Срби обрађивали.{S} А |
а изгледа, да је једна од друге бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по томе ви |
е расте онаква, каква се сама посадила, него је и она гледана и негована као воћке.{S} Они су п |
не престану ни по свршетку свих школа, него и после сваки припада неком друштву а неки и многи |
о цигла и камен, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судо |
и не жњу својом снагом и својим рукама, него машинама.{S} Машина им и ливаде коси, и сено купи, |
а веће не може подићи с готовим парама, него се мора задужити па после по мало да отплаћује.{S} |
те онака иста јабука или крушка питома, него да ниче дивљака, која мора да се накалеми, па да р |
за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости примали у све четири и у свакој постав |
не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са северне стране нешто мало жалосних остатак |
није ни за овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и прашињава, зидови искварени а проз |
ога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као |
подупирачем на средини, а без плафона, него са широким даскама преко греда.{S} И само је ова у |
вац на зајам и да задужују своја имања, него су га имали код своје куће и у својој заједничкој |
олни траже окрепљења и здрави освежења, него и матере с малом децом у хладу и чистоме зраку про |
требљавају одмах онаки какав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, где га се на |
данашњих брвнара, чатмара и кровињара, него су оне и здравије.{S} Погледајте само, око себе, к |
рајевима вароши, нису ни куповали пера, него су их чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Ради |
договорише, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Д |
е само да је свакоме радо давао савета, него им је увек и написао све што они нису умели и могл |
ла.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на |
или црници не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва |
ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да по |
штеник или поп, или калуђер, или прота, него је био најстарији над свештеницима.{S} Он је сад с |
као човек, не пије колико му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек |
оли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра |
кмету зато, што нема парница и кривица, него све време посвећује привредним пословима општински |
и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, место радости у животу и |
итаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год виш |
ни, да Радиша није ни смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Час |
ога не само да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак излагана опасности, зими да западну |
иге.“ Јер онда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у кој |
о да себи граде извесне домаће потребе, него граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко |
никога, те да га изазивају против себе, него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора |
утка или гранита за зидање или прагове, него је тако један наишао у сеоској планини на најлепши |
ољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и |
много; земља нема да се откопава нигде, него још негде мало да се наспе, а камена већ има доста |
мере.{S} Зато му не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</p> </div> </div> <div t |
де и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> |
ва“.{S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и старешина.{S} Отуда послов |
{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</p> </div> <div type="chapter" xm |
ћа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским |
речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неостварљиво.{S} Као |
горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Дани |
ни још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; на |
оје да пресуђујеш је ли хитно или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или ни |
али, није хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас |
мо да одобри тражену количину муниције, него изјави и захвалу Радиши за овај поступак његов.{S} |
се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само он |
и у објашњењима његовим не само поуке, него и забаве и насладе за себе.{S} Младићи су читали р |
а из Београда и једног завода из Чешке, него је и проширена.{S} Иза градине југозападно била је |
о њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те нам преседне свадба |
ице за воће и градили кошнице за пчеле, него су преображавали и кућу сеоску.{S} Они су измењива |
S} Само опет да не изостајете од школе, него да долазите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А з |
е, и учио их још по 3 — 4 године после, него је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе |
, грађене и угађане за живот и здравље, него избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зи |
рици данас нема ни стопе залудне земље, него је све или зелена ливада, или родна њива, или густ |
pb n="404" /> своме, на подизању своме, него се само међу собом свађа а туђину пркоси, те га јо |
еће друштво, што се зове држава.{S} Не, него овако развијена личност је погодна и као човек за |
А неке предмете нису ни имали штампане, него су их професори „диктирали“, а ђаци писали па посл |
, а учионице нису више обично окречене, него је за таван умешано мало плаве боје, да је као неб |
е срдачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаш |
од милине не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш ово да ур |
отиње, не само зато, што су им корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је |
не меће полошке, с равном страном горе, него усправно!{S} Радиша намести једну плочу полошке, к |
адбама се више не расипа онако као пре, него свуда видите разуман распоред и штедњу.{S} Мајке м |
о да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад с |
ре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа поручива |
S} Највише пазите, да ништа не кријете, него увек све право да кажете и да ништа код куће не уз |
кад нисте имали где ни да је сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице |
а ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем д |
, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва деца из вашега села учити к |
никад не пада у <pb n="196" /> афекте, него да све врши и отклања хладним разумом!{S} И то му |
во, што много пута не знају како јесте, него говоре онако како није, те варају све, особито про |
аље.{S} И радости дечје није било веће, него кад су нешто направила да сасвим личи на оно што с |
постеље (кревети), за свакога посебице, него једна општа, али висока од земље на даскама, са сл |
тру немојте доносити букваре и таблице, него их оставите код куће (само сакрите да вам не узму |
ударају плафоне, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскама, као што је била тава |
i>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} |
не науке, чије он само почетке знађаше, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и породичн |
ле, да је боље не дати људима да греше, него их пустити да греше па их онда кажњавати.{S} Зато |
} Зато не иди слабима на руку да греше, него им помози да не погреше...“</p> <p>Деда Радивоје с |
да није у нашем свету, да није на јави, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И осећа |
уштвеним одношајима нису у деце готови, него се и они развијају поступно, живећи у друштву, дол |
е само научили у школи како се то ради, него су и израдили све ово и задивили и село и оне, кој |
им друштвима не само што се више уради, него се сваки навикава на попуштање, споразум и слогу и |
сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали |
оме у који наставни предмет што долази, него је само гледао, да се шири умни хоризонат дечји, д |
само у овоме селу, од како оно постоји, него и у животу Радишину.{S} Село добија учитеља, а Рад |
чатрља, у којој се крију Ескими српски, него пристојан стан вреднога, разборитога и паметнога н |
шли у године, у којима би теже памтили, него сте још у добу младости, таман мало јачи од оне ма |
више допадала ова проста храна у школи, него она често много маснија и богатија код куће.{S} И |
рече деци: „Данас нећемо учити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу |
ило, да није на земљи и у својој земљи, него негде у неком другом свету, свету без памети, где |
на човека себи за писара у целој земљи, него су их доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим с |
све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икој |
о ове велике, обучи како се што калеми, него и да преко њих и градине школске унесе у Загорицу |
} Зато му предмети нису ишли подвојени, него заједно, и зато је изостало много што шта, чега је |
пада, господине?</p> <p>— Не знам мени, него како се ово допада вама? запита Радиша.</p> <p>— Н |
о, и да то човек не би могао да начини, него да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S |
али и да камена нема доста на површини, него га морају копати и вадити.{S} За песак је било опе |
адиша, па не знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Д |
ити толика дрва па се опет не згрејати, него морамо учинити оно, што је учинио и други паметан |
{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, |
етна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала |
школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је овако лепо време, п |
нда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам да |
и идуће године нису примљени нови ђаци, него је Радиша свој III. превео у IV а Даница свој II у |
Видео је, да то није учење самих речи, него учење онога, што је у нама и око нас близу и далек |
.{S} Зато зажели не само више да научи, него и да види како живе ти народи, који су измакли од |
Зато оне данас и не потпомажу напредак, него га у многоме коче.{S} Оне сеју фразе, развијају фр |
не само војска српска и њен заповедник, него је закукао и сав народ српски!..</p> <pb n="253" / |
божник, нити какав бунтовник и јеретик, него најпреданији културни радник, каквога нема ни једн |
расте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, да с |
да вам се у партиске послове не мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете. |
е одмах с читањем, писањем и рачунањем, него с обичним разговором, ради упознавања с децом, и о |
ту, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му |
мени новим плотом или варошком тарабом, него оним што је желео да пренесе у своје село као најб |
је бавио пољопривредом и градинарством, него сада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школ |
у ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су све сандучаре назване „ђерзонке“, по славноме п |
ма је не само довршена она пред школом, него је направљена и од школе до стана послужитељева и |
е, нису ни престајали са својим послом, него су га још усавршавали и повећавали, а поред њих до |
јку и велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљ |
S} Да у селу кмета не поставља капетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда се |
шега кмета Миљка није закметио капетан, него да га је село закметило, нико га не би вермао ни з |
е купује и да ништа не прима на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и те |
и ливада, те нема ни свога посла много, него више ради код другога.{S} А кад ће код другога дал |
одраслији, и 3) што их није било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} |
није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} До |
а дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно време узимао људе и ишао те довл |
ам желео; а људима нисам много говорио, него сам радио; и радио сам поступно и пажљиво.{S} Четв |
није главно с каквим је оценама свршио, него с каквим је мислима и каквим одушевљењем изишао из |
S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} |
жао било да добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао, да се састају у школи, у Недељу по |
ље да идете по двојица тројица заједно, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога |
а кмет вас не може да позива написмено, него удара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина |
говори:</p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за м |
а развијање осећања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желе |
ицима својим: „Не крите видело под сто, него га изнесите <pb n="311" /> на сто, да светли свима |
никад не одговарате овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одгово |
и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њима све више достављају поједине новости и доно |
ав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{ |
на.{S} Али убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина из околних кућа те прими |
они којима треба узимају га на послугу, него су заједнички почели да набављају и поједине пољоп |
и, те то не само да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, развијајући с |
ије, Радиша није правио никакву параду, него је просто превео све ученике у старији разред и ка |
и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само |
д ових скокова у давању слобода народу, него жели природну поступност.{S} Они се побоје ове екс |
бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчанском Кладенцу. |
е; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да многи нису прешли у старији |
у истини му је изгледало, да не певају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радиш |
мају школе, а они <pb n="57" /> немају, него им деца остају слепа код очију, те им се смеју и н |
да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да |
шином није било места за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S |
не могу да живе, не могу да напредују, него сиромаше и пропадају.{S} Зато су школе да се у њим |
Недељу и да не морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакали од радост |
лу, који не уче, који се не просвећују, него остају у тами и живе онако како су живели пре хиља |
није хтела да ради сама на своју руку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да ва |
ичину цигала, црепа и креча своме селу, него су и продавали околним селима и носили у вароши.{S |
инистар никад више не може узети школу, него и идуће године већ можемо примити и нове ђаке, кол |
и дан да долазе <pb n="112" /> у школу, него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И |
је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра.</p> </div> <div type="chapter" |
олико цигле колико треба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и |
е није пало у трње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи |
равно, ненакренуто ни на једну страну, него положено као вода у бари или тепсији, онда конац и |
само што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином интензивнијем раду с ов |
есађују, те им корен не расте у дубину, него им се више жиле развијају у страну, и онда им се н |
} Ми не завршујемо само школску годину, него и освећујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да |
е тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изн |
се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца |
рекоше, не вреди да иде само за Суботу, него да остану још данас па да иду сутра или прекосутра |
чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има једна млада удовичица позг |
учини не само огромна употреба у месту, него се прочује и по околини и на страни, те невољници |
погрешили, те не извадили лепо младицу, него јој повредили <pb n="314" /> жиле, или јој их лепо |
се на избраницу своју за сваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти |
е, да из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и утешених.{S} Је |
нене топлије од памучних крпа куповних, него да новац, што се узме за домаће производе загоричк |
нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо бори |
{S} Тога је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевт |
Али се Радиша нимало није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао грешке њихове.{ |
виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, |
треба па га не секу младо и на грабац, него чекају док порасте велико и онда се сече редом.{S} |
, господине.</p> <p>— Немој да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема |
а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су |
, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико не го |
и дошао?</p> <p>— Дошао сам, господине; него ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет |
речи — оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и |
те и да ништа код куће не узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете од својих старији |
и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако о |
у:</p> <p>— Сад ћеш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао сам, |
{S} А за камен није остало ништа друго; него да купе један велики чекић за разбијање камена, а |
па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно што ја говор |
е само сами да се чувате <pb n="300" /> него и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, ј |
само лети не пресађују, <pb n="284" /> него да се они тешко, врло тешко, примају и кад се прес |
да, као разбијена војска, <pb n="94" /> него лепо у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато ст |
оле у ове широке линије, <pb n="149" /> него се пише само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!.. |
ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет па |
т оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле стигне.{S} А за |
је ли ово истински <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је?..{S} Нађите чаши ногу!..{S} Нађите листу |
како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу в |
.{S} Је ли истинско <hi>дрво</hi>?..{S} Него какво је?..{S} Нађите му дебло!..{S} Нађите му гра |
код шешира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам овако напамет, јесте ли попамтили ов |
b n="44" /> ма како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зат |
згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Него да граде пространу и угодну једнокатницу; и одмах |
окажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} К |
о, да женске зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?.. |
д знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете сад све ове редове што |
добро, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо |
ни могли да излече од сваке болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама |
јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што остају саме и за гр |
{S} Радиша опет није чекао „осам сати,“ него је с кметом Миљком одмах почео примање.{S} Примио |
от, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi> и <hi>радом</hi>.{S} Ваља да се <h |
од џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ него <hi>фес</hi>..{S} Камо му кићанка?...{S} Нађите сл |
које данас не васпитава и не упитомљава него подивљава...{S} Избацимо све ово и вратимо развија |
је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива, досетљива, весела и мила. |
ка кућа троши двапут и трипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{ |
носи именом својим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што више може: онда ће се д |
чера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По вечери гледа се, ко први да вид |
е деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних и не |
е сад изгледала већа ова обична паланка него доцније престоница Београд а још доцније и Лондон. |
живинарнике.{S} И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: насути, |
н зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да им заре |
то се била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и сестра — Русија, па дала Бугарима |
ана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесе |
S} Зато су кметови имали још мање посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с |
<p>Ништа Радиши није задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао |
деца донела у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да достигне своје с |
су видели каква им је школа — мало боља него што је била њина стара; друго, да није ни за овај |
лике вредности.{S} Не дакле на справама него у реду, у најразличнијем <pb n="194" /> покретању |
6" /> не само ударати прагови на кућама него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чесме по с |
ну.{S} А све је углављивао не јексерима него клиновима од суве дреновине, тако, да су цела коли |
намо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањем онога што оне значе, а то су или какви |
одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава и <pb n="18" /> наста живи жагор, са којим |
деца и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви учити <pb n= |
и, не само да знају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити ов |
једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла низбрдица, низ коју се сливала вода из полов |
еца њихова била не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све...</p> </ |
чак од кола не погоди по средини камена него с краја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она |
куће, која му и онако стоји више празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов потражић |
у људи и нема принципа, мисли и уверења него свет иде за личностима, идолима и апостолима; и шт |
личио је загоричанима више на калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерск |
ни, да не гласате за владиног кандидата него за опозицију.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Н |
иво настојава, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње јутарње ч |
послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто јако г |
остога човека, значи не давати му ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „ |
може да се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду |
нка не само за јевтину позајмицу новаца него и за набавку пољопривредних машина.</p> <p>Ускоро |
правилнога развитка телесног и душевног него и усавршавања у раду и спремања за савршенији живо |
Распуст њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако није допуштао, да |
напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово ј |
, да многи нису прешли у старији разред него, остали да „повторавају“.{S} И сами су изводили, д |
му овај посао задавао много више трудбе него онај у школи; јер је сам он много слабије био упућ |
ици њеној имају не само пријатне забаве него и корисне науке, која им, чинило им се, треба за ж |
ју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ или против народа.</p> <p>— Сад не мо |
има није хартија као у Радишинога газде него срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од |
аже и како зидање с њом много лакше иде него каменом.{S} Интересовало их је и како мере, да зид |
пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе него стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да п |
школе</head> <p>Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближива |
агорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари љ |
ет је било лепо време само мало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди |
за целу годину.{S} Данас се руча раније него других дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца |
Радиши за чудо изгледају много сјајније него други пут.{S} Домаћица Миљкова, њена јетрва и најс |
ead> <p>Данас је било време још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у шко |
н.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдарице, обуо с |
естија, али јој уста нису као у тестије него широка.{S} По варошима је таква тестија и зову је |
ећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мир |
треба дубоко, намештајући га не полошке него усправно, да му тупља страна дође горе.{S} Онда та |
е и вредне домаћине и грађане ове земље него и праве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од свих п |
ми и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{ |
.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А как |
и поступно; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи у кући боље него што је живе |
огњишту свако јело може зготовити боље него поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S} Ниг |
него што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; д |
дасака, које су не само чисте и опране него и застрвене, те да се иде по застирачу, који се ис |
у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у они |
ло, да се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се сваки старао, да учини више него др |
} Само се његова музика не зове свирање него певање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потр |
.{S} Околна села не само да граде клупе него и зграде школске подижу по <pb n="390" /> угледу н |
у ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушорена села и велики градов |
hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов црквењак или поп што |
ч, да село неће гласати за опозиционаре него за владине људе, онда ћу ја предложити господину м |
непријатељске таборе, па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представници власти, шт |
е научи лекцију и да пропис напише горе него прошли пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и доне |
Зора, да се поздрави с господином, пре него што донесе послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пу |
потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље |
А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља, а у општ |
оме селу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И градина је школска пуна као око |
о које пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у |
е унутрашње, на штету не само кесе наше него и наших народних особина?{S} Јер и ми треба да нап |
у се уштапиле од толикога стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да |
атле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у а |
огао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и њима објашњавао |
света прво <hi>људи</hi> израђени више него у нас: телом развијени и здрави; знањем богатији, |
ги, и да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважен |
е.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже |
} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао по |
ато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше |
као и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у |
ро пет векова; дакле, скоро двапут кише него што је био у својој држави, под својим краљевима и |
аке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, |
Напротив, ви ћете све примити још лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Најглав |
не зграде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нису овако раздал |
себе, како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке године може |
и, да то нико други није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом грађевино |
тврто, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а ни |
И они други предмети нису му били тежи него прошле године, јер се и сад учило онако исто из књ |
писање и лепо понашање много више пази него на тако зване „науке“ или научне предмете.{S} Инте |
ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле Радишини ови велики ђаци остављају школ |
адиша и његови ученици много зближенији него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао с |
и пољопривредник, и то не само теориски него и практички, као и инжињер, мајстор и познавалац м |
е Радиша гледао не само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још |
су ученици у првом разреду лепше писали него нечији у четвртом.</p> <p>Из граматике је Радиша в |
пет ће боље учити и напредовати у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учини |
и је потребна другарица не само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</h |
ли пословица, да кућа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, г |
јке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, |
може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загоричани купују само ове ствари: со |
титеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају жандарми.</p> |
рзина развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, ш |
у јарам партиски и служите не отаџбини него партијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете |
зидари радије су се примали по околини него неписмени „Бугари“, јер су умели да направе план о |
сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчи |
е тачно да се размери па да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске ра |
ст свуда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{S} И зар то није ле |
амо да ћу вам <pb n="219" /> га продати него ћу га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, |
а; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Св |
и још рече, да ће он још лакше научити него она мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће до |
ећег непријатеља: незнања и неумешности него и с оним малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Ал |
орици мало има других послова у судници него понајвише доносе људи порез.{S} А ако има каква за |
вући <pb n="365" /> не само по Загорици него и но околним селима.{S} Један од оних првих велики |
ко, и чуло се не само по целој варошици него и по околини.{S} То је школско звоно, и оно казује |
ти до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али је време једно, |
праве путеве не може погађати народ сам него интелигенција његова.{S} Она је умни вођ његов. <p |
тала сваку лакшу ствар не само с правим него и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и нов, Сунце |
иле милије по овим дубравама загоричким него све оне по разним парковима европским.{S} Али, шет |
или да се више бавио инжињерском науком него данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је |
а посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: д |
ви попречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намештати и други ред. „А |
мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично других дана...</p> <p>Дан је за даном прола |
Имали су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, школске потребе па и воће, које |
адишинога рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вез |
рици све ово пре могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није мог |
а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S} Он је ову наставну новину само видео н |
учено, да се не изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко јо |
абост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по природи сво |
ро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари!..“ |
у благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па |
>.{S} И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао у Свету Гору и т |
не само да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће |
и опет није добро ни ко не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, нег |
набавио и учинио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, п |
лета, не само да Радиша види своје село него и да ученици његови виде што више и даље од своје |
што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису толико путов |
с прави овде, јер му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} Даске за патос већ су |
и цреп, па га ово није много изненадило него одмах одговори:</p> <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и |
о свима њима нама је милије да путујемо него по туђим земљама.{S} Јер свуда чујемо српски говор |
већа, земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати равну, хоризон |
г владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати |
, па зато и неонакарађено и неизопачено него све здраво и природно.{S} Ево остварене жеље Русов |
развија тело и душу поступно и правилно него насилно и накарадно!{S} Што дух не разуме, то је к |
чање масе ризично, и често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржат |
о у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да |
Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да грешим као он.{S} Пес |
и ојачавала.{S} И наста не само расцеп него и отворено непријатељство између њих.{S} Од пријат |
му, он није говорио само као теоретичар него и као практичар, и ово је последње било још јаче. |
љашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да се ве |
.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да |
тавља не само потпуно развијену личност него у исто време и изврсну јединицу за поједина друштв |
сторима руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога, господи |
рабила, које ће не само да залива траву него и да полива пред школом и око школе.</p> <p>Радиша |
, ово је најбољи учитељ не само у срезу него у томе округу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд в |
{S} Деци је не само допустио да свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, како се пр |
ка.{S} Велики прво много лакше разумеју него мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142 |
вом утицају не само на зидарску технику него и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и |
сеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, да ниј |
} И сутрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа не |
њима овде лакше утицати на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрза |
при купању, повијању, држању и храњењу него и при проходању, кретању и самој игри.{S} Чистота |
њу земље и камења обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његови су ученици знали гот |
Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; |
е имадне, он је неће држати по дворишту него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесе |
мило не само што директор уписа Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, да је добро. |
велики град изненадио је не само Радишу него и оца његовога.{S} Никад у животу они нису видели |
народу више неразумних и непросвећених него разумних и просвећених.{S} И ето откуд опасности о |
ше није побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од свих пољопривредн |
сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је |
„Нема црепуље, господине!“ рече кмет. „Него кад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна |
сама посадила, него је и она гледана и негована као воћке.{S} Они су посадили оно дрво, које и |
ве је најбоље врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и ст |
ко поклонио.{S} Треће, изјавио је своје негодовање што је молитва била на српском а не на слове |
се стране овога малога броја ученика и негомилања разреда огледале јасно и у великој мери и у |
уба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио оно |
ве користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој треба |
стаде дрекати Станимир и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — Само је своје па |
</p> <p>— Они људи мисле, да су за све недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А |
анас намодили, да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на |
зову напредак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте не |
оше и дани после Божића, прође и читава недеља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нов |
и за одрасле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошл |
и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то |
о довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра. |
школе за одрасле</head> <p>Осванула је Недеља.{S} То је суднични дан у Загорици.{S} Тада дођу |
ша онда рече ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви су |
ду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; о |
датле заједно да пођете.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За овцама је данас отишао први пут Вуксан, а |
сама!..</p> <p>И доиста после неколико недеља Груја се венча са Станојком и она остави девера |
на се зачудише.{S} А кад после неколико недеља из ових чаурака изиђоше лептири, <pb n="364" /> |
рана и незасејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено и трава непокошена опе |
ено и трава непокошена опет по неколико недеља, те презри, поцрни, опадне, па и пропадне.{S} У |
рви дан за одрасле у школи</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је било времена, да се у маленом |
равци и спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учи |
в. Сави</head> <p>Освиће први дан друге недеље рада у школи.{S} Време је и данас необично лепо |
ци</head> <p>Освитао је други дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што |
ци мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљивије разносио по |
још много научити, па су долазили сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с |
још и ове године долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова ш |
боље примати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали загорички ђаци су поранили у школу као и |
загледивали су у све, што је од прошле Недеље приновљено.{S} Један, дирнут овим приновама рече |
учите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али то није доста |
а цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље договори са својим великим ђацима, да на Ивањ да |
е у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацима својим, да пођу с њим |
је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај празник Велика |
и велики ђаци остављају школу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до са |
.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школе око двадесет младића од 15 па д |
је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле Радишини |
d>3. У школи за одрасле</head> <p>Идуће Недеље дошли су сви Радишини лански ђаци па и неколицин |
итика у продужној школи</head> <p>Идуће Недеље упитали су велики ученици Радишу: зашто их је од |
члан њен; и они се састају сваке готово Недеље и празника, те гађају у нишан и надмећу се у раз |
одрасле у школи</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је било времена, да се у маленом селу Заго |
и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто д |
ебимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад однели читаве три гом |
, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су долазили они велики ђаци његови.{S} |
ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите |
акидањих малих ђака учити и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели зачикавати |
ече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељом и празницима великим, и онда сам беспослен; и к |
ити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша запита, |
иша је почео с великим ученицима својим Недељом егзерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он са |
а долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и празником, кад не раде.{S} Сад још више почеш |
а учитеља.{S} Истина, долазили сте само Недељом, али сте опет долазили сваки пут и научили онол |
е.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником позајмили лонац од газдарице и скув |
што <pb n="200" /> је с онима малима за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су пре |
е које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Шера глава задруге од |
н даскама, и дрва настругано за више од недељу дана.{S} И загоричани први пут сада видеше у сво |
м је допуштао, да се састају у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не п |
ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте |
} Заповест ти од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће |
оће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то уч |
жу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши |
!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и њима р |
села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, да је и учитељ рек |
{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, него ће им све д |
ни раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само да још |
ите се! (Деца се крсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, овако.{S} Саставите палац и ова два п |
о, да је довучена гомила камена и песка недовољна; и кмет Миљко је наређивао што више људи, да |
тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као и сувишна храна шкоде; а несварљива је јо |
загоричка школа већ постаје тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све <pb n="378" /> су више |
де; а несварљива је још шкодљивија и од недовољне.{S} И несварљива духовна храна исто је тако ш |
нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ с |
пример, о проналаску цигле и огромном и недогледном преображају, који је тај проналазак учинио |
е оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив само потврђујеш оно, што свет о теб |
су после и радили.</p> <p>Нешто је још недостајало Радишиној градини, и то врло важно.{S} Она |
смени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли да нађу |
>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нису уме |
је после у путу креч највише опекао по недрима, упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шали о |
непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Ниј |
обра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Н |
од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} Заклањао је од свакога тежег посла а у слоб |
876 објави Турској рат „за ослобођење и независност“.{S} Зато се предавања обуставише по свима |
реме уради, а не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жито |
имала где да се склоне од кише, само је незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једн |
за почетак, ипак му се чинило у многоме незгодно и непотребно за село, јер у селу нема картона. |
изнуреном половином.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, о којој м |
бу противу нашега највећег непријатеља: незнања и неумешности него и с оним малима!..“ мислио ј |
ни немају право, ако они то чине или из незнања или из својих личних рачуна...{S} Зато је свако |
м, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешности.{S} Слушао је тице како певају по |
само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их обавештавају; шкоди им и љутња, зато и |
о би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас претекли <pb n="217" |
ти и будућности.{S} Али је време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји |
м у владању и животу.{S} И, захваљујући неизмерној безазлености и простодушности деце загоричке |
неусавршено, па зато и неонакарађено и неизопачено него све здраво и природно.{S} Ево остварен |
еће да забораве као деца!“</p> <p>Наста неисказана радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја би |
и о старој и новој школи загоричкој и о неисказаном труду Радишином и Миљковом у свему овоме.{S |
.</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политику, нити |
кне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати предрасуде.{S} З |
нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или не, долази објава другога рата, и Р |
арску технику него и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те су мла |
ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Подго |
аснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој земљи, као што |
.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, овако.{S} Саставите палац |
удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село |
е јапије: греда, ја дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и |
дом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио |
, ко год кад нема посла код своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве зали |
ме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Радиша. „ |
амтили.{S} Којима сам рекао да су први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреби исправља). |
и,“ рече Миљко. „Онда им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чит |
нуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и к |
к и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да |
{S} Само први домаћин, који гради кућу, нек је сагради по варошки, овако зидану, па ето ти и со |
!</p> <p>— Врло добро! одговори Даница: нек ти је срећно, Грујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> |
ла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато |
а и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати |
.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо к |
<p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по с |
и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безазлене загоричанке. „ |
ауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отв |
сле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он в |
> <p>— Хајде, у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— |
љ!{S} Добро си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су н |
</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, т |
е?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извади |
а није ни ово земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за ш |
ле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку тво |
а би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би |
ец, само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи |
па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узјаше господин и до села се неће скидати нигде!“ о |
питао је секретар.</p> <p>— Његова жена нек остане; она није крива ништа, одговорио је господин |
апита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; |
му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n="348" /> он слободно управља собом.{S} А рат |
е никога, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здр |
ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина ста |
!..{S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморит |
илчицу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узмите још једн |
ове чувајте да не испрљате опанцима, те нек остану овако чисти преко целе године.{S} Пред школо |
дно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани примише ову изјаву кме |
е су с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, |
А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сиротиња раја, к |
су се полако навикавали, тако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља с |
, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — ко |
школу зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово |
ад пазите друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један |
се разбројите, први — други!..{S} Други нек изиђу корак напред!..{S} Окрените се напред!..{S} У |
рви нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један корак напред! — Вратите се у ред! — |
... (Показује).{S} Ево свакоме, и сваки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S |
ао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се сутра сп |
стојећи...{S} И свакад онај што говори нек устане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли |
{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека т |
које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није к |
јих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не ј |
што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издр |
то уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и не вис |
еља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили |
о ће вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и |
ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, да га други народ не притисне...{S} А ако |
живели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сирот |
имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ к |
п, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет |
S} И нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших учени |
— Да видим још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— Спустите! — Који су други? — Спустите |
/> књигу и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви в |
мају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> |
ђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на |
га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окуп |
тва и напретка...{S} А Вама, господине, нека је најсрдачнија хвала од неба до земље, што не жал |
у се сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и |
буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друг |
сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две корист |
ве.{S} Зато сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово вел |
овој изјави и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу |
ају и остали редом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устај |
да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако ј |
ните ону страну где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме |
, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала селу што је мар |
нда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и дуговечно!“</p> <p>И Р |
ишемо, између ових пруга или линија.{S} Нека се слова пишу само у овом узаном реду, у средини, |
а, које ће им требати као учитељима.{S} Нека дође и филозофија и математика и историја, али што |
огу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају |
едате, да је очувате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} |
себи врлина најпотребнија за живот.{S} Нека <pb n="192" /> он буде само умерен, одмерен, одабр |
исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} Е |
у само у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите. |
еду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и го |
а слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње |
еби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам казао да су други |
ледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно |
опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и т |
а кућа има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене |
ла око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, шта |
.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала |
еђусобном задиркивању.{S} Опазио је, да нека мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу |
благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одговор |
могао да начини, него да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша си |
..{S} Е, доста.{S} Затворите буквар, па нека га на клупи; извадите таблице!..{S} Избришите оно |
ица утрчавши у собу матери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у о |
а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово последње најбоље, те ће |
ему одмах може да се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} |
мање умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека створити.{S} А како је то било |
диша рече:</p> <p>„Одавде видите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и г |
да погађамо, која се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{S} То је најглавније, ако |
е знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} Је ли исти |
и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла низбрдица, низ коју се сливала |
} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</p> |
то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго |
сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S |
ати...{S} Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато |
ошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва |
.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како с |
оће ли да пође за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Даница поста још лепша а мајци њено |
то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то не може чинити.</p> <p>Ч |
муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На |
оја колица!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И онога часа посла Грују к |
диша настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ак |
Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да |
опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се ви |
влада страх и трепет, и само се чује по нека мува, која прелети преко учионице; јер се само она |
дели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су т |
Тако загоричка штедионица поста ускоро нека мала банка не само за јевтину позајмицу новаца нег |
ја су одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано грешила и нису могла да запамте.{S} Али |
ли има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нека су др |
к после преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изненади па се загледа у |
а њих.</p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{ |
екивао путем и старији су благосиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили суд |
е сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз б |
ала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове |
биљака и животиња, којих данас нема, а некад су покривале земну површину.{S} А у почетку, кад |
одима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто ка |
о.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је некад, пре турског земана, ту била лепа црква и појала, |
но пјеније“ и захваљивао је Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ако га није волео |
их паметне и вредне љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а ра |
данас од двадесет година знају више но некад старци од шездесет година, исто тако можемо у мно |
вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој земљи, као што знате, владали Турци, |
печатају књиге, машине раде све што су некад људи руком радили.{S} И машине у сваком послу све |
ожју његовом Радиша је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи о |
е да ради за добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига наша састојала у томе, да се предамо |
раво?..</p> <p>„Овај је Свети Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Б |
стране нешто мало жалосних остатака од некадање лепе шуме.{S} И по пресахнулим изворима на под |
а пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, н |
ли нашао па довео.{S} Спустише се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школе не беше |
верење родитељско пробудило је у Радише некакав понос и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Б |
своје, па иде по селу те обрлаћује људе некаквом новом <pb n="336" /> науком која се не слаже с |
ћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дет |
руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, |
се у почетку испита молили Богу, он је некако много размахнуо руком и направио велики крст па |
итељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ пост |
у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слушао да говоре, како ће он лак |
н већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправ |
што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју |
м.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се |
олико година нису видели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши је све изгледало другојаче н |
лиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће некако угреје, те и паметан често полуди, и многе је пи |
н!“ Радиши ове последње две речи падоше некако необично и помисли у себи:{S} И овај прост свет |
е за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и |
месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи, или кад им треба за какву већ |
и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} Заклањао је од свакога тежег пос |
ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик на њине безазлене и памет |
" /> коме требају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупити на једно место, па коме треба, д |
ву још бољега соја од Радишине, четврти некаку енглеску свињу и тако даље{S} Тако загоричка ште |
ису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане судове и да се њима трују.</p> <p>Школска |
са земље и начини кревет, да не једу из некалајисаних бакарних судова и да не пресаљају и не па |
тиња, биљака и минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни имали штампане, него су их профес |
д ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је |
је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се |
није отишао с оним калуђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} О |
и други гледају на њих као на извршиоце неке заједничке мисије...{S} Онда их је Радиша запитао: |
адање књиге оставише у клупу а извадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђаци“ за сва |
е производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмен |
рави што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад ј |
вадбене, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у црк |
, те дође и прегледа и мајсторима учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихов |
, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће после ићи полако! додаде Даница. „</p> <p>И |
ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на грудима |
те приновио нешто од одела и покуповао неке најпотребније ствари па се онда вратио на посао.{S |
донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њега |
има, и стаде пред сто, на којем стајаху неке хартије, па, опет не претендујући ни на какав бесе |
продужио: „Сад пазите да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, која се слова чују |
кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколи |
та је ово и почеше неки да прекопавају, неки да приносе камење, што беше претекло од школе, а н |
на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, <pb n= |
он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дана, дру |
знати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он сву |
спроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се |
ту, где се друго дрвеће тешко прима.{S} Неки су после покушали, да од њега подижу и живу ограду |
ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, што је сметао, а други Ма |
се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи |
на којој су пре колица песак носили.{S} Неки се домислише, те нађоше плочаст камен па на њега м |
мо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Зе |
е ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли мно |
> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} К |
што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, |
адесет младића од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепа |
е, особито они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је о |
е камење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па ј |
у, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг мека |
о би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} |
а небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као чове |
устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истин |
а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „В |
дишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није би |
емо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, н |
чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала |
како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак носил |
а посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој к |
је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много, |
о и после сваки припада неком друштву а неки и многим друштвима, и раде заједнички на пословима |
њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је и |
е.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с к |
капије!..{S} Добро.{S} Само пазите, да неки не изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} |
дахија засео српски.“ Јер, ово је збиља неки кабадахија.{S} И док се сећао оне финоће и углађен |
само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их |
штам вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, |
лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у чаршију те изучио ковачки занат и д |
у Загорици повереног ми среза учитељ је неки Радиша Здравковић са својом женом Даницом такође у |
ругом свету или у сну...{S} И осећао је неки голем респект према Радиши и тежак дуг захвале пре |
ше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам тра |
као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигр |
Али кад га погледа, њега као да пресече неки нож преко срца.{S} Па онога часа зграби дете, поди |
тари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, неки да приносе камење, што беше п |
још песка, те да заравнимо!“ предложише неки.{S} Радиша одобри и за час се нанесе из реке толик |
же сваки да научи, господине?“ запатише неки.{S} А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; |
ине; ето је исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хо |
сле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали у свирајку а неки |
ету...{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели да копају земљу за блато, други да наврћу в |
номе, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу |
пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналији шта ће |
оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три једнака дела ил |
учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошлих избора готово сви загорич |
а, ревизору се учинило, као да су дошли неки техничари, агрономи и земљомери па се преобукли у |
ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети да начини |
ено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="39 |
Свете Горе, да просе милостињу за свој неки манастир, па у вече стану причати Растку, како је |
буде што чистија.{S} Зато му је требао неки застирач у самоме ходнику.{S} Заго стаде мислити; |
децом“.{S} И доиста, Радиши није требао неки нарочити план за ову „екскурзију“, него је само тр |
чеше да моле и они други.{S} Радиша као неки победилац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не |
тако, да је цело двориште изгледало као неки модерни парк с пространом вилом у средини, а гради |
човек, не пије колико му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поква |
ивнији и хоћемо да похитамо, да убрзамо неки процес, ми грешимо.</p> <p>Зато опет полако и пажљ |
амо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписуј |
оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би |
и ништа, јер им беше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је вео |
е.{S} И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: насути, набијени, у |
куће приближе једна другој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде добри |
S} У том поседаше и одахнуше, као да су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: м |
о кметов син није донео Часловац, па су неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Р |
ли су разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одмах израђује само оно, што треба за |
толарски занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне д |
ви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки калуђери из Свете Горе, да просе милостињу за свој |
pb n="71" /> а Радиша, кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{S} К |
и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује вода а на неким не пресушује; да су и п |
а на изворима неким пресушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен |
сподине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за наш |
} Шеста је и чини ми се највећа, што се неким несрећним узроком задруге све више растурају, те |
адиша онако уморан и нервиран само га с неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио овај |
не,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, госп |
одиље, која сад заборави на болове па с неким чудним ститком помешаним с осмејком поче да тражи |
имова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико година од ових се п |
једној шетњи Даница заустави Радишу и с неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта ј |
да га не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим друговима, да оставе послуживање, па да узм |
сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само изви у страну и погледа у мајку |
гоше до учитеља, <pb n="100" /> Миљко с неким малим стидом рече: „Ево, господине, донели смо ти |
своје дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а |
уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја р |
е у оближње среско место инжињер поради неких мостова на окружном друму.{S} Радиша оде њему и п |
а завири у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, што ће јој то. |
нац кисела млека, неко заструг кајмака, неко груду млада сира, неко пастрме и сланине, неко кот |
ланине, неко котарицу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скром |
о ћупче млека, неко лонац кисела млека, неко заструг кајмака, неко груду млада сира, неко пастр |
пратили: неко погачу, неко ћупче млека, неко лонац кисела млека, неко заструг кајмака, неко гру |
заструг кајмака, неко груду млада сира, неко пастрме и сланине, неко котарицу јабука и крушака, |
уду млада сира, неко пастрме и сланине, неко котарицу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта |
нда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналији шта ће даље бити.{ |
у Загорицу, па му пратили: неко погачу, неко ћупче млека, неко лонац кисела млека, неко заструг |
аука, најпре у Загорицу, па му пратили: неко погачу, неко ћупче млека, неко лонац кисела млека, |
отварати капију.</p> <p>— Мама, ено га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загори |
а, и после мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, рече једноме да одговори.{S} Овај уста |
{S} И брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани; да преправку изврши најбољи мајсто |
4" /> Јесте, то пише: <hi>сео</hi>, кад неко дође па седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да н |
т казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша даље.{S} Сви |
ешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} Пазите јо |
велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви з |
ао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад н |
а читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазит |
као и у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, његов |
је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, |
кат у среску канцеларију, капетан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учите |
мало теже, особито оној деци, којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису |
, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су саградили мајстори; ове клупе су |
није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами градили, |
ависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да се то прог |
то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то |
.</p> <pb n="16" /> <p>Мало после чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло се не само по цел |
ут од куће до школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али ј |
.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необично одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене или ч |
стињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шуштање, клопарање и стругање. „Ево стружнице!“ по |
аво велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало |
оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперет |
алек свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на како рђавсто, па да будемо по |
творено пред Радишом рекла, како је ово неко „дурљиво дериште“, и покајала се што узеше „беду, |
hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> редова, онда он има осам — |
И у овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> редова, онда он има д |
p>И сви дахнуше душом, као да се решило неко крупно народно питање; и, ето тако Радиша би изабр |
ве да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може, гос |
обро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 кома |
разбијање камена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После ручка натоварили су на |
д снимо нешто... <hi>Нана</hi>, тако по неко дете зове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то је једн |
ви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, што их они раде; и што су |
„хвала Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..< |
ишу кући, и стигоше по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Бож |
ово извињење и предлог, да даду у школу неко добро дете.{S} Сад почеше поново да се згледују: к |
бра нарав требати друштву.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учини да ћ |
кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми |
} Шта ваља да радите путем кад сретнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете између себе? |
ли су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} |
не може ништа.{S} Морам тражити другога некога из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} |
Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за некога, који није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а |
а и напише Радовану писмо и упути га на некога познаника свога у окружном граду, где је гимнази |
ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Колико је у једном реду?..{S |
остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свога познаника, сиромашна али поштена човека, с |
м разговору.{S} Сем тога у њега је било некога мушкога поноса, са којега му се чинило, да је ср |
раво, они га кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А како |
ло и предало сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучј |
hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у б |
е иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше пра |
би се затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима< |
кнез или краљ.{S} Жупан је најстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, к |
и ормане, столове и столице, а један је неколиким школама израдио и нове клупе по угледу на Рад |
p>Једнога дана преко Грује Радиша позва неколико својих виђенијих ђака из оне школе за одрасле, |
ду.{S} Сви су га загледивали, као да га неколико година нису видели, и чинио им се некако друго |
а наумио, да тражим од министра војнога неколико стотина метака, а пушака државних има у селу, |
ма, таванима и ковчезима женским!{S} За неколико дана у судници је била велика сума и људи су с |
...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} За неколико дана градина је проширена са читавим ектаром.{ |
{S} Радиша је обилазио и управљао, и за неколико часова цело је двориште школско било као умиве |
тпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неколико дана није било у селу живе душе, која није дош |
да се крајеви сакрију и утврде.{S} И за неколико минута били су при врху и Радиша опет уплете п |
је и други дан „наставе“ или учења и за неколико часова сва је Загорица знала и причала, да ће |
ош две три мотике од оближњих кућа и за неколико минута би прекопан сав простор.{S} Онда Радиша |
недеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело село, да ће Радојица Вукмир |
Господин министар им је одобрио само за неколико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за |
е то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико људи око себе, који се зову министри и који су |
ју како је у Светој Гори лепо: како има неколико стотина манастира и два три пута толико калуђе |
угога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико стотина калуђера, који се само моле Богу и чит |
донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико места око цвета проврте а дршку пресече и семе |
ослуша.{S} После ручка натоварили су на неколико кола све ствари и покућанство Даничино и њене |
То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петрова дне ишао је свештенику и умол |
лепа, отворена и паметна: видео сам је неколико пута у среској канцеларији, кад смо примали пл |
а ли ми да градимо малу школу, па после неколико година да дограђујемо и крпимо; или да одмах с |
да нисам сама!..</p> <p>И доиста после неколико недеља Груја се венча са Станојком и она остав |
аурице, она се зачудише.{S} А кад после неколико недеља из ових чаурака изиђоше лептири, <pb n= |
од боље и с неким додацима.{S} И после неколико година од ових се првих почетака готово на сва |
и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њима стиже и Зора из Београда, те је и он |
, да су молили, да остане.</p> <p>После неколико дана капетан је написао опет „президијално“ ми |
адиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико часова била онака живост и онолико света, сад |
поје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су |
је донели из Поречја, и према њој удесе неколико калупа.{S} Радиша им је још у школи на предава |
и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз неколико дана он јави Радиши, да је и он испросио!</p> |
авља школу и како Радаша учи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор се |
ривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа п |
а читава поворка гостију.{S} Дошло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Ра |
на совра за часнике, чланове породице и неколико позваних гостију.{S} Радиша је умолио свадбаре |
кола смонице, двадесетину кола црнице и неколико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљивије |
Зато Радиша засади у школској градини и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше доста вел |
бавио сваком ђаку по један мали лењир и неколико малих шестара, те су цртали и градину школску, |
“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташ |
е и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и неколико година, кад су наши стари заратили с Турцима и |
емљи и на небу састављено из шездесет и неколико елемената, и да су по томе и људи, и животиње, |
новина.{S} И управо за ових тридесет и неколико година ништа ново у овим областима није ни изи |
ио и чекић за разбијање камена, те су и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајст |
с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни гла |
опственика и питао га: зашто не намести неколико тестера напоредо, па цео трупац да се струже у |
је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана вукао и довукао: десетину кола смонице, д |
с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ одавно полегале, Радиш |
ине у градину.{S} Зато је одмах поручио неколико тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, |
камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груја онда рече: „Дај сад мени, господине, да |
извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, помешана са шеничним |
учини много.{S} Но најбоље, да одредимо неколико људи, па како они кажу да је право, ја ћу прис |
ово видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали н |
из семена, те је свакоме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће године |
ах идуће године сви могли да отхране по неколико.{S} Тако су очигледно могли да виде и „метамор |
ива непоорана и незасејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено и трава непок |
је пропустио а да није набавио барем по неколико комада за ову дечју књижницу; и тако је састав |
ими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад донесе к |
о непожевено и трава непокошена опет по неколико недеља, те презри, поцрни, опадне, па и пропад |
им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било је и кој |
} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, који ће да управљају целом земљом.{S} Ет |
је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова зиданих неколико главних улица, где су |
кога коша општинскога сложено их је већ неколико стотина једна на другу, да се не би кривиле и |
у и живот људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ печене цигле лежало је покривених у р |
зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна |
У селу је већ неколико мостова зиданих неколико главних улица, где су се људи давили у блату, |
S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и мало хартије или крпе о |
} Миљко онда позове газда Мијаила и још неколико комшија, па оду Томиној кући, <pb n="221" /> д |
у Загорици.{S} У јесен су засадили још неколико младица, а за друге су ископали рупе, у које ћ |
ико је било рупа.{S} Радиша пробуши још неколико даље од цвета.{S} Млазева је сад било још више |
b n="332" /> „одмах“ подвучено и то још неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ништа хитно |
н сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили и почели да прежу коње. |
сад рече својим ученицима, да се најпре неколицина изују, подигну гаћице и очисте корито од кам |
дошли су сви Радишини лански ђаци па и неколицина од оних одраслих.{S} И колико је Радиши мило |
се не јави.{S} За овим су говорили још неколицина, све у овом смислу, нападајући још жешће на |
на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине народи нису били задовољни.{S} Јер и они или |
јављала струја: да се место једнога или неколицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је |
ead>9. У школи за одрасле</head> <p>Сем неколицине, који су отишли у војску, сви су остали још |
S} Право добро може бити на страни само неколицине.{S} И нису ли све научне истине најпре потиц |
И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Лип |
сунчани стигао је и Радиша школи само с неколицином ученика, чије су куће биле ту близу школе и |
ле од појединаца, па се после шириле на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У |
дравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и одмах пр |
у, а један написао цело писмо на табли, неком другу своме и јавља му о данашњем испиту, и то го |
свих школа, него и после сваки припада неком друштву а неки и многим друштвима, и раде заједни |
па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по ш |
њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</h |
чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то ј |
нате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па вел |
мо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате |
амо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону |
и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањ |
ју у њих....{S} И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљава и упитом |
на земљи и у својој земљи, него негде у неком другом свету, свету без памети, где сви говоре а |
ем свету, да није на јави, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је неки гол |
утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необичном свету!..</p> <p>Сутрадан су дошли одрас |
а ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти |
носити на крштење.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ <pb n="316" /> није више допада |
има већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покој |
и, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или покровац, то не иде, јер ново не може н |
S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и |
копчама; а на глави место феса носио је неку шеширину с великим ободом.{S} Тада први пут Радиша |
свем том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако: |
} Једанпут дође учитељ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да |
слатко, и најслађе свима.{S} Она опази неку промену на свима.{S} А мајка је запита:</p> <p>— З |
ити</hi>, то је кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко |
потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољопривредну машину, којом ће се сви служити.{S} |
тан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Р |
ко ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако кроза стид одговори: |
вима пошао на црквиште, где је одслужио неку кратку службу.{S} А за све време ове молитве сав ј |
Пазите сад овако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њој или који се |
ући!..{S} Мало доцније па је давао и по неку награду ономе, који је највише кругова имао.{S} И |
ају.{S} Просто им се чинило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша првосвештеник.{S} Радиш |
ију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, да ради |
ове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахну |
ао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те прин |
руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" /> да буде култу |
цивилизацију.{S} И из овога првобитнога некултурнога или полукултурнога стања ја имам да га под |
сад слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све је природно и иде по природним законима, |
и нема ниједнога писменога човека. („Е, нема, господине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Кња |
воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</p> <p>Судница је још она стара, али је п |
уга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земља п |
у Загорици.{S} Механџије <pb n="347" /> нема, дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „к |
вота и већега доброчинства од овога!{S} Нема зацело.{S} И живот је највеће добро, а потпомагање |
до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху |
ој и колико је сад слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све је природно и иде по приро |
ошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му |
е иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из кућ |
одним силама и по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, карако |
у школу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, који је после, као младић или човек, н |
је, да научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки се |
и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} За |
здравље највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S} А Вама, |
о, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге пов |
расадник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи.</p> <p>Онд |
еће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда |
родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јун |
о најпреданији културни радник, каквога нема ни једна школа; и камо среће наше, да таквих имами |
па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нем |
пречних дасака. <pb n="161" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учи |
и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд |
е меда.{S} Исто тако ретко која кућа да нема белога дуда и места за храњење свелених буба у про |
ихову попу Ђерзону; и мало која кућа да нема обртушку за истресање меда.{S} Исто тако ретко кој |
ом или филозофирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећ |
подине,“ опет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано с |
сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале мно |
крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, о |
испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да т |
о; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му |
мињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Забор |
ике.{S} Зато добро пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{S} Пазите, |
ане, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпосле отац помисли: да није отишао |
е још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под није ништа ни по |
да: време лепо, посла није много; земља нема да се откопава нигде, него још негде мало да се на |
правду.{S} Девето, у њих ни по новинама нема толико свађе и мржње и личне и партиске, као у нас |
шта су већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не рас |
у школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема ни свога посла много, |
и њих треба жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га може накнадити; где срца нема, ум и руке |
те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на површини, него га морају копати и вадити. |
ета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући и да ов |
ада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi |
ди и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створи |
косутра, јер је и онако снег велики, па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша више воли да остан |
га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпосле отац помисли: да није отишао с оним к |
а неупотребљено...</p> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша га не |
и ако за село овако као што је Загорица нема опасности од глади, опет је поред старога направље |
нема, срце га може накнадити; где срца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребн |
, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато стаде мислити, шта да |
тари сват кмет Миљко је знао, да Радиша нема никога код куће, да му штогод спреми, па је нареди |
и беху дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла код своје куће, нек дође да вучемо ово за шк |
како киша и снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниск |
С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба д |
и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не мо |
ца још више.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога јединога живога неписменог човека, него |
S} Окрените опет ону празну страну, где нема ових пруга!{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде |
ету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гради |
напишете све ове речи, с оне стране где нема линија!.... <pb n="140" /> (Деца пишу, а Радиша об |
другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрените даље, а ову са словима окрените гор |
е таблице!..{S} Окрените ону страну где нема ових црвених пруга!..{S} Начините у једном реду де |
да).{S} Сад сви окрените ону страну где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узм |
љку!..{S} Избришите лепо ону страну где нема линија!..{S} Почните с почетка!{S} Пишите најпре < |
најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици |
љко кад је рекао, да у њином селу нигде нема толико равнице да би све куће могле да стану на је |
авили оволику и овако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у |
еханџије <pb n="347" /> нема, дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки |
И немојте мислити, браћо, да за одрасле нема науке по оним светим местима што се зову школе: им |
о да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или к |
у.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема ни свога посла много, него више ради код другога.{ |
<hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с |
а па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него је место корова поврће и ц |
или родна њива, или густа шума.{S} Више нема шумарица, грштака, чечвара и трњака, него је место |
свечанији дан у години.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не да |
перо“, и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писал |
Богу, рачунају га међу најнапреднија, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, |
амо једну краву што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно |
{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема занимања, које је ближе народу и које више може да |
а, неписменим и непросвећеним, у људи и нема принципа, мисли и уверења него свет иде за личност |
на справама, којих у загоричкој школи и нема.{S} Мајстори су истина направили лепу школу и калд |
ко совралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с |
ју земљу па му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, или пескуше, или иловаче |
долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње |
лучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ или против народа.</p> <p> |
а Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а |
дговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од |
ма колико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђена великим прошћем и |
Груја нема у чему, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S |
<p>Али се ускоро увидело, да у Загорици нема каната за песак, те су сви вукли камен, али и да к |
до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писменога човека. („Е, нема, господине!“ |
а су куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спав |
у учионицу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укоп |
алој цркви липовичкој, пошто у Загорици нема цркве.{S} Даница је писала, да Радиша ништа не куп |
ној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрените даљ |
рани има ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две |
мији и лењивији пропада, онда народ мој нема најлепши изглед на будућност, све док се не привик |
а је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n="313" /> кре |
ота је и неправо је, да учитељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељске школе имао благ |
коле, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко х |
После рођења и смрти у животу човековом нема већега и значајнијега дана но што је женидба а код |
о да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бел |
о случајева, да пред многим кућама, ако нема каквога ораха, крушке, јабуке, трешње или шљиве, н |
астојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да хуму |
децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се |
ње и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само читање |
ато, тамно или тајна за свагда.{S} Зато нема јасних представа и појмова, па отуда и мисли.{S} Т |
аштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога и споразум, на најлепши, нају |
адове није могао упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави |
Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе... |
, мирну и уљуђену децу; кмету зато, што нема парница и кривица, него све време посвећује привре |
ро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом с |
г питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је он узео |
сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S |
же да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћа пандура, |
} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и |
има добро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе залудне земље, него је све или зелена лив |
="43" /> биљака и животиња, којих данас нема, а некад су покривале земну површину.{S} А у почет |
, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као на другом месту, да се ко опије па да не зна |
с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Манастире су подизали на |
с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при томе, |
он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се |
згодно и непотребно за село, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато |
јер је од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И у једном тренутку њега облише сузе, он |
а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између |
стане тако да се тамани између себе, ту нема добра за задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ва |
, да оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И е |
ого...{S} Друга је, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учин |
>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових тридесет |
итајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њих чак ни шу |
, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов црквењак |
олској све стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Дан |
м Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, господине!“ рече кмет. „Него кад идемо у |
беху већ одавно полегале, Радишин газда немађаше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дру |
стора толико и двапут више оних других, немајстора.{S} И зато је посао напредовао необично живо |
раха, крушке, јабуке, трешње или шљиве, немају где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о |
јевима имају школе, а они <pb n="57" /> немају, него им деца остају слепа код очију, те им се с |
је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочек |
аде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да |
уљу.{S} Само не могу да дам онима, који немају торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово |
ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и |
то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из незнања или из сво |
ако да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не дође; свештениц |
једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми |
ебеле, узане и широке, особито оне, што немају много чворова; даље свакојаке гредице и лепе обл |
ине, залудна света!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к на |
да дам онима, који немају торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, |
пођи.</p> <p>— Само њих две, господине; немам више никога, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су |
{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да жен |
ладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, нити им могу донети оне савршеније; али они ми и |
и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{ |
о седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из чаршије |
и сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још |
вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без те школе |
е жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} |
е звао Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један манаст |
бом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и звао велики |
дина.{S} Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} |
ека не може толико да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и |
десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у |
казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, расејаност и зевање, напуштао је тај посао и пре |
ри људи и добри домаћини.{S} Најгори су немарљиви и ленштине.{S} Њих треба терати на кретање, и |
ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако мало парче пла |
а?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упамтили.{S} Окрен |
е школе или још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па после и Француски.{S} Ваљало је |
може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова своја бр |
а.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опе |
употребљава...{S} У једној радионици у Немачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, |
А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучионице и продавнице несолидне робе...</p> </d |
н трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви учитељ не рече: доста.{S} И изређаше се сви |
школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако с |
ш опажала разјареност, с којом је онога немирка измлатио, па сасвим искрено и простодушно а љут |
олико истукао.“ Радиша управи поглед на немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ |
Радиша.{S} И сви се погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се ма |
Радиша поче да се стишава па сад запита немирка, зашто им је сметао? „Господине, ја сам се шали |
неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n="199" /> па се и њему |
ме, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; |
кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Господине, криви |
} Радиша онда стави овако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговориш |
оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „Господине, опростите нам сад, па други п |
А једанпут за време одмора дотрча један немирко сав уплакан и стаде се тужити на друга свога Ма |
его се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша. „Ниј |
да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин се одмах умири.{S} У осталом Радиша је |
ртијом олепљени; треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и |
и и најпредузимљивији баш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри д |
ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка |
убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи и ид |
аквога несташка, који ником не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у послов |
ну другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад |
пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{ |
<pb n="20" /> „Јао, научићу, господине; немој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ вик |
р се наш свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немој се поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пиј |
p> <p>— То не знам, господине.</p> <p>— Немој да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S |
с па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га |
p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пођ |
нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој сад, рече Радиша, јер треба да се наруче врата и |
подине, молим Вас, научићу други пут... немојте!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи |
?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ него <hi>фес</hi>..{S} Камо му |
а да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} Немојте главу много близу!..{S} Не ваља ни груди да се |
научио да чита и пише па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{ |
Пазите Ви како говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређате власт!</p> <p>- Не вређам ја никога, |
, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, |
ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је овако |
а вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише на доксату и |
амо да долазите у школу сваки дан.{S} И немојте никад да изостанете ни због чега, сем ако би се |
="258" /> женско, и старо и младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрасле нема науке по они |
м шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p> <p>„И |
ити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доносити букваре и таблице, него их оставите ко |
ије у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да |
је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вред |
аза: да кад троугао стоји сасвим равно, ненакренуто ни на једну страну, него положено као вода |
и старо и младо види необична путника и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилаз |
е тако чисто и у реду, да на њега учини необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га |
стране, која води од Београда, појавити необичан путник.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
обично.{S} Радиша је данас добио један необичан поклон.{S} Из гомиле ђака изиђе један малишан |
сасвим довршена.</p> <p>Зато што је ова необична гимнастика с ручним радом за време одмора трај |
да би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радиш |
дом.{S} Кроза село и старо и младо види необична путника и необичан товар и сећа се, да им је т |
ујутру устали од спавања, изгледали су необични.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао.{S |
м, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чека |
је и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што је видео у једној најпросвећ |
азиле су њој највише.{S} И та је дружба необично много чинила и Даници, за упознавање са селом |
година млађа.</p> <p>После оваких шетња необично им је пријала мајкина вечера.{S} Што им год сп |
у: „То изусти а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и |
школе би постављен један човек, који је необично импоновао и са дубине научне, и са великога ро |
га „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необично много учинило, не само за здравље њихово, јер |
да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и човека и народа.{S} С |
ло написано таквим језиком.{S} Отуда се необично радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу |
старешине и у кући и у држави, осети се необично, кад му нестане свега овога и кад се види сам, |
ља, који су га родили“..{S} И Радиши се необично допала ова филозофија, па се сада старао и сам |
ој женидби Радишиној без проводаџије, и необично му је мило било, што се Радиша није преварио.{ |
ричанима те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља и |
наставну новину само видео на страни и необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем то |
ка.{S} И то им је у овој чистој природи необично пријало.{S} А после овакога оброка кад се напи |
n="62" /> <p>Дан је био октобарски, али необично леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брдима, |
ио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и |
воће у овоме селу, Радиша је увео један необично леп обичај: да једнога празника, или другога к |
мајстора.{S} И зато је посао напредовао необично живо.{S} До саме „цокле“ извели су зидари каме |
ead> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после сун |
и, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> </d |
иши ове последње две речи падоше некако необично и помисли у себи:{S} И овај прост свет зна за |
А што је најглавније, на њему беше неко необично одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене или чојане |
и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S} И љ |
едеље рада у школи.{S} Време је и данас необично лепо и деца су дошла у школу као обично.{S} Ра |
и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали |
кима о тужној царици Милици и о причању необичнога гласоноше о несрећноме боју косовскоме...{S} |
ече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, остаде с њим и Радован да но |
вало у уверењу, да се он налази у неком необичном свету!..</p> <p>Сутрадан су дошли одрасли ђац |
пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном црном дугачком капуту с дугом црном брадом, л |
да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао да и он св |
ишљао овако.{S} Овде је све примитивно, необрађено, неусавршено, па зато и неонакарађено и неиз |
нашао је само једнога прљавога, двојицу необучену, тројицу неошишану, четворицу с непосеченим < |
е дахнуо душом, што се спасао оне мучне неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучи |
рђивати предрасуде.{S} Зато му шаљиво и неодређено одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га |
ача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише лакомислен, не љути се ни на њега — |
, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, св |
вно, необрађено, неусавршено, па зато и неонакарађено и неизопачено него све здраво и природно. |
и и какво јој ђубре треба, органско или неорганско.</p> <p>И ниједна машина и алатљика, која се |
.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосећана: отац мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} |
аже, него да каже оно што је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она мислила, „к |
га прљавога, двојицу необучену, тројицу неошишану, четворицу с непосеченим <pb n="78" /> ноктим |
S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад им се каква младица ил |
а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па каква је онда то јадна храна — само да се |
е и да поједу оно мало често паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пост, онда, сем <pb n="29 |
b n="76" /> био превртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити с |
м бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни ку |
оје треба спреме као и за друге, и које неписмен „народ“ не може да врши!{S} Зато је почео да с |
очију онога, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што |
одавна.{S} А „народ,“ маса народна, она неписмена и непросвећена, само да прима.{S} А да може т |
а деца слушају као и стари, који осташе неписмени.{S} Подигао сам нову школу; те омогућио школо |
неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово парче земље.{S} На млађима је |
а и одборника, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао).{S} Одмах сутра дан кмет |
сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени ослоб |
неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу све што сам предложио |
ри радије су се примали по околини него неписмени „Бугари“, јер су умели да направе план од сва |
} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају |
ну и на све?..</p> <p>У таким народима, неписменим и непросвећеним, у људи и нема принципа, мис |
тачније и лепше од оних простих, често неписмених мајстора по варошима.{S} А Даничине су учени |
едничке послове.{S} У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицат |
а нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу нај |
да, где нема ни једнога јединога живога неписменог човека, него сви умеју да читају, па чак и ж |
{S} А на месту честитога и вреднога али неписменога Миљка седео је сада исто тако вредни али пи |
уци, којом сте се крстили, окрените ову неповезану страну од буквара! (Обилази и надгледа, јесу |
уће раздалеко, те су породице и општине неподобне за већу дружбу и заједничке послове.{S} У њег |
олеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено и трава непокошена опет по неколико недеља, |
тију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се |
ве пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачку друж |
а многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан преображај м |
}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, не |
ам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непознато, тамно или тајна за свагда.{S} Зато нема јасн |
дрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу о |
има су пређашњи кметови делили правду и непокорне навраћали у покорност.{S} А сада, захваљујући |
едеља, а у лето жито непожевено и трава непокошена опет по неколико недеља, те презри, поцрни, |
и свети у години, да ни један не остане непоменут.{S} А код патрона домаћега не пропусти се да |
стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непомирљиви противник данашње владе и опасан по постоје |
је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомично и слушала као свето јеванђеље; а кад се сврши |
никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућено и патријархално: задруге добре, послушност у |
се све на време уради, а не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће по неколико недеља, а |
отворе врата, онда се улази у предсобље непопођено ни даском, ни циглом, ни каменом, с леве стр |
обучену, тројицу неошишану, четворицу с непосеченим <pb n="78" /> ноктима и петорицу без торбиц |
и он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Рад |
ко толико.{S} Ничије занимање није тако непосредно управљено на подизање народно из основа као |
чигледно.{S} С јединицама је сматрао за непотребно и дангубно, пошто су деци познате, те не би |
ипак му се чинило у многоме незгодно и непотребно за село, јер у селу нема картона.{S} Али њег |
д јачега картона и дао деци с по једном непотребном новином, да и она тако изграде себи.{S} Дец |
{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато школа онакарађује.{S} Зато је приро |
рско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, |
ји човек, који неће ни трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној школи и после у живо |
тога на два три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна с |
сле; и зато би им свака казна изгледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече |
b n="253" /> <p>Али Европа не одобри то неправедно дело руско, и зато се скупи Берлински Конгре |
есађивао већином крајем градине по оним неправилним остацима до плота.{S} Доносила су и разно с |
о пре сазнала о ономе што је правилно и неправилно, Радиша је изградио све троугле, четвороугле |
а њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороугаоне правилности.{S} |
е је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, да учитељ почетник нема веће плате но што ј |
био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило књиг |
и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекидан све до испита.</p> <p>За ревизора је ове год |
то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; |
одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано грешила и нису могла да запамте.{S} Али се Р |
т чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестано напредовао, те је у њему било све више ђака |
под лаком женском руком.{S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри |
елена, и корита, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а катк |
а упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрестано додавао по мало сламе, пазећи, да уже изиђе |
тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућ |
и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити главни помагачи у |
руча раније него других дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много |
S} Милан халапљиво узима и гута, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако се продужило <pb n=" |
није помогло то објашњење: надзорник се непрестано љутио и говорио: „То је <hi>јерес</hi>, госп |
од коља и врљика.{S} Младе воћке су се непрестано доносиле, пресађивале и калемиле, а старије |
играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по памети.{S} Газдарица му даде д |
да хватају хладовину.{S} И долазили су непрестано, и мушко и женско, и старо и младо, као на п |
агорице.</p> <p>Одело је у Загорици још непрестано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака |
ступити у борбу противу нашега највећег непријатеља: незнања и неумешности него и с оним малима |
д сазнао, како се чува од зиме и разних непријатеља...</p> <p>Радиша је сад прво дигао плот изм |
То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњем <pb n="335" /> „постојећем стању“, |
Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „пост |
обрих комшија и пријатеља постају крвни непријатељи...</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, а |
змеђу њих.{S} Од пријатеља посташе љути непријатељи и од две партије посташе три.{S} И од сад с |
ад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>између себе</ |
она се у нас срозала на поделу народа у непријатељске таборе и на сачекивања из заседа и међусо |
чари и партизани, што сте се изделили у непријатељске таборе, па се мрзите горе него с Турцима. |
И наста не само расцеп него и отворено непријатељство између њих.{S} Од пријатеља посташе љути |
умадији.{S} А тиме се троши, те не може непријатељу да даје отпора онолико колико би требало и |
ности и осећања онога што је пријатно и непријатно ваља да се развију осећања за све оно што је |
ахвални били Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, толико су и сада осећали, да вел |
ако ваља и да ће му прва киша направити неприлике, особито од капије до школе.{S} Зато је већ б |
на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко за децу |
малено</title>“ јер су му оне изгледале неприродне и без појезије.{S} За гимнастику су служили |
отуда, што се радило наопако, натрашке, неприродно, и почињало се с оним, чиме треба да се завр |
ему, од простога сложеноме.{S} Напоље с неприродношћу и онакарађеношћу, напоље с бубањем речи н |
да сниме свако земљиште и измере сваку неприступну дужину и висину свакога дрвета и брда, и за |
од, логичан и бистар, само прост, неук, непросвећен и празноверан; и ваља му само тај ум употре |
ч своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општин |
„народ,“ маса народна, она неписмена и непросвећена, само да прима.{S} А да може то да буде, е |
ни.{S} И ето откуда долази опасност, да непросвећени народи управљају сами собом.{S} То је као |
у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени завичај; идем у свој добри и простодушни н |
.</p> <p>У таким народима, неписменим и непросвећеним, у људи и нема принципа, мисли и уверења |
а у општини и народу више неразумних и непросвећених него разумних и просвећених.{S} И ето отк |
право и воле да живе.{S} Само има много непросвећених, пакосних и злих и људи и народа, који на |
пребројавања и бројне већине у простих непросвећених народа.{S} Јер је у њих мањина паметнија. |
шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном селу, у којем нико не зна ни за праву лин |
а његова дужност, а Миљку као простом и непросвећеном човеку да припада већа заслуга; али ово н |
апита: има ли ко код куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави газда Мијаилов син и о |
о да се послужи својом „либелом“.{S} За непун сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке |
а њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живет |
е год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати!...</p> <p>У науци дакле има правих ч |
аветина.{S} То је била једна заравањка, неравна, с рупама, малим избрешцима и обрасла коровом а |
н.{S} Распуст њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако није допушт |
часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није нерадан.{S} Напротив, он много ради и запиње; али <hi>н |
азне, без живота и интереса, и стварају нераднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу |
наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам до |
чева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом правцу, па га с тога |
је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, реченице, догме и други састави, па м |
јашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и заповести (главније) и |
него учитеља, а у општини и народу више неразумних и непросвећених него разумних и просвећених. |
бе.{S} У једној су биле Радишине ствари нераспаковане и у њој једна плехана „фуруница“, а у дру |
емај прње!</p> <p>Радиша онако уморан и нервиран само га с неким презрењем погледа оштро, па да |
и су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, могу имати.{S} Ево мени гусала, а деца мо |
готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавршено, али изврстан материјал за усавршавање и нап |
вљајмо</hi> оно, што нам је примитивно, несавршено.{S} Напредак је у <hi>усавршавању себе и све |
i> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавршено.{S} Њему само треба више разумевања и више у |
недовољна као и сувишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљивија и од недовољне.{S} И несва |
је још шкодљивија и од недовољне.{S} И несварљива духовна храна исто је тако шкодљива.{S} Зато |
најбоље показати откуд толико раздора, неслоге и свађе у брачном животу, што после прелази и н |
бљаонице, немиле мучионице и продавнице несолидне робе...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
} Прва је, што ми сами излазимо довољно неспремни и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео |
ео како се ради у другога света и своју неспрему надокнађивао после сам, ни ја с оном из наших |
то преварио министера?..{S} Каква је то несрећа?!.. <pb n="341" /> Господин капетану, све ће се |
сти у животу и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често так |
о.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, који је научио да рад |
до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећним Санстефанским Миром враћена у старе границе.{ |
а је и чини ми се највећа, што се неким несрећним узроком задруге све више растурају, те услед |
претку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећних избора и ћораве политике, којима само <hi>зав |
ељу наш, волови те чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p |
лици и о причању необичнога гласоноше о несрећноме боју косовскоме...{S} А село се радовало, да |
живимо заједно, да делимо сваку срећу и несрећу у животу, <pb n="241" /> да будемо једно и да и |
{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{ |
познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, уништиле су коз |
шли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао да |
.{S} Јер је ето толико народа пропало и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десе |
и и у држави, осети се необично, кад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен својој |
ешности.</p> <p>Зато, ако видиш каквога несташка, који ником не да мира, немој се љутити на њег |
и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њиховом и међусобном задиркивању.{S} Опазио |
а друге потребе.{S} С највећом журбом и нестрпљењем предао се сада послу, да измисли најбољу шк |
о, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доприносило и то, што ј |
тетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Учила их је највише о јелима и о чи |
е је ово Радиша говорио, сви су слушали нетремице и ниједан очију није скидао с Радише.{S} А ка |
семену, коју је деда Радивоје саслушао нетремице, као да је за клупом.{S} У том донесоше и нас |
адове око подизања нове школске зграде, неће затварати школу, дахнули су душом и удвостручили с |
добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово |
, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку |
би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима договори, да га чека |
о се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то мо |
а тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да поради.{S} Зато навали, |
и, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога села |
додаде, да има повише ствари и рече, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори |
о роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници не помаже до |
Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра.</p> </div> |
дили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да с |
о роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одма |
ти да јој ово није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо пре |
зи писмено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле оту |
брало место за њу, па вам министар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет |
коле, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио |
и, пливајући у радости, што им се школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на ова |
у њима.{S} Радиша запита, да то људима неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, |
између себе и слажите се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам до |
S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остат |
ине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у нарочитом месту за то.{S |
, да из семена питоме јабуке или крушке неће да никне и израсте онака иста јабука или крушка пи |
8" /> унесе до почетка школе, јер после неће имати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Ра |
а пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена за про |
ругога нек узјаше господин и до села се неће скидати нигде!“ одговори Миладин.{S} Радиша додаде |
пио и још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији |
но жао, кад чуше да <pb n="305" /> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће |
строг и суров, он неће упитомљавати, и неће привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а а |
о онај други престане, онда је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га |
узеће управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ћ |
д хоће; још старији могу пре да науче и неће да забораве као деца!“</p> <p>Наста неисказана рад |
ди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - прави је |
га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слобод |
вље увек највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама на |
а по околини и целој Србији, да кметови неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко |
егледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, него |
с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је |
а то може бити најодлучнији човек, који неће ни трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у проду |
е дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи ова |
раху мушкарци. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслу |
ј сандучари и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћица дала је први |
мен неће песак, који вуку камен и песак неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га |
ивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на роби |
де, да смо приступили послу, и онда нам неће затворити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И кмет прист |
донети: поделиће се, па који вуку камен неће песак, који вуку камен и песак неће вући креч, кој |
а својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати, и неће привлачити децу себи и школи |
који нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и да их стигне. |
дан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи о |
ати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово |
ко у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по гра |
о је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет |
Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре него за владине људе, онда |
и и у болесном телу, осећања се извесно неће развијати како ваља.{S} Место лепоте и радости бол |
Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за |
десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="230" /> седети у овим талпарама, кровинарам |
о што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; |
вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако да |
и песак неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о |
ет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној! |
бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и |
оли.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер ће доћи време, кад |
игу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад м |
х слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете сад св |
исали!..{S} Ово печатано с десне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви! |
S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се опет погледаше; поглед |
остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је овако вл |
ојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље, Б |
те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо предругојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад био у н |
„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, <pb n= |
жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућама! одговарале су он |
у свога села.{S} Зато рече деци: „Данас нећемо учити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, т |
подине, опростите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опростите и |
ро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити са стране и плаћати њима.{S} Узд |
а камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљковом констру |
авио.{S} Немојте дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све примит |
! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласа |
дравље своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад заборавити, да сте ђаци и да треба да буде |
p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па да вас оставимо?</p> <p |
и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачним и ч |
и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се |
се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти |
не, донели смо ти мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо |
њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него |
ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја не т |
ко ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па как |
та и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мал |
се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога о |
вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га остављ |
ао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и док |
онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај жи |
а, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што више |
били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село г |
на одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Ми |
клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Т |
ва политичка борба и у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем учитељи имају много узвишениј |
и, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето љ |
мио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни овде!...{S} Онда оду да траже, где ће |
будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да грешим као он.{S} Песталоције је <pb n="76" /> |
сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и н |
а је то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <h |
спао за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за све трој |
Па тако, рече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељом и празницима великим, и онда сам бес |
е у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан добрим друмовима и гвозден |
ан народ, логичан и бистар, само прост, неук, непросвећен и празноверан; и ваља му само тај ум |
сами.{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он веру |
то и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље |
{S} Радишу запрепасти и овај инат и ова неуљудност, па помисли: кад је он овакав према мени, а |
и вредан, радан, само неумешан, одвише неумешан у свему, да му свуда вреди оно „од три клена д |
аље, ово је народ и вредан, радан, само неумешан, одвише неумешан у свему, да му свуда вреди он |
ђе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и ж |
х народа, те да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде |
да сама надокнађује овај људски нехат и неумешност.{S} Она навиком и очвршћавањем чува човека, |
нашега највећег непријатеља: незнања и неумешности него и с оним малима!..“ мислио је Радиша у |
има пуно лепоте, али и много незнања и неумешности.{S} Слушао је тице како певају по шумама и |
ако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас претекли <pb n="217" /> и зароб |
са, и стварају нераднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на |
пре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу често сметамо.{S} Колико је |
ето и настала јесен живота Радишина.{S} Неуморан труд и истрајан и промишљен рад његов и добре |
преко распуста</head> <p>Радиша је био неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и нерад не |
црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Требало је све спремити, да мајстори не че |
иша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и предано као у трећој.{S} Само им је ход спор |
х на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморно, само да навашу доста, те да мајстори не чекај |
унуци твоји поносе делом руку твојих и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, најбољега све |
ка блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без алата нема заната; и он |
о и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она |
е и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне ста |
{S} Овде је све примитивно, необрађено, неусавршено, па зато и неонакарађено и неизопачено него |
а странка.{S} Зато се после рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овом |
ав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали главну |
за дивљење као год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толико, колико о |
id="SRP19102_C12.2"> <head>2.{S} Радиша неутралан</head> <p>Радиша је свршавао Учитељску школу |
ди“ осташе у другим двема странкама или неутрални.{S} И она наброја „девет десетина“.</p> </div |
, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; свога кројача, а не кроји одело сваки с |
те природа сама надокнађује овај људски нехат и неумешност.{S} Она навиком и очвршћавањем чува |
з лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од три клена два |
него партијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче изво |
: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу бубе кој |
а сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сам |
само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све...</p> </div> <div type="cha |
да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој да |
него на чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допустио, да га деца љу |
граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина |
тли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему онога који не зна, учинио је највеће добро“....< |
стају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и пам |
еници у првом разреду лепше писали него нечији у четвртом.</p> <p>Из граматике је Радиша врло м |
штедионице, па ће после отплаћивати; а нешто имају и општинскога, те не морају ништа тражити о |
ође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Ва |
ћемо платити нешто из општинске касе а нешто позајмити из штедионице па после отплаћивати свак |
на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст |
виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и б |
јрадије проводио овде, налазећи увек да нешто поправи, доправи и допуни.</p> </div> <pb n="379" |
могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој сад, рече |
и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад |
ова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! |
ве; и ко год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он не може док не узме те књига и не ви |
твесну на <pb n="117" /> основицу, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и показ |
естала блека, она га је све запиткивала нешто друго; а никако не може да му каже, шта је данас |
толико мерила своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и |
амо име овога листа казивало је, да има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се изно |
Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком и гађањ |
могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потре |
е молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши род |
.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једнако |
видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него и з |
аз.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешт |
коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћи |
ођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову забун |
ати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе нешто практично, без луксуза и сувишности, што је јевти |
е обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно канцеларији, али Радиш |
ња напамет по осталим предметима, па је нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се нау |
ле и прибрао потребну грађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда је п |
угој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљк |
}Сад пређите на десну страну!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а није ц |
да у свој Загорици само један човек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мал |
ни забрана, него само са северне стране нешто мало жалосних остатака од некадање лепе шуме.{S} |
и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским пословима, и да оде до удатих сестара, |
“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод ев |
гаче и парче сира да доручкује, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици |
ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невољ |
одимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n= |
еку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, |
о.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто најбоље расположен па плану. „Казао сам им и наст |
сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} Ово је |
да га пита, може ли мацке да развали и нешто од оних дасака да направи.{S} Груја оде и донесе |
и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико одву |
илета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, и |
треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно |
и школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобрена привремено, док |
и дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На |
ли вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у с |
школе, осећали су, да су данас научили нешто ново.{S} То <pb n="240" /> их је и вукло у школу, |
ве у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима |
ма, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасом, као да ми се сва утроба |
за идућу школску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p> |
а је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, носи мајка дете, ђак носи књиге...{S} |
ајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто позајмити из штедионице |
адојица; није грехота примити и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди |
оодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но |
овор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у ст |
равља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и |
но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи тан |
и телом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад су завршили ово записивање, ви |
шла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону састругану полови |
.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за углед!...</p> <p>Никад Радиша није ви |
руку!{S} Спустите!) Е сад пазите друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су д |
друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се побој |
зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и граб |
диша је прво отишао у варош те приновио нешто од одела и покуповао неке најпотребније ствари па |
њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, <pb n="10 |
тру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда |
ода највише задржавала.{S} Ту је морало нешто земље и да се откопа, па опружи конац пун метар д |
у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпотребније свакоме човеку особито земљо |
266" /> слободно, те и преко њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде пам |
н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — |
и су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани ов |
е Радиша.</p> <p>„Господине, кад чинимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи пос |
ако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... <hi>Нана</hi>, тако по неко дете зове мајку св |
код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово испод ножа?{S} То је <hi>игл |
ак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенске, што је чуо од п |
о писала и печатана слова цртала.{S} По нешто је Радиша и на својој табли показивао, да сви вид |
оредно с малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о пронал |
много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, зајед |
ова два правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је д |
о, да у сваком од ова два правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба |
ти да памти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Тур |
душевним особинама.{S} У свакога је по нешто другојаче.{S} За тридесет година ни двоје деце ни |
отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али |
ослужитељ Груја.</p> <p>И сви рекоше по нешто, само Радиша не рече ништа.</p> </div> <div type= |
У очајању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и де |
ви мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, који је ове године др |
ном, од које је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав тај п |
о ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су нека |
ана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о својим |
еме вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога великога света, што га је видео за време |
<p>Овако је Радиша сваки пут износио по нешто ново, што шири њихов умни хоризонат и осветљује г |
ни школској, и сваки пут се налазило по нешто да се посади, пресади, оплеви, окопа, залије и та |
ан је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотре |
не, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико д |
у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао је све што је |
а често „усекњују“ свећу.{S} Изгледа му нешто хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било |
иле ђака изиђе један малишан и пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и п |
тиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко сноси или |
дости дечје није било веће, него кад су нешто направила да сасвим личи на оно што су хтела да н |
ако да поране, да се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и тако д |
у усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загор |
о да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ об |
з градине гранчице за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све бл |
другом могли и главу да разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не |
дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи |
апита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одговори мајстор Ми |
је било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче, које је ст |
таза.{S} Тако су после и радили.</p> <p>Нешто је још недостајало Радишиној градини, и то врло в |
одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко у земљу |
но голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са северне стране нешт |
они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о владању у друштву, а камо ли о |
а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко |
о, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са северне стране нешто мало жало |
е не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нар |
ела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрс |
Е, господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати |
Но како у почетку није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе |
а ослободи се ево само један део његов, ни петина његова.{S} Оно друго је и данас под туђином.{ |
до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје.{S} То |
.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање р |
{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још талпаре, скл |
ао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје.{S} То је учинило, да су људи у ов |
кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пр |
ти ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан рад или промишљеност и на |
им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <pb n="369" /> коме требају. |
кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! р |
ко ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје.{S} То је учини |
ма ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите |
и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван |
телефон, ни парне бродове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни разне друге научне истине по |
оже много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан рад или про |
да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стар |
живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} З |
ти могу што честито почети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, |
е, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде зазире да каже и ш |
своју неспрему надокнађивао после сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Д |
брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите четврту <pb n="158" / |
улази у предсобље непопођено ни даском, ни циглом, ни каменом, с леве стране је једна мала соба |
дсобље непопођено ни даском, ни циглом, ни каменом, с леве стране је једна мала соба а с десне |
атрљама не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан |
мпу, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни телефон, ни парне бродове и железнице, |
које нити су хладне као цигла и камен, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу |
ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на |
ове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни разне друге научне истине по разним гранама научним. |
ни громобран, ни телеграф, ни телефон, ни парне бродове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни |
ни изненадио, ни уплашио, ни обрадовао, ни застидео колико сад.{S} И једва се сети само да пољу |
<pb n="296" /> му се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </ |
кад се Радиша није толико ни изненадио, ни уплашио, ни обрадовао, ни застидео колико сад.{S} И |
ити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
а није толико ни изненадио, ни уплашио, ни обрадовао, ни застидео колико сад.{S} И једва се сет |
ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске игре; и п |
азимо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни телефон, ни пар |
артију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни телефон, ни парне бродове |
јбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не |
нас не морамо да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телегр |
мо да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни теле |
оносећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <pb n="369" /> коме требају.{S} Зато би тај но |
није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице за Ручни ра |
с, ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни телефон, ни парне бродове и железнице, ни стеарин и |
По што би се, Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Ср |
е један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори |
{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако |
ше да му загревају врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћ |
оле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба д |
ктобру, када се свиће много доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, |
се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико |
аве и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сма |
адоше као запањени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша |
егзерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замислити, с коликом ће вољом то у |
х.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине народи нису били задовољни.{S |
I разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће године нису примљени нови ђаци, него је Радиша |
е од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} |
ије задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S} |
изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико требало.{S} По четири ка |
ицу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у з |
ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите четврту |
у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу. |
у и као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с послом, кречари с кречом а зидари са з |
за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута |
све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> |
, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу |
а за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као п |
ине прваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године уч |
ва рад и живот човеков, то не усавршава ни самога човека; а што усавршава ово двоје, то усаврша |
она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него је место корова поврће и цвеће, а ђубр |
саног камена, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S} И свет је гово |
скрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће |
изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи |
вар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, ш |
ве а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турска, спахиска, само |
поново се ређају сви свети у години, да ни један не остане непоменут.{S} А код патрона домаћега |
шљајући тако он се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они |
рави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да |
све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било празнога земљишта, да на њему није б |
ни куће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђена в |
рзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држ |
за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена <pb n="384" / |
а био чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника писмених није било.{S} И зато су прве наше |
е данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капет |
би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску |
д су га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао овако:</p> <p>— |
пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео |
без овога нити има правилнога развитка ни спреме за савршенији живот, а без овога опет не може |
одина у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет је њен благотворан у |
веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика галантерија у изразима према женскима и п |
цима.{S} Рука сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало т |
ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шт |
Немојте главу много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрипи кри |
не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља.{S} З |
аљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све |
деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и о |
олу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, који је после, као младић или човек, научио |
ље највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S} А Вама, госп |
р у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују |
преданији културни радник, каквога нема ни једна школа; и камо среће наше, да таквих имами више |
је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато стаде мислити, шта да ради |
ш више.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога јединога живога неписменог човека, него сви |
Тома нема много њива и ливада, те нема ни свога посла много, него више ради код другога.{S} А |
и</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлеб |
е к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње заву |
адин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе |
ања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је он узео влас |
обро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе залудне земље, него је све или зелена ливада, |
е стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Манастире су подизали наши ст |
ћи какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њих чак ни шума не |
ла јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбо |
вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни шведска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух |
емљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша, гледајући <pb n="159" /> |
непросвећеном селу, у којем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш направио гл |
нешто другојаче.{S} За тридесет година ни двоје деце нисам имао потпуно једнаке.{S} Свако на с |
до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо д |
ас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је п |
читељи нису толико путовали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају |
S} То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селима није мислио, да кошница може бити д |
змеђу себе, ту нема добра за задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумади |
, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове шко |
и сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите четврту <pb n="158" /> реч.{S |
>Тако Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да |
живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, ж |
ам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајстора па |
мо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља.. |
у Загорици, то Радиша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па р |
суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} |
то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни |
диша.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за д |
сте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и река |
да се истоварује.{S} Загоричанима никад ни за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало |
јем су они често разговарали; али никад ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је |
м, да мајстори доиста нису чекали никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети колико су истр |
у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на |
земље не може се познати ни свој народ ни знаменити догађаји у историји његовој; а да се она п |
имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, д |
нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једно сво |
ве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb n="22" /> ова |
..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Манастире су подизали наши стари царев |
слова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а мног |
се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се |
и ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није имао к |
греде и дирека, него све дељано; нигде ни најмање <pb n="98" /> калдрме ни отесана камена, ниг |
ечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилове куће пр |
Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n="149" /> нег |
вој школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и пачив |
А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли б |
: да народ сам не познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би виш |
речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: „Гос |
а и она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за мер |
од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на |
животиња, која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре бе |
за савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и васпитању његовога |
у тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену зону...</p> </div> <pb n="400" /> <div type= |
сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радионици у Нем |
ција сврши основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S |
о рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је |
ом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша |
не могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и светињ |
што је била њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и |
очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Бо |
астанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га |
уђерима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у ман |
шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по лив |
година ништа ново у овим областима није ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и приме |
ху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми |
S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говорило о политици, то он у то није ни ула |
је Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне д |
достојно.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S |
иб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либелом“.{S} За непун са |
но јецање, како Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређ |
ирно причао, а онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу |
угојачи но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, д |
агоричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали |
вега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загор |
И зар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет годи |
ња учини пријатељска, бољи доручак није ни тражио.{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео |
оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потреба, д |
асловац, па су неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиш |
упити по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су |
а, крушака, шљива и тако даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје учени |
А друго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало случајева, да пред многим к |
{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас д |
ни говорило о политици, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је |
анас доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића пале и |
а; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој основној школи она ваља да се попр |
ше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb |
нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, т |
ного узвишенији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него |
ла чудан преображај материје, о каквоме ни појма није имао.{S} О, како се само запрепастио, кад |
нигде ни најмање <pb n="98" /> калдрме ни отесана камена, нигде цигле, нигде црепа, нигде ћера |
непросвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли д |
цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у целом |
ветитељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не и |
тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ н |
није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да продужи лањски ра |
у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n="149" /> него се пиш |
или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине на |
озбиљан и сувише лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати друштву.{S |
> <p>— Господине капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: д |
а и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећања, као најузвишенија, не могу развиј |
то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Рад |
и дан.{S} И немојте никад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сач |
моје будалице. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да |
може бити најодлучнији човек, који неће ни трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној |
х има много, а нити они имају крштенице ни он извода из „протокола крштених“, то је он записива |
буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Р |
а сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио више на |
беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са северне ст |
ного више помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога загоричанина није више срамота, да љуљне |
да.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороугаоне правилности.{S} Да то све каз |
лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега |
у, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шта б |
страћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, п |
олико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече |
роду човекову.</p> <p>Људи нису једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи д |
<pb n="361" /> да загоричани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Д |
бућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ |
више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад |
видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да није све спремно за њу.{ |
и Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турч |
S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо |
да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па |
рвању и тако даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једн |
прављао тако полако, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, |
; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја |
ао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу не |
карне судове да калајише, те загоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некал |
десет година, од како сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без |
а, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети |
ознавања своје земље не може се познати ни свој народ ни знаменити догађаји у историји његовој; |
ј здравље: мислим, да се нећу постидети ни овде!...{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи |
најодлучнији човек, који неће ни трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној школи и по |
ма, и онда нити могу што честито почети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> |
вањем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S} А с |
се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати само усп |
то о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јав |
ну о правом ручном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} П |
аквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање н |
и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и д |
мимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он |
; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да ј |
како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ће |
он изишао на доксат и, не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и природно по |
неке хартије, па, опет не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и искрено поч |
с из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и почел |
никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај рад пун такта, |
свима окружним градовима.{S} У њих чак ни шума не расте онаква, каква се сама посадила, него ј |
смејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и |
а.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам |
штовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу“...{S} А |
о могу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спремом.{S} Све удари натраг, кад се не об |
оди, као ове године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби д |
о не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S |
од <hi>камена</hi>, јер од камена ником ни камена: <hi>трајаће ти хиљаду година</hi>.“ И не сам |
кле буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста |
ер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, |
редлог, и тако нове 1875/6 није примљен ни један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим учен |
мор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша што заповедио ни забранио.< |
креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зат |
о тако полако, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <pb n |
а рад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може. |
ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели |
њавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодна по с |
ли и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове сво |
не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није |
д школе.{S} Но како у почетку није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне о |
је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно з |
метова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, те се шума подизала све ве |
он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела д |
дно другом.{S} И доиста, они нису много ни трошили.{S} Радиша је позвао свога оца и мајку, кума |
су имали много посла па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцн |
, како Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређује: „Црк |
вори, али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао овак |
аштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму |
оје.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај рад пу |
леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане.{S} И њима је захвалио на труду око |
вих великих Радиша извесно не би развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} З |
опоменут, нити је Радиша што заповедио ни забранио.</p> <p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас |
ко је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S} Деци је не само допустио да свирају него |
о другови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи |
на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и |
но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотеру |
Букваре.{S} Никад се Радиша није толико ни изненадио, ни уплашио, ни обрадовао, ни застидео кол |
> <p>Људи стадоше као запањени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} |
је ниче од онога, што није много дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре ник |
е већ <pb n="316" /> није више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше до |
о се у његовом селу ништа није ни знало ни говорило о политици, то он у то није ни улазио, и св |
абранијега и најбољега, а није изостало ни цвеће најразличније, које је највише гледала Даница |
ке добијају лепе паре.{S} Сад није било ни потребно говорити о вредности свилених буба, него са |
уделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а ј |
учио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> <div type="chapte |
им се то није допустило.{S} Није прошло ни још других три четири године, а брдо је изгледало ка |
а и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни |
ју ни најученији људи.</p> <p>„Не знамо ни откуда човек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих |
да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p>— Можемо, |
то мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле |
и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог с |
свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, |
да.{S} Ми данас не морамо да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобра |
сто би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледала, да ту празнину к |
гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој |
погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде |
а, онда се улази у предсобље непопођено ни даском, ни циглом, ни каменом, с леве стране је једн |
азују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића пале и сагорева |
ју, што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за |
мо овако: да народ сам не познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, т |
ого да запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, |
гих и назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после није много волео, нити се хвалио њоме |
троугао стоји сасвим равно, ненакренуто ни на једну страну, него положено као вода у бари или т |
једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно један на др |
на, тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу |
оје не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломазних десет клупа |
се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи зн |
"342" /> растурат’ човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад виш |
о поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без школске градине, у којој ће и млади и ст |
њига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људ |
а сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав кулук.</p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, |
школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде о |
во доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} |
и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о владању у друштву, а |
нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни најученији људи.</p> <p>„Не знамо ни откуда човек.{S |
равије пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који н |
о нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је |
дишу и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге за |
жали дете за кућом; остави га; није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше |
ти.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако н |
и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку свих школа, него и после сваки припада н |
а сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито |
азали при грађењу школе загоричке, нису ни престајали са својим послом, него су га још усавршав |
оји су седели по крајевима вароши, нису ни куповали пера, него су их чупали од својих гусака.{S |
ко не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали но горели онако, читаве главње), једне маши |
биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само |
рала у околини.{S} А неке предмете нису ни имали штампане, него су их професори „диктирали“, а |
а код куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога ма |
загоричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била зарасла у |
окисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га остављати о |
јаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и докле им |
а: <pb n="342" /> растурат’ човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И |
е Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову уђе јед |
ручне радове, и то тако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни израђ |
кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим се |
вде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али веч |
д и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинама нема толико свађе и мржње и личне и парт |
S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он о |
више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi> пиће |
иш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар |
учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S |
овник, а из нашега села није изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Бог |
ком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајк |
сам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!. |
pb n="98" /> калдрме ни отесана камена, нигде цигле, нигде црепа, нигде ћерамиде и креча, нигде |
есана камена, нигде цигле, нигде црепа, нигде ћерамиде и креча, нигде насута пута и зиданога мо |
е, нигде црепа, нигде ћерамиде и креча, нигде насута пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у веч |
калдрме ни отесана камена, нигде цигле, нигде црепа, нигде ћерамиде и креча, нигде насута пута |
даске, греде и дирека, него све дељано; нигде ни најмање <pb n="98" /> калдрме ни отесана камен |
гња, и свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у |
прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случаје |
како се пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, |
а није много; земља нема да се откопава нигде, него још негде мало да се наспе, а камена већ им |
куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљавају одмах онаки какав се ископа, нег |
шло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по други пут стругано и кварено.{S} Али је н |
тако даље: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по |
у школи једно јецање, како Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора у |
аво под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" /> задржавати.{S} Све су |
рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах отич |
„Добро, господине; ено како идемо па се нигде не укаљамо!“ одговорише готово сви.</p> <p>После |
ди,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљућ |
јаше господин и до села се неће скидати нигде!“ одговори Миладин.{S} Радиша додаде, да има пови |
м, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и |
ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у За |
ао на другу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме, колико сам мо |
људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стругане даске, греде и дирека, него све дељано; |
мет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нема толико равнице да би све куће могле да стану |
а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша |
дужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати само успомена; а а |
поведао рат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе тако пр |
је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</p> <p>Радиша заћута.{S} Капетану се учини да га |
е, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до прав |
ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој основној школи она ваља да се поправи, а у вишој |
беше нека кречана него нагла низбрдица, низ коју се сливала вода из половине дворишта и отицала |
и чинило да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио |
господине, наше школе!“ Радиша погледа низ један дубоки поток, који у Загорици зову река, и у |
у страну скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто др |
о гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више приближивали вароши, т |
барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, да служи као заклон, ил |
ед вече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{ |
даде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило ка |
о шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> <p>— Потпишите, да сте примили уверење, |
"199" /> па се и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и с |
брда загоричких и сунце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а то беш |
у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} |
ене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша полако, тихо и достој |
им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете руке напред |
.{S} То не беше нека кречана него нагла низбрдица, низ коју се сливала вода из половине дворишт |
име, истина, нити, није, ниско, нишка, низина, висина, равнина, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} С |
подруме, одакле она после по долинама и низинама извире, те поји свет и околину и одржава влагу |
ваде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситн |
{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу д |
толико филозофије у својим умотворима, није глуп.{S} Он ће лако разумевати и примати све оно, |
и су се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само |
а да им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено |
>и</hi>; игла, ивер, име, истина, нити, није, ниско, нишка, низина, висина, равнина, стрмнина.. |
ји је ове године држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све у |
ва у пољопривреди и домаћем газдинству, није остала а да Радиша није с њом упознао ове своје од |
сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, |
да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} И у младо |
обрило овај предлог, и тако нове 1875/6 није примљен ни један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша |
јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није запамтило у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и нај |
ече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и |
сами...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; није грехота примити и научити нешто, а што човек више |
Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Доб |
те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгор |
а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није нерадан.{S} Напротив, он много ради и запиње; али |
некрштена.{S} То се већ <pb n="316" /> није више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зат |
право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика галантерија у изразима |
„збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Ра |
је насликан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, |
че се грађење и ове потребе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина |
а пасе, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни још других три четири године, а брдо је |
су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни шведска гимнастика и у пољу и у шко |
иши изасланик, те је знао његов рад и — није га преместио....</p> </div> </div> <pb n="372" /> |
јближи комшија.</p> <pb n="349" /> <p>— Није ово добро, господине, да се називамо Турцима измеђ |
мислио, да није ништа хитно...</p> <p>— Није твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но к |
е, да је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију готово не пије никако; а вина |
ине, па је тешко одвикнути се.</p> <p>— Није тешко, деда, само кад људи хоће.{S} Како су се пол |
овори Радиша скоро равнодушно.</p> <p>— Није твоје да пресуђујеш је ли хитно или није, него да |
кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, |
>усавршавању себе и свега свога</hi>, а није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све при |
је било најодабранијега и најбољега, а није изостало ни цвеће најразличније, које је највише г |
ато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет мно |
а градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; |
и ја не могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и с |
ечере млада је седела с њима заједно, а није дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то било |
</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, реч |
од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од ха |
да у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео |
вању јела и у одевању. <pb n="358" /> А није заборавила да им истиче и то, колико женско срце и |
имају много узвишенији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{ |
ије нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане.{S} И њима је захвал |
ртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То је |
ну!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише л |
о.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дан |
сам сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам |
ју тако брзо.{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{ |
цу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих р |
ела и миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се |
зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброга друга у животу |
оли, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио овај разлог и додао |
слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи ми |
а хартија је и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат |
ила, да он жали свога господара, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивал |
а пропало и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> |
> <p>Ово су говорили, а једно с другога није скидало очију.{S} Само је Даница искрено примала г |
о изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непр |
неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обра |
смо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— |
би смели ни помишљати о новој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени |
неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут, о |
али му се Радиша захвали, наводећи, да није гладан и да жели да распакује своје ствари и извад |
дан; <pb n="340" /> а Даници поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде пре |
него што је била њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена и опрана, него је сва прља |
, што сам, можда и погрешно, мислио, да није ништа хитно, одговори Радиша скоро равнодушно.</p> |
Вреди, господине; али сам ја мислио, да није ништа хитно...</p> <p>— Није твоје да о томе мисли |
лушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него негде у неком друг |
у нове школе: њему се просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, нег |
ему се просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да је у неком |
а није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да је у неком другом свету или у сну |
а па нема.{S} Најпосле отац помисли: да није отишао с оним калуђерима, па пошље неке људе чак у |
раслију децу Радиша није пропустио а да није набавио барем по неколико комада за ову дечју књиж |
е на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свја |
каквоме раду на новој школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата св |
ан и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа |
и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рогове па и главне греде тав |
ваше поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела. |
радили школу колико смо се мучили; и да није било опет готовине општинске, ко зна како бисмо пр |
чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве м |
вала ти, господине, на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} |
офија није трпела безбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи убијати побожност, а убијати о |
коли, господине капетане; мислио сам да није ништа хитно, па нисам желео да дангубим; а данас с |
и разговарала слободно са свима, као да није била млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, |
дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбија |
: предлог сасвим на свом месту, само да није много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза води |
ових година као они.{S} Зато не само да није жалио труда, него је својски и с планом радио, да |
а нове школе...</p> <p>Тако Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових |
озотама својим, то о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата ма |
и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао |
но.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови напреднији, к |
у још није довољно развијена.{S} И онда није чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуштеност“ |
чим све <pb n="156" /> књиге.“ Јер онда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, |
је као саливен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво, Мил |
мена требало.{S} Па како нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управ |
це, а његова душа и критична Филозофија није трпела безбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, зн |
, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није набавила барем по једну од оних млечних крава, као |
о дана није било у селу живе душе, која није дошла да види, како се зида и како се прави малтер |
ривреди око школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да они помену, јер је калдрма била |
устила.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, за соколове своје.{S} Али ка |
ного паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка није закметио капетан, него да га је село закметило, ни |
е да пише, и како његова сопствена рука није хтела да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки |
пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груј |
кривица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад су му лепо говорили, да |
ало ма какви чиновник, а из нашега села није изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} |
је и то било новина, које у других села није било.{S} И та је новина збиља допринела, да се у о |
н.{S} Радиша погледа: време лепо, посла није много; земља нема да се откопава нигде, него још н |
уди и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И докле д |
ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турска, спахиска, само су је Срб |
има кад цветају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни |
Радишине речи најпажљивије и захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и |
и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само п |
Нико у Загорици па ни у околним селима није мислио, да кошница може бити другојача од оне вршк |
упе до самих прозора.{S} А на прозорима није хартија као у Радишинога газде него срча или стакл |
лико година ништа ново у овим областима није ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и |
преображај материје, о каквоме ни појма није имао.{S} О, како се само запрепастио, кад је видео |
и зидање темеља.{S} И за неколико дана није било у селу живе душе, која није дошла да види, ка |
рице.{S} Запрепашћењу добрих загоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њин |
њу њихову; и ни за једнога загоричанина није више срамота, да љуљне дете своје у колевци и да г |
у преко реке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног к |
р.</p> <p>— Његова жена нек остане; она није крива ништа, одговорио је господин министар.</p> < |
гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А позн |
кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има |
389" /> Подигао сам кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски, него |
ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле |
Пошто столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у земљу а д |
раше сви; само Радиши никако ова вечера није пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући |
просто био очаран.{S} И на крају испита није имао речи да довољно похвали и учитеље и децу, рек |
и преносе у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи за |
варује.{S} Загоричанима никад ни за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало као да ће |
у, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем |
ам што сте доказали, да од човека ништа није отето, само кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си |
све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, само је мило погледала свога |
је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и да научите у њој |
о ничему није противио, да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да н |
ечерас код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спремићемо све |
копа и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} |
hi>.{S} До Радише у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је |
морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига најлакша на свету; и ко го |
лу само жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</ |
и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, него је за свашт |
оли.{S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говорило о политици, то он у то није н |
, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали те да сти |
стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{ |
ову, видите грдну разлику.{S} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калд |
рајало и још десетак дана, докле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада |
о потребно не толико с тога, што Даница није умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како |
за време одмора трајала подуже, Радиша није после одмора дуго задржавао децу у школи.{S} Увео |
в дан, пошто није било ревизије, Радиша није правио никакву параду, него је просто превео све у |
село привредно, умно и морално, Радиша није заборавио, да сваком приликом и својим ученицима и |
су они људи на њему говорили.{S} Радиша није желео о томе ништа да им говори, али кад су га зап |
је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила |
S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео да њега послуша, ј |
областима није ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и применио.{S} Ту су и разноврсн |
хвале достојно.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него се трудио само боље и бо |
ћем газдинству, није остала а да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије ученике, показав |
јбоље, за углед!...</p> <p>Никад Радиша није више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио |
е донесе из реке.{S} И докле год Радиша није казао да је доста, деца су ревносно доносила; а он |
динчета.{S} Никад у животу своме Радиша није био у мучнијем положају, нити му је теже било да р |
учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није толико ни изненадио, ни уплашио, ни обрадовао, ни |
необично му је мило било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даница доиста и заслуживала ов |
} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либелом“.{S} За неп |
ше с ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није могао да се начуди јачини извора и бистрини и хлад |
вала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет поранио и отишао пре с |
ма.{S} И ниједан распуст школски Радиша није провео пријатније од овога.{S} А своје јутарње ура |
а послужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том дође снаха |
да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим плотом или варошком тарабо |
радионице у школи</head> <p>Тако Радиша није погрешно што је отишао на страну.{S} Он је тамо им |
ожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела |
есно доприносило много и то, што Радиша није преоптерећивао децу умним радом и дугим седењем у |
за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дођ |
ало једну последицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и крај школске год |
уларне за народ и одраслију децу Радиша није пропустио а да није набавио барем по неколико кома |
апише молбу за премештај.</p> <p>Радиша није тако радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево п |
а само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећања, к |
ете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да ор |
ају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пада ситна киша а из в |
а сам уверио најбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, да женске зато нису за учитељице.{S} Него в |
адзором Радишиним, и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, те не извадили ле |
гове.{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се |
ам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен |
то никако није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да про |
е да подижу цркву; а ни камена им никад није толико требало.{S} По четири камена испод греда, п |
лако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Радиша, |
те да читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек |
загоричанке добијају лепе паре.{S} Сад није било ни потребно говорити о вредности свилених буб |
оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите табл |
} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писменог |
сељаком, те су се разговарали докле год није ударило звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је уша |
нема у селу Загорици, то Радиша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника |
ици до скора владали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце |
али за најбољега ђака; само он сам себе није држао за најбољега, јер то никако није волео.{S} А |
И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње и на камениту земљу, него на родну и д |
ном путу.{S} У веће се столарске радове није могао упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од |
онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, што је нова зграда била још в |
орник је овде био задовољнији, јер овде није било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша |
е пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће |
нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже |
и једно јецање, како Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ |
појео је, чинило му се, да никад слађе није доручковао.{S} Мало после нађе се код школе, и са |
а чему да ради.{S} За ствари од хартије није имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb |
он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубок |
а писања, без попречних линија, за које није осећао никаку потребу.{S} О табли је било обешено |
до, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него кад су нешто направила да сасвим л |
ен, песак, креч, циглу и греде и диреке није ништа рачунао, јер ће то село донети: поделиће се, |
свиће много доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и |
бољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после није много волео, нити се хвалио њоме; и давао је на чи |
крајева наше Отаџбине.{S} У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени |
и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући како Милета замазује |
р учио, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оној земљ |
гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе желео, <pb |
пропис и дивили се.{S} Само њему самоме није изгледао много лепши од њиних.{S} Али то учини, да |
ега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине народи нису б |
е опширно причао, а онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио о гр |
дине и спојио све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по двор |
је то, што Радиша целе ове прве године није предавао писмено рачунање.{S} Говорио је, имаће ка |
и нико, нико толико.{S} Ничије занимање није тако непосредно управљено на подизање народно из о |
во било тако на свом месту, да ни стопе није било празнога земљишта, да на њему није било ничег |
паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, |
дошли и његови одрасли ђаци, којима се није знао разред, али који су осећали, да код Радише мо |
да га одваја од оволиких послова, па се није уздржао, да ово и у извештају своме помене.{S} Рад |
друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После је и Немања |
ти другојачи но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да ме |
и страх поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па ј |
5" /> нису за њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заједницу љутио.{S} А совру су |
и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно време узимао људе и |
су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први |
а онога, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре обновио све оно, шт |
је пољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; |
кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким |
само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и |
збогом.{S} За кратко време никога више није било у дворишту школском.{S} Остао је само Радиша |
е највише кругова имао.{S} И ништа више није подизало ове дечаке загоричке, да мисле да су већ |
жност женину и материну, те Даница више није дангубила у школи.</p> <p>Даница је дакле устала и |
, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио пољопривредом |
хову.{S} И учинило му се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p> <pb |
сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сма |
о пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали концем и заде |
е толико песка, да се на игралишту више није видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, п |
и малим ученицима.{S} Рука сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читањ |
икад више није зажалио, што се још више није бавио пољопривредом и градинарством, него сада.{S} |
гло да буде другојаче, само да умемо; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, што су они м |
у на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на на |
полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дневних послова у кући н |
.{S} Отуда се необично радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало мн |
о и сламним подглавницима наоколо.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онд |
адесет година и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да |
руге и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да нап |
вљени за баштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да с |
уде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је |
ране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се |
н за Прњавор, смркло му се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ обр |
р је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и животу народ |
</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине и није другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој |
Растко је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{ |
д куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у |
ћете и сами погодити, да то нико други није могао да уради него Бог, и да он и данас управља т |
"331" /> социјализам; па пошто у Србији није било радника и радничког питања, то је он узео сељ |
<hi>он</hi>, кад кажемо за некога, који није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажем |
а и себи самоме.{S} И тешко ономе, који није осетио довољно топлоте и од пелена и одела, и од м |
лом доказали, да су примили занат, који није тако тежак, али му по важности и величини утицаја |
крава, као што је била Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавил |
по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Колико је у једном |
мачке!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема |
b n="80" /> То је <hi>столица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има и |
на отимао, и трудио да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опажале две природе: је |
чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен ала |
несе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекопавај |
плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, |
а један метар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша |
твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти |
зив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</p> <p>Радиша заћута.{S} |
ије твоје да пресуђујеш је ли хитно или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно |
екавши, да до сад још ни у једној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио |
е времена за рад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има |
оме деца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за |
а и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у |
по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да предаје само зато, што није имао где.{S} |
{S} И да готово одмах од почетка и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним |
ка и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учитељу и каз |
го Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S} Он је ову наставну новин |
сликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S |
.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет |
..</p> <p>Веће опште радости у Загорици није било од постања њена.{S} Она је многима и сузу изм |
ега...</p> <p>Једино што још у Загорици није изведено то је: да се имања групишу, и да се куће |
сламе, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на |
а дружења с децом“.{S} И доиста, Радиши није требао неки нарочити план за ову „екскурзију“, нег |
>8.{S} Ручни Рад</head> <p>Ништа Радиши није задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега већ |
ом.{S} И, дабогме, да Радишин премештај није могао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме |
је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нис |
школу сва пребледела и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало раније, а о |
као угљен, која је слабо родила и којој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде |
године ниједан <pb n="296" /> му се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „инт |
а пажња учини пријатељска, бољи доручак није ни тражио.{S} И кад је после купио врућу лепињу и |
ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао начинити сам себе, а друге су животиње још м |
ст премешта господина Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p |
ну и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао да начини, него |
ејао онако, и да му тај исти привредник није казао, како да попари семе врућом (али не врелом) |
говори на ово питање.{S} Његов реализам није трпео предрасуде и празноверице, а његова душа и к |
ани и необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, влада |
с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замислити, с коликом ће вољом то ученици да |
има дође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била утиша |
ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су |
био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао т |
струци био математичар, опет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; то је се |
те од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потре |
д добро слушали и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни ва |
укли у сељачко одело; и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у шко |
оли</head> <p>Радиша се и овом приликом није држао строго прописанога „програма“, него онога ко |
у.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су го |
брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много издвајала од сеоскога живота, и тежила је, д |
миле воље.{S} Само у подруму Радишином није било места за вино и ракију, него је тек по које с |
поче да ступа све што с оваким успехом није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било ј |
аџбине своје.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао ов |
јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пожалио једноме доброме привреднику |
неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас и |
иша је казао све што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p |
, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа друго; него да купе један велики чеки |
олико више падало у очи, што кметов син није донео Часловац, па су неки мислили, да он није ни |
енутку повраћала и говорила, да њен син није погинуо, јер правда и милост Божја то не може учин |
{S} И кад је доцније говорио о њему, он није говорио само као теоретичар него и као практичар, |
ни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца |
је гледао да преким путем покаже, да он није издајица...{S} Хиљадама хиљада турских руку дигло |
нео Часловац, па су неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и |
љег ђака.{S} Само се њему чинило, да он није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други |
о да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз |
га друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети сад |
да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, или про |
гме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније...{S} |
њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изненадило него одмах одговори:</p> <p>— Как |
По чему одмах може да се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој крст!. |
, докле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} П |
лу и изводи с планом.</p> <p>Истина ово није лако.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, |
о више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S} Деци је не само допустио |
човеку да припада већа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђацима, те |
јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би |
ка школа!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет се простодушним загорича |
капетанске заповести.{S} И за мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар општински и о |
он једини био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо.{S} И он се поносио што му је дете из |
кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми |
иционар и „демагог“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Радишин унут |
без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, те се шума п |
p>Кад је све наместио и легао, још дуго није могао заспати, и премишљао је овако: „Дакле, у име |
нило Радишу од зиме.{S} Радишу још дуго није могао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врз |
још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, |
лишће с једне стране повезано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повеза |
да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и нос |
ли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко није направио више!..{S} Сад у другом реду направите оп |
види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И |
ама.{S} И почеше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако |
дошло време за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је |
нају како јесте, него говоре онако како није, те варају све, особито прост свет.{S} Зато их пос |
д него за рад друге врсте.{S} Он никако није допуштао, да се прекида рад на подизању нове школе |
није држао за најбољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу |
у Радиша је имао највише муке.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко б |
сет!..{S} Колико је сад узето, а колико није узето?.. (Овако док не остане ништа).{S} Оставите |
ожемо..“ Онда Радиша настави: „И толико није потребно, деда, кад смо здрави.{S} Лекари данас до |
еба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} Морам тражит |
јабука, крушака, шљива и тако даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје |
и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му је што украдено.{S} Заповедајте, да |
се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писмен у војску, да капетан не може да прати |
е да иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио више добра народу нашем, нико народ наш ниј |
.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало случајева, да пред мно |
твори све.{S} Главно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и ви |
мо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и да |
ишта ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, д |
а, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је |
амо Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Ве |
онда стави овако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не |
је Радиша запазио, да двориште школско није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити |
е суши, он се толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смет |
оно веома занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у с |
гла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправ |
и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S |
ах, као да је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ће |
се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S} А Станимир, који је био најревносни |
Груја је одређени му посао свршио; само није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад ј |
у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи |
а Радишу.{S} Од њих тридесеторо ниједно није дошло „празних руку“.{S} Чуло село, да је учитељ с |
ги: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка није закм |
да будемо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи |
грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То није права политичка борба и у таку политику ја нећу, г |
Свети Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова |
видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, него учење онога, што је у нама |
иша даље.{S} Сви опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би једа |
чутуру!“ Радиша и њему одговори, да то није много, јер они раде тешке послове и не пију сваки |
је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пио |
одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за из |
а још више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер ј |
на.{S} Истина, према другим народима то није много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има жи |
ку <pb n="368" /> да пасе, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни још других три четири |
ље показао сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и дан |
{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то није предавао, јер је то почетницима тешко за разумевањ |
Милета је самоук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад |
другоме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} |
сад повраћати и поправљати.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, |
нало ни говорило о политици, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} И ш |
овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из „Српског језика |
више дубоко, спорије ниче од онога, што није много дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако видела |
а вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код Радишине куће, донесено је од Миљкове, и |
ми није могао да предаје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за одм |
могао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљај |
ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре дошао, он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад |
еома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манас |
тао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке |
и посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није било ревизије, Радиша није правио никакву параду, |
рска, и турски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у вој |
ратка Радишина из иностранства министар није био поставио никога, јер није имао кога.{S} Вредни |
министар није био поставио никога, јер није имао кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да гу |
. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина |
нађе, да је цигала израчунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, |
смо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу |
је успехом свршио Радиша ову школу, јер није главно с каквим је оценама свршио, него с каквим ј |
али је морала да пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И сви су се радовали, а опе |
А он је обично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> |
тале редом.{S} Ником се никакав изговор није примио.{S} Један рече: „Господине, умро ми отац, п |
а на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он |
понесу по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша |
шем</head> <p>Кад мене и свих нас данас није било, народ је наш постојао; и борио се између себ |
и да не прљају и не кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистот |
сви чекају да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам сати,“ него је с кметом Миљком одмах п |
не треба много да запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало него ради млитаво.{S} |
шемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и сво |
воримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле је |
већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка воле |
т га је подешавао другојаче.{S} Наставу није ценио строго по предметима и водио рачуна о томе у |
, то за ову годину о правом ручном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чини |
ви су слушали нетремице и ниједан очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутањ |
жника испод школе.{S} Но како у почетку није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорт |
ону форму.</p> <p>Крсманова кућа у селу није била последња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Ј |
и чаршијска пратња, јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само љу |
би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунат |
у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> <di |
није било празнога земљишта, да на њему није било ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је це |
заповест за коју је она.{S} Ништа њему није помогло то објашњење: надзорник се непрестано љути |
Радиша је био неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} |
о и овако једнодушно, да се нико ничему није противио, да никоме ништа није било тешко и да се |
четвороразредне мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане и |
беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Св |
еци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио „цркв |
нове читанке за други разред, али им их није хтео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{ |
су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, него само по 30. А зато су опет одваја |
ли не, дотле онда ни чиновника писмених није било.{S} И зато су прве наше школе отворене само з |
набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је годин |
више добра народу нашем, нико народ наш није учио и „просветио“ толико, колико Свети Сава.{S} З |
им средствима.{S} А пошто рачунаљке још није имао, он се, још боље, послужио овим десетицама на |
на конак у механу, а велики проблем још није решио...</p> <p>Сутрадан рано дође и кмет Миљко.{S |
тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет је њен бл |
овак је већ озидао кућу овако, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој |
м, остављен својој савести, која му још није довољно развијена.{S} И онда није чудо, што ће „сл |
ла била лепа и паметна?“ упита Радиша. „Није,“ одговорише готово сви. „Па, шта сад да радимо?“ |
рече:</p> <p>— Не треба нам, господине, ниједан.{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу |
о, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док се парничари не одљуте.{S} П |
вљем у својој школи.{S} Целе ове године ниједан <pb n="296" /> му се ђак није разболео, ни код |
насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пожалио једноме доброме прив |
кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је јо |
о ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан распуст школски Радиша није провео пријатније о |
иша говорио, сви су слушали нетремице и ниједан очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, |
за одобрење, да се ове године не прими ниједан ученик за први разред и да се ова, школа не зат |
ска, да се на игралишту више није видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правилан кру |
њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс овде к |
реба, органско или неорганско.</p> <p>И ниједна машина и алатљика, која се употребљава у пољопр |
ине, укоричене у школској радионици.{S} Ниједне књиге за децу и популарне за народ и одраслију |
респавали су ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле овакве мисли по па |
нађења за Радишу.{S} Од њих тридесеторо ниједно није дошло „празних руку“.{S} Чуло село, да је |
са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из чаршије.{S} Тако дођо |
ад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писменога човека. („Е, нема, господине!“ чуше |
а већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не св |
амо други, јер у први нису примили опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да се ра |
је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо се мучил |
се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, да женске зато нису за учитељице.{S} |
не само Радишу него и оца његовога.{S} Никад у животу они нису видели толико кућа и толико људ |
одвојити од гроба њихова јединчета.{S} Никад у животу своме Радиша није био у мучнијем положај |
.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није толико ни изненадио, ни уплашио, н |
о; само што ми јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућама! одговарале су оне обично. </p> < |
Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најпре запамтите, да с |
: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, |
ће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленило |
ућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад слађе није доручковао.{S} Мало после нађе се код |
Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад не одговарате овако, сви у глас, него сви да мисл |
душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не решав |
ате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не једете много, да не озебете, и да знојави и мн |
је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изостану.</p> <p>У току ове године пред божићн |
треба да се истоварује.{S} Загоричанима никад ни за шта није требао песак, па им је ово сад изг |
под надзором Радишиним, и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, те не извад |
Наста у школи једно јецање, како Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког при |
ао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, |
давали га, гледајући посао, који до сад никад нису видели.{S} И за кратко време била је довршен |
д је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезб |
своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паме |
олазите у школу сваки дан.{S} И немојте никад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Бож |
{S} Зато пазите добро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите |
и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остају дуг |
, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и |
ну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто |
да се стара, да све хладније посматра и никад не пада у <pb n="196" /> афекте, него да све врши |
е: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут |
како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и веруј |
, о којем су они често разговарали; али никад ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S} А |
м кажем, да мајстори доиста нису чекали никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети колико с |
бисмо окарактерисати овако: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S |
о да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико требало.{S} По четири камена испод гр |
рпском јунаштву.{S} Робом икад а гробом никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе погледива |
прави план, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио пољ |
да су и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша за |
ако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Ра |
научите да читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се |
је створио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на |
мају бољу школу ови, и што вам министар никад више не може узети школу, него и идуће године већ |
вих грдња и такве псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови |
{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђу |
орим нешто најбоље, за углед!...</p> <p>Никад Радиша није више пожелео да буде инжињер, или да |
рио овај свет и њега самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у живо |
удба чекала и остале редом.{S} Ником се никакав изговор није примио.{S} Један рече: „Господине, |
ала плехана а у другој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени |
еже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се забо |
то је као и храна, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд. |
о полегале, Радишин газда немађаше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве. |
емо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве му драго т |
а је слабо родила и којој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у чо |
али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме ј |
није било ревизије, Радиша није правио никакву параду, него је просто превео све ученике у ста |
све то иде <hi>поступно</hi> напред.{S} Никако много и никако брзо.{S} Многим се деца преоптере |
} Јер се природа учи само из природе, а никако из књиге.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
на га је све запиткивала нешто друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судниц |
а их <hi>шчитавају</hi> без застајања а никако да их изговарају по једно, да <hi>сричу</hi>.{S} |
Није заветан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да по |
{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре много добро |
што више и највише знања из природе, и никако без хигијене, свих врста пољопривреде, ручних ра |
поступно</hi> напред.{S} Никако много и никако брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и много се |
и да дуже живе они људи и народи, који никако не <pb n="66" /> пију или пију мање.{S} Особито |
д им рекоше, да су то градила деца, они никако нису веровали.{S} Загледавали су и туцаљке, и ко |
ће, те лепо повечераше сви; само Радиши никако ова вечера није пријала најбоље.{S} Он је научио |
и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако није допуштао, да се прекида рад на подизању нов |
уде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или три п |
реместићемо и њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господине ми |
амо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и |
ам себе није држао за најбољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео да оде у |
и пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари |
з попречних линија, за које није осећао никаку потребу.{S} О табли је било обешено једно сандуч |
ремишљао о себи: где сам рођен, где сам никао и одрастао, куда сам у животу своме прошао, шта с |
е, а не примају се они, који су код нас никли и само пренесени из градине у градину.{S} Зато је |
итко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држали који дан у води.</p |
зати зграду, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из ко |
семена питоме јабуке или крушке неће да никне и израсте онака иста јабука или крушка питома, не |
од зачетака.{S} Сејати добро семе и што никне заливати, плевити и чувати од штетних утицаја, а |
се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим су говорили још неколицина, |
ко није учинио више добра народу нашем, нико народ наш није учио и „просветио“ толико, колико С |
писар и економ у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије занимање није тако непосредно уп |
капетан, него да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би с |
!“</p> <p>Људи стадоше као запањени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једн |
на треба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} Морам т |
изазивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селима није мислио, да |
летем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радиони |
ету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се |
ку и родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{S} |
бро да пазите на здравље, јер знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго |
о, да се то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А км |
Ја мислим, да за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="230" /> седети у овим талп |
себи разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у Загорици не знађаше откуд свила и „на чем она ра |
а како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар |
.{S} Али, сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни |
те ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље с |
тама јабука, крушака, шљива и тако даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само с |
ни било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад |
служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорник рече: да се |
овако сложно и овако једнодушно, да се нико ничему није противио, да никоме ништа није било те |
ја је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли |
и је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му је што украдено.{S} Заповедајт |
м има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кеси |
А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писмен у војску, да капетан не може да |
а, врши и дужност управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду |
а неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио више добра народу нашем, нико народ на |
pb n="295" /> нису за њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заједницу љутио.{S} А |
д оних у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим парама, него с |
едник, писар и економ у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије занимање није тако непосре |
они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате опанц |
оним, као газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што с |
воћарству</hi>.{S} До Радише у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да нака |
воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало случајева, да пре |
ђерско“ тестере за дрва (јер у Загорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали н |
м простом и непросвећеном селу, у којем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш |
ара помоћи.{S} И тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А с |
о?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други није могао да уради него Бог, и да он и дана |
да створи све.{S} Главно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину |
нову школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господи |
а може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити. |
рате слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради |
хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте |
ајслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се |
сутра, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу д |
.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре и да шта |
удили се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, |
та, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код својих руку, а ја се не бој |
се учитељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по ма |
га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мора д |
оће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да никога не терамо силом да пије, па ће после све мање, и |
ној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је доби |
да вређате власт!</p> <p>- Не вређам ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} |
сват кмет Миљко је знао, да Радиша нема никога код куће, да му штогод спреми, па је наредио, те |
па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се прет |
итички завадио и распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућено и пат |
, да му кажу збогом.{S} За кратко време никога више није било у дворишту школском.{S} Остао је |
ш и да сте сви писмени, па да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је |
и а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце је још осветљавало само врхове највиши |
p>— Само њих две, господине; немам више никога, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам живе, |
ју воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{S} Кад се врати |
иностранства министар није био поставио никога, јер није имао кога.{S} Вредни Загоричани почеше |
е и не исмевају па по томе и не вређају никога, те да га изазивају против себе, него траже оно |
ће Радојица Вукмировић, Милић Лазовић, Никола Радичевић, Павле Чомагић и Стојадин Ђуровић да г |
свети Димитрије, свети Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи! |
вака је судба чекала и остале редом.{S} Ником се никакав изговор није примио.{S} Један рече: „Г |
ај је од <hi>камена</hi>, јер од камена ником ни камена: <hi>трајаће ти хиљаду година</hi>.“ И |
“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још |
усвојити мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење.</p> <pb n="34 |
м адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе |
>Зато, ако видиш каквога несташка, који ником не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, д |
ђи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се нара |
но, да се нико ничему није противио, да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се свак |
и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <pb n="369" /> коме |
околине, природе и отаџбине своје.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> |
и другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то су би |
на...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли |
их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} И ове су године они ишли гот |
нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком |
.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и ја |
ш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакшавале бол, под којим се савијала.{S} Н |
ио и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато што су на |
живота је највеће доброчинство.{S} Зато нимало не треба да жалим, што нисам отишао на другу стр |
о сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што више науч |
стављаше влада Ристићева, и не налажаху нимало разлике између <pb n="330" /> њега и скорашње ту |
говори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давањ |
е видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре мно |
роду.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам пос |
ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје културне и рефо |
а: нек ти је срећно, Грујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> <p>И доиста после неколико недеља Гру |
ремни и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и своју неспре |
се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено село, а |
т и поштовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу“.. |
раду направио какву сам желео; а људима нисам много говорио, него сам радио; и радио сам поступ |
ане; мислио сам да није ништа хитно, па нисам желео да дангубим; а данас сам морао долазити и з |
едан рече: „Господине, умро ми отац, па нисам могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је |
.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; а |
јности имам да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао бе |
нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми |
подине капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у П |
е онда сети садашњице па помисли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би |
са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој случајности имам д |
че.{S} За тридесет година ни двоје деце нисам имао потпуно једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} |
Јер се ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни |
да се поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, само што сам успео да унесем циглу, цреп |
.{S} Зато нимало не треба да жалим, што нисам отишао на другу страну и био што друго, јер нигде |
више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут на скупштину, па сам |
.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бит |
т.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господине, молим Вас, научићу други п |
ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпи |
/p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а м |
бе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће се |
и зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао сам, господине; него ако сам |
читељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, магар |
ш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p |
ас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, што је говорио оним црквеним језиком |
!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим |
} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е видите, овако |
!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направио.{S} Сад ћеш виде |
вориштем.{S} Унутра је пространа соба с ниским таваном, који је на средини подупрт дебелим раст |
, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; да с |
>; игла, ивер, име, истина, нити, није, ниско, нишка, низина, висина, равнина, стрмнина...{S} Д |
мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у к |
ако хладни и топли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора |
сподине!{S} Наше те село једва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо остали прости ка стока |
ривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јо |
Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не би јој |
!{S} Хајде и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и господин“.{S} Миладин се захваљива и бр |
елу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију |
Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарски пос |
тати.{S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S |
} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледала, да ту праз |
за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да |
омишљања: „Е, опрости, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, |
ој школи, ево је трећа година већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо |
ве, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако бил |
а и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили сав српски народ под Турцима, што смо |
з овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други отео, за |
м озбиљно рекао Радиши: „Та, господине, нисте Ви овде постављени за баштована, нег’ за учитеља! |
рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Извадите их!...{S} Е добро.{ |
, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, што је требало да научите.{S} Али слушај |
жили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, него сте дали судниц |
линијама.</p> <pb n="138" /> <p>„До сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој |
изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо родио |
идим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово мо |
лико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите још једну?..{S} Колико је у ва |
ену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше овамо, н |
: „О, моје будалице. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, к |
ок је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, него ст |
х показали при грађењу школе загоричке, нису ни престајали са својим послом, него су га још уса |
узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду само, шт |
ни, који су седели по крајевима вароши, нису ни куповали пера, него су их чупали од својих гуса |
колени и већ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече |
{S} Јер више не само што <pb n="380" /> нису морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секи |
све потребе народне или <pb n="401" /> нису могли да их задовоље.{S} Зато се увек јављала стру |
се деца добро хранила и <pb n="295" /> нису за њих бринули.{S} И нико се није на ову благослов |
нским; попу зато, што су сви побожни, а нису сујеверни....</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
какању, трчању, рвању и тако даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око |
ци нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали но горели онако, читаве главње), једне |
е су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} |
е погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ов |
аке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавили читање, па су после писали.{S} Читала с |
, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и главу да разбиј |
, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пренели и многе мане у |
ају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много посла па зато нису много ни тражили, и |
Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, у |
а и ови појмови о друштвеним одношајима нису у деце готови, него се и они развијају поступно, ж |
н пече и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} Зато једва дочекаше час поласка.{S} Поне |
загледивали, као да га неколико година нису видели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши ј |
{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису чекали никад ни једнога часа, онда ћете и сами вид |
те).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као у тестије него широка.{S} По варошима је таква |
едењем у школи.{S} Његови ученици ништа нису учили напамет, нити им је задавао да уче код куће. |
!“ Кад су дошли до саме стружнице, деца нису могла да се нагледају, завирујући у сваку ситницу: |
гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и |
ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке |
ељење у Загорици, пошто три године деца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то је о |
е (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака. |
тем разговарали су се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме поступку капетановом.{S} |
на сат даљине од стружнице, више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојил |
деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и то прибележио.{ |
ви ђаци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него ј |
га, гледајући посао, који до сад никад нису видели.{S} И за кратко време била је довршена и др |
окарактерисати овако: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он н |
дили с планом, одмерено и поуздано, сад нису имали потребе да брзају и терете децу да би „сврши |
! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? додаде капетан.</p> <p>— Јесу, господине |
као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S |
Занимљиво је, да деца у Загорици до сад нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb |
а и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама |
ао што је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може м |
у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за |
пано, као што се гради по књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{ |
а, мала и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихов правилан облик.{S} Онда се цртање п |
ата, па су онда полако шчитавали, докле нису достигли да читају онако како се прича, лепо, с на |
ко Загорице и у целој нашој земљи школе нису отворене много одавно, јер је пре овом земљом нашо |
и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb n="24" /> умро неки д |
без књига и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једну ретко |
Даница свој I у II.{S} Ни идуће године нису примљени нови ђаци, него је Радиша свој III. преве |
ио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису много претеривали у томе, али је сада још ређи слу |
минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни имали штампане, него су их професори „диктирали |
е него у нас.{S} У тога света прво куће нису овако раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна |
вих минулих тридесет година, а учионице нису више обично окречене, него је за таван умешано мал |
гатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређење ово |
пе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S} Просто им се чини |
же бити на страни само неколицине.{S} И нису ли све научне истине најпре потицале од појединаца |
тила, а да су нека непрестано грешила и нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љут |
ци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћ |
, па помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала |
а.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начиним |
у радознало загледивали сваку ситницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је |
а сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вра |
кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у к |
х ветар тера; да <pb n="190" /> ветрови нису подједнако хладни и топли, да зими Сунце стоји нис |
е ђаке, а Даница само други, јер у први нису примили опет ниједнога, да их у учионици не би бил |
вају, него вичу много; и пето, да многи нису прешли у старији разред него, остали да „повторава |
улазак ђачки у школу.{S} И данас многи нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се готово сви иску |
ло.{S} Ни с радом ове неколицине народи нису били задовољни.{S} Јер и они или нису знали све по |
} Особито природу човекову.</p> <p>Људи нису једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не |
м много изостао од осталих народа, који нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да у |
ује, да су пропали сви они народи, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напред |
ти, како много више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек |
ба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баб |
но парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да про |
са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начи |
и нису били задовољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе народне или <pb n="401" /> нису |
сто разговарали; али никад ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси |
2. У школи</head> <p>У загоричкој школи нису примана деца сваке године.{S} Кад је Радиша имао I |
о него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису толико путовали и видели па ни учили колико ја.{S} |
Седма је, тако исто велика, што учитељи нису стални, те да што отпочну и изведу до краја, него |
између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више много запљускивали мирно село Загорицу.{S} И |
А чудо је, <pb n="361" /> да загоричани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушн |
душу дала за воће, само што загоричани нису умели да калеме.{S} Зато је гледао, да свакога уче |
само они једно другом.{S} И доиста, они нису много ни трошили.{S} Радиша је позвао свога оца и |
, него им је увек и написао све што они нису умели и могли, или је сам поручио, као за себе или |
о и оца његовога.{S} Никад у животу они нису видели толико кућа и толико људи на једном месту к |
ко он се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да |
ше примали занат.{S} Само млади циглари нису имали кад да се радују, јер су одмах морали да отп |
а права забава.{S} И они други предмети нису му били тежи него прошле године, јер се и сад учил |
едмет што долазило.{S} Зато му предмети нису ишли подвојени, него заједно, и зато је изостало м |
дана, кад после дневних послова у кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком |
екцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији његовим одговорима.{S} Имао је и бл |
ине свуд једнаке ширине.{S} Још ученици нису знали шта ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе д |
емљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре |
ад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и подижем |
а, да тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „господ |
hi>цртала</hi> поједина слова, докле им нису добро запамтила облик.{S} Па и доцније је Радиша м |
стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше |
зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао једну н |
коше, да су то градила деца, они никако нису веровали.{S} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и |
ке канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су додавали, да су молили, |
је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакшавале бол, под којим се савијала.{S} Најпосле |
д Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} |
етнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нису умели да кажу.</p> <p>После подне је био испит у ш |
а управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани су причали великима о |
ово Радиша поправљао тако полако, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца м |
ове да калајише, те загоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане с |
оши тада нису имали много посла па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почн |
ипак, никад није рекао, да женске зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли с |
не и њене матере и сестре Зоре, и често нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је гово |
су примљени или су више жалили ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео у шк |
ћа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је Ради |
ироде је и њима објашњавао само оно што нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривреду и |
ако даље{S} Младићи загорички на пример нису знали, да из семена питоме јабуке или крушке неће |
ша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, грађене и угађане за живот и здравље, него и |
рема капетану и клеветнику и добротвору нису осећали много захвале...</p> </div> <div type="cha |
исали су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите |
а!.. (И тако дање, док двојица највећих нису дошли најпосле).{S} Сад пођите тако у реду за мном |
мали загоричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била зарас |
дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осетили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен |
адови пољски у ово време у Загорици још нису посвршивани опет су сви ученици Радишини били дошл |
не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу...</p> <p>Најпосле и капетан п |
киша и први час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се сас |
су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли да нађу писмена човека себи за писара у цело |
је <hi>и</hi>; игла, ивер, име, истина, нити, није, ниско, нишка, низина, висина, равнина, стрм |
очетку није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с |
се направи раван, да се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и |
их може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне посло |
познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и нећ |
пада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још |
Од њих још ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А ка |
ош нису осетили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша што запов |
дети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто |
о по варошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; б |
не меша у политику, нити је безбожник, нити какав бунтовник и јеретик, него најпреданији култу |
сув.{S} Инструмената за свирање немам, нити им могу донети оне савршеније; али они ми и не тре |
на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на нас на пра |
рећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.</p> </div> <div type="chap |
} Главно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је |
ато ни ту књигу после није много волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год |
је време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни најученији љу |
егови ученици ништа нису учили напамет, нити им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све |
мо успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде. |
у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша што заповедио ни забранио.</p> <p>Дошао |
у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени тр |
ме Радиша није био у мучнијем положају, нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И до |
.{S} Тај се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити какав бунтовник и јеретик, него |
ни ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане судове и да се њима трују.</p |
ако је Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни он извода из „протокола крш |
ви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер |
е.{S} Радиша данас нити је имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрест |
а развијање умешности.{S} Јер без овога нити има правилнога развитка ни спреме за савршенији жи |
ного треба“, одговори Радиша. „Без тога нити таван може да се направи раван, да се кречи као зи |
ао у неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први |
енцу....</p> <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у п |
ер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито почети ни довршити, ни у школи са |
дња и такве псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељац |
ла, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је н |
ла Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталности.{S |
и доле ове лепе и углађене даске, које нити су хладне као цигла и камен, ни прашљиве као земља |
а и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни |
ла мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.</p> |
?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али нити можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо сво |
и треба да напредујемо; али нити можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и са |
ана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожо |
псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и |
школи.{S} Долази вече.{S} Радиша данас нити је имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и к |
че га је неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако |
често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се много |
>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта се протиње п |
а Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не |
пре школе.</p> <p>Кад је настало време ницања, деца су видела, да оно семе, што је посејано су |
иста јабука или крушка питома, него да ниче дивљака, која мора да се накалеми, па да роди пито |
д се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="286" /> трећи правац: да се гради оно ш |
то је посејано и сувише дубоко, спорије ниче од онога, што није много дубоко ни сувише плитко.{ |
е и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се |
је ту било природно, просто и весело; а ничега извештаченога, усиљенога и намештенога.{S} Зато |
и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега да сагради толике грађе |
?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, |
рихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да ид |
г је овај свет <pb n="19" /> створио из ничега.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Ств |
празнога земљишта, да на њему није било ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело дворишт |
о, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поновиће |
о сложно и овако једнодушно, да се нико ничему није противио, да никоме ништа није било тешко и |
у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије занимање није тако непосредно управљено на подиз |
иљко му као обично одговори: „Свачије и ничије, господине; општинско“.{S} Радишу ово обрадова п |
диша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде га опкопом а за ти |
ем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њих него ов |
штовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, |
До сад Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од оних код кућ |
до сад добро слушали и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, |
уском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
Радиша, који је суделовао при освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско пољ |
вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет је |
ка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и више при |
га.{S} То је руковање пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од министра вој |
им Недељом егзерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замислити, с коликом ће |
е готово Недеље и празника, те гађају у нишан и надмећу се у разним другим играма.{S} Често ту |
е таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Нишите прво ове речи с табле!...{S} Сад пишите опет сам |
, ивер, име, истина, нити, није, ниско, нишка, низина, висина, равнина, стрмнина...{S} Дете ви! |
мах одговори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од г |
отребити силе њене.</p> <p>Према овоме, ништа не вреди учити саме речи — оне су празне љуске бе |
риво, па најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам мла |
викаше у глас: „Не треба им, господине, ништа; они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша о |
ј речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, |
ме што се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само речима и ништа из књиге.{S} Јер се природа у |
аке године.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном |
; па и њу је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем што мање варошкога и куповнога, а што в |
у молбу или заповест за коју је она.{S} Ништа њему није помогло то објашњење: надзорник се непр |
док он не постане навика и умешност.{S} Ништа за себе, прекинуто и одвојено.</p> <p>На четвртом |
Ко је то покварио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: <pb n="342" /> растурат’ човеку кућу |
{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некак |
во допада вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, господине; само слушам шта људи збор |
Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по н |
ату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да убије и спута као немање |
а лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сама |
Његова жена нек остане; она није крива ништа, одговорио је господин министар.</p> <p>- Дакле р |
а пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто |
о, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показала јо |
м месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико је жалаб |
предују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном животу вредни |
е књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У |
о на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, него увек све право да кажете и да ни |
ин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него све |
} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прима н |
виларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, само што сам успео да унесем |
ништа не иште, да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него све да има сам и да има |
ете, него увек све право да кажете и да ништа код куће не узимате сами; него све што хоћете, ва |
вађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се после један другом свети и од доб |
ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја в |
вала вам што сте доказали, да од човека ништа није отето, само кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, |
као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, само је мило погледала |
ла? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да направи |
почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</p> <p |
Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и да научите |
S} Зато добро пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{S} Пазите, да и |
дне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окр |
томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не може ни |
рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између даса |
не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="273" /> само они једно друго |
страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други ђаци м |
раво за ових тридесет и неколико година ништа ново у овим областима није ни изишло а да га Ради |
„Сироти загоричани, толико потрошили па ништа!“....{S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. Том |
му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а |
ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у је |
а цркве.{S} Даница је писала, да Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је писао, да |
Пођоше заједно канцеларији, али Радиша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, од |
ад по мало пасуља меџганика, више никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остају дуго у шк |
А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О мало |
је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам тражити другога некога из тога села! ми |
лико пута.{S} Али опет помисли, да није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут, он ост |
сам, можда и погрешно, мислио, да није ништа хитно, одговори Радиша скоро равнодушно.</p> <p>— |
, господине; али сам ја мислио, да није ништа хитно...</p> <p>— Није твоје да о томе мислиш, је |
господине капетане; мислио сам да није ништа хитно, па нисам желео да дангубим; а данас сам мо |
у селу Загорици, то Радиша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема |
есак, креч, циглу и греде и диреке није ништа рачунао, јер ће то село донети: поделиће се, па к |
} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа н |
ља... </p> <pb n="391" /> <p>Наше школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, |
се нико ничему није противио, да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао |
у говорили.{S} Радиша није желео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није хтео н |
осамдесет... и тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За ов |
лико није узето?.. (Овако док не остане ништа).{S} Оставите опет све на клупу!..{S} Сад ћемо да |
то речи казују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало пр |
: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунов |
S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти |
може јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити не може.{S} |
околини и целој Србији, да кметови неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио |
ви рекоше по нешто, само Радиша не рече ништа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
ерићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. <pb n="96" /> Још мало па изиђоше из села и поче |
ше.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа да одговоре.{S} Радиша онда управи то питање на д |
ећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу човековом не може усрећити и човека |
оме, који је највише кругова имао.{S} И ништа више није подизало ове дечаке загоричке, да мисле |
амо ништа невиђено, ништа само речима и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе, |
уху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуница |
.{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска |
напредак, то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина |
ива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан још жешће.</p> <p>— Вред |
о нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да рад |
{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви |
ила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледала, да т |
Сад се Радиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док се парни |
она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не |
ви ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају селу, да оно учини како је |
ако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клупу!..{S} Ко |
ше, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај инат и ова неуљуднос |
ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спремићем |
иће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> |
и брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, |
че прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато и посао је напредовао врло бр |
угим седењем у школи.{S} Његови ученици ништа нису учили напамет, нити им је задавао да уче код |
ако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један |
ој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као |
ужност управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, он |
поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда |
} Има како паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и |
а поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} |
има један сам <pb n="49" /> не би могао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што се више |
ка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим селима исме |
ије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, где ће бити школа |
о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је |
х у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим парама, него се мор |
ству</hi>.{S} До Радише у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, |
А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре и да штампају |
зао ова кола.{S} А за камен није остало ништа друго; него да купе један велики чекић за разбија |
турне и реформаторске мисије не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ја добио |
емагог“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Радишин унутарњи мир и њ |
разговори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само речима и ништа из књиге.{S} |
, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А |
да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига најлакша на свету; и |
ре.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила |
де која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде шт |
на селу само жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи лекц |
а учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, него је за |
данпут рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу |
уштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача |
а петом месту старао се, да му тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као и сувишна х |
навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „ |
, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S} Младићи су |
нешто имају и општинскога, те не морају ништа тражити од народа.</p> <pb n="250" /> <p>Мајстори |
јој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говорило о политици, то он у то |
е знао, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали те |
ога простога човека, значи не давати му ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зато р |
да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и то прибележио.{S} И |
гласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није |
акве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер имам |
дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ |
је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом згр |
C10.8"> <head>8.{S} Ручни Рад</head> <p>Ништа Радиши није задало више посла него Ручни Рад, а н |
, и у оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад д |
еднога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине; то је наша брига; имам |
ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћемо камен истребити а |
дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</h |
у толико је она Радиши изгледала луђа, ништавнија и штетнија; и у толико је више он гледао, да |
„Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, го |
не би било за непажљиве ученике његове, но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Т |
да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају селу, да оно учини како је право, онда ће |
“</p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а |
и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и боји |
аље походилац.</p> <p>— Спава он добро, но много рано устаје, једва ја уграбим да устанем пре њ |
виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полет |
реба да гледамо ко има највећу задругу, но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни |
у, господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као на друг |
да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „в |
ле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или три пијемо ми |
азда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево |
рду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И |
.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; |
ију.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за |
чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} Настаје поново синоћни разгов |
то из основне школе или још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па после и Француски.{ |
ох зашто: што је погрешно извештена.{S} Но де сад да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете в |
али је за то требала већа количина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су пр |
то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица произведених |
стије, с оним, што је најпотребније.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година бил |
ајдаље место до нужника испод школе.{S} Но како у почетку није имао ни прасета, ни пилета, нити |
ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит |
неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њима стиже и Зора из Београда, т |
тови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види |
; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и ко |
имо господина министра, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и ј |
бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да одредимо неколико људи, па како они кажу |
е се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} |
е:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p> <p>Миљко слеже |
од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо с |
ају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутру.{S} Сутрада |
куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, романска или политичка.{S} |
епе изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан распус |
вековом нема већега и значајнијега дана но што је женидба а код девојака удадба.{S} За онај рад |
а што граде нове куће треба више новаца но што они имају, па се муче и често зајме од оних у ча |
у за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Д |
у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> и <hi>пам |
разумеће боље све пољопривредне послове но сви загоричани пре школе.</p> <p>Кад је настало врем |
у знали не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истоварује. |
и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему |
Ево стружнице!“ повикаше деца радосније но Колумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли д |
от.{S} И живело се радосније и срећније но икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену |
ије и млађе, било опет лепше гимнастике но што је обично јурење и празно окретање „на лево“, „н |
свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете |
вени, и државни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и |
инске утрине где хоће двапут више земље но што износи његово окућиште с њивом, коју је дао за г |
како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде |
данас ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњене и п |
известимо господина министра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„ |
се не промени <pb n="157" /> време пре но што је он извршио све спољне „реформе“ и спремио све |
извео уређење поште у своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су напр |
адиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу |
је, да учитељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељске школе имао благодејања.{S} Јер |
то нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље |
о мајсторима, не тражећи велике наднице но колико му се да.{S} За школу је требало око седам ст |
чи; и Радиши је све изгледало другојаче но што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да ви |
држи, особито оно, које је остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову справу.{S |
ићи данас од двадесет година знају више но некад старци од шездесет година, исто тако можемо у |
не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пију, ј |
ине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о св |
b n="365" /> не само по Загорици него и но околним селима.{S} Један од оних првих великих учени |
ада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не п |
е тако тестере, а дрва нису ни стругали но горели онако, читаве главње), једне машице, један ва |
ји је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допустите, д |
е бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Мо |
} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад |
све парцеле прекопане и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном ралицом преоравао |
њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S |
ековом не може усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек |
hi>но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но н |
дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</ |
кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, |
етврту <pb n="158" /> реч.{S} То је <hi>но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао |
гази и пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, |
S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота, већа привреда |
њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би могло бит |
у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећ |
из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="286" /> трећи правац: да се гради оно што <h |
и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и нов, Сунце, <pb n="191" /> погачу, точак, јаје, мотику, |
ућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава Крсманова, пок |
S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, кад сија! (Као |
и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотребнијих зак |
тако нове 1875/6 није примљен ни један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим ученицима, и |
ет је поред старога направљен још један нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и |
е тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећ |
а данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново ме |
ољци изненадили, кад су дошли школи.{S} Нова стаза од капије до школе попођена каменом, посута |
и данас треба да решимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе известимо господина министр |
о зиданих за школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим |
највише му је на срцу лежала загоричка нова школа, њена градина и радионица, њена добра деца и |
амо толико пролаза, колико је захватила нова калдрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пр |
а и заједничког рада долази и још једна нова.{S} Усред божићних поста Даница је обрадовала Ради |
н завршена је школска година и освећена нова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на н |
а је одавно довршена а данас и освећена нова зграда школска у Загорици са два одељења.</p> <p>Т |
да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и |
кад је најпосле чуо и како је подигнута нова школа, како су и одрасли долазили на науку и какву |
чајнија по томе, што је у њој подигнута нова зграда.</p> <p>Припремни су радови били приведени |
Ти си много учинио и да се подигне наша нова школа, којом ће се ово село поносити докле га буде |
р нове није примао, прво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је вре |
ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, мамила још в |
и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему с |
шља план: како да се постави или окрене нова зграда и са којим и колико одаја или одељења да бу |
д треба да се договоримо о томе: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рек |
Победа опозиције</head> <p>Почела је и нова школска година.{S} Опозиција је победила.{S} У зем |
ћ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова школска година и Радиша је часловац.{S} Поред Часл |
{S} И још једно!..{S} Начините сада три нова месеца!..{S} Начините једно Сунце!..{S} Сад пазите |
За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту је би |
е већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов обичај.{S} Први Свети А |
па га учитељ постави и за старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекциј |
насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само још није купио то |
рављају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и |
ану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим, упаде Крсма |
Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какве са |
они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигле, |
ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео у школу, распоредио их по клупама |
тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="321" /> |
га села на договор; и договорили се, да новац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници п |
лије од памучних крпа куповних, него да новац, што се узме за домаће производе загоричке, остан |
еше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују своја имања, него су га им |
а после по мало да отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што се |
n="369" /> коме требају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупити на једно место, па коме тр |
слугу, и колико ће они добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о томе |
што претекне, то се исече или промени у новац, у паре или друге делове па се онда и они поделе. |
ту не само што они који имају остављају новац на приплод, а они којима треба узимају га на посл |
м људима што граде нове куће треба више новаца но што они имају, па се муче и често зајме од он |
дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, к |
већу грађевину или куповину, могу наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би било тешко |
мала банка не само за јевтину позајмицу новаца него и за набавку пољопривредних машина.</p> <p> |
аничин III у IV а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} И опет су пробрани најодрасл |
ије отето, само кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и већ са |
тари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и сви чекају да се упиш |
шину учионицу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на |
политичка комедија у самом почетку рада нове ове и његове седме године школског рада.{S} Мало п |
ла своју војску, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати |
Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да продуж |
уго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао и утврђивао оно што |
нас одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и про |
отово и спремно само чекало дан почетка нове школске године.</p> </div> <div type="chapter" xml |
бзиром на предузете радове око подизања нове школске зграде, неће затварати школу, дахнули су д |
онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе...</p> <p>Тако Радиша сада није имао да се с |
душом и удвостручили снагу око грађења нове школе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
да се ова, школа не затвара до довршења нове зграде.</p> <p>Понизан</p> <p>Радиша Здравковић</p |
диже велика гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Он |
је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове гимнастике довољно.{S} Ето и гимнастике за тело, и |
, да чупају сав коров око школе и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја до |
ве ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па да до |
</p> <p>Ево говора једнога апостола ове нове „народне“ странке, који је држан у самој Загорици. |
S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове столице и постеље подигнуте од земље.{S} А младе с |
како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој околи |
исмо прошли!{S} И овим људима што граде нове куће треба више новаца но што они имају, па се муч |
црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструи |
} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао једну нову клупу, |
све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад |
е школске године и освећење јединствене нове школе у Загорици.</p> </div> </div> <pb n="264" /> |
id="SRP19102_C8.2"> <head>2.{S} Грађење нове школе</head> <p>Али је ова година за село Загорицу |
d="SRP19102_C9.4"> <head>4.{S} Освећење нове зграде</head> <p>На Петров дан завршена је школска |
е и дан по Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе загоричке почело је да се пуни још од изласк |
!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити и брзо постићи оно |
попођене каменом, као код школе старе и нове, чистаљке пред вратима и простираче унутра, колица |
его и идуће године већ можемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бо |
о онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове читанке за други разред, али им их није хтео дати |
а један је неколиким школама израдио и нове клупе по угледу на Радишине.</p> <p>И каменарска ј |
у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за школу, нека га о Гос |
исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши |
ао другојачи.{S} Најпре су падале у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су |
d="SRP19102_C10.5"> <head>5.{S} Почетак нове школске године</head> <p>Првог Августа је отворено |
так прошле школске године, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Д |
е после позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Децо |
иглани...{S} А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошли су дакле сви. „Ћерамиџије |
школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељо |
те су цртали и градину школску, и план нове школе, и стару школу.{S} Још су градили разне фигу |
, па су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта |
у, и те су му се науке много допале као нове и посве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе шк |
стао мислити, како најпре да се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} К |
Да ове клупе чувате, те да остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, |
арство је одобрило овај предлог, и тако нове 1875/6 није примљен ни један нов ђак.{S} Остао је |
Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове школе загоричке.{S} Дошли су стари ученици сви, а |
ане.{S} И њима је захвалио на труду око нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Србији |
је с онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, што је нова зграда била |
у; да многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакриве |
<p>Радиша је сад прво дигао плот између нове школе и школске градине и спојио све уједно.{S} Је |
дова преко распуста Радиша је у почетку нове школске године могао с мирном савешћу да поднесе м |
допуштао, да се прекида рад на подизању нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да му поред Грује |
ти у учионицу и како радови на подизању нове зграде живо напредују, то ми је част умолити госпо |
му рекоше, да су они приступили грађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдит |
о они, који су суделовали и при грађењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да ви |
имао право, кад му је говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да по |
ку и какву су улогу они имали у грађењу нове школе: њему се просто чинило, да није у нас, да ни |
и оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људске, свет свега знања, што |
рода.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота, већа пр |
сада причекати док надође млеко, али је нови грађанин протествовао и тражио своје право.{S} Рад |
мрачнога сину гроба</l> <l>Српске круне нови сјај,</l> <pb n="257" /> <l>Настало је <hi>ново до |
од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, |
требало решавати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу |
ошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и сви чекају д |
имио II разред, а за Даницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две године дакле попримана с |
у II.{S} Ни идуће године нису примљени нови ђаци, него је Радиша свој III. превео у IV а Даниц |
варе и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} Зидове чува |
И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Ра |
S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с кова |
е.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим плотом или варошком тарабом, него оним што је жел |
осле подне отишао је и у школу с једним новим другом из комшилука.{S} У школи је и њему старији |
одужио рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, док не види, ш |
је и Даница за учитељицу тога одељења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био |
е поступно све старе или заменио сасвим новима или поправио.{S} Те су клупе биле потпуно према |
и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...</p> </di |
дивљака у Загорици и да се оне замењују новима, питомијим и бољим.{S} И све што је могло родити |
ам дам по једно овако парче хартије (од новина), да га увијете, овако... (Показује).{S} Ево сва |
оје у других села није било.{S} И та је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи сеча шу |
шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред |
ше су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да ј |
вља село и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је на |
редних, хигијенских и лекарских списа и новина.{S} И управо за ових тридесет и неколико година |
искупљало као на чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и |
опло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у њега, особито у кроју, те оно одва |
ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села није било.{S} И та је новина |
свакој дубрави видела по једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела |
е од овога имати велике користи.</p> <p>Новина је у овоме времену била та, што су Радиша и Дани |
се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од св |
говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога и споразум, |
е и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше да исповедају ово: „Ко није с нам |
мо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинама нема толико свађе и мржње и личне и партиске, |
рицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени дан дође из оближње вароши и око |
воју школу, пошту и телеграф па и своје новине, које доносе само новости из места, објаве и раз |
оносне Босне од Турака, и све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су |
ошима.{S} А Даничине су ученице уносиле новине и поправке у ношњи и оделу особито у кроју, у ши |
шту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (пољопривредне) ма за кога у Загорици мећу у то |
барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и <hi>одобр |
па и печатати или штампати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима |
и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школ |
тона и дао деци с по једном непотребном новином, да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележил |
учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} Зато смисли, да точак остави без окова, пошт |
воме почео да предњачиш: подигао си ову новину за ово село, ову лепоту, којом ћете се поносити |
вао него од њега.{S} Он је ову наставну новину само видео на страни и необично му се допала; ал |
па преко тога и на стварању нових људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на општем напр |
ођу сутра.{S} Онда је настало уписивање нових ђака за први разред.{S} И сад је Радиша најпре по |
да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да продужи лањски рад.{S} ДА за |
бојена врата и прозори и поручено десет нових клупа са по три седишта.{S} Радишина је жеља била |
по школама па преко тога и на стварању нових људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на |
ар, назадњак! узвикнуо је један носилац нових идеја политичких, кад је чуо за ово учење Радишин |
ућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота, већа привреда и паметна ште |
о и све се више навикавао на нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећао своје ку |
и, пресађивати, заливати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био направио |
тељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше з |
уједини с њим, осећање на осећање и да ново само појачава оно старије, рад на рад док он не по |
ешко одвикава од старога и нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах прв |
су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га в |
а ових тридесет и неколико година ништа ново у овим областима није ни изишло а да га Радиша ниј |
и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{S} И |
аде секире и друге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа поручивали код свог ко |
апита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је ново?{S} Господин Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је |
е послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Груја испросио!</p> <p>— Врло добро! одговори |
учљива жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница јо |
ости и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико крште |
ше навикавао на нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега ко |
чану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копа |
засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислил |
крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: од једно |
енсионовано или отпуштено, а постављено ново.{S} На све стране народ се сада скупља на зборове |
, осећали су, да су данас научили нешто ново.{S} То <pb n="240" /> их је и вукло у школу, те су |
и с оним што је читано а износило нешто ново и најпотребније свакоме човеку особито земљорадник |
ко је Радиша сваки пут износио по нешто ново, што шири њихов умни хоризонат и осветљује га, што |
еку поњаву или покровац, то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би волео да упо |
до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, старији ђаци, који |
и самој.</p> <p>На трећем месту све <hi>ново</hi> мора се наслањати на старо и везивати се с њи |
ј,</l> <pb n="257" /> <l>Настало је <hi>ново доба</hi></l> <l> <hi>Нову срећу Боже дај</hi>!“ — |
којом пригодном причом из живота; а из новог завета причао је ове године само о Божићу, о живо |
од једне вунене шаренице или „черге“ и новога јапунџета, довољно заклонило Радишу од зиме.{S} |
познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поновиће се с десетицама, |
око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, који јавља да је дошао на свет.{S} Од |
Сви су поранили и дали се на посао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша надгледа.</p> < |
ба за живот.</p> <p>За све ово време на новој згради отварани су прозори сваки пут кад је суво |
="SRP19102_C7.6"> <head>6.{S} Радови на новој згради</head> <p>Одавно се издиже велика гомила п |
јаду и општој невољи о каквоме раду на новој школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} |
учитељем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чистот |
визор чуо за све појединости о старој и новој школи загоричкој и о неисказаном труду Радишином |
мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљању земљом и народом.</p> </div> </ |
нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше православ |
и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и м |
и у торбици својој носили и посипали по новој калдрми.{S} И благословене су многе ручице, за ча |
ога послужитеља.</p> <p>Радиша је сад у новој згради стао премишљати, шта му треба за идућу год |
одине школска градина не само обогаћена новом врстом семена и садница, што их је Радиша добивао |
иде по селу те обрлаћује људе некаквом новом <pb n="336" /> науком која се не слаже с постојећ |
мају сви, који хтедну да зидају куће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест година |
разборитога и паметнога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново гре |
није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава друг |
/> жиле, или јој их лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово |
адиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, остад |
его у њима све више достављају поједине новости и доносе оно, што је корисно и поучно за сваког |
раф па и своје новине, које доносе само новости из места, објаве и разне поучне и забавне ствар |
а може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље |
премати, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Радиши, д |
ише сви у глас.</p> <p>- Примате ли, да нову школу зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је са с |
а бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко пута, где је онај газда |
врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара |
овим је један издекламовао дивну и онда нову декламацију „<title>Дижите школе, деца вас моле</t |
"SRP19102_C10.4"> <head>4.{S} Спрема за нову школску годину</head> <p>Освануо је први дан после |
елики, ако не и највећи, део захвале за нову школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, н |
SRP19102_C6.4"> <head>4.{S} Припреме за нову школу</head> <p>Између испита овога и Петров-дана |
рство.{S} Тако је свршено и с планом за нову школу загоричку.</p> </div> <pb n="227" /> <div ty |
id="SRP19102_C6.6"> <head>6.{S} План за нову школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам |
али на „циглану“ и на уравњено место за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле камена |
подигнемо циглану и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћем |
с њима спрема што треба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њ |
лима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да личи, Б |
а одобрена привремено, док не подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин ми |
о, да не градиш зграду, него да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћ |
а.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ва |
али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добро; људи су сложни и једва су чекал |
ех, Крсмане, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и |
стра, да је данас село решило, да гради нову школу и изабрало место за њу, па вам министар онда |
да га оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју |
кад су се приближили судници и угледали нову загоричку школу, белу као снег, као царицу међу пр |
еља; обојма је било мило, што су добили нову школу; попу је било мило, што има оваке парохијане |
<p>— Па причају људи, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.< |
то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља |
авао.{S} А после овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.</p> </d |
иђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окрену онима п |
у доћи поп на сам Петров дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је |
енику и умолио га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров дан су одредили зато, што је то ш |
дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити је докл |
ијаилов потражићемо кад станемо градити нову школу...</p> <p>То су били планови Радишини.{S} И, |
S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не треба да рушимо ову стару, која је р |
е утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио |
, који осташе неписмени.{S} Подигао сам нову школу; те омогућио школовање све омладине овога се |
ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда он |
/p> <p>„На прву реч да треба да градимо нову школу наш уважени комшија и брат Мијаило уступио ј |
<p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шт |
ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или не, долази објав |
хову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку. |
} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с доње стране, онако сам |
о Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов обича |
сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђе |
S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну машину, барем круњач и вејалицу....{ |
да рушимо ову стару, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{ |
о што треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову справу.{S} Радиша се само постара да их упути, как |
вала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу, која ће вековима просипати видело науке на |
само за неколико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спас |
.{S} Радиша је одавно конструисао једну нову клупу, најзгоднију за седење и рад и најпростију з |
им у село, да радим земљу; могу у једну нову школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за |
уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце ву |
етку, уливала је у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајност у послу.</p> <p>Не тре |
стало је <hi>ново доба</hi></l> <l> <hi>Нову срећу Боже дај</hi>!“ —</l> </quote> <p>све се ста |
ни већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће из штедионице, па ће по |
амије за жене.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер прима много а троши мало.</p> <p>И намештај |
е Радиша Миљку: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико см |
ти.{S} И сад се тек могло видети колико новца има у Загорици по пајантама, таванима и ковчезима |
? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S} Оставите табл |
} Каква је то столица?...{S} Колико има нога?...{S} А које јој је наслон?...{S} Погледајте у сл |
. <hi>Зуби</hi>?.. <hi>Рука</hi>?.. <hi>Нога</hi>?.. <hi>Чело</hi>?..</p> <p>„Ето тако, у свако |
и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Које нам слово треба најпре? (Н, код ножа |
а за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у учио |
дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји?..{S} Погледајте у слова поред табле!..{S} |
дете рече: „Мој брале, кад плете крошње ногараче, он после горе поруби витком овако“ (и показа) |
с Грујом, упућујући га како да направи ногаре за стругање дрва дунђерским тестером.</p> <p>И Б |
х је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и сва |
ечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, |
>?..{S} Нађите јој очи!..{S} Уста!..{S} Ноге!..{S} Колико има ногу?..{S} Треба ли деца да убија |
и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, више него икад |
и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва не |
су навлаш улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да ов |
или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учит |
му предње ноге?..{S} Трбух?..{S} Задње ноге?.,.{S} Реп?..{S} Уши?..{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Мо |
Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не |
{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге? |
} Покажите му груди!.{S} Камо му предње ноге?..{S} Трбух?..{S} Задње ноге?.,.{S} Реп?..{S} Уши? |
м, и у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге столице су |
о само онда, кад је хтео да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики град изненадио је не само |
То је <hi>столица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да с |
лете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочека |
, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће п |
е већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све |
!..{S} Уста!..{S} Ноге!..{S} Колико има ногу?..{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А зашто?. |
авили су и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигн |
ијем <pb n="194" /> покретању и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у месту |
>!..{S} Него какав је?..{S} Нађите чаши ногу!..{S} Нађите листу дршку!..{S} Погледајте у слова |
а баци камена с рамена, омаушке, између ногу, преко главе и истрке.{S} Али је највише пазио на |
нож!..{S} Нађите слова н!..{S} Реците: нож — н!..“</p> <p>Овако су прешли сва слова до краја, |
око, <hi>с</hi> — столица, <hi>н</hi> — нож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Х |
ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — нож.{S} Кажите сви <hi>н</hi>!..{S} Нађите написано <hi |
S} То код ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је |
} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где је <hi>и</hi>?.. |
с — столица; слика нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} У |
столица и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хај |
ви заједно с — столица!..{S} Кажите н — нож!..{S} Кажите и — игла!..{S} Даље, е — евењка!..{S} |
— око, <hi>с</hi>— столица, <hi>н</hi>— нож, <hi>и</hi> — игла, <hi>е</hi>—евењка, <hi>а</hi> — |
столица на слово с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игл |
еврните и тај лист!...{S} Нађите најпре нож!...{S} Можете ли да се посечете тим ножем?...{S} За |
ј лист!{S} На њему, ево горе, познаћете нож, насликан.{S} То код ножа је слово <hi>н</hi>, н — |
а сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да пр |
!..{S} Реците: столица — с!..{S} Нађите нож!..{S} Нађите слова н!..{S} Реците: нож — н!..“</p> |
олицу и слова код столице!...{S} Нађите нож и слова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игл |
ад га погледа, њега као да пресече неки нож преко срца.{S} Па онога часа зграби дете, подиже га |
му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа |
е ли, шта је то насликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако да направите?..{S} Ето и |
е ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа!...{S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите, да се не убо |
ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас? |
S} Које нам слово треба најпре? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код |
<hi>с</hi> код столице, <hi>н</hi> код ножа, <hi>и</hi> код игле, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а |
д столице!...{S} Нађите нож и слова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игле!...{S} Нађите |
{S} Преврните!..{S} Правите сад она код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите са |
ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Познајете |
испод столице?...{S} Које је слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод ножа?..{S} К |
аче од писанога?..{S} Које је слово код ножа?..{S} Које је писано а које печатано?..{S} Је ли п |
ћемо оно код ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише н!..{S} Дете сад |
Нађите нож!..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак |
код столице?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењк |
ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} |
ите!..{S} Знате ли које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — нож.{S} Кажите |
е слово написали!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево гледајте, как |
оре, познаћете нож, насликан.{S} То код ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране |
..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово испод ножа?{S} Т |
а?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слово код игле?..{S} Ко уме да прочи |
} Добро.{S} Сад нађите оне редове испод ножа!..{S} Пазите: <hi>о — н</hi>: шта је то?..{S} Јест |
е може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Нађите конац! — Можете |
ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчитава развучено, као на слогов |
А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта |
е је печатано.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово |
писано нешто.{S} Познајете ли ово испод ножа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси конац |
че? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Нађите ко |
од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под углом од 45 степена.{S} Колико су ма |
нож!...{S} Можете ли да се посечете тим ножем?...{S} Зашто не можете?...{S} Које му је дршка?.. |
у бележила писаљком наоколо па су после ножицама исецала; или су одмах исецала поред картона.</ |
не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најмање по десетак |
м је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме исече ону стотине на десетице, па онда |
кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу сваких пет шест дана и руке перу чим их испр |
ала, како да се ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S |
, четворицу с непосеченим <pb n="78" /> ноктима и петорицу без торбице.{S} Свакога је запитао з |
"396" /> и кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута у једној години.{S} Јер им је |
а она узела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ рука |
слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, слама, слава...{S} Д |
сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете другу!..{S} Трећу! |
реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с |
е чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчић |
е о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово |
?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>во</h |
i>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је <hi>нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, |
и!..{S} Ко је запамтио како се пише <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е сад добро пазите, |
</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изговори <hi>син</hi> |
Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Даница |
око школе и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда п |
ају десет пута више млека, и кокошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео |
и дасака и летава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно вр |
ти торбе и казати, како да их на леђима носе; како да чувају букваре и таблице и како да их држ |
едрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто |
шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и |
тернат“ су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, сла |
букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, како да поране, |
а њему беше неко необично одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а |
ће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} |
дајући <pb n="159" /> како се деца муче носећи земљу на даскама и мотикама а знајући колика је |
S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, носи мајка дете, ђак носи књиге. |
е <hi>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, носи мајка дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: |
е...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта |
?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, носи мајка дете, ђак носи књиге...{S} Кажите |
Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши г |
ваки направи торбу с упртачима те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда им |
му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућа |
шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар |
...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу пасуља, треће ч |
упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</ |
емо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а |
нешто, носи дрва, носи мајка дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!. |
веселост.{S} А један такав инструменат носи собом сваки народ и сваки човек.{S} То је грло њег |
о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, носи мајка дете, ђак |
врана гаврана са крвава поља Косовога и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а о |
а на државну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.</p> <p>Углед загоричана одскочио је у |
Реакционар, назадњак! узвикнуо је један носилац нових идеја политичких, кад је чуо за ово учење |
, старији ђаци, који су се „облачили“ и носили рипиде, свратише у цркву, да оставе „одежду“, ри |
у, него су и продавали околним селима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и |
не даље од школе.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за к |
виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одело као официри.{S} Радишу посади учитељ у |
као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој калдрми.{S} И благословене с |
е и даску, на којој су пре колица песак носили.{S} Неки се домислише, те нађоше плочаст камен п |
есет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачко; само су купили по једну памуклиј |
је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу. |
ма, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шеширину с великим ободом.{S} Тада први п |
ца га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да |
{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете умири |
{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, <pb |
а пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо време и о празницима; инач |
торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га остављати овде у школи |
ли оставити дете овако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику да |
и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити...{S} Данас је и ручак најбољи и најслађи, а сов |
подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало.{S |
и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} Т |
паковано у котарице, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овл |
ишло само онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао |
ву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{S} Се |
стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његових ученика сад |
н, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се в |
а би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, |
ије знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сеља |
о себе Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала |
м.{S} Тако је Радиша проспавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао |
та би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколи |
шетња.{S} Четири стране света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на том |
дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо само дањ |
школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао днев |
и стигоше по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, или г |
к.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба |
и, с туђином, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за јело |
.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на до |
дне, и господин ревизор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да |
ах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Даниц |
се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изгледали с |
за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађивао, да је подмет |
оже, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега |
ења кишица, која је трајала готово целе ноћи, и сутрадан је освануо први кишни дан.{S} Деца су |
адиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро изгледало |
а гради план свога рада</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је ова |
је као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно спавао, сваки час се будио и свак |
и су ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као |
везде су трептале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само се чује лав |
рчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете |
спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га |
а се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шуштање, клопарање и ст |
а</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитала љубу Да |
јима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу планути у пламен.{S} Кућ |
ну, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад |
и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, |
> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онда су Радишини ученици и т |
су ученице уносиле новине и поправке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А |
сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{S} Да погађате гд |
д једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вел |
своје ствари и извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту бли |
да довршена како ваља и просушила се, и нужник ископан, ограђен и покривен даскама, и дрва наст |
стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, а |
вони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школ |
ђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагали и |
та ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{ |
а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школе з |
ње зими и по рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у ов |
за свињац и живинарник најдаље место до нужника испод школе.{S} Но како у почетку није имао ни |
чунковима куд <pb n="111" /> иде дим, и нужнику, и струганим дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и учи |
ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужници са четири преграде: две за ђаке и по једна за у |
ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <h |
/hi> — мачка, <hi>љ</hi> — љуљашка, <hi>њ</hi> — њушка, <hi>х</hi> — хрт, <hi>ж</hi> — жаба, <h |
>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта је <hi>х</hi>; х — хрт |
и!..{S} Начините печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као н само на крају савијено.{S} Направите и |
љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; |
гу правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава.. |
држави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који |
вуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо прир |
влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капетан упаде:< |
њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, |
си ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни |
века на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе, да његов п |
ажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него |
наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње!...{S} Преврните и тај лист!...{S} Нађите најпре нож |
црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њег |
патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и јед |
.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано!.. <pb |
} То је чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево је пис |
а, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побиј |
ло и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни н |
, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је ма |
ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега |
е биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C3. |
у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна особи |
села, уредио сам градину школску, те од ње створио мали расадник за околину; установио сам и ра |
лун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} |
да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, |
нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у |
кола наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p> < |
мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} |
ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали |
ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону сас |
опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреба у месту, него се проч |
метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде гот |
и дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки |
код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње!...{S} Нађите змију и слова код змије!..{S} Дотле са |
љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S} Нађите жаб |
сно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слов |
и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово |
то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шт |
.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано |
hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод |
ту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно |
можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно горе? — |
стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, која се имала после Милована.{S} |
е, колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, просве |
као <pb n="385" /> молитва, која се из ње упућује Господу за добро овога села и свега народа н |
летаре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски занат у Загорици.{ |
ко се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су |
су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много лепше и облагорођеније.{S} А он |
ем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор не |
нако као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и вла |
рњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља |
љу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду један другоме |
веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Мил |
тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати добро семе и |
ла песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле |
амо залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Франц |
ом и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање свега онога, што је у свету |
је много важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски занат у Загорици.{S} Од њих с |
а се Радишина прилично изменила.{S} Око ње се дигла читава шума <pb n="375" /> од разнога дрвећ |
а Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало се |
о ону рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево сад наплаци наоколо!..{S} Шта тре |
направили лепу школу и калдрму свуд око ње за један метар ширине по погодби.{S} Али није било к |
вела своје и сад се у целом свету место ње употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо |
ича Јанко, остати циглана и после, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће по новом пла |
а; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу с |
и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и |
имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свога познаника, с |
и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече неки нож преко срца.{S} Па онога ча |
ху нимало разлике између <pb n="330" /> њега и скорашње турске владавине.{S} Зато говораху, да |
ор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И |
први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прег |
народа пропало и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада |
> четири гроша за један.{S} Поред овога њега позва пређашњи газда, у којега је он послуживао, д |
ита: „Где је море?“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње |
није имао времена.{S} Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузданији, газда |
у треба још више пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, |
угоди, али онда не преостане времена за њега самога, за учење, за науку његову.{S} Устајати је |
ило.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им |
е, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у |
да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и сев |
зиму, прерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико врста |
родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све б |
и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће мо |
Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, о којој може премишљати до миле в |
ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у собу. |
омислише, те нађоше плочаст камен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша је био |
, капетаном и учитељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, |
иже народу и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар свештеник мо |
редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад ј |
н и сувише лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати друштву.{S} Ако |
ји ником не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар |
својих ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана |
оро све неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном потребом |
можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да пе |
е.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестр |
њега и он <pb n="344" /> село, и Даница њега и он Даницу.{S} После кише сунце увек лепше сија.{ |
те шешир!..{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите гусле!..{S} Које је гудало?..{S} А дл |
нско перо?.{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} |
а храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега |
м умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се |
и то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — |
ита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њима и пон |
на.{S} А како се изненадио, кад су пред њега изишли читави момци, младићи око и преко двадесет |
ај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале калдрмџије и за час се саставише. „ |
прима.{S} Неки су после покушали, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то б |
рироде: једна осећајна, која је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логична, којо |
они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, |
мљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта |
да он није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „св |
ва ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да види |
т Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда је право, да га после пош |
чега веће користи није очекивао него од њега.{S} Он је ову наставну новину само видео на страни |
штен домаћин, и што сам год потражио од њега за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за |
пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу |
ави, а од конца до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И код малих је ударена осно |
о и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску |
јарца!..{S} Погледајте у она слова код њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то уво?..{S} Може |
д табле!...{S} Нађите шешир и слова код њега!...{S} Нађите гусле и слова код гусала!...{S} Нађи |
>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Виш |
је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је сл |
је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је |
, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине |
а и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут |
слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi |
е га код ока!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много друго |
ћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброга Томе, који би је |
е Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега просто преобразила.</p> </div> <div type="chapter" |
но рашћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он |
устаје, једва ја уграбим да устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре ме |
но!..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Пишите њега!..{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Пишите га!..{S} Где |
вему даје <pb n="393" /> живота.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} |
а је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S} А |
другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико је |
не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном животу в |
прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само мање. |
но и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бо |
мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљавају одмах онаки какав се ископа |
је желео да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прилично, али је било в |
.{S} Где је <hi>а</hi>?..{S} Начините и њега!..</p> <p>„Дотле сте писали и ономад.{S} Сад гледа |
које женско дете пође у школу, она ће и њега научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка Г |
азити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{S} |
се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi>! |
јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} У |
иша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — |
п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево |
какав је и како је створио овај свет и њега самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, д |
утрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног |
а село, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиг |
е, две <pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људим |
.{S} Саставите палац и ова два прста до њега, овако!...{S} Ставите их сад најпре на чело!..{S} |
реди толико, колико она трудба да се до њега дође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад |
тупља страна дође горе.{S} Онда тако до њега други, па трећи, па четврти — све под конац и по р |
руги.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) |
И стаде мислити кога да нађе, да преко њега сазове збор у Загорици.{S} Механџије <pb n="347" / |
ма ништа.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам тражити другога некога |
Што би им требало само читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно |
поби један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка а свуд |
омогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром |
ић!...{S} Начините мали котурић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад |
као кромпирић (тачку)!{S} Начините око њега котурић!...{S} Начините мали котурић, па око њега |
ајпре су побили колац насред њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту, кад су насипали |
више умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n="344" /> село, и Даница њега и он Даниц |
о што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад с |
тир, али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била за чи |
пожелело, да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S |
и!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А с |
е забленуо у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала |
им друмовима и гвозденим путовима.{S} У њега су још веома ретке благотворне установе пошта и те |
већу дружбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега |
.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори |
отворне установе пошта и телеграф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породице и општине непо |
у у другарском разговору.{S} Сем тога у њега је било некога мушкога поноса, са којега му се чин |
много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа проп |
ца су унели и мало новина и поправака у њега, особито у кроју, те оно одваја од одела у осталих |
у и тугу, а место љубави према људима у њега се развија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог н |
у га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео |
сандуче, које је стајало у општини, и у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} А |
Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те ј |
лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио |
мо модеризирати и усавршити, унесавши у њега више правилности, лепоте и разноврсности.{S} Ваљал |
толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвал |
, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једнога походиоца развио овакав разговор:</p> <p |
о му нема — оца!{S} И у једном тренутку њега облише сузе, он зајеца и место да седне за совру, |
уни, како да одговори на ово питање.{S} Његов реализам није трпео предрасуде и празноверице, а |
} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још |
н не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале ни |
<p>Капетан се мало замисли, па нађе, да његов предлог може имати и „супротно дејство“.{S} Зато |
предак.{S} Али, сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „на |
еуморан труд и истрајан и промишљен рад његов и добре другарице његове донео је рода обилна на |
нтелигенција његова.{S} Она је умни вођ његов. <pb n="406" /> Она треба да му светли и да је ме |
а коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Христа, са |
претвара у умење и не поправља човека и његов живот.</p> <p>„Две поправке дакле имам да вршим, |
, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и ду |
га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стиг |
ожне столице чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга че |
шала и примена у животу.</p> <p>Тело и његов развитак у почетку су важнији а после осваја душа |
то би пореметило Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Рад |
.{S} Не прође много, а Радишу препоручи његов пређашњи газда и једноме пријатељу своме, да му у |
о учитељево; јер он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга з |
, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивија у детињству.{S} Зат |
зјави и захвалу Радиши за овај поступак његов.{S} И за кратко време преко среске канцеларије ис |
и се Маргита најпре поасила! рече један његов најближи комшија.</p> <pb n="349" /> <p>— Није ов |
године био Радиши изасланик, те је знао његов рад и — није га преместио....</p> </div> </div> < |
ога века ослободи се ево само један део његов, ни петина његова.{S} Оно друго је и данас под ту |
гово село, његове овце, његови јагањци, његова мајка, сестре, браћа, другови и тако даље.{S} И |
ова жена? запитао је секретар.</p> <p>— Његова жена нек остане; она није крива ништа, одговорио |
није трпео предрасуде и празноверице, а његова душа и критична Филозофија није трпела безбоштво |
це чак на други крај Србије.</p> <p>- А његова жена? запитао је секретар.</p> <p>— Његова жена |
народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема н |
ле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова настава тече <hi>поступно</hi>, не оптерећујући |
ин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овом |
е погађати народ сам него интелигенција његова.{S} Она је умни вођ његов. <pb n="406" /> Она тр |
адиша је помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и непросвећеном чов |
икону по школама, и у свакој школи има његова икона; и он је наш највећи највећи <hi>српски</h |
се ево само један део његов, ни петина његова.{S} Оно друго је и данас под туђином.{S} А свако |
њи, у ономе што се тиче здравља, чувања његова и отклањања онога што га убија.{S} А све се ово |
екао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и воле да |
у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин води више |
" /> <p>Радиша им сад исприча: каква је његова школа; како ће се лепо наместити; како су сељани |
</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га о |
овај инструменат савршенији.{S} Само се његова музика не зове свирање него певање.{S} Песма и с |
е лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш нек |
брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Рад |
9102_C2.2"> <head>2.{S} Село Загорица и његова школа</head> <p>Село Загорица је у једноме од на |
тави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од |
ских руку дигло се на јуначног Милоша и његова два побратима, али су од јуначких десница њихови |
срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радован и његова млада и сва свадба са слушали су ове Радишине ре |
ста било тешко да почне да пише, и како његова сопствена рука није хтела да га слуша.{S} Ипак ј |
ва што више може: онда ће се даровитост његова прометнути у промишљеност а инат у одлучност и е |
{S} Учини му се, да је ово његово село, његове овце, његови јагањци, његова мајка, сестре, браћ |
ке руке као свила као да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате |
а, слике са данашњега пута, од села, од његове школе, као и планови о сутрашњем раду.</p> </div |
штогод спреми, па је наредио, те се код његове куће спремило и донело све што треба за вечеру.{ |
а је устао рано и наредио да изнесу све његове ствари у доксат, па је пустио Милету, да ради са |
а је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ особито у посте, и за продају.{S} |
ини је занимљивом, ово друго за ученике његове било привлачније.{S} Осећали су, да им ово више |
и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад им се каква младица или калем не би прим |
ји су могли да појме Радишу и да одобре његове намере.{S} Зато му не само одобре да иде, него м |
Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снахе његове.{S} Деда Радивоје говораше: „Господине и брате, |
и промишљен рад његов и добре другарице његове донео је рода обилна на све стране.{S} Бог је пр |
н, правичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих ј |
лико је борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши |
омедија у самом почетку рада нове ове и његове седме године школског рада.{S} Мало пре тога на |
уди јачини извора и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, г |
шљивара и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крн |
ти и дати „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И проповедаху: „слободу штампе“, „слобо |
не знају; свакоме је највеће оно близу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, да изиђу н |
се, да је ово његово село, његове овце, његови јагањци, његова мајка, сестре, браћа, другови и |
н рад могли бисмо окарактерисати овако: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису били б |
већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његови су ученици знали готово сваки минерал у околини |
умним радом и дугим седењем у школи.{S} Његови ученици ништа нису учили напамет, нити им је зад |
е ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају. |
у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} Зато смисли, да т |
и је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да Бог због тога не |
p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и његови ученици много зближенији него и из оне прве; јер |
и трећи разред.{S} Исто су тако дошли и његови одрасли ђаци, којима се није знао разред, али ко |
и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили и говорили: „Ми се спрем |
т“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одело као официри.{S} Радишу по |
н остаје на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућани и пријатељи дахнуше душом, а према капет |
и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О р |
па и она два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају на просветитеља његовога Св. |
ом, као што су долазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше да <pb n="305 |
адиша види своје село него и да ученици његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} В |
и је Радиша сам направио, да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се направи, к |
прибирао и одабирао, да су сви ученици његови налазили у њима и у објашњењима његовим не само |
оврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови ученици дошли у школу, они су радознало загледив |
њу и на практичну геометрију.{S} Ови су његови ђаци умели не само да израчунавају површину двор |
његови налазили у њима и у објашњењима његовим не само поуке, него и забаве и насладе за себе. |
95" /> на воћу, стоци и на становницима његовим.{S} Наједанпут виде једну жену на путу и своје |
Радиши самоме <pb n="87" /> и ученицима његовим почетак буде мио.{S} Чобани протерују стоку пор |
водиље Радиши у овоме послу и ученицима његовим у владању и животу.{S} И, захваљујући неизмерно |
ано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим ученицима требало плетарство.{S} А чудо је, <pb |
да већ и наставници нису најзадовољнији његовим одговорима.{S} Имао је и благодејање, па се поб |
да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: |
:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год |
ца.{S} И цело им је двориште, заједно с његовим совралуцима, изгледало као поварошено.{S} А кад |
је живот много угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућ |
н од најразборитијих првих великих ђака његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: |
направите рај на земљи а од становника његових паметне и вредне љУДе, на које ће се некад угле |
је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика добро дође.{S} Одмах узе конац и учини |
ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његових ученика сад је, први пут од како је Загорице, п |
са Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне |
дишу за премештај из овога округа; а на његово место би предложен „млађи човек“, који ће „затуц |
туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде годи |
>— Пишите министеру, да човека врати на његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, д |
аља се само постарати, да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прилике још више попр |
аће и по смрти његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће се помињати „докле тече сунца и мес |
све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема занимања, које је ближе народу и које |
де хоће двапут више земље но што износи његово окућиште с њивом, коју је дао за градину школску |
зе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, његове овце, његови јагањци, његова мајка, |
кле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те да слави име његов |
вет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по имену његовом „Милунов Мост“, који у о |
ваки народ и сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу |
ре држао (турско), то да остане сад <hi>његово</hi>.{S} И тако земља: њиве, ливаде, куће и окућ |
и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} Ев |
редио „старијег ђака,“ који ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не н |
итаоци ће видети најбоље из самога рада његовога даље.</p> <p>По свршетку учитељске школе Радиш |
ови ваља да се угледају на просветитеља његовога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што |
ије један равностран троугао па из врха његовога повуче отвесну на <pb n="117" /> основицу, вез |
изненадио је не само Радишу него и оца његовога.{S} Никад у животу они нису видели толико кућа |
шаљиво-озбиљан разговор између Радише и његовога добродушнога послужитеља.</p> <p>Радиша је сад |
задатак васпитању народном и васпитању његовога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што видесмо, јо |
а кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша зах |
да што сам читао све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, |
утицају на живот човечански, о црепу и његовој вредности, о кречу и његовом утицају не само на |
у а највише о кречу и огромној употреби његовој.{S} Деца су једва чекала да им се испече креч и |
народ ни знаменити догађаји у историји његовој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} |
напретка мојега села — о лепој богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме загоричанину, ко |
ас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће се помињат |
ерала га је у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да с |
страни учинило је други преокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега свет |
ио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи г |
адиша у себи.{S} Једна је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у рад |
војих чиновника управља целим народом и његовом државом.{S} По томе је, вели, држава наша зајед |
о црепу и његовој вредности, о кречу и његовом утицају не само на зидарску технику него и на з |
овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говорило о политици |
Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ваљало |
ио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реформном и културном послу у овоме селу.{S} А |
S} Јер је та брига о друштву или народу његовом у исто време и брига о њему самоме и о потомств |
зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки калуђери из Свете Горе, да просе милос |
} И по пресахнулим изворима на подножју његовом Радиша је познао, да је ту некад била шума па ј |
да не види толико у школи колико у селу његовом; јер школа и јесте зарад села.{S} Радишини мали |
Милуне!“ и дело његово прозва по имену његовом „Милунов Мост“, који у овом селу и данас постој |
и науци Христовој укратко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је ц |
се преобукли у сељачко одело; и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дош |
еговом телу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој посте |
еме и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи |
рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} |
што је најпотребније: још једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да метну у послу |
собу), још један сто и једну столицу за његову собу, две метле, једну секиру и једно „дунђерско |
и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу занимало, кад је чуо, да свака зе |
ина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе његову градину испод куће, која му и онако стоји више п |
После ручка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у о |
ашем српском народу.{S} Зато и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам про |
злога: прво, желимо свакоме да повећамо његову личну слободу, те да се не боји једнога од најве |
просветитељ и учитељ.{S} Зато и држимо његову икону по школама, и у свакој школи има његова ик |
о?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо његову икону по школама?{S} Зашто се посветио?..{S} Шта |
вима, још је више повећавала ову радост његову.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је пошао, осе |
пажњу деци на разно дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао бил |
тога и на општем напретку, уливала је у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајност у |
као кита цвећа и, гле чуда, по подножју његову „оживеше“ извори, који су били пресушили и из њи |
мена за њега самога, за учење, за науку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири ча |
ток, који у Загорици зову река, и у дну његову угледа на једном избрешку омању белу кућицу покр |
израчунати равну, хоризонталну површину његову за зграду.{S} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Пр |
д најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени |
стоји више празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо градит |
ноћне погаче и парче сира да доручкује, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати г |
аспоред...{S} А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да је много, и питао се, да л |
у улогу они имали у грађењу нове школе: њему се просто чинило, да није у нас, да није у нашем с |
амо моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ова побожност њихова, па помисли |
S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За њега треба ј |
Зато му је оно што уради несавршено.{S} Њему само треба више разумевања и више умешности.{S} Та |
е и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слушао да говоре, како ћ |
на, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може |
и ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и помагао ти |
а, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенске, |
до тавана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необично одело.{S} Сви носе чакшире, сук |
ву корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то |
толица.{S} Сад превните тај лист!{S} На њему, ево горе, познаћете нож, насликан.{S} То код ножа |
о да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опажале две природе: једна осећајна, која |
топе није било празнога земљишта, да на њему није било ничега, макар шљунка за стазу, тако, да |
} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, ка |
S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи н |
{S} Радиша узе један табак хартије и на њему поче записивати своје ученике.{S} Записивао их је |
е и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако |
оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А зве |
та он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} Радиша није желео о томе ништа да им |
овај лист!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столов |
сне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>ш |
у или заповест за коју је она.{S} Ништа њему није помогло то објашњење: надзорник се непрестано |
остова на окружном друму.{S} Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер |
е.</p> <p>Одмах морамо споменути, да је њему овај посао задавао много више трудбе него онај у ш |
И што су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао гласно |
а сматрали за најбољег ђака.{S} Само се њему чинило, да он није најбољи; да има ђака који од ње |
поче <pb n="25" /> да јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби.{S |
ајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви |
ра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку мајка запи |
ети, како му је живот много угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви гра |
.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И ка |
оје раде на селу само жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да на |
да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, да |
крстимо, не остављамо чутуру!“ Радиша и њему одговори, да то није много, јер они раде тешке пос |
рађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} Ал |
им другом из комшилука.{S} У школи је и њему старији ђак показивао слова.{S} Радиша им је готов |
нају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њему после сваког распуста било тешко да почне да пише, |
арку се ражалило <pb n="199" /> па се и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} Прашта |
га и обичне писмености.{S} Особито се и њему допала Радишина продужна школа и градина школска, |
а.{S} И опрости се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи |
рироди, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила ч |
} А ови су се „ученици“ више приближили њему.</p> <p>После читавог сата одмора Радиша их позва, |
и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша ост |
али данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто дома |
капетановој канцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовни |
ност. (Окреће се кмету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба д |
јпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n="181" /> стална навика на |
мештај није могао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и |
и народу његовом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине |
p>- Отуда што сам читао све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично у |
знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S |
о.{S} Видите какав је извештај послао о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово неистинит |
го дубље.{S} И кад је доцније говорио о њему, он није говорио само као теоретичар него и као пр |
довео; и свуда <pb n="63" /> се само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај не само |
мти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задоб |
што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из незн |
ећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако ј |
же да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја народност.{S} Она тако |
и у Радишин пропис и дивили се.{S} Само њему самоме није изгледао много лепши од њиних.{S} Али |
део захвале за нову школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} |
> <p>Радиша је био неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте |
ти.{S} Покаткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут |
е само онда, кад сви <hi>послови</hi> у њему напредују.{S} А државни чиновници представљају сам |
забаченијих крајева наше Отаџбине.{S} У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вредн |
ао што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је з |
н је највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши |
као на чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај |
ан котурић! — Начините сад котурић па у њему крстић!...{S} Направите овако крстић на котурићу!. |
јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом учењу у школи |
рнат“ је непрестано напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је |
уђера него на чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допустио, да га де |
/> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јест |
ба да се изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он ј |
војим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што више може: онда ће се даровитост њег |
јега живота на страни и сваке ситнице у њему.{S} Интересовале су га све више и тако зване мале |
есети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?..{S} Е, |
авика на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом |
школи, опет је њен благотворан утицај у њему почео знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у |
} Знање само потпомаже рад и умешност у њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешност и вешти |
вога села, те се бели као Студеница.{S} Њен је намештај још скроман и као <pb n="385" /> молитв |
те полако, тако и душа расте полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему треба још виш |
пет у тренутку повраћала и говорила, да њен син није погинуо, јер правда и милост Божја то не м |
а ни једно женско дете у школи, опет је њен благотворан утицај у њему почео знатно да се опажа. |
ада је закукала не само војска српска и њен заповедник, него је закукао и сав народ српски!..</ |
очетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле најпосле сасвим не претегне.{S} Зат |
е учити у којој школи зависи и напредак њен, па тек на друго место долази начин, како ће се то |
Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако т |
је из сваке куће најмање по један члан њен; и они се састају сваке готово Недеље и празника, т |
едали <pb n="263" /> школу, сваки кутић њен, сваку ситницу и све је задивљавало простодушне заг |
куд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бе |
је него други пут.{S} Домаћица Миљкова, њена јетрва и најстарија кћи провредниле се по кући те |
је на срцу лежала загоричка нова школа, њена градина и радионица, њена добра деца и Дана, коју |
а нова школа, њена градина и радионица, њена добра деца и Дана, коју мора или оставити или одво |
да ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена <pb n="384" /> ретко кад само да испуне своја кори |
ва домаћица Станика, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба необичн |
е ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо |
ошке садржине уврстио у одабрана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референа |
радости у Загорици није било од постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила, и сви су прила |
овећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се |
Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сет |
<pb n="119" /> џамија?..{S} Сад нађите њена слова?..{S} Какво је лево а какво је десно?...{S} |
ако како се мењала кућа њихова, Земља и њена површина, у своме предугом развијању, које се огле |
А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зора спусти на сто по |
ота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својој замиш |
оиста и заслуживала овакога мужа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђи |
била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и сестра — Русија, па дала Бугарима!...{ |
но примала госта, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница дубоко продирала у ср |
и природу, познати је и употребити силе њене.</p> <p>Према овоме, ништа не вреди учити саме реч |
ћао се највише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.</p> </div> <div type="chapter" xm |
} Гледале су и женске радове Даничине и њене матере и сестре Зоре, и често нису могле очију да |
.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку да дође „госпа учите |
ола све ствари и покућанство Даничино и њене матере и сви пошли, које пешке, које на колима а к |
мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као да се залепише за његове, |
то тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена <pb n="384" /> ретко кад само д |
ругих школа, тиме:{S} 1) што су учитељи њени имали само по један разред, 2) што су им ђаци били |
таје тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све <pb n="378" /> су више осећали, да у радионици |
загоричке и не уживају у веселим играма њеним и не сећају се младости своје и толикога труда св |
; али да је заснован на природи, да иде њеним редом и по њеним законима.{S} Као у градини тако |
и а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S} |
p>Тако се у школи загоричкој с учитељем њеним одиграла ова политичка комедија у самом почетку р |
уде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху други |
ван на природи, да иде њеним редом и по њеним законима.{S} Као у градини тако и у кући, као у к |
влада је сазнала, да се агитује против њених кандидата, па је чула да господин, ваш учитељ (и |
р још видео и градину школску и уређење њено, кад је походио и собе где је почетак радионице за |
па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} |
му како се осетила, Даници се објасни и њено чуђење, што јој игра под појасом.{S} У толико су р |
{S} А тај понос као да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се труди |
н врло радо давао упута и како је свако њено питање једва дочекивао.{S} Ово је било потребно не |
д су се растали, сећао се највише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.</p> </div> <di |
ваку сељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом |
а њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати |
биљкама и животињама на њој, о површини њеној, о вулканима, земљотресима и врелим изворима, о и |
е све практички имале и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцни |
угом развијању, које се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази на п |
о о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до |
се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку да дође „гос |
378" /> су више осећали, да у радионици њеној имају не само пријатне забаве него и корисне наук |
од које Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути Радиша, |
одмора причао им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њ |
оби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог министарству, да |
ку особито земљораднику.{S} А о цигли и њеном утицају на живот човечански, о црепу и његовој вр |
големе преданости тој школи и напретку њеном, и са ретке вештине и способности, да у другога р |
снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ак |
у њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибр |
е, ту нема добра за задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако |
S} И док је он у памети својој замишљао њену сиротињу и муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је |
аду, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици |
Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и |
само да израчунавају површину дворишта, њива и ливада, него и да сниме свако земљиште и измере |
да је тако исто заграђена готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни т |
его је све или зелена ливада, или родна њива, или густа шума.{S} Више нема шумарица, грштака, ч |
>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па |
3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за ц |
људи скупили по ливадама, и извадили из њива па стоји на гомили, само да се змије и гуштери лег |
ситан камен с околних ливада, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша |
е, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће по неколико недељ |
ше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са северне стран |
кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема ни свога посла много, него више |
е сад <hi>његово</hi>.{S} И тако земља: њиве, ливаде, куће и окућиште, виногради и воћњаци, — < |
е, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту. |
адини.{S} Најпре су побили колац насред њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту, кад с |
агноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; д |
кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти |
ио чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изне |
има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гусларских, кој |
еба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и после, да с ње узима |
гледају земљу па му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, или пескуше, или ил |
е све то најмарљивије растурао по целој њиви.{S} На послетку је наредио, да се то поново пооре |
су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљу као што |
се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђубре може помоћи песак и |
е земље но што износи његово окућиште с њивом, коју је дао за градину школску, и да му премести |
идимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не о |
ђубретом; па онај, који хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе је па ка |
</p> <p>И одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јан |
иву поору, свачију њиву засеју, свачију њиву окопају пожњу, па жито овршу и предаду му готово; |
ма рукују и свачију њиву поору, свачију њиву засеју, свачију њиву окопају пожњу, па жито овршу |
ве ово људе, који њима рукују и свачију њиву поору, свачију њиву засеју, свачију њиву окопају п |
га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n="229" /> на њој подигнемо ци |
каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом као угљен, која је слабо родила и к |
оје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они прегле |
омаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко пута од школе и у |
е затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру. |
еру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад ред |
ед гласно, а други <pb n="27" /> сви за њим полако, од прилике овако: „Да се молимо и поклонимо |
зити око огња.{S} Онда се она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу, докле је не |
већ изнуреном половином.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, о кој |
иђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше поред ограде |
Онда приђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђац |
ј и необичној кући, с туђином, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што |
{S} Радиша је избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Ми |
лу дигне овакав храм просветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и прау |
а се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, хр |
и своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмаг |
а Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима к |
таром, знање на знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да ново само појачава оно ста |
регледа и провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га да г |
јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је в |
ша рече овим јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за к |
остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и на |
пошли путањом која је водила стружници, њима се чинило да је сунце зашло, да се смркњава и да у |
илена, која се имала после Милована.{S} Њима је главно било: читање, цртање и писање, женски ра |
су долазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше да <pb n="305" /> више н |
на своје место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се |
уди; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиша говорио, сви су слу |
ље и зна се докле захватају; и по свима њима нама је милије да путујемо него по туђим земљама.{ |
једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по десет ових кром |
истије, и, кад је год лепо време, да на њима држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинило, да |
ланове за куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и израчунавали су колико чега треба, |
око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, |
ајчешће сами.{S} Но после неколико дана њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излаз |
ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад би |
су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту високо |
овде, благо и државницима!{S} Свима је њима овде лакше утицати на масу народну него нама тамо. |
е није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривредним алатима и |
рече: „Господине надзорниче!{S} Ово је њима привремена школа.{S} Господин министар им је одобр |
пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошли су дакле |
оручио, као за себе или школу, па после њима предавао.</p> <p>Циглари, црепари, кречари и зидар |
оје су се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радос |
ити да трпе некалајисане судове и да се њима трују.</p> <p>Школска је радионица спремила и добр |
ије заборавио ни добре загоричане.{S} И њима је захвалио на труду око нове школе и казао је, да |
ге мајке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} |
нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и тако |
диша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није толик |
е Радиша првосвештеник.{S} Радиша сад и њима рече, да устану, да погледају у Светог Саву и да с |
него код оних малих.{S} Из природе је и њима објашњавао само оно што нису знали, а главно је те |
вали народне песме.{S} За рачунање је и њима казао да направе стотине, те су с њима и они рачун |
послове, за које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе |
ра, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и м |
у школу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ |
, срдачном разговору и замореној Зори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим д |
како је предавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} Н |
е и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније!“ И сад |
ње и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њиву поору, свачију њиву засеју, |
ово земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго |
емо морати доводити са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци у |
зидани и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је им |
каш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мајку и нас |
је, и да бележи поједина питања па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се пром |
и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да они воде |
долазећи у те одношаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија у |
и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик на њине бе |
притиснете много овде на средини.{S} По њима се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена па с |
по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и |
и: насути, набијени, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави к |
на, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} |
одизао још више цркава и манастира и по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, која н |
ишта не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="273" /> само они једно |
еби мислио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали ш |
ево му људи у првобитном стању...{S} С њима се може радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и де |
ника искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Заг |
е радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима |
а.{S} За време вечере млада је седела с њима заједно, а није дворела по њином сељачком адету.{S |
како им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо с |
стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње |
ји од оних других и оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у л |
ишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао разговор и с |
аре мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p |
н побоји, неће га отац пустити, па се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће и |
ви друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не гово |
ета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више |
рци и младићи испод двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од о |
т стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачунају.{S} Зато им је |
с појединим алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прво простије |
онако и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у |
се испрси један од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јесте; |
Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је били одсекли |
положење још једнога човека, те да он с њима спрема што треба на земљишту за нову школу, и кмет |
је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и о |
им односима, те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре |
не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се |
на оно што је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="200" /> је с онима |
или на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или општин |
е после, него је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе, особито због набавке семења р |
њима казао да направе стотине, те су с њима и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. |
лане по десет десетица, и рачунали су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове чи |
ољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чеља |
Дворишта су већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се н |
ад у трећем реду котуриће с крстовима у њима! — Огледајте сада све котуриће а на свакоме да сто |
ле школе или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема за зби |
лики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет |
лика већина завршује своје образовање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба |
астира и по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђе |
е и пропадају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче људи, да се учи и муш |
на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у њи |
стове и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједина питања па да о њ |
к не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то |
до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико стотина калуђера, који се само моле Богу |
вакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и намештено као у |
не.{S} Њих треба терати на кретање, и у њима поступно будити интерес.{S} Има и ограничених, и њ |
еви понајвише по шумама и планинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде |
е граде села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или попови.{S} Запамтите, да је о |
то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то су учитељи.{S} Моји зидови |
ао, да су сви ученици његови налазили у њима и у објашњењима његовим не само поуке, него и заба |
!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А |
е и личне и партиске, као у нас, него у њима све више достављају поједине новости и доносе оно, |
су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују |
ријархално: задруге добре, послушност у њима, вредноћу, честитост и чедност свуда.{S} А лакше ј |
мили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да то људима неће требати; а св |
а се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n="31 |
се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи |
са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограничио је опет правим линијама и с оне друге дв |
клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да ви |
, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно причао, а онима малима о томе није ни п |
S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први камен под конац колико треба |
и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа троши двапут и трипут мање дрва него шт |
рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, до |
ако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу |
нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и употребљавају разне кутије од т |
то мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад је наш с |
hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>Можемо.{ |
потврдише они други, поносећи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ |
оно што се накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{ |
.{S} Најстарији ђак издиже прут и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче савијати, праћак |
ити и из добрих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч освојили су околину.{S} И тесан камен п |
мени, разборити и из добрих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч освојили су околину.{S} И т |
м је школа — мало боља него што је била њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена и оп |
ао што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она т |
злазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу...</p> <p>Грађ |
ари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија Вида, пасторка Грујина, по свршетку |
а тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, |
ојка се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о то |
ни ће напредовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и ово |
се мучимо особито зими, да се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да |
ти и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав кулук.</p> <p>Једанпу |
ледало некако лудо и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске игре; и први им је уз |
Радиша онда управи то питање на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда став |
они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи су |
казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу великим словом, на пример Срби |
i> и тако даље и писали су све народе и њине земље, којих су могли да се сете.{S} Још је остало |
де: две за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега стана је велики подру |
мо за ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису толико путовали и видели па ни учили |
ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се до |
А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, поправљам и усавршав |
и хартијом олепљени; треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опоми |
да уређење њино буде такво, да питомци њини из њих износе што више онога знања, које ће им тре |
и наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и првога човека. |
.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до п |
игледно стварање појмова о количинама и њиним одношајима, после тога вежбање у тим радњама усме |
цртежи све самих радова ђачких с именом њиним за свих минулих тридесет година, а учионице нису |
сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су св |
послуживање и да се сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше по мало пасуља, кромпи |
ему самоме није изгледао много лепши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него да с |
, страшна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши дом науке, највећи извор виде |
ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви |
као многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, да питомци њини из њих износе што више |
о сад неосећана: отац мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако |
ед и свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и |
аја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само |
е год ко желео, и узимао према величини њиној по два, три и <pb n="39" /> четири гроша за један |
и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово ј |
ју“.{S} И сами су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечаности Радиша је |
ри: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри |
и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и |
едела с њима заједно, а није дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ни |
о је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нема толико равнице да би све куће мог |
едивали и чудили се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то гр |
би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То |
сци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{S} Једанпут о заветини сеоској они то помен |
видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груја онда рече: |
оже да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одмах потражише семена од |
арод.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{ |
а они мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да доведу |
ша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и пре |
них радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, |
тири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечиц |
зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни |
{S} Најгори су немарљиви и ленштине.{S} Њих треба терати на кретање, и у њима поступно будити и |
</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у до |
а и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да |
јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну собу за двадесет гроша месечно |
ичкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли |
ви нашој очи истинске, које гледају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је р |
овек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи |
и оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године госпођа учитељица, а до го |
кају, и требало је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пр |
кивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и лес |
гао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати |
ја и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлуч |
градине школске и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском сваке године извесна сум |
е писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{ |
мих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, нарочито због радова у радионици.{S} Они су сами о |
му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи.{S} Дола |
римо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све |
ер су видели, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благослов |
добро хранила и <pb n="295" /> нису за њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заје |
намо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема крај |
јпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изи |
помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гр |
изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу |
стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је |
а, о изворима обичним и утицају шума на њих и онда наставио разговор о томе, како стоје извори |
бије кад се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испустите и да не |
сигурнији људи, и околна села почеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пи |
дају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте сво |
.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао грешке њих |
е својим послом, а они други гледају на њих као на извршиоце неке заједничке мисије...{S} Онда |
брао најодраслије и намирио тридесет па њих задржао а онима другима рекао, да дођу до године.{S |
наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам управља |
убрзали свој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке |
зао, да има свега тридесет слова, и кад њих запамтите, ви можете читати сваку књигу и писати шт |
радови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, да с |
а још усавршавали и повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали |
, само што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и покри |
нски шешир? —- Погледајте у слова поред њих! — Доста.{S} Затворите буквар! — Сад узмите крижуље |
е све слике редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да прев |
ње.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају простодушно и прилазе да га пољу |
е њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно узвикну: „Ево грађе за моја колица! |
ату постављену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његов |
д су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цр |
ју у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће |
учите и знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мене господин министар пратио овамо, |
} Колико дође свакоме <pb n="173" /> од њих?..{S} Да поделимо двадесет за двојицу!..{S} Да им п |
нија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нек |
го су их чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} Јед |
е да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују у свему, како памет |
прави столарски занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде из |
ри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, нити је ко лежао ап |
и!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни ов |
о прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридесеторо ниједно није дошло „празних руку“.{S} Ч |
ли, и продали солидне робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да жив |
ато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру девој |
руди а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 сантиметара, с малим нагнућем <pb n |
да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници не п |
ило је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестаре и продавао их ђацима по два гро |
тили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, да му пр |
лан од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама |
наше здравље па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и |
он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје |
.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} |
у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био |
и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку код себ |
ати неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађевину и да је пос |
што су радили с мајсторима и примали од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари... |
ови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да п |
поздравље од кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их развали |
ре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и пе |
hi>; ово су гусле, и <pb n="147" /> код њих је слово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi> |
им ученицима.{S} Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао |
то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају правилни и пријатељски одношаји. „Воли др |
о их је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се |
ма занимала и чаршијска пратња, јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, н |
адиша.</p> <p>— Ти можеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— Они мене сл |
единих домаћина или општински.{S} Испод њих је и толиких воћњака на све стране пуно извора и по |
првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао начинити са |
ве о земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{S} То су господа и чиновници, |
казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозв |
ве боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац. |
изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и тво |
ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после је променила значење, и <hi>сав је народ</ |
се после шириле на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима, неп |
з тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ов |
ош јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па би б |
ке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају како |
вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад |
ез Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад пом |
недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њи |
А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, што их о |
ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи писмених и отишло на више наук |
највише у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предава |
лики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се дену и колико се пе |
ше“ извори, који су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S |
старе и камџијама су нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била |
ење њино буде такво, да питомци њини из њих износе што више онога знања, које ће им требати као |
власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз вл |
само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако |
будити интерес.{S} Има и ограничених, и њих треба жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га мож |
ите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клу |
и још не устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} Настаје поново синоћни разговор, и Радиша би во |
био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је г |
{S} Да хватам познанике.{S} Да примам и њих за ученике.{S} Да почнем с писменошћу као најпотреб |
; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас тежимо <pb n=" |
десет најодраслијих и најразвијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају з |
оје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим |
да се јављају.{S} И пријави се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милован |
роста, природна и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи |
е: „Хоћемо, господине; хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ла |
су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и |
оника, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео |
е, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и |
у.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово |
еру!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари |
адиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по ко |
сле и она има велике ученице и да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, особито |
учи како се што калеми, него и да преко њих и градине школске унесе у Загорицу све, што је најб |
јој <pb n="266" /> слободно, те и преко њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља |
ли долазити кад је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко |
зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} После крат |
у и како Радаша учи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом |
} Пало му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, помешана са шеничним брашном, |
црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви |
еднака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала |
де су они о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="12 |
плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио му је Гр |
којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, |
ака! рече Радиша госпођи.</p> <p>— Само њих две, господине; немам више никога, одговори госпођа |
и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и та |
ре, и често нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче |
ишта се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у друго |
кола има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више пази на здравље појединаца: на храну, |
и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније зан |
и, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за с |
е им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, држав |
а суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинама нема толико свађе и мржње и личне и |
рисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи с |
ма ни по свима окружним градовима.{S} У њих чак ни шума не расте онаква, каква се сама посадила |
тња, јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђа |
илно.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, виш |
ко га је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не само болни т |
ирима је почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n=" |
нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не само |
м више није побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од свих пољоприв |
зрађује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама. |
мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан живот отишао даље у напредак.{S} А о оном |
пштини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много разних друштава, уједињења, заједни |
ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се |
о они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и |
ричани напредују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убоги |
остих непросвећених народа.{S} Јер је у њих мањина паметнија.{S} Зато јо данас погрешно трчати |
игне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да |
какви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се дену |
е свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали у сви |
рква, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов цркв |
, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су св |
и странама разривао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа а п |
а дати примера, да шест дана радимо и у њих све своје послове посвршавамо, а седмог дана да иде |
та, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој кући |
колико, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ћ |
ој школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане.{S} И њима |
предмете.{S} Интересовало га је, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадни |
ист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ствари и општа корист.</p> |
ци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с неком мекотом и благ |
се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ов |
у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови напреднији, кад им се овакав теме |
п него и отворено непријатељство између њих.{S} Од пријатеља посташе љути непријатељи и од две |
и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили основну школу и да о |
, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају... |
ко ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га и |
су кошнице продаване по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} |
ка па чак и писана, докле нису ухватила њихов правилан облик.{S} Онда се цртање продужило за се |
бори, а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашње владе и владајуће странке, то Ва |
рши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, домишљање и утакмицу у свему ш |
ема звонаре него се на ово дугачко пење њихов црквењак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче |
олико су се загоричани радовали, што ће њихов вредни учитељ да се окући, толико су липовичани ж |
аки пут износио по нешто ново, што шири њихов умни хоризонат и осветљује га, што је практично и |
дивале, да и њима дође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна запевка, која се м |
чкога, и по селу Загорици, да је учитељ њихов Радиша испросио учитељицу липовичку.{S} И колико |
А деца су радознало пиљила како учитељ њихов „записује“ све.{S} Пошто су се ту добро одморили, |
да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не ум |
стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву огрлицу срећнога порода свога |
де као саливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и за н |
мора или оставити или одвојити од гроба њихова јединчета.{S} Никад у животу своме Радиша није б |
ролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да |
и ова табла у буквару то је само слика њихова, направљена <pb n="85" /> од ове црне боје, од к |
развијају тако брзо.{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у самој природи њи |
} И Данина мајка, овај добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим унучићима и |
им кречем у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле као снег, остала да прича коз |
вуда најлепше зеленило до самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и |
гом развитку, онако како се мењала кућа њихова, Земља и њена површина, у своме предугом развија |
љенога и намештенога.{S} Зато су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пуна духа и |
разнео се глас по селу Липовици, да се њихова учитељица Даница испросила за учитеља загоричког |
ене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{S} И за час је цел |
друго.{S} Они се прво старају, да се и њихова <hi>деца</hi> израђују правилно.{S} О, шта је ле |
тарији ђаци певали, изгледело му је као њихова кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S |
идови издизали све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и |
{S} Њему се много допадне ова побожност њихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, |
маре звала и околна села, да им калеме; њихове су кошнице продаване по дукат комад, а њихов се |
но и добро <pb n="386" /> упаковано.{S} Њихове су калемаре звала и околна села, да им калеме; њ |
су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме Б |
утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> <p>Радиша је за сад импровизовао и један оп |
је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољ |
је жалио и с осмејком исправљао грешке њихове.{S} Још их је питао, која су села око Загорице и |
реке <pb n="51" /> су управљене и обале њихове уздигнуте, те да се не изливају и не чине штету, |
или бодљикавога багрена, као око школе њихове.{S} Дворишта су већином очишћена и корова у њима |
но, што данас уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На другом месту, ово је уман народ, логичан |
да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли с |
ку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било |
ора у селу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, |
свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су писмени, разборити и |
воје волео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста |
> <p>Тако се ова година највеће радости њихове изметнула у годину највеће жалости.</p> </div> < |
усала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај бог |
есан камен поручивао се из Загорице.{S} Њихови „мајстори“ зидари радије су се примали по околин |
и су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} Радиша опет није ч |
о свима школама у целој земљи и радници њихови бише одазвани на другу дужност, на дужност у рад |
према јунацима нашим и јуначним делима њиховим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
ако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они ш |
створити јасне представе о количинама и њиховим односима, те да се лако и поуздано с њима мисли |
ца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су то моји приј |
а побратима, али су од јуначких десница њихових Турци падали као снопље... “ И тако даље.{S} Ко |
конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало поткрепише јелом, па |
вачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама, јер се |
на пијацама околним <pb n="370" /> све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, шт |
бично много учинило, не само за здравље њихово, јер су рукотворине вунене топлије од памучних к |
ије и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> <p>Радиша је за сад импр |
умањи сеча шума и успори упропашћивање њихово.{S} Уз ово <pb n="367" /> Радиша је сваком прили |
хоризонат дечји, да се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило. |
нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог дан |
и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су загоричанке прале суд |
" /> <p>Зато се мора радити на поправци њиховој: мора се настава везати са животом а учење с ра |
убијати побожност, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога простога човека, значи не |
{S} И овим је све понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе загоричан |
носило здрављу ученичком.{S} Здрављу је њиховом извесно доприносило много и то, што Радиша није |
јем тако и на умном и моралном напретку њиховом.</p> </div> <pb n="345" /> <div type="chapter" |
јој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њиховом и међусобном задиркивању.{S} Опазио је, да нека |
об је Миланов само подсећао родитеље на њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за |
је забавно.{S} Тако је стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово г |
о и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{S} И тако ће сведочити собом и |
слије ученике, показавши им барем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим више није побудио |
ају и уклања оно, што данас уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На другом месту, ово је уман н |
и оцеви много више помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога загоричанина није више срамота, |
на брига о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навик |
изиђоше лептири, <pb n="364" /> чуђењу њихову не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу |
данима редом, о „првим људима“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја — све ов |
шина и Даничина је принова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} И живело се р |
људнији начин.{S} И кад завирите у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} Сама кућа није као наш |
м људима“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја — све овако у питањима и одго |
ане „ђерзонке“, по славноме проналазачу њихову попу Ђерзону; и мало која кућа да нема обртушку |
у, само ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну хран |
невешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њо |
ало помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је потребан добар друг...{S} А мени је потребна дру |
си је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовит |
ици не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека р |
а, што су је донели из Поречја, и према њој удесе неколико калупа.{S} Радиша им је још у школи |
а много више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитањ |
њиву доле у реци, да <pb n="229" /> на њој подигнемо циглану и градимо ћерамиду за нову школу, |
о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њеној, о вулканима, земљотресима и врел |
тану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} Ово је било још о Преоб |
се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи при |
ју састав сваке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, органско или |
пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Ал |
} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за |
али су му се очи највише заустављале на њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли от |
усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одво |
све што живи на Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ић |
но чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато |
олскоме била је крива узана путања и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вода о |
ину и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола века |
S} Онда узе једну половину и обележи на њој, како треба да се скроји и куда треба да прође тест |
мацака даску метар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до д |
на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у |
до своје, Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би |
своје ученике, да решавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни сло |
и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, |
ловаче, или црнице, или чега другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а к |
ђе и старија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиш |
тној страни, тако, да путања, која води њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С леве |
ече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је он |
му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она уч |
под којом је село Загорица, и он сврати њој, да се представи капетану и упита за своје „место о |
ји је као референат дао добро мишљење о њој.</p> <p>На Преображење, 1910.</p> <p>У Београду</p> |
и дужност управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта |
епој плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце му је с |
S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као |
опружи до периферије и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто колико треба |
имо</hi>,</l> <l>Своју <hi>срећу</hi> у њој да градимо,</l> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да < |
има чувара.{S} Она има разговора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је пр |
читељ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао н |
елео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме селу |
не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња судница, судница — пређашња ап |
ажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завидели су Ра |
е ону трећу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, |
неку реч па да гледамо, која су слова у њој или који се гласови чују.{S} На пример, погодите ми |
Онда је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n="313" /> |
hi>школу</hi> саградили!</l> <l>Те да у њој сви редом <hi>учимо</hi>,</l> <l>Своју <hi>срећу</h |
у главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да |
И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, господине; али је на |
м имену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} |
коле почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој |
че.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица доб |
тке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико је у њој?..{S} Уверите се, је ли истина!..{S} Колико је у св |
ого, много значајнија по томе, што је у њој подигнута нова зграда.</p> <p>Припремни су радови б |
азгледали зграду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе је |
н начин, посматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, од ла |
овој сандучари и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћица дала је |
а учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој шк |
ечи можемо да изнађемо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми може |
с ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној старој |
о, да долазите сваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали де |
каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати торбе |
ишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али је време јед |
ој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја |
аборним данима с родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, |
биле Радишине ствари нераспаковане и у њој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обе |
?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту.{S |
?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири д |
анђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, |
он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одмах израђује сам |
вако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша |
је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захв |
светиња напуни народа, који је стајао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре освети водицу |
} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац н |
{S} Пребројте, да ли истина има десет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} А |
су се чудили оној правилности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда |
</hi>,</l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити. |
или школу, да не забораве оно, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им преда |
друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни |
ка, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба необично много чинила и |
а кућа у селу није била последња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Јоксимова и тако даље, све |
за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се по |
то треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне грабуље |
постави једна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости пр |
у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако п |
тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале |
да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да |
учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела је |
динству, није остала а да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије ученике, показавши им б |
де, како се цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде него каменом.{S} Интересовало их је |
ствене палате у Загорици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуц |
Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, храна на храну и да се састави са старом, знање на |
учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разд |
стране.{S} Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстит |
е!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте |
снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту д |
оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети много дрвета.{S} Воћке су се све див |
е, врате се на очигледност и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда |
гне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да |
ше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба |
после није много волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> < |
амо постара да их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а они поч |
} А ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући |
А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S} Погледајте |
ите се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека |
канцеларији, кад смо примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише? |
аћин, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим |
се допада она плавуша у Липовици.{S} За њу причају, да је врло добра учитељица, а добра је и де |
, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добијају лепе паре.{S} Сад није било ни |
ти четвороразредне мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане |
у су одређена нарочита места угођена за њу.{S} По дворишту је распоређено свакојако дрвеће тако |
у њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојој њ |
прави дренову, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на среди |
Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не |
авиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити |
боље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и готово увек меродавни.{S} Заго је в |
и о новој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; п |
да гради нову школу и изабрало место за њу, па вам министар онда неће затворити школу.{S} А то |
а је сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, шт |
него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно...{S |
жи и најпоузданији, газдарица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да |
годнија, али је морала да пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И сви су се радовал |
више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало |
вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на другове у школи |
, „далеко је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет удовица, з |
, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко с |
длучније.</p> <p>Последње речи „биће уз њу“ капетан једва дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш |
а власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>Последње речи „бић |
<p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске посл |
ку, обележи писаљком и рече Груји, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске с |
ситница допуњавала и полепшавала; па и њу је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем што ма |
ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви данас не бис |
огу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао |
етар.</p> <p>- Ако моли, преместићемо и њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том ме |
у своју за сваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у љ |
ироде и на природан начин, посматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од бли |
он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо! |
није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су |
игде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, који загрми на по |
а, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био д |
го интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, привреда и ручн |
х је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом није било зад |
и отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прош |
шу свакоме загоричанину, који погледа у њу?...</p> <p>Напредак је дакле велики.{S} Истина, он б |
рче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не |
да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у |
} Онда узме кадионицу са жаром, метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и св |
ницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S} |
у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први <pb n="14" /> пут в |
ранка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „народу“. |
школа отворена лане као привремена и у њу је примљено 30 ученика, колико је могло да стане, и |
.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово пре |
а, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много л |
и та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е |
а и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробље толиких пређашњих |
Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од |
љају школу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а |
ојима је одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читај |
лаве зове ово сасвим напред, чиме свиња њуши?{S} Деца погађају: <hi>њушка</hi>.{S} Е добро.{S} |
добро.{S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шт |
ашка.{S} Ово код њушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта је <hi>х</hi>; х — хрт. <pb n="1 |
чка, <hi>љ</hi> — љуљашка, <hi>њ</hi> — њушка, <hi>х</hi> — хрт, <hi>ж</hi> — жаба, <hi>з</hi> |
очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке!..{S} А шт |
о је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њ |
чиме свиња њуши?{S} Деца погађају: <hi>њушка</hi>.{S} Е добро.{S} То је и требало да се нацрта |
је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта је <hi>х< |
лова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и |
њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господине, |
љашку и слова код љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта |
има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима |
да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, о заједничкој штедионици, и о круни свега овог |
о свецима, о разним верама и народима, о свима царевима, краљевима и јунацима — о свему, свему |
канима, земљотресима и врелим изворима, о изворима обичним и утицају шума на њих и онда настави |
занимала причањем о својим професорима, о томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана с |
, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима царевима, краљевима |
} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} Зато једва дочекаше час пол |
а.{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, о заједничкој штедионици, и о крун |
шу, <pb n="249" /> да им прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, које мал |
једну добру партију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу н |
то више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривредним алатима и радовима и тако даље{S} Млад |
жбини пок. Илије Милосављевића Коларца, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбор |
свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно што треба свима у с |
је износила чудан преображај материје, о каквоме ни појма није имао.{S} О, како се само запреп |
ле одмора причао им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о површини |
о у грађевинарству и у животу људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно п |
а?...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчават |
а је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и |
у и набавио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга |
су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} С |
ли и њеном утицају на живот човечански, о црепу и његовој вредности, о кречу и његовом утицају |
рајући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и доносила и о разном к |
он</hi> најбољи учитељ момак у околини, о којем су они често разговарали; али никад ни помислил |
ао им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њеној, о вулк |
се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљам |
овечански, о црепу и његовој вредности, о кречу и његовом утицају не само на зидарску технику н |
о употреби камена, о путовима, о пошти, о заједничкој штедионици, и о круни свега овога напретк |
о је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису вер |
и животињама на њој, о површини њеној, о вулканима, земљотресима и врелим изворима, о изворима |
ој кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њеној, о вулканима, земљотресима и врелим из |
напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онд |
олази „стварање“ света по данима редом, о „првим људима“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, |
вуда озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И с |
. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само најглавније и о догађајима у оним |
} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — столица; слика н |
у и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску цигле и огромном и недогледном преображају |
а будућност а иза њега читава прошлост, о којој може премишљати до миле воље; и он је већ више |
животиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>политика</hi>.</p> <p |
небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима царевима |
да дођу, да виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу |
ad> <p>Ето тема за младу душу Радишину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам |
у животу људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно причао, а онима малим |
ета причао је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој укратко и о страдању његовом |
га, али очевидно мало збуњенога Радишу, о којем је она слушала само добро да се прича, збуни се |
pter" xml:id="SRP19102_C15.1"> <head>1. О себи и своме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја ми |
pter" xml:id="SRP19102_C15.2"> <head>2. О школи</head> <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели |
pter" xml:id="SRP19102_C15.3"> <head>3. О учитељу</head> <p>Учитељ је дакле она жива сила, која |
pter" xml:id="SRP19102_C15.4"> <head>4. О деци</head> <p>Деца су пупољак, који се развија.{S} А |
pter" xml:id="SRP19102_C15.5"> <head>5. О политици</head> <p>Политика!{S} Како узвишена а колик |
pter" xml:id="SRP19102_C15.6"> <head>6. О народу нашем</head> <p>Кад мене и свих нас данас није |
га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи. |
ло као око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је |
, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађите о |
Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите сами! |
{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о — око!..{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Сад кажит |
глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Миловановом:{S} Ми |
или једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, па и то више ја пој |
ише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано о |
, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима, кад други решавају о нама!...</p |
борила господа Хришћанска</title>“).{S} О свима овим манастирима и задужбинама причаћу вам кад |
{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ово учинило у души Радишиној и ко |
ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Груја испросио!</p> < |
ао најпотребнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи |
> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришч |
тењу најмањих и најпростијих облика.{S} О, како је младе загоричане изненадило <pb n="287" /> и |
а је дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосећана: отац мајк |
он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, ко |
ремештај није могао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша |
видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало!{S} Зато запита Грују, г |
а затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло |
е, те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико врста јабука има, колико круша |
је глобус као слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изложио и слике од разн |
е, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада подузимала другојача осећања <pb n=" |
ерије, о каквоме ни појма није имао.{S} О, како се само запрепастио, кад је видео, да се вода р |
продужио рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, док не види, |
век зна, што је запамтио и измислио.{S} О, само да можете видети, колика је наука о машинама!{S |
и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Д |
ова <hi>деца</hi> израђују правилно.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем |
за које није осећао никаку потребу.{S} О табли је било обешено једно сандуче за сунђер или крп |
од меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој треба много више |
цом такође учитељицом у истом месту.{S} О томе учитељу слушао сам много од како сам дошао у пов |
цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматрали сваку ситницу и пажљиво с |
ле се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда о |
руни свега овога напретка мојега села — о лепој богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме |
свима царевима, краљевима и јунацима — о свему, свему, што човек зна, што је запамтио и измисл |
} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се |
<hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно ч |
.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и напиши! |
о о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi> |
} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како ћемо да напишемо <hi>очи</hi |
е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} |
е).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује посл |
азите добро како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; |
к носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — |
.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете другу!..{S} |
— и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи |
храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочита че |
е прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се накоси п |
ита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто руком па вели |
ве и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је т |
и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шт |
је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је <hi>нос</hi>.{S} То сте п |
ако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чаршилиска сто |
.{S} Нађите слово о!..{S} Реците: око — о!..{S} Нађите столицу!..{S} Нађите слова с!..{S} Рецит |
очетак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају и испрате.{S} С |
зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може да ка |
сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите на слова |
ћу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема |
дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} |
ошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наш |
сно име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: помену се сви угодниц |
, да и то приближим и ојевтиним...{S} А о поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без ш |
е доводио калемара из другог села.{S} А о толиким врстама јабука, крушака, шљива и тако даље ни |
ју где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да н |
упан живот отишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобројним фабрикама и |
ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у З |
акоме човеку особито земљораднику.{S} А о цигли и њеном утицају на живот човечански, о црепу и |
чигледност и очигледно стварање појмова о количинама и њиним одношајима, после тога вежбање у т |
ет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које му је |
ато сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело |
универзитету.{S} И свуда озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе за шта |
тара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу његовом у исто време и брига о њем |
ојем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим долази учење, и то |
или народу његовом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се не бри |
и је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и |
чује, и да бележи поједина питања па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се пр |
е ништа хитно...</p> <p>— Није твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, |
мо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе известимо господина министра.{S} А пре но што то |
да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи животиње</hi>, да их н |
е и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко б |
е!“ Сад је настала међу ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, шт |
само да можете видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, м |
ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и неправилно, Радиша је изгради |
знају ни слова, ни најобичнија правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средст |
} Зато како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах прист |
} А мали загоричани су причали великима о тужној царици Милици и о причању необичнога гласоноше |
њима је опширно причао, а онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говор |
и основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S} Зато се |
оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамт |
нио строго по предметима и водио рачуна о томе у који наставни предмет што долази, него је само |
преко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за |
“....{S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капетана глас, да је постављен уч |
чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S |
уштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу |
понекога што се окренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога шамара тамо негде у крају.{S} |
а и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да они во |
лите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p> <p>— Господине, |
навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, каква ће на |
чио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да в |
темељ.{S} Ваља створити јасне представе о количинама и њиховим односима, те да се лако и поузда |
трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други |
о челама; због гајења свилених буба све о свиленој буби; због гајења живине и угледног живинарн |
ука и гајења чела морао да проучава све о челама; због гајења свилених буба све о свиленој буби |
ајења живине и угледног живинарника све о домаћим животињама; због градине школске све о поврћу |
им животињама; због градине школске све о поврћу, градинарству и воћарству; а због предавања он |
итована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поделу народа у |
ој задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> домаћи |
да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљању земљом и народом.</p> </ |
рема женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако није вол |
шите најпре слово <hi>о</hi>!{S} Где је о?..{S} Начините најпре оно с леве стране па после оно |
ш једанпут сасвим из почетка.{S} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Гд |
тако вредни али писмени Крсман, који је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан |
о на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама н |
то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуострва <pb |
неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да |
<p>- Отуда што сам читао све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично |
!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема велик |
и наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Х |
напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написан |
, набављају и књиге и све потребе ђачке о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно.</p> |
за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да дов |
во <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта |
едају како и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</hi> разговарају, и договарају како |
оволико научи и <pb n="45" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити |
потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и п |
друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>политика</ |
даоцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко својих чиновника управља целим на |
ањима најчешће му се наметало то питање о женидби.</p> <p>— Сад сам посвршавао све најглавније |
, а у песмама се сачувало много причање о јунацима и ратовима нашим с Турцима и другим народима |
који је као референат дао добро мишљење о њој.</p> <p>На Преображење, 1910.</p> <p>У Београду</ |
еч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о |
рите овако: о — око!..{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађите!..{S |
утру и провели цео дан разговарајући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца на |
е.</p> <p>Идући путем разговарали су се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме поступк |
све по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би б |
е утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с!..{S} Кажите сви |
творите код ока и нађите о!..{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с!..{S} Кажите сви заједно с — сто |
у неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре |
у, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српском јунаштву.{S} Робом икад а гробом никад...{S} |
оме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљајући тако он се на посл |
може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све су се |
и доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби његовој.{S} Деца су једва ч |
несумњиво добро.{S} Учила их је највише о јелима и о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А не |
дравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здравље и како се лечи п |
Милици и о причању необичнога гласоноше о несрећноме боју косовскоме...{S} А село се радовало, |
ата, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, које мали загоричани, па многи и велики, јо |
а, о пошти, о заједничкој штедионици, и о круни свега овога напретка мојега села — о лепој бого |
ма и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој зе |
лаге дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, |
о могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме да известимо министарство, да је село направило |
кама које су деца налазила и доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби њ |
пију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуда |
орисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о |
обро.{S} Учила их је највише о јелима и о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би с |
тву; а због предавања онима одраслима и о осталим врстама домаћих животиња и о свима врстама ра |
и о осталим врстама домаћих животиња и о свима врстама радова, који могу да се врше савршеније |
шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут |
ина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разговору ручал |
Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној женидби Радишиној без проводаџије, и необ |
ом, о боју на Косову само најглавније и о догађајима у оним знатним местима, која се виде у око |
да носите кући само кад је лепо време и о празницима; иначе ћете их остављати овде, да вам не п |
ом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини |
и градине школске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен |
родужује, рад с десетицама, игралиште и о Св. Сави</head> <p>Освиће први дан друге недеље рада |
{S} Има песама које се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њив |
ивао све очигледно, а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{S} И кад су год одла |
чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А с |
ичали великима о тужној царици Милици и о причању необичнога гласоноше о несрећноме боју косовс |
о је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печ |
сти о старој и новој школи загоричкој и о неисказаном труду Радишином и Миљковом у свему овоме. |
а још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} |
у, о животу и науци Христовој укратко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, |
о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање на |
у у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, у хладу.{S} Главна је совра постављена у |
или по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> <pb n="32 |
е Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, како је пропало царство српско на Косову...</p> |
ети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад с |
ао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга |
слио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним одношајима нису у деце готови, него се и о |
од села, од његове школе, као и планови о сутрашњем раду.</p> </div> </div> <pb n="68" /> <div |
с в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</h |
це!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} После кратка разговора послужише и |
правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се тај задатак постигне |
на знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!... |
у самом успеху.{S} Наставници су могли о сваком ученику посебице да воде и наставничку и родит |
их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} Радиша ни |
бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи ј |
.</p> <p>У овакоме јаду и општој невољи о каквоме раду на новој школи дабогме да није могло да |
.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати |
целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш |
о пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и |
овралуци појединих домаћина, где су они о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а |
амо се могу заподевати и дужи разговори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само |
ша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и |
„испит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а они одговарати на сва та |
ати видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу своме.{S} А најв |
.{S} Сад није било ни потребно говорити о вредности свилених буба, него само о томе, како се он |
е тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и новој школи загоричкој и о неисказаном труду |
, долазећи у те одношаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија |
добро и имао да каже о овој новој науци о управљању земљом и народом.</p> </div> </div> <pb n=" |
p> <p>„На првом месту, у књигама се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе |
а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и сел |
одговори, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p>— Даће Б |
учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи |
па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, о заједничкој ш |
лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о својим професорима, о томе какав је који и како преда |
питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, бар |
ут њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи за столом заспао, и кад се |
послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовали су се, како вел |
амо.{S} Видите какав је извештај послао о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово неистин |
догађај.{S} Зато је најпре и премишљао о себи: где сам рођен, где сам никао и одрастао, куда с |
о запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је |
је ученицима Радиша чешће и више причао о културном напретку других народа, те да виде, како см |
шетајући се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они та |
Код куће је сваки на свој начин причао о свему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о он |
душу...</p> <p>Зато им је често причао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те д |
е као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељима својим, и у њој све беше |
ошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи |
.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево г |
!{S} Пишите најпре <pb n="121" /> слово о!..{S} Хајдете сад слово с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!.. |
.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — столица; слик |
ујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово о!..{S} Реците: око — о!..{S} Нађите столицу!..{S} Нађи |
е и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни |
инце.{S} За тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше пр |
је једним писмом известила министарство о својој удаји и молила за промену презимена а другим м |
</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да се веже за |
и ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не |
во код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га! |
—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и ње |
на њему говорили.{S} Радиша није желео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није |
ње пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису много претери |
ињао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривредним алатима и радовима и т |
је Радиша имао право, кад му је говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше б |
ного дубље.{S} И кад је доцније говорио о њему, он није говорио само као теоретичар него и као |
ши и дужност управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невеш |
, први пут од како је Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, како је пропало царство срп |
ом селу ништа није ни знало ни говорило о политици, то он у то није ни улазио, и све је живело |
кој поставили по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> |
новог завета причао је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој укратко и о страда |
ин довео; и свуда <pb n="63" /> се само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај не сам |
ти о вредности свилених буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде |
лепој плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце му је |
иша.{S} Онда сад треба да се договоримо о томе: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене пит |
је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допустите, да м |
хвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чедности и осећања онога што је |
доћи само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на К |
} Слушао сам да људи говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па |
бама, страхотама и грозотама својим, то о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> <p> |
је био: читање корисних књига, особито о здрављу и пољопривреди.{S} Истина, онда не беше много |
редовно деца узимала на читање, особито о већим празницима, а после и они, који су излазили из |
да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} |
ме, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговар |
најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само најглавније |
то се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и |
памти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци зад |
кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато м |
рече Радиша, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да дове |
зостају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и п |
е мало доброме старцу.{S} Поче разговор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: |
бље улазити у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судниц |
ју шума на њих и онда наставио разговор о томе, како стоје извори у Загорици: има ли их сад виш |
е набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особито ученицама на чита |
чита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о своме премештају и видео уверење, којим је постављен |
одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слушао да г |
p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку четвртог разред |
на позив само потврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</p> <p |
кола отвори и у њином селу.{S} Једанпут о заветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да |
{S} Зато прочита у књигама још једанпут о томе па једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у кли |
чао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који |
ад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...</p> </ |
их ја пустио своје ученике, да решавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не |
тешко нама слабима, кад други решавају о нама!...</p> <p>И Радиша, који је суделовао при освој |
друкчије.{S} Има песама које се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у по |
уди славе славу; свуда певају и причају о Краљевићу Марку и поносе се Милошем Обилићем; свуда з |
ишао кудгод и тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </div> <div type |
на табли, неком другу своме и јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор је у |
адионице за Ручни рад, то за ову годину о правом ручном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак |
а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цен |
се старао да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И |
градину школску, и да му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од кулука, кад се буде ву |
!“ И овде му исприча ону Христову причу о сејачу и семену, коју је деда Радивоје саслушао нетре |
ник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у школу и седала на свој |
сманова кућа</head> <p>Једнога дана још о Крстову дне дође Радиши Крсман, један од најразборити |
свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово |
је испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радишина из иностранст |
најпре? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? ( |
/hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је о |
о прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли теш |
света по данима редом, о „првим људима“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја |
: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово т |
уго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч |
утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о</hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>?..{S} Које је <hi>е</hi |
<hi>г</hi>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi |
њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како ћемо да напишемо <hi |
те сви <hi>и</hi>!..{S} Пазите сад: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi> — столица, <hi>н</hi> — нож, < |
оне редове испод ножа!..{S} Пазите: <hi>о — н</hi>: шта је то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, к |
још једанпут да кажете сви заједно: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi>— столица, <hi>н</hi>— нож, <hi |
ала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да н |
кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а |
о слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <hi>о</hi> — <hi>око</hi>.{S} Видите, како је и оно округло |
тако даље{S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, огањ, орах, ораси, остава, |
м да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi> код столице, <hi>н</hi> код |
S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко још?.. |
очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно |
Реците сви <hi>с</hi>!..{S} Нађите <hi>о</hi>!..{S} Нађите <hi>с</hi>!..{S} Преврните!..{S} Зн |
едаћете у ово што ја пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. |
>.{S} Шта се после чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово написано?..{S} Која се слова |
тампано или печатано.{S} Реците сви <hi>о</hi>!..{S} Реците сви <hi>с</hi>!..{S} Нађите <hi>о</ |
а.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево |
их треба добро да запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овако печатано мало; а овако |
ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је |
добро пазите: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друг |
ко се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <hi>о</hi> — <hi>око</hi>.{S} Видите, како је и |
лепо!..{S} Сад пишите најпре слово <hi>о</hi>!{S} Где је о?..{S} Начините најпре оно с леве ст |
ова слова.{S} Ко је запамтио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на мојој табли!..{S} Ко је з |
S} Ово је прво с леве стране писано <hi>о</hi>, како се пише кад пишемо пером или писаљком; а о |
хоћемо.{S} Ево на пример овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у |
02_C5.10"> <head>10. У Певању</head> <p>О овоме предмету Радиша је овако мислио.{S} Од како се |
и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кровом и онда су ј |
ви одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту школском Радиша је једнога дана седео с оцем |
го?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <hi>сео</hi>, кад н |
ше га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се |
и ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код |
оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>он |
а око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да прекосутра у Н |
{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а |
де, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви неш |
и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и |
а се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци! |
та ће му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S} И одељење Даничино рачунао је са 30 уче |
ена, од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстор |
>1.{S} Стање у земљи</head> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима |
..{S} Где је <hi>е</hi>?..{S} Направите оба!..{S} Где је <hi>а</hi>?..{S} Начините и њега!..</p |
i>!{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} Начините оба, и писано и печатано!..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} |
а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="286" /> |
: један у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је цела зграда личила |
дан је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још десетак дана, до |
е од толикога стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога |
кој случајности имам да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад |
за сад одредио онај четвороугао између оба крила школина; а за свињац и живинарник најдаље мес |
Кошнице су испуниле онај простор између оба крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за м |
свећенијој земљи: да је пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога старога учитеља, за |
им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их обавештавају; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љ |
ом да окује точак, а другом и трећом да обавије и окује сама колица код попречних дасака. <pb n |
а све на оваке шипчице, па су оне после обавијене овом шареном хартијом.{S} У коју ћете руку да |
ан младић, чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Сам |
други двапут толико а трећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест делова |
отворено изјави: „Господине, криви смо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га оно |
{S} И реке <pb n="51" /> су управљене и обале њихове уздигнуте, те да се не изливају и не чине |
на са по три собе, кујном и подрумом, и обашка стан за послужитеља и соба за децу.{S} Треба да |
уграбио, да с малима учини један излет обданице до оближње планине Јелака, где је чуо, да се с |
<p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у Радишу, па се мајки оте п |
жу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљене у главне.{S} Само |
је ова учионица била патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а прозо |
ек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хв |
у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није прав |
се до земље и дохватају са по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и свима свецима!{S |
, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита моли |
у!..{S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пре |
кните још један корак напред! — Пружите обе руке напред, овако! — Пружите их у страну, овако! — |
а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...</p> </div> <div type="chap |
њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пр |
ебелим растовим диреком.{S} Од дирека с обе стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима |
ди <pb n="136" /> Груји, да преструже с обе стране једну облицу дугачку деци до груди па да је |
кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац од јучерањ |
и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да ј |
овде се заплака.</p> <p>Наста ћутање с обе стране.{S} Радиша је казао све што је имао, а капет |
и не губи у времену, и засађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа п |
а да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити |
пођицу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Даница поста још лепша а м |
покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе |
ики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава концем, како се гради нагиб, како се углављуј |
и су читаву збирку израђених предмета с обележеним именом онога, који је шта израдио.</p> <p>Др |
где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка |
састругану половину на ону другу даску, обележи писаљком и рече Груји, да и њу саструже овако и |
ћице и очисте корито од камења.{S} Онда обележи докле да заграде и како да озидају брану и заус |
ма, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, па онда рече Груји, да то прекопа, а |
, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Радиша се срдачно захвали, |
половине.{S} Онда узе једну половину и обележи на њој, како треба да се скроји и куда треба да |
што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст |
само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом „либелом“ и рече, да се тако |
је на плану.{S} Спољне углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знал |
адио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, |
ица.{S} Док је Радиша размерио концем и обележио, како да дође то парче калдрме и докле, камења |
? — Ево овако! (Направити повећи круг и обелити му површину).{S} Можете ли пола Месеца? — А мож |
ехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учиониц |
олако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А д |
ет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила |
новицу, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и показа: да кад троугао стоји сас |
да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног кандидата, онда ћу ја |
е две свечаности споје.{S} Свештеник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на |
слу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандидате.</p> <p>И |
да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам |
је ли то право?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете мени сметати у изборима, и да ће |
анете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећават |
ећао никаку потребу.{S} О табли је било обешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с десн |
етку израчунавала и најтеже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле и дељиве и |
овде изводи геометриска поступност, без обзира на практичну корист од тога.{S} Радиша је и сам |
родила добро, онда су градили план без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао |
га деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно постиже у |
ваку оцену:</p> <quote> <p>„Успех је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за одр |
горичани, кад су чули да им министар, с обзиром на предузете радове око подизања нове школске з |
цртање и писање, женски рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва дочекала, д |
ље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онда је код свих само те године нака |
кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је некад, пре турског |
и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојиц |
обито у почетку.</p> <p>Шесто, да школе обилазе и надгледају само школски људи, који разумеју з |
очните редом!“..{S} Деца пишу, а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала и печатан |
ојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад су и |
... <pb n="140" /> (Деца пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша |
те их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, упућује их и поправља им).</p> <p |
ните ову неповезану страну од буквара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е са |
да један крај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви окрените ону страну где |
својим се ученицима чешће пео на Чуку, обилазио заграду, поправљао је и појачавао багремом, а |
му послу помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и управљао, и за неколико часова цело је двори |
азао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и |
а бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у вече |
и да заквоче: кво, кво, кво... и почне обилазити око огња.{S} Онда се она нададу за њим и пију |
је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га је питао, од чега да с |
у о Краљевићу Марку и поносе се Милошем Обилићем; свуда знају за Светога Саву, и свуда се певај |
и добре другарице његове донео је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио дом њи |
х тачно измерио уста на пећи за врата и обим округлога отвора за чункове, а за тим сео и побеле |
</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава Крсманова, показао |
селу, Радиша је увео један необично леп обичај: да једнога празника, или другога којега дана, с |
раничила само на посматрање и познавање обичаја народних и само је саветовала, да се не чини он |
м пуном млека и затворила га, она преко обичаја помилова Радишу руком по глави и рече: „Мој леп |
, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених, а из свога села је он још из детињст |
ко које је сазнавала за много што шта у обичајима сеоским и почела свој благотворни утицај култ |
о свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, или прота, него |
не.{S} Радиши је сад изгледала већа ова обична паланка него доцније престоница Београд а још до |
} Први дан у школи</head> <p>Школа беше обична кућа на једном спрату с великом стрејом са све ч |
ше врба за плетарство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, ка |
пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се |
турни задатак шире од прага школскога и обичне писмености.{S} Особито се и њему допала Радишина |
љотресима и врелим изворима, о изворима обичним и утицају шума на њих и онда наставио разговор |
с читањем, писањем и рачунањем, него с обичним разговором, ради упознавања с децом, и онда да |
ни, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато |
и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је |
школе.{S} Смислио је, да на месту, где обично игра оро, кад је сабор, направи лепо игралиште, |
жем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђубре може помоћи песак и друга земља.{S} У тих |
су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим да се пох |
е, било опет лепше гимнастике но што је обично јурење и празно окретање „на лево“, „на десно“, |
икад у својим кућама! одговарале су оне обично. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала |
х тридесет година, а учионице нису више обично окречене, него је за таван умешано мало плаве бо |
и онај онога удари, онда се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се п |
уо први кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и к |
тавише.{S} За вечеру најпре принеше као обично сира с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу зач |
седали с Радишом.{S} Ручак је текао као обично: по једну за добродошлицу, па онда сира и кајмак |
Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи |
обично лепо и деца су дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас добио један необичан поклон. |
нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазите добро: опет ћемо |
Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свачије и ничије, господине; општинск |
{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани |
више и лепше у торбицу за тај дан него обично других дана...</p> <p>Дан је за даном пролазио и |
већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: од једнога краја другом па натраг, и та |
ша намести једну плочу полошке, као што обично сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад |
па у сваку углави по један прут дебљине обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ присећала шта ћ |
је држан у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са својим пријатељима сва села, он једном нађе и |
“..</p> <p>По доласку радосна Даница је обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или |
м зградом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рата је прекинула рад и с овим старима а |
де.{S} И како после мобилизације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страх |
влажну и неисушену школу или не, долази објава другога рата, и Радишу понова, као и све загорич |
ине, које доносе само новости из места, објаве и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од |
ли сви кабинети, који су се устезали да објаве рат Турској, док најпосле не дође министарство С |
т.{S} И није прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да је погин |
{S} И ово министарство 20 Јуна ове 1876 објави Турској рат „за ослобођење и независност“.{S} За |
ма каква заповест од капетана, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S |
оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени дан дође из оближње в |
д капетана кмет лепога села Планинице и објави капетанову заповест: да свако село да по два ђак |
нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с колима |
i>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко год хоће |
а одмах може да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па покупује што му је најпотребније за село и п |
да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он постарати, да се <pb n="204" /> и |
јавља Еразму како се осетила, Даници се објасни и њено чуђење, што јој игра под појасом.{S} У т |
а се струже у једном потезу?{S} Онда му објасни, да тестера могу да се удесе, да стоје уближе < |
товати“ чује сад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори:</p> <p>— Стојим ти добар, |
само заповести божје, и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пригодном причом из живота; |
стракције, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду само, шта је реч и речени |
це“ и писмено рачунање.{S} Радиша му је објаснио, да деца умеју усмено, напамет, да рачунају и |
ику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пу |
хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Д |
риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, |
код оних малих.{S} Из природе је и њима објашњавао само оно што нису знали, а главно је тежиште |
ни умели да их направе.{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, гд |
е, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је ми |
тали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су |
диша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљиво и |
pb n="367" /> Радиша је сваком приликом објашњавао и одраслим загоричанима и ученицима својим, |
ли <pb n="289" /> и по потреби им је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од стар |
инско“.{S} Радишу ово обрадова па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и |
у је она.{S} Ништа њему није помогло то објашњење: надзорник се непрестано љутио и говорио: „То |
сви ученици његови налазили у њима и у објашњењима његовим не само поуке, него и забаве и насл |
буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњивала им је све користи од меда и чела и како се |
сви из ње износити, само много лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду пролазили кроз заго |
ораси, остава, остави, огртање, огрни, облак, облачно, орао, сврдао, пепео, отац и тако даље{S |
једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и у |
„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, |
киша и снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских об |
а и слана кад није хладно; да из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; да су гром |
из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, како их ветар |
сет и неколико година ништа ново у овим областима није ни изишло а да га Радиша није набавио, п |
е на одмор!..“</p> <p>Време се мути.{S} Облаци прелазе преко брда загоричких и Радиша се боји, |
нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица, |
крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, како их ветар тера; да <p |
излади, са запада су почели да се дижу облаци, који су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па ду |
или с гробља, старији ђаци, који су се „облачили“ и носили рипиде, свратише у цркву, да оставе |
остава, остави, огртање, огрни, облак, облачно, орао, сврдао, пепео, отац и тако даље{S} Покуш |
цу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Даница поста још лепша а мајци |
да читају књиге и пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и |
ве од капетана и разна писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им |
о бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске најпре је из Загорице почело да |
и у новинама, и у одређени дан дође из оближње вароши и околних села читава поворка гостију.{S |
с малима учини један излет обданице до оближње планине Јелака, где је чуо, да се стружу даске. |
оваком разговору изишли су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и приличан про |
лиднија.</p> <p>У то време долазио је у оближње среско место инжињер поради неких мостова на ок |
кога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} До |
по околини школској, атару загоричком и оближњим брдима Радиша је навлаш пазио, где има највише |
{S} За час донеше још две три мотике од оближњих кућа и за неколико минута би прекопан сав прос |
и једну реткост: да их одведе у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, как |
ас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета, како опр |
, па се онда вратили, оставивши двојицу оближњих, да ложе до мрака па онда да метну који већи п |
ва села, он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, ка |
ости Радиша је купио својим ученицима у оближњој механи две оке сира и десетак хлебова те их је |
ело да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се згледују, |
ао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да |
атписом <hi>Загорица</hi> и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиг |
ез икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг ш |
ша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се распитају |
рави „тишлер“, докле му грашке зноја не облију чело и даску не углади као лист хартије за писањ |
на слова, докле им нису добро запамтила облик.{S} Па и доцније је Радиша много пазио на то, да |
оне што далеко стрче у страну те кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена |
ана, докле нису ухватила њихов правилан облик.{S} Онда се цртање продужило за себе.{S} Деца су |
иступио плетењу најмањих и најпростијих облика.{S} О, како је младе загоричане изненадило <pb n |
саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој |
чворова; даље свакојаке гредице и лепе облице, особито од липе, шљиве, крушке, ораха, граба, д |
Груји, да преструже с обе стране једну облицу дугачку деци до груди па да је на једном крају п |
нема — оца!{S} И у једном тренутку њега облише сузе, он зајеца и место да седне за совру, он се |
S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало калемова а још мање младица за ка |
често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n="310" /> |
спремом.{S} Све удари натраг, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и то одаб |
ао и прошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане учили, па онда да н |
реда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години <pb n="237" / |
звитку до сад дошли.{S} До одмора их је обновио из Српског Језика и Српске Историје.{S} И овим |
се није свршило.{S} И Радиша је најпре обновио све оно, што је прошле године радио и с великим |
рану.{S} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што се пре тога учило и што се није |
p>Ове је године школска градина не само обогаћена новом врстом семена и садница, што их је Ради |
ош једном рече „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својо |
о феса носио је неку шеширину с великим ободом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „панталоне“, „ |
ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале |
треба само здравља и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да н |
„солдата“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, |
И тек је настао распуст школски, да се обоје одморе и освеже за идућу школску годину, а оно се |
стају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем речи, или вербализам.{S} |
годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан ј |
а.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да још |
ла да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара душа у кући!...{S} |
мало се не заплака; па врати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је газдарица наваљивала, |
.{S} Најпре су падале у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале но |
шти много; а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затвореније, али не црно.{S} Заве |
.“ „Можемо, господине; нас смо двојица; обојица с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на друго |
и гласом <pb n="198" /> на оно више.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа да одговоре.{S} |
Идући путем разговарали су се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме поступку капетано |
Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше поред ограде и гледали су, како се игра |
т, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им св |
онога удари, онда се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мр |
рече он још јецајући.{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они |
је било мило, што имају оваког учитеља; обојма је било мило, што су добили нову школу; попу је |
једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да једно |
ачном разговору и замореној Зори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим дубрав |
, били су устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна. |
кованлук, за живинарник и за свињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио онај четвороугао |
; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири! |
лакше научити него она мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, само ако |
у баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} |
ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли истину, чов |
е, господине; општинско“.{S} Радишу ово обрадова па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би |
нова.{S} Усред божићних поста Даница је обрадовала Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакл |
не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi> најбољи учитељ мом |
ичане изненадило <pb n="287" /> и много обрадовало, кад су видели, како лепе и другојаче котари |
ристово, да нам осванеш на здравље и на обрадовање!{S} Свети Стеване, свето Богојављење, свети |
ова примитивна направа, и колико јој се обрадовао, толико га је зачудило, да само једно тестере |
ије толико ни изненадио, ни уплашио, ни обрадовао, ни застидео колико сад.{S} И једва се сети с |
ти добар, господине, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ |
кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озебао сунцу“....</p> </div> <pb n="60" |
о, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај да иду. |
“ и опет долазити барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли долазити |
ве шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растк |
S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много па остану да преноће а сутра дан да п |
је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ић |
него турска, спахиска, само су је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци отерани, К |
може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{ |
дан другоме; учени економи како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како |
ивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у свему</hi |
трану скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго. |
шило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више приближивали вароши, то је |
" /> па се и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима |
само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо!</p> <pb n="272" /> < |
уда, и од села твога, којем си осветлао образ, и од ове деце мале, која још не могу да појме вр |
Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу |
а да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> <p>— Потпишите, да сте примили уверење, реч |
само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша полако, тихо и достојанст |
адиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се по |
како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зна све како је најбоље, благ |
ра бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образованога или просвећенога света прво <hi>људи</hi> |
и још једна особина народа нашега.{S} У образованога света опазио сам, да се сваки поноси <hi>р |
нтар</hi> све тако зване наставе, свега образовања и васпитања.</p> <p>На другом месту Радиша с |
све, и јер велика већина завршује своје образовање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне |
9102_C1.3.2"> <head>2.{S} Жеља за вишим образовањем</head> <p>Ето тема за младу душу Радишину, |
чан човек и, подижући десну руку десном образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „ |
, неравна, с рупама, малим избрешцима и обрасла коровом а по највише кукутом и репушином, од ко |
дити!{S} Хвала вам што сте толико пажње обратили сточарству, воћарству и уопште земљоделским по |
траје.</p> <p>Познавању земље и камења обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његов |
у.</p> <p>У своме „интернату“ Радиша је обратио особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и ина |
и здравље.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>стварају руком |
</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у гла |
опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она г |
е су красиле крупне смеђе очи с високим обрвама, или густа плава коса, или она чиста душа, из к |
ори“ направе пред вратима и чистаљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а другу с |
вио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује људе некаквом новом <pb n="336" /> науком кој |
на леву страну! — Обрните се к мени! — Обрните се натраг! — Опет к мени! — На десно! — К мени! |
есно! — Обрните се опет овамо к мени! — Обрните се на леву страну! — Обрните се к мени! — Обрни |
десне руке.{S} Окрените се на десно! — Обрните се опет овамо к мени! — Обрните се на леву стра |
к мени! — Обрните се на леву страну! — Обрните се к мени! — Обрните се натраг! — Опет к мени! |
тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ћ |
глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним се тешко ствара оно у глави.{S} |
(Овако докле не поузимају све.{S} Онда обрнуто, да се све по десет оставља на клупу). „Уредите |
ци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клупу!..{S} Колико је на клу |
ава ово двоје, то усавршава и човека, и обрнуто.</p> <p>На првом месту ово је здрав народ, и ва |
,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После подужег раз |
а остају дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевај |
ди необично пријало.{S} А после овакога оброка кад се напију лепе изворске воде, слађа им је он |
ла чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „Свекрвице, мајко Д |
.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и закукала: „Моја руко, зелена јабук |
риоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па снаху запитала: „Снахо моја, љубо |
попу Ђерзону; и мало која кућа да нема обртушку за истресање меда.{S} Исто тако ретко која кућ |
ти...{S} Зато, добро да пазим, да се не обрукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се р |
ро слушали и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас дру |
онако као и у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, |
а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу |
пава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је ве |
у будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили и изашли у двориште.{S} А <pb n="15" / |
или.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли до по више колени и већ |
о да се ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за к |
рање.{S} Устао је пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе те |
ње и независност“.{S} Зато се предавања обуставише по свима школама у целој земљи и радници њих |
алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињен |
е пред вратима и чистаљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стра |
м било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по мало песка |
оста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да |
е само за храну и стан него и за прање, обућу, школске потребе па и воће, које је онда било по |
кне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их |
ари, и леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је двориште, зајед |
године.{S} Пред школом увек да очистите обућу, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школ |
} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им |
и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухватала и готовљење јела, што су ученице све практич |
е, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам |
школско било као умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узвишици до школе били су совралуци |
одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто целе године нису и |
увек ошишани, очешљани, умивени и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу п |
амо своје ученике, нарочито ове велике, обучи како се што калеми, него и да преко њих и градине |
.{S} Зато је гледао, да свакога ученика обучи овој вештини и да свакоме даје из градине гранчиц |
коју добру девојку и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи да |
вити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и да своје домове и друге з |
ек код великих ђака (у продужној школи) ова се основа разгранавала дотле, да је надмашивала наш |
опет има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има два — десет или <hi>двадесет</hi>.{S} |
је десет.{S} Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, он има четир — десет или <hi>четрдесет</hi>.{ |
у је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има три — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} |
ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидам |
ку Школу и буде примљен међу првима.{S} Ова је школа преобразила Радишу.{S} Он је тек овде виде |
другом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао |
рок, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да |
ву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, на храм Божји, на |
датле узму и преносе у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту се |
у: „Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, да он жали свога господара, што га |
та ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте |
шова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, још једанпут д |
право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети |
здвојимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е |
од великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише може да утиче на <hi>дела</hi> људска |
ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује |
ам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушоре |
иче трупац.{S} И Радишу је интересовала ова примитивна направа, и колико јој се обрадовао, толи |
азана.{S} И деци се много више допадала ова проста храна у школи, него она често много маснија |
одили“..{S} И Радиши се необично допала ова филозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S |
ли загоричкој с учитељем њеним одиграла ова политичка комедија у самом почетку рада нове ове и |
и секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним не |
на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно! — Обрните се |
га за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: помену се сви угодници Божји, без великога |
дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова обична паланка него доцније престоница Београд а јо |
им народима.{S} Ево слушајте, шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} |
сад она два код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви |
/hi>.{S} Ево их!...{S} Поређајте ми сад ова мала, у узаним линијама!..{S} Поређајте она, што ид |
Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по нешто добро а по нешто и претеран |
оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатно изненадила.{S} Прегледај |
та ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рата је прекинула рад и |
љка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу за |
{S} Грађење нове школе</head> <p>Али је ова година за село Загорицу много, много значајнија по |
да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S} Изграде |
роким даскама преко греда.{S} И само је ова учионица била патосана даском; а обе оне собице пор |
их је мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А |
ила сасвим довршена.</p> <p>Зато што је ова необична гимнастика с ручним радом за време одмора |
<hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се |
и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ова побожност њихова, па помисли како би лепо било, да |
и ниједан ученик за први разред и да се ова, школа не затвара до довршења нове зграде.</p> <p>П |
"256" /> на манастир.{S} И за час па се ова светиња напуни народа, који је стајао у њој гологла |
можете и сами замислити.</p> <p>Тако се ова година највеће радости њихове изметнула у годину на |
мо ова с леве стране, писана, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, упућује |
времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и мног |
Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава и <pb n="18" /> наста живи жа |
је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово ист |
днога или неколицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после је |
А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно лом |
д у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива |
ош да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам в |
старији ђак после преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изненади па се |
један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина је деци сада било погледати лепу |
ажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S} Изграде и столове, н |
ар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штампана или печатана с десне стране.{S} Почните ре |
S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји?..{S} Поглед |
ати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је |
буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропао. |
у десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини пријатељска, бољи доручак није ни тражи |
>У добро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је |
гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: |
дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, |
Радишу изненади и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и с |
ака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, направљена |
ша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> <p>Код читања се продужило и вежбање у |
шта.{S} Радишу запрепасти и овај инат и ова неуљудност, па помисли: кад је он овакав према мени |
госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два |
о).{S} Ево, овако.{S} Саставите палац и ова два прста до њега, овако!...{S} Ставите их сад најп |
х те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да |
робам овако напамет, јесте ли попамтили ова слова.{S} Ко је запамтио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди |
иле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова м |
је у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, |
а сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпо |
ече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{ |
ачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа |
они учити доцније - надзорник је ређао ова питања једно за другим као да је навлаш хтео да пок |
е год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа друго; него д |
S} Оне прво морају да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле |
да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div> <pb n="320" /> <div typ |
ова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </div> <div type="chap |
="chapter" xml:id="SRP19102_C0"> <p>Ако ова књига допринесе штогод културним историцима нашим з |
лепо повечераше сви; само Радиши никако ова вечера није пријала најбоље.{S} Он је научио да веч |
део, други двапут толико а трећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест де |
ј мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашто сте ме звали? |
>„Сад хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печатана! (Дец |
еци, „до сад смо казивали и писали само ова слова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћем |
м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што |
..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао ј |
х је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S} |
е, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика добро дође.{S} Одмах узе конац |
турно, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, да |
и до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном ре |
просвете и црквених послова</hi></p> <p>Ова је школа отворена лане као привремена и у њу је при |
ним и штампаним.{S} Рекао им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</ |
д је млада попадија.{S} И Данина мајка, овај добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с |
о једнога старога учитеља, зашто је то, овај му је одговорио овако значајно: „Зато, драги мој п |
политике, којима само <hi>завађате</hi> овај мирни и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ |
те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладинов примише и кмет и Радиша.</p> <p>Т |
нда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни поч |
три сина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је најмлађи, Растко, побегао у манастир.{S} Једанп |
тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и с |
е погреши, рече једноме да одговори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зат |
оме привреднику и питао га за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад |
а.{S} Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би мога |
одиоца развио овакав разговор:</p> <p>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако |
газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то |
по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се |
кренете овај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите корице! — Отворите први |
као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} |
примам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а |
е била њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и прашињ |
ниције, него изјави и захвалу Радиши за овај поступак његов.{S} И за кратко време преко среске |
е не могу да учине колико би требало за овај напредак и свој, и <pb n="394" /> школски, и села |
авно ово и желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз неколико дана он јави Ра |
а их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њ |
слова поред листа!..{S} Сад пређите на овај други лист!..{S} Ту је насликана једна животиња.{S |
ари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по средини камен |
достан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најпримитивнији шумски механичар и индустријалац. |
>На четвртом месту старао се, да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само п |
лу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре дошао, он му рече: „Мо |
>Миљко одмах посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико теби доноси она |
дрско понашао према потписаноме, да је овај стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непомирљив |
да је овај стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непомирљиви противник данашње владе и опаса |
з чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n="19" /> створио из ничега.{S} Он:{S} А |
ана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је отпочи |
ао IV разред, Даница је имала I, кад је овај IV разред свршио (и прешао у продужну школу), Ради |
па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана вукао и довукао: десетину кола смони |
и однесе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру |
и и споменике да праве.{S} А највише је овај мајдан послужио кад је село зидало цркву.{S} У сел |
S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb n= |
{S} Срећом, те природа сама надокнађује овај људски нехат и неумешност.{S} Она навиком и очвршћ |
нога <hi>Радишу</hi>, </p> <p>Посвећује овај свој рад</p> <p>Захвалан ти</p> <p>Писац</p> </div |
, природе и отаџбине своје.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Дани |
и сте највише припомогли, да се подигне овај величанствени храм науке и видела, којим ће се сел |
и до </hi>партиског окружног одбора, те овај, у листи осталих премештаја и постављења у округу, |
нете горе? — На коју страну да окренете овај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — О |
е, како се зида и покрива...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, |
S} Зато написа писмо министру војном, и овај не само да одобри тражену количину муниције, него |
некако необично и помисли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико |
емојте!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Школ |
ио као никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца |
да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S} |
ек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат савршенији.{S} Само се његова музика н |
у...“</p> <p>Радиша, блажен што му је и овај посао испао овако срећно за руком, врати се у село |
е необично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> </div> |
уче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните и овај лист!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге ст |
одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај инат и ова неуљудност, па помисли: кад је он овака |
вите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> <p>Код читања се проду |
дрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе. |
них људи научио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, па окрену опет на ти и |
...{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каж |
дуже, па онда учитељева гласина проломи овај урнебес:{S} Доста!{S} Граматику!“ И за час се доса |
> да му који инжињер прегледа и провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе ин |
е ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којима је дале |
чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бо |
али да виде, како ће господин пресудити овај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учењ |
ше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први политички збор у Загорици.</p> <p>Кад се „збо |
за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиљан разговор између Радише и његовога д |
то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршет |
уком место на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај показује ту стра |
кад неможемо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ра |
причати више како је текао и напредовао овај Радишин миран и поступан рад овако из дана у дан, |
ежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај рад пун такта, пун живота, поступности и мирноће.{ |
d>5.{S} Повратак</head> <p>Кад је дошао овај акат у среску канцеларију, капетан га је неко врем |
вралуцима за заветине.{S} Зато се и цео овај ограђени простор зове „Порта“.{S} Школа је према к |
га није добро разумео, Миљко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{ |
торију“, овако.{S} Он:{S} Ко је створио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из ч |
де је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати |
, где је он, какав је и како је створио овај свет и њега самога, а животиње никада.{S} Зато у љ |
рењем погледа оштро, па да би прекратио овај лудачки разговор, он се механички поклони и рече: |
а посао и стане с Миљком смишљати, како овај дан што лепше и свечаније да се прослави, али опет |
p> </quote> <p>Министарство је одобрило овај предлог, и тако нове 1875/6 није примљен ни један |
о све, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, Милован |
да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дана, други веле, за шест година, |
овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два |
прозору једна чела, која је залутала у овај пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут и удари њиме |
.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S |
> <p>Одмах морамо споменути, да је њему овај посао задавао много више трудбе него онај у школи; |
то у клупу па седните право?..</p> <p>„Овај је Свети Сава ишао некада по земљи.{S} То није бил |
грозни учитељ онда рече: „Доста.“...{S} Овака је судба чекала и остале редом.{S} Ником се никак |
а наукама, и по селима,. свака кућа има овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати да |
има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет много ви |
заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се сваки пос |
hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и |
.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашње |
с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад |
огли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни, да се с њим можете поносити и ви |
овако сви послови напреднији, кад им се овакав темељ полаже још и у овим малим школама и у осно |
оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се одсече 2 |
и ова неуљудност, па помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је према простом свету?!{ |
p>Према свему овоме план је Радишин био овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југоисток |
између њега и једнога походиоца развио овакав разговор:</p> <p>— Овај ваш господин као да је у |
стан остао празан, то је Радиша учинио овакав распоред: да све три собе употреби као радионице |
мирном савешћу да поднесе министарству овакав извештај:</p> <quote> <p>„<hi>Господину министру |
ут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо |
S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру |
ћу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на међусобну |
ора да је Светозар Марковић имао на уму овакве типове кад је рекао: „Сва разлика између садашње |
могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве су најбоље данас и за здрављ |
ци, да они тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год |
говораху други. „Е, вала и заслужио је оваквога друга господин Радиша!“ рекоше трећи...</p> </ |
ни одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’!..“</p> <p>Сви, који су до |
Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — Подигнит |
срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, што имају оваког у |
нову школу; попу је било мило, што има оваке парохијане; а гостима је било мило, што виде овак |
а; само је једна плоча искрижана све на оваке шипчице, па су оне после обавијене овом шареном х |
акле 28 и једна трећина.{S} Радили су и оваке задатке: сто да поделимо за тројицу тако, да први |
ворила, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго после да |
а здравље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као |
дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље виде |
ера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким напретком и пожелео бих га сваком другом.{S} Сам |
ш више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом није било задовољно, и она је расла све |
р је тежи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем добро запамтила и рукописна и штампана |
ан предлог министарству</head> <p>После оваких радова преко распуста Радиша је у почетку нове ш |
за пет шест година млађа.</p> <p>После оваких шетња необично им је пријала мајкина вечера.{S} |
добро да запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овако печатано мало; а овако је велик |
словцима слишаваше „Свештену Историју“, овако.{S} Он:{S} Ко је створио овај свет?{S} Ђак:{S} Ст |
Начините у једном реду десет котурова, овако! (Прави их на табли с почетка горе).{S} Пребројте |
аставите палац и ова два прста до њега, овако!...{S} Ставите их сад најпре на чело!..{S} Сад на |
пун ред крстића, све један до другога, овако! — (Деца граде а Радиша им поправља).{S} Хајде са |
крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се |
Радиша, љуљаћете руке напред и натраг, овако (показује), али ћете сви заједно овако:{S} Напред |
орак напред! — Пружите обе руке напред, овако! — Пружите их у страну, овако! — Пружите их у вис |
Дигните <pb n="132" /> руке више главе, овако! (Показује).{S} Сад се тако устурајте назад! — Са |
рче хартије (од новина), да га увијете, овако... (Показује).{S} Ево свакоме, и сваки нек уради |
...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е видите, овако полако можемо да читамо све ово испод свих слика, |
гради кућу, нек је сагради по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме |
рсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, овако.{S} Саставите палац и ова два прста до њега, овак |
их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! — <pb n="83" /> Спустите их, овако! — Кад стојит |
- -Хајде сад, да дижете руке у страну, овако, положено, и кад ја кажем један, ви подигните, а |
е напред, овако! — Пружите их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! — <pb n="83" /> Спуст |
ис, овако! — <pb n="83" /> Спустите их, овако! — Кад стојите тако, онда сте се окренули напред, |
ер каже скоро двапут - а <pb n="226" /> овако ћемо и школу направити лепшу, с бољим распоредом |
ј не бих слободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А о |
на памет, без очигледних средстава.{S} Овако су напослетку израчунавала и најтеже рачуне, без |
м отишао у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још десетак дана, докле Даница није |
астави са земљом, па поче други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редом, па трећим, четвр |
чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Он |
ече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица |
та, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако се продужило <pb n="327" /> целог дана.{S} На пос |
ет петљамо, да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и јевтиније - инжењер каже скоро двапут - а <p |
имају <pb n="50" /> кад и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, св |
Још једанпут.{S} Сад идите на место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, о |
о би ти се казало, како да их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко |
је ово слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва слова, онда |
!..{S} Поделите деведесет!..{S} Сто!..“ Овако су делили и за петорицу и десеторицу, па су после |
м је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад |
ко је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онд |
д свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове |
ико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи |
сад узели свега, а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако |
упе.{S} Онда почиње други дан „наставе“ овако.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и звезде, и о |
ого дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упи |
вако је писано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi>с< |
ас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се |
школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што да |
е.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово ис |
и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу, п |
а Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се „н |
вијете, да га не испрљате.{S} Завите га овако...{S} Сад отворите код првог листа!..{S} Нађите, |
о по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако треба да направе по десет стотина на хартији па д |
дно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али |
ко света, сад је све празно и пусто, да овако остане 46 дана...</p> <p>Сутрадан је опет дошао к |
И тако даље, докле не узму све.{S} Онда овако: „Метните опет свих сто на гомилу!..{S} Узмите де |
Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па |
је затекао</head> <p>Школа је изгледала овако.{S} Наоколо је била висока ограда од проштака тол |
"21" /> да се после подне опет скупе на овако „учење“.{S} У једној малој књижици што се зваше „ |
ти.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви |
а, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако углављена у дрво, а писаљка смотана овом шареном |
мо био него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари!..“ Радиша поче да се стишава па сад |
довао овај Радишин миран и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него |
ава...{S} Дете ви!..</p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо, ко |
овако, један крстић!...{S} Начините сад овако, један котурић! — Начините сад котурић па у њему |
. Саву и прекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави буде |
рекоше, да ће и они огледати да направе овако.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша рече:</p> < |
“ вели трећи.{S} И продужише све редове овако испупчено. „Да почнемо, господине, и с ове друге |
“,греху њихову, и изгнању из раја — све овако у питањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде н |
се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, остане деведесет; кад |
сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће ж |
стране повезано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окре |
о него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблицу |
писаљком и рече Груји, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске са стране с д |
ипак су у души својој признавали, да је овако боље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
све се полако спушта капији.{S} Онда је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад |
хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себи.{S} Ја <pb n="54" /> сам у овоме |
њу</head> <p>О овоме предмету Радиша је овако мислио.{S} Од како се човек одвојио од животиње, |
шину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану б |
ћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, само их добр |
је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио главни нацрт зграде и величину појединих |
рукописним и штампаним.{S} Рекао им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>мала |
дуго није могао заспати, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај |
дар, сасвим просто и природно почео је овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, да п |
ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је овако власт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, р |
n="27" /> сви за њим полако, од прилике овако: „Да се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањај |
ч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате овако добру децу, да ме |
онда сви рекоше: штета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану г |
и више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бу |
ди.{S} Онда се врате у школу и договоре овако: да село да Томи од општинске утрине где хоће два |
S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>е |
! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви |
о сте ме овако лепо примили и што имате овако добру децу, да ме лепо слушају и да добро примају |
Е сад запамтите, да никад не одговарате овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да каже |
{S} Да видим, како је држите!..{S} Дете овако!..{S} Избришите то, па напишите друго!..{S} Које |
кале оне речи директорове: „кад је дете овако <hi>добро</hi>“, па помисли у себи: хвала, што си |
а иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтет |
</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син истина може изучити < |
он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ије, па ћете ви ове десетке да завијете овако (показује), те да их не погубите.{S} Сад их остав |
ан лист хартије, да те десетке завијете овако и да пазите да их не изгубите...{S} Оставите то у |
лицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако мало парче платна па да га увек оквасите и исцеди |
турић па у њему крстић!...{S} Направите овако крстић на котурићу!...{S} Направите крстић па онд |
едан котурић!... <pb n="81" /> Начините овако, као кромпирић (тачку)!{S} Начините око њега коту |
ње, до највећега.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буд |
умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о — око!..{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Са |
а окренете.{S} Али таблу увек наместите овако, попреко, да један крај дође лево а други десно! |
у Св. Саву, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави буде |
ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креча, као ш |
„А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су загледивали и чудили с |
е расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Само не треба много да запињете.{S} |
а човека, он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ја миш |
својом искреношћу и простодушношћу рече овако:</p> <p>— Господине, како ћемо за конак?{S} Је ли |
а, заузевши своје место иза стола, поче овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад на пра |
прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте учинил |
Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви до |
докле Радован не прекиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам |
нички дар, сасвим просто и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, ученици моји!</p |
ну у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет буквар!..{S} Хоћу још једа |
крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви мо |
емо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара |
ојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си |
во велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетка па до самога краја, нај |
а; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде сад опет да напра |
е само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
заједнички посао извело овако сложно и овако једнодушно, да се нико ничему није противио, да н |
и је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али м |
кли толико трошка и направили оволику и овако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, |
адишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у да |
ава, као друге народности.{S} И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање.{S |
у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом уређена земљо!{S} Збогом срећни и напр |
} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p> <p> |
те, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се к |
очеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко |
памтио како се зове то, кад се гроздови овако оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је он |
еју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако, један крстић!...{S} Начините сад овако, један ко |
гу; а не издире својом снагом и не ради овако примитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је наро |
рвета да се веже за грану, оно се гради овако, између два дирека.{S} Нађите конопац!..{S} Је ли |
и су се, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А спремљена грађа таман <pb n= |
ује).{S} Ево свакоме, и сваки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад уста |
шко да продрем с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{ |
ну се учини да га је победио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову |
оволико рода.{S} И нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породи |
/p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили.{S} Ми личимо на тетребе, за |
b n="122" /> како је лепо кад све стоји овако у реду, право, и све се полако спушта капији.{S} |
27, колико ће остати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одс |
днику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су се и на побусаној ст |
Хвала вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би гре |
олико је пет пута по 19, онда су радили овако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45 |
же направити“, мишљаше Радиша: и смисли овако! да точак направи од једноставне даске, па да га |
ени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешности, |
ар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморит |
доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} Он |
код газда Мијаила</head> <p>Док су они овако разгледали зграду школску и све што је у њој, поч |
унце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда је један крај окренут југу а други северу.{ |
>Радишин рад могли бисмо окарактерисати овако: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису |
37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети овако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и |
) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</p> </div> </div> <pb n="180" /> <d |
село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доносити бу |
е расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је оглад |
чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништ |
ри поглед</head> <p>Јачајући и подижући овако своје село привредно, умно и морално, Радиша није |
де шта друго да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш онако по |
</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам овако напамет, јесте ли попамтили ова слова.{S} Ко је з |
ј?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} Пружите руку о |
стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} Окрените се Црногорц |
једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, попречке.{S} Ово друго дрво показује једним крај |
е ногараче, он после горе поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад пле |
ако!{S} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа овде партис |
бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi>ве |
кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, о |
мо по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} Ти си претекао свога учитељ |
ни да крије, него им је отворено рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људи гово |
одигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово је ме |
ад је у вече легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све примитивно, необрађено, неусаврше |
и није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напре |
ша, блажен што му је и овај посао испао овако срећно за руком, врати се у село и једнога јутра |
урадио?...{S} Па је сам на то одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у једном сиромашном селу а |
овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано исто онако а писано мало другојач |
до сад још ни у једној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре з |
те: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} |
<pb n="150" /> ђ иде и горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код |
.{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово?..< |
коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код ве |
Можете ли да направите пун Месец? — Ево овако! (Направити повећи круг и обелити му површину).{S |
.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово овако: „Прошли сам <pb n="184" /> вам пут казао, да се |
руштво, што се зове држава.{S} Не, него овако развијена личност је погодна и као човек за ону н |
е боље учити и напредовати у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S |
.“</p> <p>У школи је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а к |
дине!..{S} Ко је то покварио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: <pb n="342" /> растурат’ ч |
ве готово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој преправци и спреми па им поручи, да ће прве |
напредак.{S} Зато је Радиша сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ни |
није тако радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла доста; само полако, и, здравље Боже |
теља, зашто је то, овај му је одговорио овако значајно: „Зато, драги мој пријатељу, ми имамо дв |
о сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина |
ирите! — Спустите! — — Хајде сад полако овако да се пропињете на прстима:{S} Један! (Подигните |
ло, да је један заједнички посао извело овако сложно и овако једнодушно, да се нико ничему није |
ина пољопривредних.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опасности од глади, опет |
на и освећена нова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петрова д |
другим народима, могли бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни људе ни послове |
девет!..{S} Како је сад?..{S} Сад ћемо овако.{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите десет!..{S |
} А једно рече: „Господине, да начинимо овако и до онога, што идемо напоље.“ Радиша погледа и п |
м исто онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао |
овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано исто онако а писа |
А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печ |
испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од новина), да га увијете, овако.. |
овако (показује), али ћете сви заједно овако:{S} Напред! — Натраг! — Напред! — Натраг! — Напре |
отклањају и да се просвећивање народно овако преко школе врши што брже и правилније.{S} И ко н |
крсти се и поче лагано и достојанствено овако: „Боже, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и д |
мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>После једнога сата Радиша рече |
слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ов |
ци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша |
о сташе намештати и други ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одговори јед |
и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по |
станите и прекрстите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави буде |
ваљивао овој земљи, која га је довела у овако повољне прилике, да оволико научи и <pb n="45" /> |
.{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак...{S} Време је, да се оженим и окући |
о.{S} Да ове клупе чувате, те да остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таб |
да не испрљате опанцима, те нек остану овако чисти преко целе године.{S} Пред школом увек да о |
>5.{S} Долазак школи</head> <p>Пошто су овако путовали два сата кроз села и још пун један сат к |
о у нас.{S} У тога света прво куће нису овако раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна од д |
јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој |
ас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је наба |
еколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, |
ладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме није с |
еби: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови напреднији, кад им се овакав темељ по |
кад да дођем, и да грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, |
стало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Овако док се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у |
је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако докле не оставе све).{S} Сад да узимате по три.{S |
гојаче?..{S} Које је слово код игле?.. (Овако све до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете да пишет |
шите га и ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су о |
е тридесет!..{S} Колико је на клупи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете ч |
о је сад узето, а колико није узето?.. (Овако док не остане ништа).{S} Оставите опет све на клу |
о има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све.{S} Онда обрнуто, да се св |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Овако се продужио рад и сутрадан и прекосутра.{S} Сутра |
.4.3"> <head>3.{S} Израђевине</head> <p>Овако израђени људи и кућом и школом израђују онда боље |
су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је трајало скоро до подне, и уписано их равно три |
S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и сви загоричани.</p> </div> |
ојој?..{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а ка |
ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио по нешто ново, што ши |
на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти разред.{S} И у овом разреду с |
лова н!..{S} Реците: нож — н!..“</p> <p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда Радиша проду |
А кад поседаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморит |
итеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је овако власт урадила с нам |
нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређује: „Црквено Пјеније!“ И са |
ељане; сељанима је било мило, што имају оваког учитеља; обојма је било мило, што су добили нову |
луживала овакога мужа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у увер |
.{S} Јер је Даница доиста и заслуживала овакога мужа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све г |
и полицији, како је могла да насрне на овакога радника и да га одваја од оволиких послова, па |
ој природи необично пријало.{S} А после овакога оброка кад се напију лепе изворске воде, слађа |
ело, и оно је почело да осећа благодети овакога Радишинога рада не само у лето и у јесен него ј |
и Миљко захвалише јуначним младићима на овакој готовости и у даљем разговору договоре се, да у |
према Радиши и тежак дуг захвале према оваком раднику, не знајући како да га искаже.</p> <p>На |
прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обећав |
е Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разговору изишли су још на једно оближње брдо, о |
т Божја то не може учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и општој невољи о каквоме раду на новој шк |
и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, |
ијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима је било м |
аџбину, поднео ју Министарству Просвете оваку молбу: /</p> <quote> <p>„Господину министру просв |
И без икаква премишљања попа им напише оваку молбу:</p> <pb n="58" /> <quote> <p>„Господину ми |
ву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у |
S} На крају испита надзорник је записао оваку оцену:</p> <quote> <p>„Успех је, с обзиром на леп |
лом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p> <p>„Господине, кад чиним |
е договорили, да у вашем селу саградимо оваку школу....{S} И ту му показа цео план и приближан |
..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем картону).{S} |
рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је десет ових ре |
један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да га не испрљате.{S} |
олико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и ги |
у непослушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила д |
.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница |
!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико сте са |
А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше овамо, насред учионице.{S} Онда рече п |
аучили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше овамо, насред учионице.{S} Онда рече првом: „Лези!“ а н |
х зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце п |
казује ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда је један крај окр |
га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али с |
ше волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет |
емљоделску Школу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за т |
Зато је и мене господин министар пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога |
Окрените се на десно! — Обрните се опет овамо к мени! — Обрните се на леву страну! — Обрните се |
да, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зид |
ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да |
у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док |
} А Радиша се сети својих <pb n="22" /> оваца и јагањаца, својих коза и јарића, свога зељова, с |
бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колик |
он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и |
се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гусларских, које се певају |
у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео свет, дошао до на |
дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеј |
варница дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, коза и ј |
де и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и шк |
..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово <pb n="150" /> ђ иде и горе и дол |
ишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је нек |
аправићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим пословима руководићемо ја |
гледала и сама погађала: овде још мало, овде још мало. „Да донесемо још песка, те да заравнимо! |
ба.{S} Деца су гледала и сама погађала: овде још мало, овде још мало. „Да донесемо још песка, т |
дине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, с |
на средини направио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стаз |
ар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте |
ачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, |
она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, |
че легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све примитивно, необрађено, неусавршено, па зат |
Миљко и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово је неки глупак и преко њега се |
ади нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише очи, као да се сетио, да ће |
а рече, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, к |
{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загорича |
о вели и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} А, на |
се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери газдарица простре скромну пост |
<hi>сто</hi>.{S} Колико дакле свега има овде ових тачака?..{S} Колико их је у једном реду?..{S} |
брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показ |
одица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Б |
, благо и државницима!{S} Свима је њима овде лакше утицати на масу народну него нама тамо.{S} А |
реднога света.{S} Благо и просветницима овде, благо и државницима!{S} Свима је њима овде лакше |
је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасом, као да ми се сва утроба затресе, па |
се <pb n="204" /> и цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да |
} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није зн |
и врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да у |
југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово источна, то тамо западна, ово јужна а |
је за постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслушавши са задовољство |
е: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послуж |
себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о</hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>?..{ |
им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овд |
пит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био задовољнији, јер овде није било „програма“, а |
то прилично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам б |
диша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку задовољио |
> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још гор |
о на пољопривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што више |
н</hi>, кад кажемо за некога, који није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; |
<pb n="251" /> се беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још |
онога безбоштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једн |
правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S |
треба за живот, други су тражили, да се овде изводи геометриска поступност, без обзира на практ |
ас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља као и |
ша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, само |
S} Него да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} Која се страна зове исток?..{S} А може |
то вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“....</p> <p>Завршен је |
S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела |
и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да п |
продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се уп |
да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте |
у саме и за гроб мога јединчета!..{S} И овде се заплака.</p> <p>Наста ћутање с обе стране.{S} Р |
и да сам ја учинио много, доста...{S} И овде Радиша осети задовољство од испуњене дужности, па |
ина своје најугодније живинарнике.{S} И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови |
ти рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како је тешко разбијати камење, б |
што им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уверио, да од избора онога што ћ |
по слушају и да добро примају науку!“ И овде му исприча ону Христову причу о сејачу и семену, к |
би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемим |
иљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопису и Историји |
и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направи од круте хар |
ко се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, што има у нас |
р прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да |
х дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ |
га газде него срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од које не може да се у |
у нашој градини, градили сте калдрму и овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне радов |
ољи „краснописац“.{S} И сви су Радишу и овде држали за најбољега ђака; само он сам себе није др |
осећања, па докле се стигне...</p> <p>И овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, к |
за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} |
ав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</ |
рекао Радиши: „Та, господине, нисте Ви овде постављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И није |
изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, јер му је тако лакше било него да их износи напра |
а, онда да молимо министра да га остави овде...</p> <p>Миљко се запањи.{S} Погледа у Радишу, и |
ложити господину министру, да те остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја т |
, да се цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена кол |
е разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </div> <div type="chapter" xml |
а конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мо |
ћи, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, заједничку.{S} Ове су године с проле |
и старост.{S} А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим једним створењем, да живим |
о да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не |
а...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна права и |
дравље: мислим, да се нећу постидети ни овде!...{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи; и |
а радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад |
аде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си п |
ћали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију свој таленат.{S} Особито их је зад |
певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је го |
да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и прода |
ите буквар кући, него ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} |
и о празницима; иначе ћете их остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питат |
доносити са стране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами г |
одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Даници пор |
е била само припрема.{S} Највише је пак овде била на свом месту гимнастика, она у реду (шведска |
директор уписа Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су |
школа преобразила Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење |
ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ з |
се за ових тридесет година, од како сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени бил |
стан другоме, колико сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како |
а сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све <pb n="156" /> књиг |
кућа и толико људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „началник“, старешина над капетанима |
отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долазили сте само Недељом, |
државање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти праћа |
а их не испустите и не притиснете много овде на средини.{S} По њима се пише овим писаљкама.{S} |
е јутарње часове сад најрадије проводио овде, налазећи увек да нешто поправи, доправи и допуни. |
ући опет село, циглу и цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим ов |
очистите обућу, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се п |
Надзорник је овде био задовољнији, јер овде није било „програма“, а допало му се оно, што је Р |
ије био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и |
2"> <head>2. У Српском језику</head> <p>Овде је најглавније било, да деца попамте слова и да их |
че газда Мијаило, први сусед до школе: „Овде је код мене најближе“.{S} И пођоше:{S} Мијаило нап |
А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но как |
растом на народном телу“, на „господу“, ове „изелице“ народне, и на министре па чак и на онога |
и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се с |
ко.{S} Ону школу су саградили мајстори; ове клупе су начинили људи; ову књигу је начинио човек. |
као и лане с десетицама. <pb n="239" /> Ове је године почело и писмено рачунање, те их је и оно |
угима рекао, да остају за до године.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у школу, распоре |
осили овде, у ову општу, заједничку.{S} Ове су године с пролећа могли и да калеме лањске садниц |
све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био на |
и родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и првог |
не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, могу имати.{S} Ево мени гус |
враћаш за то добро.{S} Стотинама синова ове наше оназађене и напаћене земљице било је у тебе и |
а ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да остану овако нове и за до годин |
и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па д |
е се све урадити и све поправити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} О |
ницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две године дакле попримана су сва деца од осам годи |
сали а други радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад |
оће.</p> <p>Ево говора једнога апостола ове нове „народне“ странке, који је држан у самој Загор |
акционо“.{S} И ово министарство 20 Јуна ове 1876 објави Турској рат „за ослобођење и независнос |
оже да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Светозарове за екстремне; а пао је на <hi>кул |
ика њихова, направљена <pb n="85" /> од ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите |
тивише врба за плетарство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао |
ла твога, којем си осветлао образ, и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност ове в |
ади као лист хартије за писање.{S} И од ове године Радиша је почео да полови време за своје одр |
душевних или моралних у деце долази од ове хладноће спољне и унутарње.{S} Хладноћа спољна кочи |
продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати само успомена; |
ичка комедија у самом почетку рада нове ове и његове седме године школског рада.{S} Мало пре то |
ежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу |
а рече: „Метните <pb n="137" /> сад све ове десетке на једну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а о |
ео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{ |
его изнесите таблице, да пишете сад све ове редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгл |
е све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ био то, да л |
..{S} Извадите табле па да напишете све ове речи, с оне стране где нема линија!.... <pb n="140" |
p>За време одмора Радиша је пописао све ове своје ђаке и са сваким се поразговарао: из које је |
е, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији).</p> <p>За време одмора проду |
д неба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене палате у Загорици, дотле ће се с њом |
ан све до испита.</p> <p>За ревизора је ове године био одређен један млад човек, професор средњ |
разредом и проширења градине, Радиша је ове године урадио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне вел |
у извештају своме помене.{S} Радиша је ове године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница са |
што више, и господин надзорник, који је ове године држао испит и код вас, није могао да се нахв |
из живота; а из новог завета причао је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој ук |
и природну поступност.{S} Они се побоје ове екстремне струје и стану је сузбијати по постојећим |
гусала.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја има |
њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у пријатном, срдачно |
валити здрављем у својој школи.{S} Целе ове године ниједан <pb n="296" /> му се ђак није разбол |
<p>Најнеобичније је то, што Радиша целе ове прве године није предавао писмено рачунање.{S} Гово |
ечити и убелити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене даске, које нити су хладне као цигл |
кише сунце увек лепше сија.{S} А после ове радости због останка и заједничког рада долази и јо |
ро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале напојнице мали се грађанин умири и заспа.{S} Д |
је све у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечаности Радиша је купио својим ученицима у оближ |
у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала |
о неку кратку службу.{S} А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав, и кад се год |
амо паметне и вредне домаћине и грађане ове земље него и праве апостоле за своје идеје. </p> <p |
и господина министра за одобрење, да се ове године не прими ниједан ученик за први разред и да |
а је поднео предлог министарству, да се ове године отвори и друго одељење у Загорици, пошто три |
pb n="395" /> морамо тешити томе: да се ове сметње отклањају и да се просвећивање народно овако |
ли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последње дужности ослободи.{S} Миљко и Миладин се п |
ш?..{S} Сад извадите таблице, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу |
прошле године.</p> <p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и деца би |
н куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба. |
ога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не мож |
истре, да га одмах изволите уклонити из ове школе и повереног ми среза.</p> <p>Учтив</p> <p>Нач |
hi>пишете</hi>.{S} Читање ћете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре |
на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се прича, како је то бил |
читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, те |
мислима и каквим одушевљењем изишао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а одушевљење Радишино ч |
мамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се прича |
па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и његови ученици много |
: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им |
у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S} Одрасли су |
ер им сада нимало није било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у свему напоредно с малим |
пријатности, што их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као писменоме, па помисл |
кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту изво |
носила камење.{S} И отпоче се грађење и ове потребе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово ј |
тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање оних малих за први |
еба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато |
године</head> <p>Приближавао се крај и ове најсрећније године школске у животу загоричке школе |
с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} Зато добро пазите.{S} |
ст.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове столице и постеље подигнуте од земље.{S} А мла |
су отишли у војску, сви су остали још и ове године долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би ког |
е хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је године остало, да се као и лањске године, набављ |
а дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете овако (показује), те да их не п |
учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи у други. |
моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакшавале бол, под којим |
ше ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не |
мтили?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађите оне ре |
{S} И на саборима је милина била видети ове умне, учене и школоване младе загоричанке у чисто н |
у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, |
ах после овога разговора, или боље рећи ове свађе капетанове с Радишом, капетан седе и написа о |
/p> <p>Из школске су градине многи ђаци ове године односили много цвећа и поврћа својој кући, а |
сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастилом, зов |
и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи падоше некако необично и помисли |
id="SRP19102_C10.12"> <head>12.{S} Крај ове школске године</head> <p>Приближавао се крај и ове |
а Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ла |
ра собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> < |
е ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине народи нису били задовољни.{S} Јер и они |
столица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек на |
есет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — „До |
им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изгледа |
е остала а да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије ученике, показавши им барем слику њ |
{S} Избришите их лепо!..{S} Нишите прво ове речи с табле!...{S} Сад пишите опет само слова, те |
у и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} |
оле, само се овако савије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово напис |
ова имао.{S} И ништа више није подизало ове дечаке загоричке, да мисле да су већ момци и војниц |
его на жени.“ Да загоричани купују само ове ствари: со, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесове и г |
лео, да не само своје ученике, нарочито ове велике, обучи како се што калеми, него и да преко њ |
ука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и к |
испупчено. „Да почнемо, господине, и с ове друге стране?“ запита један.{S} Радиша се упути и н |
„Хајде, господине, тако да начинимо и с ове друге стране!“ предложи један.{S} Радиша погледа: в |
и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни м |
е и тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>. |
ичао како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој о |
але, која још не могу да појме вредност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и се |
полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи даском да |
инији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n="149" /> него се пише само у у |
д се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам т |
сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S |
} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте с |
да те осваја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и |
ивоту.{S} Зато се старао, да још у току ове године набави најпребније <pb n="288" /> од алата, |
или да никад не изостану.</p> <p>У току ове године пред божићне покладе један од оне тројице, ш |
: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове скромне и кратке молитве и свештеник с учитељем и к |
се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их |
она штампана, а за тим уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову књигу педагошке садржине у |
судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформаторке понеле ову своју „науку“ и у кућу |
у.{S} Она има две стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек д |
његова млада и сва свадба са слушали су ове Радишине речи најпажљивије и захвалама није било кр |
кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, то се |
> <head>4.{S} Градина школска</head> <p>Ове је године школска градина не само обогаћена новом в |
ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша набавио сваком ђаку по један мали |
иле још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загорици почео да се кува теј |
остодушност Миладинову и у себи мислио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} |
их, а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им |
школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да п |
где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже |
окосних, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинске послове, за које им је плаћан |
у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много |
ику пажњу и на практичну геометрију.{S} Ови су његови ђаци умели не само да израчунавају површи |
..{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Треба |
Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="255" /> поскидаше капе и ижљубише га у р |
{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње к |
најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегл |
емљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, који |
о се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више приближили њему.</p> <p>После |
била општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови или села сама да бирају капетана <pb n="353 |
иша рекао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb n="284" /> него да с |
плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки мали инжињери |
<p>— Миљко!{S} Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у |
ори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И многи преви |
ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико ће они добивати за сво |
ами!</p> <p>— Можемо, можемо! потврдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро размислили: |
о ти поискати још којега човека, рекоше ови Радишним јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за |
како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекнуо <pb n="274" /> је још по |
ем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним одношајима нису у деце готови, |
мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили, кад су дошли школи.{S} Нова |
што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и у шко |
чко купалиште, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, |
И што је горе више расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село |
p>Идућег Понедеоника искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога |
они што су примљени или су више жалили ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је новаке уредио и |
а.{S} Веселији него икад дотле Радишини ови велики ђаци остављају школу, да идуће Недеље опет д |
ога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што |
ве ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћем |
о што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато |
о су мали зидари измицали, толико су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало крупн |
азити само на поправку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да с |
или сваки пут и научили онолико, колико ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и |
личностима, идолима и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају |
<p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и |
.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више не може узети школу, |
у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „преотеше царство“, отеше му земље и преузеш |
2. У школи за одрасле</head> <p>Исти су ови принципи провејавали и у раду Радишину с оним одрас |
су мали напредовали у школи, толико су ови велики чинили за напредак свој и за напредак села.{ |
ају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је |
тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим младићима бележе наднице, па ће после видети, како |
вао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све то |
о био набавио још пре три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један |
мо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим су говорили још неколицина, све у овом смислу, нап |
дњем реду где се отеже, помагали.{S} За овим је један издекламовао дивну и онда нову декламациј |
поту у рукопису код деце поврати.{S} За овим су на таблицама правили стотине и сваки их је напр |
отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да сами огледа |
о би још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао одмор.{S} За време одмора Радишу је мами |
деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су све парцеле прекопане и то дубље много но што и |
ти, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново играл |
оспода Хришћанска</title>“).{S} О свима овим манастирима и задужбинама причаћу вам кад будете в |
се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}Поглед |
? запита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљним питањима може и одати, зашто је дошао.</p |
оклагија.{S} Онда показа деци, како се овим набија камење у калдрми те да се чвршће држи, особ |
ко Спасова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он |
ого овде на средини.{S} По њима се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотане ово |
штинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде нове куће треба више новаца но шт |
Српског Језика и Српске Историје.{S} И овим је све понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за |
е ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли н |
у свршили и продужну, они су се одавали овим пословима још више.{S} А ти су послови не само пле |
јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив само потврђујеш оно, што свет |
S} У осталом и грабио је, да се користи овим лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, |
, па је сматрао за добро, да се користи овим лепим данима, те да види и другу половину свога се |
ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим пословима руководићемо ја и они моји велики ђаци, |
је побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од свих пољопривредних ра |
ош није имао, он се, још боље, послужио овим десетицама на картону, с којима су радила сва деца |
тинске суднице, и сазивач га је отворио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да |
ма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим дубравама загоричким него све оне по разним парков |
се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачним и чађавим кровињарама, у |
новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и каменарска индустрија.{S |
ила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од старинске је „куће“ постала |
живот, на друштво и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку свих школа, него и посл |
шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали су св |
су радње рачунске деца радила најпре с овим десетицама и јединицама на картону а после на табл |
да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се би |
јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> <p>Ко |
објава другог рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће об |
с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, где га је већ |
зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго добро.{S} Ра |
ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n="151" /> Радиша нареди да стану у ре |
ош ученици нису знали шта ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то с |
ик по струци био математичар, опет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; то |
макао конац за читаву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао |
е сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа |
ћу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се |
ead>12.{S} Први дан у школи</head> <p>С овим је мислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, |
решке, ревизор је усхићен завршио испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте во |
шле Недеље приновљено.{S} Један, дирнут овим приновама рече: „Да и ми што год урадимо, господин |
, кад им се овакав темељ полаже још и у овим малим школама и у основној школи!...</p> </div> <d |
ише од вас неће <pb n="230" /> седети у овим талпарама, кровинарама и брвнарама које прокишњава |
тридесет и неколико година ништа ново у овим областима није ни изишло а да га Радиша није набав |
ћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и гибаницу и |
рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и више причао о културно |
еч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекнуо <pb n="274" /> |
и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавили и потребан алат за с |
свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили, па су |
брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} С |
сметали Радишином интензивнијем раду с овима. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке посла |
} У овом једном реду има <hi>десет</hi> ових црних орашчића или тачака.{S} У овом другом опет и |
је ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, од како сам овде, не деси ни једн |
екарских списа и новина.{S} И управо за ових тридесет и неколико година ништа ново у овим облас |
ксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, н |
рените опет ону празну страну, где нема ових пруга!{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде сад |
лице!..{S} Окрените ону страну где нема ових црвених пруга!..{S} Начините у једном реду десет к |
S} Сад сви окрените ону страну где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите о |
дну.{S} На таблици на једној страни има ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову |
скоро свакодневна <pb n="304" /> храна ових младих умних радника.{S} И то им је у овој чистој |
ема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових тридесет слова запамтите, ви ћете умети да пишете |
м поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових котурића! — Хајде сад у трећем реду котуриће с крс |
мали ученици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке и |
него је својски и с планом радио, да од ових младих људи створи не само паметне и вредне домаћи |
и и у свакој дубрави видела по једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је по |
додацима.{S} И после неколико година од ових се првих почетака готово на сваком брегу, на свако |
: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта т |
из оне старије групе, која страхује од ових скокова у давању слобода народу, него жели природн |
а, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у чаршију те изуч |
ћете видети, колико их је било само од ових похода за пет, шест и десетак година.{S} Међутим, |
одрасле или у продужној школи.{S} А код ових су продужене разне игре, и народне, и гимнастичке, |
то</hi>.{S} Колико дакле свега има овде ових тачака?..{S} Колико их је у једном реду?..{S} Коли |
о.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових радова: од круте хартије (картонажа), од прућа, ви |
редак свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму писмен |
дише.{S} А кад после неколико недеља из ових чаурака изиђоше лептири, <pb n="364" /> чуђењу њих |
у зову се слова, и ко утуви или запамти ових тридесет слова, он после уме да пише што год хоће |
им и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје... |
ћа, један ред котурића, а трећи ред пун ових кромпирића (тачака).{S} Узмите крижуље!..{S} Да ви |
тији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и зав |
ртију. (И даје им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по десет ових кромпирића црних, |
редова и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или |
е десет ових редова и у сваком по десет ових кромпирића црних, што се зову тачке.{S} Пребројте, |
ни прођу кроз ову продужну школу и буду ових година као они.{S} Зато не само да није жалио труд |
од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга или линија.{S} Нека се слова пишу само у ово |
вом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</hi> редова, он има пет — десет или <hi>пе |
ом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>шест</hi> редова, он има шест — десет или <hi> |
едмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седам — десет или <h |
том реду је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> редова, онда он има девет — десет и |
рбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и само се чује по нека мува, кој |
кроз кратко време па је у свој околини овладало уверење, да је загоричко воће најбоље, па је з |
лико музара а колико јаловица, двизака, овнова и јагањаца, колико је стотина лешњика којега дан |
фесове и гвожђарију; а продају: говеда, овнове, јарчеве, свиње, овце јаловице, вуну и коже, сир |
па рекла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајк |
е у школи ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове мож |
а да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, само неумешан, одвише неу |
ас!...{S} Један ђак рече:{S} Господине, ово је моја снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој о |
том месту.</p> <p>- Господине министре, ово је најбољи учитељ не само у срезу него у томе округ |
знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} |
мо, да је ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четир |
док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ пос |
и <pb n="317" /> и учини је занимљивом, ово друго за ученике његове било привлачније.{S} Осећал |
{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шт |
турског кабадахија засео српски.“ Јер, ово је збиља неки кабадахија.{S} И док се сећао оне фин |
хову и деце њихове.{S} На другом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, само прост, неук, |
насликано око!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једн |
е ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је таб |
в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и |
</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <h |
n="147" /> код њих је слово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi |
у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <h |
</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње |
е евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је пер |
х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi> |
</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi> |
</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi> |
>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <h |
ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово |
hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт |
</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код њ |
ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је ж |
е перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је ш |
ово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi |
табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово |
ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi |
>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <h |
пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <h |
</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi> |
г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <h |
е џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</ |
р и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и <pb n="147" /> код њих је слово <hi>г</ |
ше!{S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себ |
уја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ пом |
је <hi>х</hi>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово код жабе је <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије |
је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда |
утање и рече: „Господине надзорниче!{S} Ово је њима привремена школа.{S} Господин министар им ј |
ке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у |
Зар је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне |
!..{S} Које сте то слово написали!..{S} Ово печатано с десне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! |
биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родитељско пробудило је у Радише н |
како ћемо да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој очи истинске, које гледају.{S} Њи |
во код жабе је <hi>ж</hi>; ж — жаба.{S} Ово код змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе |
во код рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува |
код цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња ј |
А пред сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ |
код змије је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца |
код мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуљашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код |
љуљашке је <hi>љ</hi>; љ — љуљашка.{S} Ово код њушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта ј |
во код њушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта је <hi>х</hi>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово |
од ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењ |
ли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је <pb n="270" /> честита породица.{S} Ово је добра |
во код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца ј |
док не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам сваком |
адине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу |
растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Мо |
је <pb n="270" /> честита породица.{S} Ово је добра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрав |
} А највише су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађ |
је <hi>с</hi>; <hi>с</hi> — столица.{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано |
ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано. |
а.{S} Ово је добра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и |
ту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, грађене и угађане за живот и здрав |
во код чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке |
га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре. |
ово ћу да наместим овако, попречке.{S} Ово друго дрво показује једним крајем где је исток а др |
и печење креча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер с |
p>Е сад пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа |
рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није м |
и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за познавање села св |
но је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а о |
код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије |
је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашо |
имао.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу...</p> </div> <div type="c |
леће 1877 није запамтило у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и најсузније године од Косова.</p> |
Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код |
завршивало или писањем или цртањем.{S} Ово је чинило, да не само сва настава буде занимљивија |
дари каменом а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, |
{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово је место прилично на средокраћи, и кад вам је овде |
шле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије него јучерање.{S} Уст |
Ово код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код буре |
е свако њено питање једва дочекивао.{S} Ово је било потребно не толико с тога, што Даница није |
код дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе |
Ово код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркв |
и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S |
дите, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране писано <hi>о</hi>, како се пи |
р би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперете симо онда, кад се испрља; а сад н |
израсти читав и савршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, не сме да закр |
о код листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово код мачке је <hi>м</hi>; м — мачка.{S} Ово код љуља |
испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и |
ру место и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се дом |
писа на њој, па је испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радиши |
ица дала је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку школскоме.{S} У Загорици с |
код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака |
код јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета ј |
не!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi |
, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала с номе |
ца.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: личи |
ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу |
в за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипут. |
ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и о |
деља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно |
ија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је он |
етање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад |
нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод ножа. |
а је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, |
под ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово л |
е пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печатано или штампано и т |
а набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и та |
ко уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују |
..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много другојаче печатано |
код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова сл |
жа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један |
је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Н |
је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни о |
о реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источ |
с кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је |
џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазит |
е набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и путови ван |
а богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније... |
вање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син није |
го дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт С |
hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то ј |
је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лев |
одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је |
о источна, то тамо западна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо да кажем |
о источни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да в |
ица.{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано или печатано.{S} Реците сви <hi> |
ршава ни самога човека; а што усавршава ово двоје, то усавршава и човека, и обрнуто.</p> <p>На |
те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изненадило него одмах одговори:</p> <p>— |
а два метра ширине и рече ученицима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ов |
.{S} По чему одмах може да се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој кр |
и!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ |
хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се корис |
а јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан |
воликих послова, па се није уздржао, да ово и у извештају своме помене.{S} Радиша је ове године |
после гледичије.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> <p>О |
е могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у |
.{S} Још?..{S} Сад извадите таблицу, да ово пишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће в |
дана, докле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{ |
а.{S} А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама |
једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црно |
ше.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опажал |
тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред и |
на, онда не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, |
х учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - прави јеретик и антикри |
а да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и |
итељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по окол |
<hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је пак овде била |
мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби |
о дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и многи су желели да дођу, да в |
ну и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потребне справе.{S} Цртали су и п |
разноврсности.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша видео, |
ена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући својој, |
.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви ста |
ет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S |
а, која је већ постала мали расадник за ово село.{S} И тек је настао распуст школски, да се обо |
мо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> <p>Миљко |
ас дочекају и испрате.{S} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се завршује наша младост и детињст |
д нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису тол |
ц нових идеја политичких, кад је чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — |
напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на пример за геометриска тела |
> <p>— Јесу, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на правди Бога, |
да предњачиш: подигао си ову новину за ово село, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и |
жавати.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим одлучно |
Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте |
е претури од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: <pb n="334" /> „Проп |
рече Радиша.</p> <p>И кмет пристаде на ово и одмах известише министарство.{S} Тако је свршено |
а ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је после краткога |
о особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову |
hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов црквењак или поп што га зову <hi |
иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао. |
ао у правој забуни, како да одговори на ово питање.{S} Његов реализам није трпео предрасуде и п |
се замислише и као хтедоше пристати на ово последње.{S} Али се Радојица Вукмировић издвоји па |
њу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране ученика, на које |
спод стреје школске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика добро дође.{ |
смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина ово није лако.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва |
е на расположењу И докле друга занимања ово само додирују, узгред, споредно, учитељевом је ово |
му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, |
танове с Радишом, капетан седе и написа ово писмо министру просвете.</p> <quote> <p>„<hi>Господ |
70" /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му по |
} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово код евењке!..{S} |
слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчитава развучено, као |
то покварио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: <pb n="342" /> растурат’ човеку кућу ни кр |
ада вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, господине; само слушам шта људи зборе! реч |
ло, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у доношење.{S} Сад се очис |
не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{ |
та: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научити него |
/p> <p>Радиша је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је |
ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па одговори: „Ти, господине, најбоље знаш к |
о да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то не |
е на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п— |
е?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово написано?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>п |
еданпут ово испод пера!..{S} Пазите сад ово код табле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да чита |
их села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном селу, у којем нико н |
диша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме свиња њуши?{S} Деца погађају: < |
а ово не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S |
ске владавине.{S} Зато говораху, да све ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у |
сунђер и једно сандуче креде.{S} За све ово кмет је понео општинских пара, да плати, па ће посл |
ву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њиву поору, свачиј |
о, што им треба за живот.</p> <p>За све ово време на новој згради отварани су прозори сваки пут |
у, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселост је пес |
овом последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има десет — десет, десет десетака, десет десети |
ље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потребу за три гвоздена окивача |
hi>играо речима</hi>!...</p> <p>Кад све ово буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда |
му...</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политику, н |
јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако, да то нису осетили ни |
као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато из основне |
ају и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик на њин |
даље.{S} Све очигледно, па су после све ово огледали напамет.</p> </div> <div type="chapter" xm |
треба и може да има.{S} Доцније се све ово продужавало.{S} Распоређено је где треба које дрво |
како се то ради, него су и израдили све ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и вид |
ира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у |
самоуправу“.</p> <p>Либералима пак све ово изгледаше растројство, слабљење државне власти, уби |
у да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Човек се питао: има ли |
ет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схватал |
порекне ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао према потписаноме, да је ов |
дите, овако полако можемо да читамо све ово испод свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад не |
мљава него подивљава...{S} Избацимо све ово и вратимо развијање детиње на прави природни пут, и |
ало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нит |
је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђаци под надзором Радишиним, и да се Радиша |
ени...“ и тако даље.{S} Букварци су све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, д |
то пре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гласова р |
е“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одело као о |
На млађима је и писменијима, да продуже ово ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са последња д |
, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где |
просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S |
дишњи је надзорник однео уверење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи учите |
обузе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, његове овце, његови јагањци, његова ма |
штеници или попови.{S} Запамтите, да је ово <hi>црква</hi>.{S} Нађите јој врата!..{S} Нађите зв |
ато и за зидове можемо да кажемо, да је ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{ |
школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња годи |
hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и <pb n="147" /> ко |
ници из других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном селу, у |
а Даница и сама могла да погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био |
у запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасом, |
д гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, господине“.) <pb n="103" /> Да |
гледајте у слова код јарца!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} |
} Сад преврните и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу не |
} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S |
е речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово треће?..{S} Четврто?..{S} Пе |
рво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово треће?..{S} Четврто?..{S} Пето?..{S} Шесто?..{S} Се |
Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} |
а прочитате сад све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово треће? |
ру?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</hi>?..{S} |
е лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ него <hi |
Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете по |
ком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад |
а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је <hi>но |
да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Н |
.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, неки да приносе камењ |
здо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се с |
ните и овај лист!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> |
т па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе листу горе?.. (Једно дет |
посматрали и куповали.</p> <p>Радиша је ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за т |
боде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S} Ш |
или остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Гру |
ша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па |
а ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За време |
има рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њих |
разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било праз |
огод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опази |
то траје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и до |
веној припреми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими |
и писање онога што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је последња десет |
пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они |
га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н</h |
је накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi>с</hi> |
с „читањем“.{S} Нађите око!... које је ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве с |
S} Да видим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је ово |
и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја |
пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>. |
шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод но |
шњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише г |
вако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} Нап |
ише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S} Д |
S} Које је ово код шешира?..{S} Које је ово код гусала?..{S} Можете ли то да утувите?...</p> <p |
?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Које је ово код гусала?..{S} Может |
ме да чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово код евењке!..{S} Да читамо ово испод евењке.. |
кво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Које је ово слово код ножа? |
тране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Нађите писано <hi>с</hi>!.. |
је ово слово код столице?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А |
ано!..{S} На шта личи оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" /> н |
!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево о |
е је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашо |
Које сте слово написали?..{S} А које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напиши |
ра?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да ви |
, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиша говорио, сви су слушали нетремице и ниједан |
!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је уту |
м жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, |
још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Радиша није |
есто! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за децу.{S} Од овога боље |
опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, |
г’ што су то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваљ |
на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - право сам ја имао.{S} |
уги возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а тр |
д ни за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камен |
адиша им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један од оних |
дирују, узгред, споредно, учитељевом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи |
памтио, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је |
во?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово код столице? |
познате.{S} Другом приликом поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi> |
и не пијете много хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете да по |
и отворено пред Радишом рекла, како је ово неко „дурљиво дериште“, и покајала се што узеше „бе |
које је ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} |
ца преведу у старији разред.{S} Тако је ово био управо довршетак прошле школске године, а не по |
, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, н |
се искупљало као на чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, та |
зиву: зашто га капетан зове, и зашто је ово <pb n="332" /> „одмах“ подвучено и то још неколико |
р је ово <pb n="70" /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} |
леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та ово |
министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просвећен свет н |
дње школе морају нагињати овоме, јер је ово <hi>природни</hi> развитак, једнак за све, и јер ве |
загледају клупе, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону |
не вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} По |
ритисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> још потребнија; ј |
, која је најскупља; тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити ј |
и комшија.</p> <pb n="349" /> <p>— Није ово добро, господине, да се називамо Турцима између себ |
само здравља и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да не заст |
речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем речи, или вербализам.{S} А оно |
амтили: које је ово код пера?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Које ј |
и!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>) |
де.{S} Од данас <pb n="319" /> је дакле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине ученике и |
х чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретање у раду, у рад, ко |
дрвеном ралицом преоравао.{S} За време ово Радиша је полако смишљао, где ће што да засади.{S} |
за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{S} Хајд |
?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Мож |
.{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{S} Хајдете још једанпут од ока!..{S |
о ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку ре |
владе.{S} А, призван данас да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско пон |
жем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да остану овако нове и |
зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке године може окречити и убелити.{S} А погледај |
о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно д |
ам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потвр |
љад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово „реакционарство“ Радишино <hi>прочује и до </hi>пар |
:id="SRP19102_C4.9"> <head>9.{S} Све се ово продужује.{S} Прва колица у Загорици</head> <p>Осви |
клањања онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољ |
у свих врста, као и певању.{S} И све се ово ученицима има показивати очигледно, и они сами мора |
се подигне наша нова школа, којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци |
ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другога; како ће |
учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, |
е даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и простир |
упита Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти се ово допада, господине?</p> <p>— Не знам мени, него како |
чучећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако |
не?</p> <p>— Не знам мени, него како се ово допада вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не в |
о као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како се пише <hi>т</hi>, |
</hi>!{S} Напишите и ви!..{S} Направите ово печатано!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S} Напишите га и ви! |
S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите ово печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi>!{S} Као л само савије |
Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S |
личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ово печатано!..{S} На шта личи оно?..{S} Које је ово ко |
су га калуђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и до |
ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не једете много, да не озебете, и да зној |
ју оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет је лако направ |
ситницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разв |
се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела к |
и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је |
де прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро си нам дошао, господине!{S} Наше те село је |
куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, п |
и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да разгледају оно, што су урадили мал |
ала Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово парче земље.{S} На млађима је и писменијима, да про |
о; ситна су много слова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало доброме старцу.{S} Поче разгово |
> <p>Сви заћуташе и тиме готово примише ово Јоксимово извињење и предлог, да даду у школу неко |
још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријави се десе |
израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за истресање меда, |
А највише чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад заборавити, да сте ђац |
ма и успори упропашћивање њихово.{S} Уз ово <pb n="367" /> Радиша је сваком приликом објашњавао |
е што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S} Деци је не само допус |
ажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да |
> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И из |
је сама руком својом могла израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напре |
као теоретичар него и као практичар, и ово је последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Рад |
го да купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> н |
од ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатан |
жуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од којега је и таблица; с |
ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите г |
истићево, које називаху „акционо“.{S} И ово министарство 20 Јуна ове 1876 објави Турској рат „з |
од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необично много учинило, не само за здравље њихов |
о, да навали те да стигне другове.{S} И ово је добро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ д |
и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично п |
ицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тр |
да на њима држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Радиша могао похвалити здравље |
ле се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не само |
n="63" /> се само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од как |
ике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћивати и у другим кућам |
ле Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша. |
апише „превасходно похвале достојно.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него се |
е школске.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада дв |
у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направим, онако како после и други могу правити |
и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n="18 |
стругом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} |
јастуке, <pb n="291" /> и све.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! — |
граде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, поправе земљу и отпочн |
извору.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} Пал |
ти и све поправити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих |
ћује их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и бу |
кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише |
обележи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде |
ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако.{S} А |
д и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике њи |
е за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да нач |
ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут конац. |
ј лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина |
а издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти п |
азало, како да их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда |
а и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шести |
прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по п |
се опет затварају.{S} Тиме је решено и ово питање. —</p> </div> </div> <pb n="252" /> <div typ |
е <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва сл |
ечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче извојеване слободе!..</p> <p>Сад се капетан з |
исању појединих слова).</p> <p>Кад су и ово свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и бу |
ћује их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оста |
м <hi>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут да загоричани слушају ову молитву |
о је лепше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су |
е? упита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{ |
адишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нису умели да кажу.</p> <p>После подн |
очи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он ви |
и?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите му слова!..{S} Исп |
ино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је?..{S} На |
.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински шешир? —- Погледајте у слова поред њи |
ско?...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово |
спод ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово испод ножа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој |
и.{S} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мисли |
боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је ли ово горе истински шешир? —- |
ном човеку да припада већа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђацима |
се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да не |
о је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да од |
оћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, добро би било, |
им нешто проговорио.{S} Кад су завршили ово записивање, видели су, да их има много више.{S} Рад |
ер?...{S} По томе, нама је овде у школи ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово северна с |
има конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари |
могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и светиња и |
ого, и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на оволику грађевин |
жив, значи убијати побожност, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога простога човек |
осветио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је с |
це, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица |
ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шт |
аша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једним вратн |
ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато |
о пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: |
{S} Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p |
било привлачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију свој тале |
ћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свога села и свога детињства, |
у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, с |
а је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познај |
.{S} Онда је изишао један други и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала вама, родитељи мили,</l> <l> |
те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене |
а напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ов |
S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, попречке.{S} Ово друго дрво п |
ако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уст |
у и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р |
дате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово овако: „Прошли сам <pb n="184" /> вам пут казао, да |
</p> </quote> <p>Чим је министар примио ово „поверљиво“, одмах је наредио, да се напише претпис |
.“ помисли Радиша у себи, па запита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три, одговори Даничина ма |
ала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда је право, да га по |
док не подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин министар би вам затворио |
оричка школа!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет се простодушним заго |
икнуо је Радиша и стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, |
прекратити и све их изравнити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад пле |
не и капетанске заповести.{S} И за мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар општински |
књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро слушал |
од евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово испод евењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које је то п |
је ово слово код евењке!..{S} Да читамо ово испод евењке...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да |
Које је слово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли |
Које је слово код табле?..{S} Да читамо ово испод табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена |
но као на слогове).{S} Сад да прочитамо ово на табли! (Читају опет развучено, да не пресецају г |
осла код своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије |
/p> <p>Изгледало је, да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев. |
сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите ово печата |
/> преслишавао ученике, да ли су добро ово запамтили.{S} Калемгранчице доносили су и Радиша и |
ије могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекопавају, па рече: „Ево ја покварих, господине, |
иких богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако са |
и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ово учинило у души Радишиној и колико је сад слободније |
од пера!..{S} Да прочитамо још једанпут ово испод пера!..{S} Пазите сад ово код табле.{S} Које |
едате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи |
а сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово с |
е и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици још нису посвршивани опет су сви у |
капетан не може да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашта |
да се заборави много што шта, особито у ово време, кад је сва пажња била скренута на другу стра |
по новинама.{S} И почеше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше да |
га је кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо кап |
ет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку мајка запита: „ |
је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо.{S} И он се поносио што му је дет |
казати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на „Читанчицу“, тражили в |
{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градили, доносили су циглу, ћерамиду и |
адиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да н |
напише и како га напише.</p> <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде |
у кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина Станојка, те су и |
урадили за пет векова?...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{S} |
овека, и обрнуто.</p> <p>На првом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да се то |
Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да |
ичије, господине; општинско“.{S} Радишу ово обрадова па стаде објашњавати Миљку, шта би било ка |
ече Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: |
радине, Радиша је ове године урадио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радио |
C5.8"> <head>8. У Ручном раду</head> <p>Ово је предмет, у који је Радиша полагао највише наде, |
много.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с другога није скидало очију.{ |
е пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цр |
науку и да су они заслуживали школу... „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здр |
ча, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је <pb n="270" /> честита пород |
узвикнуо је Радиша радосно у повратку. „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и |
А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и в |
страни томе листу горе?.. (Једно дете: „Ово је, господине, свињска глава.“ Добро си рекао, вели |
ивине.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, |
ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду |
селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" |
ан и пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и поздравила ти се много.{S} |
дите тако, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школ |
који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде запома |
} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и н |
осети се необично, кад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен својој савести, која |
заједничкој штедионици, и о круни свега овога напретка мојега села — о лепој богомољи његовој, |
лази и нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ |
е за нову школу</head> <p>Између испита овога и Петров-дана било је још прилично дана.{S} Радиш |
свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто најбоље расположен па |
има а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење |
"39" /> четири гроша за један.{S} Поред овога њега позва пређашњи газда, у којега је он послужи |
и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак |
десет и четири гроша на месец.{S} Поред овога и благодејање се у старијим разредима повећавало |
а свакога добро, особито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако |
умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога последњега умење је стављано пре знања.{S} |
обра од живота и већега доброчинства од овога!{S} Нема зацело.{S} И живот је највеће добро, а п |
земље, што не жалите свога труда, да од овога села направите рај на земљи а од становника његов |
крајње испод конца.{S} Онда поче ред од овога реда зиду, опет с потребним нагибом за сливање во |
Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од којега је и таблица; само је јед |
колски Радиша није провео пријатније од овога.{S} А своје јутарње уранке проводио је највише у |
ли све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p>Новина је у овоме вр |
како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клуб |
год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он не може док не узме те књига и не види шта пи |
оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужници са четири преграде: две |
ва, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио |
ки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши мало више и лепше у т |
овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша |
А друга су питања била лакша.{S} После овога „предавања“ на брду, једно запита: „А где је, гос |
они, који имају добро памћење.{S} После овога Радиша рече, да оставе и табле у клупу па да седн |
Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „<foreign xml:lang="LA">Status quo ante</foreign> |
је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла да погоди, шта је ово значило |
Радишин премештај</head> <p>Одмах после овога разговора, или боље рећи ове свађе капетанове с Р |
тало је довршено сутрадан.</p> <p>После овога одмора деца су ручала од онога што су донела па с |
само надгледао и управљао.</p> <p>После овога „одмора“ уђоше опет у школу.{S} Радиша рече, да и |
tle>Јавност</title>“.{S} Већ и само име овога листа казивало је, да има нешто скривено, што се |
жне школе.{S} Друго, добре су се стране овога малога броја ученика и негомилања разреда огледал |
олу; те омогућио школовање све омладине овога села, уредио сам градину школску, те од ње створи |
ли да иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога малог интерната било је сасвим просто.{S} Сваки ј |
Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак...{S} |
ка ни спреме за савршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато оне дан |
тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога последњега не може знати, чему има да тежи у свом |
а слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропао...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ад и на развијање умешности.{S} Јер без овога нити има правилнога развитка ни спреме за савршен |
краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога другога ходника лево се улази у једну учионицу а |
по три прозора гледају на улицу.{S} Из овога ходника водила су опет два али затворена: један у |
у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од краја до краја 3 м. ши |
есту старе од самога тесаног мрамора из овога села, те се бели као Студеница.{S} Њен је намешта |
поново да отпочне цивилизацију.{S} И из овога првобитнога некултурнога или полукултурнога стања |
едња два рата.{S} Гробова је доста и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободили |
ругу, предложи и Радишу за премештај из овога округа; а на његово место би предложен „млађи чов |
истра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Емил |
адовао, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су из околних села говорили: „Боже |
од прича о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главн |
у ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова к |
ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има |
с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би кметов |
,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb |
.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се |
а и царевима.{S} А почетком и половином овога века ослободи се ево само један део његов, ни пет |
а! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећега.{ |
208" /> или три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не |
мали котурић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље |
која се из ње упућује Господу за добро овога села и свега народа нашега...</p> <p>Једино што ј |
ле припасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би |
иљко одмах пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је после краткога времена Миљко са |
вом насушном потребом сваке живе душе у овога срећнога и напреднога света.{S} Благо и просветни |
е.{S} Зато и морам гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а он |
не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за потребно, да упозна децу с великим слови |
петан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита и за име па рече овако: „Е п |
школске године и испит се свршио.{S} И овогодишњи је надзорник однео уверење, да је ово најбољ |
сина и надену му име Милован.</p> <p>И овогодишњи надзорник је био потпуно задовољан с радом у |
м.{S} Само да се он овако и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па |
шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас кушам ова |
страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <pb n="1 |
ове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>таблици</hi>, овом писаљком, што се зове <hi>к |
сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења по школама па преко тога и на ствар |
{S} За непун сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Ра |
пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гу |
е у слова код јарца!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} Је ли и |
одужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе листу горе?.. (Једно дете: „Ово |
иљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, гос |
е равнина накренула.{S} Сви се почудише овој малој вештини и досетљивости и запамтише је.{S} Он |
њеве коре.{S} Зато су се много и чудили овој сандучари и мислили су, да челе у њој неће и не мо |
ато је гледао, да свакога ученика обучи овој вештини и да свакоме даје из градине гранчице за к |
а је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљању земљом и народом.</p> </di |
он је у дубини душе своје и захваљивао овој земљи, која га је довела у овако повољне прилике, |
ли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књиге.{S} Нађите слова код ђака: писано |
своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само |
b n="79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за |
а.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мис |
.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, или пес |
опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су се искупила сва деца, Рад |
па ћемо испричати само шта је Радиша у овој години урадио око школе.</p> <p>Одмах морамо споме |
ад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој земљи, као што знате, владали Турци, и влада |
х младих умних радника.{S} И то им је у овој чистој природи необично пријало.{S} А после оваког |
роз загоричку школу и гледали како се у овој градини за углед ради, разумеће боље све пољопривр |
великима, да продужи започети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што |
9102_C11.6"> <head>6.{S} Други радови у овој години</head> <p>Сем редовног рада у школи с други |
9102_C10.7"> <head>7.{S} Други радови у овој години</head> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћем |
нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио у |
ече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, п |
рник је био потпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на преданом |
набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — готов |
11"> <head>11.{S} Шта је Радиша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме се |
.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша научио у овој школи</head> <p>И доиста, после распуста школскога |
ји....</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега просто преобразила.</p> </di |
ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими га |
„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и кад |
е напред колико може.{S} А особито су у овој школи напредовале вештине, јер је сваки ученик у ш |
шће долазио и посматрао сваку ситницу у овој величанственој припреми будућности.{S} Та све је о |
, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да ј |
м је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити ма |
очи и код оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљ |
} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми, које |
о 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио Радишу.{S} У доба, к |
не на овакога радника и да га одваја од оволиких послова, па се није уздржао, да ово и у извешт |
ту људи силом дају у школу и малу децу, оволико младића добровољаца у школи дошло да научи само |
а је довела у овако повољне прилике, да оволико научи и <pb n="45" /> да и даље о томе може да |
е бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са кој |
о сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка за малтер и земље за ц |
и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овде Р |
н а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи овако!{S} Зато н |
е и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родитељско пробудило је у Радише некак |
ну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме, колико сам могао да будем овд |
тотинама варница дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, |
ово село?{S} Да ли ће пристати људи на оволику грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, зе |
гли и повукли толико трошка и направили оволику и овако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вам |
писање најпре на овој <hi>таблици</hi>, овом писаљком, што се зове <hi>крижуља</hi>, па ћете по |
гло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном потребом сваке живе душе у овога срећнога |
ако углављена у дрво, а писаљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али се и таблица разбије и кр |
ма.{S} И оне су од камена па су омотане овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет лас |
ваке шипчице, па су оне после обавијене овом шареном хартијом.{S} У коју ћете руку да узмете кр |
нису отворене много одавно, јер је пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали |
и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Децо, хвала много, |
ћност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за школу и тражили ј |
Даљи рад у школи</head> <p>Радиша се и овом приликом није држао строго прописанога „програма“, |
ко ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо |
осећањима у овом тренутку!...</p> <p>С овом кукњавом што се зваше „пјеније“ свршено је и учење |
два — десет или <hi>двадесет</hi>.{S} У овом трећем реду је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> |
i> ових црних орашчића или тачака.{S} У овом другом опет има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова |
ућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко својих познан |
„Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi>десет</hi> ових црних орашчића |
е а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, |
о се то слагало с Радишиним осећањима у овом тренутку!...</p> <p>С овом кукњавом што се зваше „ |
овим су говорили још неколицина, све у овом смислу, нападајући још жешће на чиновнике и један |
вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову |
И та је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивање њихово |
ва слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која и |
свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А |
— десет или <hi>деведесет</hi>.{S} И у овом последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има десе |
ет — десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у овом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>шест |
и — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом четвртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>четири</ |
— десет или <hi>седамдесет</hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> |
— десет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових < |
— десет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И у овом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</ |
вако је свршио и четврти разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} Са |
овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво |
је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслу |
по имену његовом „Милунов Мост“, који у овом селу и данас постоји, на славу творца свога и села |
равим онака колица, каква после сваки у овом селу може направити“, мишљаше Радиша: и смисли ова |
а и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном селу, у којем нико не зна |
ени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „инте |
де видите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а не |
ли линија.{S} Нека се слова пишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком ре |
.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није б |
ге занате, који данас ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједни |
амо ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин до |
номе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом, |
кров, а колика на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда |
спољне, и све су биле једнаке.{S} Према овоме требало је само два димњака, онде где се зидови у |
је и употребити силе њене.</p> <p>Према овоме, ништа не вреди учити саме речи — оне су празне љ |
општи: „<hi>Све</hi> може да се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је данас Радиша почео овако: „ |
допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, стал |
врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с већим |
томе, и обојица нису могли да се начуде овоме поступку капетановом.{S} И, дабогме, да Радишин п |
или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доприносило и то, што је и Радиша свуда гов |
јбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> |
понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спрем |
тако и стручне школе треба приближивати овоме, јер оне спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би |
<p>И наше средње школе морају нагињати овоме, јер је ово <hi>природни</hi> развитак, једнак за |
аљком трипут.{S} Стаде се Радиша чудити овоме позиву: зашто га капетан зове, и зашто је ово <pb |
кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учил |
могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме да известимо министарство, да је село направило п |
пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и в |
који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена |
_C5.10"> <head>10. У Певању</head> <p>О овоме предмету Радиша је овако мислио.{S} Од како се чо |
оди, те да отклањају све што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пун |
.{S} Радиша је набављао и књижевност по овоме, те је оне на нашем језику давао на читање и учен |
гоме, колико сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?... |
> <p>— Сад личимо на калуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако |
а извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
d> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете у |
како је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „кућ |
рављало и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како |
мати велике користи.</p> <p>Новина је у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, д |
се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикална |
га не би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, који је био основа цивилизацији у св |
врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе желе |
ширило све благородно или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео један необично леп обичај: д |
аћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p> </div> <d |
авршавајући се, поред своје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољопривредни рад разумева |
ј благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.</p> </div> <div type="chapter |
ењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{ |
мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онако, како бих жел |
е своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су |
бе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавили |
ини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима његовим у владању и животу.{S} |
ишљао у себи.{S} Ја <pb n="54" /> сам у овоме свету доста видео и доста научио.{S} Сад долази в |
ана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у |
ултурној мисији, коју имам да извршим у овоме селу...{S} Зато да тражим учитељицу.{S} Да тражим |
ивљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали главну команду своје |
И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од како оно постоји, него и у животу Радиши |
а не смем узети да сам готов, особито у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} Ал |
урало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитељ |
саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књиге |
е били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама н |
у његовом реформном и културном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они пр |
нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњач |
head>5. У Науци Хришћанској</head> <p>У овоме предмету Радиша је имао највише муке.{S} Онако ни |
диша је и то учинио.</p> <p>Према свему овоме план је Радишин био овакав.{S} Лице школе окренут |
е улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p |
аном труду Радишином и Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној женидби Радишиној б |
ју, свачију њиву окопају пожњу, па жито овршу и предаду му готово; и тако се све свршава увек б |
, помози! <pb n="324" /> Узех, Крсмане, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и |
чиш: подигао си ову новину за ово село, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело. |
и мајстори; ове клупе су начинили људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и |
с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они |
страну где нема слова окрените даље, а ову са словима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви та |
у повезану страну окрените левој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна |
једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељеву собу), још један с |
то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, |
ије набавио барем по неколико комада за ову дечју књижницу; и тако је саставио најпотпунију зби |
год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислил |
S} Миљкова домаћица дала је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку школскоме. |
адиши није требао неки нарочити план за ову „екскурзију“, него је само требало да се помеша с д |
напредовао.{S} Цело је село сазнало за ову радост у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле |
још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о правом ручном раду није могло бити ни поме |
господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељом и празницима великим, |
ма, и друговима, још је више повећавала ову радост његову.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је |
о.{S} И Станојка је збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је би |
еба да рушимо ову стару, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трош |
употребљавао <pb n="59" /> код учитеља ову реч „господине“, него просто „учо“ или „учитељу“), |
пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио |
су за њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заједницу љутио.{S} А совру су постављ |
амо порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стот |
агорици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и ос |
ричам с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, јер није главно с каквим је оценама свршио, |
к не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, |
да каже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Радишом и п |
и граде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жал |
а се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његових ученика |
ти није очекивао него од њега.{S} Он је ову наставну новину само видео на страни и необично му |
Одавде су ове мале реформаторке понеле ову своју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и |
о би учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} Зато смисли, да точак остави без окова, |
ој руци, којом сте се крстили, окрените ову неповезану страну од буквара! (Обилази и надгледа, |
пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа ј |
и сви лепо окренули).{S} Е сад отворите ову корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њему пише оно |
још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом |
ше но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову справу.{S} Радиша се само постара да их упути, |
ек да још једно!“</p> <p>Сељани примише ову изјаву кметову веома радо и сад почеше да погледују |
то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових година као они.{S} Зато |
само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша је обраћао пажњу и на говор у |
ас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли д |
тина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита и |
важеном одбору ове Задужбине, који је и ову књигу педагошке садржине уврстио у одабрана издања |
е и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајсторима учини неке н |
има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрените даље, а ову са слови |
аду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову намеру и стави им се на расположење, да им напише м |
рекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме |
ам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу, која ће вековима просипати видело науке |
{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци |
азао.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Ра |
S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године он вод |
лу своме почео да предњачиш: подигао си ову новину за ово село, ову лепоту, којом ћете се понос |
овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца |
и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче извојеване слободе!..</p> <p>Сад |
оше разговор о томе, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судницу и како ће да дођу до пара |
те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окрените левој руци а ову што се от |
ли...</p> <p>Саслушавши са задовољством ову искрену исповест Миљкову, господин ревизор рече и с |
ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову простодушност Миладинову и у себи мислио: ови људи |
жући нову зграду, ми не треба да рушимо ову стару, која је родила ову нову и за коју сте ви тол |
ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам јед |
и и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад први пут.{S} Радиша му о |
нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, заједничку.{S} Ове су године с пролећа могли |
ече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не б |
он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он |
Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке и не уживају у ве |
Даничини.{S} И кад њих двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, да су све то они створил |
је било први пут да загоричани слушају ову молитву у своме селу, певану од своје узданице, сво |
о далеко.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ову реч па одмах одговори оцу сасвим одлучно: „Тата, ни |
ло у вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову величанствену палату, с којом ћете се поносити докл |
од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, ко |
дован, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им |
љ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“ |
еба да прође тестере, па рече Груји, да овуда преструже.{S} На кривинама <pb n="160" /> је ишло |
арковима европским.{S} Али, шетајући се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут |
и задивили и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и |
S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> б |
хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, |
да пођете.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За овцама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је ост |
у стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа т |
Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} И познале |
А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином селу.{S} Рад |
родају: говеда, овнове, јарчеве, свиње, овце јаловице, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пас |
пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их му |
ни му се, да је ово његово село, његове овце, његови јагањци, његова мајка, сестре, браћа, друг |
ва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> <p>Освиће |
ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутк |
место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и реч |
са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S |
ица Миљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је варен |
руго и запита га, докле су данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да |
ма има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, огањ, орах, ораси, остава, остави, огртање, огрни, обла |
и сва чељад, особито женска, и наложила огањ, донела воде, умила се и вршила своје послове по к |
ром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су саградили мајс |
а Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} М |
ш више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме |
ујутру, у зору, отац припече печеницу и огласи <pb n="28" /> је из пиштоља.{S} Запуцају пушке и |
т најодраслијих и најразвијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају за до |
xml:id="SRP19102_C10.2"> <head>2.{S} На оглед и прошевину</head> <p>И једнога дана почетком Јул |
о Радиша намисли, да учини један велики оглед.{S} Једном приликом запита Миљка, чије је то брдо |
како се чува крижуља, како се држи, и, огледа ради, цртала су: сунце, месец, млад месец, звезд |
еса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ће да уплете први ред, да ли просто или с |
абавља стручне књиге и листове и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и да бележи |
на, у своме предугом развијању, које се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, |
И природне науке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животиња, |
а <hi>културно поље</hi>, на којем се и огледа прави напредак.{S} Зато је Радиша сада радио ова |
ћем реду котуриће с крстовима у њима! — Огледајте сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! |
е дао, да га добро разгледају и да сами огледају како ради, па им је онда <pb n="312" /> казао, |
ачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи |
другим предметима.{S} За тим су све то огледала на памет, без очигледних средстава.{S} Овако с |
лога броја ученика и негомилања разреда огледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} На |
е буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и преко реда, и појединце и сви з |
и за петорицу и десеторицу, па су после огледали и за тројицу и четворицу, па и за осморицу.{S} |
.{S} Све очигледно, па су после све ово огледали напамет.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ло колица, узимало их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше д |
едан напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — Два! — Кад пружите напред, |
еми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код куће, |
ка колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати да направе овако.{S} Затим опет уђоше у школу |
аучио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чи |
и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и размилеле се |
ако јело може зготовити боље него поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у с |
увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом слам |
кво, кво, кво... и почне обилазити око огња.{S} Онда се она нададу за њим и пијучући као пилић |
у и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога на средини куће с главњама колико врљи |
се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити прозора |
вле, свети Врачи, свето Прокопље, света Огњена Марија, света Мандо и Мандалена, света Ано, свет |
и камена испод греда, по четири пет око огњишта и по један пред праг — то им је била сва употре |
.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, штедњак), које се показало и у З |
..“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, и по Светом Томи су се већ м |
у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како |
n="291" /> и све.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, |
идао кућу овако, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад к |
о и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од старинске је „куће“ постала модерна кујна с |
ћа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за свакога брата по јед |
} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас нећ |
она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако јело може зготовити боље него поред огња, |
ве лањске и преклањске саднице.{S} Жива ограда је нагло напредовала, а све су се јеле и борови |
ла из године у годину све више.{S} Жива ограда је израсла толико, да је потпуно заменила ону мр |
{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда од гледичије или бодљикавога багрена, као око шк |
за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности“, јер расте на сва |
ледала овако.{S} Наоколо је била висока ограда од проштака толико дугачких, да највиши човек не |
то је најбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда велика и одавно је заменила мртву и она, лепо од |
ђе и кметов син и обојица стадоше поред ограде и гледали су, како се играју и велики и мали ђац |
ота, зелениле густе младице потоње живе ограде, која ће ускоро заменити Томин примитиван плот.< |
испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, |
, и он већином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је |
уживао у дрвећу, младим воћкама и живој огради, која је изврсно напредовала и у којој је Радиша |
е семе од гледичије, колико му треба за ограду од толико и толико метара дужине; и оно му одмах |
оже да послужи и за <pb n="285" /> живу ограду најбоље после гледичије.{S} Зато је и желео, да |
осле покушали, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у |
сти и одмарати се, поправе чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би |
ваља и просушила се, и нужник ископан, ограђен и покривен даскама, и дрва настругано за више о |
радини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињским плотом, да је сваки могао |
чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђена великим прошћем или дугачким и дебелим врљикам |
цима за заветине.{S} Зато се и цео овај ограђени простор зове „Порта“.{S} Школа је према капији |
борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ |
њима поступно будити интерес.{S} Има и ограничених, и њих треба жалити.{S} У опште, где ума не |
е.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограничила само на посматрање и познавање обичаја народ |
више вредело плетарство, али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици не беш |
им...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им и то |
ваке стране, а четири парцеле међу њима ограничио је опет правим линијама и с оне друге две стр |
е ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио више на цртање и износио је деци разне слике |
} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?.. |
унђерско тестере и да се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а трид |
акој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и |
е подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које зову |
и је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је |
агословио дом њихов, те су имали читаву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше већ момака за |
, орах, ораси, остава, остави, огртање, огрни, облак, облачно, орао, сврдао, пепео, отац и тако |
ад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико р |
репари, кречари и зидари, који су онако огроман труд и сјајан успех показали при грађењу школе |
а и хвала нашим старима, који поред два огромна, страшна и крвава рата, и баш за време њино, по |
воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреба у месту, него се прочује и по околини |
бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци се по |
а и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби његовој.{S} Деца су једва чекала да и |
ате.{S} На пример, о проналаску цигле и огромном и недогледном преображају, који је тај пронала |
очи, огањ, орах, ораси, остава, остави, огртање, огрни, облак, облачно, орао, сврдао, пепео, от |
х радова: од круте хартије (картонажа), од прућа, витака и сламе (плетарство), од дрвета (стола |
од прућа, витака и сламе (плетарство), од дрвета (столарство или шведски слојд) и од метала (к |
таријим разредима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су св |
горе, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од којега сви живимо, и тако одвајају омладину од оне с |
као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и свуд |
забавне ствари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и нева |
од које хране стока има највише млека, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} |
је странка тек права „народна“ странка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у к |
мало похладно, али је добра простирка, од читавога бремена сламе с једном вуненом шареницом, и |
ош срећнији, што сте почели из почетка, од првог разреда, па сте свршили сва четири разреда и с |
вора, слике са данашњега пута, од села, од његове школе, као и планови о сутрашњем раду.</p> </ |
нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И другој |
вора, и кад се за ових тридесет година, од како сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} Данас б |
тници.{S} Јер је све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот |
и ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви можете трпа |
} Али и овде има она решетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, ка |
ега разговора, слике са данашњега пута, од села, од његове школе, као и планови о сутрашњем рад |
измере, колико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, |
.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од платна изаткана у Загорици, а направљене тако, да ст |
, певану од своје узданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана по |
рављена <pb n="85" /> од ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слов |
а ће видети дечаке после основне школе, од 12 до 15 година.{S} А како се изненадио, кад су пред |
дати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креча, као што данас чине сви просвећ |
она створила свет, кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S |
ли послуживање и да се сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше по мало пасуља, кро |
ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља школу |
тојан из Подгорине:</p> <p>— Господине, од нас двадесет што смо долазили теби у школу, два су ж |
школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник |
ници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А по |
слим, да сваки носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само |
браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетка па до самога краја, највише од свих је чинио |
ровом а по највише кукутом и репушином, од које је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S |
вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађев |
ђе за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе пот |
лић своме цару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај је од <hi>кам |
о у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати добро семе и што никне заливати, |
други <pb n="27" /> сви за њим полако, од прилике овако: „Да се молимо и поклонимо Господу Бог |
та треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите му слова!..{S} Испод бурета види |
како вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје |
еоској планини на најлепши бели мрамор, од којега су почели и споменике да праве.{S} А највише |
да је потпуно заменила ону мртву, суву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се непрестано донос |
алат и моделе и прибрао потребну грађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку |
о највећи догађај не само у овоме селу, од како оно постоји, него и у животу Радишину.{S} Село |
аше, како су од суднице начинили школу, од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како ј |
: од ближега даљему, од лакшега тежему, од простога сложеноме.{S} Напоље с неприродношћу и онак |
ићи природним путем: од ближега даљему, од лакшега тежему, од простога сложеноме.{S} Напоље с н |
о сад безброј тих инструмената у свету, од најпримитивнијих па до најсавршенијих; и сви служе н |
вету је видео четири врсте ових радова: од круте хартије (картонажа), од прућа, витака и сламе |
децу.{S} Онда је текло обично плетење: од једнога краја другом па натраг, и тако даље.{S} Само |
што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, од лакшега тежему, од простога сложе |
научите и знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мене господин министар пратио овам |
.{S} Колико дође свакоме <pb n="173" /> од њих?..{S} Да поделимо двадесет за двојицу!..{S} Да и |
дете“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очи |
ње се дигла читава шума <pb n="375" /> од разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било так |
слика њихова, направљена <pb n="85" /> од ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих види |
зимала другојача осећања <pb n="297" /> од оних пре четири године, када их је живи стид изео!{S |
одине набави најпребније <pb n="288" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најск |
м месту он је гледао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за теме |
а а души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика то |
оња!..{S} То је насликан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цв |
у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створ |
звишена а колико компромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас сро |
т ради и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје културне и реформаторске мисије не би било |
ва код евењке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује дршка?...{S} |
иће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде п |
лавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као мала, само мало већа, а |
него су их чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} |
био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до даске и свега што |
куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују у свему, како па |
а се сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n="319" /> је дакле ово било и купалиште и |
а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет |
круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све четири стране так |
ме који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде зап |
ио прави столарски занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде |
ни подупрт дебелим растовим диреком.{S} Од дирека с обе стране су клупе до самих прозора.{S} А |
то и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда |
ница Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудила она близина дућана с једн |
добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, нити је ко лежао |
оме предмету Радиша је овако мислио.{S} Од како се човек одвојио од животиње, он је почео измиш |
вити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни |
а скалупили и остављали на ковчежић.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како |
пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Радиши, да израчунавају |
о за свакога добро, особито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће ова |
био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридесеторо ниједно није дошло „празних руку“.{S |
отворено непријатељство између њих.{S} Од пријатеља посташе љути непријатељи и од две партије |
емили, и продали солидне робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да |
отиње, и биљке од једне исте материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико |
и. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио је овакв |
> сваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поно |
i>Емила</hi> деветнаестог века</title>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се ч |
дарати прагови на кућама него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете |
и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од круте хартије; и за све су се запиткивали: шта је то |
уштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни гд |
то може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што од њега може да се исплет |
ини мали ученици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке |
ом погачом, па онда друга јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чу |
дела</hi> људска: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и паз |
а још што привреди око школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да они помену, јер је к |
и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као |
учите паметно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте |
таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} |
!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледајте |
до до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како с |
а тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале калдрмџије и за час се саставише |
ти ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по наш |
нда умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога последњега умење је стављано пре знања.{ |
и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и |
ка има највише млека, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више |
од овога села направите рај на земљи а од становника његових паметне и вредне љУДе, на које ће |
ице начинили школу, од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина рек |
њих него овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од свих пољопривредних радова највећу је пажњу поклонио |
ра, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му драго и како уме; свога ковача, а не |
омитована, а наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима ново.{S} За мене је срећа бил |
вуља, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас по |
ка влада има својих ревноснијих чланова од себе саме.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отв |
другој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга или л |
а добра од живота и већега доброчинства од овога!{S} Нема зацело.{S} И живот је највеће добро, |
а, да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непријатеља...</p> <p>Радиша је сад пр |
{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе капији с једне стране и од капије с друге стра |
оја дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше на посао, које око прино |
не поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за |
све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороугаоне правилности.{S} Да то све казује, да с |
то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно |
ко ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, него ув |
личну слободу, те да се не боји једнога од највећих елемената; а друго, да свакога оспособимо з |
са свима ученицима походи кућу једнога од својих ученика и да му том приликом сваки за спомен |
до земље, што не жалите свога труда, да од овога села направите рај на земљи а од становника ње |
n="109" /> ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде још веће |
соколова, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди |
арило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећн |
ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа није отето, само кад хоће!{S} Хвала теб |
ко прима.{S} Неки су после покушали, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и т |
би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку ле |
а, него је својски и с планом радио, да од ових младих људи створи не само паметне и вредне дом |
{S} И овде се најбоље Радиша уверио, да од избора онога што ће се учити у којој школи зависи и |
{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине!.. |
де; и ја растурам сад по 50 — 60 комада од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чит |
нда је одвалио једну добру партију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онд |
кућа је у већини случајева жива ограда од гледичије или бодљикавога багрена, као око школе њих |
овако.{S} Наоколо је била висока ограда од проштака толико дугачких, да највиши човек не може д |
авља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало зам |
шица и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране би |
ти још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена за доврше |
дили, кад су дошли школи.{S} Нова стаза од капије до школе попођена каменом, посута песком, ура |
асрне на овакога радника и да га одваја од оволиких послова, па се није уздржао, да ово и у изв |
} Он је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, својих сестара |
у њега, особито у кроју, те оно одваја од одела у осталих села.{S} Само је купован фес, који с |
и зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру де |
пет круњач, трећи краву још бољега соја од Радишине, четврти некаку енглеску свињу и тако даље{ |
рне стране нешто мало жалосних остатака од некадање лепе шуме.{S} И по пресахнулим изворима на |
је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и то при |
о и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{ |
посебице, него једна општа, али висока од земље на даскама, са сламом и лепом чистом шареницом |
и стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор |
а, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала од песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су сти |
, господине, нека је најсрдачнија хвала од неба до земље, што не жалите свога труда, да од овог |
Даница се и оделом није много издвајала од сеоскога живота, и тежила је, да му се што више приб |
ље.{S} Зато је загоричка школа одвајала од других школа, тиме:{S} 1) што су учитељи њени имали |
вилно говорило, а где су деца одступала од књижевнога језика, он им је само рекао: боље је да к |
p> <p>После овога одмора деца су ручала од онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад |
ња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одв |
се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико су им они и позајмили, и накале |
ова, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико година |
с најтачније могу да измере, колико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месе |
углављивао не јексерима него клиновима од суве дреновине, тако, да су цела колица била направљ |
адиша је позвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога свога најбољега друга за девера, а км |
кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да је по |
ато је, као што видесмо, још првих дана од ученика направио мале калдрмџије и мале баштоване.{S |
<pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’!..“</p> |
леко као у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него све једна до друге као и у вароши |
але и да су мале прилично удаљене једна од друге и село растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су |
рани и у свакој дубрави видела по једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је |
говано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје |
!...{S} И ово је од овога истога камена од којега је и таблица; само је једна плоча искрижана с |
е беше краја.{S} Одмах потражише семена од дуда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и о |
оше доста велики, он поручи мало семена од свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Д |
је дужност преча од политике а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и законом уведу и градин |
им додацима.{S} И после неколико година од ових се првих почетака готово на сваком брегу, на св |
ви Радишини лански ђаци па и неколицина од оних одраслих.{S} И колико је Радиши мило било, што |
ана, сведочи најпоузданије, како је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уш |
е и североисточне стране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио |
да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, те отуда и јај |
се увек на ово гомилало и других питања од стране ученика, на које је Радиша јасно и пажљиво од |
ли данас још дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши |
те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш воли |
е груди а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 сантиметара, с малим нагнућем <p |
агати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства од овога!{S} Нема зацел |
ивота, кумова и пријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да |
је правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао |
дошао, нашао је Даницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и заб |
леве стране доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсо |
} И није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на в |
е Радиша.</p> <p>— Дакле преча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништ |
.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је повећа задруга, као и у већине заг |
е искупи код школе око двадесет младића од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволи |
две године дакле попримана су сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања |
о у крају стара апсана а садања судница од дасака и покривена шиндром.{S} Пред школом је с леве |
е природе: једна осећајна, која је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логична, к |
мислио, да кошница може бити другојача од оне вршкаре, што је они плету од павите и олепе бале |
и казивати сваком, да је дужност преча од политике а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и |
извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукуј |
па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници н |
, четвороугле, правилне полигоне и круг од јачега картона и дао деци с по једном непотребном но |
но крајње испод конца.{S} Онда поче ред од овога реда зиду, опет с потребним нагибом за сливање |
ен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране него и застрв |
ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој школи.{S} Тако и план |
спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и р |
тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, поправе земљу и отпочну засађивање најлепшим |
порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све их изравнити.{S} Како ово да |
ћа.{S} Сад су му доносили књиге, позиве од капетана и разна писма и тапије и облигације да им ч |
рум.{S} У ходнику који предваја станове од учионица преграђен је један део с леве, јужне стране |
ранавају своје послове; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} |
додаде шаљиви Станко Шера глава задруге од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би се Маргита најпре |
.{S} Растку се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, покалуђери |
ња, па докле се стигне...</p> <p>И овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које п |
рима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жив |
давно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сва |
з великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у |
амти добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Н |
људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико |
ана, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је |
лики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И градина је школска |
ке рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Ка |
на шездесетих година прошлога века дође од капетана кмет лепога села Планинице и објави капетан |
разеологију и дају шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни |
ле кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна наука |
ободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће дол |
су ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и све |
ше него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На трећем мест |
ори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и за шт |
то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он м |
да у оне две дебеле растове даске, дуже од највећега човека, на које су легали кривци с испруже |
да се владају код куће, како да полазе од куће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављају пут |
и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску метар дугачку и избуши на њој десет руп |
сао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не ид |
алијани дељу камен за мостове као да је од сира, и мостове граде као саливене.{S} Разгледао је |
маже рад и умешност у њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} |
не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла |
знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они и |
а живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама им |
ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} Закл |
подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти заг |
теван, отац Радованов, и заплакао се је од радости.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
га да сагради цркву Раваницу: „Зидај је од <hi>камена</hi>, јер од камена ником ни камена: <hi> |
а било је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестаре и продавао их ђацима по два |
ници некако још нежнији.{S} Заклањао је од свакога тежег посла а у слободним часовима читали су |
S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од којега је и таблица; само је |
вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, да му |
оје брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљ |
му, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега да сагради толике гр |
а да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и |
је имало код Радишине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило |
да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а |
еме одмора загледивали су у све, што је од прошле Недеље приновљено.{S} Један, дирнут овим прин |
била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша намисл |
, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледали учитеља загоричк |
ли, да точак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним даск |
оври све оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И у једн |
вају преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одм |
о су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загор |
хово, јер су рукотворине вунене топлије од памучних крпа куповних, него да новац, што се узме з |
сликан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то |
у задовољио и оним што је најпотребније од алата и почео је да прикупља грађу, која ће му треба |
него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у |
та југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми н |
м и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком и гађање у нишан.{S} |
hi>.“ И не само што су те куће трајније од данашњих брвнара, чатмара и кровињара, него су оне и |
т школски Радиша није провео пријатније од овога.{S} А своје јутарње уранке проводио је највише |
е повезују и употребљавају разне кутије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те |
о и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долаз |
е.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина |
уди из оне старије групе, која страхује од ових скокова у давању слобода народу, него жели прир |
на цртање и износио је деци разне слике од бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољ |
зиду у школи Радиша је изложио и слике од разних пољопривредних алата, бољега соја говеди и ко |
жу.{S} За час донеше још две три мотике од оближњих кућа и за неколико минута би прекопан сав п |
су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од оне од које је и земља и во |
су ли све научне истине најпре потицале од појединаца, па се после шириле на неколицину, на виш |
е.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђ |
ролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Б |
леће се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже |
да ученици његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} |
рана света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на које ј |
па.{S} Радиша пробуши још неколико даље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још некол |
куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
аправи.{S} Груја оде и донесе поздравље од кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиш |
е план од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијац |
ке унесе у Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува |
ви у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна ос |
бије с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад |
ом Друштву у Београду, да му пошље семе од гледичије, колико му треба за ограду од толико и тол |
тачно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој зем |
загорички ђаци грабили, да очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место |
што они имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ништа већ |
правом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и кр |
ла</head> <p>Село Загорица је у једноме од најврлетнијих и најзабаченијих крајева наше Отаџбине |
не по погодби.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било |
рже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може још б |
...{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћ |
људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласати за влад |
енеше у Радишину учионицу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Пр |
а дрема, особито зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по |
>.{S} А мој народ једва чека да побегне од мотике и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур |
то више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање младица и пр |
ничим, и деца не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече |
Ово су биле најцрње и најсузније године од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви |
чанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нису видели над главом.{S} А к |
и биљке од једне исте материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је њего |
адиша и Даница увек могли да се заклоне од доње светлости, која долази косо и највише шкоди вид |
стреја и деца су имала где да се склоне од кише, само је незгодно, било што их је прскала вода |
ођење дичне Херцеговине и поносне Босне од Турака, и све су српске новине писале, да се иде бра |
у Загорици до сад нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљив |
де и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ пр |
о добро, јер је не само лакше за варење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева.{S} И |
лепа црквица, направљена на месту старе од самога тесаног мрамора из овога села, те се бели као |
су схватили свој културни задатак шире од прага школскога и обичне писмености.{S} Особито се и |
створила на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да |
земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и |
оста и много; само сад да гледам шта се од тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко! |
0 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 дрвета одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су |
. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, остане деведесет; кад се од сто узме |
то узме десет, остане деведесет; кад се од сто узме двадесет, остане осамдесет... и тако даље, |
како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господи |
радионици у Немачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало |
ју наше здравље па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају |
у су сви лепо разумели и радовали су се од срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао један д |
.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајк |
га села, уредио сам градину школску, те од ње створио мали расадник за околину; установио сам и |
нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он да |
тај посао и могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да загор |
ви ћете осетити, како много више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да |
диша је правио и потписивао лепе печате од уме, како је год ко желео, и узимао према величини њ |
мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ реч |
а треба да урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из |
а жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије ко |
урадимо.{S} Само опет да не изостајете од школе, него да долазите уредно, сваки дан као и до с |
; него све што хоћете, ваља да поиштете од својих старијих...</p> <p>Ето то за сад утувите добр |
лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здравље још више.{S} А ј |
Е добро; сад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други |
ета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} |
дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање ст |
би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Истина то још не беху модерне постеље (кре |
и ове нове столице и постеље подигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије |
епше намести.{S} И колевке су подигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало другојаче и много се чи |
и онај зид, што дели собу за преноћиште од собе за „заседање“, па таван подуприте диреком и у ч |
олу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Нед |
ажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p>Новина је у овоме |
ла како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто к |
па.{S} Онда је могао израчунати, шта ће од прилике то све стати.{S} За камен, песак, креч, цигл |
руја сасвим озбиљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти, г |
Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{ |
вратима и чистаљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пре |
и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по мало песка у ход |
у целом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су загорички младићи <pb n="215" /> с |
култивише врба за плетарство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још на |
е, даску, греду, сврдао, тестере, лишће од разног дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, ра |
ке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите слова код венца: писан |
смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао је напред.{S} Али је |
не?..{S} Је ли печатано много другојаче од писанога?..{S} Које је слово код ножа?..{S} Које је |
не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} |
посејано и сувише дубоко, спорије ниче од онога, што није много дубоко ни сувише плитко.{S} Ис |
ела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претв |
и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог пожи |
ивен даскама, и дрва настругано за више од недељу дана.{S} И загоричани први пут сада видеше у |
јатном разговору ручали и поседели више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за |
на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак |
и она осећала, да јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па |
аду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења... |
а, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на своју ру |
, да за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="230" /> седети у овим талпарама, кро |
з пушке или ђулету из топа требало више од девет година па да са Земље стигне на Сунце: онда ће |
и они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} За |
ио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за читаву ст |
од почетка па до самога краја, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који ј |
семење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зе |
а школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне морају да се покрију ћерамидом |
и да се скоро усија и — звечао је лепше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже пом |
и почињу да граде боље, тачније и лепше од оних простих, често неписмених мајстора по варошима. |
дрвета (столарство или шведски слојд) и од метала (ковачки послови или метални слојд).{S} Оно п |
мене, најбољега сведока твога труда, и од села твога, којем си осветлао образ, и од ове деце м |
и од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша |
о рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагал |
довољно топлоте и од пелена и одела, и од милоште материне и љубави наставничке!...</p> <p>Али |
чаности споје.{S} Свештеник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петро |
села твога, којем си осветлао образ, и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност ов |
ете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није |
у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да Б |
е саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је мо |
д дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у ду |
едима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица би |
уди и народа, који нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку код |
асти до сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi |
дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива тр |
е дакле поправио своју погрешку...{S} И од то доба рад се у загоричкој школи продужавао са још |
надену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После је |
ш.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца „за оно, веле |
и добрих загоричана не беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с о |
елику кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Радиша је радио све кућевне послове па чак и |
оним најстаријима чак до циглане.{S} И од данас то је остало ђачко купалиште, где су се често |
углади као лист хартије за писање.{S} И од ове године Радиша је почео да полови време за своје |
тељи и од две партије посташе три.{S} И од сад свака је позивала под своју заставу и пребројава |
бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и не |
лики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се ј |
шкоде; а несварљива је још шкодљивија и од недовољне.{S} И несварљива духовна храна исто је так |
а она пред школом, него је направљена и од школе до стана послужитељева и оне собе за ручавање |
поведам оно што сам у паметнога света и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и овај од |
едом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших негледаних или мало гледаних воћњака.{S} Па ко |
туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономадашње. „Хајде, господине, тако да начинимо и с |
цу.{S} Планина је одјекивала од песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загор |
ужи га од школе капији с једне стране и од капије с друге стране, на два метра ширине и рече уч |
ари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у |
паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усп |
њигама има како се пече креч, како се и од које земље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и друг |
оме, који није осетио довољно топлоте и од пелена и одела, и од милоште материне и љубави наста |
е је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење ро |
ала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} Зато једв |
ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака својих, изјавим срдачну |
им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу в |
ћа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе родну земљу |
аш најпотребнији; јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у с |
ајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народ |
Од пријатеља посташе љути непријатељи и од две партије посташе три.{S} И од сад свака је позива |
ојих и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, најбољега сведока твога труда, и од села твога |
ваља, јер се после један другом свети и од добрих комшија и пријатеља постају крвни непријатељи |
вај кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле го |
ин можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а и велике |
!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта |
остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је |
тио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опе |
у учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и |
већа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, заједничку.{S |
д је највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе р |
за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које хране стока има највише млека, од које се гоји |
ме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака својих |
све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и дон |
i>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је |
адиша: и смисли овако! да точак направи од једноставне даске, па да га појача са две попречне п |
е послужи мером.{S} Зато за час направи од круте хартије један равностран троугао па из врха ње |
И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и |
Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и |
боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у |
ести кућу о свом трошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова |
а, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити необичан путник.</p> </div> <div |
та да ради, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или покровац, то не иде, јер ново |
ишено унутарње задовољство, које долази од савесно извршене дужности.{S} И куд год прођу све им |
х и душевних или моралних у деце долази од ове хладноће спољне и унутарње.{S} Хладноћа спољна к |
.{S} Шесто, тај је народ много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и ра |
сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, в |
еш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима |
м је још жив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зград |
} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима па с њима право у Свету |
иши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је н |
а сто, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему онога који не зна, учинио је највећ |
о, да он није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају |
у у томе.{S} Они прегледају шта је који од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, да га п |
} Тако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве су нај |
остати неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађевину и да је |
да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да |
па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На т |
та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји? |
села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у чаршију те и |
у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другоја |
е им све дати он.{S} Младићи су скакали од радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“ |
е, што су радили с мајсторима и примали од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари |
{S} Све што људи знају и што су сазнали од како је човека на земљи, све је то написано у књиге; |
ису ни куповали пера, него су их чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, само д |
као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изгледали су необични.{S} Али је убрзо отиш |
ли што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали на то, да ј |
господине.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих |
од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} |
од судница, као што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих |
е сузе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам пом |
разне болести.{S} И кад су год одлазили од школе, осећали су, да су данас научили нешто ново.{S |
Застидело га, што су га тако издвојили од других и назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књи |
лавом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом која је водила стружници, њима |
здравље, него избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А пр |
ао, да су други народи у Европи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још |
ди како живе ти народи, који су измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога по |
уг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био набавио јо |
{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се мо |
ти од села? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да |
школу и договоре овако: да село да Томи од општинске утрине где хоће двапут више земље но што и |
задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S} Он |
, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта |
сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена <pb n="384" /> р |
сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете |
от, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живо |
што бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те в |
не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати само успоме |
егова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да в |
ао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодна по садр |
ругови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, д |
у школи</head> <p>Разишли су се сељани од суднице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша по |
но свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пу |
о иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћ |
е утувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној стран |
есе поздравље од кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их разв |
је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и б |
ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није имао картона, а то му за село најмање и |
{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске историје.{S} Зато је из старог завета узео |
да има потурчењака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне задру |
ри, те да се <pb n="328" /> мало одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бо |
м ја све...</p> <p>Радиша да се претури од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече |
село видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} |
и не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да попра |
хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величанств |
, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Мно |
дбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: д |
ов с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да води |
и што никне заливати, плевити и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће се само. |
, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Него да граде пространу и угодну једнока |
к пуче као гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе с |
аправе мало заклона, где ће се склањати од сунца, јести и одмарати се, поправе чича Јанкову огр |
но што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши |
ј, оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер ј |
и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p |
или шљиве, немају где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од |
тања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа напредује; |
овој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су и била она два излета, не само да |
а јачамо своју државу, ми морамо почети од себе.{S} Поправи, ојачај и унапреди себе па си попра |
општинскога, те не морају ништа тражити од народа.</p> <pb n="250" /> <p>Мајстори дакле направи |
за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од села? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не т |
без другога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, |
на, коју мора или оставити или одвојити од гроба њихова јединчета.{S} Никад у животу своме Ради |
{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књи |
ја душу.{S} И деведесет и девет болести од сто и телесних и душевних или моралних у деце долази |
нскиња, и објашњивала им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је са |
ом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њо |
вако као што је Загорица нема опасности од глади, опет је поред старога направљен још један нов |
и просвећених.{S} И ето откуд опасности од тога пребројавања и бројне већине у простих непросве |
и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
ара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; свога кројача, а не кроји одело свак |
лемгранчице доносили су и Радиша и ђаци од сваке добре воћке.</p> </div> <div type="chapter" xm |
десет година знају више но некад старци од шездесет година, исто тако можемо у многоме убрзати |
те још у добу младости, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у д |
продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} Настаје најмучнији тр |
анастири, један до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико стотина калуђера, који се |
о њему самоме није изгледао много лепши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него д |
рви пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и кој |
народа свога.{S} Оно: „гори потурчењак од Турчина“ вреди за све нас Словене: и данас свуда има |
S} Сад још имају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три мест |
ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди. |
или во назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по средини камена него с краја?{S} Од |
школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеј |
/p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству |
олог данашњи Херберт Спенсер, организам од организама; и што је он већи у простору, то више вре |
весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу |
е, да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само приносио и припремао потребн |
је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S |
{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко својих ученика и познаника.{S} Да хва |
са стакленим прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у в |
Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те |
ле и други могу правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не |
помињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од старинске је „куће“ постала модерна кујна свуда попо |
} Зато је доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац дошао до |
ите и олепе балегом па покрију крапучем од трешњеве коре.{S} Зато су се много и чудили овој сан |
нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од министра војнога неколико стотина метака, а пушака д |
речити, с таваном који се кречи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити |
о је попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио старој школи кроз читав шпалир народа |
у поред школе и застајкују пред капијом од „порте“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} А учениц |
{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по нешто добро а по нешто и прете |
о као да га је ножем одсекао, под углом од 45 степена.{S} Колико су мали зидари измицали, толик |
ио је и једну ђерзонку с једном страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} |
оно никакве сличности више нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало истина перо |
да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом старешине и у кући и у држав |
ина дућана с једном заједничком стрехом од краја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими мо |
, са два мушкарчића и једном девојчицом од две три године; човек јој је погинуо у првом рату, а |
дан доиста највећи и најзначајнији дан од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На дана |
о Крстову дне дође Радиши Крсман, један од најразборитијих првих великих ђака његових, који баш |
рици него и но околним селима.{S} Један од оних првих великих ученика Радишиних отворио је и ст |
распоређивало подједнако.{S} Онда један од ђака рече, да туцају туцаљкама. „Можете, рече Радиша |
у ове године пред божићне покладе један од оне тројице, што су били испросили, позове Радишу на |
јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су још остали у животу, одвојио и потрчао |
прављао?{S} А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми |
турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша влас |
„Бугари“, јер су умели да направе план од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је в |
реду.{S} У углу једноме стајао је орман од једре растовине, који је Радиша сам направио, да би |
кмет не рече: „Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше в |
бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Он |
ачак а из овога у други ходник попречан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из ово |
е био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да је као саливен и да га ни највећа |
за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак. |
вио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега да сагради толике грађевине, а ако је од нече |
Много је већу употребу Радиша предвиђао од плетарства.{S} Оно је већ постојало у Загорици као и |
а тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њино бу |
ачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената, јер се свако природно рашћење и наслања н |
стуре сав онај ситан камен што је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он реч |
ању и личном и друштвеном много изостао од осталих народа, који нису робовали, па се бојим, да |
знају, само мање.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а |
брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда је право, да га после |
а...{S} И овде Радиша осети задовољство од испуњене дужности, па онда настави:</p> <p>— А да ли |
удављеника, учини му веће доброчинство од родитеља, који су га родили“..{S} И Радиши се необич |
S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{ |
елу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И градина је школска пуна као око и на |
од чега веће користи није очекивао него од њега.{S} Он је ову наставну новину само видео на стр |
сту.{S} О томе учитељу слушао сам много од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га ли |
ише могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да |
код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} |
ож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, |
у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде |
поштен домаћин, и што сам год потражио од њега за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради |
за годину, отишао у чаршију и потражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражи |
ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; |
ако мислио.{S} Од како се човек одвојио од животиње, он је почео измишљати разне инструменте, к |
огорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна. |
о једно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад изва |
чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да |
са</hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. ( |
ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?.. |
, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да памти то |
ће остати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, ост |
треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 дрвет |
оћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креча, као што дан |
лоти испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и како се расхлади; како киша |
и свуд око школе за добар корак далеко од зида калдрма као у чаршији; и све право под конац и |
е, да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> |
је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа тре |
ткопа, па опружи конац пун метар далеко од зида с нагибом на северну страну.{S} Дотле деца већ |
се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Само кад су били бл |
ј десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави по један прут дебљ |
, не буде побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ства |
а и донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свим |
е, него су и све ново што им је требало од гвожђа поручивали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су |
јање се у старијим разредима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, |
да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комади |
Веће опште радости у Загорици није било од постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила, и с |
ки да приносе камење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И |
уту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога плота, зелениле густе младице по |
еле, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће |
у сасвим слободна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их оба |
па ћете видети, колико их је било само од ових похода за пет, шест и десетак година.{S} Међути |
да пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и |
ти.{S} Зато нам је дужност, да почињемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, не само на с |
рво градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе његову градину испод куће, која му и онако стој |
н, онда је право, да га после поштедимо од кулука, кад станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са |
/hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, иза на |
направимо мало школе.{S} Преправили смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову |
ете и црквених послова</p> <p>Пошто смо од суднице направили школу и набавили клупе, сто, столи |
не?..{S} Је ли много другојаче печатано од писанога?..{S} Нађите столицу!..{S} Које је то слово |
више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 год |
S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а |
оне су још талпаре, склепане привремено од судница, као што је била и моја, или од црквених и п |
м!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар |
брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко на |
прва киша направити неприлике, особито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља |
чуше се многи гласови од деце, особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, |
вакојаке гредице и лепе облице, особито од липе, шљиве, крушке, ораха, граба, дрена, леске, кле |
а изују, подигну гаћице и очисте корито од камења.{S} Онда обележи докле да заграде и како да о |
аправи, а од конца до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И код малих је ударена о |
као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у вој |
ко год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он не може док не узме те књига и не види шта |
пита, може ли мацке да развали и нешто од оних дасака да направи.{S} Груја оде и донесе поздра |
е прво отишао у варош те приновио нешто од одела и покуповао неке најпотребније ствари па се он |
д које је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав тај простор |
био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније |
.{S} Све ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb n="10" /> < |
тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу |
ницу: „Зидај је од <hi>камена</hi>, јер од камена ником ни камена: <hi>трајаће ти хиљаду година |
и развитак човеков, те да младићи данас од двадесет година знају више но некад старци од шездес |
уненом шареницом, и добар покривач опет од једне вунене шаренице или „черге“ и новога јапунџета |
осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десетака?..{S} Колико је у девет редова?..{S} К |
људи порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави по селу, идући с брда на б |
све је село знало: да је дошла заповест од капетана, да село Планиница да два ђака, па да ће от |
тупност, без обзира на практичну корист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова |
умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан живот оти |
идесет његових ученика сад је, први пут од како је Загорице, причало о школи и учитељу и о томе |
и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у |
испод евењке!..{S} Хајдете још једанпут од ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а н |
S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p> </div> |
су и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигне пос |
читељу и ђацима, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И з |
од гледичије, колико му треба за ограду од толико и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, |
ва три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која м |
.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Не дакле на справама него у ред |
а, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров |
а и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и м |
!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И онога часа посла Грују кмету Миљку |
иша је пак навлаш направио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свако |
ретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претв |
и да своје домове и друге зграде зидају од камена и цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни т |
а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради опш |
ај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат |
чини једну реткост: да их одведе у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, |
би лепше израђивали.{S} Једни израђују од дебље хартије троугле, четвороугле, многоугле, коцке |
е и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет |
свет свега знања, што се открило човеку од постања света па до данас.{S} Зато, благо онима, кој |
а са крвава поља Косовога и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела |
драслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у вашем сел |
н не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилове куће прате једну каленицу млека и ко |
<p>За тим је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S} И одељењ |
лушају ову молитву у своме селу, певану од своје узданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиш |
крстили, окрените ову неповезану страну од буквара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окрен |
кућа, која није набавила барем по једну од оних млечних крава, као што је била Радишина, и који |
дући даље улази се у учионицу, начињену од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, не |
да колико затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само |
га сви живимо, и тако одвајају омладину од оне средине, у којој би се још најбоље развијале све |
А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> |
е прагове, двориште пред кућом и путању од капије до куће попођене каменом, као код школе старе |
сете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако у |
гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само |
мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људском, зато |
раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато их ч |
има се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотане овом шареном хартијом, да буду |
мбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и |
г Милоша и његова два побратима, али су од јуначких десница њихових Турци падали као снопље... |
ло</hi> пише великим словом и почели су од Загорице па писали сва позната села.{S} Онда им је к |
Миљко.{S} За вечером испричаше, како су од суднице начинили школу, од апсане судницу а од општи |
е и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласова начињене све речи и са тих трид |
гојача од оне вршкаре, што је они плету од павите и олепе балегом па покрију крапучем од трешње |
ела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону |
ебати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бели ка |
Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, <pb n="299" /> те |
љаде...</p> <p>Највише ваља чувати децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је |
сао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, |
се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос с |
ога јапунџета, довољно заклонило Радишу од зиме.{S} Радишу још дуго није могао да ухвати сан.{S |
и у опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреба у месту, него се п |
тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није било и Данине плате, мало бих и |
с предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђавих дела а радовање и она мила готовост |
има се и сама приближивала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необично |
исано их равно тридесет, све одраслијих од 9 — 12 година; јер је Радиша рекао, да ће они боље д |
зрађује рука жена и девојака загоричких од конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топл |
</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрве |
тране био коров.{S} Радиша опружи конац од јучерање калдрме пред школом па до капије и поби коч |
су Недељом и празником позајмили лонац од газдарице и скували мало пасуља или кромпира са слан |
ни метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде |
>— Али је сад најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сеј |
аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш |
рац рекао, како су они онако радили још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла |
коле загоричке почело је да се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њини |
е почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже |
а вам дам по једно овако парче хартије (од новина), да га увијете, овако... (Показује).{S} Ево |
>Боже</hi>, правде, ти што спасе</l> <l>Од пропасти до сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад н |
} Први дан за одрасле у школи</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је било времена, да се у мале |
праве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од свих послова најважнији је био: читање корисних књиг |
а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капије на дворишту школскоме била је крива |
— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем највише ми се допада она плавуша |
Радиша устаде, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Ва |
еумешан у свему, да му свуда вреди оно „од три клена два вретена па и она два крива“, и да дана |
ој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и |
а и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загориц |
е и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је највише упамтио речи: „ |
јер је било мање времена па је морао да одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И овд |
ли их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, да су сви ученици његови налазили у њима и у |
="192" /> он буде само умерен, одмерен, одабран, промишљен и правилан, па ето не само правилног |
ову књигу педагошке садржине уврстио у одабрана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који |
е проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад да гл |
наука на вишим школама и читање разних одабраних књига само га је утврдило у томе, да је тај с |
е побележио све, који су дошли, па онда одабрао најодраслије и намирио тридесет па њих задржао |
, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њима, |
А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим пословима још више.{S} А ти су послови не |
о како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформаторке понеле ову своју „науку |
ржњу и према људима и према стварима, а одавде излазе толике и толике мане у карактеру и престу |
реба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“....</p> <p>Завршен је и други |
ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што |
бри, да се могу одвојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва |
и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код ово |
ли поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове |
се страна зове исток?..{S} А можете ли одавде да покажете руком, на којој се страни Сунце рађа |
заветине, и ја не могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште најзгодније.{S} Нек стој |
па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да се могу од |
е српско.{S} Српскога народа има далеко одавде на све стране, и све се те земље, где он живи, з |
било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово |
једне лепе ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, господине, наше; и још мало па ћемо у наше с |
<p>И у гимназији се тада само задавало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који |
њама — све и ништа, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почињала с таблицом и пр |
ли сва слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Одавде видите, да се нека слова пишу само у овом узаном |
Загорице има и других села, у којима је одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, који су с |
и опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз отворена и прозори затворени тек пред улаз |
вњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци делом доказали, да су |
а школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за јед |
олу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај савет уч |
е где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишина је |
аписали су извештај министарству, да је одавно довршена а данас и освећена нова зграда школска |
кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала удовица и којој је сад једини син храните |
нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао једну нову клупу, најзгоднију за сед |
Даница пуни пету десетицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и предано као |
ута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране појавити ђаци.{S} |
буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенске, што је ч |
најпитомије.{S} Жива је ограда велика и одавно је заменила мртву и она, лепо однегована, сведоч |
Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{S} И Милена се удала за једнога |
ј нашој земљи школе нису отворене много одавно, јер је пре овом земљом нашом владао Турчин, па |
ада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам стоти |
ци задобили наше царство?{S} То је било одавно, има скоро пет стотина година или, како људи каж |
S} Сем неколико кокошака, које беху већ одавно полегале, Радишин газда немађаше више никакве ст |
head>11.{S} Почетак интерната</head> <p>Одавно је Радиша запазио, да се сеоска деца, и она из н |
>6.{S} Радови на новој згради</head> <p>Одавно се издиже велика гомила песка у дну дворишта нов |
иду од куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мал |
сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио, да двориште школско није урав |
ама у целој земљи и радници њихови бише одазвани на другу дужност, на дужност у раду око ослобо |
окрене нова зграда и са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији |
пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, државно, и з |
, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе по један или два <pb n="116" / |
диши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора ко |
за једно узвишење за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда |
воду и спуштају је у подземне подруме, одакле она после по долинама и низинама извире, те поји |
ру изишли су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и приличан простор на тој ст |
ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, па ћемо после |
лади „мајстори“ загорички одмах нађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где |
А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} |
с постоји, на славу творца свога и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаћ |
.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та |
уравне и прошире двориште.{S} Каза им и одакле земљу да узимају.{S} Више школе је било само тол |
ок, које поље, која мала и које место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату |
је и с једнима и с другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништ |
био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито они, који су суделовали и при г |
се, да се овим детаљним питањима може и одати, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је |
дворишту, кад су насипали игралиште.{S} Одатле су повлачили стазе редом, пустивши главне у сред |
с осећањем, тактом и достојанством.{S} Одатле да пођем даље.{S} Прво најпростије и најлакше пе |
поскидаше капе и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код старе школ |
ве и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле |
о га је и расадио у градини школској, а одатле почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз десе |
о отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у једноме хладу |
тпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем, у Беогр |
саме „цокле“ извели су зидари каменом а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег и |
пробио зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прегледа све што се видети могло.{S} Одмах је ст |
није у тој грани и што им се допадне да одатле узму и преносе у своје градине; а ова порта није |
у у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да пођете.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За |
које је највеће у околини школе, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које ће оти |
за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогме |
азила да не загори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} И деци се много више допадала |
аше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Онда рече |
све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо |
ла брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село |
по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, |
S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> |
рдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зн |
о једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше, као да су неки тешки терет скинули с душе.{S} |
олазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у |
, да је цигала израчунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер |
} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А о |
љко не могаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, да се Чука огради и з |
hi>прочује и до </hi>партиског окружног одбора, те овај, у листи осталих премештаја и постављењ |
</quote> <p>(Сад долазе имена кметова и одборника, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа их |
трошку она штампана, а за тим уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову књигу педагошке сад |
ла да насрне на овакога радника и да га одваја од оволиких послова, па се није уздржао, да ово |
ри.{S} Тако је и загорички мед почео да одваја на околним пијацама чаршиским, а свака га је кућ |
ђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, својих с |
правака у њега, особито у кроју, те оно одваја од одела у осталих села.{S} Само је купован фес, |
ем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља |
>рад</hi>, од којега сви живимо, и тако одвајају омладину од оне средине, у којој би се још нај |
ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одвајала од других школа, тиме:{S} 1) што су учитељи ње |
много, него само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опажало на здрављу |
и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрч |
све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у ч |
рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одвалио једну добру партију рада од 1/½—2 сата, о ономе |
било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на реку, да се умију, и после малог одмора у |
је хтео, да учини једну реткост: да их одведе у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у на |
це као по даски.{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше |
ако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је трајало скоро до подн |
го им је отворено рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што ч |
ши на таким ђацима.</p> <p>После службе одвео их је и у школу тога места, те да је виде и прису |
и су велики ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они љ |
одведе у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматрал |
можеш и ти понети господинове ствари и одвести господина.“ „Можемо, господине; нас смо двојица |
а данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену |
оно дете што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе најлепше вунене чарапе, везене вуницом, па |
е и компромитована, а наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима ново.{S} За мене је |
полако навикавали, тако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хте |
е је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} Само дец |
научили смо се, господине, па је тешко одвикнути се.</p> <p>— Није тешко, деда, само кад људи |
е народ и вредан, радан, само неумешан, одвише неумешан у свему, да му свуда вреди оно „од три |
о су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам |
ој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и што ви још и |
>7. У Цртању</head> <p>Радиши је Цртање одвише требало не само за вежбање руке и ока и за разви |
али му она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је |
био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између |
ило, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; не |
ан школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} |
дано и неговано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје добре кошаре а живи |
умешност.{S} Ништа за себе, прекинуто и одвојено.</p> <p>На четвртом месту старао се, да се сав |
ст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Ње |
.{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљиво с |
и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Мес |
ели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом која је водила стружни |
ма је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер |
исму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га |
ан од оних, што су још остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже царици Ми |
Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и н |
ша је овако мислио.{S} Од како се човек одвојио од животиње, он је почео измишљати разне инстру |
ни једно без другога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме так |
деца и Дана, коју мора или оставити или одвојити од гроба њихова јединчета.{S} Никад у животу с |
оди кући.{S} И одмах одобри, да се могу одвојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њ |
свих сто на гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на страну!..{S} Колико сте узели, а колико је о |
ло воље за науком, а много више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и терора, силе и оне су |
е, а за остало уговорише, да кад колико одвуку толико и да му плате.</p> </div> </div> <pb n="2 |
А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} На послетку, јунака на језик |
своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога загоричанина није ви |
род свој, онако, како су и нас родили и одгајили родитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у мол |
/> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, како су и нас родили и одга |
цом, да заподева и сам разговор и да им одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут питало, ј |
удна и природна, и како на свако питање одговарају својим речима и на свој начин с пуним разуме |
родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад зап |
нећемо доживет’ никад у својим кућама! одговарале су оне обично. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А |
шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p> </div> <div type |
сад настаје певање црквених песама при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле п |
опо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и зд |
ника, на које је Радиша јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме.</p> </div> <div |
питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим да се похвали а |
— шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у једном сиромаш |
иша каже:) Е сад запамтите, да никад не одговарате овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја |
итати о ономе што им је предавао, а они одговарати на сва та питања, ревизору се учинило, као д |
и знајте, да ћете за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако |
а мотици“, „на даску па између себе“... одговараху <pb n="118" /> деца и домишљању не беше крај |
} Наста тајац.{S} Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Н |
уди научио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, па окрену опет на ти и још ј |
је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта |
тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с |
погледа својим паметним очима па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка м |
с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, докле Радован не прекиде ћутањ |
дговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле мајка прекиде ћутање:</p> <p>— Да |
ојица се згледаше и не умедоше ништа да одговоре.{S} Радиша онда управи то питање на другове њи |
лу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда |
диша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са прилично опорости.</p> <p>— Не да |
{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговори Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— А који ће од на |
И Груја испросио!</p> <p>— Врло добро! одговори Даница: нек ти је срећно, Грујо!{S} Таман да н |
адиша.</p> <p>— Ону, удовицу, Станојку! одговори Груја, стидећи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} С |
р и индустријалац. „То му много треба“, одговори Радиша. „Без тога нити таван може да се направ |
песка, господине“, рече један. „Треба“, одговори Радиша.{S} И за час се дадоше на посао на онај |
д, господине, цео таван, и у оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, господине, не брини за |
пита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којим |
њих две, господине; немам више никога, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, |
— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> <pb n="269" /> <p>— А која вам је |
доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Богу, господине; откако |
зимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете ов |
: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три, одговори Даничина мајка.</p> <p>— Које три? запита Ради |
кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овд |
јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша.</p> <p>— Ти можеш да порадиш код њих.{ |
о они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори Тома.</p> <p>— Е право велиш.{S} Најбоље тако. |
лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори секретар.</p> <p>- То ми је мило, али га капет |
је дошла и она, те смо све три заједно, одговори госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, да се позд |
ине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</p> <p>— А како лас |
сподине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, |
погрешно, мислио, да није ништа хитно, одговори Радиша скоро равнодушно.</p> <p>— Није твоје д |
а.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу поправ |
Па тако је причао сам окружни инжињер, одговори она.</p> <pb n="268" /> <p>— Инжињер!..{S} Бић |
ере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја |
подин и до села се неће скидати нигде!“ одговори Миладин.{S} Радиша додаде, да има повише ствар |
из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку |
иш, господине, село ће те благосиљати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да |
но имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, |
ћи га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударају |
ко?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се |
вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме да известимо мин |
х родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Ра |
још нешто да уради? „А шта, господине?“ одговори мајстор Милета веома радознало. „Да замесиш до |
ршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „м |
иша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда рече једноме, да каже он.{ |
чисто као злато, он се једва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, |
ања да неко не погреши, рече једноме да одговори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо зд |
да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су |
улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут за в |
адиша се нашао у правој забуни, како да одговори на ово питање.{S} Његов реализам није трпео пр |
ало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, в |
ви пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори:</p> <p>— Стојим ти добар, господине, да ће се |
овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, с |
о шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и |
p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па одговори: „Ти, господине, најбоље знаш како је боље; а |
сле једно запита: „Где је море?“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то много, а да је нама н |
господине?“ запатише неки.{S} А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још старији могу п |
S} Груја се насмеши па онако кроза стид одговори:</p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, него не знам |
оред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај инат и ова |
о дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: „Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам п |
</p> <p>Миљко стидљиво слеже раменима и одговори му: не знам, господине.</p> <p>— А уз кога си |
и и шта да рекне, само слеже раменима и одговори му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, д |
: „А креч, господине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви се насмејаше.</p |
Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дете па га предаде матери |
сподине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику род |
слеже раменима па простодушно као увек одговори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да |
имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам |
хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш |
ради.{S} После подужег размишљања један одговори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у |
и још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ја н |
нако.“ А Радиша му <pb n="131" /> благо одговори: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли до |
адимо, господине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога треба да |
он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све што може, само |
Груја се као опет мало застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Г |
драсуде.{S} Зато му шаљиво и неодређено одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је |
радина испод куће?“ Тома сасвим искрено одговори: „Кад роди могу да нађем и по десет дванаест в |
чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свачије и ничије, господине; општинско“.{S} |
да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чис |
на саслуша пажљиво па му сасвим одлучно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се ом |
запита, зашто то чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господине.“ Он прође и н |
ане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно одговори: „Где год хоћеш, господине, и колико хоћеш!{S} |
од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: <pb n="334" /> „Проповедам оно |
е знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила |
да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових ма |
тан надувено и прекорно.{S} А Радиша му одговори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви п |
: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и оз |
ћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине; то је наша |
о запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, господине; селско, па |
слове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, господине, те се ми старији |
мо, не остављамо чутуру!“ Радиша и њему одговори, да то није много, јер они раде тешке послове |
пажљиво саслуша сваку ову реч па одмах одговори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини з |
га ово није много изненадило него одмах одговори:</p> <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и како људи р |
мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и |
нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, да он жали свога господара, што га није на |
згнању из раја — све овако у питањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зн |
наставници нису најзадовољнији његовим одговорима.{S} Имао је и благодејање, па се побојао, да |
жена нек остане; она није крива ништа, одговорио је господин министар.</p> <p>- Дакле развод б |
ко њих, као да их је све породио сам!.. одговорио му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш уч |
тарога учитеља, зашто је то, овај му је одговорио овако значајно: „Зато, драги мој пријатељу, м |
Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, толико су и сада осећали, да велики, ако не |
страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и то прибележио.{S} И сваком је та |
вршити прави напредак, и тако ће школе одговорити поносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бит |
улука? упита он даље.</p> <p>— Примамо! одговорише опет сви.</p> <p>- Примате ли, да Томину кућ |
у откупимо за школу?“</p> <p>— Примамо! одговорише сви у глас.</p> <p>- Примате ли, да нову шко |
кмет Миљко.</p> <p>— Примамо, примамо, одговорише сви.</p> <p>— А примате ли да га ослободимо |
ено како идемо па се нигде не укаљамо!“ одговорише готово сви.</p> <p>После четврт сата Радиша |
лепа и паметна?“ упита Радиша. „Није,“ одговорише готово сви. „Па, шта сад да радимо?“ упита Р |
о није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{ |
могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{ |
е ли долазити, они сви као у један глас одговорише: „Хоћемо, господине; хоћемо!“ Онда он њих пу |
школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором и задовољио.{S} Таква су општа питања искрсав |
} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од последица |
...{S} Груја, који је био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, |
по један малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се |
не, и он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у новин |
нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали јед |
рину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је |
ила за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вред |
да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је до |
је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време |
помогне нешто у пољским пословима, и да оде до удатих сестара, тетака и друге родбине.{S} Па пр |
е волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише го |
зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, ко |
и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа |
или смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа и сазна. |
о се зове игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане владика па после митропол |
што од оних дасака да направи.{S} Груја оде и донесе поздравље од кмета, да може да чини од њих |
е заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да сп |
богом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша је мислио |
их мостова на окружном друму.{S} Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инж |
велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе шк |
вши и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи о |
слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те приновио н |
о је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и |
потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Ра |
а овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац |
ници поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде премишљати шта да ради, и н |
не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, |
т лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласк |
тком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што |
, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се ја |
у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с |
да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога мес |
ика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшеницу.</p> |
их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, па д |
, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге. |
ико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ |
, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пази |
head>6.{S} План за нову школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало д |
боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више да учи и н |
ржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <pb n="358" /> А није заборавила да им истиче |
тељу зато, што има добру: здраву, ситу, одевену, чисту, мирну и уљуђену децу; кмету зато, што н |
ли рипиде, свратише у цркву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.< |
њега, особито у кроју, те оно одваја од одела у осталих села.{S} Само је купован фес, који се п |
рво отишао у варош те приновио нешто од одела и покуповао неке најпотребније ствари па се онда |
је осетио довољно топлоте и од пелена и одела, и од милоште материне и љубави наставничке!...</ |
е то урадило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без |
самдесет ђака најразличнијега узраста и одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро главом |
у све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико |
е пази на здравље појединаца: на храну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да |
ана је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у ње |
глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да одго |
било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачко; само су купили по једну |
е мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што |
више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах о |
учињене коже; свога кројача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свога чобанин |
и и земљомери па се преобукли у сељачко одело; и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је ч |
најглавније, на њему беше неко необично одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене или чојане, и гуњче |
{S} А капетан и његови писари носили су одело као официри.{S} Радишу посади учитељ у трећу клуп |
оправљати и путови ван Загорице.</p> <p>Одело је у Загорици још непрестано чисто народно и у љу |
а вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много издвајала од сеоскога живота, и тежил |
а по селу, сва расплетена, с преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку пов |
ице уносиле новине и поправке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ дом |
лепо очешљано, у лепом белом девојачком оделу сеоском, које је само понека варошка ситница допу |
нда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник или поп.{S} Али он |
Груја рече: „Ово би ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска |
е му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S} И одељење Даничино рачунао је са 30 ученика |
је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још десетак дана, докле |
о план за зграду с две учионице, за два одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо прис |
} Прво је смислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и д |
а нова зграда школска у Загорици са два одељења.</p> <p>Тако је просто, искрено и срдачно просл |
ла буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Б |
По доласку радосна Даница је обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она или ма |
нда зађе по свој згради, те покропи сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вр |
ремештена је и Даница за учитељицу тога одељења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођи сут |
ва зграда и са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглав |
лавни нацрт зграде и величину појединих одељења, онда је видео, колико му треба врата и прозора |
, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, и да насе |
те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним писмом изв |
требати за школу, за оба одељења.{S} И одељење Даничино рачунао је са 30 ученика, и тако је из |
арству, да се ове године отвори и друго одељење у Загорици, пошто три године деца нису примана, |
бри људи; како ће се сад отворити друго одељење и она ће имати само први разред, а он четврти; |
ead> <p>Првог Августа је отворено друго одељење у Загорици а под истим даном премештена је и Да |
к чиста, уређена и урађена, особито оно одељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересовало |
пуста.{S} Радиша је сву школу, са свима одељењима, сем своје собице, био уступио столару, који |
зграда, са све четири стране и са свима одељењима и угловима — све тачно размерено, као што је |
се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако |
проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми ов |
је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа затвори!“</p> <p |
дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једно |
вац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам не |
ела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле крупне с |
о да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ само <hi>редом</hi> мо |
и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и |
ту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска за |
се у школи загоричкој с учитељем њеним одиграла ова политичка комедија у самом почетку рада но |
је на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала од песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А |
оја се мало била утишала, сад је поново одјекивала по брдима и дубравама загоричким; а луда Јан |
!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се појача: |
ни отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекнуо <pb n="274" /> је још по који пуцањ и отуд и о |
колу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах су спазил |
и се више изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi> најбољи учитељ момак у околини, о |
" xml:id="SRP19102_C1.2.1"> <head>1.{S} Одлазак и упис</head> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега |
er" xml:id="SRP19102_C3.7"> <head>7.{S} Одлазак у варош с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у |
d>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПОСТАВЉЕЊЕ И ОДЛАЗАК НА ДУЖНОСТ</head> <div type="chapter" xml:id="S |
птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да с |
маћица Станика, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба необично мно |
постају разне болести.{S} И кад су год одлазили од школе, осећали су, да су данас научили нешт |
ош нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је |
и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима, које ј |
сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи!</p> <p>„Ј |
> <l>И бијела крила лабудова,</l> <l>Да одлети на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну вој |
S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и на |
ско дрво?..{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код |
нско дрво?.{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код |
мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам |
Школу.{S} Радиша и многи његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту школско |
ш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу |
зу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, које је највеће у околи |
ине.</p> <p>— Немој да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге не |
ође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека су |
само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S |
казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да долазите у школу и да изучите књигу, и река |
сти, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем ка |
коле, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, д |
, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>Последње речи „биће уз њу“ капетан је |
, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно потврди Радиша.</p> <p>— Тако дакле!{S} Сад се |
ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Ве |
одине; само слушам шта људи зборе! рече одлучно газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад |
ма погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, мама!</p> <pb n="271" /> <p> |
ајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе |
е ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеш |
Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно.</p> <p>Капетан се дубоко замисли па у себи реч |
ки.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим одлучно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете |
ку ову реч па одмах одговори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету ник |
гова прометнути у промишљеност а инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредовати и живе |
па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> |
едан спор не решава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу како |
то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима преп |
диша иде и која се зове гимназија...{S} Одма потражише гимназију, и одоше директору.{S} Он беше |
а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А колик |
и — одмагати.{S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји д |
оше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па најпосле сложи и |
д: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нове ш |
а, где ће се склањати од сунца, јести и одмарати се, поправе чича Јанкову ограду и тако даље{S} |
Чим је министар примио ово „поверљиво“, одмах је наредио, да се напише претпис, којим се учитељ |
војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те је био све у |
је.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало |
у сви неписмени и попа их потписао).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре |
И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одмах потражише семена од дуда, које беше Радиша сачува |
тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се договорише, да му не даје више да сиса, него д |
х запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше руком где.{S} Он |
ова жеља његових ученика добро дође.{S} Одмах узе конац и учини све што је требало, те да мале |
а мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за час прецрта све |
“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су |
ачудило, да само једно тестере ради.{S} Одмах је призвао сопственика и питао га: зашто не намес |
оје; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша желео, јер је и ово било |
ле прегледа све што се видети могло.{S} Одмах је стао питати како се зове које брдо, који поток |
ина, који јавља да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која дотрча и у мало не паде |
годи по средини камена него с краја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга страна да с |
з градинара, виноград без виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А |
малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> <pb n="323" /> <div t |
ла далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је повећа задруга, к |
учтиво молим господине министре, да га одмах изволите уклонити из ове школе и повереног ми сре |
учитеља VIII класе у селу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па покупу |
година да дограђујемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за |
вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} Рад |
и.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење |
лакших ствари из другог дела буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и на |
Радиша пажљиво саслуша сваку ову реч па одмах одговори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не б |
i> Они трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако |
лио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гласно и отворено пред Ради |
мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двоји |
олико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом „либелом“ и рече, да се |
нику и питао га за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Ради |
</head> <p>Као што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и очигледно.{S} С јединицама ј |
арош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно измерио уста на пећи за врата и обим округл |
љивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за потребно, да упозна децу |
а носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио.{S} |
несени из градине у градину.{S} Зато је одмах поручио неколико тих из Чешке, а после покушао, д |
н је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створио с |
ница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем, него с обичним ра |
у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одмах израђује само оно, што треба за живот, други су т |
порну и у опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреба у месту, нег |
кап на кашичици, и немирни грађанин се одмах умири.{S} У осталом Радиша је читао, да је то и о |
на, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над часлов |
овици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештеника и до подне се изврши и испит.{S |
ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору познати туђу веру и други народ.{S} Онд |
да што научите паметно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, |
, да је господин надзорник рекао, да ће одмах, чим се врати, предложити господину министру, да |
ављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости добрих заг |
ти на два а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је б |
ше почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријави се десетак њих |
раде пространу и угодну једнокатницу; и одмах стадоше правити план: какву кућу да граде.{S} Пос |
скобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у растоваривање и намештање.{S} Кад је |
ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да се могу одвојити они, којима је одавде |
мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Радишин нацрт и одобри |
аливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} С |
је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, који је сам констр |
њему да дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и |
одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је би |
ут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л |
ину у нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда им слободно реци, нек |
Радиша.</p> <p>И кмет пристаде на ово и одмах известише министарство.{S} Тако је свршено и с пл |
ли све како мајстори раде?!...</p> <p>И одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји |
аци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пишете</ |
и, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће |
попашено.{S} Млади „мајстори“ загорички одмах нађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу д |
су прешли на читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешл |
брже прелазио, без околишења, ударајући одмах на оно што је главно и тако је често с њима за да |
ао „осам сати,“ него је с кметом Миљком одмах почео примање.{S} Примио је и пописао најпре стар |
S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те сам и зграду направ |
на, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он< |
алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није било и Данине плате, мало |
п, па га ово није много изненадило него одмах одговори:</p> <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и како |
, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, само није могао д |
ме па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да |
ује и калеми, рече Радиша.</p> <p>Миљко одмах посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запит |
, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} Како ће он |
необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после сунца почела да стижу школи.{S} Радиша је с |
он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован пристаде на то.{S} |
рађевине; и њега нигде не употребљавају одмах онаки какав се ископа, него се теше и глади; и бл |
толико и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{S} Радиша |
рата!..{S} Нађите звонару!..{S} По чему одмах може да се позна, да ово није нека кућа него да ј |
идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Рад |
по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће године сви могли да отхране по неколико.{S} |
о.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано греши |
ло па су после ножицама исецала; или су одмах исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стр |
о је све било набављено на време, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне по |
ари нису имали кад да се радују, јер су одмах морали да отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко |
само да умемо; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> </di |
прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу сваких пет шест дана и руке |
2.4"> <head>Радишин премештај</head> <p>Одмах после овога разговора, или боље рећи ове свађе ка |
у овој години урадио око школе.</p> <p>Одмах морамо споменути, да је њему овај посао задавао м |
ан зове, и зашто је ово <pb n="332" /> „одмах“ подвучено и то још неколико пута.{S} Али опет по |
Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипут.{S} С |
ије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црве |
водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избач |
ли.{S} И машине у сваком послу све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје да за |
ека <pb n="192" /> он буде само умерен, одмерен, одабран, промишљен и правилан, па ето не само |
Зато и она мора да буде <pb n="182" /> одмерена и сварљива.{S} Тај раст омеће и велика хладноћ |
и, који су целе године радили с планом, одмерено и поуздано, сад нису имали потребе да брзају и |
радина је напредовала, школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се к |
/> Између улице и школе је двориште за одмор и играње.{S} С улице и дворишта улази се на главн |
е.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и гимнастику?{S} За време одмора, док се учионица |
а вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава и |
с кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на одмор!..“</p> <p>Време се мути.{S} Облаци прелазе преко |
живи жагор, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син |
о ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Ра |
е научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, о њ |
је ово свршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За време одмора загледивали су у све, што је |
, Радиша је навлаш данас пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац |
и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школ |
" /> заморавао, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи м |
.{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао одмор.{S} За време одмора Радишу је мамило лепо сунце, |
е него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше јучерање дело.</p> <p>Прво је почео с |
...</p> <pb n="91" /> <p>После повећега одмора Радиша каже, да изваде букваре, и да отворе код |
е довршено сутрадан.</p> <p>После овога одмора деца су ручала од онога што су донела па су опет |
о, што је правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо н |
е их је нахранио, па су се после малога одмора вратили у своје село и распустио их је кућама, д |
ближили њему.</p> <p>После читавог сата одмора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред в |
све на реку, да се умију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</p> <p>„Да погађате сад, кој |
<p>Онда их је пустио на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, о њеној кори, о би |
дмора трајала подуже, Радиша није после одмора дуго задржавао децу у школи.{S} Увео их је, посе |
} Тако је где је множина“.</p> <p>После одмора Радиша је прво рекао, да изваде таблице и напишу |
диша их је пустио на одмор.{S} За време одмора загледивали су у све, што је од прошле Недеље пр |
<p>За овим је настао одмор.{S} За време одмора Радишу је мамило лепо сунце, да још што привреди |
жемо за одмор и гимнастику?{S} За време одмора, док се учионица ветрила, деца су чечала око шко |
ивело у души њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе загоричане, и старије и млађе, било |
ако су деца мало имала кретања за време одмора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде п |
косутра.{S} Сутрадан је Радиша за време одмора сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је |
ична гимнастика с ручним радом за време одмора трајала подуже, Радиша није после одмора дуго за |
а не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча један немирко сав уплакан и стаде се тужи |
еци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и црта |
речи у узаној линији).</p> <p>За време одмора продужен је ономадашњи посао: одношена је земља |
..{S} Да се одморите!..</p> <p>За време одмора деца сама предложише, да доврше и последњу, запа |
после опет зовнути“...</p> <p>За време одмора Радиша је пописао све ове своје ђаке и са сваким |
ци у своме развитку до сад дошли.{S} До одмора их је обновио из Српског Језика и Српске Историј |
а нека мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори |
дгледао и управљао.</p> <p>После овога „одмора“ уђоше опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде б |
се одморе мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде буквар, те поново прочит |
је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књи |
је настао распуст школски, да се обоје одморе и освеже за идућу школску годину, а оно се деси |
с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ Радиша реч |
е умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу |
} Затим су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у гр |
је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским пословим |
Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отишао је |
се умири, те да се <pb n="328" /> мало одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљд |
ша јахао само онда, кад је хтео да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики град изненадио је |
ре сео на доксат старе школе да се мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да |
аше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Ра |
ерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Радиша рече, да стану |
к код кмета</head> <p>Пошто су се добро одморили, кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечера |
„записује“ све.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), пошли су на др |
агу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим освеж |
авите у хартију и оставите!...{S} Да се одморите!..</p> <p>За време одмора деца сама предложише |
дана радите, и зато седмога треба да се одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово и |
то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капије на дворишту школ |
бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите |
вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо после наставити учење.{S} Сад ћу најп |
та.{S} Оставите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb n= |
да је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S} А |
.</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</p> <p>За вр |
Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви |
hi>?..{S} Сад изиђите напоље да се мало одморите.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе а Радиша от |
радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је |
ком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало поткрепише јелом, па онда опет уђоше у |
, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој текови |
и одавно је заменила мртву и она, лепо однегована, сведочи најпоузданије, како је она од оне л |
ке су се све дивотно разгранале, а лепо однеговане изгледају као да су руком скројене и понамеш |
да је Недељко, са чије су ливаде ономад однели читаве три гомиле, рекао: „Хвала учитељу и ђацим |
сандуче с натписом <hi>Загорица</hi> и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва |
уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „мајстори“ заго |
набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и ук |
се свршио.{S} И овогодишњи је надзорник однео уверење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и |
радине да узме или калемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је градину школску сматрао као раса |
.{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто |
њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми |
е до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише ме плаши о |
сподине, ништа; они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то камење.{S} |
нда покупише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Радиша рече |
на од дуда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} Том приликом казао им ј |
ледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилији |
и од поплава, које са страна и стрмени односе родну земљу, а равнице затрпавају.{S} Зато нароч |
колске су градине многи ђаци ове године односили много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и |
јасне представе о количинама и њиховим односима, те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће |
ступно, живећи у друштву, долазећи у те одношаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете рек |
од њих развијају правилни и пријатељски одношаји. „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини н |
а у себи, да и ови појмови о друштвеним одношајима нису у деце готови, него се и они развијају |
о стварање појмова о количинама и њиним одношајима, после тога вежбање у тим радњама усмено, на |
ме одмора продужен је ономадашњи посао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе |
успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао оз |
уди, који су могли да појме Радишу и да одобре његове намере.{S} Зато му не само одобре да иде, |
добре његове намере.{S} Зато му не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</p> </div |
о, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобрена привремено, док не подигнете нову зграду.{S} И |
ско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни пр |
и је част умолити господина министра за одобрење, да се ове године не прими ниједан ученик за п |
исмо министру војном, и овај не само да одобри тражену количину муниције, него изјави и захвалу |
заравнимо!“ предложише неки.{S} Радиша одобри и за час се нанесе из реке толико песка, да се н |
још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надме |
још једно!“ повикаше деца, и кад Радиша одобри, она дохватише тестере, да сама стружу.{S} Али с |
и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да не товаре по много, јер |
!..</p> <pb n="253" /> <p>Али Европа не одобри то неправедно дело руско, и зато се скупи Берлин |
марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, |
јмарљивије прегледа сав Радишин нацрт и одобри га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала изр |
раја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред |
у близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилове куће прате једну кален |
могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да се могу одвојити они, којима је одавде ближе |
несу, те да им се најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико |
окр ___</p> </quote> <p>Министарство је одобрило овај предлог, и тако нове 1875/6 није примљен |
лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S |
емена школа.{S} Господин министар им је одобрио само за неколико година док не подигну нову.{S} |
велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био |
о су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекнуо <pb n="274" /> је још по кој |
ускоро понестати; па је зато желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрже подиже, које је доб |
и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, да Радиша одр |
себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за истресање меда, те да се чела н |
трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћивати и у другим кућама и замењивати медену ракиј |
оше и загоричани првог и другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи |
оправке</head> <p>Кад устадоше с ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није могао да се начуди јач |
лобођења и проширења отаџбине своје.{S} Одоше и загоричани првог и другог позива, одоше и Груја |
азија...{S} Одма потражише гимназију, и одоше директору.{S} Он беше стар и строг човек па рече |
е „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао |
ез ручка и вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лак |
дали су за готову совру.{S} Само је сва одрасла женска чељад изишла, те се најпре поздравила с |
адо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрасле нема науке по оним светим местима што се зову ш |
о својих виђенијих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала и |
2_C3.14"> <head>14.{S} Зачетак школе за одрасле</head> <p>Осванула је Недеља.{S} То је суднични |
="SRP19102_C5.12"> <head>12. У школи за одрасле</head> <p>Исти су ови принципи провејавали и у |
d="SRP19102_C11.3"> <head>3. У школи за одрасле</head> <p>Идуће Недеље дошли су сви Радишини ла |
id="SRP19102_C7.4"> <head>4. У школи за одрасле</head> <p>Младе „ћерамиџије“ загоричке су већ с |
d="SRP19102_C10.9"> <head>9. У школи за одрасле</head> <p>Сем неколицине, који су отишли у војс |
епо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S} Наставнику се препоручује, |
уктивне радове и премеравање у школи за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових су продуже |
.12"> <head>12.{S} Други час у школи за одрасле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли су о |
<p>После подне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био задовољнији, јер овде |
SRP19102_C4.7"> <head>7.{S} Први дан за одрасле у школи</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је |
дин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикив |
адиша је почео да полови време за своје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола |
је године градина била лепо уређена.{S} Одрасли су још долазили и марљиво слушали све, што им т |
особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p> |
шко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, |
земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу |
мтите, да се око тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је |
како је подигнута нова школа, како су и одрасли долазили на науку и какву су улогу они имали у |
разред.{S} Исто су тако дошли и његови одрасли ђаци, којима се није знао разред, али који су о |
ичном свету!..</p> <p>Сутрадан су дошли одрасли ђаци.{S} Дошла их је скоро половина.{S} Господи |
овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњачили.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
борављају и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да умеју да читају и п |
да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије ученике, показавши им барем слику њихову.{S} |
по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, него само по 30 |
подне, и уписано их равно тридесет, све одраслијих од 9 — 12 година; јер је Радиша рекао, да ће |
многи гласови од деце, особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оц |
не књиге за децу и популарне за народ и одраслију децу Радиша није пропустио а да није набавио |
Радиша је сваком приликом објашњавао и одраслим загоричанима и ученицима својим, да шуме задрж |
</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље |
пи провејавали и у раду Радишину с оним одраслим ученицима.{S} Само се старао, да код њих буде |
>А из оних скромних почетака у гађању с одраслим ђацима развила се права „стрељачка дружина“, у |
тву и воћарству; а због предавања онима одраслима и о осталим врстама домаћих животиња и о свим |
ао као расадник за околину и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли ученицим |
и развија, даје најбољи успех.</p> <p>С одраслима је све брже прелазио, без околишења, ударајућ |
равно, да је у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и |
ини лански ђаци па и неколицина од оних одраслих.{S} И колико је Радиши мило било, што је видео |
="subSection" /> <p>Радиша је, по томе, одрастао на селу, у чистој свежој природи, гледајући ка |
Родио сам се у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео свет |
о себи: где сам рођен, где сам никао и одрастао, куда сам у животу своме прошао, шта сам видео |
друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је |
и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку |
горици.</p> <p>Остало је још, да Радиша одреди место за кованлук, за живинарник и за свињац или |
уд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему развијању као и у |
и тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и ни |
им освети нову школу.{S} Петров дан су одредили зато, што је то школски дан, кад се завршује ш |
селу не учини много.{S} Но најбоље, да одредимо неколико људи, па како они кажу да је право, ј |
ако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Кога год хоћеш, ре |
ињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио онај четвороугао између оба крила школина; а за |
Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је одредио једнога сиромашка, да одужи порез, па му је дао |
је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточне стране, те да зак |
.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ који ће Радишу и његовог земља |
одини.{S} За надзорника у томе крају би одређен директор једне гимназије, који беше пречанин.{S |
а.</p> <p>За ревизора је ове године био одређен један млад човек, професор средње школе, који ј |
и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита места угођена за њу.{S} По дворишту ј |
} Док су они по двапут донели, Груја је одређени му посао свршио; само није био прекопао оно ме |
збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени дан дође из оближње вароши и околних села чита |
ад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли данас још дрва школи и колико.{S} |
ине школске и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском сваке године извесна сума на |
{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пође, да и |
е се надмећу у томе, која ће чистије да одржава своју собу и да је лепше намести.{S} И колевке |
ега све је учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде школске, |
це и данас загрева чедо своје, Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно |
зинама извире, те поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне |
не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету поје |
, кад је год лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у учионицама као и у свима простори |
био бољи него у многим варошима, где га одржавају жандарми.</p> <p>Попа је најпре сео на доксат |
рема старијему, те су се зато и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет још више чинило, да з |
ш по 3 — 4 године после, него је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе, особито због |
у оно што је забавно.{S} Тако је стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек |
з суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу, која ће вековима |
.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад порадити и чув |
кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како с |
r" xml:id="SRP19102_C5.11"> <head>11. У одржању реда и понашању</head> <p>Осетљивом Радиши је н |
е на поправку у кући сеоској, особито у одржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <pb |
су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име Бога бр |
ивале великоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрави...</p> </div> |
се сваки народ само <hi>редом</hi> може одржати у једној целини.{S} И ето откуда долази опаснос |
поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до сад разви |
Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сети |
кога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешнос |
мо постарати, да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прилике још више поправљају и |
Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, обила |
сече и она 3, остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ак |
а Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под углом од 45 степена.{S} Колико су мали зид |
его им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите ово |
камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп направићемо овд |
да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 дрвета одсе |
70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече 4, остаће 6 |
емио и положи је на крај тога платна па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} Онда је п |
стаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 дрвета одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали да изр |
нда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако о |
дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једанпут р |
рици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће остати? онда су рачунали овако: ак |
а.{S} Онда је помакну по ономе платну и одсече други, па трећи, па четврти, све до краја.{S} И |
ане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а |
д 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће равно |
јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка< |
нац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице исече и тај други |
ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије: греда, ја дирека, ил’ дасака, нек дову |
ца засекао.{S} Сад је имао једно платно одсечене ледине свуд једнаке ширине.{S} Још ученици нис |
да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} Настаје најму |
ио необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
осила на пошту.</p> <p>Углед загоричана одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њ |
вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале као усред ведре зимње н |
н је са свима пошао на црквиште, где је одслужио неку кратку службу.{S} А за све време ове моли |
авноме правилно говорило, а где су деца одступала од књижевнога језика, он им је само рекао: бо |
а се нећу постидети ни овде!...{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учи |
азда Мијаила и још неколико комшија, па оду Томиној кући, <pb n="221" /> да виде колики је плац |
и Радиша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се рас |
а својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се |
ележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јелак стружници.{S} Стругар купио још једно тесте |
уми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S |
аја, него их сваки политички ветар може одувати чак на супротни крај отаџбине наше, и тако их м |
Миљко је одредио једнога сиромашка, да одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је ов |
, ученицима својим и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према народу своме.{S} Јер то је поље |
, па онда настави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој према породици и земљи својој?{S} Родит |
то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима својим и селу |
аки свој дуг према народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље. |
овека, значи не давати му ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети Са |
ао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а одушевљење Радишино читаоци ће видети најбоље из самога |
ршио, него с каквим је мислима и каквим одушевљењем изишао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а |
оће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима чак до циглане.{S} И од |
адметале која ће гласније и речитије да ожали свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S} С |
а узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли истину, човече!{S} Рада |
леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљ |
умрем.{S} И колико сам наваљивао да га оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здра |
вако као пустињак...{S} Време је, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига |
авније ствари.{S} Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овако к |
чницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добит |
ца: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и посед |
их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико сам на |
рпске Историје.{S} И овим је све понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време одмора је за |
је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може и |
цвећа и, гле чуда, по подножју његову „оживеше“ извори, који су били пресушили и из њих поче т |
ама и собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује во |
с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љу |
Учитељ је дакле она жива сила, која све оживљује.{S} Он све изводи, ствара и свему даје <pb n=" |
ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеја и раз |
е Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиљан разговор између Радише и његовога добродушнога |
разне науке на универзитету.{S} И свуда озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њихову и о |
дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{S} И док је он у паме |
као поварошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро јутро, момци!{S} Добро |
ти друштву.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи |
јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити не може.{S} Ено и |
ловца има и других предмета и Радиша је озбиљно запео.{S} Једнога дана само је он знао „лекцију |
је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом не |
и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено као увек рече: „Хвала ти, госп |
на.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{S} Прекр |
ала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да с |
је домаћица добра! додаде Груја сасвим озбиљно.</p> <pb n="265" /> <p>— Па како би било, Грујо |
е да је доведемо! одговори Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? упита г |
, да види школску градину, он је сасвим озбиљно рекао Радиши: „Та, господине, нисте Ви овде пос |
е кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господине.{S} Они велик |
је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на пролеће почне у име Бога нову к |
ју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало збуњенога Радишу, о којем |
покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на вар |
е у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле н |
виде, да се између дасака провиди и да озго пада прашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би |
пера: као <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печатано |
м и лепом чистом шареницом или поњавама озго и сламним подглавницима наоколо.{S} И није пропуст |
оких брда загоричких и сунце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а т |
ао и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Ради |
оста блата с плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо |
рви ред, Радиша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{ |
је доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су |
а блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и н |
„Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Радиша. <pb n="74" /> |
а поче <pb n="170" /> да слаже први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је |
спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек могли да |
на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да |
моја снаша и поздравила ти се много.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га прескакали!“ Радиш |
ао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озебао сунцу“....</p> </div> <pb n="60" /> <div type="c |
те ово: да никад не једете много, да не озебете, и да знојави и много загрејани не пијете много |
ове и липе с медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полак |
да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује вода а на неким |
ани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде н |
етио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло |
ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве су најбоље да |
у умели да направе план од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено |
Онда обележи докле да заграде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао |
ћи.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми з |
е другојаче.{S} Оне прво морају да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и најл |
о тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!.. |
као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само још није купио то огњиште.{S} А |
и ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, те м |
лу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, <pb n |
вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога јела; да собе |
а га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте учин |
е струја за „народне слободе“ опијала и ојачавала.{S} И наста не само расцеп него и отворено не |
, ми морамо почети од себе.{S} Поправи, ојачај и унапреди себе па си поправио, ојачао и унапред |
ојачај и унапреди себе па си поправио, ојачао и унапредио и народ свој, државу своју.{S} А ко |
се дакле постарати, да и то приближим и ојевтиним...{S} А о поправци привреде у Загорици не мог |
ишта не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирн |
е је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачко; само су купил |
мели тако да начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поре |
акво је?...{S} Погледајте у слова поред ока!...{S} Нађите столицу!...{S} Каква је то столица?.. |
обро; сад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други пу |
од евењке!..{S} Хајдете још једанпут од ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; |
? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код |
игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} |
и ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi> код столице, <hi>н</hi> код ножа, <hi>и |
} Хајде сад да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете |
Хајде опет да пишете она два слова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} Хајдете сад о |
р отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то слово?..{S} Какво ј |
ите буквар!..{S} Нађите око и слова код ока!...{S} Нађите столицу и слова код столице!...{S} На |
пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То је слов |
>„Извадите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет |
е изнесите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне |
аже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике редом и гледају слова пор |
рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код с |
рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо кази |
i>, да их боље утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с!..{S |
и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} Ко је запамтио, које |
о око!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с л |
S} Нађите око!... које је ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А |
а отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пише ис |
нема ових пруга!{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова код ока!{S} |
="107" /> пре!..{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова код ока!.{ |
д слике.{S} Зато добро пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{S} Паз |
поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта |
— око, око — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред ње је сло |
двише требало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, него и з |
о се зове кад има <pb n="178" /> толико ока?..{S} Како се зове кад има толико година?..{S} Сад |
аром, метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки |
дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете |
р темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо окарактерисати овако: његови ђаци никад нису били уморн |
пусте, да дођу својим мајкама, да мало оквасе уста и засладе што су данас попасли.{S} А мајке |
блице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити |
е овако мало парче платна па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек |
својим ученицима у оближњој механи две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио, па су се |
дан ашов, једну мотику, један чекић, по оке свакојаких јексера, две тестије, 30 букварова, 30 к |
и, Радиша осети потребу за три гвоздена окивача или шине: једном да окује точак, а другом и тре |
и и кроз рупу провуче једно дрво колико оклагија.{S} Онда показа деци, како се овим набија каме |
?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они још, и нека их; б |
правилне Фигуре, четири правоугаоника, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљиш |
и окреће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање најтачније и најправилни |
о, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чаршилис |
су оне и здравије.{S} Погледајте само, око себе, како се лепо беле не само зидови него и таван |
капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратима капетан |
око!..{S} Нађите слово о!..{S} Реците: око — о!..{S} Нађите столицу!..{S} Нађите слова с!..{S} |
ругим речима има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, огањ, орах, ораси, остава, остави, огртање, о |
уквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се н |
еоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него је место корова п |
школа се Радишина прилично изменила.{S} Око ње се дигла читава шума <pb n="375" /> од разнога д |
а и не спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а о |
вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, просвећени и напредни |
од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда од гледичије |
да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су друга села.{S} До тих села су опет, сву |
ци и у задрузи водио тачан записник.{S} Око суднице су били павиљони за оставу истругане грађе |
се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око округле совре, високе једва једну стопу, поседаше о |
i>и</hi>!..{S} Пазите сад: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi> — столица, <hi>н</hi> — нож, <hi>и</hi> |
пут да кажете сви заједно: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi>— столица, <hi>н</hi>— нож, <hi>и</hi> — |
о слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — столица; слика нож н |
ао око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чар |
и ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} |
Хајде сви у глас да говорите овако: о — око!..{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Сад кажите: с |
ите код ока и нађите о!..{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с!..{S} Кажите сви заједно с — столица |
газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало |
Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Мла |
ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова |
</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо се |
али.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и |
вили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацима |
е је њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господ |
и ту поби један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка а |
: о — око!..{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађите!..{S} Сад реци |
о и гимнастике за тело, и гимнастике за око, и гимнастике за дух, који има да смишља за шта је |
а вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на с |
а се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} З |
док се учионица ветрила, деца су чечала око школе под стрејом, по оним лепим тротоарима, што су |
о би нас: креч око триста дуката, цигла око четири стотине дуката, и цреп око сто дуката, без п |
ихове.{S} Још их је питао, која су села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> |
ом помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим д |
уд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, глед |
огло.“ Мало даље а на једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена изнела решето пуно жита |
д инжињер виде колико се учитељ заузима око своје школе, и да је то за једно сиромашно село, ка |
лу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Загорице и у целој нашој земљи школе нису отворене |
ните мали котурић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите криж |
отурић!...{S} Начините мали котурић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} |
остало само да збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато ј |
иша узе бургију па га на неколико места око цвета проврте а дршку пресече и семе истресе па га |
, а ученицима рече, да чупају сав коров око школе и поред нове калдрме па да га носе на гомилу. |
авимо ону рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево сад наплаци наоколо!..{S} Шта |
мену, јер је калдрма била довршена свуд око школе.{S} Смислио је, да на месту, где обично игра |
ика; а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар корак далеко од зида калдрма као у ч |
ина направили лепу школу и калдрму свуд око ње за један метар ширине по погодби.{S} Али није би |
и сада било погледати лепу калдрму свуд око школе, све под конац и посуту песком, а све дело ру |
е посматрају природне предмете и појаве око себе.{S} Животиња познају доста а готово и све шумс |
министар, с обзиром на предузете радове око подизања нове школске зграде, неће затварати школу, |
ишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад |
{S} У гломазних десет клупа поседало је око осамдесет ђака најразличнијега узраста и одела.{S} |
азао, како ће онај то упредено да увије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испреда |
ости.{S} И сви се дадоше на посао, које око принове које око срећне породиље, која сад заборави |
дадоше на посао, које око принове које око срећне породиље, која сад заборави на болове па с н |
па да се идуће Недеље искупи код школе око двадесет младића од 15 па до 20 година, а неки су и |
ци нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у земљу а других и нема, а клупе |
ош више млазева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су с |
и ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца |
а и много се мучимо особито зими, да се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па се б |
{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окрет |
ше.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и слова код ока!...{S} Нађите столицу и слова код с |
...{S} Отворите први лист!...{S} Нађите око!...{S} Је ли то истинско око?...{S} А какво је?...{ |
<p>Прво је почео с „читањем“.{S} Нађите око!... које је ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi |
ут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово о!..{S} Реците: око — о!..{S} На |
адите буквар!..{S} Да читамо.{S} Нађите око!..{S} Које је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно |
ако, као кромпирић (тачку)!{S} Начините око њега котурић!...{S} Начините мали котурић, па око њ |
hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока |
о распоред, где ће које дрво да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвећ |
чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу |
као да иду на сабор или на заветину, и око малене школе загоричке све је мирисало.{S} Радиша ј |
олили Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанин |
а, где су они о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n |
креча, преко сто десет хиљада цигала и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, ст |
" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе...</p> <p>Тако Радиша сада није |
ше о јелима и о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула |
речи, него учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкињ |
плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање најтачн |
S} Најпре су побили колац насред њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту, кад су насип |
де занимљивија и трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{ |
боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ће и други |
је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе |
ила се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кућ |
вање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква |
ва траву него и да полива пред школом и око школе.</p> <p>Радиша је осећао јаку потребу још за |
стање, где је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А мо |
„Уз овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и в |
мамило лепо сунце, да још што привреди око школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да |
далац.{S} Он знате да има неколико људи око себе, који се зову министри и који су изделили посл |
су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и ч |
и какви видљиви предмети, велики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо д |
оче: кво, кво, кво... и почне обилазити око огња.{S} Онда се она нададу за њим и пијучући као п |
пред њега изишли читави момци, младићи око и преко двадесет година!{S} Ту су му представили кр |
варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и |
ачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога на средини куће с главњама колико |
по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио му ј |
гледичије или бодљикавога багрена, као око школе њихове.{S} Дворишта су већином очишћена и кор |
е.</p> <p>И градина је школска пуна као око и најбољи парк и најбогатији расадник свега што је |
дница је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архив |
утувите то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} С |
>.{S} Видите, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране писано <hi>о</hi>, ка |
.{S} Сви су поранили и дали се на посао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша надгледа.</ |
Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставили су у порти код старе школе, где |
пим временом и да доврши започети посао око школе, Радиша је навлаш данас пустио децу на одмор |
посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иглу! — Нађит |
простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и |
само шта је Радиша у овој години урадио око школе.</p> <p>Одмах морамо споменути, да је њему ов |
је мирисало.{S} Радиша је најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стал |
{S} Нађите око!...{S} Је ли то истинско око?...{S} А какво је?...{S} Погледајте у слова поред о |
но на другом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је |
колико му се да.{S} За школу је требало око седам стотина кола песка и преко хиљаду кола камена |
ог листа!..{S} Нађите, где је насликано око!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока је слово <hi> |
напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како ћемо да нап |
вару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шт |
ози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да уч |
цигла око четири стотине дуката, и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина |
кој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове школе загоричке.{S} Дошли су стари ученици сви |
етири камена испод греда, по четири пет око огњишта и по један пред праг — то им је била сва уп |
Он чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је прич |
, дахнули су душом и удвостручили снагу око грађења нове школе.</p> </div> <div type="chapter" |
ани на другу дужност, на дужност у раду око ослобођења и проширења отаџбине своје.{S} Одоше и з |
оричане.{S} И њима је захвалио на труду око нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Ср |
е да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити про |
под кош општински, а највише под стреју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем је прашина; |
} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђено дрекнуо: „Т |
сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n |
школу.{S} И Радиша метну празну торбицу око врата и пође.{S} Газдарица га запита, уме ли погоди |
а смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, цигла око четири стотине дуката, и ц |
о је слово <hi>о</hi>; <hi>о</hi> — <hi>око</hi>.{S} Видите, како је и оно округло као око.{S} |
S} Која се слова чују, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>очи</hi |
/p> <p>„Ко је запамтио како се пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај, да га напи |
а други лист и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} |
ну.{S} Зато смисли, да точак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појача |
и је домаћин сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили и почели да |
сад поновио главне појмове из познавања околине, природе и отаџбине своје.{S} И никоме овај прв |
ти.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овладало уверење, да је загоричко воће најбоље, |
<p>Углед загоричана одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, јер |
у загоричкој школи биле најбоље у свој околини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
чинити.{S} Колико и колико је жалаба по околини и целој Србији, да кметови неће ништа да учине |
употреба у месту, него се прочује и по околини и на страни, те невољници из белога света потрч |
се не само по целој варошици него и по околини.{S} То је школско звоно, и оно казује да је вре |
ајстори“ зидари радије су се примали по околини него неписмени „Бугари“, јер су умели да направ |
а код школе.</p> <p>Путујући с децом по околини школској, атару загоричком и оближњим брдима Ра |
а реке загоричке, сливова других река у околини и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све опе |
познавања животиња, биљака и минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни имали штампане, нег |
> пишу великим словом и писали су све у околини.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>наро |
у оним знатним местима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама |
и пресади свако дрво шумско што расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што |
изиђу најпре на оно, које је највеће у околини школе, па ће одатле видети остала брда и одлучи |
сваку ситницу и на ученицима својим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, <pb n="95" / |
баш <hi>он</hi> најбољи учитељ момак у околини, о којем су они често разговарали; али никад ни |
су ученици знали готово сваки минерал у околини и умели су да испитају састав сваке земље и да |
или географски цртежи школе загоричке с околином, слива реке загоричке, сливова других река у о |
лску, те од ње створио мали расадник за околину; установио сам и радионицу за друге радове ручн |
градину школску сматрао као расадник за околину и давао је и одраслима, ако је који што потражи |
инама и низинама извире, те поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те |
учка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да |
, ту се отвара читава индустрија за сву околину па често и за извоз.{S} Треће је благо камени у |
ша извади бележник и за час нацрта целу околину и побележи, како се зове које брдо, који поток, |
Њина цигла, њин цреп и креч освојили су околину.{S} И тесан камен поручивао се из Загорице.{S} |
ко имају лепу градину и здраво шумовиту околину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала јо |
p>С одраслима је све брже прелазио, без околишења, ударајући одмах на оно што је главно и тако |
школу и моје село угледају и други.{S} Околна села не само да граде клупе него и зграде школск |
Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале |
јбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису толико путовали и видели п |
ш на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и приличан простор на тој страни, па су се |
ајпредузимљивији и најсигурнији људи, и околна села почеше на њих да се угледају па по мало и д |
паковано.{S} Њихове су калемаре звала и околна села, да им калеме; њихове су кошнице продаване |
ању, да се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај геометрије почео се опажати и |
ење.{S} Дабогме да су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намештај |
у својој заједничкој штедионици.{S} Али околни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учи |
по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb n="370" /> све њихово беше боље.{S} А сад З |
о је и загорички мед почео да одваја на околним пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загори |
и креча своме селу, него су и продавали околним селима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су ве |
="365" /> не само по Загорици него и но околним селима.{S} Један од оних првих великих ученика |
и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и многи су желели да дођу, да виде нову |
је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селима није мислио, да кошница може бити другој |
кмет, него се искупи и више домаћина из околних кућа те примише учитеља и ствари му унеше у шко |
бије снаху из овога села.{S} Људи су из околних села говорили: „Боже нам дај среће и напретка з |
у одређени дан дође из оближње вароши и околних села читава поворка гостију.{S} Дошло је и неко |
ошење.{S} Сад се очисти и ситан камен с околних ливада, путева и њива а остатак се донесе из ре |
је још осветљавало само врхове највиших околних брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што |
ода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи меро |
по нешто да се посади, пресади, оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по ви |
редне машине: за орање, дрљање, сејање, окопавање, жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све о |
оору, свачију њиву засеју, свачију њиву окопају пожњу, па жито овршу и предаду му готово; и так |
ско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да листа на присојним странама, па |
а 1875</p> <p>У Загорици </p> <p>ср ___ окр ___</p> </quote> <p>Министарство је одобрило овај п |
мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</ |
о тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза низ образ |
да смишља план: како да се постави или окрене нова зграда и са којим и колико одаја или одељењ |
миле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отвори |
ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек наместите овако, попреко, д |
намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе? — На коју страну да окренете овај крај ш |
а да окренете горе? — На коју страну да окренете овај крај што се не отвара? — А овај што се от |
д, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на леву страну.{S} Десна вам |
еднако раздалеко...{S} Онда би могао да окренеш трупац, да састругане даске дођу једна <hi>на</ |
Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окрените ову неповезану страну од буквара! (Обилази и н |
Шта је сад пред вама?.. <pb n="163" /> Окрените се северу!..{S} Шта је на тој страни?..{S} Окр |
орцима!..{S} Окрените се Бугарима!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже св |
ушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} Окрените се Црногорцима!..{S} Окрените се Бугарима!..{S |
има!..{S} Окрените се Црногорцима!..{S} Окрените се Бугарима!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је л |
.{S} Други нек изиђу корак напред!..{S} Окрените се напред!..{S} Ухватите се за руке!..{S} Пођи |
ите то у клупу а извадите таблице!..{S} Окрените ону страну где нема ових црвених пруга!..{S} Н |
<p>Сад узмите таблице, да пишете...{S} Окрените опет ону празну страну, где нема ових пруга!{S |
пет истоку!..{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад пред вама?.. <pb n= |
је страни исток а на којој запад?..{S} Окрените се сви онамо, истоку!..{S} Прекрстите се!.{S} |
северу!..{S} Шта је на тој страни?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црног |
есна вам је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно! — Обрните се опет овамо к мени! — |
аље су Талијани, Французи и Енглези.{S} Окрените се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко |
{S} Сад да видим, јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет истоку!..{S} Шта је пред вама?..{S} Ок |
аџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окрените се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој |
и гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се сад западу!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је |
!{S} Сад ћете да радите само главом.{S} Окрените главу на десно! — Окрените главу на лево! — На |
абе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} Окрените се Црногорцима!..{S} |
о главом.{S} Окрените главу на десно! — Окрените главу на лево! — На десно! — На лево! — На дес |
а, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрените даље, а ову са словима окрените горе. (Надглед |
а слова окрените даље, а ову са словима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви тако урадили).{S} |
х црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалеко, |
десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви окрените ону страну где нема ових пруга!{S} Нека вам та |
отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окрените левој руци а ову што се отвара десној.{S} А зн |
а!</p> <pb n="271" /> <p>Радиша устаде, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја |
ајпре рече деци, да изваде таблице и да окрену ону страну са црвеним линијама.</p> <pb n="138" |
ша рече деци да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози |
ову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научил |
ну и овај одговор учини бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, |
ка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на друго и запита га, докле су данас те |
ољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од дан |
ет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да |
зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову |
вала, господине капетане!{S} Збогом!“ и окрену му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га |
овако! — Кад стојите тако, онда сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се о |
е буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Онда отворите корице! |
! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е сад отворите ову корицу!..{S} Ето га пр |
ев глас, који загрми на понекога што се окренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога шамара |
ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! (На |
ње дремати.{S} Покаткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} |
ће он стајати овако, онда је један крај окренут југу а други северу.{S} Знате ли, која је окрен |
гу а други северу.{S} Знате ли, која је окренута југу а која северу?..{S} Нађите ми друго једно |
камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветров |
и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и бл |
ан је Радишин био овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југоистоку. <pb n="223" /><gap |
вари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му је до |
шеталишта, у којима не само болни траже окрепљења и здрави освежења, него и матере с малом децо |
ко поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министа |
око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање најтачније и најправилније!{S} И Сунце и данас |
астике но што је обично јурење и празно окретање „на лево“, „на десно“, или вешање и преметање |
и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то ув |
а се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши четвртас |
} Онда је куку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина ужета буде |
за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други в |
ну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И т |
ка својих, изјавим срдачну захвалност. (Окреће се кмету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку |
S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S} Успеле су код |
не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, |
ре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окречена, јер је доказано, да је то најбоље за здравље. |
на стара; друго, да није ни за овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и прашињава, зидо |
амидом.{S} И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерамидом.{S} Кроза село и старо и |
не железничке станице, само што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга |
сет година, а учионице нису више обично окречене, него је за таван умешано мало плаве боје, да |
у, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву |
з чаршије један товар креча, те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет |
му најпре сваку рупицу замазао па после окречио, те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиш |
зидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабуд |
идао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крс |
сетите се, да се ово сваке године може окречити и убелити.{S} А погледајте и доле ове лепе и у |
, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајст |
и и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Радиша. <pb n="74" /> „Могу, |
а.{S} Зато се после рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што с |
предложи и Радишу за премештај из овога округа; а на његово место би предложен „млађи човек“, к |
цима, што смо и у она четири ослобођена округа земљу морали спахијама да исплатимо, што смо изг |
Берлински Конгрес, који нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко |
еже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На |
четвртасто, и на самим колицима проврте округле велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од |
мише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око округле совре, високе једва једну стопу, поседаше опет |
да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте и душа |
л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — око, о |
<hi>око</hi>.{S} Видите, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране писано <h |
но измерио уста на пећи за врата и обим округлога отвора за чункове, а за тим сео и побележио с |
лник“, старешина над капетанима и целим округом; па „мајор“, старешина над војском; па ту суд, |
да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу...</p> <p>Грађење се продужило и преко распуста. |
бољи учитељ не само у срезу него у томе округу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упи |
ешта у Прњавор, село у једноме најдаљем округу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
листи осталих премештаја и постављења у округу, предложи и Радишу за премештај из овога округа; |
ече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „ |
да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, који су схватили свој културни задатак шире од |
/> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуправа |
Радиша.</p> <p>— Па тако је причао сам окружни инжињер, одговори она.</p> <pb n="268" /> <p>— |
овери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, д |
исну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њих чак ни шума не расте онакв |
адишино <hi>прочује и до </hi>партиског окружног одбора, те овај, у листи осталих премештаја и |
ада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли о |
о место инжињер поради неких мостова на окружном друму.{S} Радиша оде њему и позове га, да дође |
ати.“</p> <p>„Ја сам ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се договорили, |
и упути га на некога познаника свога у окружном граду, где је гимназија, и препоручи Радишу шт |
вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, који ће да управљају |
ог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски, али необично леп.{S} Сунце је још сијало на |
ди највећега спавача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније.{S} Ни Радиша дакл |
ри гвоздена окивача или шине: једном да окује точак, а другом и трећом да обавије и окује сама |
е точак, а другом и трећом да обавије и окује сама колица код попречних дасака. <pb n="161" /> |
дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га добро и преви у чисте |
и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се договорише, да му не даје више да |
{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупаше, повише и принеше <pb n="315" /> јој да је пољу |
буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клече |
с Турском; само је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је |
а, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор |
та дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу годину или трећи разред.{S} Ист |
овали, што ће њихов вредни учитељ да се окући, толико су липовичани жалили што ће изгубити добр |
пустињак...{S} Време је, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући... |
ође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу, преко кој |
Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где мо |
.{S} И тако земља: њиве, ливаде, куће и окућиште, виногради и воћњаци, — <pb n="350" /> све то |
двапут више земље но што износи његово окућиште с њивом, коју је дао за градину школску, и да |
премерио газда Мијаилов воћњак и Томино окућиште па га је снимио на хартију и почео да смишља п |
дити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакшавале бол, под којим се савијала.{S} Најпосле су с |
S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и |
е вршкаре, што је они плету од павите и олепе балегом па покрију крапучем од трешњеве коре.{S} |
чионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Радиша. <pb |
по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су све сандучаре назване „ђерзон |
искварени а прозори полупани и хартијом олепљени; треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ |
азне руде: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву |
у дну његову угледа на једном избрешку омању белу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше јед |
ну, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, између ногу, преко главе и истрке.{S} Али је н |
старао се, да му тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као и сувишна храна шкоде; а |
аво ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти о |
82" /> одмерена и сварљива.{S} Тај раст омеће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, |
су се волели....</p> <p>После ручка је омладина почела да свира и игра, попа је отишао да опој |
м нову школу; те омогућио школовање све омладине овога села, уредио сам градину школску, те од |
авршава</hi>, и да се то чини <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добрим васпитањем или |
ко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке и не уживају у веселим играма њеним |
оно, што је главно у развијању и учењу омладине и како је он то постизао.</p> <p>На првом мест |
i>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омладину на нашем језику и сви дечји листови за све мин |
ионицу за друге радове ручне, те упутио омладину промишљеном раду и дао основу за многе занате, |
, од којега сви живимо, и тако одвајају омладину од оне средине, у којој би се још најбоље разв |
дењем и не додирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак телесни ваља да се ра |
еписмени.{S} Подигао сам нову школу; те омогућио школовање све омладине овога села, уредио сам |
писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотане овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се |
: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики сн |
коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и п |
сланине или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и непечене пр |
} Мајка је спремила, да се сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно дру |
} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљивао овој земљи, која |
ко има свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седам — десет или <hi>седамдесет</hi>.{S} И у ов |
} Ко има свих ових <hi>пет</hi> редова, он има пет — десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у овом ше |
Ко има свих ових <hi>шест</hi> редова, он има шест — десет или <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмо |
год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните |
утуви или запамти ових тридесет слова, он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу |
оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо |
у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да полак |
е да постане мајстор за нешто од овога, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њи |
десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има два — десет или <hi>двадесет</hi>.{S} У овом тре |
S} Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, он има четир — десет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И у ово |
десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има три — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом ч |
а европским.{S} Али, шетајући се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора л |
ву збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат |
су деца одступала од књижевнога језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</ |
градину уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он ок |
у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро з |
обишао са својим пријатељима сва села, он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запи |
мога онога избрешка, на којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за с |
Кад је ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе |
„На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам |
бе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она ниј |
који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над |
не и каже му неколико речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на ст |
<p>Напредак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би |
рцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се |
буни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ј |
то је народу своме учинио толико добра, он се после смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Са |
ојим паметним очима па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде ра |
ише разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а |
опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо в |
н још лакше научити него она мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, са |
но сиромашно село, као што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужбину, мали при |
S} И кад га старији ђак после преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изн |
pb n="55" /> није нерадан.{S} Напротив, он много ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} |
цима својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати, и неће привлачити децу себи и шко |
не исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесен |
х посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико теби доноси она градина исп |
} И у једном тренутку њега облише сузе, он зајеца и место да седне за совру, он се наслони на з |
петан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам |
њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробље толиких пређашњих и <pb n="4 |
и у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, |
руго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута забоде кукаљу па оне не даду |
.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је ј |
ер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у нарочитом месту за |
стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} |
} Од како се човек одвојио од животиње, он је почео измишљати разне инструменте, којима је прои |
, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку зад |
ио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А |
„Мој брале, кад плете крошње ногараче, он после горе поруби витком овако“ (и показа).{S} А дру |
цу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпр |
треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> <p>Почеше дол |
се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад |
а.{S} А кад они израстоше доста велики, он поручи мало семена од свилених буба и у једној соби |
и се погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замислише и |
из Земљописа, и кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да |
остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати избор |
ара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где је одслужио неку |
су калдрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! |
те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим |
одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се вода на |
о мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ј |
ио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из другог села.{S} А о толиким в |
да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а д |
и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослободио с |
љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишља |
дочека педесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је истина уредношћу у животу |
ње и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, д |
ију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да |
претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима |
бље бело као снег, прострто да се суши, он се толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам |
и посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пише |
и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа |
с Христос, Дух свети или који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му тре |
азе у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ који ће Радишу и ње |
ма и на свој начин с пуним разумевањем, он је просто био очаран.{S} И на крају испита није имао |
хвали, и кад је сутрадан дошао за план, он опет запита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А ин |
, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. |
ај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко мож |
S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља |
ма.{S} А пошто рачунаљке још није имао, он се, још боље, послужио овим десетицама на картону, с |
сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет је све по |
ењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки |
овај младић -зажали што није пре дошао, он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако х |
последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има десет — десет, десет десетака, десет десетица <p |
е.{S} А, призван данас да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао |
обегне.{S} Али, прво, далеко је, друго, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они |
с да пише писмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека |
вима.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пожалио једноме доброме привреднику и питао га за |
отврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по тр |
не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опрости, господине; т |
о да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овак |
за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толико <pb n="38" /> заморавао, да му је школа би |
ругога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и р |
х.{S} И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша н |
ут учини, да се дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дет |
ке да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао |
својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се н |
е ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је |
у њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам види |
збије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} |
ше!{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда |
да би прекратио овај лудачки разговор, он се механички поклони и рече: „Хвала, господине капет |
но; па, да не би остављао школу двапут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плат |
!“ Али кад разгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И |
је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књиг |
ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи |
кад су се у почетку испита молили Богу, он је некако много размахнуо руком и направио велики кр |
(Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да памти то турско доба и да може по нешто |
опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и да седну усправљено.</p> <p> |
прочитао прву Економију и Социологију, он је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков |
у истини хоће да поправља школу своју, он мора да поправља себе, учитеља... </p> <pb n="391" / |
>Кад чу, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке |
а, и, место радости у животу и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то |
ље.{S} И кад је доцније говорио о њему, он није говорио само као теоретичар него и као практича |
а иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима па с њима |
на надзорника, да види школску градину, он је сасвим озбиљно рекао Радиши: „Та, господине, нист |
е, он зајеца и место да седне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И |
јави: „Господине, криви смо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао |
кутић у кући, па онда отпочне молитву: он, напред гласно, а други <pb n="27" /> сви за њим пол |
о ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, прим |
угодније живели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправ |
кше, поступније, то је раст поузданији; он онда не лута и не удара странпутицима па да се после |
унце греје, те да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива |
мо приносио и припремао потребну храну; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} П |
ебнија за живот.{S} Нека <pb n="192" /> он буде само умерен, одмерен, одабран, промишљен и прав |
ало код куће.{S} И док се <pb n="77" /> он спремао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за |
ваља дати народу, па нек <pb n="348" /> он слободно управља собом.{S} А рат тиранији и данашњој |
ако ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други ђаци мало пре... |
ло.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу оп |
зна све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписме |
обегне од мотике и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, дома |
ли и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у с |
и сад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чкол |
користи није очекивао него од њега.{S} Он је ову наставну новину само видео на страни и необич |
вет <pb n="19" /> створио из ничега.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је |
спремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S |
м својом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи |
је био најстарији над свештеницима.{S} Он је сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова ил |
о <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="2 |
свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај св |
адиша сад намести први попречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намешт |
те га још више изазива против себе.{S} Он се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шу |
рекоше да има и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се |
стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само т |
да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Ради |
слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за |
ле она жива сила, која све оживљује.{S} Он све изводи, ствара и свему даје <pb n="393" /> живот |
волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету био унео очиг |
ако ова вечера није пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а |
о мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, стално и смишљ |
ого слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше школе, која васпитава само <hi> |
уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и |
вод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако није допуштао, да се прекида рад на подизању |
Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још п |
чне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду |
јем прелазу преко реке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од |
S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам но |
ирала у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није |
о.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче, које је стајало у општини |
тачно и што може правилније и лепше.{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљикама и како с |
Миладин је био опширнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље |
тиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга ве |
и да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што ви |
други дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиш |
морни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је почињао рад чим су се д |
ј кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, св |
д плача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и то прибележио.{S} И сваком је таквом детету рек |
бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{ |
ло је други преокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега света отишле дал |
ла све тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; |
е и радио заједно са својом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је цен |
он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан добрим друмовима и гвозденим путовима.{S} |
а буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Б |
/> живота.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема занимања, које |
азумнима да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само река |
убио и оно мало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало м |
штај.</p> <p>Радиша није тако радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла доста; само пол |
беђује</head> <p>„Народ“ је победио.{S} Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и |
лишаваше „Свештену Историју“, овако.{S} Он:{S} Ко је створио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га ј |
а останеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и |
ле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро покваси целу ону стрму површину па поче |
почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да в |
фије у својим умотворима, није глуп.{S} Он ће лако разумевати и примати све оно, што види да је |
Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови с |
а својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште па сад рече |
деш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да пођете.“</p |
Радиша зажели, да отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у Европи изм |
је погрешно што је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање на |
} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу |
ражише гимназију, и одоше директору.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцк |
је обратио особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика |
{S} Ова је школа преобразила Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то |
вља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико људи око себе, који се зову ми |
Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{ |
да и њима дође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била |
дета Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А |
овори: „А да због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. <pb n="96" /> Још мало па изи |
остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече |
ј развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само приносио и припремао потребну храну; он је б |
рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу с |
у учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој |
пици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан в |
е да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и н |
а, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете п |
захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима ча |
то Радиша опет остави она два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана де |
су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је |
љи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је би |
земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двап |
атим је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас по |
љење и она ће имати само први разред, а он четврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту о |
га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до праве висине |
диша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} |
рође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај инат |
да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, п |
S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све добро |
а нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или тр |
овори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каж |
е сад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори:</p> <p>— Стојим ти добар, господине, |
ћи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишл |
Газдарица га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </div> <div type= |
ју.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем пог |
Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду колико |
смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, |
нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих. |
стио Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан из |
рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: |
о и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да у |
и дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Рад |
заветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, |
ваком послу све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља ма |
је доста, деца су ревносно доносила; а он је само поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда р |
ци су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније и |
или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на груди |
зивнијем раду с овима. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе |
учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио м |
или нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора. |
и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, скор |
S} Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, господине; селс |
не и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! (У |
врше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан д |
и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим да |
, преместићемо и њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господине |
у руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благ |
ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и вел |
Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа сва |
ако би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастил |
једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све што |
питао је даље походилац.</p> <p>— Спава он добро, но много рано устаје, једва ја уграбим да уст |
не.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али |
ак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо |
разне кутије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпосту |
анов зеленко?“ а ова јој одговорила, да он жали свога господара, што га није на себи донео, већ |
бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него з |
м донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је |
па је гледао да преким путем покаже, да он није издајица...{S} Хиљадама хиљада турских руку диг |
ади општински и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат дод |
ади земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се |
донео Часловац, па су неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг |
да, који нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и да их стиг |
лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ам |
кад помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И |
јбољег ђака.{S} Само се њему чинило, да он није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, др |
онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу. |
а расположење још једнога човека, те да он с њима спрема што треба на земљишту за нову школу, и |
руги није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином својом што се |
о је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природ |
рост, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу к |
е, да су они свршили основну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће |
опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи д |
колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, |
еко има свих <hi>осам</hi> редова, онда он има осам — десет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом |
а свих ових <hi>девет</hi> редова, онда он има девет — десет или <hi>деведесет</hi>.{S} И у ово |
е и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и уда |
ародне установе, онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прос |
рише: „Хоћемо, господине; хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва |
и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „преотеше царство“, о |
ли планови Радишини.{S} И, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село |
савет учитељев.{S} И кроз неколико дана он јави Радиши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју? упи |
дам векова или пре седам стотина година он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо |
имате ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p> <p>— Примамо! одговорише опет сви.</p> <p> |
ави поглед на немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више |
у: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} |
био особити мајстор. <pb n="32" /> Кад он зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S |
рало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} |
остао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те п |
е на све стране, и све се те земље, где он живи, зову српске земље и зна се докле захватају; и |
ајстор Милета је самоук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} |
з питања.{S} Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не |
да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви су |
то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и не |
њега позва пређашњи газда, у којега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по д |
граничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се за ду |
ији и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је |
веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, <pb n="88" /> најстариј |
кова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дана, други веле, за шест |
ле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да |
, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, најве |
ку књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било ми |
динове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} |
да беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно мест |
ји ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаше н |
не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Човек се питао: |
и поповима или свештеницима.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још више црка |
е, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендујући ни на какав бесе |
х обичаја свадбених, а из свога села је он још из детињства доста и поборавио.{S} Зато га је са |
ам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле |
е уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломазних десет клупа поседало је око |
аменитији дан у животу Радишину, кад је он имао да отпочне свој најузвишенији посао.{S} Рано зо |
ат и ова неуљудност, па помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је према простом свету |
толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то мног |
{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и њега самога, |
да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овака к |
култура, и радио их је алатом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима на |
а „програма“, него онога конца, који је он почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi> |
у Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у З |
Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговор |
т њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и |
не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и како је свако њено питање је |
исприча, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да |
а мати и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својој замишљао њену сиротињу и муку, она п |
браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свога села и свога детињств |
вет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, општину чине поједине куће или з |
њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени тре |
савет.{S} Казивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с каквим искуством и ка |
у развијању и учењу омладине и како је он то постизао.</p> <p>На првом месту он је гледао, да |
више муке.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати. |
озбиљно запео.{S} Једнога дана само је он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похвали |
капиталиста, да га „експлоатишу“, то је он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио |
н извода из „протокола крштених“, то је он записивао све из реда, по казивању очева, и бележио |
било радника и радничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „екс |
еме повратка Радишина у Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању онога савршенијега жи |
ало да му га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по неста |
дата него за опозицију.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да с |
н може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаи |
адишину пријањало много што шта, што је он проповедао.{S} Али кад је после на страни прочитао п |
о било само добра основа за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао да наба |
аштва, деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиш |
што је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није било непра |
нсер, организам од организама; и што је он већи у простору, то више времена треба да се изврше |
мени <pb n="157" /> време пре но што је он извршио све спољне „реформе“ и спремио све што је тр |
оји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу кишу а за |
.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да лич |
би.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао је |
овом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И в |
Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било мног |
ладице крушке и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином крајем градине по оним неправилни |
мао да види, и све што је најпотребније он је побележио и после наручио.{S} Сад се почеше свуда |
n="46" /> не само поједине науке, чије он само почетке знађаше, него да је тамо и цео живот љу |
, ако немају лекара и лекова, или докле он не дође; свештеници их уче како да се владају, да се |
адиша је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S |
тири, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после подне весел |
Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђ |
/p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, колико је он |
ену боље да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Н |
ос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда |
стазе на све четири стране тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима огр |
е врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши много па прати људ |
је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необичном свету!..</p> <p>Сутрадан су |
ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n="310" /> дисањем и исквари...{S} |
ноћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они |
лео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi |
сваки дан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанством.{S} Одатле д |
купо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он постарати, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп израд |
у рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима договори, |
шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је би |
е би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} |
умеју задатак основне наставе и како се он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме изв |
њер прегледа и провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га |
И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само изви у страну и погледа у |
“ толико, колико Свети Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зовемо српски просве |
амо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у на |
p>Друго је сад питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа |
ма, да се оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало |
мој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљ |
му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научити него она мала деца, он се обрадова |
о с предрачуном, и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То |
осе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће м |
али; али никад ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако |
у, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда је један крај окренут југу а дру |
добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и предузеће управу „собом“ |
Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, |
огледаше и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али мил |
дине, ако дође још један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша |
бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му је остал |
звишење за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и |
скало, кад је слушао да говоре, како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац. |
омисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што |
А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S} На послетку помисли: и ово в |
ије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет |
тао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, |
љаду хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима о |
штавнија и штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш п |
еве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се раз |
еома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} Само деца памте сло |
целарије, под којом је село Загорица, и он сврати њој, да се представи капетану и упита за свој |
арица му даде да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се |
о и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под |
бе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други н |
е и село Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и сазо |
S} Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухв |
ан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна |
својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и |
ци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, што |
а простре скромну постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му |
удници.{S} Мало после дође и Радован, и он поново исприча све како је било.{S} И Радиши би мило |
пут упита пандура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га |
гаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S |
а Французи су градили нашу железницу, и он је видео, како Талијани дељу камен за мостове као да |
а, и у свакој школи има његова икона; и он је наш највећи највећи <hi>српски</hi> светац.{S} За |
...</p> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је ј |
а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:</p> <p> |
о којој може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} |
као стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сре |
а њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брат |
уплакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви уч |
том дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован зад |
И Радовану ово није било неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило књигу и дошло као |
, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А |
зучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n=" |
а каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио |
он <pb n="344" /> село, и Даница њега и он Даницу.{S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А по |
мело да цени једно друго: и село њега и он <pb n="344" /> село, и Даница њега и он Даницу.{S} П |
, да га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте у |
да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то |
ова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књи |
ере оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спо |
и да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</p> <p |
да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га |
и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајк |
ре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на школи је бил |
а боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина мајка повири на |
видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде гр |
своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут |
з неколико дана он јави Радиши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју? упита га Радиша.</p> <p>— О |
у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чува |
зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп доша |
а седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, |
, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на по |
ешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му |
{S} Радиша узе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на ч |
прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нист |
Инжињер!..{S} Биће то много.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с друго |
о, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му в |
а.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а др |
пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопису и позивао децу, да и он |
ало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што пре изр |
а се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све ви |
човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и иде |
ике.{S} Пред ручак долази и полаженик и он доноси срећу за целу годину.{S} Данас се руча раније |
да женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А бр |
да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова ј |
више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и |
дају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам в |
рвога друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети |
е опозива премештај Радишин у Прњавор и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућани |
колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попи |
у у школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркв |
остави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојаниц |
а светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последње дужности ослободи.{S} Миљко и Милади |
на.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одгово |
есултатом, с каквим искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или |
Радишина је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена |
с: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора |
еме, свој рок, колико траје.{S} Може ли он сада за један век урадити онолико и оно, што су друг |
јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и |
че креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} |
да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто |
де коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он |
дован задржава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су сп |
јаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаи |
те, да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, или |
залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажа |
ла проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљи |
ађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у а |
зерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замислити, с коликом ће вољом то учен |
ледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи.{S |
ма много, а нити они имају крштенице ни он извода из „протокола крштених“, то је он записивао с |
вљао тако полако, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <p |
ине, цео таван, и у оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само |
и старији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо |
распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још су |
а он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом |
ју ништа да купују, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакали од радости, а старији говорах |
је неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је пр |
ни су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они |
Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога писара, те му рече, да |
пне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напред?!{S} Организми |
а је чекао, да сви захвате.{S} Чекајући он се наслушао таквих грдња и такве псовке, каквих у се |
старе школе и тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање оних |
мо појачава оно старије, рад на рад док он не постане навика и умешност.{S} Ништа за себе, прек |
; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, к |
ка и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све шт |
те све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право имамо шт |
ше трудбе него онај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био |
да га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеше рупу и ударише дрво |
школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} А кад виде |
а осећајна, која је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логична, којом још влада; |
у ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора |
Песталоције.{S} Само нећу да грешим као он.{S} Песталоције је <pb n="76" /> био превртљив и сла |
ј припреми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код |
Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се о |
војега Милана и ученици су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и ш |
о се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалти |
лечењу болести!...{S} Премишљајући тако он се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да с |
у и овде држали за најбољега ђака; само он сам себе није држао за најбољега, јер то никако није |
му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми каж |
мало имала кретања за време одмора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи так |
и времена за довршење мање требати, то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да поби |
ије ни знало ни говорило о политици, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду |
ју распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по највећем снегу у |
е експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издајника и најрев |
зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова |
екар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што ни |
с и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напред |
ње народно из основа као учитељево; јер он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на расп |
дноме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо д |
дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај ј |
дзорник по струци био математичар, опет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука |
е оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино па |
ре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што при |
и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрога |
д сад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, набави |
нији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, онда конац иде на ону страну, на кој |
и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, ка |
е он то постизао.</p> <p>На првом месту он је гледао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у д |
уку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе! |
, господине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „ |
ила као да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу |
дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише ме плаш |
реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А |
</hi>: шта је то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за некога, који није овде, те да му |
p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног кандидата, он |
надила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi> најбољи учитељ момак у околини, о којем су они |
је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој |
с ведрицом пуном млека и затворила га, она преко обичаја помилова Радишу руком по глави и рече |
а буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешто друго; а никако не може |
пак овде била на свом месту гимнастика, она у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкам |
роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђуб |
меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, она неписмена и непросвећена, само да прима.{S} А да мо |
сле, да то чини нека народна скупштина, она то не може чинити.</p> <p>Чули сте да помињу „слобо |
е рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{ |
деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, пре |
поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати помало.{S} М |
у их сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да |
добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, и онд |
од камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико |
га не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Рад |
ђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда |
адишу, који је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S} И они други предмети нису |
велики прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после неколико недеља из ових |
.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише хладна...{S} Уђе у школу |
ринеше <pb n="315" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац |
та раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало |
о!“ повикаше деца, и кад Радиша одобри, она дохватише тестере, да сама стружу.{S} Али се Радиша |
и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то много.{S} Још га пита |
тава мора поправљати.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни |
ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали |
ме се год могла будити права побожност, она унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна |
и својој замишљао њену сиротињу и муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како |
е; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега научити како се ради све то...</p> <p>А С |
платно, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.</p> <p>Углед загор |
ће изостати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећ |
ретар.</p> <p>— Његова жена нек остане; она није крива ништа, одговорио је господин министар.</ |
е не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А |
} Она је умни вођ његов. <pb n="406" /> Она треба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ |
ица је све то замишљала још лепше...{S} Она се радовала и што ће да добије доброга друга и што |
ица не само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо |
народ сам него интелигенција његова.{S} Она је умни вођ његов. <pb n="406" /> Она треба да му с |
брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гласно и отворено пред Радишом рекла, како је ов |
оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она |
беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она опази неку промену на свима.{S} А мајка је запита:< |
Загорици није било од постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила, и сви су прилазили Ради |
ува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има разговора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Р |
аче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има разговора.{S} У њој је |
руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као |
а да будете паметнији од друге деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају |
..</p> <p>Али и много топлоте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја |
Дође Радован кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим одлучно одговори: „Пра |
то то је Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега просто преобразила.</p> </div> <div type="c |
е.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чистим интелектуализмом или филозофир |
прикупља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Ј |
се основна настава мора поправљати.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда |
} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији |
а избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши с |
жњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, а разбо |
Радишиној градини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињским плотом, да је |
ита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и |
} А тако се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S} И она нам слаби на све стране.{S} За |
ђује овај људски нехат и неумешност.{S} Она навиком и очвршћавањем чува човека, а чишћењем и зн |
пријатан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с толиким ствар |
колико вреди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а п |
кад се пишу и штампају или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини |
p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с |
р.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S |
га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили |
елики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли ис |
{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По |
а је с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну |
.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господине |
јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па снаху за |
како ће господин пресудити овај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им р |
росте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И с |
чињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и кази |
четка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није био |
ова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „Св |
јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад к |
Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар био радионица а Даници |
ао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелен |
ваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, |
аст и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз т |
ма.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ћ |
вде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао неки застира |
не, да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гиб |
свих које познајем највише ми се допада она плавуша у Липовици.{S} За њу причају, да је врло до |
кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она |
лећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми |
е после рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рат |
даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла, што су је донели из Поречја, и према њој уде |
о је Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с једне с |
а се почети од места.{S} Зато су и била она два излета, не само да Радиша види своје село него |
ишао је још један младић, чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а они су иш |
ондон.{S} Од свега највише их је чудила она близина дућана с једном заједничком стрехом од крај |
него срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђ |
а у дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред школом, него је направљена и од школе до стана |
“, старешина над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимн |
и најлепше воде; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни о |
кад је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и кад |
е да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске редо |
иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</ |
те она два слова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењке!. |
столице!{S} Преврните!..{S} Правите сад она код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Пр |
о ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и ос |
е слушала и као да се поносила, што сад она издржава целу породицу.{S} А тај понос као да је јо |
година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову п |
.{S} Које јој је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева конац?...{S} Нађите ушице!. |
“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „самогласника“ а колико „ |
и поверила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“, и зато су је сви и пазили |
да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је св |
рсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манастир |
предак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код |
се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је увек б |
видно мало збуњенога Радишу, о којем је она слушала само добро да се прича, збуни се и сама па |
напију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И нијед |
лској колико које хоће и може, те им је она <pb n="53" /> увек чиста, уређена и урађена, особит |
В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је она знал |
но.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад, за које време, од чега и зашто, |
егована, сведочи најпоузданије, како је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме мож |
х боље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. |
есто њега дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, који је већ чит |
дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и |
е „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништавнија и штетнија; и у т |
!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда |
реци готово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав |
е детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се св |
ој се још ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И добро |
а 2—3 године и учитељица добра, опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; |
одила ону молбу или заповест за коју је она.{S} Ништа њему није помогло то објашњење: надзорник |
>3. О учитељу</head> <p>Учитељ је дакле она жива сила, која све оживљује.{S} Он све изводи, ств |
спуштају је у подземне подруме, одакле она после по долинама и низинама извире, те поји свет и |
о смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колевци и п |
Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поделу народа у непријатељске т |
ти догађаји у историји његовој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су и била о |
не зимљишта кад је уравњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци |
лека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у де |
изично, и често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу зе |
и почне обилазити око огња.{S} Онда се она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу |
за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија за сву околину |
та и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми ок |
остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брд |
а потрче тамо тражећи помоћи, или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учи |
м народ преко својих избраника, него се она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву |
мља и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су и колики су калупи; како се у њих ме |
истој свежој природи, гледајући како се она развија, и у ономе простом животу људском, у којем |
ребало да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе, ш |
n="389" /> Подигао сам кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски, н |
е, да ли можете још лепше!..{S} Хајдете она два код столице!{S} Преврните!..{S} Правите сад она |
уквар код ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их нап |
квар код ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!. |
мала, у узаним линијама!..{S} Поређајте она, што иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду |
а?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, |
а грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако је |
у се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст? |
још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости и |
ри он. „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као |
Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше. |
ад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њ |
је Радиша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, особито у пост |
ме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан |
ена река, планина и градова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зв |
школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чистота и самоћа доиста је подсећала <pb n="256" /> |
с оваким успехом није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: |
ку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се р |
ти за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога |
капуту, који је пријатељ „народу“.{S} И она је мамила самим именом својим, јер ради—кал значи к |
воја народност.{S} Она тако слаби.{S} И она нам слаби на све стране.{S} Зато се народност наша |
гим двема странкама или неутрални.{S} И она наброја „девет десетина“.</p> </div> <pb n="346" /> |
ничина мајка и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S |
да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почетка |
и с по једном непотребном новином, да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљком нао |
абли по краснопису и позивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишин |
е намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и |
спит, надзорник устаде и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви м |
ску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори госпођа.</p> <p>— |
а су дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и |
ор Пена, од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мај |
реди оно „од три клена два вретена па и она два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се уг |
ко се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој треба много више од онога што је у |
њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле |
аква, каква се сама посадила, него је и она гледана и негована као воћке.{S} Они су посадили он |
неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода |
и ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледала, да ту празнину код себе, у спреми својој, |
Даница их је једва дочекала, да после и она има велике ученице и да преко њих све више утиче на |
х од последица рђавих дела а радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне |
како ће се сад отворити друго одељење и она ће имати само први разред, а он четврти; како имају |
па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши четв |
ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба |
њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И ни |
n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p |
долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља |
ре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и к |
ко недеља Груја се венча са Станојком и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} |
гас у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће свој |
храна исто је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n="182" /> одмерена и сварљива.{S} |
ада велика и одавно је заменила мртву и она, лепо однегована, сведочи најпоузданије, како је он |
а ће злоупотребити ту сувишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и |
био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p> |
} Само је Радиши најтеже било, да споји она два принципа, да сложи оно, што је најпростије, с о |
Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како |
и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Ми |
оким обрвама, или густа плава коса, или она чиста душа, из које <pb n="275" /> су излазиле само |
Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећ |
ња, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе |
ује ни народ.{S} У нижој основној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се про |
е, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика галантерија у изразима према женскима и пред |
је причао сам окружни инжињер, одговори она.</p> <pb n="268" /> <p>— Инжињер!..{S} Биће то мног |
он га запита: „Томо, колико теби доноси она градина испод куће?“ Тома сасвим искрено одговори: |
: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека каже |
која је сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушевачко, да се мало прође, а от |
је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она |
а ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато иду |
е писала, да Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремај |
tle>Стрижено кошено</title>,“ па ће вам она најбоље показати откуд толико раздора, неслоге и св |
горици не знађаше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и како су он |
оше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с р |
допадала ова проста храна у школи, него она често много маснија и богатија код куће.{S} И с тог |
тив, ви ћете све примити још лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Најглавније |
ш рече, да ће он још лакше научити него она мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазит |
их у другој половини прошлога века; ако она допринесе штогод и поправци у настави и васпитању п |
S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој осн |
је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погледа |
ди, колико с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и какав користан савет. |
о живи, и у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физика и |
или не прими и поступи самостално, како она за најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу би |
разна котарица па <pb n="44" /> ма како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што |
вота има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него |
та она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена |
Али сам успех и не вреди толико, колико она трудба да се до њега дође.</p> </div> <div type="ch |
оја прелети преко учионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залу |
да кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга ре |
!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дет |
ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући и д |
до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за ин |
е!..{S} Нађите јарца!..{S} Погледајте у она слова код њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то у |
в српски народ под Турцима, што смо и у она четири ослобођена округа земљу морали спахијама да |
илосављевића Коларца, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбору ове Задужбине, к |
з ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви |
адиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се |
ње, нема здравља.</p> <p>Судница је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту |
би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер |
по.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један |
то добро.{S} Стотинама синова ове наше оназађене и напаћене земљице било је у тебе и видело на |
нај продужи и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако са |
ош јецајући.{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојиц |
е на чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај тре |
драслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, гос |
ага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле ог |
ађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више |
свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, који је у свакога, може се в |
и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који има толико филозофије у својим умотвор |
ити је имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по па |
више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ књигу“.< |
е где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је по |
је женидба а код девојака удадба.{S} За онај радосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо — о |
е и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опружи до периферије и стаде га |
актично и за живот потребно, особито за онај савршнији живот, којему тежимо, и на послетку оно |
диша.{S} И за час се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој |
ки ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на ње |
брика и читавих трговина с ђубретом; па онај, који хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те с |
Онда рече, да по тој земљи растуре сав онај ситан камен што је остао од калдрме и тротоара.{S} |
устани и реци то стојећи...{S} И свакад онај што говори нек устане. (Онај устаје и каже то стој |
га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загорички, Радиша! рече Даница утрчавши у с |
школу подигнемо онде преко пута, где је онај газда Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они |
Рука се дечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} Само деца памте слова и пишу их к |
поделили 60.{S} Сад још имају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то подел |
ица с ученицама.{S} Кошнице су испуниле онај простор између оба крила школина и Радиша је имао |
љај или два, Радиша је показао, како ће онај то упредено да увије око „вретена“ па да упреда да |
ао капља!“ рече један. „Као роса!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је |
Оставите таблице!..{S} Може ли да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, к |
ји не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате до |
ине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као по празној цркв |
="311" /> на сто, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему онога који не зна, учини |
љути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично обојици не |
Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запал |
и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S} И телесни и душевни раст в |
да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште од собе за „засед |
долази у <pb n="105" /> школу и да учи онај, који би се разболео? продужује Радиша и гледа, да |
ле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени посао, за који сам се толико спр |
.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год више мож |
ај посао задавао много више трудбе него онај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у |
пи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Ст |
обор.{S} За кованлук је за сад одредио онај четвороугао између оба крила школина; а за свињац |
Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, онда је добро; и неће се посвадити |
добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се још ви |
да самога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „народу“.{S} И она је м |
он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и п |
особимо за највеће доброчинство.{S} Јер онај, који избави удављеника, учини му веће доброчинств |
} И свакад онај што говори нек устане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у |
} Онде, где је пре неколико часова била онака живост и онолико света, сад је све празно и пусто |
буке или крушке неће да никне и израсте онака иста јабука или крушка питома, него да ниче дивља |
ити, шта да ради? „Ја треба да направим онака колица, каква после сваки у овом селу може направ |
му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а претварат |
годинама...{S} Али, тек, какав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то |
сложеноме.{S} Напоље с неприродношћу и онакарађеношћу, напоље с бубањем речи напамет или механ |
абе, плитке и непоуздане.{S} Зато школа онакарађује.{S} Зато је природна памет бистрија и јача. |
радовима.{S} У њих чак ни шума не расте онаква, каква се сама посадила, него је и она гледана и |
мора да се накалеми, па да роди питоме, онакве какве смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то к |
не; и њега нигде не употребљавају одмах онаки какав се ископа, него се теше и глади; и благо он |
зна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а |
кад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И тако се е |
школу, и узео је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зград |
астиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, само није м |
да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, како су и нас родили и одгајили родитељи наши.{S |
Зато је најбоље, да и ово сам направим, онако како после и други могу правити.{S} Да исплетем о |
е као и биљке постале у дугом развитку, онако како се мењала кућа њихова, Земља и њена површина |
редмету Радиша је имао највише муке.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома т |
мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојој <pb n="266" /> слободно, т |
ма давно постоји, па су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко |
бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако кроза стид одговори:</p> <p>— Бегенисао сам ја пу |
славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуда видите разуман распоред и ште |
Онда иди и спремај прње!</p> <p>Радиша онако уморан и нервиран само га с неким презрењем погле |
остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило у свој Загорици, у црепуљама |
ини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу |
им остане онако како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја |
е просвећују, него остају у тами и живе онако како су живели пре хиљаду година, не могу да живе |
чење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше примити.{S} Онда тек долаз |
копа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће не |
на иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао да и |
ете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и |
филозофију, па опет у кући да им остане онако како је било и да живе онако како су и до сад жив |
о пута не знају како јесте, него говоре онако како није, те варају све, особито прост свет.{S} |
што га је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто најбоље расположен па плану. „Казао |
о најпотребније за село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцеларије, под којом је село |
а да иду сутра или прекосутра, јер је и онако снег велики, па нема пртине....{S} И сутрадан Рад |
а не допада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је зас |
ју с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јунаштва, деца су с |
јем раду с овима. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе...</ |
омало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је до |
} У осталом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, н |
ме његову градину испод куће, која му и онако стоји више празна него засађена; а кућу његову и |
кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па |
тере, а дрва нису ни стругали но горели онако, читаве главње), једне машице, један ватраљ, једа |
чигледно и усмено, па су онда направили онако и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено |
да је по који старац рекао, како су они онако радили још од памтивека па им је било добро, а по |
кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} Учитељ сад наре |
и у овоме селу и мора се све обрађивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, д |
перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље |
вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, <pb n="94" /> нег |
остави у кући сеоској и животу народном онако како је, као добро, а шта да поправља или искорењ |
се не би примила, да је просто посејао онако, и да му тај исти привредник није казао, како да |
га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али са |
него прошле године, јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се |
да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> благо одговори: „Здр |
Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, господине; ено како идемо па се нигде н |
е сваки имао сад по десет стотина, исто онако као лане по десет десетица, и рачунали су с њима |
} А има и зачина за духовну храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и приме |
чије, да музу краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко миље |
в себе.{S} Он се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, т |
} И осећања су морална и религиска исто онако природна као и естетична.{S} Све је природно, сам |
сет десетица, и рачунали су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове читанке за д |
отине, те су с њима и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. <pb n="239" /> Ове је го |
ти се велика смеја и раздраганости исто онако као и велике љутине и онога што из ње може да изи |
ут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме храна, а они, који им је дају, биће |
о мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако |
о; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> писано и <hi>с</hi> штампано м |
ко а печатао овако; дакле печатано исто онако а писано мало другојаче.{S} Зато извадите буквар |
снег“...</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и поседаше на своја места, Радиша рече на |
лиже, најопштије и најосновније; и опет онако, како ће деца најлакше разумети.{S} Напамет само |
читавали, докле нису достигли да читају онако како се прича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} |
а се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како је радио још пре Косова и п |
чињемо свој посао.{S} А како људи почну онако често и довршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: |
ари, црепари, кречари и зидари, који су онако огроман труд и сјајан успех показали при грађењу |
„Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да |
тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком истом опремом као и пре четири године, кад га је |
ној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је још |
о њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окр |
Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи и Енглези.{S} Окрените |
ији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на кој |
.{S} Колико сте узели?..{S} А колико је онамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је |
а на којој запад?..{S} Окрените се сви онамо, истоку!..{S} Прекрстите се!.{S} Знате ли, зашто |
а, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
таде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Мила |
ите руку где су Руси!..{S} Пружите руку онамо где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босна!..{ |
сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја о |
pb n="187" /> колико је пет пута по 19, онда су радили овако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пут |
пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети овако рачунали:{S} 30 и |
а па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на |
него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искати на поклон.{S} А идеал је Ради |
, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, г |
Ако неко има свих <hi>осам</hi> редова, онда он има осам — десет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у |
ко има свих ових <hi>девет</hi> редова, онда он има девет — десет или <hi>деведесет</hi>.{S} И |
до краја.{S} Кад су исписали сва слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Одавде видите, да се нека сло |
и осваја, а тромији и лењивији пропада, онда народ мој нема најлепши изглед на будућност, све д |
буде још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будуће |
аље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178 |
ребније, на пример за геометриска тела, онда се могло поћи и даље, грађењу разних кутија па и к |
дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда ћемо најпре метнути на сваку по 10, то је 60; оста |
аси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој основној школи о |
га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То би бил |
добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она |
наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радов |
орбу пилећу зачињену кајмаком и јајима, онда пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кокошку печен |
теља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S |
то о здрављу и пољопривреди.{S} Истина, онда не беше много згодних књига за ово, али их је Ради |
а их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко гледати, као и мене, али |
а два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту |
рт зграде и величину појединих одељења, онда је видео, колико му треба врата и прозора и могао |
дином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинове ствари и одвести гос |
иста нису чекали никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети колико су истрајности и усталаш |
ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да молимо министра да га остави овде...</p> <p>Миљ |
, да ће порадити за владиног кандидата, онда ћу ја предложити господину министру, да те остави |
појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопођено ни даском, ни цигл |
је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, је ли све „ |
„Ако тако узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и љу |
е. </p> <p>— Е, браћо, прихвати Радиша, онда треба да известимо господина министра, да је данас |
кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и употреба камена разви још више.{S} У т |
ја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, |
ад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћ |
лас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ход |
е ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То |
и све државне и опште народне установе, онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје нес |
i>све</hi> и ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: |
народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> још по |
и за опозиционаре него за владине људе, онда ћу ја предложити господину министру, да господина |
стигао да за годину обиђе све ученике, онда је код свих само те године накалемљено или засађен |
ри једнака дела или три једнаке гомиле, онда су на сваку метнули по 20 и тако поделили 60.{S} С |
омилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на |
е љути.{S} Сад ако онај други престане, онда је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај про |
вети, и културно, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек с |
гао, или оно на чему он стоји, накрене, онда конац иде на ону страну, на коју се равнина накрен |
собе даском попођене, и пећи намештене, онда су говорили, како се Крсман сасвим поварошио. „Био |
овако:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђа |
ду једном сваки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ са |
дужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и м |
н; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104 |
и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се после један другом свети и о |
S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали концем и заденули га у клубе.{S} |
га је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да |
о положено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или он |
у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају у клупе.{S} Онда почиње д |
кад се поправи настава или рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захва |
се у мали забелела као манастир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори |
а удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А н |
е све утишало, да се мушица могла чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше величанствену и дирљи |
ње, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онда су Радишини ученици и то радили сваки дан.</p> </d |
ћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не буде |
ача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и живот |
мо природи и урођеним особинама дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо |
им, ако ово од њега примимо као поклон, онда је право, да га после поштедимо од кулука, кад ста |
лемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљал |
пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађ |
вљају селу, да оно учини како је право, онда ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А |
други овамо, онда ће он стајати овако, онда је један крај окренут југу а други северу.{S} Знат |
Спустите их, овако! — Кад стојите тако, онда сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да ка |
у слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре |
алдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва дочекаше |
ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда је један крај окренут ју |
се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два сло |
имају пара, а и година је родила добро, онда су градили план без обзира на то, колико ће стати. |
сете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се |
И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="286" /> трећи правац: да се гради |
све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су још остали у животу, одво |
ад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорник рече: да се сваки, ко хоће уз наро |
е и непечене проје.{S} Али кад је пост, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и каткад по мало п |
е.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људ |
елу, сумпорну и у опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреба у ме |
ели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спре |
асати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срез |
тање па поново да отпочне цивилизацију, онда ево му људи у првобитном стању...{S} С њима се мож |
и кућа напредује; а кад куће напредују, онда и земља напредује.</p> </div> <div type="chapter" |
био поручио и са стране, сад у почетку, онда је приступио плетењу најмањих и најпростијих облик |
свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, |
ним.{S} А кад је свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, да дете остане овако, кад воли |
нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право имамо што му се молимо и што се увек сетимо |
човек или какав рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} Буква |
де, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ћ |
Косову равну!“ па се надула и препукла: онда је чисто и ученицима лакнуло и само су се чули узд |
о да се у њему усавршава што више може: онда ће се даровитост његова прометнути у промишљеност |
дној и благостању нашега народа уопште: онда захвала за то припада у првом реду племенитој Заду |
година па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближно моћи да замислите колико је н |
шта да ради, и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} |
у каква је земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су и колики су калупи; как |
та; ако се одсече 27, колико ће остати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одсече 10, ост |
е прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва сло |
дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Груји и Станојки, д |
<p>— Тако дакле!{S} Сад се разумемо!{S} Онда иди и спремај прње!</p> <p>Радиша онако уморан и н |
, господине,“ опет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је напис |
ајпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га |
им, да се нећу постидети ни овде!...{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писм |
извршиоце неке заједничке мисије...{S} Онда их је Радиша запитао: који су жењени и који су исп |
да буду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би могао да окренеш трупац, да састругане даске до |
.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власт |
о готово у средини српскога царства.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S |
а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S |
провуче једно дрво колико оклагија.{S} Онда показа деци, како се овим набија камење у калдрми |
изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике редом и гледају слова поред њих.{ |
бусен исте величине колико и даска.{S} Онда је помакну по ономе платну и одсече други, па трећ |
ења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена вратима и прозорима и |
Загорице па писали сва позната села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови п |
почињао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одвалио једну добру партију рада од 1/½—2 сата, |
дим, и нужнику, и струганим дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се |
уђерима и поповима или свештеницима.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још в |
о, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је |
векова или пре седам стотина година.{S} Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики |
сака провиди и да озго пада прашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да |
у своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у се |
да погреши, да одговори без питања.{S} Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би не |
, кво... и почне обилазити око огња.{S} Онда се она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају |
ну гаћице и очисте корито од камења.{S} Онда обележи докле да заграде и како да озидају брану и |
афоне и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао израчунати, шта ће од прилике то све стат |
увно с малим испупчењем код стожера.{S} Онда рече, да по тој земљи растуре сав онај ситан камен |
нас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписивање нових ђака за први разред.{S} |
равио да изиђе него стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже |
слушну, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} О |
све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист харт |
олико а трећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <h |
оче да удара оно крајње испод конца.{S} Онда поче ред од овога реда зиду, опет с потребним наги |
чиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, оставивши ширине |
>„Е, добро, браћо, продужује Радиша.{S} Онда сад треба да се договоримо о томе: где ће нова шко |
о поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда рече, да доносе ситније камење, па још ситније, па |
а рече, да стану пред вратима у ред.{S} Онда су улазили полако и седали на своје место као и пр |
искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше |
ору познати туђу веру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински или они по нашки |
аписали?.. (Овако су писали до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и пис |
везали концем и заденули га у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша |
и стаде их питати како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу извору.{S} По |
и?..“ (Овако докле не поузимају све.{S} Онда обрнуто, да се све по десет оставља на клупу). „Ур |
...“ И тако даље, докле не узму све.{S} Онда овако: „Метните опет свих сто на гомилу!..{S} Узми |
на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има десет десетак |
да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите једну десетку!..{S} Колико их је ост |
рат Миладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда наслужише Миладину.{S} Миладин је био опширнији у |
и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на |
лу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати торбе и казати, како да их на л |
штини и досетљивости и запамтише је.{S} Онда се то учини и на другој страни и за час би крајње |
да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице |
те ли окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Онда отворите корице!...{S} Отворите први лист!...{S} Н |
га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крнтије, што се зову |
бављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање оних малих за први разред.{S} П |
руче врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има ли што на таван |
они други, поносећи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из |
је укован у дувар с источне стране.{S} Онда узме кадионицу са жаром, метне у њу тамњана, прекр |
мет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: „Господине надзор |
реструже једну даску преко половине.{S} Онда узе једну половину и обележи на њој, како треба да |
е сад плац дошао до школске градине.{S} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да |
и на цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Онда опет помаче конац за дужину дашчице и ашовом по ко |
узрок и свакоме је примио оправдање.{S} Онда је наредио, да поседају у клупе, које су биле изне |
оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме исече ону стотине на десетиц |
{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су |
да Радиша рече, да поседају у клупе.{S} Онда почиње други дан „наставе“ овако.</p> <p>„Децо!{S} |
равно, да му тупља страна дође горе.{S} Онда тако до њега други, па трећи, па четврти — све под |
: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стевановић, којега су сви сматрали као |
дно, да једно без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа |
о!“ И дођоше овамо, насред учионице.{S} Онда рече првом: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе |
а је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} |
и однесоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да затрпа све рупе, те да се дв |
руке и посу све редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око округле совре, високе је |
.{S} Радиша му помогне те наместише.{S} Онда му рекоше, да су они приступили грађењу нове школе |
молитва му је потицала са дна душе.{S} Онда наслужише Радиши.{S} Радиша узе реда ради, прекрст |
плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у школу и договоре овако: да село да Томи |
их велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендујући ни на ка |
, који су најписменији и најученији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највреднији и најпоште |
раво, и све се полако спушта капији.{S} Онда је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране. |
ио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше толико салетат |
на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао преко реда, које је које слово.{S} Зат |
су се од срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао један други и рекао ово:</p> <quote> <l> |
и више пута докле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова ве |
Зато се кренуше, да се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до шк |
, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и предузеће управу |
?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!. |
г и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћет |
нако, како ће деца најлакше примити.{S} Онда тек долази право учење и то прво онога, што је нај |
, на великим наукама“, рече четврти.{S} Онда Радиша рече:</p> <p>„Браћо!{S} Господин министар, |
у у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда загледају клупе, сто и столицу, јер је ово први ст |
ако, да се рукама не могу додирнути.{S} Онда им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „ |
сам се шалио,“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а овога још боли, п |
аде таблице и напишу оних осам речи.{S} Онда је <pb n="127" /> продужио: „Сад пазите да вам каж |
е мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} |
а и које место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подн |
јутру.{S} Сутрадан је освитао Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само за Суботу, него да ос |
вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам |
нису ухватила њихов правилан облик.{S} Онда се цртање продужило за себе.{S} Деца су цртала сва |
и нису знали шта ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то спремио и |
ле изнесене и намештене пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, в |
да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таблице и да окрену он |
ош ученици не знају шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили |
те па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нисте испрљ |
ује и изучи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су на |
пи гвоздено огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, |
и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда извади један табак круте хартије, на којој беху из |
буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S} По оделу познајет |
треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску метар дугачку и избуши на њој |
два човека ласно могу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне |
леђима као војници и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, |
све се то распоређивало подједнако.{S} Онда један од ђака рече, да туцају туцаљкама. „Можете, |
ће те благосиљати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и |
ште народне установе, онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, |
а овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, нама је ов |
, докле је и једном и другом угодно.{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај други прес |
а напреднијега света и то усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њи |
тану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазите добро: опет ћемо да погађам |
лико минута би прекопан сав простор.{S} Онда Радиша нађе средину и ту поби један колац.{S} Онда |
ине и сваки их је направио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако треба да направе по десе |
а, што се зове игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане владика па после мит |
ју кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, |
а могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дош |
а и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и |
ед школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четв |
а се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„ |
екао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за читаву стопу паралелно с овим |
споредне, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда је требало с тих стаза родну земљу бацити у страну |
р и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово |
.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: од једнога краја другом п |
буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и |
ојицу и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су градили све по једанаест, све по дванаест, све |
нађе средину и ту поби један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу земље, те да овде буде на |
трупац да се струже у једном потезу?{S} Онда му објасни, да тестера могу да се удесе, да стоје |
, колико осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама тачкама, крстићим |
аде, много вредна и паметна...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди |
мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка уз |
довршимо науку коју данас започињемо!“ Онда се опет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрен |
дговорише: „Хоћемо, господине; хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу |
срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, |
ање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико није потребно, деда, кад |
за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се сусретоше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, |
могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оној земљи, у којој је о |
и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима иду кући па да |
у? (Више њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад не одговар |
им, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељанима којих беше пуна тескобна загор |
шта; они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то камење.{S} Деца су тр |
ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако |
p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице |
леко одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога царства.{S} Онда |
ма с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{S} И по трговинама, место |
то у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде б |
и посланство, које му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње о |
м, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него би |
ала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој |
после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те зап |
влашће“ и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не употребљује само у политичком смислу, да законе |
селу.{S} Гледајући тако неколико Груја онда рече: „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ |
те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Б |
е мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не бри |
вима и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је |
у тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, п |
очне да листа на присојним странама, па онда у осојним; да многе птице у пролеће долазе к нама |
мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види |
да дође калдрма и обележи кочићима, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у ре |
онова сва слова и писана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуч |
пита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола |
авршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови напредни |
ти са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учитељева гласина проломи овај урнебес:{S} Доста!{ |
код пера: као <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печ |
о зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није ску |
га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу не |
о здравље и физички развитак у деце, па онда уљудност и пристојност или владање, па тек онда ум |
акоме исече ону стотине на десетице, па онда рече: „Метните <pb n="137" /> сад све ове десетке |
с ученицима оно, што су лане учили, па онда да настави даље, особито из читања и рачунања.{S} |
најпре побележио све, који су дошли, па онда одабрао најодраслије и намирио тридесет па њих зад |
ву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да |
ти задовољство од испуњене дужности, па онда настави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој прем |
чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отпочне молитву: он, напред гласно, а други <pb n= |
е као обично сира с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу зачињену кајмаком и јајима, онда пасу |
се одморише и мало поткрепише јелом, па онда опет уђоше у школу, да продуже „науку“.{S} Радиша |
нда сира и кајмака с врућом погачом, па онда друга јела редом, а од половине ручка почиње вино. |
ла метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном Друштву у Београду, да му пошљ |
у дизали у јутру, истресали на пољу, па онда скалупили и остављали на ковчежић.{S} Од благодеја |
утан народ, покропи и учионицу саму, па онда зађе по свој згради, те покропи сва одељења редом |
полошке, као што обично сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ |
ао обично: по једну за добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућом погачом, па онда друга јел |
дотле и дотле са „старом лекцијом“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лек |
руја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог |
у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница ди |
ченицу; „Милица је била добро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква је |
и двојицу оближњих, да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра н |
у ручали и поседели више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком донеше |
богом, како да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S} Р |
човечанство врати у првобитно стање па онда поново да отпочне цивилизацију.{S} И из овога прво |
лити да се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп...</p> </div> <div type="chapter" |
овако: о — око!..{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађите!..{S} Сад |
нца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продуж |
на котурићу!...{S} Направите крстић па онда на сваком крају по један котурић!... <pb n="81" /> |
прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само нек |
дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толико <pb n="38" /> за |
и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо |
и нису очију скидали с њега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуш |
не умедоше ништа да одговоре.{S} Радиша онда управи то питање на другове њине, али и они почеше |
али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овако питање: „А да Немирко није сметао, би |
само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу |
и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу |
и, особито ако је непечена; па каква је онда то јадна храна — само да се деца разболевају!...“< |
ао да изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би било написано та |
одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици жара и мало тамњана.{ |
а, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим |
ењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше јучерање дело.</ |
пре <pb n="186" /> имати у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним се те |
колико начина може да се калеми, па је онда приступио послу и на разном дрвећу <pb n="244" /> |
врђивао оно што је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу |
го су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кмет М |
су, да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао опет само тридесет најодраслијих и најраз |
ућу, школске потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су н |
и да сами огледају како ради, па им је онда <pb n="312" /> казао, где се употребљава и изнео с |
има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измију, посеку нокте и |
звора где год дођемо...{S} Радиша им је онда причао, како они доводе воду и како граде водоскок |
а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се изма |
е ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у гр |
га; али ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским гласићем |
био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи управише |
окле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два и т |
ажио је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ен, па био чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника писмених није било.{S} И зато су прве |
!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао о |
а куп покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, оставивши двојицу оближњих, да ложе до мр |
Радиша рече деци да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво п |
Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе |
не!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} |
ма, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово бил |
ати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте н |
у новац, у паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате |
куповао неке најпотребније ствари па се онда вратио на посао.{S} Најпре је премерио газда Мијаи |
ширена са читавим ектаром.{S} Радиша се онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и |
И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим |
је жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњице па помисли: да се нисам удала за Гр |
и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јут |
има, где се шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају |
риличан простор на тој страни, па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили |
лова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите ка |
о, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дел |
а извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, |
почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летав |
сет, једанаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три |
други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с ч |
{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито почети ни довршити, ни у шко |
школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради цигл |
деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци до |
ти да је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макнем |
у учити Недељом и празницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише |
сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад д |
разговором, ради упознавања с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој |
ао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени |
у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова слова и научите свако |
аве и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како се пише <hi>о |
те да виде, да смо приступили послу, и онда нам неће затворити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И к |
о им се више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{ |
ше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, |
а оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И |
ита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако прегледа, намести му хаљ |
кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, како да иду путем, |
уриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, |
вце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мајку и настане мир, к |
оја му још није довољно развијена.{S} И онда није чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуште |
аго, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учено |
од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е |
ој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно |
ио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први камен под к |
нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали <pb n="263" /> школ |
S} Сад пођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у п |
сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и те |
оздена лопата, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њо |
ава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а ако |
последња десетица исечена на јединице и онда је рађено и с десетицама и јединицама заједно. „Да |
но веровање, да душа може напредовати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек ј |
кој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали и малтерисали а други радил |
рабац, него чекају док порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и о |
е поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и од суше |
ају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их |
} За овим је један издекламовао дивну и онда нову декламацију „<title>Дижите школе, деца вас мо |
зворима обичним и утицају шума на њих и онда наставио разговор о томе, како стоје извори у Заго |
какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Радиша га запит |
ом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала |
S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане времена за њега самога, за учење, за |
уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисм |
овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је |
не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломазних десет клупа пос |
овима ради лако као и с другима, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда неће б |
дност и пристојност или владање, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога |
с децом, докле сви не полегају, па тек онда пере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и св |
у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу и буду ов |
окле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: „Доста.“...{S} Овака је судба чекала и остал |
е да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га о |
ви, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали |
доше децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао не |
реда, и појединце и сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу |
жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би |
, поступније, то је раст поузданији; он онда не лута и не удара странпутицима па да се после мо |
ад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори:</p> <p>— Стојим ти добар, господине, да |
рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда позове газда Мијаила и још неколико комшија, па од |
дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да прекину посао и да мало ручају, и предлог |
народ, држава и друштво напредује само онда, кад сви <hi>послови</hi> у њему напредују.{S} А д |
Али је <pb n="36" /> Радиша јахао само онда, кад је хтео да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у |
ојом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, |
о буквар.{S} Ово можете да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише |
долази писмено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазил |
и изабрало место за њу, па вам министар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и |
} Само пазите, да неки не изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете |
е изучим све <pb n="156" /> књиге.“ Јер онда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књ |
у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А друго ка |
израђени људи и кућом и школом израђују онда боље и све друго, све што ум људски и рука људска |
само да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он постарати, да се <pb n="204" |
отребити ту сувишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго |
ју, те да им је садржина позната, па су онда полако шчитавали, докле нису достигли да читају он |
овио све оно што су лане изучили, па су онда читали и преписивали народне песме.{S} За рачунање |
чунања до сто очигледно и усмено, па су онда направили онако и стотине до хиљаде и рачунали с њ |
за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша |
да их је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални били Радиши, што их је извео из неприлике |
Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше |
а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, |
а греше, него их пустити да греше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да ш |
а врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад се очекивала принова. |
е, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команде.{S} И како по |
осао радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, како се граде и прозори и столарска врата |
колу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, него сте д |
рост</hi> сваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с н |
Ваших ученика и целога села!“...</p> <p>Онда приђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда |
сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша полако, тихо и достојанствено попе на уз |
ици“ — говорио је Радиша у себи.</p> <p>Онда је најпре тачно премерио земљиште и нацртао га на |
е жалили ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео у школу, распоредио их по |
да оставе и да седну усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Заг |
, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благословено дело ваш |
свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и како му мило би, |
трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а после одмора причао им је |
дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко г |
д нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Је |
све што могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме да известимо министарство, да је село на |
рема овоме требало је само два димњака, онде где се зидови укрштају.{S} Предсобље и кујна да се |
ишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико часова била онака живост и он |
д.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала адресантима беспл |
т у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада |
и најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко пута, где је онај газда Мијаилов стари шљива |
А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наместим |
02_C6.1"> <head>1.{S} Тешкоће</head> <p>Онде где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздах |
орити поносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучионице и прода |
најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне морају да се покрију ћерамидом или, још боље, црепо |
говорила, да тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за |
ао се и онога метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога страшног |
и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им |
друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, ос |
до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с горње стране зимљишта |
ој и школској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав рад у „интернату“ и |
гусларских, које се певају уз гусле.{S} Оне највише опевају поједине јунаке и зато се и зову <h |
ода нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама се сачува |
ла судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окрече, те се беле |
да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да се разбију; за |
ти, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људском, зато су и корисни |
знемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду озидане, као ова наша школа; а |
жу напредак, него га у многоме коче.{S} Оне сеју фразе, развијају фразеологију и дају шарлатане |
пе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша ј |
1" /> <p>Наше школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S |
овоме, ништа не вреди учити саме речи — оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, |
мале из првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега |
једну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узмит |
те да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и све спремају за живот.{S} И само ће се |
њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у к |
к и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су |
ити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога јединч |
ља; тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две годин |
едничко храњене и преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, |
а се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се |
у прелазном добу.{S} Из доба механизма оне прелазе у доба рационализма.{S} Пре беше главно да |
школе отворене само за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршил |
оле поред сваког прута забоде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово послед |
уји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх к |
божно као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова посади у предње а оне веће у з |
ој Зори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим дубравама загоричким него све о |
ње, и биљке од једне исте материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је |
, сведочи најпоузданије, како је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштед |
слио, да кошница може бити другојача од оне вршкаре, што је они плету од павите и олепе балегом |
, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али |
још у добу младости, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у дола |
ве године пред божићне покладе један од оне тројице, што су били испросили, позове Радишу на св |
колико затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само, д |
сви живимо, и тако одвајају омладину од оне средине, у којој би се још најбоље развијале све мо |
а нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на међусо |
ва учионица била патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а прозори с |
аструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригод |
им радовима, јер је хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> </div> <div |
изваде буквар, те поново прочиташе све оне редове, што су читали мало пре, и показаше понова с |
е по овим дубравама загоричким него све оне по разним парковима европским.{S} Али, шетајући се |
иша рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до д |
зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још талпаре, склепане привремено од судница, као |
е хтео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време био набавио и све |
проповедао рат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе так |
е набављао и књижевност по овоме, те је оне на нашем језику давао на читање и ученицима својим, |
не урадио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за с |
А један, гледајући како Милета замазује оне рупе између дасака да не излази топлота и не иде зи |
, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове: „кад је дете овако <hi>добро</hi> |
или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су |
нова од себе саме.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отвори страховита борба унутарња.{S} И |
ишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доба механизма он |
ше узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шећера</title>“ и „< |
ругана је свака сува грана и прекраћене оне што далеко стрче у страну те кваре облик и лако их |
вне даске, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима не |
је крнтија и дивљака у Загорици и да се оне замењују новима, питомијим и бољим.{S} И све што је |
х ствари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</p> <pb n="292" /> <p>Ал |
иданих кућа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по уг |
вилених буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те наб |
је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој т |
д оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да у школи све боље ра |
а табли, да боље запамтите.{S} Извадите оне десетке за рачуњање!..{S} Извадите их из хартије!.. |
оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам |
..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађите оне редове испод ножа!..{S} Пазите: <hi>о — н</hi>: шта |
којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, |
позва неколико својих виђенијих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађ |
е прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад |
гови ученици много зближенији него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје учени |
влади и у чиновништву у већини људи из оне старије групе, која страхује од ових скокова у дава |
штава, уједињења, заједница, задруга, и оне им све напредују, јачају и разгранавају своје посло |
је почетак радионице за ручне радове, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чи |
и без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свако |
о да надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p> |
задржава и после, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то моти |
S} По њима се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотане овом шареном хартијом, д |
ена и од школе до стана послужитељева и оне собе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле |
с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете |
ле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први |
а школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама |
а. „Ах, какве разлике између ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} О |
ало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од њих зидарс |
ти према њој.{S} Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитању, које данас не васпитава и не |
Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле мајка прек |
о, а пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијама су нас истеривали из њих.{S} Имам |
овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне радове у соби, који спремају за поједине зана |
је виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам |
по тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што |
а је радио све кућевне послове па чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему то ни |
оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити с |
да стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао о |
и израдили све ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они |
, што су им корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често причао о дома |
; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје |
д им је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да |
ра госпођа“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обичн |
редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И виде |
ако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Миј |
завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља ство |
по; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите св |
нисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Р |
ице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим |
влије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, |
о земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, пл |
<pb n="12" /> и Радиши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радова |
а за свирање немам, нити им могу донети оне савршеније; али они ми и не требају: они су за виши |
рења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од три клена два вретена, па и |
е без њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, што их они раде; и што су ти људи писмениј |
с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне две попречне дашчице, што затварају колица, и дно.{ |
лу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити |
им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су погинули на бојном пољу, бра |
себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је |
и, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне мучне неодлучности, да ли да иде или не иде у школу |
биља неки кабадахија.{S} И док се сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у чиновника про |
и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> имати у гла |
гу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које са страна и стр |
ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче „<title>Стрижено кошено</title>,“ па ће |
.{S} А учили су и казивали напамет само оне краће комаде у „Читанчици“, који су у стиху.</p> <p |
ет не може бити права напретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу напредак, него га у многоме ко |
танке и дебеле, узане и широке, особито оне, што немају много чворова; даље свакојаке гредице и |
а убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од којега сви живимо, и та |
мо не речима него проучавањем онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и |
ењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непознато, тамно или тајна за св |
чне школе треба приближивати овоме, јер оне спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од м |
те табле па да напишете све ове речи, с оне стране где нема линија!.... <pb n="140" /> (Деца пи |
екивали су свакога дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити необичан пу |
а ограничио је опет правим линијама и с оне друге две стране, те је добио четири правилне Фигур |
прозора: један према вратима а други с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Прем |
многога небојше.{S} Радиша се загледа у оне две дебеле растове даске, дуже од највећега човека, |
, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари |
згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много ј |
} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи учитељи.</p> <p>„На првом месту, у књ |
le>Имам јагње малено</title>“ јер су му оне изгледале неприродне и без појезије.{S} За гимнасти |
о и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало калемова а још мање м |
а искрижана све на оваке шипчице, па су оне после обавијене овом шареном хартијом.{S} У коју ће |
т’ никад у својим кућама! одговарале су оне обично. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? пит |
у на воћкама у дворишту Миљковом, те су оне изгледале као подмлађене и покалемио му пуно младих |
е мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Рад |
х брвнара, чатмара и кровињара, него су оне и здравије.{S} Погледајте само, око себе, како се л |
ко учинити.{S} У људи има пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи вајде ни |
горици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у земљу а других и нема, а кл |
чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Тво |
р; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше |
/> само они једно другом.{S} И доиста, они нису много ни трошили.{S} Радиша је позвао свога оц |
а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису веровали.{S} Загледавали су и туцаљке, |
м збиљом потврди, да тако може да буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше разговор о |
да буду добри пријатељи један другоме, они буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="10 |
у видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да набављају боље врсте и да их бо |
; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће |
а се не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или су више жалили ови, што нису пр |
у да верују, да су све то они створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило в |
су хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} Чули сте да с |
ци</head> <p>Кад су тако људи израђени, они после израђују оно друго.{S} Они се прво старају, д |
!{S} Они ће живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хва |
че себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и њина је будућн |
кад их Радиша запита, хоће ли долазити, они сви као у један глас одговорише: „Хоћемо, господине |
тами, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас претекли <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми би |
у, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{S} Један |
="352" /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, а по некога, за веће криви |
А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рогове па и главне греде тавањаче.{S} Да |
ад смо их питали, шта ће тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} А г |
ету земље, где ми добијемо један товар, они добију седам товара...{S} И све је то записано у књ |
е и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први <pb n= |
сутрадан његови ученици дошли у школу, они су радознало загледивали сваку ситницу и нису могли |
рошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим пословима још више.{S} А ти су п |
} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају простодушно и прилазе да га пољубе у |
“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ иструже онолико комада колико |
и правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{ |
говораху мушкарци. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и з |
ај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато б |
не савршеније; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, |
у глас: „Не треба им, господине, ништа; они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри д |
а буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђ |
рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа |
чекала тек код куће.{S} И <pb n="26" /> они, који су били поспали, дигли су се кад су чули да ј |
Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су најписменији и најученији.{S} Онда ће се б |
хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухв |
који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и |
мајсторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p>— Можемо, можемо! потврди |
југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испричају како је у Светој Гори лепо: како има неко |
ово добро.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како |
а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не ж |
и она гледана и негована као воћке.{S} Они су посадили оно дрво, које им највише треба па га н |
во за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе д |
кмет Миљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p> |
даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је који од чиновника учио и свршио и |
о рече: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мал |
, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да говоре; а они што гово |
е кости своје на бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српском јунаштву.{S} Робом ика |
уга је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; |
и, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали потребну количину цигала, цре |
видиш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако.. |
х, нарочито због радова у радионици.{S} Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће о |
ађени, они после израђују оно друго.{S} Они се прво старају, да се и њихова <hi>деца</hi> израђ |
народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И та |
>одобри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, него хоће да гов |
роду, него жели природну поступност.{S} Они се побоје ове екстремне струје и стану је сузбијати |
били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово парче земље.{S} На млађи |
ој кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p |
то је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направили једно сандуче с натписом <hi>Загорица< |
него су преображавали и кућу сеоску.{S} Они су измењивали намештај домаћи: место сниске совре и |
у прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморно, само да навашу доста |
цу, а друго за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које хране стока има највише млека, од к |
да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојој њиви нем |
ђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуг |
и да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни јед |
{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све недаће наше криви чиновниц |
{S} Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— Они мене слушају за друге ствари: за школу, за здравље |
њигу и почеше све редом да „слишавају.“ Они су најстарији „склањали“ глаголе „течем, течеш, теч |
а деци исто онако као гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји....< |
оји имају остављају новац на приплод, а они којима треба узимају га на послугу, него су заједни |
да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија кам |
мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су |
ша много боље познавао своје ученике, а они су опет били много слободнији и више су волели и пи |
ла по равнијим крајевима имају школе, а они <pb n="57" /> немају, него им деца остају слепа код |
адиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се |
а коња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је |
ди.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су |
едва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли |
авног мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито они, који су |
а исписали су старији ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} |
иџије“ се чисто поносе својим послом, а они други гледају на њих као на извршиоце неке заједнич |
ао питати о ономе што им је предавао, а они одговарати на сва та питања, ревизору се учинило, к |
авам да <pb n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, |
а 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле |
и велики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једних |
што раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој д |
он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу о |
адиша и кмет пристану; <pb n="245" /> а они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече п |
само много лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду пролазили кроз загоричку школу и гледали |
а су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњачили.</p> </div> <div type="chapte |
е књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, |
пустио је Миладина и овога младића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Доб |
и можеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— Они мене слушају за друге ст |
упили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не ударају плафоне, који мог |
ланске Даничине прваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће |
це тражиле су се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} И девојке су загоричке имале |
ом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} Наста |
амо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора. |
док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа |
и бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и с |
Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију свој таленат.{S} Особито их је |
у, а од ученика није могао очекивати да они помену, јер је калдрма била довршена свуд око школе |
а човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао начинити сам себе, а друге су |
реченице, догме и други састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање библис |
оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да |
земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} |
адини и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он поручи мало семена од св |
S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају селу, да оно учини как |
ки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, с |
али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само |
гојача.{S} Шалећи се и забављајући себе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никог |
не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако не <pb n="66" /> пију ил |
е бити другојача од оне вршкаре, што је они плету од павите и олепе балегом па покрију крапучем |
ругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље |
и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте |
твара, где ће да се спремају за учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимна |
руњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још |
ни се даду на посао и кроз кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изн |
ало није било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у свему напоредно с малим ђацима, само |
не пресађују, <pb n="284" /> него да се они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде на врем |
довољавати и законске прописе, докле се они не измене; а загоричани су видели, како им је школа |
, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму |
оји се поруче из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и само пренесени из градине |
ла дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> се још више излад |
и што пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је в |
ћи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Ос |
учи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; |
поредио их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој |
— 12 година; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписан |
" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? |
ешавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија |
сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треба за цигл |
уке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Ра |
од другога растају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућ |
ига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другога; како ће се Радиша одвојити од ку |
рке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О |
ће ови плаћати за послугу, и колико ће они добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да го |
ди писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њ |
ни непријатељи...</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</ |
идели, како лепе и другојаче котаричице они умеју да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, |
не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, |
3" /> то нам је био мајстор!“ потврдише они други, поносећи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече |
и они иду трагом својих претходника, и они су „господа“, која „народу сише крв на памук“.{S} А |
.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи н |
су сву власт приграбили у своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао б |
ине школске у животу загоричке школе, и они, који су целе године радили с планом, одмерено и по |
и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је ко |
и себе.“ „Греше много, брат Миладине, и они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато мн |
Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и они су „господа“, |
њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико |
о ученицима има показивати очигледно, и они сами морају <hi>радити</hi> и радећи учити.</p> <p> |
сваке куће најмање по један члан њен; и они се састају сваке готово Недеље и празника, те гађај |
и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте |
смарице, она је била права забава.{S} И они други предмети нису му били тежи него прошле године |
гало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су им заслађивали |
двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовали су се, како велику и лепу шко |
брађивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у свему |
срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрад |
е оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} |
беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} Том приликом казао им је и како се то чи |
ц, у паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на |
S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} Настаје најмучнији тренутак и з |
} Свим овим пословима руководићемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} |
азао да направе стотине, те су с њима и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. <pb n= |
не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што |
у.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових година ка |
нудише још по једанпут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру најпре принеше као обично си |
ље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, |
треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зов |
може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и не почну радити правилно, по н |
екоше. „Опростите им!“ почеше да моле и они други.{S} Радиша као неки победилац сасвим хладно р |
, особито о већим празницима, а после и они, који су излазили из школе.{S} На орману је била пр |
и примали зидарски занат, те да после и они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовића, |
да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А на |
дношајима нису у деце готови, него се и они развијају поступно, живећи у друштву, долазећи у те |
овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати да направе овако.{S} Затим опет уђоше у шк |
ења, да неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ И |
атима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су се и на по |
у чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњавао и р |
, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је само |
снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко н |
управи то питање на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овако пита |
који су се учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а |
рка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекнуо <pb n |
давио отворена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге и |
ји и најученији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, најбољи.{S} А |
давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по крајевима вароши, нису ни купова |
ћ су се данас познавали и краснописци и они, који имају добро памћење.{S} После овога Радиша ре |
диши јасно било, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који |
Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не шара. |
брат Миладине, и они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, |
ни бленули у господина надзорника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша |
и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао |
ле, толико му је још милије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе. |
не народи нису били задовољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе народне или <pb n="401" |
а ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписи |
чио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да б |
е учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили и говорили: „Ми се |
алдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и к |
чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буде; он само нек |
и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, те не извадили лепо младицу, него јо |
су богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него они лече, |
а са сланином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им друго не до |
нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином интензивнијем раду с овима. <pb |
то је идућих година било лакше.{S} Сви они други радови, из картонаже и плетарства, ишли су ла |
неки не изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите |
{S} Наука нам казује, да су пропали сви они народи, који нису хтели да се уче; а који су се учи |
нити им могу донети оне савршеније; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове пр |
да морамо или ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо в |
да долазе Недељом, као што су долазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чу |
едан. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори му |
а.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{ |
{S} И одмах одобри, да се могу одвојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвоји |
е Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни он извода из „протокола крштених |
ом селу.{S} Једанпут о заветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде |
запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од к |
ек ћарила од мојих сељана, колико су им они и позајмили, и накалемили, и продали солидне робе с |
рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} И, ето |
м видео, да се ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде |
у продужну школу и буду ових година као они.{S} Зато не само да није жалио труда, него је својс |
ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се |
не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору познати туђу веру и |
ога је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније |
гли да излече од сваке болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помо |
много лакше разумеју него мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142" /> мала деца лако |
ијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>Сиром |
А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из незнања или из својих личних рачуна. |
еку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из незнања или из |
мо...{S} Радиша им је онда причао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је иш |
оље, да одредимо неколико људи, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори Тома.</p |
ави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде са |
ине, ниједан.{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више |
е их постављати народ и надгледати како они врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да |
ји су имали тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком истом опремом као и пре четири године |
или начето, врати се својој кући; само они, који оставише кости своје на бојишту, не дођоше.{S |
ништа не треба више <pb n="273" /> само они једно другом.{S} И доиста, они нису много ни трошил |
е видети како ће: да ли ће платити само они домаћини, који имају ђака, или сви селски.</p> </di |
шетак ми и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају и испрате.{S} Само знамо за ово у |
чине <pb n="106" /> један другоме добро они чине један другоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава |
пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да ј |
етницима тешко за разумевање и да ће то они учити доцније - надзорник је ређао ова питања једно |
<pb n="141" /> задржавати.{S} Све су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад у њином с |
и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити. |
и су други били оданде из села, особито они, који су суделовали и при грађењу нове школе.{S} И |
ђерзонка.{S} Ученици су после, особито они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мај |
ора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да |
вета, него им је увек и написао све што они нису умели и могли, или је сам поручио, као за себе |
амно потпомагање.{S} Јер ту не само што они који имају остављају новац на приплод, а они којима |
раде нове куће треба више новаца но што они имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији п |
ан рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, онда су гра |
водићемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевти |
и њему одговори, да то није много, јер они раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило м |
асли долазили на науку и какву су улогу они имали у грађењу нове школе: њему се просто чинило, |
то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе |
ид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележав |
х је некако чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све пока |
ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам казао да су други! (Опет надгледа и мир |
да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самога онога и |
.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реформном и културно |
иша најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили основну школу и да он мора сад да учи сваки |
те наместише.{S} Онда му рекоше, да су они приступили грађењу нове школе и да су дошли да виде |
оказаше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Онда |
није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хо |
на ученике могло више утицати, и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се, д |
елу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали школу... „Ово је друга моја војска, с к |
данас свуда има потурчењака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, је |
већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет |
су совралуци појединих домаћина, где су они о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно коро |
љи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунц |
д половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <pb n |
ници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мор |
сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они прошли по дворишту, постеља је већ била намештена з |
децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја је одређени му посао свршио |
учак код газда Мијаила</head> <p>Док су они овако разгледали зграду школску и све што је у њој, |
бољи учитељ момак у околини, о којем су они често разговарали; али никад ни помислили нису, да |
и су пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа |
и, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет није |
, и да је по који старац рекао, како су они онако радили још од памтивека па им је било добро, |
} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школској градини и не |
, радикална странка.{S} Либерали, то су они опробани „власници“, „кабадахије“, „курџони“, који |
нај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} Радиша није желео о томе |
штао, да их одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> </div> </div> <pb n="201" /> <di |
и уопште земљоделским пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он о |
Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а практичнији је морао |
.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, мамила још више.{S} Радиши пак не с |
него и оца његовога.{S} Никад у животу они нису видели толико кућа и толико људи на једном мес |
ер неко мора радити оне послове, што их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље |
ли најодлучнији и најпредузимљивији баш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после добри |
кола, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капета |
а је онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним се тешко ствара оно у глави.{S} Зато прв |
же очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече |
S} Зато се Радиша у почетку задовољио и оним што је најпотребније од алата и почео је да прикуп |
равити лепшу, с бољим распоредом и свим оним што треба школи тако, да ћемо се поносити школом и |
новим плотом или варошком тарабом, него оним што је желео да пренесе у своје село као најбоље, |
га ти ниси разумео зато, што је говорио оним црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с младом твој |
еца су чечала око школе под стрејом, по оним лепим тротоарима, што су их сама направила; а кад |
ити, браћо, да за одрасле нема науке по оним светим местима што се зову школе: има, те још коли |
он пресађивао већином крајем градине по оним неправилним остацима до плота.{S} Доносила су и ра |
па, да сложи оно, што је најпростије, с оним, што је најпотребније.{S} Но почетак је свуда тежа |
а, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима чак до циглане.{S} И од данас то је о |
, натрашке, неприродно, и почињало се с оним, чиме треба да се завршује...</p> <p>Све су радње |
ијатеља: незнања и неумешности него и с оним малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и |
радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи о |
редавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпотребниј |
Најпосле отац помисли: да није отишао с оним калуђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, д |
ринципи провејавали и у раду Радишину с оним одраслим ученицима.{S} Само се старао, да код њих |
ашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим затре и ка |
осову само најглавније и о догађајима у оним знатним местима, која се виде у околини ближој или |
ајразвијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају за до године.{S} Ове је |
ечу и малтеру њима је опширно причао, а онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто више |
ије и намирио тридесет па њих задржао а онима другима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Р |
и били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекнуо <pb n="274" /> је још по који пуцањ |
динарству и воћарству; а због предавања онима одраслима и о осталим врстама домаћих животиња и |
у.{S} Јер је данас, господине, све теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачун |
е школи, а многима и поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код |
да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, како да иду путем, како да се влада |
блицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, који немају торбице, јер немају у шта да метну; |
тајући се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо |
стања света па до данас.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај мрак с очију, којима се отво |
што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и пород св |
о на читање и ученицима својим, особито онима у продужној школи.{S} И кроз кратко време почело |
ан прелазио оно што <pb n="200" /> је с онима малима за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва сл |
оново.{S} И продужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао, прв |
попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем стајаху неке |
личио на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју с |
ити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Загорице и у целој нашој земљи |
су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и школу, и клу |
цију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекци |
јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с |
ле, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник ре |
ала другојача осећања <pb n="297" /> од оних пре четири године, када их је живи стид изео!{S} И |
Радишини лански ђаци па и неколицина од оних одраслих.{S} И колико је Радиши мило било, што је |
у им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загорици |
они имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће н |
им, и деца не знађаху за друге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „ |
ћете осетити, како много више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што |
очињу да граде боље, тачније и лепше од оних простих, често неписмених мајстора по варошима.{S} |
ћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној |
кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима па с њима право у Свету Го |
сподине.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, т |
оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Ов |
Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се морам |
и него и но околним селима.{S} Један од оних првих великих ученика Радишиних отворио је и струж |
наци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су још остали у животу, одвојио и потрчао на |
вљао?{S} А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми гос |
ше се многи гласови од деце, особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ |
та, може ли мацке да развали и нешто од оних дасака да направи.{S} Груја оде и донесе поздравље |
а, која није набавила барем по једну од оних млечних крава, као што је била Радишина, и који ни |
а иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и њима објашњавао само оно |
чео је расађивање младица и пресађивање оних калемњених.{S} Тако се и у старој градини направил |
, особито почетници.{S} Јер је све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио месец дана, а с |
и ове мале.{S} Онда је настало примање оних малих за први разред.{S} Па како је Радиша видео, |
ни колико мајстора толико и двапут више оних других, немајстора.{S} И зато је посао напредовао |
напретка загоричкога!“....</p> <p>А из оних скромних почетака у гађању с одраслим ђацима разви |
10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пр |
S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали овакав задатак: |
е.</p> <p>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао д |
ми можемо да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесет слова</hi>.{S} Зато је најглавније, д |
прво рекао, да изваде таблице и напишу оних осам речи.{S} Онда је <pb n="127" /> продужио: „Са |
ауке.{S} Радиша се наједанпут сети свих оних пријатности, што их је имао учећи, па и ове почаст |
прочита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Рецит |
ожемо да кажемо, да је ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, покажи |
ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{ |
па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па д |
стор. <pb n="32" /> Кад он зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и д |
ма великога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако, између два дирека.{S} Нађите конопа |
ка касарна, и где год има много људи... оно где се, да простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, го |
огло доћи само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју |
н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се накоси по ливади, па се зими њиме храни сток |
је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за у |
оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за |
та је оно друго, испод евењке? — Јесте; оно је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{ |
Окрените се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској |
сти.{S} Али је време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у с |
ћа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за |
> оно што ја говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ов |
Ви ћете у своме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако |
него да <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно што ја говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем. |
своје</hi> и само <hi>поправљајмо</hi> оно, што нам је примитивно, несавршено.{S} Напредак је |
(ковачки послови или метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније |
слово о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n=" |
не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастилом, зове се „перо“, и а |
о један део његов, ни петина његова.{S} Оно друго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је |
ребу Радиша предвиђао од плетарства.{S} Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Пл |
их мучитеља и гонитеља народа свога.{S} Оно: „гори потурчењак од Турчина“ вреди за све нас Слов |
а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била |
ло молит’ да господин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p> |
лази начин, како ће се то предавати.{S} Оно што је најосновније и оно што је најпотребније, сао |
расту и у покретљивости и умешности.{S} Оно мало знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да |
и да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци. |
спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код Радишине куће, донесено је од М |
је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Р |
то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова |
цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, п |
{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — |
на је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и друга |
ига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n="17" /> „псалтирци“.{S} |
ут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиште |
је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пер |
како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, |
оре и освеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра н |
, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили школ |
те да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак од |
<hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, као што се |
напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то |
е.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то су учитељи. |
звати учењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непознато, тамно или тај |
лео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђа |
мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога н |
над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају |
дом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није нерадан.{S} |
Изгледало им је свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је |
ћање на осећање и да ново само појачава оно старије, рад на рад док он не постане навика и умеш |
абли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује |
астало време ницања, деца су видела, да оно семе, што је посејано сувише плитко, као и оно, што |
ако не погађа, него се селу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је сл |
други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка није |
тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не пог |
и ништа не траже, но остављају селу, да оно учини како је право, онда ће село лако и наћи и учи |
ање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да |
Али је све то било само добра основа за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је м |
развије плам за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а ур |
ње руке и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку |
врсну јединицу за поједина друштва и за оно највеће друштво, што се зове држава.{S} Не, него ов |
о и предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају после како ради; <pb n="352 |
} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим има земаља, н |
осити докле буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарск |
до слушају</hi>, да ли се интересују за оно што им казује.{S} И кад је год опазио код деце нема |
су редовно скупљали свакога месеца „за оно, веле, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по тол |
le>Соколови, моји тићи</title>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ надзо |
а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане учили, па онда да настави даље, особит |
на била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашње учење ништа не в |
иша, ударајући гласом <pb n="198" /> на оно више.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа да |
се свако природно рашћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао |
ку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, које је највеће у околини школе, па ће одатле виде |
мо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму како се осетила, Дан |
ад су нешто направила да сасвим личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кратко време деца |
освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Косово, враћа се сломљена срц |
барем укратко, како је Радиша гледао на оно, што је главно у развијању и учењу омладине и како |
азио, без околишења, ударајући одмах на оно што је главно и тако је често с њима за дан прелази |
ке прилике још више поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На |
обрнуто, оним записаним се тешко ствара оно у глави.{S} Зато прво очигледност и очигледно ствар |
да доносе камење и Радиша поче да удара оно крајње испод конца.{S} Онда поче ред од овога реда |
ило мање времена па је морао да одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И овде се нај |
буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столице?..{S} Де, прочитај!..{S} Шта је то со |
оје је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пит |
страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледали учит |
сам?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испод игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?.. |
те, ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Л |
је главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години <pb n="237" /> прешао; јер му |
чне књиге и листове и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједина пи |
јатно ваља да се развију осећања за све оно што је лепо, истинито, право, добро и узвишено.{S} |
и рукописна и штампана и прочитала све оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи |
ју, и у своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у |
да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дана пр |
р је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како је читао и замишљао.{S} А кад |
јио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су |
„чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; |
{S} Он ће лако разумевати и примати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он |
шило.{S} И Радиша је најпре обновио све оно, што је прошле године радио и с великим и малим уче |
>Радиша је и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили, па су онда читали и преписивал |
поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање било за рад у |
д ви примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и прими |
ром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S |
е сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твоји |
волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиша так |
остојанственији, као да би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољство, које долази од савес |
да га изазивају против себе, него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поу |
особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и |
ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; оно је гвоздена лопат |
?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, ш |
корице! — Отворите први лист!{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинско око? — А шта ј |
гледајте у слова код цркве!..{S} Шта је оно испод цркве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте као |
— Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се г |
те сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно).{S} Леп |
те слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лоп |
буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S |
? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Шта му је |
ту? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица |
на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после д |
предовати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати |
оправити.{S} Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, госпо |
n="267" /> И пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Ра |
равила ти се много.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе нај |
рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам ка |
> тајне човекова тела и видети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и видети, к |
та се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>снити</ |
о оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на |
ини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни |
—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <h |
га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И |
итамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <h |
ких од конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало |
а ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао је напред.{S |
Само је дно било лако пригодити, јер је оно имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по н |
<hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавршено.{S} Њему само треба више разум |
е су дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци.{S} И ми <pb n=" |
три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много |
но што је насликано увек се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</ |
ините најпре оно с леве стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Где је <hi> |
то и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="286" /> трећи пр |
га као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеј |
реселило, те му је остало само да збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућ |
/hi>!{S} Где је о?..{S} Начините најпре оно с леве стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите |
брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што треба, т |
ле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi> |
проширено домаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа за мушке, за женске, з |
живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би оп |
бјашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само заградити. |
и му више вредело плетарство, али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици не |
више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијац |
од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко |
де није било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} З |
деље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код к |
ше достављају поједине новости и доносе оно, што је корисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њ |
и поправака у њега, особито у кроју, те оно одваја од одела у осталих села.{S} Само је купован |
те и ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите оно код табле!..{S} Знате ли које је то слово?..{S} То |
ти име: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред |
урета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано увек се најпре чује оно слово што |
среће, да први дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око |
<pb n="92" /> и крижуље!..{S} Избришите оно малопређашње!..{S} Сад ћете да направите један пун |
клупи; извадите таблице!..{S} Избришите оно што сте писали мало <pb n="107" /> пре!..{S} Отвори |
Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком на поз |
вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, |
. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање за Призрен, треће за Каравлашку |
навање природе и свога народа а највише оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово време на |
..{S} Ето га први лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буква |
и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чедности и осећања онога што је пријатно и неп |
послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она о |
а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <pb n="209" /> сад у другом разреду.{S} И |
мо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, па и печа |
онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и дол |
еносило се из градине школске у село, и оно је почело да осећа благодети овакога Радишинога рад |
и по околини.{S} То је школско звоно, и оно казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Ра |
аду од толико и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{S} |
S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и пређе преко ове пр |
и његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле |
и њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ |
i> — <hi>око</hi>.{S} Видите, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране писан |
е почело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није било тешко. |
предавати.{S} Оно што је најосновније и оно што је најпотребније, саопштено на начин најразумљи |
поту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе ни |
не давати му ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро к |
е.{S} Земљиште није било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да на |
е, што је посејано сувише плитко, као и оно, што је посејано и сувише дубоко, спорије ниче од о |
чинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је |
“ и опет батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо |
тељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоских ствари може да буде лепо, сам |
он сада за један век урадити онолико и оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p> |
n="142" /> мала деца лако заборављају и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им |
ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он. „ |
у, да сутра рано дође судници и поправи оно на школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
о буде, о кмету, који суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине |
pb n="286" /> трећи правац: да се гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али |
свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не брже од |
ише неумешан у свему, да му свуда вреди оно „од три клена два вретена па и она два крива“, и да |
н и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет м |
ло, да споји она два принципа, да сложи оно, што је најпростије, с оним, што је најпотребније.{ |
верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi |
очи, школом су народи и људи и постали оно што су, и само школом могу напредовати даље, и тако |
, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с |
е по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, онда конац иде на ону ст |
негована као воћке.{S} Они су посадили оно дрво, које им највише треба па га не секу младо и н |
ну и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није за |
дим јесте ли добро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељ |
јпре да видим, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био о |
одно!</p> <p>Даница подиже очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима погледа и у м |
ини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Учила их |
них и само је саветовала, да се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и |
додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде |
више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јесте у друштву и испунити посланство, које му |
и.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешља |
што је најглавније, ми морамо поправити оно, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готов |
е опет не згрејати, него морамо учинити оно, што је учинио и други паметан свет.{S} Мора и то б |
ве старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па |
он не може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, како најпре да с |
Начините ово печатано!..{S} На шта личи оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели да г |
мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за свако и најобич |
ојој и — поједе!{S} И, највише ме плаши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Марко, поту |
ила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било |
че лаконски: <pb n="334" /> „Проповедам оно што сам у паметнога света и од паметних људи научио |
p> <p>- Не вређам ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то вла |
онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, те да |
долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот више и под |
} И опет је најпре понављао и утврђивао оно што је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радиш |
ћа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже дво |
нареди, да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих |
асред њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту, кад су насипали игралиште.{S} Одатле су |
ће га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, не |
ли, или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша пре четири године.{S} Зато му кмет Миљко са |
му посао свршио; само није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и ка |
етко је само који млађи професор причао оно што су ђаци имали да науче.{S} И природне науке су |
д „Читанчице“ најпре је Радиша испричао оно што ће да читају, те да им је садржина позната, па |
ко даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово оно слово што је поред те слике: код дрвета д, код цркв |
.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по природи својој б |
А Радиша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их учени |
и тако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="200" /> је с онима малима за недељу дана |
и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се да |
и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу и |
пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве му дра |
и догађај не само у овоме селу, од како оно постоји, него и у животу Радишину.{S} Село добија у |
ој таленат.{S} Особито их је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Радиша је у то врем |
S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>К |
а, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{ |
авити у школи, а у торби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше ов |
амо.{S} Колико је лудо, на пример, само оно веровање, да душа може напредовати и онда, кад тело |
у неки хтели, да се одмах израђује само оно, што треба за живот, други су тражили, да се овде и |
.</p> <p>Из Историје је могло доћи само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о ца |
S} Из природе је и њима објашњавао само оно што нису знали, а главно је тежиште пало на пољопри |
Које је слово код пера?..{S} Да читамо оно испод пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би п |
ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је т |
Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево гледа |
а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеј |
сме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} Основн |
Ето до чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазит |
увек чиста, уређена и урађена, особито оно одељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересо |
у калдрми те да се чвршће држи, особито оно, које је остало више но што треба.{S} Деца једва до |
мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постати најчеститији човек.{S} Ако видиш и как |
сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за с |
у.{S} Зато и остаје човеку за цео живот оно, што научи у доба детињско и младићско.{S} И кроз к |
а, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори: |
е без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су |
авао Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту уређи |
е, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је |
} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него п |
азумеше ово и предложише, да разгледају оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чист |
, и гимнастике за осећања, јер стварају оно, што је правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад |
тако људи израђени, они после израђују оно друго.{S} Они се прво старају, да се и њихова <hi>д |
ији живот, којему тежимо, и на послетку оно што је забавно.{S} Тако је стално одржавао њихову п |
о!..{S} Нађите му гране!..{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у сл |
па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножиц |
је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с дрве |
вим недоласком на позив само потврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити пам |
} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Е |
е то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о |
учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле што ви |
па да будемо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни |
релази и на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород са |
е зове учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, |
т бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја не |
не дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога страшнога човека што се зове учитељ, онога боја и |
га страшнога човека што се зове учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове |
ом својим, јер ради—кал значи калогажу, онога у опанцима или босога...{S} И све поче „уз народ“ |
гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У |
ње а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да де |
адина школска сада постала збирка свега онога, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, |
изведем једно велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створим сад не |
преко ње и другима, за сазнавање свега онога, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даниц |
ом, него сада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Рад |
је доста времена било и за обнову свега онога, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} |
ше, да је с извора који је испод самога онога избрешка, на којем је школа, он помисли: благо ме |
ице“ народне, и на министре па чак и на онога горе, „који их поставља и коме сви служе“...{S} Н |
тиче здравља, чувања његова и отклањања онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без |
вему.{S} Из оно мало чедности и осећања онога што је пријатно и непријатно ваља да се развију о |
о да пресече неки нож преко срца.{S} Па онога часа зграби дете, подиже га и стаде га у наручју |
се најбоље Радиша уверио, да од избора онога што ће се учити у којој школи зависи и напредак њ |
од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче и паметније код сво |
есту он је гледао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, |
<p>После овога одмора деца су ручала од онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је |
па докле се стигне...</p> <p>И овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које пева |
него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На трећем месту с |
сејано и сувише дубоко, спорије ниче од онога, што није много дубоко ни сувише плитко.{S} Исто |
она осећала, да јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми |
који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био набавио још п |
могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да нау |
асвим слободна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их обавеш |
, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пре градили, да начините пун ред кр |
се још опажала разјареност, с којом је онога немирка измлатио, па сасвим искрено и простодушно |
не извесна сума на име помоћи и набавке онога што треба, особито у почетку.</p> <p>Шесто, да шк |
и гласове, и читање из буквара и писање онога што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно. |
да то није учење самих речи, него учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео |
мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом могла израдити, и ово д |
да питомци њини из њих износе што више онога знања, које ће им требати као учитељима.{S} Нека |
и, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да поради.{S} |
Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И онога часа посла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли |
Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота н |
аности исто онако као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање к |
све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве ш |
највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S} А Вама, господи |
вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни с |
и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично обојици не буде |
да ми течемо не речима него проучавањем онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети |
же и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чијој држави живи, и не каже да је и он |
израђених предмета с обележеним именом онога, који је шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с о |
} Онда тек долази право учење и то прво онога, што је најближе, најопштије и најосновније; и оп |
жао строго прописанога „програма“, него онога конца, који је он почео да испреда.{S} Прво му је |
ече: „Господине, да начинимо овако и до онога, што идемо напоље.“ Радиша погледа и помисли: пре |
објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима,. св |
теља“, и кад је назвао слепим код очију онога, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп |
ма.{S} И онај, који од вас научи нечему онога који не зна, учинио је највеће добро“....</p> <p> |
то је он све марљивији био у посматрању онога савршенијега живота на страни и сваке ситнице у њ |
деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога што је право.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио |
е, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога |
градину школску и највише су се чудили оној правилности и реду у њој, а много су што шта и нов |
твари а по потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и же |
домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о својој задр |
а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S} Ту ћ |
све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Груја сасв |
а у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји |
елела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад зат |
само је читање ишло мало теже, особито оној деци, којој је неко из куће погинуо или рањен био. |
Зашто се посветио?..{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} |
тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју имам да извршим у о |
е, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми |
рамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду |
уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је трећа година већ, како нисмо |
ад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јунаштва, деца су се чисто поносила што је он б |
он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед на немирка, пита |
, те не може непријатељу да даје отпора онолико колико би требало и колико би могао да да.{S} Т |
жи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду колико има ученика, па им |
о реч, они углаве, да „мајстор“ иструже онолико комада колико затреба а за двапут мању цену од |
пре неколико часова била онака живост и онолико света, сад је све празно и пусто, да овако оста |
и сте опет долазили сваки пут и научили онолико, колико ови мали, што су ишли сваки дан, па и п |
S} Може ли он сада за један век урадити онолико и оно, што су други народи урадили за пет веков |
и, материјални, умни и телесни напредак онолико, колико би требало и колико су могли моји добри |
ам“.{S} Тихо и мирно ишло се у напредак онолико, колико је допуштало време и снага дечја.{S} И |
, вешали су редом.{S} Учионица је таман онолико била загрејана, колико је топла била јуче.{S} З |
латила брзо, јер би сваки дан састругао онолико пута више дасака колико тестера метнеш.{S} А са |
ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само онолико цигле колико треба за нашу школу, него да ће на |
у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико је могло без нота и без велике муке и д |
грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} Радиша пробуши |
рава, него је редовно и свршавало школу онолико колико их је и почело.{S} Зато је готово цео та |
и треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи читава породица |
иша и отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишином шареницом.{S} Тако је Радиша проспавао п |
здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио старој школи кроз читав |
молитава тиче, остао је целе године при оном простодушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Бож |
ћемо и — пропашћемо; а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и којом би требало д |
еспрему надокнађивао после сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друга је, |
дивно, особито кад се погледа заједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одморил |
њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола |
одаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад однели читаве три гомиле, рекао: „Хвала учитељу |
те и њега!..</p> <p>„Дотле сте писали и ономад.{S} Сад гледајте како се пише <hi>п</hi>, код пе |
ећемо предругојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми |
а код змије!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврните и та |
ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које су д |
аљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономадашње. „Хајде, господине, тако да начинимо и с ове |
ји).</p> <p>За време одмора продужен је ономадашњи посао: одношена је земља с брда више школе у |
ији тренутак и за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће |
рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још више.</p> |
он овако и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поп |
е; а то је најзгодније било показати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, прешл |
на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна |
} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, државно, и зато се много више вољно |
лушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S} Ту ће млађи раст |
бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <pb n="369" /> коме требају.{S} |
сећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <pb n="369" /> коме требају.{S} Зато би тај новац |
„Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог удар |
дну добру партију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на |
ан живот отишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобројним фабрикама изр |
вари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и неправилно, Радиша је изградио |
основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S} Зато се с |
ру и провели цео дан разговарајући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца нала |
здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање на за |
је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} Радиша није |
о се могу заподевати и дужи разговори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само р |
спит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а они одговарати на сва та пи |
, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарал |
је написано све што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господин |
е ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврдога!{S} |
ма другоме па и себи самоме.{S} И тешко ономе, који није осетио довољно топлоте и од пелена и о |
е колико и даска.{S} Онда је помакну по ономе платну и одсече други, па трећи, па четврти, све |
ј постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, чувања његова и отклањања он |
оди, гледајући како се она развија, и у ономе простом животу људском, у којем има пуно лепоте, |
; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> </div> </div> <pb |
о доцније па је давао и по неку награду ономе, који је највише кругова имао.{S} И ништа више ни |
а децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је |
е је сваки на свој начин причао о свему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта |
, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су саградили мајстори; ове клупе су начинили |
p> <p>— Коју? упита га Радиша.</p> <p>— Ону, удовицу, Станојку! одговори Груја, стидећи се по м |
н и пре и после подне, ускоро успео, да ону правилност и лепоту у рукопису код деце поврати.{S} |
а за духовну храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p |
ијена личност је погодна и као човек за ону највећу заједницу људску, што се зове човечанство.< |
а</title>.“ А кад су деца полако певала ону; „<title>Соколови, моји тићи</title>“ и рекла оно: |
и с понеком причом, из које су изводила ону молбу или заповест за коју је она.{S} Ништа њему ни |
израсла толико, да је потпуно заменила ону мртву, суву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се |
му он стоји, накрене, онда конац иде на ону страну, на коју се равнина накренула.{S} Сви се поч |
е“, које је Радиши много више личило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је изгледало |
диша и метну ону састругану половину на ону другу даску, обележи писаљком и рече Груји, да и њу |
добро примају науку!“ И овде му исприча ону Христову причу о сејачу и семену, коју је деда Ради |
косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} Дабогме да с |
а је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли и по |
?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, |
он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад помисле: да га је село |
е сад најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што м |
а наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p> </di |
} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је |
.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, < |
} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађите ону другу реч!..{S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте т |
нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дира |
клупу а извадите таблице!..{S} Окрените ону страну где нема ових црвених пруга!..{S} Начините у |
билази и надгледа).{S} Сад сви окрените ону страну где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји |
ње.{S} Онда узме ножице и свакоме исече ону стотине на десетице, па онда рече: „Метните <pb n=" |
тим, да почну мало доцније, док заврше ону грађевину што су је тада радили.{S} А пошто су увер |
оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да развије у својих |
емо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и |
лети на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> |
орило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни народи!{S |
ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n="229" /> на њој по |
таванисали и малтерисали а други радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља и трпезарију.</ |
Зато да тражим учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...</p> <p> |
Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Милица м |
ехану, а не за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала царица Милица</title>.“ А кад су д |
подин Министар замолио, да не учим само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb n="112" / |
ак) за кола!{S} Ево најпре да направимо ону рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} |
таблицу и писаљку!..{S} Избришите лепо ону страну где нема линија!..{S} Почните с почетка!{S} |
таблице, да пишете...{S} Окрените опет ону празну страну, где нема ових пруга!{S} Отворите бук |
алтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити |
несено.{S} Он најпре добро покваси целу ону стрму површину па поче <pb n="170" /> да слаже први |
ече деци, да изваде таблице и да окрену ону страну са црвеним линијама.</p> <pb n="138" /> <p>„ |
чиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону састругану половину на ону другу даску, обележи пис |
како да га учите!{S} Скочите, па реците оп!“....{S} 1</p> <p>Дана се и матери поверила, те су с |
по неколико недеља, те презри, поцрни, опадне, па и пропадне.{S} У књигама има и како се воће |
творан утицај у њему почео знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матер |
рме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажала разјареност, с којом је онога немирка измлатио, |
је, али није могао.{S} На њему се јасно опажале две природе: једна осећајна, која је јача од ње |
због радова у радионици.{S} Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имат |
пет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опажало на здрављу дечјем, јер су не само деца увек бил |
а села.{S} А утицај геометрије почео се опажати и на имањима, јер је свако тежило да заузме пра |
е сада слатко, и најслађе свима.{S} Она опази неку промену на свима.{S} А мајка је запита:</p> |
.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно канцелариј |
“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} Зовнуше кривц |
во и нашла све мртво, на лицима се свих опазила голема туга.{S} А кад је завриштало девет добри |
би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и |
ку њиховом и међусобном задиркивању.{S} Опазио је, да нека мало потрче и преко школе, кад с одм |
народа нашега.{S} У образованога света опазио сам, да се сваки поноси <hi>радом</hi> и <hi>вре |
у за оно што им казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, расејаност и зевање, напуштао је |
не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не |
бли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао |
не велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике“ било доста, Радиша позове уч |
да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и н |
да му га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлу |
аса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде одбијат |
S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то под кош оп |
селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загорица |
те и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ с |
к у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; свога кројача, |
шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате опанцима, те нек остану овако чисти преко целе године.{ |
м, јер ради—кал значи калогажу, онога у опанцима или босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} Сам |
и се ништа не допада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и |
љ непомирљиви противник данашње владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад приближују |
ад приближују избори, а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашње владе и владајућ |
е и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загорица пуна новц |
у једној целини.{S} И ето откуда долази опасност, да непросвећени народи управљају сами собом.{ |
црепом, те да више трају и да не прети опасност, да плану у пламен те да сви погоре, као данас |
за село овако као што је Загорица нема опасности од глади, опет је поред старога направљен још |
невни рад, него су и деца ипак излагана опасности, зими да западну негде у снег, а у пролеће и |
разумних и просвећених.{S} И ето откуд опасности од тога пребројавања и бројне већине у прости |
агоричани су видели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као н |
које се певају уз гусле.{S} Оне највише опевају поједине јунаке и зато се и зову <hi>јуначке</h |
, и којега је после у путу креч највише опекао по недрима, упита: „А креч, господине?“ Радиша м |
им, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу но |
него на жени...“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао суд |
а ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одговори баба |
бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а |
, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, први — други... |
а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет п |
м који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а |
Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножавањем станов |
сто, на којем стајаху неке хартије, па, опет не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим |
она била 2—3 године и учитељица добра, опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више |
таљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по мало песка у ходник а одав |
које су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први — други!..{S} Други нек изи |
то је Загорица нема опасности од глади, опет је поред старога направљен још један нов кош за хр |
>Па и ако ово није било много песнички, опет се простодушним загоричанима много допало, јер су |
ије имала ни једно женско дете у школи, опет је њен благотворан утицај у њему почео знатно да с |
азили и да не прљају и не кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета ч |
{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за ча |
ом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде |
што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе |
е оцу подједнако мило и мушко и женско, опет су мајци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваља |
ваким разговарао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача ни |
је надзорник по струци био математичар, опет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није |
а.{S} Онда поче ред од овога реда зиду, опет с потребним нагибом за сливање воде.{S} Деца рекош |
м рамом и шипкама са завртњем на крају, опет направљеном у Загорици, у радионици школској а пом |
мета снег“...</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и поседаше на своја места, Радиша ре |
би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, да се слав |
.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазите добро: опет ћемо да погађамо, која се слова чују кад се нека р |
мите још четири!..{S} Како је сад?..{S} Опет оставите све!..{S} Узмите пет!..{S} Како је сад?.. |
" xml:id="SRP19102_C1.2.4"> <head>4.{S} Опет на раскрсници</head> <p>Тако Радиша сврши други, т |
ј да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем |
сата одмора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви |
рните се к мени! — Обрните се натраг! — Опет к мени! — На десно! — К мени! — На лево! — К мени! |
дан корак напред! — Вратите се у ред! — Опет изиђите! — Вратите се! — Изиђите! — Вратите се! — |
се полако вратите и сагињите напред! — Опет се усправите! — Сад се накрећите на десну страну к |
х раширите! -— Саставите! — Раширите! — Опет саставите!— Раширите! — Спустите! — — Хајде сад по |
узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у школи него овако, па |
елиш, господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пиш |
га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге д |
а морао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мис |
угога места.{S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било је |
ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод |
спреме за савршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато оне данас и н |
етак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и је |
После једнога сата Радиша рече деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="8 |
буо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готов |
Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо своју науку!..{S} Сад узмите ст |
учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n="189" /> здрављу продужимо |
већи, део захвале за нову школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио |
узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом |
цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Онда опет помаче конац за дужину дашчице и ашовом по концу о |
морише и мало поткрепише јелом, па онда опет уђоше у школу, да продуже „науку“.{S} Радиша рече: |
ли ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским гласићем пева |
а се мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, кој |
зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се |
шао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да поведе разговор и да му каже, али не може: све |
долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, |
лето жито непожевено и трава непокошена опет по неколико недеља, те презри, поцрни, опадне, па |
ири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиж |
гу знати све науке и сву филозофију, па опет у кући да им остане онако како је било и да живе о |
збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто |
е зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша ра |
ије кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То је <hi>турска</hi> цр |
те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате |
оју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога јединога живога не |
коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгле |
ора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово пар |
него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да м |
а томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њи |
ада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мрака Радиша <pb n="8 |
о, помози нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо науку!..“</p> </div> <div ty |
гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је |
еко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, и |
на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред |
е, да му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али |
е разносио по селу.{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако сел |
у.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави са зем |
а види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је |
до готово највеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на бр |
опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за д |
ви, и сви чекају да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам сати,“ него је с кметом Миљком од |
.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад пос |
ио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, |
колико минута били су при врху и Радиша опет уплете последњи ред с преплетањем а крај утврди ко |
а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, а он се с осталима врати шк |
ако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде сад опет да направите један ред крстића, један ред котурића |
дитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и првога чо |
јпосле у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена к |
{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова код ока!.{S} Хајде сад она |
Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете другу!..{S} Трећу!..{S} Ко може са |
краја.</p> <pb n="123" /> <p>„Сад хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, |
читаву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је им |
диша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му р |
ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео да |
и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га о |
то и Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет поранио и отишао пре сунца у градину школску.{S} А |
говор за све време вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога великога света, што га је |
руги и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А де |
ра и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.< |
зидана и покривена црепом.{S} Негде је опет на старој кући дозидана соба, али је свуда с плафо |
редство да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у у |
приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како је Рад |
ем том кад се свршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош |
} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загор |
ко остане 46 дана...</p> <p>Сутрадан је опет дошао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му ка |
него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу |
и и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} Дабог |
а, река, вароши и села.{S} Показивао је опет на којој је страни који народ и која земља.{S} А н |
а четири парцеле међу њима ограничио је опет правим линијама и с оне друге две стране, те је до |
орицу.{S} И у школи загоричкој пошло је опет све својим редом као и пре.{S} Радиша се опет безб |
и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани напредују и имовно. |
вота, поступности и мирноће.{S} Зато је опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И |
дете развијено и телом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад су завршили ово |
у, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита, и капета |
двадесет</hi>.{S} У овом трећем реду је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има три |
ећи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове, докле не би |
вршетак основне школе</head> <p>Настаје опет учење.{S} Учитељ је знао, да је Радиши далеко село |
и дан и прво читање.{S} Мале калдрмџије опет на послу </head> <p>Освитао је Петак.{S} После јуч |
— колико грађење буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар |
ла и меси хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су им |
е, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</p> <p>За време одмора Радиша је попис |
/p> <p>Министар се размисли па најпосле опет рече: „Ипак га преместите, да задовољимо капетана, |
и ђаци остављају школу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни ви |
одају сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде |
уда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, |
пара иде у висину; како од паре постане опет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу |
и кући, <pb n="21" /> да се после подне опет скупе на овако „учење“.{S} У једној малој књижици |
} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано!.. <pb n= |
пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили и т |
али хладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће |
оста Даница је обрадовала Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју погрешку |
о науку коју данас започињемо!“ Онда се опет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрену деци и |
код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти |
ли ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво мно |
Не смемо више трошити толика дрва па се опет не згрејати, него морамо учинити оно, што је учини |
ве својим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао пословима на извођењу с |
ива дужност на другу страну, и школе се опет затварају.{S} Тиме је решено и ово питање. —</p> < |
идим, јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет истоку!..{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се за |
.{S} Окрените се на десно! — Обрните се опет овамо к мени! — Обрните се на леву страну! — Обрни |
па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се опет погледаше; погледаше и у Радована, гледајући шта ћ |
барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После ручка на |
тим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, да њен син није п |
реном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато ће |
редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столица у Загориц |
усавршавати живот људски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиш |
вали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше да му загревају в |
о.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p |
..{S} А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да је много, и питао се, да ли то мож |
се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамт |
више!..{S} Сад у другом реду направите опет десет!..{S} Колико је то десет и десет?..{S} Испод |
Овако док не остане ништа).{S} Оставите опет све на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десе |
уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi> |
га да напишете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово |
се! — Изиђите! — Вратите се! — Изиђите опет! — Коракните још један корак напред! — Пружите обе |
је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели, а колико је остало?. |
у једно и метните на клупу!..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели?..{S} А колико је она |
узели, а колико је остало?..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели свега, а колико је јо |
змите таблице, да пишете...{S} Окрените опет ону празну страну, где нема ових пруга!{S} Отворит |
ле не узму све.{S} Онда овако: „Метните опет свих сто на гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на |
Сад устаните и прекрстите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави |
таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет |
прво ове речи с табле!...{S} Сад пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу |
остало?..{S} Узмите још!..{S} Помешајте опет све у једно и метните на клупу!..{S} Узмите опет д |
ина, долазили сте само Недељом, али сте опет долазили сваки пут и научили онолико, колико ови м |
нистар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, |
авите ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и |
ма правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>После |
а и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа |
Радишним, у гомилицама, чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поре |
а ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога |
вре, високе једва једну стопу, поседаше опет на троножне столице чича Миладин, кмет Миљко и њег |
а он даље.</p> <p>— Примамо! одговорише опет сви.</p> <p>- Примате ли, да Томину кућу откупимо |
вљао.</p> <p>После овога „одмора“ уђоше опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отв |
да се умију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</p> <p>„Да погађате сад, која се слова чу |
н је причао како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је о |
, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почиња |
у и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле |
учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, рече једноме да одговор |
разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају |
на стара, али марљиво пребојена црно, и опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпарта |
најближе, најопштије и најосновније; и опет онако, како ће деца најлакше разумети.{S} Напамет |
ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно |
све овако у питањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поре |
у примљени новаци у I први разред.{S} И опет су пробрани најодраслији.{S} Тако је то ишло и даљ |
нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много.{S} Гласова је било лепих, само |
што је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао и утврђивао оно што је јесенас |
пут пет јесу десет... и тако даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет батине.{S} Радиша је изгуби |
тако даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што |
, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И ка |
погледајте у Св. Саву, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да |
уо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси но |
ти Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо своју науку!.. “</p> </div> <p |
же и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо науку!...“</p> </div> <div typ |
ватају са по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Б |
у и свима свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И поново се ређају сви св |
че другога?“ запита Радиша даље.{S} Сви опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да |
дан набави машину за вејање жита, други опет круњач, трећи краву још бољега соја од Радишине, ч |
ноги веровали, да не могу; али су други опет наводили, како је тај и тај из тог и тог села науч |
чекивала принова.{S} У Мају Даница роди опет сина и надену му име Милован.</p> <p>И овогодишњи |
с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет к |
ице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да их н |
адише некакав понос и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да |
о лепше и свечаније да се прослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и дол |
{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз отво |
више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и оп |
, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те при |
пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као на другом месту, да се ко опије па да не |
ћ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од п |
одвучено и то још неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ништа хитно; па, да не би оставља |
Само не треба много да запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало него ради млитаво |
ица само други, јер у први нису примили опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да |
видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана |
о време у Загорици још нису посвршивани опет су сви ученици Радишини били дошли и најпре су трч |
вога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелети ти с |
да се мало одморите, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви и |
овући ће село, грађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп направићемо овде, и креч ћемо п |
жете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Пут |
стог су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу годину или трећи р |
Дешчанском Кладенцу....</p> <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, |
е и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћ |
то, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и ун |
ве то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја |
ом селу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео свет, дошао до највиших наука и до |
} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава |
они огледати да направе овако.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да |
х орашчића или тачака.{S} У овом другом опет има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има |
се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одмах потражише семена од дуда, |
радост његову.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе с |
ине, зашто сте ме звали?</p> <p>Капетан опет дрекну:</p> <p>— Сад ћеш чути зашто си зван; него |
ли, и кад је сутрадан дошао за план, он опет запита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињ |
му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли |
м за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} |
Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:</p> <p>„Ов |
а реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и |
много више.{S} Радиша је онда подвукао опет само тридесет најодраслијих и најразвијенијих и њи |
>После неколико дана капетан је написао опет „президијално“ министру просвете, да Радиша остане |
с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Радиша није хте |
ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да буд |
аде загоричане, и старије и млађе, било опет лепше гимнастике но што је обично јурење и празно |
ју копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један стари г |
к.{S} После јучерање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, да с |
лу колико смо се мучили; и да није било опет готовине општинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И |
прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао на посао, из |
те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете од школе, него да долазите уредно |
„Данас нећемо учити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину |
бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник |
ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо |
добро да запамтите свако слово.{S} Зато опет извадите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова редом |
едно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, да ник |
} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и употребљавају разне к |
мо неки процес, ми грешимо.</p> <p>Зато опет полако и пажљиво, с природом и за природом.{S} А п |
меса, четврто јабука, пето јаја, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опе |
у?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџише?{S} Што је потребан проводаџија? |
али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, д |
ђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А др |
ока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на кон |
адиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро |
Сад да прочитамо ово на табли! (Читају опет развучено, да не пресецају глас измеђ појединих сл |
и ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза с |
е се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по Великој Го |
ај одговор учини бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који с |
“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се |
горице су друга села.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и т |
на улицу.{S} Из овога ходника водила су опет два али затворена: један у једно крило а други у д |
су ручала од онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показала својима, к |
да опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова чују у разним познатим реч |
а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако с |
су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, ка |
испричао како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље у с |
ек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а |
ad>1.{S} Премишљање</head> <p>Отишли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му тр |
<p>Дошла је и друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једно |
поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео дан разговарајући се о ономе |
о боље познавао своје ученике, а они су опет били много слободнији и више су волели и питали св |
осао и доврше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да се не љут |
било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опажало на здр |
и кратка.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо време само мало топлије него јуче.{S} |
лицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p>После пове |
пет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и мали |
му се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац н |
ном вуненом шареницом, и добар покривач опет од једне вунене шаренице или „черге“ и новога јапу |
уку они, којима сам казао да су други! (Опет надгледа и мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да |
.{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчитава развучено, као на слогове, а не |
ead>3.{S} Наставак и свршетак</head> <p>Опет у пролеће 1878 у месецу Марту изиђе наредба, да шк |
ави и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у загоричкој школи најглавније |
и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — Само је своје парче донео Станко, чија |
.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијала и ојачавала.{S} И наста не само расцеп него и о |
случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доприносило и |
пет нема, као на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} |
су побили колац насред њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту, кад су насипали играл |
м.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Радишу је грлио стари деда |
за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, ос |
ничије“, то јест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од |
алазило по нешто да се посади, пресади, оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми |
да се шири умни хоризонат дечји, да се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предм |
, кадри су да сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања углађена и привлачна; за послове |
дође из министарства наредба, којом се опозива премештај Радишин у Прњавор и он остаје на свом |
<p>Почела је и нова школска година.{S} Опозиција је победила.{S} У земљи читав преокрет.{S} Св |
су збиља били големи губици; али их је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да ступа све |
id="SRP19102_C12.7"> <head>7.{S} Победа опозиције</head> <p>Почела је и нова школска година.{S} |
гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да буду пријатељи свему што је д |
е гласате за владиног кандидата него за опозицију.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Но ако мо |
„власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се за дуго није десило |
адишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин министар преместио из в |
мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре него за владине људе, онда ћу ја предложит |
какога покојника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месец |
чела да свира и игра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написали су изве |
есто учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, |
и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша што заповедио ни забранио.</p> |
н умири и заспа.{S} Дана је после чешће опомињала присутне.. да не би пробудили бебу....</p> <p |
ни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, не |
к данашње владе.{S} А, призван данас да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и тако се |
Не дам! одговори му Радиша са прилично опорости.</p> <p>— Не даш? понови капетан.</p> <p>- Не |
сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање младица и пресађивање оних калемње |
о мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити.{S} |
је запитао за узрок и свакоме је примио оправдање.{S} Онда је наредио, да поседају у клупе, кој |
Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb n="365" /> не |
> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити с |
ога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанц |
би потпуно разумео тај посао и могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да кал |
о време Радиша је надгледао како Милета оправља школу и питао децу, како је којем име и је ли м |
а и гледају, како шта ради Милета, како оправља школу и како Радаша учи децу.{S} И неколико њих |
pb n="382" /> <p>Путеви су у целом селу оправљени, а местимице и подзидани и насути, да вам је |
то ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, за које мушка рук |
би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две |
руго, да није ни за овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и прашињава, зидови искварен |
под од дасака, које су не само чисте и опране него и застрвене, те да се иде по застирачу, кој |
о и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и намештено као у варошима.{S} И сав н |
је дошао до капије и угледао у дворишту опрано рубље бело као снег, прострто да се суши, он се |
ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим |
дстави капетану и упита за своје „место опредељења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био |
ницом за покривање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом.{S} И он |
н, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто |
да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се св |
знатога, и тако они пођу с онаком истом опремом као и пре четири године, кад га је водио у осно |
.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован задржава кмета да седне мало, али он |
дикална странка.{S} Либерали, то су они опробани „власници“, „кабадахије“, „курџони“, који су з |
о сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у об |
ршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опрости, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је |
да добије доброга друга и што ће да се опрости четвороразредне мушке школе, која за њу није би |
позове кмета загоричкога за сутра.{S} И опрости се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</p> |
је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с осталим људима, који су ту били, и отиш |
д тога ћутања Немирко рече: „Господине, опростите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му |
мо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеше да моле и они други.{S} Радиша ка |
ац па га веза за онај колац на средини, опружи до периферије и стаде га вући по њој гледајући, |
, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је |
е морало нешто земље и да се откопа, па опружи конац пун метар далеко од зида с нагибом на севе |
та је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац од јучерање калдрме пред школом па до капи |
Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Школом овлад |
ико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе капији с једне стране и од капије с |
камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, и поч |
нац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у |
! — Један! — Два! — Један! — Два! — — — Опружите руке напред! — Сад их раширите! -— Саставите! |
гова настава тече <hi>поступно</hi>, не оптерећујући децу, <hi>природно</hi>, да иде једно из д |
правку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; свога |
а наслужише Миладину.{S} Миладин је био опширнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да напи |
миди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно причао, а онима малима о томе није ни помињао.{ |
је, да више не може да се постави једна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе по три |
евети), за свакога посебице, него једна општа, али висока од земље на даскама, са сламом и лепо |
у њих веома и напредују опште ствари и општа корист.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по пр |
тим одговором и задовољио.{S} Таква су општа питања искрсавала сваки дан.{S} А највише су се и |
мет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри |
се одаје више поштовања и ономе што је опште, државно, и зато се много више вољно врше и слуша |
о науку коју сте почели!“..</p> <p>Веће опште радости у Загорици није било од постања њена.{S} |
још не могу да појме вредност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом своји |
ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне установе, онда је тешко.{S} Онда он сам м |
и ограничених, и њих треба жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га може накнадити; где срца н |
лније пољопривреде, привреде и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато |
ју против себе, него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Т |
као и прошле године.</p> <p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и д |
е наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не само |
личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ствари и општа корист.</p> </div> <div type="chap |
х и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, уливала је у његову младачку душу нову |
p>Радиша је за сад импровизовао и један општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећ |
раде заједнички и на својим приватним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми |
та писма била упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала адресантима бесплатно, а ако с |
о су задруге напредније, то је и село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и д |
у, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да |
а су и куће раздалеко, те су породице и општине неподобне за већу дружбу и заједничке послове.{ |
их, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних и непросвећених него р |
то Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини и капетана у држави као и домаћина у задрузи.{S |
ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно |
о и вредан председник, писар и економ у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије занимање н |
правио друго сандуче, које је стајало у општини, и у њега су метали писма сви, који су их слали |
другога, и тако једнако.{S} То би била општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови или села |
х сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинске послове, за које им је плаћано, те је и њима |
лу и договоре овако: да село да Томи од општинске утрине где хоће двапут више земље но што изно |
се мучили; и да није било опет готовине општинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим људима ш |
за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто позајмити из штедионице па после |
слушају и сви закони и уредбе државне и општинске, и <pb n="47" /> не врше се само с тога, што |
дно.{S} Збор је био код старе школе или општинске суднице, и сазивач га је отворио овим говором |
шња судница, судница — пређашња апсана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и старо цркв |
ље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општински и машинама, кмет рече, да он не би волео да к |
а шума и забрани појединих домаћина или општински.{S} Испод њих је и толиких воћњака на све стр |
равна дела.{S} С леве стране је дугачак општински кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо |
је решило судбу Радишину: да буде писар општински и остане у своме селу.{S} Ласкало му је, што |
су се склањала то пода дрво, то под кош општински, а највише под стреју око школе.{S} Пода дрве |
ве време посвећује привредним пословима општинским; попу зато, што су сви побожни, а нису сујев |
дуче креде.{S} За све ово кмет је понео општинских пара, да плати, па ће после видети како ће: |
одговори: „Свачије и ничије, господине; општинско“.{S} Радишу ово обрадова па стаде објашњавати |
диша је сад успео, да се то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења |
е и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и о |
начинили школу, од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина рекла, |
овлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша општинскога сложено их је већ неколико стотина једна на |
а ће после отплаћивати; а нешто имају и општинскога, те не морају ништа тражити од народа.</p> |
љка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници општинскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати |
набављају и књиге и све потребе ђачке о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно.</p> <p |
штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.</p> <p>Либералима пак све ово из |
штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновниш |
у, говорио им је он, чини чељад у кући, општину чине поједине куће или задруге у селу, а сва се |
ен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и св |
оже учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и општој невољи о каквоме раду на новој школи дабогме да |
попуштање, споразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих ве |
то и од своје куће доносили овде, у ову општу, заједничку.{S} Ове су године с пролећа могли и д |
акије, мало пастрме и сланине, јабука и ораја и преобуку Радишину, с једним поњавчетом за прост |
у школу; своје пољопривредне машине: за орање, дрљање, сејање, окопавање, жетву, вршај, вејање |
остави, огртање, огрни, облак, облачно, орао, сврдао, пепео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, |
</hi>, на пример: око, очи, огањ, орах, ораси, остава, остави, огртање, огрни, облак, облачно, |
ој беху изграђене све саме тачке колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам напр |
<hi>о</hi>, на пример: око, очи, огањ, орах, ораси, остава, остави, огртање, огрни, облак, обл |
облице, особито од липе, шљиве, крушке, ораха, граба, дрена, леске, клена, млечике и мечје леск |
да пред многим кућама, ако нема каквога ораха, крушке, јабуке, трешње или шљиве, немају где да |
дном реду има <hi>десет</hi> ових црних орашчића или тачака.{S} У овом другом опет има десет.{S |
тропологије виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{S} А |
јвећи социолог данашњи Херберт Спенсер, организам од организама; и што је он већи у простору, т |
г данашњи Херберт Спенсер, организам од организама; и што је он већи у простору, то више времен |
коракне пет стотина година напред?!{S} Организми се не развијају тако брзо.{S} Брзина развитка |
ме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, стално и смишљено ради на добр |
ј најбоље роди и какво јој ђубре треба, органско или неорганско.</p> <p>И ниједна машина и алат |
ио, како се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} |
то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’в |
/p> <p>План је дакле Крсманове куће био оригиналан.{S} Споља се улазило у пространо предсобље, |
иљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној женидби Радишиној без проводаџије, и необич |
е за креду.{S} У углу једноме стајао је орман од једре растовине, који је Радиша сам направио, |
ашине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и столице, а један је неколиким школама |
и они, који су излазили из школе.{S} На орману је била права руска рачунаљка с гвозденим рамом |
ва књига и писаћег прибора.{S} У другом орману била је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле с |
о види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и сло |
мислио је, да на месту, где обично игра оро, кад је сабор, направи лепо игралиште, које ће бити |
грама.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у |
у сви набавили боље плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у |
е само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом |
А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша рече |
} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу |
кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити...{S} Данас је и ручак најбољи и најслађи |
то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађите ону друг |
ле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувит |
ај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? ( |
S} Пазите, да их читамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се зове <hi>осица</hi> или зо |
неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о |
S} Погодите шта се чује кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{ |
hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — |
ошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.</p> </div> <div type="chapter" xml |
свих <hi>осам</hi> редова, онда он има осам — десет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом девето |
е године дакле попримана су сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S |
ам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десетака?..{S} Колико је у девет редова?..{S} Коли |
те седам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите осам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите девет!..{S} Како је |
мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поз |
Шта је то седамдесет?..{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десетака |
ест?..{S} Колико у седам?..{S} Колико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет?. |
вапут три јесу шест; двапут четири јесу осам; двапут пет јесу десет... и тако даље.{S} И опет „ |
да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред!..{S} Колико је ту? |
рекао, да изваде таблице и напишу оних осам речи.{S} Онда је <pb n="127" /> продужио: „Сад паз |
ћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати!...</p> <p>У науци дакле има правих чуда, а с |
о сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни млад |
се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у <hi>осам</hi>?.. <hi>девет</hi>?..{S} У <hi>десет</hi>?..{S |
смом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> редова, онда он има осам — десет или <hi>осам |
да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам сати,“ него је с кметом Миљком одмах почео примање |
ет; кад се од сто узме двадесет, остане осамдесет... и тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко |
олико је у осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десетака?..{S} Колико је у девет редо |
е први а колико други?..{S} Поделите им осамдесет!..{S} Поделите деведесет!..{S} Сто!..“ Овако |
У гломазних десет клупа поседало је око осамдесет ђака најразличнијега узраста и одела.{S} Учит |
едова, онда он има осам — десет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом деветом реду је десет.{S} А |
свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси се хл |
в развитак у почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле најпосле сасвим не пр |
тако све распоређено и намештено да те осваја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне моје м |
истина, да у културном животу вреднији осваја, а тромији и лењивији пропада, онда народ мој не |
свака ситница дубоко продирала у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио |
вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
е и сутрашње Рождество Христово, да нам осванеш на здравље и на обрадовање!{S} Свети Стеване, с |
.{S} Зачетак школе за одрасле</head> <p>Осванула је Недеља.{S} То је суднични дан у Загорици.{S |
а киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет по |
трајала готово целе ноћи, и сутрадан је освануо први кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, ал |
C6.5"> <head>5.{S} Петров дан</head> <p>Освануо је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и |
102_C7.2"> <head>2. 16 Август</head> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово вр |
Спрема за нову школску годину</head> <p>Освануо је први дан после свадбе.{S} Сви су поранили и |
лике параде, како им и доликује.</p> <p>Освануо је Петров дан.{S} Сељани су почели да долазе јо |
о распуст школски, да се обоје одморе и освеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, шт |
д него и прошле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије него јуче |
не само болни траже окрепљења и здрави освежења, него и матере с малом децом у хладу и чистоме |
, како је код тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје село?</p> <p>Миљко стидљи |
Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко |
ој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у главној учионици па пошто покропи прису |
е свештенику и умолио га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров дан су одредили зато, што |
твога труда, и од села твога, којем си осветлао образ, и од ове деце мале, која још не могу да |
буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си |
д школе не беше никога.{S} Сунце је још осветљавало само врхове највиших околних брда и даљних |
да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме чудили и околни уч |
о ново, што шири њихов умни хоризонат и осветљује га, што је практично и за живот потребно, осо |
Петров дан завршена је школска година и освећена нова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко |
арству, да је одавно довршена а данас и освећена нова зграда школска у Загорици са два одељења. |
er" xml:id="SRP19102_C9.4"> <head>4.{S} Освећење нове зграде</head> <p>На Петров дан завршена ј |
слављен и крај четврте школске године и освећење јединствене нове школе у Загорици.</p> </div> |
анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, на храм Божји, на какву стару светињу из слав |
завршујемо само школску годину, него и освећујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донет |
ег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан је освитао Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само за |
але калдрмџије опет на послу </head> <p>Освитао је Петак.{S} После јучерање кише данас је било |
> <head>1.{S} Јутро код кмета</head> <p>Освитао је најзнаменитији дан у животу Радишину, кад је |
је.{S} Прва колица у Загорици</head> <p>Освитао је други дан друге недеље рада у школи.{S} Он ј |
ли: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у години.{S} Спавања више нема. |
еоград, да доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе |
ицама, игралиште и о Св. Сави</head> <p>Освиће први дан друге недеље рада у школи.{S} Време је |
агањце, козе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} |
су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали загорички ђаци су пора |
</p> <p>И Радиша, који је суделовао при освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито с |
.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с толиким стварима у тој једино |
задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч освојили су околину.{S} И тесан камен поручивао се из З |
и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с осталим људи |
оритетом старешине и у кући и у држави, осети се необично, кад му нестане свега овога и кад се |
о и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потребу за три гвоздена окивача или шине: једном |
учинио много, доста...{S} И овде Радиша осети задовољство од испуњене дужности, па онда настави |
"SRP19102_C11.1"> <head>1.{S} Даница се осетила</head> <p>Још пре испита у једној шетњи Даница |
место, где Јелена јавља Еразму како се осетила, Даници се објасни и њено чуђење, што јој игра |
Даница је обрадовала Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју погрешку...{S |
, те су им заслађивали горчину, коју би осетили у чему год <pb n="355" /> у раду и животу своме |
адиша поправљао тако полако, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила |
у самој школи, и Радишини ђаци још нису осетили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни оп |
да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла и ћерами |
шинама и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио је потребу, да буде прави савремени пољопривредн |
<p>Па, при свем том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и мислио је у с |
ало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{S} Али Груја ј |
ло пре тога на два три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и н |
ша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{ |
еби самоме.{S} И тешко ономе, који није осетио довољно топлоте и од пелена и одела, и од милошт |
колу и радио лакше послове, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, ј |
адићско.{S} И кроз кратко време ви ћете осетити, како много више знате од оних, који нису ишли |
11. У одржању реда и понашању</head> <p>Осетљивом Радиши је најтеже било, да подеси понашање пр |
дине школске у село, и оно је почело да осећа благодети овакога Радишинога рада не само у лето |
и, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је мо |
} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не бу |
иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто кр |
да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита |
ему се јасно опажале две природе: једна осећајна, која је јача од њега, којом он не влада, и је |
мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само мање.{S} И човек је постао од див |
но што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па се ви |
о нити је деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе |
е оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој треба много више од онога што је у школ |
питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зора |
сти.{S} И кад су год одлазили од школе, осећали су, да су данас научили нешто ново.{S} То <pb n |
за ученике његове било привлачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да |
неприлике и одговорио, толико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за но |
њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад помисле: да га је село изабрало, да он воли |
ученици њени све <pb n="378" /> су више осећали, да у радионици њеној имају не само пријатне за |
којима се није знао разред, али који су осећали, да код Радише могу још много научити, па су до |
капетану и клеветнику и добротвору нису осећали много захвале...</p> </div> <div type="chapter" |
се донекле развијати и у болесном телу, осећања се извесно неће развијати како ваља.{S} Место л |
а смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер стварају оно, што је правилно и лепо.{S} И |
теже, све сложеније арије и узвишенија осећања, па докле се стигне...</p> <p>И овде од онога ш |
добар и праведан, те им се ни религиска осећања, као најузвишенија, не могу развијати како ваља |
ац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосећана: отац мајка, дете, чедо њино, |
О, како су их сада подузимала другојача осећања <pb n="297" /> од оних пре четири године, када |
мо за вежбање руке и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону с |
је саставни део природе човекове.{S} И осећања су морална и религиска исто онако природна као |
илно о свему.{S} Из оно мало чедности и осећања онога што је пријатно и непријатно ваља да се р |
ријатно и непријатно ваља да се развију осећања за све оно што је лепо, истинито, право, добро |
, знање на знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да ново само појачава оно старије, |
знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да ново само појачава оно старије, рад на рад |
.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанством.{S} Одатле да пођем да |
S} И, ох како се то слагало с Радишиним осећањима у овом тренутку!...</p> <p>С овом кукњавом шт |
ед школом и око школе.</p> <p>Радиша је осећао јаку потребу још за једну направу.{S} И ако је п |
ања, без попречних линија, за које није осећао никаку потребу.{S} О табли је било обешено једно |
у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је неки голем респект према Радиши и тежак дуг з |
е.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу човековом не може у |
боде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Одмах се |
ов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све их израв |
што се сада наш свет прилично изменио, осиромашио, политички завадио и распустио, те не слуша |
<pb n="217" /> и заробили.{S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и најпосле пропали.{S} Наук |
i>ос</hi>.{S} То је оно што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки в |
имо на томе, да се и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају прав |
а му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих |
а.{S} А почетком и половином овога века ослободи се ево само један део његов, ни петина његова. |
гову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као да се зал |
еја месец и он се ове последње дужности ослободи.{S} Миљко и Миладин се понудише још по једанпу |
терали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили сав српски народ под Турцима, што смо и у он |
а села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други отео, зато нис |
ворише сви.</p> <p>— А примате ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p> <p>— Примамо! одг |
е устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{S} |
па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово парче земље.{S} На млађима је и писмениј |
лађима је и писменијима, да продуже ово ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са последња два р |
род под Турцима, што смо и у она четири ослобођена округа земљу морали спахијама да исплатимо, |
на другу дужност, на дужност у раду око ослобођења и проширења отаџбине своје.{S} Одоше и загор |
шка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобођење, и што смо пристали на железничку конвенцију |
> <p>Давно је пукла невесињска пушка за ослобођење дичне Херцеговине и поносне Босне од Турака, |
20 Јуна ове 1876 објави Турској рат „за ослобођење и независност“.{S} Зато се предавања обустав |
Гробова је доста и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам је |
ка, само су је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је рекао: |
roup" xml:id="SRP19102_P8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>ТРЕЋА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type |
/> су излазиле само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жив |
није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао грешке њихове.{S} Још их је питао, к |
е па с неким чудним ститком помешаним с осмејком поче да тражи, да види принову и да пита што п |
бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су мн |
{S} Колико је у свих седам?..{S} Нађите осми!..{S} Колико је тачака у осмом реду?..{S} Видите, |
стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме |
..{S} Колико је седмица?..{S} Колико је осмица?..{S} Деветица?..{S} Сад завите у хартију и оста |
жили, колико деветака има у сто, колико осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то исто радили и |
.{S} Пето?..{S} Шесто?..{S} Седмо?..{S} Осмо?..{S} Још једанпут, кажите прву реч!..{S} Другу!.. |
нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што је општ |
ет или <hi>седамдесет</hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> редо |
S} Нађите осми!..{S} Колико је тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико |
едали и за тројицу и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су градили све по једанаест, све по д |
p>„Културу чини рад.{S} Цивилизација се оснива на раду.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само по |
а се исплете.{S} И код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова |
раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} |
њу, кретању и самој игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љубав <pb n="48" /> свему.{S} Деца ра |
великих ђака (у продужној школи) ова се основа разгранавала дотле, да је надмашивала наше прими |
средно управљено на подизање народно из основа као учитељево; јер он има децу, подмладак његов, |
правке у овоме селу, посао, који је био основа цивилизацији у свету...{S} Отишли су у реку с мо |
за ручне радове им је непознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачку дружину....{S} Зато им |
писмености ширити и <hi>умешност</hi>, основе заната и основе рационалније пољопривреде, привр |
ти и <hi>умешност</hi>, основе заната и основе рационалније пољопривреде, привреде и живота у о |
Само да се он овако и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се |
И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, |
говога повуче отвесну на <pb n="117" /> основицу, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх |
er" xml:id="SRP19102_C5.1"> <head>1.{S} Основна начела</head> <p>Не могу вам причати више како |
је забавно и што деца могу розумети.{S} Основна је настава просто проширено домаће васпитање.{S |
отом а учење с радом.</p> <p>Особито се основна настава мора поправљати.{S} Она је у маси, она |
рка Грујина, по свршетку <pb n="373" /> основне школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женск |
ор је мислио, да ће видети дечаке после основне школе, од 12 до 15 година.{S} А како се изненад |
ши било лако и колико толико познато из основне школе или још из села.{S} Но сад дође Немачки, |
амо школски људи, који разумеју задатак основне наставе и како се он изводи, те да отклањају св |
"SRP19102_C1.1.5"> <head>5.{S} Свршетак основне школе</head> <p>Настаје опет учење.{S} Учитељ ј |
онда не напредује ни народ.{S} У нижој основној школи она ваља да се поправи, а у вишој немино |
љ полаже још и у овим малим школама и у основној школи!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
roup" xml:id="SRP19102_P1.1"> <head>I У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ченицама Даничиним.{S} А кад је свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, да дете остане о |
ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им рече, |
овну њих, па им рече, да су они свршили основну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђа |
е жао било, да му прва генерација сврши основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће ј |
и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац |
упутио омладину промишљеном раду и дао основу за многе занате, који данас ево и напредују у ов |
и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна особина народа нашега.{S} У образованога света опазио с |
не само кесе наше него и наших народних особина?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али нити мож |
аћи двојицу потпуно једнаку по душевним особинама.{S} У свакога је по нешто другојаче.{S} За тр |
Јер ако све оставимо природи и урођеним особинама дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништав |
жно и занимљиво, да свако своје важније особине детињскога доба у главноме задржава и после, мо |
ктеру и човека и народа.{S} С таквом се особином не живи у друштву и не напредује.{S} Зато ме о |
преко зиме био направио и једну кошницу особите врсте, која је у свему селу изазивала чуђење.{S |
како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n="32" /> Кад он зареже перо, оно |
а име помоћи и набавке онога што треба, особито у почетку.</p> <p>Шесто, да школе обилазе и над |
унели и мало новина и поправака у њега, особито у кроју, те оно одваја од одела у осталих села. |
јважнији је био: читање корисних књига, особито о здрављу и пољопривреди.{S} Истина, онда не бе |
ши, а они су други били оданде из села, особито они, који су суделовали и при грађењу нове школ |
А у Липовици се било искупило по села, особито женских, да виде учитељицу своју као младу и да |
а је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином |
четири собе: за свакога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и п |
="53" /> увек чиста, уређена и урађена, особито оно одељење где је цвеће.{S} А највише га је за |
та велико да се заборави много што шта, особито у ово време, кад је сва пажња била скренута на |
очетник, ја не смем узети да сам готов, особито у овоме, што се добива тек у животу и с годинам |
устала је Миљкова домаћица и сва чељад, особито женска, и наложила огањ, донела воде, умила се |
ље, живот у кући, привреда и ручни рад, особито по селима.</p> <p>И наше средње школе морају на |
говоре онако како није, те варају све, особито прост свет.{S} Зато их после кажњавају, што лаж |
чити.</p> <p>Друго, да се боље награде, особито почетници.{S} Јер је све мање оних поклона, од |
ању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној деци, којој је неко из куће погинуо или ра |
тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетку, толико мерила своје речи, да је |
А колики је ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете и сами замислити. |
да ће му прва киша направити неприлике, особито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио |
и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито оне, што немају много чворова; даље свакојаке г |
ржавао везу с њима и по свршетку школе, особито због набавке семења разнога, алата, машина и књ |
ава била ђерзонка.{S} Ученици су после, особито они већи, правили за себе, а неки су изишли и п |
су лане учили, па онда да настави даље, особито из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему по |
на из најбољих кућа, веома рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Б |
које су редовно деца узимала на читање, особито о већим празницима, а после и они, који су изла |
што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање поп |
пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, |
подине!“ чуше се многи гласови од деце, особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, гос |
; даље свакојаке гредице и лепе облице, особито од липе, шљиве, крушке, ораха, граба, дрена, ле |
и да месе сем гибанице и друге колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаб |
м по један багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, да служи као заклон, или на |
ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па каква је онда то јадна хран |
камење у калдрми те да се чвршће држи, особито оно, које је остало више но што треба.{S} Деца |
и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду један другоме у школу и гледају како |
пажљиво.{S} Четврта је, што су учитељи, особито у почетку, танког материјалног стања, те не мог |
Највише му је пало у очи, како сељаци, особито мушкарци, много пију и расипају.{S} Један је из |
више утиче на поправку у кући сеоској, особито у одржању реда и чистоте, у кувању јела и у оде |
ику давао на читање и ученицима својим, особито онима у продужној школи.{S} И кроз кратко време |
е плате, мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада |
, што је практично и за живот потребно, особито за онај савршнији живот, којему тежимо, и на по |
ком покри и заравни; и изгледаше дивно, особито кад се погледа заједно с оном јучерањом.{S} Пош |
ојници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} За |
рав може да увећа слогу и срећу домаћу, особито у задругама.{S} Зато их је и позивала, да увек |
евтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмла |
а је примала све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница јој је показала: к |
не <pb n="66" /> пију или пију мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене док |
је је до сад познавао више теориски.{S} Особито га је интересовало, како ће да измири принцип п |
дом.{S} А природу морамо проучавати.{S} Особито природу човекову.</p> <p>Људи нису једнаки ни т |
прага школскога и обичне писмености.{S} Особито се и њему допала Радишина продужна школа и град |
и овде могу да развију свој таленат.{S} Особито их је задобијало оно све по мери и све под кона |
адишину, и за ђаке његове у „интернату“ особито у посте, и за продају.{S} И живинарник је напре |
вему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само |
а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у овој школи напредовале вештине, јер је сва |
има у нас о томе, и пружио их ученицима особито ученицама на читање.</p> <p>Радишина је крава д |
кишњавају, у којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу планути у |
ћа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, да се око тога њине жене и деца често мал |
бављају боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загори |
што ново и најпотребније свакоме човеку особито земљораднику.{S} А о цигли и њеном утицају на ж |
осиле новине и поправке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа ек |
зати са животом а учење с радом.</p> <p>Особито се основна настава мора поправљати.{S} Она је у |
рова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад ј |
p>У своме „интернату“ Радиша је обратио особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио |
е попречне пречанице; да место гвоздене осовине направи дренову, па да се точак углави за њу, т |
колицима проврте округле велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље да |
{S} Ево најпре да направимо ону рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево сад нап |
ко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато стаде мислити, шта да ради? „Ја треба |
листа на присојним странама, па онда у осојним; да многе птице у пролеће долазе к нама а у јес |
највећих елемената; а друго, да свакога оспособимо за највеће доброчинство.{S} Јер онај, који и |
здрави; знањем богатији, а, писменошћу оспособљени, кадри су да сазнају све више; по срцу опле |
аљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Ст |
едну каленицу млека и комадић хлеба, па оста да ствари раздреши и намести за конак.{S} Кмет ост |
пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да отвори прозоре.{S} За све време и Миљко је седе |
а.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем“ и ободе |
очеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се |
еди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад |
Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и о |
нову школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онд |
че Радован: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И заст |
p>Мало по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутр |
tatus quo ante</foreign>“.{S} И све што оста, било здраво или начето, врати се својој кући; сам |
на пример: око, очи, огањ, орах, ораси, остава, остави, огртање, огрни, облак, облачно, орао, с |
, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} У другом орману била |
се договори с неким бољим друговима, да оставе послуживање, па да узму стан за себе и да живе к |
а и писана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачун |
инце и сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Р |
<p>Кад су ово свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке за бројање и да |
<p>Кад је ово свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече |
памћење.{S} После овога Радиша рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи |
су и ово свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} |
“ и носили рипиде, свратише у цркву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше прав |
долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S} Дабог |
ло овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње. |
ињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и да седну усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу |
{S} Оставите још две!.. (Овако докле не оставе све).{S} Сад да узимате по три.{S} Узмите три!.. |
како се зове то, кад се гроздови овако оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око |
захваљивао и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажња села Р |
еће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он н |
, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече |
р: око, очи, огањ, орах, ораси, остава, остави, огртање, огрни, облак, облачно, орао, сврдао, п |
и, па јој рече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да в |
андидата, онда да молимо министра да га остави овде...</p> <p>Миљко се запањи.{S} Погледа у Рад |
ш млада и неумешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и животу народном онако како је, |
који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде |
едеља Груја се венча са Станојком и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако |
ја предложити господину министру, да те остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, |
ет је ту имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свога поз |
нове своје:</p> <p>„Јао сине, где кости остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види |
а и царица Милица молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам п |
ме ову новину.{S} Зато смисли, да точак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле дас |
па, да не би остављао школу двапут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и |
ри раздреши и намести за конак.{S} Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и д |
да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, а он се с осталима врати школи.< |
еди Груји, да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове |
иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опет р |
Онда тако исто уради и с друге стране, оставивши ширине толико да два човека ласно могу ићи на |
земљом и да заложе, па се онда вратили, оставивши двојицу оближњих, да ложе до мрака па онда да |
у, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, |
их питали, шта ће тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, |
шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје миле |
редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а мож |
илагођивања и васпитања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним особинама дечјим, онда ће н |
нећете иметати при изборима, па да вас оставимо?</p> <pb n="339" /> <p>— Господине капетане!{S |
еба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у |
и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопису и Историји могао |
ик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује љ |
ши је све изгледало другојаче но што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да види своје о |
а Мијаило дигао плот са свога шљивара и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су |
зето?.. (Овако док не остане ништа).{S} Оставите опет све на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по |
ако и да пазите да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите таблице!..{S} Окрените о |
е зове то, кад има десет десетака?..{S} Оставите једну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци? |
Узмите још три!..{S} Како је сад?..{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите четири!..{S} Како је |
сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако докле не оставе све).{S} Сад |
све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?.. |
ве!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а коли |
пу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико је сад на клупи а колик |
га.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли да пише онај, који не зн |
крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу о |
S} Како је сад?..{S} Сад ћемо овако.{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите десет!..{S} Колико ј |
4" /> крпче за брисање!...{S} Добро.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код |
се зове кад има толико година?..{S} Сад оставите и то у клупу па седните право?..</p> <p>„Овај |
може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете кући!.. “</p> <milesto |
да их изградимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите и таблице у клупу (само их наместите лепо, да |
ead>13.{S} Гусле у школи</head> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните прав |
ају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за |
то можете да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и букваре и табле у клупу па седните право!..{ |
поред љуљашке!..{S} Доста.</p> <p>„Сад оставите буквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да ви |
лова код змије!..{S} Затворите буквар и оставите га!..{S}Узмите таблице <pb n="92" /> и крижуље |
..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас п |
} Деветица?..{S} Сад завите у хартију и оставите!...{S} Да се одморите!..</p> <p>За време одмор |
још четири!..{S} Како је сад?..{S} Опет оставите све!..{S} Узмите пет!..{S} Како је сад?..{S} У |
азује), те да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устанит |
јте доносити букваре и таблице, него их оставите код куће (само сакрите да вам не узму деца и н |
.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или може ли га носити тамо, и хоће |
, њена добра деца и Дана, коју мора или оставити или одвојити од гроба њихова јединчета.{S} Ник |
чели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су в |
ега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, само оно, што сте |
лица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе |
алим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна |
S} Други радови у овој години</head> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћемо испричати само шта ј |
ала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му је што укра |
Граматику!“ И за час се досадање књиге оставише у клупу а извадише неке друге, мање.{S} Изиђош |
у по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан је освитао Петак.{S} Он |
о, врати се својој кући; само они, који оставише кости своје на бојишту, не дођоше.{S} Они оста |
ше још по једанпут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру најпре принеше као обично сира с |
има и како се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прерађује и продаје, те да се за њега |
ве.{S} Онда обрнуто, да се све по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи све по две!..{S} Н |
се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту нема кав |
его икад дотле Радишини ови велики ђаци остављају школу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А с |
учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају селу, да оно учини како је право, онда ће сел |
е.{S} Јер ту не само што они који имају остављају новац на приплод, а они којима треба узимају |
љиво је, да деца у Загорици до сад нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="2 |
истресали на пољу, па онда скалупили и остављали на ковчежић.{S} Од благодејања су имали за хл |
и на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А |
} Ми док се по трипут не прекрстимо, не остављамо чутуру!“ Радиша и њему одговори, да то није м |
исли, да није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут, он остави за Суботу, кад је и ин |
ати да носите буквар кући, него ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га пон |
човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ |
епо време и о празницима; иначе ћете их остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ј |
нестане свега овога и кад се види сам, остављен својој савести, која му још није довољно разви |
у једном крају до школе мала дашчара за оставу иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су то |
ник.{S} Око суднице су били павиљони за оставу истругане грађе задружне и за смештај алата и ма |
бито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе и |
за послужитеља, с једном већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дво |
е, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште зими |
шница и меда, добро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају. |
у, у туђој и необичној кући, с туђином, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извад |
не у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затреба и колико ће |
е, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ре |
и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или не прими и поступи самостално |
ивот.{S} Зато их је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у вече докле би год седела. |
пет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учит |
или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непознато, тамно или тајна за свагда.{S} За |
аправити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Остаје само да платимо за врата, прозоре и под и мајсто |
рађење буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не |
ко, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одва |
/p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша јед |
ењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља машинама.{S} Само да уђете |
ша најпримљивија у детињству.{S} Зато и остаје човеку за цео живот оно, што научи у доба детињс |
позива премештај Радишин у Прњавор и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућани и |
p>Сметње су дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци.{S} И ми |
асио за ђаке, а онима другима рекао, да остају за до године.{S} Ове је сада уредио све по два, |
ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остају дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а |
они <pb n="57" /> немају, него им деца остају слепа код очију, те им се смеју и на суду и у во |
амо да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мисли |
авити учитеља, те да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p>Понизни:</p> </quote> <p |
напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могл |
оји не уче, који се не просвећују, него остају у тами и живе онако како су живели пре хиљаду го |
{S} Него ме је за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога јединчета!..{S} И овде се за |
ана њихова, пуна прашине беле као снег, остала да прича козарима и целом селу, да се ту може пе |
огу, господине; откако им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глава није забо |
ну о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, гвожђарију и ру |
, а највише царица Милица, која је сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушева |
биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме Данице н |
пољопривреди и домаћем газдинству, није остала а да Радиша није с њом упознао ове своје одрасли |
ље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа са задружне стружнице тражиле су се свуд, |
ће у околини школе, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> |
лакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала удовица и којој је сад једини син хранитељ погин |
био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} |
„Доста.“...{S} Овака је судба чекала и остале редом.{S} Ником се никакав изговор није примио.{ |
вучена је готово цела количина; само су остале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе растове |
ноги нису прешли у старији разред него, остали да „повторавају“.{S} И сами су изводили, да је с |
од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>започети</ |
спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јут |
јка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се |
х би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак |
а оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао кућ |
росвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешности, они би |
ка.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодн |
р би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од о |
лицине, који су отишли у војску, сви су остали још и ове године долазили Радиши сваке Недеље, и |
су се у толико више сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је свршила |
азар, онда се један од оних, што су још остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, |
очеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} Ра |
у; а због предавања онима одраслима и о осталим врстама домаћих животиња и о свима врстама радо |
ње, усред механизма и бубања напамет по осталим предметима, па је нешто чуо и за Педагогију и М |
Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман |
длан коњ за полазак.{S} Опростио се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, д |
а узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем стајаху неке харти |
а опет остави она два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су ви |
агоричке имале првенства међу девојкама осталих села, и сваки се радовао, ако је могао да добиј |
и личном и друштвеном много изостао од осталих народа, који нису робовали, па се бојим, да он |
иског окружног одбора, те овај, у листи осталих премештаја и постављења у округу, предложи и Ра |
обито у кроју, те оно одваја од одела у осталих села.{S} Само је купован фес, који се пере кад |
ка исти органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, преко чу |
“ инсеката и откуда се добива свила.{S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа |
је свршено и с испитом и ревизором.{S} Остало је још мало дана до Петрова дана, па да се заврш |
теника и до подне се изврши и испит.{S} Остало је само, да уговоре дан свадбе.{S} На поласку Ра |
да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мрака Радиша <pb n="86" /> је провео с |
а и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан.</p> <p>После овога одмора |
њаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико одвуку толико и да му п |
Колико сте узели, а колико је десетака остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је |
р расте на свакој земљи и потискује све остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мир |
да се чвршће држи, особито оно, које је остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову но |
десетке.{S} Узмите две!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите још две!..{S} Колико је остало?..{S |
ло?..{S} Узмите још две!..{S} Колико је остало?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму све). |
лупу!..{S} Узмите десет!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите двадесет!..{S} Колико је на клупи?. |
Колико сте сад узели свега, а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каж |
b n="152" /> сте сад узели, а колико је остало?..{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте сад свег |
три!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Колико сте у |
сет!..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите још!..{S} Помешајте опет све у једн |
ану!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на гомили?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је |
сет?..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели с |
!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Овако док се н |
ам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је остало?.{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте узели, а |
има чак до циглане.{S} И од данас то је остало ђачко купалиште, где су се често купали и ови ве |
асели, и село га је преселило, те му је остало само да збере оно мало берићета око куће, па да |
о се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} После вечере прострше по асур |
Узмите једну десетку!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте |
е!..{S} Узмите једну!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десе |
е, којих су могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку |
уде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине народи нису били з |
је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа друго; него да купе један велики чекић за |
ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n="77" /> он спремао, |
азда у једанпут.</p> <p>И ове је године остало, да се као и лањске године, набављају и књиге и |
и се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледали учитеља загоричкога, жа |
а па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша намисли, да уч |
Колико је сад узето, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико сте сад узел |
олико сте узели?..{S} А колико је онамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у |
гала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се о |
Колико сте узели свега, а колико је још остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето |
ре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, да Радиша одреди место за кованлук, за ж |
и немирни грађанин се одмах умири.{S} У осталом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер је |
ешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи овим лепим временом, |
нали овако: ако од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она |
одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће равно 70.{S} То ј |
се узме за домаће производе загоричке, остане у селу и да се употреби на друге привредне циљев |
же све овако: кад се од сто узме десет, остане деведесет; кад се од сто узме двадесет, остане о |
деведесет; кад се од сто узме двадесет, остане осамдесет... и тако даље, док не остане ништа?.. |
ајпре метнути на сваку по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на |
.{S} Само су додавали, да су молили, да остане.</p> <p>После неколико дана капетан је написао о |
те добро, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „танкога смо стањ |
е растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S} У здрављ |
Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да остане сад < |
гме, да Радишин премештај није могао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцел |
а га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" |
ане, и што је пре држао (турско), то да остане сад <hi>његово</hi>.{S} И тако земља: њиве, лива |
зидијално“ министру просвете, да Радиша остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога с |
, све ће село молит’ да господин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо на |
сламу, докле је не разастру свуда и не остане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бад |
остане осамдесет... и тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p> < |
о, а колико није узето?.. (Овако док не остане ништа).{S} Оставите опет све на клупу!..{S} Сад |
ђају сви свети у години, да ни један не остане непоменут.{S} А код патрона домаћега не пропусти |
школу, онда сви рекоше: штета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница |
ије дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина |
да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку по |
дбу Радишину: да буде писар општински и остане у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с |
ез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него |
о је секретар.</p> <p>— Његова жена нек остане; она није крива ништа, одговорио је господин мин |
ли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом мест |
и сву филозофију, па опет у кући да им остане онако како је било и да живе онако како су и до |
та, сад је све празно и пусто, да овако остане 46 дана...</p> <p>Сутрадан је опет дошао кмет Ми |
онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо б |
ради и воћњаци, — <pb n="350" /> све то остане наше, народно и сад свак има своје и може да га |
ашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> |
лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све <pb n="156" |
сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да |
уда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропадаћемо и — пропашћемо; а |
гласати за владиног кандидата, па да ви останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати да ј |
и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се уздржа да с |
, сине!{S} У здрављу и са срећом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му |
лепше сија.{S} А после ове радости због останка и заједничког рада долази и још једна нова.{S} |
ладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учен |
или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} |
бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
јпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и буквар |
Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, да |
е....{S} И сутрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он о |
, али их сви стадоше толико салетати да остану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити а |
не вреди да иде само за Суботу, него да остану још данас па да иду сутра или прекосутра, јер је |
о пазите, да неки не изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полак |
ору, нађу Растка и обрадују се много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} |
а.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не остану слепа код очију, те се договорисмо да направимо |
је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да оста |
увате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} |
чувајте да не испрљате опанцима, те нек остану овако чисти преко целе године.{S} Пред школом ув |
јева, кад су деца молила Радишу, да још остану.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
ом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је целе године при оном простодушном „Боже, помоз |
875/6 није примљен ни један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим ученицима, и великима, да |
више није било у дворишту школском.{S} Остао је само Радиша с кметом Миљком, те су сели и подн |
мишљање</head> <p>Отишли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за идућу |
амоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</ |
нас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се уве |
само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сиротиња раја, као што је био и под Тур |
с пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и да даје што |
Сава отишао у Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио?..{S} Заш |
нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} С |
мљи растуре сав онај ситан камен што је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда |
ао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче нав |
с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>К |
министру.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре некол |
>Пошто је женидбом Радишином један стан остао празан, то је Радиша учинио овакав распоред: да с |
ајбољега друга за девера, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с |
твеницима да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га пот |
камен с околних ливада, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није к |
или 60.{S} Сад још имају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на |
и свога учитеља. </p> <pb n="165" /> <p>Остатак времена до мрака Радиша је провео у довршивању |
о са северне стране нешто мало жалосних остатака од некадање лепе шуме.{S} И по пресахнулим изв |
него да ће на твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и после, да с ње узимају сви, који хтедн |
њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господине министре, ово је |
кле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја мор |
93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће остати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одсече |
ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ћ |
једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што |
како је мајка покупила те жалосне живе остатке страшнога косовскога покоља па пошла „двору биј |
сече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одс |
27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 дрвета одсече 27, ост |
} Дакле, кад се од 93 дрвета одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали да израчунају <pb |
метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метнемо још |
{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те да слави име његово.{S} И |
ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара |
о којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на хартиј |
ином крајем градине по оним неправилним остацима до плота.{S} Доносила су и разно семење, и Рад |
И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди“ осташе у другим двема странкама или неутрални.{S} И она |
ругог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод двадесет година и с |
све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, слушао бих |
е и мала деца слушају као и стари, који осташе неписмени.{S} Подигао сам нову школу; те омогући |
сти своје на бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српском јунаштву.{S} Робом икад а |
ераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да! |
чено него све здраво и природно.{S} Ево остварене жеље Русовљеве: да се човечанство врати у прв |
а својој рођеној деци могао да изводи и остварује поједине васпитне принципе, које је до сад по |
и, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и имао да ка |
ели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолиднија.</ |
да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за на |
по не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, а не |
ао у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и ина |
S} Радишу је грлио стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снахе његове.{S} Деда Радивоје |
а није било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и заплакао се је од радости.</p> </div> |
је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb n="36" /> Радиша јах |
и, облак, облачно, орао, сврдао, пепео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи |
нем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} |
ад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печеницу и огласи <pb n="28" /> је из пишт |
о су то чудна осећања до сад неосећана: отац мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма коли |
је <hi>син</hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — |
атке куће своје и лепога села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном р |
И ова је молитва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам воштаницу, савије је у котур, запали и |
стка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши много па прати људе на све стране, да г |
Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што |
пе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S |
А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а о |
ат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па |
оже да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а |
ни повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима договори, да га чекају у тој |
е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зове своје мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је |
е да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два стари |
лу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јаха |
p>— Хвала Богу, господине; откако им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глав |
уд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпосле отац помисли: да није отишао с оним калуђерима, па пошљ |
јој се прича, које је цркве и манастире отац Савин подигао.“ (Чита песму: „<title>Збор зборила |
ницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво |
подине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од мене |
к напуњен сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишином шарени |
утра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О |
да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и бој |
ћ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, |
видели разваљене мацке, којима је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша свога учитеља.< |
мио.{S} Један рече: „Господине, умро ми отац, па нисам могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И а |
упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији |
сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до са |
м јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом |
аком, да је дужност преча од политике а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и законом уведу |
жност у раду око ослобођења и проширења отаџбине своје.{S} Одоше и загоричани првог и другог по |
рлетнијих и најзабаченијих крајева наше Отаџбине.{S} У њему дотле није било школе, и људи су пр |
појмове из познавања околине, природе и отаџбине своје.{S} И никоме овај први дан није био ни т |
ветар може одувати чак на супротни крај отаџбине наше, и тако их може јурити сваке године.{S} А |
е упрегли у јарам партиски и служите не отаџбини него партијама, и служите им и часно и нечасно |
ругих река у околини и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само ј |
оли поставити за учитеља ма где у нашој Отаџбини.</p> <p>6/10—18..{S} Понизан</p> <p>Радиша Здр |
се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршује школска година, ђаци преводе у стари |
да ће партија победити школу а политика отаџбину, рече секретар.</p> <p>Министар се размисли па |
приближивало време повратка Радишина у Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању онога |
p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себи.{S} Ја <pb n |
службу</head> <p>Кад се Радиша вратио у Отаџбину, поднео ју Министарству Просвете оваку молбу: |
тање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, својим |
Сад долази време, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ попне на |
учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И з |
ме.{S} Вели се: школа просвећује, школа отвара очи, школом су народи и људи и постали оно што с |
љу; могу у једну нову школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они, што ће по |
страну да окренете овај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите корице! — От |
ано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окрените левој р |
ко ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за у |
крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите корице! — Отворите први лист!{S} Шта |
страну окрените левој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Је |
цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија за сву околину па често и за и |
Даница показала својима, како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да се не п |
ученици виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, |
не, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају школе у Србији, те да буде писмених људи и у н |
те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се |
/p> <p>За све ово време на новој згради отварани су прозори сваки пут кад је суво време, а прек |
чину.</p> <p>Прозори су на целој згради отварани сваки дан, кад је лепо време, и затварани су с |
о још више цркава и манастира и по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, која неће д |
ато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварати капију.</p> <p>— Мама, ено га неко на капију!{ |
тран троугао па из врха његовога повуче отвесну на <pb n="117" /> основицу, веза нешто тешко за |
уста на пећи за врата и обим округлога отвора за чункове, а за тим сео и побележио све што је |
ра Радиша каже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике редом и гледај |
.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које |
Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до с |
ма се скине тај мрак с очију, којима се отворе очи, те могу видети и тај други свет, то видело |
, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопођено ни д |
једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају и ш |
ђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломазних десет клупа поседало је око оса |
ца, а добра је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: видео сам је неколико пута у среско |
квених послова</hi></p> <p>Ова је школа отворена лане као привремена и у њу је примљено 30 учен |
гације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви п |
више топао.{S} Учионица је одавна скроз отворена и прозори затворени тек пред улазак ђачки у шк |
ли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља. |
е има и других села, у којима је одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стар |
кад је год лепо време, да на њима држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Радиша |
није било.{S} И зато су прве наше школе отворене само за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и |
љем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице отворене и на доксату постављену совру за вечеру.{S} Пр |
горице и у целој нашој земљи школе нису отворене много одавно, јер је пре овом земљом нашом вла |
, поред примерне чистоте вентилацијом и отвореним прозорима, кад је год лепо и топло време, ста |
исано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} |
рекорно.{S} А Радиша му одговори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и парт |
ену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чистота и самоћа доиста је подсећала <p |
олске године</head> <p>Првог Августа је отворено друго одељење у Загорици а под истим даном пре |
тео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете |
авала.{S} И наста не само расцеп него и отворено непријатељство између њих.{S} Од пријатеља пос |
ца одмах и исказала.{S} Она је гласно и отворено пред Радишом рекла, како је ово неко „дурљиво |
“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и отворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да б |
ову, господин ревизор рече и сам сасвим отворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви направ |
о и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Господине, криви смо обадвојица: он, |
је у јутру устао, наредио је Груји, да отвори све прозоре на школи, па да унесе клупе у школу |
</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да отвори прозоре.{S} За све време и Миљко је седео и све |
уду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{S} Једанпут о заветини сеоској о |
Излазите редом!..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је |
.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отвори страховита борба унутарња.{S} И поче све да се д |
предлог министарству, да се ове године отвори и друго одељење у Загорици, пошто три године дец |
ђак над псалтирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поче једнога по једнога да изазива, да „го |
ред гимназије.{S} Тада се у нашој земљи отвори Учитељска Школа.{S} За управитеља те школе би по |
и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је да |
S} Вама хвала што сте марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колик |
молитву!{S} Хвала селу што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, к |
ву и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао је све што је желео |
ту и под стрејом...{S} За тим је Радиша отворио све прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па |
или општинске суднице, и сазивач га је отворио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је поз |
од оних првих великих ученика Радишиних отворио је и стружницу у најближој планини, те јевтино |
празну страну, где нема ових пруга!{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде сад да пишете она д |
те писали мало <pb n="107" /> пре!..{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде опет да пишете она |
ла</hi>?.</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите код пера!..{S} Да прочитамо још једанпут ово и |
настави:</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да им |
учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Које је то слово код њега?..{ |
обро је.{S} Онда отворите корице!...{S} Отворите први лист!...{S} Нађите око!...{S} Је ли то ис |
<hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} Кажите о — око!..{S} |
вај што се отвара? — Отворите корице! — Отворите први лист!{S} Шта је оно на другом листу? — Је |
се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите корице! — Отворите први лист!{S} Шта је оно на |
окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Онда отворите корице!...{S} Отворите први лист!...{S} Нађите |
испрљате.{S} Завите га овако...{S} Сад отворите код првог листа!..{S} Нађите, где је насликано |
а, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е сад отворите ову корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њему |
тавите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} Ко је за |
ко су сељани добри људи; како ће се сад отворити друго одељење и она ће имати само први разред, |
које му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашт |
и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — |
ли не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше |
ачуђено погледаше у Радишу, па се мајки оте простодушно признање: не знамо.</p> <p>— Дошао сам, |
а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали.{S} За овим је један издекламовао дивну |
ле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и сестра — Русија, |
ема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ — |
слободили све, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да ни |
ивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане |
где ни најмање <pb n="98" /> калдрме ни отесана камена, нигде цигле, нигде црепа, нигде ћерамид |
о сте доказали, да од човека ништа није отето, само кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у ис |
е, те му ови полако „преотеше царство“, отеше му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А |
шетку учитељске школе Радиша зажели, да отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су друг |
све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надн |
је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је <pb n="270" |
и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није могао.{S} На |
ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта господина Радишу, ка |
ао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божић |
свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не може се из почетка, |
да село Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радованов.{S} |
и остала брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза |
ши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од |
} Ваљало је приближно знати и колико ће отићи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео пр |
S} Сутра и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио. |
се сливала вода из половине дворишта и отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, т |
не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} Радиша је |
и, и породични, и друштвени, и државни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих |
и.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} |
ола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и потражио од газда Наума пет дуката д |
p>— У зборове и политику нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут на скупштину, па сам видео, да се т |
је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта је пос |
?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање за Призрен, |
извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини |
чега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао у |
нео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу |
био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а он |
идали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у чаршију те изучио ковачки занат и дошао у свој |
зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на |
младина почела да свира и игра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написа |
S} И дошли су сви, сем једнога, који је отишао да проси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече |
.{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S |
ad> <p>Тако Радиша није погрешно што је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да н |
нема.{S} Најпосле отац помисли: да није отишао с оним калуђерима, па пошље неке људе чак у Свет |
{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се боја |
да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да |
Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом из комшилука. |
неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, |
и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи |
е мирно спавао.{S} Па је опет поранио и отишао пре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, |
бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трајало |
ато нимало не треба да жалим, што нисам отишао на другу страну и био што друго, јер нигде не би |
д не треба ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> <p>Почеше долазити и деца.{S} |
кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те приновио нешто од одела и покуповао н |
изгледали су необични.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога |
<p>Дође и Недеља.{S} За овцама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} |
извештај министру.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је |
ти казује, да је у њих целокупан живот отишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по поједин |
и позвала га на доручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне н |
ли, што су остали сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је свршила школу и добила за учитељицу; |
“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“ |
А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих о |
, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по ма |
видео, да су у тога напреднијега света отишле далеко, далеко, <pb n="46" /> не само поједине н |
е био основа цивилизацији у свету...{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели да копају зем |
оварењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали су све што је требало и донели. |
вером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили |
д куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђ |
расле</head> <p>Сем неколицине, који су отишли у војску, сви су остали још и ове године долазил |
ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; а сви |
10.1"> <head>1.{S} Премишљање</head> <p>Отишли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, |
Из њих је излегло пуно људи писмених и отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а из |
Радиша.</p> <p>— Хвала Богу, господине; откако им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједн |
ова поред игле!...{S} Нађите евењку!{S} Откините које зрно!...{S} Зашто не може?...{S} Колико г |
дрво!..{S} Је ли то истинско дрво?..{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{ |
дрво?..{S} Је ли то истинско дрво?.{S} Откините који лист!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{ |
b n="196" /> афекте, него да све врши и отклања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} |
овне наставе и како се он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме извођењу.{S} Али и о |
/> морамо тешити томе: да се ове сметње отклањају и да се просвећивање народно овако преко школ |
ме што се тиче здравља, чувања његова и отклањања онога што га убија.{S} А све се ово не може в |
ће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, с |
ла.{S} Ту је морало нешто земље и да се откопа, па опружи конац пун метар далеко од зида с наги |
и напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе зем |
епо, посла није много; земља нема да се откопава нигде, него још негде мало да се наспе, а каме |
дрости људске, свет свега знања, што се открило човеку од постања света па до данас.{S} Зато, б |
азним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, како се шире, како убијају наше здравље п |
оме округу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упита министар.</p> <p>- Отуда што сам |
егове, те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— |
ска Радишина нико у Загорици не знађаше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свил |
з других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном селу, у којем |
title>,“ па ће вам она најбоље показати откуд толико раздора, неслоге и свађе у брачном животу, |
х него разумних и просвећених.{S} И ето откуд опасности од тога пребројавања и бројне већине у |
а, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас |
и толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погоди |
те у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требало радити и лечити коју бол |
храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари греш |
деловали и при грађењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман з |
огли да виде и „метаморфозу“ инсеката и откуда се добива свила.{S} Остало је још и да је добију |
шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и у <pb n="4 |
и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао начинити сам себе, а др |
ни најученији људи.</p> <p>„Не знамо ни откуда човек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њин |
ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како стоји, зашто залази и излази, зашто |
може одржати у једној целини.{S} И ето откуда долази опасност, да непросвећени народи управљај |
ви.</p> <p>- Примате ли, да Томину кућу откупимо за школу?“</p> <p>— Примамо! одговорише сви у |
и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
о само у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најл |
шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с Ра |
нешто позајмити из штедионице па после отплаћивати сваке године по мало, колико можемо.{S} При |
треба, узеће из штедионице, па ће после отплаћивати; а нешто имају и општинскога, те не морају |
му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, набави му плуг, |
го се мора задужити па после по мало да отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто мало и да |
е троши, те не може непријатељу да даје отпора онолико колико би требало и колико би могао да д |
у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазите добро: опет ћемо да погађамо, ко |
да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет буквар!..{S} Хоћу ј |
негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте |
дају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, да се копа |
и, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење и ове потребе школске.{S} Није прошао |
те и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „настава“.{S} Која се слова чују, кад се рекне < |
S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале калдрмџије |
де је и пукла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобођење, и што смо пристали на |
дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор: „Тата, шта ја сад да радим? |
је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, што је нова |
срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те сам и зграду направио какву сам |
одуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И продужио је, и довршио је с онима, |
ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки дан у школу |
е себи привремене кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неколико дана |
створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати примера, да шест да |
ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињем |
етињство и безбрижан младићски живот, а отпочиње зрелост и самосталан рад.{S} Загоричани преста |
како је већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова школска година и Радиша је часловац.{S} |
удем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну онако често |
се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Бог |
итељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете га сваки д |
!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} То ј |
ан у животу Радишину, кад је он имао да отпочне свој најузвишенији посао.{S} Рано зором устала |
ати у првобитно стање па онда поново да отпочне цивилизацију.{S} И из овога првобитнога некулту |
во врати у првобитно стање па поново да отпочне цивилизацију, онда ево му људи у првобитном ста |
де редом, и сваки кутић у кући, па онда отпочне молитву: он, напред гласно, а други <pb n="27" |
могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Даница је радила у главноме као и про |
и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и |
ви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без кој |
ви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу годину или трећи разред.{S} Исто су тако |
аврну, где ће кућицу да направе, где да отпочну копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је |
ад да се радују, јер су одмах морали да отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су |
е што је требало, те да мале калдрмџије отпочну посао и доврше започето дело.{S} Брзо су опет с |
пају, отребе од камења, поправе земљу и отпочну засађивање најлепшим младицама, како су коју гд |
ра просвете, да све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године деца преведу у старији |
ика, што учитељи нису стални, те да што отпочну и изведу до краја, него их сваки политички вета |
ивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с једно |
иберално испремештано, пенсионовано или отпуштено, а постављено ново.{S} На све стране народ се |
м а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, поправе земљу и отпочну засађивање на |
рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет |
ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немој се поносити тиме, да из тво |
која се не слаже с постојећим стањем и отрован је противник данашње владе.{S} А, призван данас |
Из гомиле се јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неко |
="274" /> је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не поз |
о <pb n="274" /> је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и |
камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много разних друштава, уједиње |
ткуд ви знате? упита министар.</p> <p>- Отуда што сам читао све извештаје о њему и његовој школ |
и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало ене |
о добар радник, домаћин и старешина.{S} Отуда послови у нас рамљу, те приватни прелазе у стране |
ди много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n="309" /> много мање умире; |
одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али в |
ио мале калдрмџије и мале баштоване.{S} Отуда после и леса пред школом, и чистаљке, и сламни пр |
више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитању, које |
што би било написано таквим језиком.{S} Отуда се необично радо читао.{S} И није чудо, што је и |
х чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну |
у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и познаде |
само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвр |
ато нема јасних представа и појмова, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа угушује мисли |
и неће привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоуп |
шко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, што се радило наопако, натрашке, неприродно, и п |
ави и васпитању подмлатка народнога, те отуда и просвети народној и благостању нашега народа уо |
ине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, |
унца.{S} Свака кућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, |
бавили боље плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у присојн |
он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} |
рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча како је тамо. |
у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекнуо <pb n="27 |
е канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин потискује на све стране.{S} А туђин зна ту |
, да су одмах идуће године сви могли да отхране по неколико.{S} Тако су очигледно могли да виде |
, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су додавали, да су молили, да остане.</p |
ње на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овако питање: „А да Неми |
ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добр |
лео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да иде |
; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, па да се |
, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи |
тан и његови писари носили су одело као официри.{S} Радишу посади учитељ у трећу клупу с леве с |
ада, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у |
да не певају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним осећањима у овом трен |
а.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспавати!...</p> </div> |
ајлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; чак најлепша у Србији! почуди се Радиша.</p> <p>— |
пре него што донесе послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пуно девојака! рече Радиша госпођи.</p |
сети, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно р |
од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И у једном тренутку њега облише сузе, он зајеца |
о ни трошили.{S} Радиша је позвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога свога најбољега дру |
т не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се раста |
и добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љ |
јави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман |
еме; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из милости |
{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} А |
љењем.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него |
А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су |
се одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје.{ |
град изненадио је не само Радишу него и оца његовога.{S} Никад у животу они нису видели толико |
hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одв |
hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, |
ржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке куће своје |
} Мајке много чистије држе своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању њихову; и ни за је |
а.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили |
атле с једном својом другарицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S} Освиће |
четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођеној деци |
е што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} |
адио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака |
се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> <div type="chapter" xm |
школском Радиша је једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор: |
лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{S} Сем |
Тако је Радиша проспавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спа |
ову школу, јер није главно с каквим је оценама свршио, него с каквим је мислима и каквим одуше |
крају испита надзорник је записао оваку оцену:</p> <quote> <p>„Успех је, с обзиром на лепо чита |
азастру свуда и не остане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се |
ино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, опет су мајци уве |
луђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да |
pb n="35" /> човек после вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Ве |
Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо |
саслуша сваку ову реч па одмах одговори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} |
га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки калуђери из Свете Горе, да просе милостињу за |
отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{ |
стир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати |
очекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} |
н с пуним разумевањем, он је просто био очаран.{S} И на крају испита није имао речи да довољно |
ки нехат и неумешност.{S} Она навиком и очвршћавањем чува човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S |
е он записивао све из реда, по казивању очева, и бележио како је које дете развијено и телом и |
е саветовала, да се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што је несум |
Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало збуњенога Радишу, о којем је она слушала |
аш онда, кад је највише требала, кад се очекивала принова.{S} У Мају Даница роди опет сина и на |
ли приведени крају још прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви поз |
себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} |
{S} Сви се сетише шта је и забринуто су очекивали час порођаја; а мајка је ударила у спремање и |
те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, за сокол |
чни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S} Он је ову наставну новину сам |
дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад с |
школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да они помену, јер је калдрма била довршена с |
ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p> </div> <pb n="397" /> <div type="chapter |
оришту, а највише их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу, да изиђе са житом у решету и д |
су деца учила и заповести (главније) и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом, из које су |
ло је двориште школско било као умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узвишици до школе би |
а имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет |
и загоричке школе били су увек ошишани, очешљани, умивени и чисто обучени као да ће на сабор; и |
варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом девојачком оделу сеоском, које |
речима има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, огањ, орах, ораси, остава, остави, огртање, огрни, |
} Задње ноге?.,.{S} Реп?..{S} Уши?..{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто н |
сећао родитеље на њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ до |
i>мачка</hi>.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа? |
а и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусл |
уга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пра |
и срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове своје:</p> <p>„Јао сине, где |
тегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газдарица постави за ве |
Вели се: школа просвећује, школа отвара очи, школом су народи и људи и постали оно што су, и са |
ли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова,</l> <l>Да |
бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с високим обрвама, или густа плава коса, или она чи |
{S} Кажи слободно!</p> <p>Даница подиже очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима |
боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тестером и |
ра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му л |
кине тај мрак с очију, којима се отворе очи, те могу видети и тај други свет, то видело што је |
се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њој; и слушао је шта мајка п |
којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букн |
ину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="108" /> лице и срце поче брже да |
е Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без |
би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А ко |
цу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заб |
требити.{S} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у кући и код оволика блага у |
тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а но |
истинска <hi>жаба</hi>?..{S} Нађите јој очи!..{S} Уста!..{S} Ноге!..{S} Колико има ногу?..{S} Т |
<hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој очи истинске, које гледају.{S} Њих можемо и да насликам |
можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га! |
и кућа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, штедњак), кој |
гусенице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусени |
па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, поме |
гледао другојачи.{S} Најпре су падале у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне |
а?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не би |
о било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Бо |
ити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син није донео Часловац, па су неки мис |
овало све, све.{S} Највише му је пало у очи, како сељаци, особито мушкарци, много пију и расипа |
о то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам |
зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Пог |
гинуше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило. |
S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко зна |
?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>нос</hi |
у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>очи</hi>?.. <hi>Уши</hi>?.. <hi>Зуби</hi>?.. <hi>Рука</ |
S} Сад пазите како ћемо да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој очи истинске, које г |
ш!..{S} Ко је запамтио како се пишу <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко је запамтио како |
вно је: очигледност и систематски рад с очигледним средствима.{S} А пошто рачунаљке још није им |
За тим су све то огледала на памет, без очигледних средстава.{S} Овако су напослетку израчунава |
ао да уче код куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар све настав |
, крстићима, цртама и тако даље.{S} Све очигледно, па су после све ово огледали напамет.</p> </ |
законе, јер им је Радиша показивао све очигледно, а радо су слушали и о томе како постају разн |
и код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а не |
о, Радиша је одмах почео с десетицама и очигледно.{S} С јединицама је сматрао за непотребно и д |
оно у глави.{S} Зато прво очигледност и очигледно стварање појмова о количинама и њиним одношај |
} И све се ово ученицима има показивати очигледно, и они сами морају <hi>радити</hi> и радећи у |
рзо савладали све врсте рачунања до сто очигледно и усмено, па су онда направили онако и стотин |
огли да отхране по неколико.{S} Тако су очигледно могли да виде и „метаморфозу“ инсеката и отку |
тица исече на јединице.{S} А главно је: очигледност и систематски рад с очигледним средствима.{ |
А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пит |
тешко ствара оно у глави.{S} Зато прво очигледност и очигледно стварање појмова о количинама и |
војој школи и у своме предмету био унео очигледност, експерименат и разумевање, усред механизма |
дивоје се забленуо у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „ |
а Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан |
деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла |
> немају, него им деца остају слепа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, |
свет и да нам деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уз |
да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p>Понизни:</p> </quote> <p>(Сад долазе имен |
да барем деца наша не остану слепа код очију, те се договорисмо да направимо мало школе.{S} Пр |
изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S} А око Кр |
а родитеља“, и кад је назвао слепим код очију онога, који не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте |
књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је чи |
атере и сестре Зоре, и често нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и |
ите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеше да |
рио, сви су слушали нетремице и ниједан очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде |
оворили, а једно с другога није скидало очију.{S} Само је Даница искрено примала госта, а Радиш |
благо онима, којима се скине тај мрак с очију, којима се отворе очи, те могу видети и тај други |
} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете л |
постављен за Прњавор, смркло му се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше |
слике показивао, те су млади загоричани очима својим видели, шта све може да се учини кад се зн |
иљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> |
е прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</hi>...{S} Рад |
па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну машину (у Кристалној Палати у Лондону |
ђак?“ Радиша је погледа својим паметним очима па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце д |
леву! — Спустите руке! —- Хајдете само очима.{S} Погледајте доле! — Горе! — Десно! — Лево! — Ј |
о, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од друго |
његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне в |
јпре неколицина изују, подигну гаћице и очисте корито од камења.{S} Онда обележи докле да загра |
у много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу сваких пет шест дана и руке перу |
очекаше и ударише у доношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с околних ливада, путева и њива а |
и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, че |
еко целе године.{S} Пред школом увек да очистите обућу, те да не уносите блато овде у школу, је |
ко школе њихове.{S} Дворишта су већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном мес |
, како су се загорички ђаци грабили, да очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какв |
/> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} |
о срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви су м |
уредношћу у животу и умереношћу у свему очувао своје здравље и снагу своју, те још дуже може „д |
и, дабогме, да треба да гледате, да је очувате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја женид |
и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{S} И зар то |
њихов црквењак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а |
„Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објашњав |
„Могу, свуд, господине, цео таван, и у оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, господине, |
{S} Деци је морао да допусти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кувао по мало р |
а учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чисту рубу па т |
<p>Ученици загоричке школе били су увек ошишани, очешљани, умивени и чисто обучени као да ће на |
S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа!...{S} Сад н |
="380" /> нису морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и св |
ајодлучнији и најпредузимљивији баш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после добри људи |
виран само га с неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио овај лудачки разговор, он се |
(последника Светозара Марковића), који оштро и безобзирно нападаху цео „бирократски систем“, к |
ено и прекорно.{S} А Радиша му одговори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари |
— нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја!..{S} Мож |
..{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што м |
ад се каже <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> п — а — с?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које ј |
м реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова |
ве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и |
г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, к |
S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S |
сле е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е |
лово? (Код пера).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем |
} Нађите т!...{S} Нађите и!..{S} Нађите п!..{S} Нађите л!..{S} Нађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако |
је цела зграда личила на штампано слово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а станови у крилима. |
> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш</hi> код ш |
<hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите оно код табле!..{S} Знате ли |
S} Које је <hi>г</hi>?..{S} Које је <hi>п</hi>?..{S} Које је <hi>т</hi>?..{S} Које је <hi>ш</hi |
је је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} |
номад.{S} Сад гледајте како се пише <hi>п</hi>, код пера: као <hi>и</hi>, код игле, па онда озг |
?..{S} Штампано?..{S} Камо га слово <hi>п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi |
>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; |
иши га!..{S} Ко уме да напише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко уме слово <hi>т</ |
амо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, |
на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то ч |
писаљком, што се зове <hi>крижуља</hi>, па ћете после на хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ј |
јлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi |
ве: „кад је дете овако <hi>добро</hi>“, па помисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај |
бу за преноћиште од собе за „заседање“, па таван подуприте диреком и у чаршији наручите код ког |
а за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађ |
е једну каленицу млека и комадић хлеба, па оста да ствари раздреши и намести за конак.{S} Кмет |
љутих лава и закликтало девет соколова, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ |
ика и да га одваја од оволиких послова, па се није уздржао, да ово и у извештају своме помене.{ |
} Зато нема јасних представа и појмова, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа угушује мис |
них за школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чат |
се много допадне ова побожност њихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види |
само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, може би |
те почели из почетка, од првог разреда, па сте свршили сва четири разреда и сад настављате даље |
би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те да се лож |
..</p> <p>Радиша да се претури од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: |
н сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и оз |
а Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу к |
него њена савезница и сестра — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само во |
диши се необично допала ова филозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n |
е газда Мијаила и још неколико комшија, па оду Томиној кући, <pb n="221" /> да виде колики је п |
апетана, да село Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радо |
о могли да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није би |
видиш којега доброга певача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише лакомислен, |
речи „биће уз њу“ капетан једва дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти |
ксера у зид по реду колико има ученика, па им рече, да стану у ред пред школом, где је већ била |
е оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из милости зове тета, као што се за сестру каже с |
се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато му предмети |
ећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром маховином те понеше с |
да узмем коју добру девојку и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може |
јих беше пуна тескобна загоричка школа, па <pb n="210" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћ |
ела, у којима је одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју |
моја снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једни |
} А знање нам долази споља, преко чула, па се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и бе |
добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно потврди Р |
и најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика поста сад |
.</p> <pb n="337" /> <p>— Тако!{S} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p> <p> |
а зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет је лако |
избришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче об |
мо и разне правце у друштвеним наукама, па не морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пре |
а почне да листа на присојним странама, па онда у осојним; да многе птице у пролеће долазе к на |
{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили |
спитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n="313" /> кречна зе |
лепше песме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S |
мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици жара и мало там |
и појмовима ради лако као и с другима, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда |
диним алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прво простије и лак |
ри мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље в |
ине; нас смо двојица; обојица с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узјаше госп |
исли: да није отишао с оним калуђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није т |
ате реч да нећете иметати при изборима, па да вас оставимо?</p> <pb n="339" /> <p>— Господине к |
розорима и како се погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину |
и бубања напамет по осталим предметима, па је нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му |
ће да дође калдрма и обележи кочићима, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у |
ртона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и употребљавају |
, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год |
стало је још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школска година.{S} Пошто је ревиз |
е понова сва слова и писана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је |
га преместите, да задовољимо капетана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа |
кућама него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је |
ова таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако углављена у |
оживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико сам наваљивао д |
Мајстор Пена, од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наши |
види ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да |
јава у природи, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је из |
и кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та |
сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скупоће и великих трошкова.{S} Ал |
Радован се бранио: „танкога смо стања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да з |
е сложеније арије и узвишенија осећања, па докле се стигне...</p> <p>И овде од онога што је у д |
у је морало нешто земље и да се откопа, па опружи конац пун метар далеко од зида с нагибом на с |
одавала су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у то |
е може да се постави једна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су |
доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико не говори, а руча |
се механички саже, узе перо и потписа, па се усправљајући рече: „Потписујем, господине капетан |
аше село гласати за владиног кандидата, па да ви останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обе |
, да се агитује против њених кандидата, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Р |
а читају, те да им је садржина позната, па су онда полако шчитавали, докле нису достигли да чит |
То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља |
јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n="291" /> и св |
ослове, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа п |
тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на како рђавсто, па да бу |
јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је вр |
е истине најпре потицале од појединаца, па се после шириле на неколицину, на више њих, на већин |
о Груји, да набави једно клупче конаца, па сад размери пред вратима, где ће и докле ће да дође |
да нацрта и размери све делове колица, па дође Груји и рече му, да преструже једну даску преко |
амо кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је |
с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказа |
е му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дет |
стале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све с |
запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од к |
} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопав |
оже ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на т |
„Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа |
у којој сваки има по који започет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео |
ко рече: „Господине, опростите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. |
јор“, старешина над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове г |
усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови напре |
а сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра |
о ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко својих ученика и познаника.{S} Да хватам позна |
децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да пођете.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} |
и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле реч |
оле да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља |
, све по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави по један прут дебљине обичнога штапа. |
рећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, то се мајка врати Даници |
ме у школу и гледају како и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</hi> разговарају, и д |
оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показала јој је и колико и |
кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо. |
.{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни |
—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} З |
ле би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће после |
131" /> благо одговори: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, господ |
ла доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} За ове је људе |
вили смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добро; људи су сло |
игли да куп покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, оставивши двојицу оближњих, да ложе |
бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учитељева гласина проломи овај урнебес:{S} Дост |
соше и наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, помози! <pb n="324" /> Уз |
школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце |
готове јела и меси хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, |
доносе ситније камење, па још ситније, па најпосле песак.{S} И све се то распоређивало подједн |
иша, да никога не терамо силом да пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“ |
ред сто, на којем стајаху неке хартије, па, опет не претендујући ни на какав беседнички дар, са |
ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете овако (показује), те |
ричају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује људе некаквом новом <pb n=" |
о не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а мож |
а овоме.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, стално и смишљено ради на добру <pb n="404 |
да полови време за своје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, |
ко не доживите све, могу доживети неке, па ће после ићи полако! додаде Даница. „</p> <p>И тако |
за које причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он разва |
хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо |
у и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат |
да точак направи од једноставне даске, па да га појача са две попречне пречанице; да место гво |
х, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, нас је у кући четири брата, а и от |
паметним људима и учио си толике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А |
а да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} |
та.{S} Сад спустите крижуље више табле, па се усправите! (Прегледа их како седе и поправља их). |
i>, код пера: као <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово |
насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се намес |
и сте калдрму и овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне радове у соби, који спремају |
а оно, које је највеће у околини школе, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које |
виђенијих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за |
лике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај празник Велика Госпођа |
уверење, да је загоричко воће најбоље, па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши |
је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</h |
части, што му се указује као писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се т |
ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу ва |
аш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не стане мн |
дгод и тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </div> <div type="chapte |
мо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком ка |
лико недеља, те презри, поцрни, опадне, па и пропадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, |
да каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} К |
свим.{S} Али научили смо се, господине, па је тешко одвикнути се.</p> <p>— Није тешко, деда, са |
вако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није |
ржи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу |
н била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред |
бољим друговима, да оставе послуживање, па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће б |
нда уљудност и пристојност или владање, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} А од овог |
м одговорима.{S} Имао је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се договори с н |
.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да к |
ша, да види, да нису заборавили читање, па су после писали.{S} Читала су прилично, али писање ј |
седење и рад и најпростију за грађење, па је после поступно све старе или заменио сасвим новим |
S} Онда рече, да доносе ситније камење, па још ситније, па најпосле песак.{S} И све се то распо |
х остави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет по |
е скроји и куда треба да прође тестере, па рече Груји, да овуда преструже.{S} На кривинама <pb |
ци.{S} Стругар купио још једно тестере, па се мучи како да га намести.{S} Радиша му помогне те |
сте се изделили у непријатељске таборе, па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни предс |
вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим с |
а се мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, докле Радован не прекиде ћутање и поче о |
— Поправите ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз в |
ао, јер ће то село донети: поделиће се, па који вуку камен неће песак, који вуку камен и песак |
јасом, као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми |
њине жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се зб |
данас сам морао долазити и због плате, па уједно.... рече Радиша.</p> <p>— Дакле преча ти плат |
ко себе, у кући својој, оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите шт |
S} Не треба да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се љу |
аки дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо после наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас |
ад изиђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</p> <p>За време одмора |
вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве к |
говарате, како да га учите!{S} Скочите, па реците оп!“....{S} 1</p> <p>Дана се и матери поверил |
ко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети |
е само ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, и по Светом Томи су се већ могли усел |
јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазил |
а, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} |
мо да збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније |
било здравље и физички развитак у деце, па онда уљудност и пристојност или владање, па тек онда |
воре, да овим младићима бележе наднице, па ће после видети, како ће им труд рачунати и наградит |
или преслице, разбоје, кола и саонице, па почели сами да граде и сама врата и прозоре а доцниј |
колико им затреба, узеће из штедионице, па ће после отплаћивати; а нешто имају и општинскога, т |
е.{S} А кад дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад |
свакоме исече ону стотине на десетице, па онда рече: „Метните <pb n="137" /> сад све ове десет |
а плоча искрижана све на оваке шипчице, па су оне после обавијене овом шареном хартијом.{S} У к |
купе порез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти! |
ече од сваке болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је |
идим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; н |
с „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше јучерање д |
о одведоше децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту и |
. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред н |
варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих развија укус са |
, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад нам је |
комшија, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! р |
/hi>, и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко п |
смена човека и да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате пи |
оћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти пре |
га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде |
<p>Капетану се свали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала т |
едио једнога сиромашка, да одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико д |
ам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три, одгово |
с толиким стварима у тој јединој соби, па тако све распоређено и намештено да те осваја. „Ах, |
ама гледала, како је у госпођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша |
ља најпре <pb n="186" /> имати у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним |
о јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали н |
речи, реченице, догме и други састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање |
јер треба да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и и |
и дан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других |
е до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здр |
дође горе.{S} Онда тако до њега други, па трећи, па четврти — све под конац и по реду и по вис |
помакну по ономе платну и одсече други, па трећи, па четврти, све до краја.{S} И још ученици не |
сено</hi>; оно што се накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — |
овали, да је све добро што Радиша ради, па су само посматрали и куповали.</p> <p>Радиша је ово |
азгледају и да сами огледају како ради, па им је онда <pb n="312" /> казао, где се употребљава |
науке, видео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S |
колико <pb n="35" /> човек после вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме да |
Но најбоље, да одредимо неколико људи, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори |
..{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиш |
а, кромпира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, п |
т“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му |
о школа у многим местима давно постоји, па су људи навикли на онако, а негде је и компромитован |
прекосутра, јер је и онако снег велики, па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша више воли да ос |
ла.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па после и Француски.{S} Ваљало је сад добро запети, а |
етану и овај одговор учини бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам |
од осталих народа, који нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напре |
Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, своје мајке и |
ао што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељанима којих беше п |
ови с ученицима оно, што су лане учили, па онда да настави даље, особито из читања и рачунања.{ |
ре поновио све оно што су лане изучили, па су онда читали и преписивали народне песме.{S} За ра |
обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри да мис |
Груји, да отвори све прозоре на школи, па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је |
те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре <pb n="186" |
тив ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе, да његов предлог може имати и „супротно дејств |
ша најпре побележио све, који су дошли, па онда одабрао најодраслије и намирио тридесет па њих |
>— Идем зато, што су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S |
које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и ка |
а и на колико начина може да се калеми, па је онда приступио послу и на разном дрвећу <pb n="24 |
ниче дивљака, која мора да се накалеми, па да роди питоме, онакве какве смо накалемили.{S} А ка |
а никога код куће, да му штогод спреми, па је наредио, те се код његове куће спремило и донело |
села и приличан простор на тој страни, па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње |
ма, и о топовима, које мали загоричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина ј |
ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дам |
воме селу, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није т |
ример, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради з |
ељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, |
Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, |
/> <p>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено као увек р |
су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапије и обл |
и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек и |
мет је понео општинских пара, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они д |
бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан |
измисли каква ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, <pb n="222" /> колико ће чега |
Али се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а |
, да код Радише могу још много научити, па су долазили сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Ради |
власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и |
осети задовољство од испуњене дужности, па онда настави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој п |
ачините мали котурић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите к |
.{S} Онда тако до њега други, па трећи, па четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А |
ономе платну и одсече други, па трећи, па четврти, све до краја.{S} И још ученици не знају шта |
оних пријатности, што их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као писменоме, па п |
ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га добро и преви у |
одине; хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине пр |
ако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отпочне молитву: он, напред гласно, а други <pb |
, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мрака Радиша |
акле можемо видети све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А ко |
кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измију, посек |
мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на друго и запита га, докле су данас |
нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу |
те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењ |
га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшен |
треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте поч |
плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупаше, повише и принеше <pb n="315" /> јој да ј |
нима никад ни за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а |
<pb n="9" /> књигу и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, |
S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојој <pb n="26 |
ав и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почн |
де; о ручку једно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и |
S} И колико сам наваљивао да га оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже |
приђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и |
Овако је исто урадио и с другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занима |
ин се понудише још по једанпут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру најпре принеше као о |
и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржавање како можемо....“</p |
неше као обично сира с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу зачињену кајмаком и јајима, онда п |
ад се одморише и мало поткрепише јелом, па онда опет уђоше у школу, да продуже „науку“.{S} Ради |
моме Крсману, да никога не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да н |
ки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат Миладине, и о |
горице.{S} Дошао сам овде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођо |
сен озго, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим р |
етнуше један подглавник напуњен сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и |
ут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог д |
најлепше вунене чарапе, везене вуницом, па не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само с |
а онда сира и кајмака с врућом погачом, па онда друга јела редом, а од половине ручка почиње ви |
колико ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, који је ове г |
ишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што |
одмерен, одабран, промишљен и правилан, па ето не само правилнога развитка телесног и душевног |
показа цео план и приближан предрачан, па му рече, да су питали и у Штедионици за паре и извес |
мо <pb n="351" /> да сваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника п |
ти у којој школи зависи и напредак њен, па тек на друго место долази начин, како ће се то преда |
ш је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, да он није издајиц |
ако је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да б |
је пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо школе и учимо књигу. |
дну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да с |
име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: помену се сви угодници Б |
иш, господине; али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, |
па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пијеш?“ — „П |
својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Ради |
е да се буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је п |
ша опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим лепим данима |
кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Ра |
о не намести неколико тестера напоредо, па цео трупац да се струже у једном потезу?{S} Онда му |
их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је о |
.</p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Ради |
ало је, да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз не |
негде у крају.{S} Радиша се пренеразио, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S |
школске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика добро дође.{S} Одмах узе |
е пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} С |
ра и десетак хлебова те их је нахранио, па су се после малога одмора вратили у своје село и рас |
ост, с којом је онога немирка измлатио, па сасвим искрено и простодушно а љутито рече: „Господи |
самоук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша с |
тињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ет |
учити и напредовати у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих т |
0 воћака.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је било само од ових похода з |
ично; „Божје и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо |
, који су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине. |
<p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасом, као да ми се сва |
ћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово „реакционарство“ Радишино <hi>прочује и до </ |
пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; |
"50" /> кад и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, п |
итељ је знао, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, да нава |
рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школе око двадесет мла |
упују, више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код |
књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, ка |
о мислимо можемо казати где год хоћемо, па и печатати или штампати у књиге или новине.{S} Али љ |
само да умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек |
преко реда, и појединце и сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде т |
, цртама и тако даље.{S} Све очигледно, па су после све ово огледали напамет.</p> </div> <div t |
диш неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човеком |
сте рачунања до сто очигледно и усмено, па су онда направили онако и стотине до хиљаде и рачуна |
ве примитивно, необрађено, неусавршено, па зато и неонакарађено и неизопачено него све здраво и |
неосећана: отац мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило |
да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и |
петане; мислио сам да није ништа хитно, па нисам желео да дангубим; а данас сам морао долазити |
е једну собу за двадесет гроша месечно, па сваки ухвати по једно ћоше и намести своје ствари.{S |
олите се између себе и слажите се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете онда тражити: она |
рича како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Пе |
амо га с неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио овај лудачки разговор, он се механич |
те!..{S} Дете овако!..{S} Избришите то, па напишите друго!..{S} Које сте то слово написали!..{S |
неко може навест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, |
стеру, да човека врати на његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и |
некако ваљало покупити на једно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и |
емља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изненадило него одмах одговори:</p |
пе!..{S} Е, доста.{S} Затворите буквар, па нека га на клупи; извадите таблице!..{S} Избришите о |
/p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одгов |
просе милостињу за свој неки манастир, па у вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Г |
Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па |
о да изнесу све његове ствари у доксат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је с |
наш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издр |
је после постао игуман па архимандрит, па епископ или владика и најпосле архиепископ или најст |
апрепасти и овај инат и ова неуљудност, па помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је |
гусенице“ порастоше колико велики прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад пос |
у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе |
а котурић!...{S} Начините мали котурић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста. |
<p>Радиша сасвим механички пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину |
место гвоздене осовине направи дренову, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} |
ане даске дођу једна <hi>на</hi> другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi> |
} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори |
, да има правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p |
чке колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом је |
ко му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n="348" /> он слободно управља собом.{S} А р |
че, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет буквар!..{S} Хоћ |
ије своје чуђење зашто ово прекопавају, па рече: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како зна |
кујни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда пере судове, чисти ципеле и спрема дрва, во |
уће треба више новаца но што они имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп инт |
меног човека, него сви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, о |
ка“ деца су лепо читала као да причају, па после казивала шта су прочитала и изводила поуку.{S} |
?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију |
уче децу; а могу да продужим гимназију, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја зна |
да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Шко |
могу знати све науке и сву филозофију, па опет у кући да им остане онако како је било и да жив |
и.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да т |
да изнађемо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га ч |
о су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и т |
м мислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А з |
пола метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном Друштву у Београду, да му п |
у једну Фабрику или радионицу машинску, па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео јед |
градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље |
рхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и закукала: „Моја руко, зелена |
а на криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па снаху запитала: „Снахо моја |
све потребе ђачке о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време |
а столара 5—6 „скамлија“ и једну таблу, па јавите министарству да имате зграду, те да вам поста |
а ви имате писмена човека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да |
одине, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да |
а метака, а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је на |
едва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и |
је сам поручио, као за себе или школу, па после њима предавао.</p> <p>Циглари, црепари, кречар |
емљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и поч |
тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором и задовољио.{ |
остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, није могао д |
људи, који су у детињству ишли у школу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, који је |
разред и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетку рекао им је, да сто |
удем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми н |
могу да идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, да радим земљу; могу у једну но |
/p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу, па после неколико година да дограђујемо и крпимо; или д |
о; или да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је бо |
го код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кућ |
ч су дизали у јутру, истресали на пољу, па онда скалупили и остављали на ковчежић.{S} Од благод |
рисутан народ, покропи и учионицу саму, па онда зађе по свој згради, те покропи сва одељења ред |
лика одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра |
ало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, за |
ек је сагради по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпоре |
ас су за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А |
о.{S} Отишао сам једанпут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који |
диша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће |
ради нову школу и изабрало место за њу, па вам министар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо |
иву засеју, свачију њиву окопају пожњу, па жито овршу и предаду му готово; и тако се све свршав |
огаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на с |
{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу свој |
нат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута нова школа, |
чу полошке, као што обично сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда |
адо гледаху сваки покрет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А поз |
ве су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекн |
е гусле, приђе столу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува б |
о као обично: по једну за добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућом погачом, па онда друга |
осле огледали и за тројицу и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су градили све по једанаест, |
сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му пратили: неко погачу, неко ћупче млека, неко лона |
о су делили и за петорицу и десеторицу, па су после огледали и за тројицу и четворицу, па и за |
— Обе мало зачуђено погледаше у Радишу, па се мајки оте простодушно признање: не знамо.</p> <p> |
да им треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{ |
у да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани примише ову |
другова, своје мајке и сестара својих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на |
овну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили основну школу и да он мор |
чи, што кметов син није донео Часловац, па су неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p |
} Један рече: „Господине, умро ми отац, па нисам могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти |
сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камен |
му, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Даница подиже очи, |
пи код школе око двадесет младића од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики бро |
је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она |
ени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да |
сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову |
се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је га |
рошка ситница допуњавала и полепшавала; па и њу је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем ш |
се упаучљиви, особито ако је непечена; па каква је онда то јадна храна — само да се деца разбо |
ло да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите |
олеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда |
ах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} |
била близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет |
кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол’те госп |
, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узе |
им сечењем и трошењем ускоро понестати; па је зато желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрж |
ернишевсков <pb n="331" /> социјализам; па пошто у Србији није било радника и радничког питања, |
арешина над капетанима и целим округом; па „мајор“, старешина над војском; па ту суд, па она ве |
гом; па „мајор“, старешина над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и кој |
фабрика и читавих трговина с ђубретом; па онај, који хоће да нагноји њиву, узме мало земље с т |
!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: |
Али опет помисли, да није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут, он остави за Суботу |
его што донесе послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пуно девојака! рече Радиша госпођи.</p> <p> |
и алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачку дружину....{S} |
у преспавају целу зиму; да многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова |
је свршила школу и добила за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели |
и се сви други поженили. <pb n="231" /> Па кад можемо да се женимо, можемо и да радимо...{S} За |
ирка и Марку се ражалило <pb n="199" /> па се и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S |
па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да |
квењак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дуга |
е</hi>, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета |
ете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што н |
„Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крст |
се данас намодили, да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни |
ој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно |
се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми |
к је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуш |
она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога. |
ачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја |
рад и још све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, |
алицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с |
рамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ |
ео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се |
и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша |
м се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали, да је овако боље.< |
слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <h |
а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То је <hi>турска</hi> |
ком послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и д |
егледаних или мало гледаних воћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади |
и Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их |
благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, гд |
и и код власти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не остану слепа код очиј |
и са стругом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења |
не, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно има |
ш бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни |
иромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео свет, дошао до највиших нау |
и, где може да живи читава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Са |
као да пресече неки нож преко срца.{S} Па онога часа зграби дете, подиже га и стаде га у наруч |
ала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало имала кретања за време одмора, то |
о примање оних малих за први разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а нити они им |
е, и сви су прешли у старији разред.{S} Па како више ученика не може стати у учионицу и како ра |
еке и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измисли |
олико људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „началник“, старешина над капетанима и целим о |
ше школе отворене само за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Само што данас и чар |
, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, да женске зато нису за учите |
стају у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари |
тих сестара, тетака и друге родбине.{S} Па при свем том кад се свршио распуст, Радиши је опет л |
е решава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а |
Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} |
еје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробу |
своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога јединога живога |
уди су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по равнијим крајевима имају ш |
мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет |
докле им нису добро запамтила облик.{S} Па и доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полак |
мена и цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у |
ашега села није изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, к |
{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет поранио и отишао пре сунца у градину школску |
иша се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе желео, <pb n="225" /> да му који ин |
ша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете умирило и заспа |
вукли данас још дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, него рече Рад |
а водила и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити |
да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких људи; да те ко н |
желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да |
д тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, |
ло, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у |
ештај алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опаснос |
ућа деце наше и свих потомака наших.{S} Па зар да напустимо гробове својих старих и да се не по |
екао свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелет |
одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој потекоше суз |
још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрни |
сасвим озбиљно.</p> <pb n="265" /> <p>— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> |
и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> |
више никога, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам |
а моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па причају људи, да сте саградили нову школу и да вам ј |
ша у Србији! почуди се Радиша.</p> <p>— Па тако је причао сам окружни инжињер, одговори она.</p |
Даница утрчавши у собу матери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо |
уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница |
у и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој сребрњак запе га, диже у вис |
риоцу моме, устргнута на Косову равну!“ па се надула и препукла: онда је чисто и ученицима лакн |
приче „<title>Стрижено кошено</title>,“ па ће вам она најбоље показати откуд толико раздора, не |
реченицу; „Милица је била добро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква |
} Ево слушајте, шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису ски |
онај то упредено да увије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је |
може да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па покупује што му је најпотребније за село и пође.</p> |
ђено запита: „А како то, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељ |
осадили оно дрво, које им највише треба па га не секу младо и на грабац, него чекају док пораст |
сали смо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{ |
лаш квари!..“ Радиша поче да се стишава па сад запита немирка, зашто им је сметао? „Господине, |
скупили по ливадама, и извадили из њива па стоји на гомили, само да се змије и гуштери легу у њ |
ине; општинско“.{S} Радишу ово обрадова па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно п |
нда сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећ |
нађите после џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писа |
б.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се опет не згрејати, него морамо учинити оно, што је |
га јунака где јури на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косов |
а се усправи, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не |
пре поздравила с људима, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је дома |
а научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша о |
а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направ |
да, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и |
м вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их ј |
диша зато нареди, да скувају слаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и |
огло поћи и даље, грађењу разних кутија па и коричењу књига.{S} Много је већу употребу Радиша п |
а поља Косовога и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па ј |
ивши двојицу оближњих, да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватр |
у турите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“....</p> <p>З |
ко су они онако радили још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју руж |
а оде на „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит или архијепископ и буде најстарији |
поједина слова печатана, мала и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихов правилан обл |
да оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да загоричани не морају за |
с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу |
село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако запита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу шк |
; сад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S |
почне и овако срећно доврши, од почетка па до самога краја, највише од свих је чинио и учинио в |
је узела руку, па је обртата, превртала па снаху запитала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ п |
а деца су ручала од онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показала свој |
тког времена дође један домаћин из села па запита, може ли суд сад да му набави један плуг, па |
} Пошто су се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пр |
тој вароши тада нису имали много посла па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, |
ео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао слепим код очију онога, к |
иве остатке страшнога косовскога покоља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „дал |
ег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господина министра, да га в |
чаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиг |
ити и на овој поправци учења по школама па преко тога и на стварању нових људи, нових и бољих г |
само добро да се прича, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Ра |
} За тим су мало рачунали са десетицама па их је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу н |
да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпосле отац помисли: да није отишао с они |
ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра...“</p> </div> <div type="chapter" x |
е у реци...</p> <p>Миљко слеже раменима па простодушно као увек одговори: „Како ти рекнеш, госп |
издвоји од оних других и оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изиша |
н онда не лута и не удара странпутицима па да се после мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја |
изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом ле |
охитати.{S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо.. |
Радиша је погледа својим паметним очима па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува |
иша је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, уништиле |
е овим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотане овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} А |
морао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира оно, што им је више потребно за |
уда вреди оно „од три клена два вретена па и она два крива“, и да данас учитељи његови ваља да |
; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно шт |
ски дан, кад се завршује школска година па да се те две свечаности споје.{S} Свештеник му обећа |
ле попримана су сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша |
ту из топа требало више од девет година па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближ |
{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или о |
спремио и положи је на крај тога платна па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} Онда ј |
треба да узмете овако мало парче платна па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба д |
репоручује, и да бележи поједина питања па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} И тако |
донео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у к |
а пренос ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквога мањега терета.{S} Зато су загледивали с |
би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале б |
/> лакших ствари из другог дела буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и |
и погледи на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу ва |
излазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио, да дво |
а то.{S} Зато је нашао доброга мајстора па му је <pb n="254" /> дао нацрт и до ситница избележи |
вору ручали и поседели више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком доне |
што се открило човеку од постања света па до данас.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај |
сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их уч |
то им је требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидбом Радишином један |
арошкога живота има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђу |
Не може се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и |
проучавати.{S} Речи су празна котарица па <pb n="44" /> ма како она шарена била.{S} Него ваља |
е је <pb n="76" /> био превртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, |
шао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашовом зас |
то готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је с |
не; или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају шта да раде и да све решава |
он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пра |
него и за прање, обућу, школске потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара о |
ато нам је дужност, да почињемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, не само на сав српск |
ебе.{S} Поправи, ојачај и унапреди себе па си поправио, ојачао и унапредио и народ свој, државу |
гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Ра |
а не латана, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве д |
и да није скупо, они поручише и рогове па и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре |
ромени у новац, у паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, |
е породиље, која сад заборави на болове па с неким чудним ститком помешаним с осмејком поче да |
оба Радиша је радио све кућевне послове па чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њ |
теди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пет |
школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао род |
вара...{S} И све је то записано у књиге па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама има зап |
је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало код куће.{S} И |
че, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше д |
дине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се |
мо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда с |
диша.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, |
њавају, што лажу, клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно |
е, то пише: <hi>сео</hi>, кад неко дође па седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напишем сео |
мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета з |
салтирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поче једнога по једнога да изазива, да „говоре лекци |
Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан с |
} Нађоше, да могу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и остави |
ће гледалаца привући!..{S} Мало доцније па је давао и по неку награду ономе, који је највише кр |
ма, као на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За ве |
.{S} Јанко рече, да доведемо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли |
сата одмакли, а киша поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак као из кабла.{S} Настаде жив |
за <hi>куче</hi>?...{S} Извадите табле па да напишете све ове речи, с оне стране где нема лини |
, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала кући.{S} Зато изведе децу на један |
у збогом, како да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S |
како се шире, како убијају наше здравље па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} |
у, а он преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша ј |
ако могу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овладало уверење, да је загоричко |
писаној деци казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, |
ицу овога човека, он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен |
не у карактеру и преступи према другоме па и себи самоме.{S} И тешко ономе, који није осетио до |
а узела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ рука наше |
како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на |
о прочита у књигама још једанпут о томе па једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, д |
ав коров око школе и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуљ |
..{S} Начините најпре оно с леве стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Гд |
е... “ И тако даље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико |
читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Го |
ада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казив |
прутиће и витке на најразличније начине па после плету разне котарице с дршком и без дршке, и о |
е грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча |
се човечанство врати у првобитно стање па онда поново да отпочне цивилизацију.{S} И из овога п |
се човечанство врати у првобитно стање па поново да отпочне цивилизацију, онда ево му људи у п |
а њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да |
е и разне друге призме, пирамиде и купе па све до најлепших кутија са заклопцем и до коричења к |
имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем |
Још ми треба да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!..“</p> <p>Ту ископаше један повећи б |
“, ове „изелице“ народне, и на министре па чак и на онога горе, „који их поставља и коме сви сл |
проврте а дршку пресече и семе истресе па га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Во |
а јој одговори, него се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га д |
ожете трпати тога ђубрета колико хоћете па све залуд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћет |
аго и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда рече:</p> <p> |
огледају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мув |
е већ раније изабрао место за купалиште па сад рече својим ученицима, да се најпре неколицина и |
газда Мијаилов воћњак и Томино окућиште па га је снимио на хартију и почео да смишља план: како |
идели двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешај |
д овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака дас |
а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је над |
ке касе а нешто позајмити из штедионице па после отплаћивати сваке године по мало, колико можем |
о радују.{S} Али се онда сети садашњице па помисли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе |
великим словом и почели су од Загорице па писали сва позната села.{S} Онда им је казао, да се |
авалити да се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп...</p> </div> <div type="chapte |
дима да греше, него их пустити да греше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ћ |
ада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то |
младић или човек, научио да чита и пише па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите, да нећете |
ји песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је |
ад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба јо |
: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi> |
га кројача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свога чобанина, који чува сву |
ља мора имати извесних састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће |
мање боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је им |
> и кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута у једној години.{S} Јер им је тако к |
нека слова.{S} Старији се ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да |
.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази |
ати и носити овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} |
ране једну облицу дугачку деци до груди па да је на једном крају проврти и кроз рупу провуче је |
о, кад се гроздови овако оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испо |
ворили, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и |
емерио земљиште и нацртао га на хартији па је стао правити план <pb n="205" /> како да га уреди |
да направе по десет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачу |
све, шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се најед |
.{S} Али се Радојица Вукмировић издвоји па с пуно поуздања рече:</p> <p>— Не треба нам, господи |
их професори „диктирали“, а ђаци писали па после <pb n="37" /> учили напамет као и из штампане |
и учитељи нису толико путовали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, глед |
шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што |
„А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин наста |
,“ „Сироти загоричани, толико потрошили па ништа!“....{S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. |
ти, и неће привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће зл |
ни</head> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у овој години урад |
лучно.</p> <p>Капетан се дубоко замисли па у себи рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?! |
тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми б |
ли дебље.{S} Сопственик се мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не |
е секретар.</p> <p>Министар се размисли па најпосле опет рече: „Ипак га преместите, да задовољи |
зненадио овако брзој преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и |
скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово |
слободе!..</p> <p>Сад се капетан збуни па запита, тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како |
а и покуповао неке најпотребније ствари па се онда вратио на посао.{S} Најпре је премерио газда |
раде, и то прво простије и лакше ствари па после теже.{S} Много је чинило, што је столар из чар |
а, како то све може тачно да се размери па да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У ве |
ли неки техничари, агрономи и земљомери па се преобукли у сељачко одело; и дивљењу његовом није |
с готовим парама, него се мора задужити па после по мало да отплаћује.{S} За тај новац право је |
.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни |
спрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А ка |
е пустила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редо |
} Зато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписивање нових ђа |
едеље дошли су сви Радишини лански ђаци па и неколицина од оних одраслих.{S} И колико је Радиши |
“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и |
најпре освети водицу у главној учионици па пошто покропи присутан народ, покропи и учионицу сам |
е.{S} То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селима није мислио, да кошница може бит |
си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако кроза стид одговори:</p> <p>— Бегенисао сам ја |
.{S} Зато изведе децу на један избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погод |
иректору.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Ра |
еханички Зора спусти на сто послужавник па се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде |
погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па може |
конац за читаву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} |
ји су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму п |
знало. „Да замесиш доста блата с плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе и |
је они плету од павите и олепе балегом па покрију крапучем од трешњеве коре.{S} Зато су се мно |
обично плетење: од једнога краја другом па натраг, и тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се |
ој згради, те покропи сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у уч |
почнем с писменошћу као најпотребнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здра |
се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузевши своје место иза стола, поче овако:</p> <p> |
Јесте; то је кад показујемо нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?. |
и конац од јучерање калдрме пред школом па до капије и поби кочиће на целој дужини у висини кон |
, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, поправе земљу и о |
?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, |
линдар“.{S} Сава је после постао игуман па архимандрит, па епископ или владика и најпосле архие |
онако не беше нешто најбоље расположен па плану. „Казао сам им и настојавам да <pb n="197" /> |
и се домислише, те нађоше плочаст камен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша ј |
те овако: о — око!..{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађите!..{S} |
астило и зареже перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда га учит |
круте хартије један равностран троугао па из врха његовога повуче отвесну на <pb n="117" /> ос |
ти, како му најпре сваку рупицу замазао па после окречио, те да не пада прашина!“ рече трећи.{S |
жно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и некадањој судници а сада |
о и утврђивао оно што је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да |
каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим одлучно одговори: „Право ти и кажу људи.{S |
.</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па одговори: „Ти, господине, најбоље знаш како је боље; |
<p>Радиша је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је заг |
конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари про |
у Гору, нађу Растка и обрадују се много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно. |
ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их |
негде изгубио.{S} Отац се поплаши много па прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S |
изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он |
.{S} Капетану се учини да га је победио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Ка |
S} Ево свакоме, и сваки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, |
диша опет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли и |
{S} Прве потребе</head> <p>Мало по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и |
и не рече ништа. <pb n="96" /> Још мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово н |
„Одавде је, господине, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Б |
песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једа |
одиже очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па ре |
и.{S} Деца су бележила писаљком наоколо па су после ножицама исецала; или су одмах исецала поре |
ако?“ „Добро, господине; ено како идемо па се нигде не укаљамо!“ одговорише готово сви.</p> <p> |
по њински или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докл |
е некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и за старијег ђака новајлијама.{S} |
на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио |
ку пољопривредних машина.</p> <p>Ускоро па се загоричани прочуше као највреднији, најпредузимљи |
љи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће |
не превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето |
ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{ |
је мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо пр |
лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш н |
амо за Суботу, него да остану још данас па да иду сутра или прекосутра, јер је и онако снег вел |
{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за дотерив |
<pb n="256" /> на манастир.{S} И за час па се ова светиња напуни народа, који је стајао у њој г |
написмено, него удара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се |
одабрао најодраслије и намирио тридесет па њих задржао а онима другима рекао, да дођу до године |
и су у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити |
шке, Радиша каже, да преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој друго |
размахнуо руком и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио је своје нег |
прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на школи ј |
о.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први камен под конац колико тре |
, један котурић! — Начините сад котурић па у њему крстић!...{S} Направите овако крстић на котур |
тић на котурићу!...{S} Направите крстић па онда на сваком крају по један котурић!... <pb n="81" |
ите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај |
мију, посеку нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки напра |
еко попречних да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, на којима су дршк |
дође учитељ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најб |
тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна. |
и између себе, ту нема добра за задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шум |
ављајући себе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, те да га изазивају прот |
колна села почеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb |
е што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу извору.{S} После ручка Радиша прецрта |
рча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико места око цвета проврте а дршку пресе |
без те школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како |
што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и да га моли да му напише, п |
свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се оп |
бу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између себе“... одговараху <pb n="118" /> деца и дом |
ширима, који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и ш |
в шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да затрпа све р |
селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се опет погледаше; |
као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавили читање, па |
н доле поред сваког прута забоде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово пос |
ђубрета за њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или см |
ично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућ |
је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове |
смисли, да на ту страну прошири градину па ће земљиште поправити.{S} Зато запита Миљка, чије је |
иша прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само |
отвара читава индустрија за сву околину па често и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, кој |
е добро покваси целу ону стрму површину па поче <pb n="170" /> да слаже први ред оздо.{S} Сад т |
се опет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмет |
Радиша рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамти |
„Сад оставите и букваре и табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамти |
квар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова |
година?..{S} Сад оставите и то у клупу па седните право?..</p> <p>„Овај је Свети Сава ишао нек |
и, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда извади један табак круте хар |
S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> |
ма дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толико <pb n="38" /> |
олико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли и |
грехота било, да остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој с |
, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би н |
к сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћ |
чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад |
Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву |
е и ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади |
,“ надзорник намрштено погледа у Радишу па дрекну: „То је <hi>саблазан</hi>, господине!{S} Зар |
еђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, мама!</p> <pb n="271 |
> <p>Деда Радивоје се забленуо у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, о |
ју цркву, своју школу, пошту и телеграф па и своје новине, које доносе само новости из места, о |
струмената у свету, од најпримитивнијих па до најсавршенијих; и сви служе на то, да производе у |
а се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — п |
/> основицу, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и показа: да кад троугао сто |
алиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опружи до перифери |
.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ову реч па одмах одговори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти н |
д овако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њој или који се гласови |
ера?..{S} Да читамо оно испод пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би |
ивела загоричка школа!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет се простоду |
ше повећавала ову радост његову.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је пошао, осетио је неку туг |
а превикаше: „Да донесемо, господине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „ |
.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се пол |
Радиша. „Није,“ одговорише готово сви. „Па, шта сад да радимо?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{ |
ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш в |
ст?“ До Светог Василија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ |
Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „ |
газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни ласно; уми |
а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А М |
тачан записник.{S} Око суднице су били павиљони за оставу истругане грађе задружне и за смешта |
рута забоде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Од |
ача од оне вршкаре, што је они плету од павите и олепе балегом па покрију крапучем од трешњеве |
ровић, Милић Лазовић, Никола Радичевић, Павле Чомагић и Стојадин Ђуровић да граде циглу за школ |
оћнице, свети Вртоломеја, свети Петре и Павле, свети Врачи, свето Прокопље, света Огњена Марија |
о да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гр |
о, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом „либелом“ и рече, д |
ље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и о |
ева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да раст |
де буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад од |
на кад није хладно; да из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња |
пицу замазао па после окречио, те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да |
ра, да све хладније посматра и никад не пада у <pb n="196" /> афекте, него да све врши и отклањ |
, да се између дасака провиди и да озго пада прашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он мо |
и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путн |
ј већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, штедња |
е расхлади; како киша и снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; |
ницама изгледао другојачи.{S} Најпре су падале у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелен |
ли су од јуначких десница њихових Турци падали као снопље... “ И тако даље.{S} Који где застане |
да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који су се устезали да објаве рат |
господину ове гусенице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} |
Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говорил |
њигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син није донео Часловац, па су |
нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за |
оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не запл |
ишта синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, |
аше и Станојку, која дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше на поса |
учицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не проб |
изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бр |
ти га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да |
а уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само |
ком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко н |
те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На таблици на једној страни има ових црвених |
у клупу (само их наместите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се на |
е опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На табли |
да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас |
и чувен!“ Радиши ове последње две речи падоше некако необично и помисли у себи:{S} И овај прос |
и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ову реч па одмах одговори оцу сас |
кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим одлучно одговори: „Право ти и кажу |
, ми грешимо.</p> <p>Зато опет полако и пажљиво, с природом и за природом.{S} А природу морамо |
него сам радио; и радио сам поступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су учитељи, особито у почет |
ране ученика, на које је Радиша јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме.</p> </d |
о су побожно разматрали сваку ситницу и пажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ |
е село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па одговори: „Ти, господине, најбоље знаш како |
аве.{S} И не може се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатно изненадила.{S} Прегледајући |
сет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини пријатељска, бољи доручак није ни тражио.{S |
то шта, особито у ово време, кад је сва пажња била скренута на другу страну.{S} Али је доста вр |
ручних радова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и практичној геометрији и цртању с |
ању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само при купању, повијању, држању и х |
ош више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешности. |
ро градити!{S} Хвала вам што сте толико пажње обратили сточарству, воћарству и уопште земљоделс |
вају.{S} То је он опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њиховом и међусобно |
.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситницу на школи.{S} Прво их |
да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, па и за |
Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно по |
д свих пољопривредних радова највећу је пажњу поклонио <hi>воћарству</hi>.{S} До Радише у Загор |
песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да не товаре по много, јер могу покварити колица. |
коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти испарава а пара |
Уз ову писмену страну Радиша је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме пр |
како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, |
им је још у школи на предавању свратио пажњу, да цигле морају да буду потпуно једнаке, те да с |
{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вредност његову, и на то |
} И Станојка је збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била в |
авно.{S} Тако је стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало |
ка.{S} Зато је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писа |
раде и граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практичну геометрију.{S} Ови су његови ђаци |
ато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А црт |
е „интернату“ Радиша је обратио особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му |
ознавању земље и камења обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његови су ученици зна |
ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели |
боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Даничине, да сваког дана буду друга |
а сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, што су им корисне, него |
шла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати торбе и казати, како д |
ша је непрестано додавао по мало сламе, пазећи, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело |
а јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и |
лепо писање и лепо понашање много више пази него на тако зване „науке“ или научне предмете.{S} |
иновнике.{S} Треће, у њих се много више пази на здравље појединаца: на храну, одело, угодбе у с |
уша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно што ја говорим и да <hi> |
пођином престављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатле као из |
шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих развија укус само за домаћи |
адиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка отишла.{S} |
оту иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне чистоте вентилацијом и от |
лагословеном стању“, и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао распуст шк |
Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет није могл |
пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили друга свога!..{S} Слушајт |
ама велике загоричке школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи и да учен |
шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, да се не обрукам!... говорио је Радиша у себи.{S |
е можемо само помагати и — одмагати.{S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ |
лижега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="24 |
љи својој?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињ |
је било прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варо |
је и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова настава тече <hi>поступно</hi>, не опт |
да подиже своју зграду.</p> <p>Прво је пазио на <hi>чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то |
ори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад вид |
жњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу |
преко главе и истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> </div> <div |
ла да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају правилн |
колу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток управ и |
децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљ |
облик.{S} Па и доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и |
и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су |
чком и оближњим брдима Радиша је навлаш пазио, где има највише и најбољега кречњака.{S} Али <pb |
ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чита развучено, да се не изговара |
{S} Које је слово код дрвета!..{S} Ево, пазите како се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта ст |
овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у узаној линији).{S} |
есецају глас измеђ појединих слова).{S} Пазите још једанпут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} К |
развучено, да се свака реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од |
hi>ш</hi>!..{S} Нађите <hi>г</hi>!..{S} Пазите, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} На |
— игла.{S} Кажите сви <hi>и</hi>!..{S} Пазите сад: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi> — столица, <hi |
Сад нађите оне редове испод ножа!..{S} Пазите: <hi>о — н</hi>: шта је то?..{S} Јесте, то је <h |
итамо још једанпут ово испод пера!..{S} Пазите сад ово код табле.{S} Које је слово код табле?.. |
о?..{S} Нађите сад оно испод игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?..{S} Јесте, <pb n="135 |
ите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да бу |
о, со!..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То в |
оред ножа!...{S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите, да се не убодете!...{S} Које јој је конац?{S} К |
носи или трпи неку муку или терет...{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?.. |
..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп |
е ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква |
сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} К |
Ево да напишем!..{S} Је ли тешко?..{S} Пазите још једанпут!.. (Сад читају развучено као на сло |
пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, |
устите! — Који су други? — Спустите.{S} Пазите брзо: први! (Дигните руку!{S} Спустите!) Други! |
та.{S} А испод столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је |
лова чују кад се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се н |
а запита, тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређ |
тије, да те десетке завијете овако и да пазите да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу а из |
их.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете д |
и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, да нико болестан не може |
ите после џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писана |
аписано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како ћемо да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на |
леда, јесу ли сви тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране повез |
а једнога по једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној |
ца!..{S} Начините једно Сунце!..{S} Сад пазите, да направимо коло (точак) за кола!{S} Ево најпр |
и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како се пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На које с |
које се јело каже да је посно...{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чита развучено, да се |
аг! — Напред! — Натраг! — Доста.{S} Сад пазите, ја могу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бро |
<p>„Дотле сам вам показао јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните и овај лист!..{S} Познаћете ш |
/hi> — џамија, <hi>ф</hi> — Фес.{S} Сад пазите натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, ко |
ните овако к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањ |
Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да читамо |
S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</hi>!{S |
уги! (Дигните руку!{S} Спустите!) Е сад пазите друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на месту |
Хајдете још једанпут од ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко н |
S} Које је слово код евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово испод евењке.{S} Нађите прву реч! |
.{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</ |
са је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите још једанпут сасвим из почетка.{S} Где је о?..{S |
ану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете руке напред и натраг, ова |
} Онда је <pb n="127" /> продужио: „Сад пазите да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да пого |
во печатано с десне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које ст |
А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово <pb n="150" /> ђ иде и горе и доле, ев |
алити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, него увек све право да каж |
рује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи; а |
— Е, узмите, да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Х |
у туцаљкама. „Можете, рече Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на |
} Пођите до капије!..{S} Добро.{S} Само пазите, да неки не изостану, јер онда остану и сви они |
?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слова чују |
где је насликано око!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два. |
буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо казивали и писали са |
редове доле, испод слике.{S} Зато добро пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод столице ево |
људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и немојте никад из шале ваше да из |
.{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пиш |
во, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ |
, слама, слава...{S} Дете ви!..</p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да |
олу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазите добро: опет ћемо да погађамо, која се слова чују |
раћати на прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{ |
о видети колико новца има у Загорици по пајантама, таванима и ковчезима женским!{S} За неколико |
пштинску самоуправу“.</p> <p>Либералима пак све ово изгледаше растројство, слабљење државне вла |
ове прали сами ђаци редом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца н |
ко даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје ученике, нарочито ове велик |
не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш направио главну стазу од улаза, који је био |
во је била само припрема.{S} Највише је пак овде била на свом месту гимнастика, она у реду (шве |
ико учинили, мамила још више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и тешко него је још |
школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао био |
...{S} А помисао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта не |
ору једна чела, која је залутала у овај пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут и удари њиме што и |
ико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазво |
очело да долази воће брано руком и лепо паковано у котарице, које се лако могу носити.{S} А кро |
живе.{S} Само има много непросвећених, пакосних и злих и људи и народа, који нам не желе добра |
а људима у њега се развија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им с |
луживала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна до |
Радиши је сад изгледала већа ова обична паланка него доцније престоница Београд а још доцније и |
знај, докле год буде ове величанствене палате у Загорици, дотле ће се с њом помињати и име тво |
очима видео једну машину (у Кристалној Палати у Лондону), у којој се на једној страни метне ву |
Али би грехота било, да остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи |
260" /> сиротном селу ову величанствену палату, с којом ћете се поносити докле буде Загорице.{S |
и недобро).{S} Ево, овако.{S} Саставите палац и ова два прста до њега, овако!...{S} Ставите их |
ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} |
ст приграбили у своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права к |
му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по крајевима вароши, ни |
егову околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна |
мисли најбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свега о |
интересовало све, све.{S} Највише му је пало у очи, како сељаци, особито мушкарци, много пију и |
ла ти зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње и на камениту земљу, него на родну и добру. |
оно што нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривреду и здравље.{S} Зато је овде и на ве |
метима.{S} За тим су све то огледала на памет, без очигледних средстава.{S} Овако су напослетку |
само задавало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професор причао он |
школа онакарађује.{S} Зато је природна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природ |
брику или радионицу машинску, па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну машину |
Учио сам најновије науке, видео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то добро пренесе |
ло и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?!..{S} Од с |
е и већ саградио кућу зидану, какве сав паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог |
и веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но |
оје.{S} Човека пиће некако угреје, те и паметан често полуди, и многе је пиће покварило сасвим. |
рамо учинити оно, што је учинио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим |
егоше, <pb n="12" /> и Радиши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И |
о негде у неком другом свету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му с |
јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да почињемо од себе па |
т о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</p> <p>Радиша се сад запрепасти још више.{S} |
батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у не |
ош дуго није могао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега |
кривеж у школи непрестано му се врзе по памети.{S} Газдарица му даде да донесе тестију воде, и |
до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спава |
нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и отв |
ачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога ме |
мисли, које му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, господи |
и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра побегне.{S} А |
ико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети овако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чин |
и и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својој замишљао њену сиротињу и муку, она продуж |
иши било много лакше, јер је све имао у памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само се |
о, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви |
грејање, већа чистота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да се поправи пољо |
девојком: добро чељаде, много вредна и паметна...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало нем |
је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: видео сам је неколико пута у среској канцелари |
ан. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша. „Није,“ одговорише готово сви. |
о и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „ |
, да од ових младих људи створи не само паметне и вредне домаћине и грађане ове земље него и пр |
те рај на земљи а од становника његових паметне и вредне љУДе, на које ће се некад угледати и д |
може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> <p>Полагао је велику п |
ас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, просвећени и напредни, и ако би ми овак |
е ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паме |
свећених народа.{S} Јер је у њих мањина паметнија.{S} Зато јо данас погрешно трчати за том прос |
и...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем кој |
д онога, што сте ви урадили другојаче и паметније код својих кућа, ви сте највише припомогли, д |
а, у којој је сав народ јачи, имућнији, паметнији и вреднији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо свој |
дно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не надмећите се дакле у томе, ко |
авити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} Она друга деца, што не иду |
ји слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће |
више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господи |
еду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; остави |
од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си толике науке, па како год зна |
да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним очима па, место одговора, он је запита: „А ко |
едам оно што сам у паметнога света и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и овај одгов |
а Радиша. „Може, господине.{S} Има како паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори |
ло.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и и |
ти, како се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, ка |
вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да нашега кмета Миљка није закметио капета |
с уче, како да привређују у свему, како паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</ |
ама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама има и как |
зрађују правилно.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више |
пристојан стан вреднога, разборитога и паметнога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нов |
pb n="334" /> „Проповедам оно што сам у паметнога света и од паметних људи научио.“ Али се сад |
} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чи |
познаје онај лепи рукопис.{S} Само деца памте слова и пишу их колико да се распознају.{S} Радиш |
умеју него мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142" /> мала деца лако заборављају и |
има много старога деду, он може бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам |
нам долази споља, преко чула, па се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не |
ешто друго; него да <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно што ја говорим и да <hi>чини</hi> оно шт |
рекао, како су они онако радили још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и п |
је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано грешила и нису могла д |
нисте зашли у године, у којима би теже памтили, него сте још у добу младости, таман мало јачи |
и и краснописци и они, који имају добро памћење.{S} После овога Радиша рече, да оставе и табле |
су „господа“, која „народу сише крв на памук“.{S} А радикална је странка тек права „народна“ с |
своје, сељачко; само су купили по једну памуклију.{S} Не прође много, а Радишу препоручи његов |
о, јер су рукотворине вунене топлије од памучних крпа куповних, него да новац, што се узме за д |
ад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и махну руком да |
за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљив |
d> <p>Једнога дана по Видову дне донесе пандур капетански кмету Миљку једно парче хартије.{S} Т |
нце зазвони у капетановој канцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе |
и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и старешина. |
ђе и десет, Радиша и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је |
да му га прочита, него за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива написмено, него |
дине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, |
итају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита, и капетан је јавља |
капетан виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам |
" xml:id="SRP19102_C1.2.3"> <head>3. У „пансионату“</head> <p>Радиша је зато већ и у школи поче |
одом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „панталоне“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} |
лена, света Ано, света Параскево, свети Пантелеја, свето Преображење, света Богородице, свети Ј |
оже до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да пора |
а ове идеје Светозарове за екстремне; а пао је на <hi>културно поље</hi>, на којем се и огледа |
итије да ожали свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} |
брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у гоми |
о</hi>; то је кад неко падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком каже: шта си |
уда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.</p> </div> <div type= |
о да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па велимо пао; <hi>споп |
ло!..{S} Шта треба још?..{S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да их изградимо!..{S} Е, добро.{S} |
или коло.{S} Да га направи с главчином, паоцима и наплатцима, то је веома тешко и заметно; а Ра |
i> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета |
бакарних судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут Даничина мајка завири у колев |
на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и как |
не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не дон |
да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> су управљене и обале њихо |
ата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите четврту <pb n="158" /> р |
ку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница б |
“ и продавала су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша ј |
Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини пријате |
, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачко; само су |
руговима преписивао прибелешке по шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао лепе печате |
а се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, онда су градили план |
{S} За све ово кмет је понео општинских пара, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће пл |
ело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедионици.{S |
, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> <p>Освануо је Петров да |
ло ревизије, Радиша није правио никакву параду, него је просто превео све ученике у старији раз |
} Онда је помакао конац за читаву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред к |
ико ништа веће не може подићи с готовим парама, него се мора задужити па после по мало да отпла |
ета Мандо и Мандалена, света Ано, света Параскево, свети Пантелеја, свето Преображење, света Бо |
му рече, да су питали и у Штедионици за паре и известили се, да можете добити колико вам год за |
ово пре могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искат |
и испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и како се расхлади; како киша и |
умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек рекао, д |
је и да за њу загоричанке добијају лепе паре.{S} Сад није било ни потребно говорити о вредности |
по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома је |
кне, то се исече или промени у новац, у паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А чим |
адина је школска пуна као око и најбољи парк и најбогатији расадник свега што је најбоље и најп |
ело двориште изгледало као неки модерни парк с пространом вилом у средини, а градина као најуре |
авама загоричким него све оне по разним парковима европским.{S} Али, шетајући се овуда, он им ј |
громобран, ни телеграф, ни телефон, ни парне бродове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни ра |
ну и уљуђену децу; кмету зато, што нема парница и кривица, него све време посвећује привредним |
тини и да ниједан спор не решава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да са |
елу Загорици било седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долаз |
школу; попу је било мило, што има оваке парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слог |
јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, што сте се изделили у непријатељске таборе, |
поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за нис |
; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија победити школу а политика отаџбину, рече секрет |
рам партиски и служите не отаџбини него партијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упро |
дужност преча од политике а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и законом уведу и градине ш |
атеља посташе љути непријатељи и од две партије посташе три.{S} И од сад свака је позивала под |
ш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год |
упам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и докле им се год сав |
уцане“ загоричане да преведе у „народну партију“.{S} И само је пуки случај хтео, да је сада на |
да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у |
скупила.{S} Онда је одвалио једну добру партију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и те |
ама нема толико свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њима све више достављају по |
<hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него гледам свој посао у шко |
и и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} А, на посл |
љу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбини него партијама, и служит |
нарство“ Радишино <hi>прочује и до </hi>партиског окружног одбора, те овај, у листи осталих пре |
а, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа и |
ољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и |
таза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред споредних стаза.{S} Тако су после и р |
ла тамо на посао.</p> <p>За овим су све парцеле прекопане и то дубље много но што их је икад То |
да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограничио је опет правим линијама и с |
ти се по опеченом месту — Само је своје парче донео Станко, чија је торба била кожна.{S} Тако с |
у после дадоше комадић синоћне погаче и парче сира да доручкује, њему се нешто ражали и у мало |
Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово парче земље.{S} На млађима је и писменијима, да продуже |
но: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче извојеване слободе!..</p> <p>Сад се капетан збуни |
а.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од новина), да га увијете, овако... (Пок |
.{S} Зато ви треба да узмете овако мало парче платна па да га увек оквасите и исцедите.{S} А кр |
.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за че |
им се испече креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био б |
есе пандур капетански кмету Миљку једно парче хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах |
етак година Радиша је измолио још једно парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе |
а сад предложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати |
ерио концем и обележио, како да дође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су м |
и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа није б |
умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми добијемо један товар, они добију |
сано?..{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, |
њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и с |
апише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Шта се чује кад с |
.{S} Која се слова чују кад се каже <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> п — а — с?..{S} Шта се чује на |
{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} |
слова или гласови чују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{S} Шта се <pb n="175" /> чује у речи <hi>Бо |
чини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити...{S} Данас је и ручак најбољи |
се или да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни јо |
} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да набављају боље врсте и |
јаскиња“.{S} И њина је најстарија Вида, пасторка Грујина, по свршетку <pb n="373" /> основне шк |
ица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, која се имала по |
уља, кромпира, сира, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и |
несе по мало сира, кајмака, сланине или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало |
уг кајмака, неко груду млада сира, неко пастрме и сланине, неко котарицу јабука и крушака, неко |
ина <pb n="13" /> и пљоску ракије, мало пастрме и сланине, јабука и ораја и преобуку Радишину, |
само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите |
ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у загоричкој реци |
аком и јајима, онда пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кокошку печену на ражњу и најпосле кај |
ало пасуља или кромпира са сланином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили тако, да им трај |
е, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукн |
пилећу зачињену кајмаком и јајима, онда пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кокошку печену на |
јмили лонац од газдарице и скували мало пасуља или кромпира са сланином или пастрмом.{S} И све |
n="294" /> соли и лука и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ништа.{S} Зато је и избега |
иних кућа похиташе те им донеше по мало пасуља, кромпира, сира, кајмака, сланине и пастрме, а у |
донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, па се у шк |
носи читаву торбу брашна, друго торбицу пасуља, треће читав дењчић сува меса, четврто јабука, п |
игама има записано и како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута т |
Не; човек је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донек |
душа може напредовати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад |
!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се |
ала, креча и песка за зидове, дасака за патос и таван, летава за плафоне и кров, греда, дирека |
го да их износи направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео |
који је био изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, јер му је тако лакше било него да их |
о греда.{S} И само је ова учионица била патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом као и |
обе готово је сваки домаћин подигао или патосао циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака |
као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се ко |
ја сам затекао све једро, непомућено и патријархално: задруге добре, послушност у њима, вредно |
ни један не остане непоменут.{S} А код патрона домаћега не пропусти се да се каже (на пример С |
а прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отиш |
арева и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеју:</p> <quote> |
ази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, рече једноме д |
ли без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога ра |
да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пост, онда, се |
{S} И за све време рата све је лежало и пачивало мртвим сном.</p> <p>Србија је најпосле, после |
дном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
војска била турска, и турски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и |
ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још < |
же, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет |
врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда великога,</l> <l>К |
жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијо |
ицу и пажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завидел |
у?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани |
ње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да многи нису прешли у |
а српска; свуда људи славе славу; свуда певају и причају о Краљевићу Марку и поносе се Милошем |
е у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, п |
ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештену историју“, четврти с |
у.{S} И у истини му је изгледало, да не певају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало |
свуда знају за Светога Саву, и свуда се певају исте песме, само мало друкчије.{S} Има песама ко |
најпосле има песама гусларских, које се певају уз гусле.{S} Оне највише опевају поједине јунаке |
мо мало друкчије.{S} Има песама које се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путе |
ју о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле и |
а и неумешности.{S} Слушао је тице како певају по шумама и воћњацима, гледао је како пчеле беру |
а Милица</title>.“ А кад су деца полако певала ону; „<title>Соколови, моји тићи</title>“ и рекл |
грали се прстена и других игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још м |
м великима почео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да их одели и |
лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио четири |
о „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали, изгледело му је као њихова кукњава за другом св |
И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем. |
г срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља ли |
ичани слушају ову молитву у своме селу, певану од своје узданице, своје наде, од свог срца.{S} |
, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за световно је р |
ако се на телесно кретање и здравље, на певање, цртање и лепо писање и лепо понашање много више |
еђује: „Црквено Пјеније!“ И сад настаје певање црквених песама при одговарању на вечерњи и јутр |
бају и припремају за ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јун |
о се његова музика не зове свирање него певање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба д |
ј геометрији и цртању свих врста, као и певању.{S} И све се ово ученицима има показивати очигле |
r" xml:id="SRP19102_C5.10"> <head>10. У Певању</head> <p>О овоме предмету Радиша је овако мисли |
ђацима, те је један анђеоским гласићем певао „<title>Пошетала Царица Милица</title>“ а други с |
ро примљен.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и |
у.{S} Један је из пиштоља убио најбољег певца; један је бачици просуо пун бакрач млека, а један |
сталим предметима, па је нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се науке много допале |
бору ове Задужбине, који је и ову књигу педагошке садржине уврстио у одабрана издања њена, и по |
Ту је и богата књижница Радишина, пуна педагошких, пољопривредних, хигијенских и лекарских спи |
ико је у пет редова?..{S} Које је веће: педесет или пет десетака?..{S} Колико је у шест редова? |
ижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и неколико година, кад су наши стари заратили с |
ча, преко сто десет хиљада цигала и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало |
поделимо тридесет!..{S} Да им поделимо педесет!..{S} По колико ће добити, ако им поделимо шезд |
а као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} У књигама има како се пече креч, |
/hi> редова, он има пет — десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у овом шестом реду је десет.{S} Ко и |
аде шаљиви Станко Шера глава задруге од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би се Маргита најпре поа |
е врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Рад |
} Стара је госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином |
гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S} А |
"361" /> да загоричани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничин |
ичина је мајка прва скувала три бакрача пекмеза себи, један Миљковој Станики, један газда Мијаи |
ћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад |
који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и та |
како се суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише градиле ћерамиду, мање ц |
, који није осетио довољно топлоте и од пелена и одела, и од милоште материне и љубави наставни |
рођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је непрестано био |
и.{S} Показала јој је и колико и каквих пелена <pb n="293" /> треба да има и како да их пере и |
избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мај |
е куми опрала судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окрече, |
диша и нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И |
Све чиновништво либерално испремештано, пенсионовано или отпуштено, а постављено ново.{S} На св |
је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је река |
њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов црквењак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па |
мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша опет |
и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, обилазио заграду, поправљао је и појачавао |
нке прале судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељске и сам |
ли не црно.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од платна изаткана у Загорици, а направљене т |
е, огрни, облак, облачно, орао, сврдао, пепео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи |
а букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи |
д гледајте како се пише <hi>п</hi>, код пера: као <hi>и</hi>, код игле, па онда озго као заклоп |
д цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета |
усала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа |
е, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш</hi> код шешира и <hi |
од ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!...{S} Нађите таблу и слова код табле!...{S} Нађит |
<p>„Извадите буквар!..{S} Отворите код пера!..{S} Да прочитамо још једанпут ово испод пера!..{ |
дим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је ово код шеш |
а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да читамо оно испод пера: <hi>па</hi> то је |
ро!...{S} Знате ли које је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: <hi |
ре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашо |
{S} Да прочитамо још једанпут ово испод пера!..{S} Пазите сад ово код табле.{S} Које је слово к |
лово код пера?..{S} Да читамо оно испод пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, |
и по крајевима вароши, нису ни куповали пера, него су их чупали од својих гусака.{S} Од њих је |
камених таблица, кутију крижуља, кутију пера, кутију држаља, туце писаљака, стакло мастила, јед |
“, висили су снопићи истинских гушчијих пера по дванаест у „туцету“ и продавала су се по два тр |
о данашњих кутија гвоздених и челичних „пера“, висили су снопићи истинских гушчијих пера по два |
земље, како да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како кујну да уре |
цом, докле сви не полегају, па тек онда пере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што |
н.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S |
ечи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој... |
х села.{S} Само је купован фес, који се пере кад се испрља и који се лети замењује шеширима, ко |
ерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} И |
pb n="293" /> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А |
еза за онај колац на средини, опружи до периферије и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуд |
од разног дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и та |
i> — перо.{S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите оно код табле!..{S} Знате ли које је |
слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите он |
ој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од д |
ож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја!..{S} Можете |
ош лепше, купи и лепше мастило и зареже перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис што је леп |
ти мајстор. <pb n="32" /> Кад он зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су |
н.</p> <p>Радиша се механички саже, узе перо и потписа, па се усправљајући рече: „Потписујем, г |
и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и к |
<p>„Сад преврните тај лист!..{S} Нађите перо!...{S} Знате ли које је то слово код пера?..{S} То |
!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је? |
те ашов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!...{S} Нађите таблу и слова код т |
од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, нап |
S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите та |
и па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још <hi>т</hi> па д |
} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{ |
) Шта се чује у <pb n="168" /> речи <hi>перо</hi>?..{S} Шта се чује у речи <hi>табла</hi>?..{S} |
е? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табл |
чиме ми данас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с пером од |
и су старији ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и |
драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{S} И по трговинама, место данашњих кутија гвозде |
велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на ово |
ано <hi>о</hi>, како се пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печ |
и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало истин |
ју, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога јела; да собе где једу и спавају и к |
нокте секу сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају сваке Суб |
истоти уопште а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформаторке |
ржи, а стоји по полицама, које се често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни |
е од прилике то све стати.{S} За камен, песак, креч, циглу и греде и диреке није ништа рачунао, |
димо од кулука, кад станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са свих страна превикаше: „Е, тако је |
, него га морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде |
о увидело, да у Загорици нема каната за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема дост |
Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за з |
го.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за песак?{S} Многа деца превикаше: „Да донесемо, господине |
донеше и даску, на којој су пре колица песак носили.{S} Неки се домислише, те нађоше плочаст к |
града да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} Загоричанима никад ни |
ије камење, па још ситније, па најпосле песак.{S} И све се то распоређивало подједнако.{S} Онда |
и: поделиће се, па који вуку камен неће песак, који вуку камен и песак неће вући креч, који вук |
их кола и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остал |
, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да не това |
арски рад и друге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући опет сел |
ци с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> <pb n="228" /> <p>Али се ускоро увидело, да |
уку камен неће песак, који вуку камен и песак неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а ко |
ење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је дон |
ојој не помаже обично ђубре може помоћи песак и друга земља.{S} У тих народа има фабрика и чита |
агоричанима никад ни за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу ц |
добро би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође ов |
исте песме, само мало друкчије.{S} Има песама које се певају о слави и о свадби, а има их које |
љу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гусларских, које се певају уз гусле.{S} Оне најв |
Пјеније!“ И сад настаје певање црквених песама при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци |
иближно знати и колико ће отићи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачун.</p> < |
куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креча, као што данас чине сви просвећени народи |
веома згодна за пренос ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквога мањега терета.{S} Зато с |
зраде овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате сам |
е и за час се саставише. „Сад нам треба песка, господине“, рече један. „Треба“, одговори Радиша |
head> <p>Одавно се издиже велика гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа |
школу је требало око седам стотина кола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довук |
двадесетину кола црнице и неколико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљивије растурао по ц |
кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само |
цити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време. |
увиђало, да је довучена гомила камена и песка недовољна; и кмет Миљко је наређивао што више људ |
се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсл |
уги су се надметали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с јед |
ена за темељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, дасака за патос и таван, летава за пла |
ко су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Р |
буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не см |
ди овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи јапије; а план ћ |
добри и за час се нанесе из реке толико песка, да се на игралишту више није видео ниједан камен |
лата, опет се на ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео |
ама <pb n="313" /> кречна земља, с мало песка или силиката, још мање смонице или глине а најмањ |
ш мало, овде још мало. „Да донесемо још песка, те да заравнимо!“ предложише неки.{S} Радиша одо |
о се углављује камење и зашто се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гл |
апије до школе попођена каменом, посута песком, уравњена свуда једнако а права као стрела; а та |
ице, за час се калдрма доврши, и камење песком покри и заравни; и изгледаше дивно, особито кад |
} Ваљало је само још посути шљунком или песком И тога има у реци испод школе, али ко да донесе? |
и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се |
свуд око школе, све под конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одморише и м |
њиви нема тога и тога: или смонице, или пескуше, или иловаче, или црнице, или чега другога: и њ |
музика не зове свирање него певање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и он |
све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупила те жалосн |
ародима.{S} Ево слушајте, шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Дец |
а као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, свакоме су детету очи б |
<pb n="195" /> сваки дан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанство |
је као девизу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом све напредује...</p> </div> <div type="c |
S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава и <pb n="18" /> наста живи жагор, са |
а има разговора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је принова унела у кућу |
} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама се сачувало много причање о јунацима и ратовима |
а у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао игу |
им су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачу |
ње!{S} За Радишу, који је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S} И они други пре |
унаке и зато се и зову <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има сав српски народ, а у другог их нар |
у Загорицу.{S} Планина је одјекивала од песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли |
ла.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гу |
волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама се сачувало много причање о јун |
ди.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло н |
е доћи и славске, и свадбене, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше црквене, које су деца ч |
па су онда читали и преписивали народне песме.{S} За рачунање је и њима казао да направе стотин |
за Светога Саву, и свуда се певају исте песме, само мало друкчије.{S} Има песама које се певају |
ем даље.{S} Прво најпростије и најлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, с |
ајлакше разумети.{S} Напамет само лепше песме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је з |
ту потребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмена |
} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане „<title>Има |
онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; само то да |
о се посветио?..{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко јо |
су овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — е |
он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Вл |
ада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише |
и Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</title>“ |
и манастире отац Савин подигао.“ (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</title>“ |
је принова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} И живело се радосније и срећн |
а је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да |
цију.“ И сви су излазили и говорили као песму напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ват |
ин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти,“ свима је необично жа |
ново много вале.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим |
д ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта ј |
д ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита народну |
д ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се прича, које је цркве и манастире отац |
е прича, како је то било. (Чита народну песму, како Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону |
/quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет се простодушним загоричанима много допал |
ције.{S} Само нећу да грешим као он.{S} Песталоције је <pb n="76" /> био превртљив и слаб па и |
а.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да грешим као он.{S} Песталоц |
еси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развит |
олико их је било само од ових похода за пет, шест и десетак година.{S} Међутим, Радишини су ђац |
ад је Дана слушала те приче, била је за пет шест година млађа.</p> <p>После оваких шетња необич |
о и оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о који |
м вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под Турцима научио да живи |
а свих ових <hi>пет</hi> редова, он има пет — десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у овом шестом ре |
шао у чаршију и потражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на |
је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</h |
да израчунају <pb n="187" /> колико је пет пута по 19, онда су радили овако:{S} 5 пута по 10 ј |
ину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напред?!{S} Организми се не развијај |
онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за пре и две за после подне.{S} Било ј |
стотина година или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко |
ад?..{S} Опет оставите све!..{S} Узмите пет!..{S} Како је сад?..{S} Узмите шест!..{S} Како је с |
увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо и крпи |
редова?..{S} Које је веће: педесет или пет десетака?..{S} Колико је у шест редова?..{S} Шта је |
По четири камена испод греда, по четири пет око огњишта и по један пред праг — то им је била св |
на сто, а сопственицима да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за |
69" /> се узме по четири?..{S} Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{S} А колико пута може по шест? |
} Колико има четворака?..{S} Уредите по пет!..{S} Колико је петица?..{S} Уредите по шест!..{S} |
е.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, скоро двапут кише него што је био у |
арство?{S} То је било одавно, има скоро пет стотина година или, како људи кажу, пре пет векова. |
у шест; двапут четири јесу осам; двапут пет јесу десет... и тако даље.{S} И опет „преслишавање, |
ди у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет М |
десетке или четрдесет?..{S} Колико је у пет редова?..{S} Које је веће: педесет или пет десетака |
за науку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали |
Колико је у четири реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико у шест?..{S} Колико у седам?..{S} Коли |
храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута више мле |
се, је ли истина!..{S} Колико је у свих пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите има ли д |
а их одмах очисте; да нокте секу сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају |
Европи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} З |
hi>??.{S} Која се чују кад се рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова чују кад се изговори <hi>ш |
реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</hi> редова, он има пет — десет или <hi>педесет</hi |
иним, особито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилично изменио, осирома |
roup" xml:id="SRP19102_P5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ГЛАВНИ ПРИНЦИПИ У РАДИШИНОМ РАДУ</hea |
пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; <hi> |
ије опет на послу </head> <p>Освитао је Петак.{S} После јучерање кише данас је било опет лепо с |
авише за ујутру.{S} Сутрадан је освитао Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само за Суботу, |
да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S |
треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да отвори п |
er" xml:id="SRP19102_C4.4"> <head>4.{S} Пети дан, прва киша и први час из рачуна</head> <p>Још |
м.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, сам |
амештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, да је мало ко шта |
т први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, први — др |
слободи се ево само један део његов, ни петина његова.{S} Оно друго је и данас под туђином.{S} |
ка?..{S} Уредите по пет!..{S} Колико је петица?..{S} Уредите по шест!..{S} Колико је <pb n="139 |
еме, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване |
а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо и крпимо.{S} Овако је и јевтини |
новом плану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="230" /> се |
oup" xml:id="SRP19102_P15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>РАЗМИШЉАЊА ЈЕДНОГА СТАРЦА</head> |
читав дењчић сува меса, четврто јабука, пето јаја, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S |
реће за Каравлашку, четврто за Београд, пето за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једно запита: |
S} Шта је ово треће?..{S} Четврто?..{S} Пето?..{S} Шесто?..{S} Седмо?..{S} Осмо?..{S} Још један |
рачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и у њима ј |
од, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио наукама и вештина |
би бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими л |
меју лепо да певају, него вичу много; и пето, да многи нису прешли у старији разред него, остал |
политике а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и законом уведу и градине школске и радиони |
е сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, да му тај раст ништа <hi>не омет |
сет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И у овом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</hi> р |
есет!..{S} Сто!..“ Овако су делили и за петорицу и десеторицу, па су после огледали и за тројиц |
у с непосеченим <pb n="78" /> ноктима и петорицу без торбице.{S} Свакога је запитао за узрок и |
жива помоћнице, свети Вртоломеја, свети Петре и Павле, свети Врачи, свето Прокопље, света Огњен |
друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, |
er" xml:id="SRP19102_C6.5"> <head>5.{S} Петров дан</head> <p>Освануо је Петров дан.{S} Радиша ј |
га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров дан су одредили зато, што је то школски дан, кад |
њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да |
4.{S} Освећење нове зграде</head> <p>На Петров дан завршена је школска година и освећена нова ш |
су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није било ревизије, Радиша није прави |
d>5.{S} Петров дан</head> <p>Освануо је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђа |
, како им и доликује.</p> <p>Освануо је Петров дан.{S} Сељани су почели да долазе још зором, те |
у школу</head> <p>Између испита овога и Петров-дана било је још прилично дана.{S} Радиша је за |
знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је казао |
{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петрова дне ишао је свештенику и умолио га, да дође да |
евизором.{S} Остало је још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школска година.{S} |
азред, то их је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обу |
ко је у све четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико је у њој?..{S} Уверите се, је ли исти |
малим Даниним ученицама.{S} Даница пуни пету десетицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још |
ли и једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Ра |
о, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашо |
е још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да бу |
одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале |
да Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уста дођу |
.{S} Радиша нареди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у |
све прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на шко |
жио све што је најпотребније: још једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да метну |
треба за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ни |
неће вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме н |
S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрз |
} Радиша је одмах тачно измерио уста на пећи за врата и обим округлога отвора за чункове, а за |
ча козарима и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже |
за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака — све као у |
стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онда су Радишини ученици и то радили сваки дан.</ |
ри намештени, и собе даском попођене, и пећи намештене, онда су говорили, како се Крсман сасвим |
, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био |
лу и цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим пословима руков |
позива написмено, него удара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ оп |
о, машине плету чарапе, машине и пишу и печатају књиге, машине раде све што су некад људи руком |
елика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а ник |
ите од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам... |
ва с леве стране, писана, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, упућује их |
ају.{S} За тим су цртала поједина слова печатана, мала и велика па чак и писана, докле нису ухв |
и поправља им.{S} Дуго су тако писала и печатана слова цртала.{S} По нешто је Радиша и на својо |
и показаше понова сва слова и писана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, |
Писаћете и рукописна и ова штампана или печатана с десне стране.{S} Почните редом!“..{S} Деца п |
саљком; а ово је друго, с десне стране, печатано или штампано и тако се гради по књигама.{S} Ко |
нако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; |
је н?..{S} Које је писано?..{S} Које је печатано?..{S} Где је слово <hi>и</hi>?..{S} Нађите пис |
ве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То је игла. |
hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi> |
во је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: личи на срп, ето |
је е!..{S} Које је писано!..{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано?..{S} |
во код ножа?..{S} Које је писано а које печатано?..{S} Је ли печатано много другојаче?..{S} Кој |
ико писано овако а печатао овако; дакле печатано исто онако а писано мало другојаче.{S} Зато из |
и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, као што се гради по књигама, кој |
hi>!{S} Напишите га и ви!.{S} Направите печатано ж!..{S} Ево <hi>з</hi>!..{S} Ево <hi>р</hi>!.. |
} Нађите писано <hi>с</hi>!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>н</hi>!..{S} Где је н?. |
и</hi>?..{S} Нађите писано!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>е</hi>!...{S} Где је е! |
ају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начините печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као н само на крају с |
га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано г!..{S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли т |
есне стране?..{S} Је ли много другојаче печатано од писанога?..{S} Нађите столицу!..{S} Које је |
те?..{S} Направите га!..{S} Направите и печатано <hi>ш</hi>!..{S} Нађите <hi>г</hi>!..{S} Пазит |
ше.{S} Нађите слова код венца: писано и печатано!..{S} Преврните и тај лист!..{S} Да ли познаје |
i>с</hi>?..{S} Начините оба, и писано и печатано!..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Пишите њега!..{S |
леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много другојаче од писанога?..{S} Које је слов |
е је писано а које печатано?..{S} Је ли печатано много другојаче?..{S} Које је слово код игле?. |
е написано а ово с десне наштампано или печатано.{S} Реците сви <hi>о</hi>!..{S} Реците сви <hi |
S} Које сте то слово написали!..{S} Ово печатано с десне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пиш |
о заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како се пише <hi>т</hi>, код |
>!{S} Напишите и ви!..{S} Направите ово печатано!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S} Напишите га и ви!.{S} |
апишите га и ви!..{S} Сад направите ово печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi>!{S} Као л само савијено н |
и?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ово печатано!..{S} На шта личи оно?..{S} Које је ово код ше |
Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово исто она |
— игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</ |
печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано исто онако а писано мало |
лимо можемо казати где год хоћемо, па и печатати или штампати у књиге или новине.{S} Али људи и |
к; а Радиша је правио и потписивао лепе печате од уме, како је год ко желео, и узимао према вел |
кречњака.{S} Али <pb n="213" /> како се пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А |
сет до двеста.{S} У књигама има како се пече креч, како се и од које земље граде цигле, ћерамид |
боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Радој |
и ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} За |
ече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека |
ало има равних, и већ неколико „фуруна“ печене цигле лежало је покривених у реци.{S} Стругар из |
гори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печеницу и огласи <pb n="28" /> је из пиштоља.{S} Запуц |
за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га п |
дошли и донели по коју погачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, кој |
децу, што су имала увек свежега и добро печенога хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, |
да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{S} Примајући |
са сланином и пастрмом, за тим кокошку печену на ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с млади |
да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} |
мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печење креча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, |
Станимир, који је био најревноснији при печењу креча у Клисури, и којега је после у путу креч н |
у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће вод |
hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта |
му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Представили су му и „инжиње |
на, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} |
це, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb n="36" /> Радиша јахао само онда, |
аничино и њене матере и сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} |
иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасв |
адва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је Радиша само |
дан малишан и пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и поздравила ти се м |
ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, <pb n="100" /> Ми |
ба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то |
твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} За |
осити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и утешен |
едају па по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb n="370" /> све њихово беше боље.{S |
агорички мед почео да одваја на околним пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загорици имала |
Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, да је руком |
чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске најпре је из Загорице почело да долази |
знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупн |
и загоричке суве шљиве најпре дошле на пијацу чаршиску.</p> <p>Упоредно с воћарством Радиша је |
и се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије за же |
> или три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију |
ари данас доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића па |
че Радиша, да никога не терамо силом да пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је |
а здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и |
<hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби, п |
народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, |
баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му је доста, него неки пут пије за атар а н |
..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију готово не пије |
<p>— Није заветан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад |
иму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, |
b n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истин |
дна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости примали у све |
ема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали, |
е сада још ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме мног |
било готово криво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако м |
пије колико му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ |
че: „Ти, господине, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за м |
осподине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А неки пут чаш |
аздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је онда |
и: до једне, две <pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд з |
више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо. |
бете, и да знојави и много загрејани не пијете много хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шт |
најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пић |
и народи, који никако не <pb n="66" /> пију или пију мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да г |
е.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала |
огу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немој с |
hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико |
свему, како паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политик |
много, јер они раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, |
и који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S} А л |
ас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имамо у |
ће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако не |
е него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се ви |
ла Богу, господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као н |
ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, ос |
„Греше много, брат Миладине, и они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не |
адине, и они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато |
, који никако не <pb n="66" /> пију или пију мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пију де |
и, како сељаци, особито мушкарци, много пију и расипају.{S} Један је из пиштоља убио најбољег п |
ко огња.{S} Онда се она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу, докле је не разаст |
отреба, да код куће има не само по које пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, зарад мл |
и донели по коју погачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јалов |
..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за <hi>куче< |
како у почетку није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе се |
о сира с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу зачињену кајмаком и јајима, онда пасуљ са сланин |
сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због краве је набавио и дете |
ловине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <pb n="72 |
b n="359" /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и једн |
нда се она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу, докле је не разастру свуда и не |
све и побележи.{S} А деца су радознало пиљила како учитељ њихов „записује“ све.{S} Пошто су се |
иша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p |
љко потврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се |
абавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да ви |
д нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља. |
многоугле, коцке и разне друге призме, пирамиде и купе па све до најлепших кутија са заклопцем |
еће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећним Санстефа |
што у Загорици нема цркве.{S} Даница је писала, да Радиша ништа не купије док она не дође, а Ра |
рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачк |
обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала и печатана слова цртала.{S} По нешто је Радиша и |
Босне од Турака, и све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали |
ликим словом и почели су од Загорице па писали сва позната села.{S} Онда им је казао, да се и < |
да нису заборавили читање, па су после писали.{S} Читала су прилично, али писање је ишло веома |
вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плајвазу.“ Целу страну прописа исписали су с |
осле ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја |
S} Начините и њега!..</p> <p>„Дотле сте писали и ономад.{S} Сад гледајте како се пише <hi>п</hi |
S} Јесте, то је <hi>нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет |
ите таблице!..{S} Избришите оно што сте писали мало <pb n="107" /> пре!..{S} Отворите буквар ко |
ма.</p> <pb n="138" /> <p>„До сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Е |
оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите ону трећу |
д прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да пр |
дишини су ученици у првом разреду лепше писали него нечији у четвртом.</p> <p>Из граматике је Р |
ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на ме |
сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите доб |
да цртате те да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута докле их нису запамтили |
познатим речима највише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} З |
а треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и њине земље, којих су могли да се |
, рекао је деци, „до сад смо казивали и писали само ова слова код слике, с леве и с десне стран |
исао слова на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао преко реда, које је које сл |
<hi>планине</hi> пишу великим словом и писали су све у околини.{S} И на послетку казао им је, |
</hi> или градови пишу великим словом и писали су све познате.{S} Другом приликом поновио је ов |
а читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на п |
его су их професори „диктирали“, а ђаци писали па после <pb n="37" /> учили напамет као и из шт |
ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова |
а презимена...“ И пишу.{S} Други пут су писали своја имена и презимена заједно а за тим и туђа. |
ом од какве му драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{S} И по трговинама, место данашњих |
ижуља, кутију пера, кутију држаља, туце писаљака, стакло мастила, један рис писаће хартије, јед |
то је таблица овако углављена у дрво, а писаљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али се и табл |
да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је табл |
вде на средини.{S} По њима се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотане овом шар |
да и упућује их у седењу, држању главе, писаљке и таблице и у писању појединих слова).</p> <p>К |
д ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за брисање |
тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљком наоколо па су после ножицама исецала; или су о |
ну половину на ону другу даску, обележи писаљком и рече Груји, да и њу саструже овако исто.{S} |
/hi>, како се пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печатано или |
</hi>, па ћете после на хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један бу |
е најпре на овој <hi>таблици</hi>, овом писаљком, што се зове <hi>крижуља</hi>, па ћете после н |
ово „одмах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипут.{S} Стаде се Радиша чудити овоме позиву |
а и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!..{S} Дете овако |
које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су |
исање!...{S} Добро.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите сл |
да пишете слова.{S} Извадите таблицу и писаљку!..{S} Избришите лепо ону страну где нема линија |
о савлађивао, да је подметао усправљену писаљку под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди |
их пишете, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша об |
а вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писана да пишете а штампана да цртате те да их боље зап |
мало пре, и показаше понова сва слова и писана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а изн |
слова печатана, мала и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихов правилан облик.{S} Он |
е.{S} Почните од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам пр |
то се гради по књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је о |
ици за књиге.{S} Нађите слова код ђака: писано и штампано!..{S}Сад пређите на десну страну!.{S} |
које мирише.{S} Нађите слова код венца: писано и печатано!..{S} Преврните и тај лист!..{S} Да л |
ле готово исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> писано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле |
чатано? — Где је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано?..{S} Штампано?..{S} Камо га слово <hi>п</hi>?.. |
атао овако; дакле печатано исто онако а писано мало другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађите |
Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово испод ножа?{S} То је |
е сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако а |
{S} Нађите слова код феса!..{S} Које је писано?....{S} Које је штампано?....{S} Сад затворите б |
hi>е</hi>!...{S} Где је е!..{S} Које је писано!..{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</hi> |
S} Које је слово код ножа?..{S} Које је писано а које печатано?..{S} Је ли печатано много друго |
<hi>н</hi>!..{S} Где је н?..{S} Које је писано?..{S} Које је печатано?..{S} Где је слово <hi>и< |
<hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно ће |
запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле |
hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати то др |
hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и |
о као око.{S} Ово је прво с леве стране писано <hi>о</hi>, како се пише кад пишемо пером или пи |
S} Где је слово <hi>и</hi>?..{S} Нађите писано!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>е</ |
е је ово слово код столице?..{S} Нађите писано <hi>с</hi>!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите сл |
Где је <hi>с</hi>?..{S} Начините оба, и писано и печатано!..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Пишите |
во <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње |
писано овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано исто онако |
Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? |
е а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стра |
..{S} Је ли печатано много другојаче од писанога?..{S} Које је слово код ножа?..{S} Које је пис |
..{S} Је ли много другојаче печатано од писанога?..{S} Нађите столицу!..{S} Које је то слово ко |
а с друге шпартана по правилима нашега писања, без попречних линија, за које није осећао никак |
идели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{S} За тим су цртала поједина |
е књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>таблици</hi>, овом писаљком, |
а и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 |
о и даску не углади као лист хартије за писање.{S} И од ове године Радиша је почео да полови вр |
и: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да се |
ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између линија и ученици поново гледају свако сло |
логове и гласове, и читање из буквара и писање онога што се прочита; и све је ово троје ишло уп |
ушко и женско, школује и изучи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</ |
Да ли да се ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља |
роди своје село.{S} Јер и само читање и писање јесте средство да се до знања дође; а знање је о |
p>„Успех је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S} |
} Њима је главно било: читање, цртање и писање, женски рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И |
нтар све наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је б |
осле писали.{S} Читала су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и |
е мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Дос |
ање и здравље, на певање, цртање и лепо писање и лепо понашање много више пази него на тако зва |
шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље главни |
је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем, него с обичним разговором, ради уп |
свој настави.{S} Све се завршивало или писањем или цртањем.{S} Ово је чинило, да не само сва н |
исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И св |
ла све оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n="183" /> лакших |
њу, држању главе, писаљке и таблице и у писању појединих слова).</p> <p>Кад су и ово свршила, Р |
{S} Рука сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, |
> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — |
а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онд |
и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, |
не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер |
шу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопису и позивао децу, да и она т |
о их ђацима по два гроша; други је лепо писао, те имућнијим друговима преписивао прибелешке по |
а је; <hi>попа</hi>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пише, па је пис |
ући и у цркви, као и вредан председник, писар и економ у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} |
ово није решило судбу Радишину: да буде писар општински и остане у своме селу.{S} Ласкало му је |
е рећи он! рече капетан и зовну једнога писара, те му рече, да напише позив и позове кмета заго |
су могли да нађу писмена човека себи за писара у целој земљи, него су их доводили са стране, из |
ешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одело као официри.{S} Радишу посади уч |
памтите, ви можете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лак |
уце писаљака, стакло мастила, један рис писаће хартије, један сунђер и једно сандуче креде.{S} |
има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} У другом орману била је <hi>ђачка к |
ите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штампана или печатана с десн |
овај свој рад</p> <p>Захвалан ти</p> <p>Писац</p> </div> <pb n="4" /> </front> <body> <pb n="5" |
бражење, 1910.</p> <p>У Београду</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="6" /> <pb n="7" /> <div type="g |
жњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (пољопривредне) ма за кога у Заго |
осили књиге, позиве од капетана и разна писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме |
, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина их је раза |
е стајало у општини, и у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма |
ри, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је |
нас тежимо <pb n="351" /> да сваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда ни чин |
е узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те је б |
је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније занимање и најбољи учи |
кле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево |
за чуло, да из Загорице нико није дошао писмен у војску, да капетан не може да прати кмету писм |
с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо.{S} И он се |
у плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и да сте сви писмен |
н мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и да га моли да му напише, па још и да м |
ело, где су га већ поштовали као сасвим писмена младића.{S} Сад су му доносили књиге, позиве од |
рађорђе и Кнез Милош нису могли да нађу писмена човека себи за писара у целој земљи, него су их |
} Само што данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци уме |
во ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} |
То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор |
овека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да молите?!{S} А то ниш |
.{S} На пример, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им он |
бољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки |
иљка седео је сада исто тако вредни али писмени Крсман, који је о свему раду своме и у судници |
ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени |
лели њихове регруте, јер су знали да су писмени, разборити и из добрих задруга.{S} Њина цигла, |
лове, што их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове б |
ише ово парче земље.{S} На млађима је и писменијима, да продуже ово ослобођавање.{S} И ми смо т |
к какав или не, дотле онда ни чиновника писмених није било.{S} И зато су прве наше школе отворе |
да отварају школе у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није |
е писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи писмених и отишло на више науке и постало ма какви чино |
другим селима, где има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и ид |
стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопис |
е!..“ Из „Рачуна“ је тражио „таблице“ и писмено рачунање.{S} Радиша му је објаснио, да деца уме |
. <pb n="239" /> Ове је године почело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер им |
ако као и с другима, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S |
диша целе ове прве године није предавао писмено рачунање.{S} Говорио је, имаће кад; то су апстр |
е дете изучило књигу и дошло као једино писмено у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви |
апамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <pb n=" |
ло школе и да у Загорици нема ниједнога писменога човека. („Е, нема, господине!“ чуше се гласов |
па и ове почасти, што му се указује као писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, |
ких Радиша извесно не би развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Р |
ло им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу више виде |
адатак шире од прага школскога и обичне писмености.{S} Особито се и њему допала Радишина продуж |
а и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писмености ширити и <hi>умешност</hi>, основе заната и |
развијени и здрави; знањем богатији, а, писменошћу оспособљени, кадри су да сазнају све више; п |
примам и њих за ученике.{S} Да почнем с писменошћу као најпотребнијом па да идем даље...{S} О, |
о, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша је обраћао пажњу и на говор у дец |
е распростре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с ч |
и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо министру војном, и овај не само да одобри тражену |
да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у чарш |
чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи писмених и отишло |
кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па велимо па |
ве с Радишом, капетан седе и написа ово писмо министру просвете.</p> <quote> <p>„<hi>Господину |
е књигу да читају, а један написао цело писмо на табли, неком другу своме и јавља му о данашњем |
} Учитељ једва дочека и напише Радовану писмо и упути га на некога познаника свога у окружном г |
јску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за |
ње све спремљено.{S} А Даница је једним писмом известила министарство о својој удаји и молила з |
траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учитељеву, Радиша ступи у једну велику кућу као ђ |
да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече |
!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете |
ошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову простодушност Миладин |
еби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да |
икавати с малима, који ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре |
га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле |
учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања да неко |
ога часа посла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали и нешто од оних дасака д |
де га па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, |
у каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта |
ком поче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па је |
лупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има десет десетака?..{ |
да бележи поједина питања па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се промучио |
hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што с |
пет слао пандура капетану, да га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које му је поуздан |
често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у ру |
у крају.{S} Радиша се пренеразио, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар |
и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети |
суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али |
а те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар о |
и на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свејед |
ка као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то није преда |
олице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово |
Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме |
та, као што се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каж |
нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; <hi>сито</hi>, т |
, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси |
ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог |
правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су запамтили кад је било турск |
а баталите то <hi>зановетање</hi>, него питајте <hi>граматику</hi>! “ Деца су читала „Милицу“.{ |
каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, да с |
не и деца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капета |
а</hi> да му роди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и |
ји, да сав тај простор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и овде онако, да поподимо каменом?“ |
укао.“ Радиша управи поглед на немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори |
} Дана се са сваким поразговарала мало, питајући свакога за име, за кућу где му је, кога још им |
</p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, који гради к |
и сама на своју руку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јо |
већ и данас <pb n="281" /> после подне питала, шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је к |
је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и |
и је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, |
има, које је највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: добр |
а предмет разговора у селу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дају толико млека.{S} А |
или много слободнији и више су волели и питали свога учитеља. </p> <pb n="165" /> <p>Остатак вр |
.{S} Зато су загледивали сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S |
амни простирач пред вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} За |
приближан предрачан, па му рече, да су питали и у Штедионици за паре и известили се, да можете |
ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су оставили селу, да |
“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер |
ра на питања.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у пр |
знање: не знамо.</p> <p>— Дошао сам, да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе об |
о пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тата и |
учити доцније - надзорник је ређао ова питања једно за другим као да је навлаш хтео да покаже |
дева и сам разговор и да им одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сав |
њима препоручује, и да бележи поједина питања па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} |
је предавао, а они одговарати на сва та питања, ревизору се учинило, као да су дошли неки техни |
дговором и задовољио.{S} Таква су општа питања искрсавала сваки дан.{S} А највише су се интерес |
у Србији није било радника и радничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталис |
да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај рече: |
И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} После овога „предавања“ на брду, |
} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране ученика, на које је Радиша јасно и паж |
и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора |
<hi>политика</hi>.</p> <p>Друго је сад питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће |
је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у с |
они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то ч |
И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши други један <pb n="1 |
ава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање за Призрен, треће за Каравлашку, четврто за Беог |
зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Д |
правој забуни, како да одговори на ово питање.{S} Његов реализам није трпео предрасуде и празн |
опет затварају.{S} Тиме је решено и ово питање. —</p> </div> </div> <pb n="252" /> <div type="g |
нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а ве |
да оћуткују.{S} Радиша онда стави овако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ |
тра, уљудна и природна, и како на свако питање одговарају својим речима и на свој начин с пуним |
око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери газдарица |
м, као да се решило неко крупно народно питање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.</p> <mil |
о радо давао упута и како је свако њено питање једва дочекивао.{S} Ово је било потребно не толи |
сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још |
а да одговоре.{S} Радиша онда управи то питање на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S |
има питањима најчешће му се наметало то питање о женидби.</p> <p>— Сад сам посвршавао све најгл |
ста школскога да ради.{S} И, међу свима питањима најчешће му се наметало то питање о женидби.</ |
а и не сећајући се, да се овим детаљним питањима може и одати, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Да |
њихову, и изгнању из раја — све овако у питањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на место, |
ође и слава Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није и |
но пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у вл |
лош Обилић своме цару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај је од |
<p>Кад су се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и тра |
е пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога старога учитеља, зашто је то, овај му је |
ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао преко реда, које је које слово.{S} Затим је казао |
Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по потреби им је то |
м исправљао грешке њихове.{S} Још их је питао, која су села око Загорице и с које су стране, и |
о створио; само човек може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створ |
ему се опет самом чинило да је много, и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће |
ради.{S} Одмах је призвао сопственика и питао га: зашто не намести неколико тестера напоредо, п |
у селу требало, он је долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме ра |
е Радиша са сваким по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа |
е пожалио једноме доброме привреднику и питао га за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су |
е надгледао како Милета оправља школу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко кућа, в |
г?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има сми |
и сами да се кушате и један другога да питате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, |
а ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после |
ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пре |
лица је била добро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“ |
почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а они одговарати на |
е што се видети могло.{S} Одмах је стао питати како се зове које брдо, који поток, која мала и |
ам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме д |
Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па |
рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава отишао там |
и израсте онака иста јабука или крушка питома, него да ниче дивљака, која мора да се накалеми, |
ички на пример нису знали, да из семена питоме јабуке или крушке неће да никне и израсте онака |
а, која мора да се накалеми, па да роди питоме, онакве какве смо накалемили.{S} А кад им је Рад |
што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хо |
ма као ми.{S} Шесто, тај је народ много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразуме |
у Загорици и да се оне замењују новима, питомијим и бољим.{S} И све што је могло родити у Загор |
ешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Ра |
о и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ села Загорице и тако је и свршила за учитељиц |
и што више раширило све благородно или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео један необично |
За тим, да уређење њино буде такво, да питомци њини из њих износе што више онога знања, које ћ |
вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује век |
о, што је и Радиша свуда говорио против пића и сам показивао примером, како људи треба да се уз |
а што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загорич |
И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и зд |
елу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</p> <p>Судни |
звор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но |
во велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће некако угреје, те и паметан често полуди, и многе |
ијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с |
, те и паметан често полуди, и многе је пиће покварило сасвим.{S} Али научили смо се, господине |
му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и раки |
А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да ду |
дован извади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Радиши никако ова ве |
боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи. |
слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан распуст школски Радиша н |
а пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немој се поносити тиме, да из твоје куће изиђ |
да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, како су |
свако име људско, човечије или женино, пише великим словом из почетка.{S} Сад запамтите, да се |
дан је казао, да се свако <hi>село</hi> пише великим словом и почели су од Загорице па писали с |
ему пише оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај |
ти ових тридесет слова, он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су |
сваког распуста било тешко да почне да пише, и како његова сопствена рука није хтела да га слу |
да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење к |
неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или |
запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} Рец |
а.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише он |
ј, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви мора |
писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад |
уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у |
тра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном Друштву у Београду, да му пошље сем |
ло да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе, што с |
може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и как |
{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар) |
тоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да ва |
е може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је о |
табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да с |
те много овде на средини.{S} По њима се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотан |
.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли |
е широке линије, <pb n="149" /> него се пише само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У ко |
леве стране писано <hi>о</hi>, како се пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с д |
во код ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S |
је слово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код |
е је слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код б |
ово слово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако сав |
во код дрвета!..{S} Ево, пазите како се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S |
е ово печатано!..{S} Сад пазите како се пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На које слово личи?..{S} |
исали и ономад.{S} Сад гледајте како се пише <hi>п</hi>, код пера: као <hi>и</hi>, код игле, па |
ово слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код ф |
о?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} |
и и напиши!..{S} Ко је запамтио како се пише <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е сад добр |
продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како се пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај, д |
, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S |
је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме |
с леве <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, ка |
— ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би |
у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по нек |
спослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb |
свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ з |
свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Рад |
као младић или човек, научио да чита и пише па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите, да не |
а у школи дошло да научи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у ов |
чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске заповести.{S} И за мало |
је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <hi>сео</hi>, кад неко дође па седне.{S} Кажите с |
} А које је то код столице?..{S} Шта то пише испод столице?...{S} Које је слово код ножа?..{S} |
рицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi> |
во слово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово написали?.. |
, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и пре |
доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле |
о ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте |
есте, р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је о |
есне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написал |
д ово написано?..{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ј |
писано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi |
S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Д |
аршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} |
али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији). |
уо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} |
и, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање |
{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па р |
о једно!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!. |
А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут су п |
сте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гл |
аље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга или линија.{S} Нека се слова |
Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледају и |
једно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да гледате и |
ане писано <hi>о</hi>, како се пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с десне стра |
људи суде и по нашим законима, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добитак |
учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакве слич |
у школу да научите да читате књиге, да пишете, да рачунате и да научите још много што шта што |
.{S} Још?..{S} Сад извадите таблице, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђа |
руги пут.</p> <p>Сад узмите таблице, да пишете...{S} Окрените опет ону празну страну, где нема |
ћемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете сад све ове редове што смо их прочитали!“ (Пишу, |
жем сва редом...{S} Хајде сад писана да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ |
орите буквар код ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да |
до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом, али само писана, а |
још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да пишете слова.{S} Извадите таблицу и писаљку!..{S} Избри |
змете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад испо |
те, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, ист |
је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неједнако |
десет слова запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко? |
слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} С |
амтите сва ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} |
рите буквар код ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова код ока!.{S} Хајде сад она два код |
мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамтите.{S} |
„Најглавније је, да научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наше. |
дошли да учите, да научите да читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, д |
те та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне стране!{S} |
} Сад извадите таблице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пи |
Још?..{S} Сад извадите таблицу, да ово пишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам б |
<pb n="123" /> <p>„Сад хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, а немојте о |
очети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пишете</hi>.{S} Читање ћете учити из ове књиге, што се |
ем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начините |
нема линија!..{S} Почните с почетка!{S} Пишите најпре <pb n="121" /> слово о!..{S} Хајдете сад |
ко се пише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} |
/> ђ иде и горе и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} |
шите њега!..{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Пишите га!..{S} Где је <hi>е</hi>?..{S} Направите оба!. |
печатано!..{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Пишите њега!..{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Пишите га!..{ |
код табле.{S} На које слово личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ово печатано!..{S} На шта л |
вако савије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А ко |
дејство; шта сад да се ради?!“</p> <p>— Пишите министеру, да човека врати на његово место, па ћ |
е стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} Начините |
блице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Сад пишите најпре слово <hi>о</hi>!{S} Где је о?..{S} Начин |
Нишите прво ове речи с табле!...{S} Сад пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (Учени |
{S} Планина је одјекивала од песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу |
е печеницу и огласи <pb n="28" /> је из пиштоља.{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божи |
, много пију и расипају.{S} Један је из пиштоља убио најбољег певца; један је бачици просуо пун |
о пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стра |
ре запамтите, да се <hi>наша имена</hi> пишу великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi |
д запамтите, да се и <hi>презимена</hi> пишу великим словом.{S} На пример, за твоје презиме Лаз |
и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу великим словом, на пример Срби и Србија треба вели |
ва <hi>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим словом и писали су све у околини.{S} И на |
/p> <p>„Одавде видите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај |
е остало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога говора или приче и у почетку с |
ових пруга или линија.{S} Нека се слова пишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и у ово |
је је које слово.{S} Затим је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S |
доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табл |
теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школ |
„слишавају“ из Историје, а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтирцима изиђе, уз |
не стране.{S} Почните редом!“..{S} Деца пишу, а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако п |
, писана, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља им).< |
е нема линија!.... <pb n="140" /> (Деца пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово до |
најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештену ист |
пишу и штампају или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или на |
те, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у |
га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пишу <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко је запа |
ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут су писали своја имена и презимена за |
епи рукопис.{S} Само деца памте слова и пишу их колико да се распознају.{S} Радиша се сад сетио |
д стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у в |
и платно, машине плету чарапе, машине и пишу и печатају књиге, машине раде све што су некад људ |
ом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и |
у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су уч |
сећају да им треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да у |
то знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других п |
ђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ова побожност њихо |
у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији).</p> <p>За време одм |
ао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом и писали су све познате.{S} Другом |
} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово |
лова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држањ |
раснопису и позивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишини су учен |
све ове редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се |
Зато, хајде испишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, упућује их и по |
м на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово овако: „Прошли сам |
е хтела да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро успео, да |
њима: „Доста!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније!“ И сад настаје „пјеније“, које је Радиши много |
ваког призора учитељ наређује: „Црквено Пјеније!“ И сад настаје певање црквених песама при одго |
иша тек видео, колико му треба „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу што је некад слушао стари |
аму.“ И код „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не |
да покупи!{S} Пјеније!“ И сад настаје „пјеније“, које је Радиши много више личило на ону малоп |
..</p> <p>С овом кукњавом што се зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, |
смеђе очи с високим обрвама, или густа плава коса, или она чиста душа, из које <pb n="275" /> |
окречене, него је за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те д |
које познајем највише ми се допада она плавуша у Липовици.{S} За њу причају, да је врло добра |
месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што се више п |
страну прописа исписали су старији ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све |
утрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плајвазу.“ Целу страну прописа исписали су старији ђаци |
и овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је засп |
та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала удовица |
је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p>Ова |
ине и способности, да у другога развије плам за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И |
оћу, и које свакога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и спо |
рају и да не прети опасност, да плану у пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора |
д дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и д |
er" xml:id="SRP19102_C6.6"> <head>6.{S} План за нову школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Ра |
амена колико затреба и насећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Остаје |
чно захвали, и кад је сутрадан дошао за план, он опет запита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S |
је снимио на хартију и почео да смишља план: како да се постави или окрене нова зграда и са ко |
смени „Бугари“, јер су умели да направе план од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово |
е и то учинио.</p> <p>Према свему овоме план је Радишин био овакав.{S} Лице школе окренуто улиц |
тара, те су цртали и градину школску, и план нове школе, и стару школу.{S} Још су градили разне |
— све као у загоричкој школи.{S} Тако и план направише заједно с предрачуном, и Крсман изјави, |
бруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажали |
19102_C1.4.5"> <head>5.{S} Радиша гради план свога рада</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се |
адину, па су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и |
година је родила добро, онда су градили план без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Ради |
одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, |
ри и да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађевину и да је постави на здрав темељ |
у једнокатницу; и одмах стадоше правити план: какву кућу да граде.{S} После плана за школу Ради |
ацртао га на хартији па је стао правити план <pb n="205" /> како да га уреди.{S} Прво је на сре |
оиста, Радиши није требао неки нарочити план за ову „екскурзију“, него је само требало да се по |
о оваку школу....{S} И ту му показа цео план и приближан предрачан, па му рече, да су питали и |
тимо министарство, да је село направило план за зграду с две учионице, за два одељења и два ста |
ога ради Радиша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо |
ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> <p>План је дакле Крсманове куће био оригиналан.{S} Споља с |
ађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Радиша се |
и гвоздена сталност у извођењу једнога плана сносила све тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он ј |
ити план: какву кућу да граде.{S} После плана за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно ј |
Земљопис“ беху пописана сва имена река, планина и градова у Европи, и она су се учила напамет б |
колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала од песме и од пиштоља веселих сва |
о врхове највиших околних брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, него се ис |
цареви и краљеви понајвише по шумама и планинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S} |
а учини један излет обданице до оближње планине Јелака, где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут |
реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим словом и писали су све у окол |
иних отворио је и стружницу у најближој планини, те јевтино снабдева све село с летвама и даска |
ве, него је тако један наишао у сеоској планини на најлепши бели мрамор, од којега су почели и |
ју и поједине пољопривредне машине, и у планини су подигли једну заједничку стружницу.{S} А на |
је дошла заповест од капетана, да село Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једно кме |
века дође од капетана кмет лепога села Планинице и објави капетанову заповест: да свако село д |
је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} После вечере прострше по асури једну п |
стојало у Загорици као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је само м |
сата кроз села и још пун један сат кроз планину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Миладин реч |
и „инжињера“, који уме да прави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад |
правили потребне справе.{S} Цртали су и планове за куће и зграде, и како кров на њима да се скр |
а пута, од села, од његове школе, као и планови о сутрашњем раду.</p> </div> </div> <pb n="68" |
градити нову школу...</p> <p>То су били планови Радишини.{S} И, једнога дана он их изнесе кмету |
а није жалио труда, него је својски и с планом радио, да од ових младих људи створи не само пам |
ше министарство.{S} Тако је свршено и с планом за нову школу загоричку.</p> </div> <pb n="227" |
о ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина ово није лако.{S} Безброј тегоба |
ле, и они, који су целе године радили с планом, одмерено и поуздано, сад нису имали потребе да |
а више трају и да не прети опасност, да плану у пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће, к |
ма — све тачно размерено, као што је на плану.{S} Спољне углове Радиша је обележио већим кољем |
ако не беше нешто најбоље расположен па плану. „Казао сам им и настојавам да <pb n="197" /> се |
ви, који хтедну да зидају куће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест година нико в |
плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их |
бачванџију“ — тако је градину уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушају г |
о зими и ноћу, и које свакога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се |
.. рече Радиша.</p> <p>— Дакле преча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вред |
има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут н |
убим; а данас сам морао долазити и због плате, па уједно.... рече Радиша.</p> <p>— Дакле преча |
ах од почетка и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми |
еправо је, да учитељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељске школе имао благодејања.{S |
ше, да кад колико одвуку толико и да му плате.</p> </div> </div> <pb n="234" /> <div type="grou |
клон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније место за школу.{S} |
е ово кмет је понео општинских пара, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити сам |
човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне још толико.{S} А један је |
а <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свак |
да га моли да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у |
ми, а то је зидарски и столарски посао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, д |
не плаћате инжињеру.{S} Остаје само да платимо за врата, прозоре и под и мајсторима за руке, а |
о рече, да доведемо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хт |
и, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они домаћини, који имају ђака, или сви сел |
под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто позајмити из шт |
рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — колико грађење |
за то спремио и положи је на крај тога платна па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} |
} Завесе су биле небојене, пепељаве, од платна изаткана у Загорици, а направљене тако, да стоје |
ато ви треба да узмете овако мало парче платна па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља |
који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша |
ашине мељу брашно, машине ткају сукно и платно, машине плету чарапе, машине и пишу и печатају к |
ред конца засекао.{S} Сад је имао једно платно одсечене ледине свуд једнаке ширине.{S} Још учен |
е почеле да шију свиленим концем и да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато је и |
стрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише |
ко и даска.{S} Онда је помакну по ономе платну и одсече други, па трећи, па четврти, све до кра |
а Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе от |
ше толики учитељи и учитељице и примише плату, а Радиша још џоња пред капетановом канцеларијом. |
у среској канцеларији, кад смо примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми пр |
а тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право да г |
о машинским радњама употребљава и добро плаћа.{S} А четврто су разне руде: <pb n="52" /> гвожђе |
ува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопственицима да се даје само п |
ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.</p> <p>Углед загоричана одск |
педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, цигла ок |
ани на општинске послове, за које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици дан |
је загоричко воће најбоље, па је зато и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим уче |
ослуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{S} Поред ов |
и јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Остаје само да платимо за врата, п |
е их нећемо морати доводити са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји стариј |
х наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико ће они добивати за свој но |
х купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, |
чаницом.{S} Четврто, горе свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су |
ве собе с подупирачем на средини, а без плафона, него са широким даскама преко греда.{S} И само |
ове, дасака за патос и таван, летава за плафоне и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао |
а они не зидају своје куће и не ударају плафоне, који могу да се крече, него би и даље таваниса |
арој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, са стакленим прозорима и с подом барем од циг |
газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац дошао до школске градине.{S} Онда Радиша рече кмет |
кући, <pb n="221" /> да виде колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у |
коли.{S} Зато је доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац д |
зме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господине, молим Вас, научићу |
ничина је принова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} И живело се радосније |
било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и то прибел |
е ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у ко |
те да се <pb n="328" /> мало одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог д |
а којега му се чинило, да је срамота да плаче....</p> <p>Дође и варошица у којој је школа, то ј |
ача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама |
p>Другојача је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она увек има |
да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупаше, |
ју, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све шт |
ући својој и — поједе!{S} И, највише ме плаши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Марко |
Зато ме од ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна особина народа нашега.{S} У образо |
ст, све док се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме напредовању и личном и др |
.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p> <pb n= |
Сејати добро семе и што никне заливати, плевити и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и р |
ма радознало. „Да замесиш доста блата с плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове |
ма још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће и градили кошнице за пчеле, него |
онда захвала за то припада у првом реду племенитој Задужбини пок. Илије Милосављевића Коларца, |
p>Школска је радионица спремила и добре плетаре, али је много важније, што се из ње и преко ње |
го је већу употребу Радиша предвиђао од плетарства.{S} Оно је већ постојало у Загорици као и у |
S} Сви они други радови, из картонаже и плетарства, ишли су лакше, и до краја године имали су ч |
ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У |
о је Радиши и његовим ученицима требало плетарство.{S} А чудо је, <pb n="361" /> да загоричани |
<pb n="193" /> Много би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило само на сламу и зу |
(картонажа), од прућа, витака и сламе (плетарство), од дрвета (столарство или шведски слојд) и |
} У том је упуству још нашао, како се у плетарству може употребити и слама, која и како, зуква, |
ни?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крошње ногараче, он после горе поруби витком овак |
каза).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута забоде кукаљу п |
, јер су <pb n="172" /> гледала како се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, |
о ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: од једнога краја другом па натраг, и тако даље |
шњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухватала и гото |
тране, сад у почетку, онда је приступио плетењу најмањих и најпростијих облика.{S} О, како је м |
епе и другојаче котаричице они умеју да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне ба |
се лети замењује шеширима, који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за |
витке на најразличније начине па после плету разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно |
и у Немачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало!{S} Зато |
но, машине ткају сукно и платно, машине плету чарапе, машине и пишу и печатају књиге, машине ра |
ти другојача од оне вршкаре, што је они плету од павите и олепе балегом па покрију крапучем од |
ја се ложи споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, за послужитеља, никаква.{S} И многи |
шине ствари нераспаковане и у њој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је тава |
овра постављена као и синоћ; лојаница у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно шт |
у пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељеву собу), још један сто и |
.{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гле |
Нема га ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, |
одине, што пожелео! благосиљаху сељани, пливајући у радости, што им се школа неће затварати.</p |
319" /> је дакле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине ученике и велике и мале.</p> <p> |
у једној најпросвећенијој земљи: да је пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога ста |
лео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што је видео у једно |
ани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни шведска гимнастика и у |
га знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато школа онакарађује.{S} Зато |
онога, што није много дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, шт |
ла, да оно семе, што је посејано сувише плитко, као и оно, што је посејано и сувише дубоко, спо |
ље уверио, како се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко поо |
мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Види |
оја ће ускоро заменити Томин примитиван плот.</p> <pb n="207" /> <p>Што је више напредовала Рад |
теља...</p> <p>Радиша је сад прво дигао плот између нове школе и школске градине и спојио све у |
јом.</p> <p>Прво је газда Мијаило дигао плот са свога шљивара и оставио га само с удице и до ње |
се свуд наоколо од леја поред Томинога плота, зелениле густе младице потоње живе ограде, која |
осле сви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота ископао леју пола метра у дубину а толико и широк |
градине по оним неправилним остацима до плота.{S} Доносила су и разно семење, и Радиша је све т |
стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он је |
{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и дон |
Али Радиша није хтео да га замени новим плотом или варошком тарабом, него оним што је желео да |
на је била ограђена Томиним сиротињским плотом, да је сваки могао да га прескочи где хоће.{S} А |
а од којега је и таблица; само је једна плоча искрижана све на оваке шипчице, па су оне после о |
носили.{S} Неки се домислише, те нађоше плочаст камен па на њега метнуше по један или два бусен |
него усправно!{S} Радиша намести једну плочу полошке, као што обично сељаци мећу, па онда запи |
ита, може ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ пристад |
и?{S} И „суд“ пристаде на то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога прво |
ицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при томе, да с |
елину.{S} А готово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита добив |
и кајмака, чутуру вина <pb n="13" /> и пљоску ракије, мало пастрме и сланине, јабука и ораја и |
бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко дола |
поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак као из кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се пуш |
учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се појача: <pb n=" |
је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и ако с |
го су све сандучаре назване „ђерзонке“, по славноме проналазачу њихову попу Ђерзону; и мало кој |
у „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и нахођењу, даш једнога <hi>Радишу</hi>, |
тених“, то је он записивао све из реда, по казивању очева, и бележио како је које дете развијен |
ебало.{S} По четири камена испод греда, по четири пет око огњишта и по један пред праг — то им |
е изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подножју његову „оживеше“ извори, који су били пресу |
те.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и в |
и под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале потковице као по даски.{S} Кмет и |
а је најстарија Вида, пасторка Грујина, по свршетку <pb n="373" /> основне школе у Загорици пос |
омаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку четвртог разреда гимназије.</p> </div> </di |
tone unit="subSection" /> <p>Радиша је, по томе, одрастао на селу, у чистој свежој природи, гле |
могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књиге.{S} Нађите слова код ђака: пис |
hi> то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, зн |
о по школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате шта је; <hi>поп |
<hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп |
, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате шта је; <hi>попа</hi>, то |
седети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изг |
кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате шта ј |
озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им к |
, деца су чечала око школе под стрејом, по оним лепим тротоарима, што су их сама направила; а к |
е народ и да судите свакоме подједнако, по правди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли |
А како је многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду ку |
ају за меру и не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпи |
ем и до коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на |
ице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећ |
стером и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Рад |
један ашов, једну мотику, један чекић, по оке свакојаких јексера, две тестије, 30 букварова, 3 |
четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по други пут струга |
и сељани дошли и донели по коју погачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљ |
Радишом.{S} Ручак је текао као обично: по једну за добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућ |
особљени, кадри су да сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања углађена и привлачна; за |
ет да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по Великој Госпођи и да продужимо науку коју сте почели |
} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник или поп.{S} Али |
есет!..{S} Да им поделимо педесет!..{S} По колико ће добити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад |
те јој врата!..{S} Нађите звонару!..{S} По чему одмах може да се позна, да ово није нека кућа н |
{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово источна, то тамо запа |
њи дан много слађа него други пут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори. |
S} А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете?..{S} Видите слова поред љуљашке!..{S |
="103" /> Да ли је коза или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} |
тета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је |
те насликано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по о |
ској а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били географски цртежи школе загоричке с |
уста нису као у тестије него широка.{S} По варошима је таква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S |
тако писала и печатана слова цртала.{S} По нешто је Радиша и на својој табли показивао, да сви |
њост школина је сад много другојача.{S} По ходницима су повешане слике и цртежи све самих радов |
{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даљ |
ашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, |
блице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не |
не притиснете много овде на средини.{S} По њима се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена п |
Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео |
умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узвишици до школе били су совралуци појединих домаћи |
вља целим народом и његовом државом.{S} По томе је, вели, држава наша заједничка кућа, наша вел |
у још дуго није могао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле поједине мисли из вечерашњ |
камена им никад није толико требало.{S} По четири камена испод греда, по четири пет око огњишта |
ређена нарочита места угођена за њу.{S} По дворишту је распоређено свакојако дрвеће тако, да ве |
о мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије? |
или накалеми — како је кад чему време — по једну воћку, а други пут код другога, трећега и тако |
ме плаши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} С |
прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „настава“.{S} Која се слова чују, кад се |
ма, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, |
напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о про |
ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и с |
или много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, за |
у, поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих сеј |
нку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се |
још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учит |
и право, они га кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А ка |
ад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и ак |
.{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете кућ |
хиска, само су је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је река |
у тога одељења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове |
и не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: |
н рад или промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доб |
немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и упи |
и свакојако семење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се |
ло да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по ц |
ва је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, те да у њих ид |
ди, оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша |
уба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је кућ |
а, малим избрешцима и обрасла коровом а по највише кукутом и репушином, од које је још стрчало |
од ова два правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што ј |
ада није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву да |
о учинити.{S} Колико и колико је жалаба по околини и целој Србији, да кметови неће ништа да учи |
нове и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше да исповедају ово: „Ко није с |
: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по имену његовом „Милунов Мост“, који у овом селу и дан |
име Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како |
, узе књигу и отвори је па поче једнога по једнога да изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су из |
аде по селу те стаде довикивати једнога по једнога, да сутра дође школи, а многима и поручише п |
спупчењем код стожера.{S} Онда рече, да по тој земљи растуре сав онај ситан камен што је остао |
{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, |
их из семена, те је свакоме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће годи |
све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе су |
и капетанову заповест: да свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} |
</p> <p>„Овај је Свети Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је |
слушали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељанима којих беше пуна тескобна загоричка школа, п |
лободно.{S} Клупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком |
еће је благо камени угаљ, који се свуда по машинским радњама употребљава и добро плаћа.{S} А че |
во 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и јед |
син хранитељ погинуо, ишла је као луда по селу, сва расплетена, с преврнутим оделом, и хулила |
им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све |
а село Загорицу много, много значајнија по томе, што је у њој подигнута нова зграда.</p> <p>При |
и Даничина учионица, само с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, без т |
аву полушвајцарске расе, која је давала по 5 — 6 литара млека дневно, те су тако имали доста и |
а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има |
била утишала, сад је поново одјекивала по брдима и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла. |
свакој страни и у свакој дубрави видела по једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} |
е седела с њима заједно, а није дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и |
и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по равнијим крајевима имају школе, а они <pb n="57" /> |
добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и |
ица је добро знала, шта је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро п |
е, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају како се ради и да што бољ |
е зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа |
пи све по две!..{S} На колико места има по две?..{S} Уредите све по три заједно!..{S} На колико |
о три заједно!..{S} На колико места има по три?..{S} Уредите све по четири!..{S} Колико има чет |
идео, да у сваком од ова два правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из о |
а камо ли радионица, у којој сваки има по који започет рад, па једва чека да га доврши и да се |
и били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и школу, и клупе, и |
успешно постиже у заједничким покретима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од ве |
радио лепе шестаре и продавао их ђацима по два гроша; други је лепо писао, те имућнијим другови |
је и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се ск |
ској канцеларији</head> <p>Једнога дана по Видову дне донесе пандур капетански кмету Миљку једн |
е без икаквих линија а с друге шпартана по правилима нашега писања, без попречних линија, за ко |
је књиге, само ако му се учинила згодна по садржини.{S} Читали су и лепше популарне историске с |
напред да проценимо.{S} А колико се зна по другим народима, могли бисмо да кажемо овако: да нар |
а су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и оживи а б |
, да ће радити и на овој поправци учења по школама па преко тога и на стварању нових људи, нови |
полови време за своје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и а |
ајући себе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, те да га изазивају против |
на села почеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама околним <pb n=" |
е а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Р |
пут. (Чита развучено, да се не изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко од вас може ов |
сили су снопићи истинских гушчијих пера по дванаест у „туцету“ и продавала су се по два три за |
оних простих, често неписмених мајстора по варошима.{S} А Даничине су ученице уносиле новине и |
днокатна.{S} Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и обашка стан за послуж |
прозори и поручено десет нових клупа са по три седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе напр |
једну учионицу а десно у другу, које са по три прозора гледају на улицу.{S} Из овога ходника во |
у (и клањају се до земље и дохватају са по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и сви |
и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за ос |
ко даље.{S} Сад долази „стварање“ света по данима редом, о „првим људима“,о животу њихову у„рај |
ута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине или половина, свега |
то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, ј |
по 19, онда су радили овако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини |
ако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имал |
унају <pb n="187" /> колико је пет пута по 19, онда су радили овако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, |
њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше он највиђе |
пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад |
{S} Интересовало га је, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, као у |
сем <pb n="294" /> соли и лука и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ништа.{S} Зато је |
пређашња апсана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским соврал |
неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 комада од сваке корисне књиге, и то се у дуг |
да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина, исто онако као лане по десет десетица |
оћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама |
сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша |
оше и „најстарији ђаци“ за сваки разред по један, узеше у руке књигу и почеше све редом да „сли |
н у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду колико има ученика, па им рече, да стану у ред |
скочили, и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати пр |
и се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи |
Радиша рекао, да овако треба да направе по десет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће |
а воде, умила се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и се |
на чистаљкама, па да улазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само |
све по једанаест, све по дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, колико пута може да |
} Онда су градили све по једанаест, све по дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, кол |
и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави по |
е док се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{S} Х |
е да се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} Колико пута може да <pb n="169" /> се у |
да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, како то све може тачно да |
како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала |
узимају све.{S} Онда обрнуто, да се све по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи све по дв |
лико места има по две?..{S} Уредите све по три заједно!..{S} На колико места има по три?..{S} У |
лико места има по три?..{S} Уредите све по четири!..{S} Колико има четворака?..{S} Уредите по п |
ађене све саме тачке колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за број |
а и за осморицу.{S} Онда су градили све по једанаест, све по дванаест, све по тринаест и тако д |
ремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су ост |
ставља на клупу). „Уредите на клупи све по две!..{S} На колико места има по две?..{S} Уредите с |
за до године.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у школу, распоредио по клупама и казао |
ат.{S} Особито их је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импров |
школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикивати једнога по једнога, да сутр |
земљорадници, као у нас, помажу и раде по градини школској колико које хоће и може, те им је о |
вра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости примали у све четири и у |
нареди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се рукама не могу додирнути.{S} Онда |
е размери па да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске радове није мо |
да је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује људе некаквом новом <pb n="336" /> |
што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом |
сађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" |
и опране него и застрвене, те да се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у |
етиња, нема чуда; све је природно и иде по природним законима, који се могу изучити.{S} Зато пр |
!...{S} Све је у природи природно и иде по природним силама и по природним законима; а нема аве |
по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“</p> </div> <div |
вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он ст |
="169" /> се узме по четири?..{S} Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{S} А колико пута може по ше |
м децом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве сате, радећи какав ручни рад или читајући как |
можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на |
а питања па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се промучио годину, две и три |
, покропи и учионицу саму, па онда зађе по свој згради, те покропи сва одељења редом па и кућу |
бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су |
S} Колико пута?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спремите |
а сам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе к |
и кривеж у школи непрестано му се врзе по памети.{S} Газдарица му даде да донесе тестију воде, |
по душевним особинама.{S} У свакога је по нешто другојаче.{S} За тридесет година ни двоје деце |
А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су они онако радили још од п |
леб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином престављала за ручак и вечеру и п |
дишина свако јутро, кад устане, била је по градини школској, и сваки пут се налазило по нешто д |
ње намештено и на тој страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} Ал |
да отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} |
бојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим дубравама загоричким него све оне по разним пар |
ту, по мери и тачно тако, да нигде није по други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже било |
м овлада страх и трепет, и само се чује по нека мува, која прелети преко учионице; јер се само |
30x 30 = 900 воћака.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је било само од ов |
ува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; с |
ри куће се преруше.{S} И почеше запевке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне |
ислити, браћо, да за одрасле нема науке по оним светим местима што се зову школе: има, те још к |
ућнијим друговима преписивао прибелешке по шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао ле |
цније Радиша је издвојио четири свирале по гласовима те су мали свирачи свирали заједно, као у |
напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у свакој |
је у подземне подруме, одакле она после по долинама и низинама извире, те поји свет и околину и |
парама, него се мора задужити па после по мало да отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто |
ико пута може да <pb n="169" /> се узме по четири?..{S} Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{S} А |
о три!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} Колико пута |
S} Зато им је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим који направи коју стотину, да |
за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десетке завијете овако и д |
читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију |
ле“ од тесана камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљк |
иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима |
им калеме; њихове су кошнице продаване по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су зна |
д по десет стотина, исто онако као лане по десет десетица, и рачунали су с њима исто онако.</p> |
ајњега камења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан.</p> <p>После о |
одмах идуће године сви могли да отхране по неколико.{S} Тако су очигледно могли да виде и „мета |
је он пресађивао већином крајем градине по оним неправилним остацима до плота.{S} Доносила су и |
онице па после отплаћивати сваке године по мало, колико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, на то? |
ко; ми ћемо теби да дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да |
лдрму свуд око ње за један метар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме од капије до школе |
глицерин, ни разне друге научне истине по разним гранама научним.{S} Све то ми имамо данас гот |
овим дубравама загоричким него све оне по разним парковима европским.{S} Али, шетајући се овуд |
ама на мотци.{S} Свака кућа има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке ст |
жина“, у којој је из сваке куће најмање по један члан њен; и они се састају сваке готово Недеље |
ио први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих |
S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у пријатном, срдачном разговору и з |
неколиким школама израдио и нове клупе по угледу на Радишине.</p> <p>И каменарска је „индустри |
обри; само им сврати пажњу да не товаре по много, јер могу покварити колица.{S} Док је Радиша р |
и у своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, са |
рсни: насути, набијени, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прав |
да и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој |
атана, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве дакле.{ |
ке се поскидале с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују вр |
јетрва и најстарија кћи провредниле се по кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутур |
мир и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — Само је своје парче донео Станко, ч |
у, Станојку! одговори Груја, стидећи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ак |
не је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бег |
А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипут не прекрстимо, не остављамо чутуру!“ Радиша и |
ије допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души св |
цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилијим друштвом, с јагањцима и јарићи |
е још сијало нада свима брдима, само се по долинама почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су с |
о даље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобројним фабрикама израђује, и да не |
о дванаест у „туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како је |
д је мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмака, сланине или пастрме, те имају чи |
ку испод брда, одакле свако дете понесе по један или два <pb n="116" /> камена.{S} Деца рекоше, |
докле не оставе све).{S} Сад да узимате по три.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а колико |
те их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица заједно, него сваки за себе; само ва |
.{S} Колико има четворака?..{S} Уредите по пет!..{S} Колико је петица?..{S} Уредите по шест!..{ |
ет!..{S} Колико је петица?..{S} Уредите по шест!..{S} Колико је <pb n="139" /> шестица!..{S} Ко |
ашивала наше примитивне занате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се |
управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена за довршење мање требати, то |
и њива непоорана и незасејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено и трава не |
.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком месту дакле 28 и јед |
а им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан распуст школски Радиша није п |
узимају сви, који хтедну да зидају куће по новом плану.{S} Ја мислим, да за десет петнаест годи |
то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полег |
ају путем, да улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају између себе и тако даље. „Ак |
и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код к |
седели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно с |
не, од њиних кућа похиташе те им донеше по мало пасуља, кромпира, сира, кајмака, сланине и паст |
сност“.{S} Зато се предавања обуставише по свима школама у целој земљи и радници њихови бише од |
и наши стари цареви и краљеви понајвише по шумама и планинама и у њима су живели и данас живе к |
сутра дође школи, а многима и поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Исп |
Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путе |
м послужитељ Груја.</p> <p>И сви рекоше по нешто, само Радиша не рече ништа.</p> </div> <div ty |
даде један стари губер, те га разастрше по канатама газда Мијаилових кола и после, ко је год хт |
Планиници....{S} После вечере прострше по асури једну поњавицу и метнуше један подглавник напу |
нађоше плочаст камен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површ |
ишало и предало сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем б |
ица испросила за учитеља загоричкога, и по селу Загорици, да је учитељ њихов Радиша испросио уч |
нога света, где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овака колица.{S} Многи рекош |
млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, з |
и гвоздено огњиште, па је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> |
да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, |
а шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и д |
3 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три |
, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине или пол |
у: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и п |
рпске земље и зна се докле захватају; и по свима њима нама је милије да путујемо него по туђим |
је питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по потреби им је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша н |
их остатака од некадање лепе шуме.{S} И по пресахнулим изворима на подножју његовом Радиша је п |
{S} А онда се писало истина пером.{S} И по трговинама, место данашњих кутија гвоздених и челичн |
све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а |
сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених, а и |
први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека диг |
има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом |
{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и |
м је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себ |
ди природно и иде по природним силама и по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, в |
растете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам |
ти, набијени, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стре |
, него је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе, особито због набавке семења разнога, |
о ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, који је ове године |
и подизао још више цркава и манастира и по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, кој |
спод греда, по четири пет око огњишта и по један пред праг — то им је била сва употреба камена! |
ларијом.{S} Кад прође и десет, Радиша и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, и он реч |
ира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била ск |
ио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њиховом и међусобном задиркивању.{S} Опаз |
де извесне домаће потребе, него граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућ |
дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} |
е све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може, |
его оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало д |
ло развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Нека <pb n="1 |
го не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестаре |
потрчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То д |
мна употреба у месту, него се прочује и по околини и на страни, те невољници из белога света по |
жници са четири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега |
" /> је из пиштоља.{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће нај |
ије могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стаја |
ушином, од које је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав та |
оме.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било ника |
кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га |
{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>с |
ужну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у Загор |
јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће с |
олове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S |
оје печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг мека сира и |
ије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или |
ужитељева и оне собе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника до |
да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био |
о и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукн |
ричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразлич |
је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и бољ |
о добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 к |
ни, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те да |
ено одговори: „Кад роди могу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, |
снован на природи, да иде њеним редом и по њеним законима.{S} Као у градини тако и у кући, као |
ривући!..{S} Мало доцније па је давао и по неку награду ономе, који је највише кругова имао.{S} |
ало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и многи су желели да дођу, да виде но |
уло се не само по целој варошици него и по околини.{S} То је школско звоно, и оно казује да је |
злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њихово |
у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, као у вароши, |
, господине, ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо |
те се ми старији сваки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко |
.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он г |
, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А н |
кречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и покривена црепом.{S} Негд |
а свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам |
ли. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они |
па четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и дец |
колица и Радиша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој с |
ена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију варенике.{S} Пред ручак дол |
тане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, |
и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају св |
је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не само болни траже о |
па трећи, па четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуд |
а заповест од капетана, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али о |
ко од једне до друге, па у сваку углави по један прут дебљине обичнога штапа.{S} Многа су се де |
зи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шко |
, печатано или штампано и тако се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је |
печатано или штампано, као што се гради по књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ могли да у |
омаћин, који гради кућу, нек је сагради по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па |
овај крај, или точак од кола не погоди по средини камена него с краја?{S} Одмах сви увидеше и |
се чистије <pb n="383" /> држи, а стоји по полицама, које се често перу.{S} И јела се више не к |
акше запамтили, код свакога слова стоји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето с |
си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} |
Господине, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мени би м |
ље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико ниј |
„мајстори“ зидари радије су се примали по околини него неписмени „Бугари“, јер су умели да нап |
су и у торбици својој носили и посипали по новој калдрми.{S} И благословене су многе ручице, за |
о белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад |
о.{S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопису и позивао децу, да и она тако пишу.{S} За |
е.{S} А палилулци и они, који су седели по крајевима вароши, нису ни куповали пера, него су их |
зишли су се сељани од суднице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред свакидањих малих |
куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а не |
недеља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу |
имали у све четири и у свакој поставили по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах и |
у носили своје, сељачко; само су купили по једну памуклију.{S} Не прође много, а Радишу препору |
тавих гомила камења што су људи скупили по ливадама, и извадили из њива па стоји на гомили, сам |
ћи до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од сп |
еднаке гомиле, онда су на сваку метнули по 20 и тако поделили 60.{S} Сад још имају да поделе он |
ед по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{ |
ва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обе |
доше, да се спава.{S} Док су они прошли по дворишту, постеља је већ била намештена за Радишу и |
ајбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати |
д дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, који загрми на понекога што |
Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још талпаре, склепа |
што би се, Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин |
селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и |
какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њих чак ни шума не ра |
ом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И |
рад у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку свих школа, него и после сваки припада неко |
тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинама нема толико свађе и мржње и личне и партиск |
стазе редом, пустивши главне у средини по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда ј |
пна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} У књигама има како се пече |
орамо или ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ н |
ом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја је одређени му посао свршио; са |
ко да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је |
ним даскама; а преко попречних да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, |
саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господине, залудна св |
то је <hi>сено</hi>; оно што се накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с |
двадесет гроша месечно, па сваки ухвати по једно ћоше и намести своје ствари.{S} Сваки је имао |
љком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Са |
ат, те да после и они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовића, који је први већ озид |
о; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, |
е екстремне струје и стану је сузбијати по постојећим законима и упућивати све на ред и рад.{S} |
учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учи |
> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо после наставити учење.{ |
ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачним и чађавим кровињарама, |
ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су н |
друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} |
ве нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и |
и, опружи до периферије и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто колико тр |
огло видети колико новца има у Загорици по пајантама, таванима и ковчезима женским!{S} За некол |
по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да |
да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} Казивао јој је |
а сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метн |
ко желео, и узимао према величини њиној по два, три и <pb n="39" /> четири гроша за један.{S} П |
а дана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о свој |
е, и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пригодном причом из живота; а из новог завета |
ило места за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је |
у другом разреду.{S} И ако је надзорник по струци био математичар, опет он с овим није био задо |
их десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем кар |
S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да завије |
и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је десе |
вакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да га не исп |
искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од новина), да га увијете |
грабуље, онда покупише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Р |
еко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синова ове н |
мислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само |
ретка је кућа, која није набавила барем по једну од оних млечних крава, као што је била Радишин |
ви потребан број кревета и имадне барем по један сто и потребан број столица високих, четвороно |
ајнапреднија, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по неки |
етак година код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са северн |
није пропустио а да није набавио барем по неколико комада за ову дечју књижницу; и тако је сас |
<pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви |
крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из д |
је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, |
помаче конац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице исече и |
на десет редова и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога |
На њима је десет ових редова и у сваком по десет ових кромпирића црних, што се зову тачке.{S} П |
стаменту високом читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Т |
она преко обичаја помилова Радишу руком по глави и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изнена |
Дању не стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и |
, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале потк |
S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи бакраче, па д |
два код школе.</p> <p>Путујући с децом по околини школској, атару загоричком и оближњим брдима |
врши и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе загоричке по |
устио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> </div> </div> <pb n="302" /> <d |
ирљиви противник данашње владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад приближују избори, |
один.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине и шир |
упредао а Радиша је непрестано додавао по мало сламе, пазећи, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} |
ивреду у школи, и што је толико путовао по свету, те видео како други напреднији народи раде.{S |
ји“ или предсобљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да п |
за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све |
љака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} |
риве па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их |
се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајући не |
рма, по којој су чагарале потковице као по даски.{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у школу, |
онај измахну опет, и одјекну пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се појача: <pb n="20" /> „Јао |
у вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој |
те а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школ |
ега је после у путу креч највише опекао по недрима, упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шал |
ј ледини опружио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао кона |
прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад донес |
Радиша је све то најмарљивије растурао по целој њиви.{S} На послетку је наредио, да се то поно |
и она намештају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако ј |
ао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{S} Поред овога и б |
време вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога великога света, што га је видео за вре |
т и разбијање камена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После ручка натоварили су |
ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је почео да отва |
Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S} То свако дете и |
или пре седам стотина година он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о т |
ма или свештеницима.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још више цркава и ман |
, да се не изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{ |
ма њима нама је милије да путујемо него по туђим земљама.{S} Јер свуда чујемо српски говор: сву |
другојаче.{S} Наставу није ценио строго по предметима и водио рачуна о томе у који наставни пре |
х стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред споредних стаза.{S} Тако су после |
е су обукли старе гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису мог |
код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по |
есну руку десном образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, господине!“ |
са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с колима и волов |
правили стотине и сваки их је направио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако треба да на |
све по два, увео их у школу, распоредио по клупама и казао како да седе, да устају, да улазе и |
а „бачванџију“ — тако је градину уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушај |
да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе |
ко да ради.{S} Радиша је тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од ле |
т ишао и узимао и најмарљивије разносио по селу.{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе ве |
p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио по нешто ново, што шири њихов умни хоризонат и осветљуј |
осподине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем |
кад снимо нешто... <hi>Нана</hi>, тако по неко дете зове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то је ј |
не спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће |
знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот више и подобност за усаврша |
д, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово „реакционарство“ Радишино <hi>прочуј |
о.{S} Али се то могло извести само мало по мало.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
<head>5.{S} Прве потребе</head> <p>Мало по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и |
ке потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили свој |
две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један према вратима а други с оне друге |
њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко замера |
адини школској, и сваки пут се налазило по нешто да се посади, пресади, оплеви, окопа, залије и |
војку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особито женских, да виде учитељицу своју као м |
уће од блата, опет се на ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша |
е у средини по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда је требало с тих стаза родну |
а веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по други |
га; и у свакој се готово кући спремамо по један малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, |
све на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десетке.{S} Узмите две!..{S} Колико је остало?.. |
икако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бу |
е то почело вући <pb n="365" /> не само по Загорици него и но околним селима.{S} Један од оних |
домаћа потреба, да код куће има не само по које пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, |
о као мало црквенско, и чуло се не само по целој варошици него и по околини.{S} То је школско з |
е:{S} 1) што су учитељи њени имали само по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) |
и 3) што их није било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се |
о није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p> <p>„Рад |
се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не |
о да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глав |
и народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо па да се разумем |
не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим с |
и је за то требала већа количина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве |
мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан ј |
S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже двокатн |
е, и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрв |
т у кући, привреда и ручни рад, особито по селима.</p> <p>И наше средње школе морају нагињати о |
, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по толико, да је <pb n="374" /> Груја мало имао и да до |
е и круг од јачега картона и дао деци с по једном непотребном новином, да и она тако изграде се |
и сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за посте |
ad> <p>Муњевитом брзином разнео се глас по селу Липовици, да се њихова учитељица Даница испроси |
неше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин дов |
{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу |
ече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Р |
евање, усред механизма и бубања напамет по осталим предметима, па је нешто чуо и за Педагогију |
жито непожевено и трава непокошена опет по неколико недеља, те презри, поцрни, опадне, па и про |
аку.{S} Радиша је набављао и књижевност по овоме, те је оне на нашем језику давао на читање и у |
на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај показује ту страну, где је |
да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било је и |
не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ј |
просветитеља његовога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето |
ји ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши бил |
а могу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутр |
сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, |
раде клупе него и зграде школске подижу по <pb n="390" /> угледу на моју, и у своје школе почињ |
мешности.{S} Слушао је тице како певају по шумама и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по |
у слаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичици, и немирни грађанин се одмах у |
, а станови у крилима.{S} Станови имају по три собе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику |
а деца попамте слова и да их изговарају по два — три, развучено, на слогове, да их <hi>шчитавај |
без застајања а никако да их изговарају по једно, да <hi>сричу</hi>.{S} Појам „глас“ навлаш је |
.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, који ће да управљају целом земљом.{S} |
аправите крстић па онда на сваком крају по један котурић!... <pb n="81" /> Начините овако, као |
несе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошлицу, и наслужи најпре домаћину.{S} |
мила, онда ћемо најпре метнути на сваку по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо |
.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 под |
ве је године Радиша набавио сваком ђаку по један мали лењир и неколико малих шестара, те су црт |
мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку по душевним особинама.{S} У свакога је по нешто другоја |
или занат, који није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на културу и живот људск |
дан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били |
да гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су и колики су ка |
чине колико и даска.{S} Онда је помакну по ономе платну и одсече други, па трећи, па четврти, с |
и учитељ.{S} Зато и држимо његову икону по школама, и у свакој школи има његова икона; и он је |
е радио?..{S} Зашто држимо његову икону по школама?{S} Зашто се посветио?..{S} Шта се прича у о |
и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Он |
шездесет и неколико елемената, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте матер |
S} А <pb n="15" /> газда и газдарица су по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељака п |
чекала да им се испече креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да |
теван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпо |
ију свиленим концем и да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно њино б |
свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мал |
говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору познати туђу веру и други народ.{S} Онда мора |
ке уредио и увео у школу, распоредио их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њи |
је с леве стране до катедре и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, да се мушица могла |
израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ иструже онолико комада |
но; кажи слободно.{S} Ти господина знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлепше, а |
нима!{S} Одјекнуо <pb n="274" /> је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, св |
!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она сло |
оди.{S} Миљко и Миладин се понудише још по једанпут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру |
S} Од 10 на сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још може |
ане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на |
малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 године после, него је стално одржавао везу с њ |
i>, то је кад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по |
не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове скромне и кратке молитве и свештеник с |
дан, те нам преседне свадба!“..</p> <p>По доласку радосна Даница је обишла сва одељења, и не з |
ље из самога рада његовога даље.</p> <p>По свршетку учитељске школе Радиша зажели, да отидне на |
едно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери газдарица простре скромну постељицу и Радиши, |
и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плајвазу.“ Целу страну прописа исписали су старији ђ |
знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио „црквено пјеније |
акле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата. |
уша.</p> <p>— Моја би се Маргита најпре поасила! рече један његов најближи комшија.</p> <pb n=" |
а“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, |
иша, и сви, који су још држали у рукама побацаше на земљу. „Мени је господине, у торби,“ рече ј |
и Растка.{S} Овај је најмлађи, Растко, побегао у манастир.{S} Једанпут су дошли калуђери чак и |
оћом</hi>.{S} А мој народ једва чека да побегне од мотике и да — „надзирава“.{S} Он често воли |
не па се искраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, покалуђери се тамо и надену му др |
мети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, друго, он <pb n="23" |
r" xml:id="SRP19102_C12.7"> <head>7.{S} Победа опозиције</head> <p>Почела је и нова школска год |
и нова школска година.{S} Опозиција је победила.{S} У земљи читав преокрет.{S} Све чиновништво |
да моле и они други.{S} Радиша као неки победилац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казн |
. „Народ“ побеђује</head> <p>„Народ“ је победио.{S} Он има већину и само чека изборе, те да доб |
а заћута.{S} Капетану се учини да га је победио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните наро |
ајте, да ћете погрешити и да ће партија победити школу а политика отаџбину, рече секретар.</p> |
l:id="SRP19102_C12.8"> <head>8. „Народ“ побеђује</head> <p>„Народ“ је победио.{S} Он има већину |
ртије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало пиљила како учитељ њих |
бележник и за час нацрта целу околину и побележи, како се зове које брдо, који поток, које поље |
види, и све што је најпотребније он је побележио и после наручио.{S} Сад се почеше свуда <pb n |
први разред.{S} И сад је Радиша најпре побележио све, који су дошли, па онда одабрао најодрасл |
глога отвора за чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још једну пећ за ње |
рање калдрме пред школом па до капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда так |
остор.{S} Онда Радиша нађе средину и ту поби један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу земљ |
ц и пружи га куда треба и рече деци, да побијају кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге ст |
ила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изме |
} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, |
да то изведе и у градини.{S} Најпре су побили колац насред њиве и око њега описали круг, као о |
="99" /> наиван, безазлен, простодушан, побожан, искрен, правичан и поштен, и те му црте душе њ |
овима општинским; попу зато, што су сви побожни, а нису сујеверни....</p> </div> <div type="cha |
њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из п |
И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматрали сваку ситницу и пажљиво слушали све |
ња.{S} И чиме се год могла будити права побожност, она унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна |
ишу књиге.{S} Њему се много допадне ова побожност њихова, па помисли како би лепо било, да и он |
тави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S} Има |
ећи да није Св. Сава жив, значи убијати побожност, а убијати ово у души њиховој, као и у души с |
кања, тихо, да је збиља личила на праву побожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ов |
стере, да сама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, да им он прест |
} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на друго и з |
д каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да се |
ворима.{S} Имао је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се договори с неким б |
ији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb n="157" /> време пре но ш |
ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш км |
его жели природну поступност.{S} Они се побоје ове екстремне струје и стану је сузбијати по пос |
екну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима договори, да |
ога села је он још из детињства доста и поборавио.{S} Зато га је сад и интересовало све, све.{S |
игло се на јуначног Милоша и његова два побратима, али су од јуначких десница њихових Турци пад |
оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте.{S} Радиша пољуби м |
устимо гробове својих старих и да се не побринемо за колевку и кућу својих синова и ћерију, и с |
{S} И учинило му се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p> <pb n="2 |
ко да исплету.{S} Зауставили су се и на побусаној страни више школе и чудили се како се бусење |
дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише |
његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готов |
но с његовим совралуцима, изгледало као поварошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом |
онда су говорили, како се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи |
о, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој нешт |
и и старији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а ст |
шли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и |
распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по највећем снегу у нек |
уде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ову препра |
се гроздови овако оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? |
е.{S} У буквару је лишће с једне стране повезано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} |
може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окрените левој руци а ову што се отвара |
арошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и употребљавају разне кутије од те хартије.{S} |
иге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, па с |
ше.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Так |
љу слушао сам много од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} Прича |
одмах изволите уклонити из ове школе и повереног ми среза.</p> <p>Учтив</p> <p>Начелник среза. |
езидијално</hi></p> <p>„У селу Загорици повереног ми среза учитељ је неки Радиша Здравковић са |
ожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али |
ад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родитељско пробудило је у Радише некакав понос |
е оп!“....{S} 1</p> <p>Дана се и матери поверила, те су сада сви знали, да је она „у благослове |
</quote> <p>Чим је министар примио ово „поверљиво“, одмах је наредио, да се напише претпис, кој |
а одмах преко пута од школе и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те је данас |
и познаницима, и друговима, још је више повећавала ову радост његову.</p> <p>Па, при свем том о |
им послом, него су га још усавршавали и повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су |
а и благодејање се у старијим разредима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ |
породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Радиш |
а јака разлога: прво, желимо свакоме да повећамо његову личну слободу, те да се не боји једнога |
зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p>После повећега одмора Радиша каже, да изваде букваре, и да от |
вите пун Месец? — Ево овако! (Направити повећи круг и обелити му површину).{S} Можете ли пола М |
ола готово!..“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен |
на вечера.{S} Што им год спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле с |
ве што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Радиши никако ова вечера није приј |
сад много другојача.{S} По ходницима су повешане слике и цртежи све самих радова ђачких с имено |
више пажње и чувања не само при купању, повијању, држању и храњењу него и при проходању, кретањ |
клопарање и стругање. „Ево стружнице!“ повикаше деца радосније но Колумбо кад је узвикнуо: „Ен |
. „Да направимо, господине, још једно!“ повикаше деца, и кад Радиша одобри, она дохватише тесте |
ла, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вам |
, да то људима неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ништа; они ће |
и ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви |
p> <p>Кад се све умирило Даничина мајка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су св |
принови завезаше пупак, па је окупаше, повише и принеше <pb n="315" /> јој да је пољуби, она ј |
овори Миладин.{S} Радиша додаде, да има повише ствари и рече, да неће моћи све на једнога коња. |
кад су насипали игралиште.{S} Одатле су повлачили стазе редом, пустивши главне у средини по 1,2 |
едају особито зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Г |
мој деда пева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њ |
о овој земљи, која га је довела у овако повољне прилике, да оволико научи и <pb n="45" /> да и |
из оближње вароши и околних села читава поворка гостију.{S} Дошло је и неколико загоричана, а п |
не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда о |
r" xml:id="SRP19102_C12.5"> <head>5.{S} Повратак</head> <p>Кад је дошао овај акат у среску канц |
правилност и лепоту у рукопису код деце поврати.{S} За овим су на таблицама правили стотине и с |
н нас највише утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се б |
.</p> <p>Што се више приближивало време повратка Радишина у Отаџбину, то је он све марљивији би |
Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радишина из иностранства министар није био пос |
е помози!“ узвикнуо је Радиша радосно у повратку. „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађем |
лила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, да њен син није погинуо, јер прав |
А лакше је било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{S} И зар то није лепо, кад у За |
, те не извадили лепо младицу, него јој повредили <pb n="314" /> жиле, или јој их лепо не намес |
а су руком скројене и понамештане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака ј |
а, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писмености |
је су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабранијега и најбољега, а није изос |
о јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као и свакојак |
ђаци ове године односили много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили |
градини направило више места за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потре |
е буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред споредних стаза |
корова ни ђубрета, него је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њи |
у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређен |
животињама; због градине школске све о поврћу, градинарству и воћарству; а због предавања оним |
ако се мењала кућа њихова, Земља и њена површина, у своме предугом развијању, које се огледа и |
ли камен, али и да камена нема доста на површини, него га морају копати и вадити.{S} За песак ј |
кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њеној, о вулканима, земљотресима и врелим изво |
ли два бусена.{S} Радиша је био измерио површину коју му треба покрити бусеном, те је толико и |
гови ђаци умели не само да израчунавају површину дворишта, њива и ливада, него и да сниме свако |
ко! (Направити повећи круг и обелити му површину).{S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли нов |
Он најпре добро покваси целу ону стрму површину па поче <pb n="170" /> да слаже први ред оздо. |
е ваљало израчунати равну, хоризонталну површину његову за зграду.{S} И Радиша је и то учинио.< |
данас нема, а некад су покривале земну површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и уси |
решли у старији разред него, остали да „повторавају“.{S} И сами су изводили, да је све у њиној |
овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све четири стране тако, да се он ви |
од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико трошка и направили оволику и овако лепу |
p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људи п |
равностран троугао па из врха његовога повуче отвесну на <pb n="117" /> основицу, веза нешто т |
мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до праве висине а доле му подметну земље. |
арав требати друштву.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учини да ће из |
о је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да оно нађе и учини како |
чуна цена вратима и прозорима и како се погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план“ прецрт |
сасвим напред, чиме свиња њуши?{S} Деца погађају: <hi>њушка</hi>.{S} Е добро.{S} То је и требал |
кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Р |
колико треба.{S} Деца су гледала и сама погађала: овде још мало, овде још мало. „Да донесемо јо |
ет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова чују у разним познатим речима н |
едини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја д |
.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хоћемо сад да погађамо: која се слова чују, кад се рекне која реч.{S} |
оче:</p> <p>„Пазите добро: опет ћемо да погађамо, која се слова чују кад се нека реч рекне или |
ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер, име, истин |
лике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да погађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бит |
г одмора уђоше опет у школу.</p> <p>„Да погађате сад, која се слова чују кад се каже <hi>један< |
е грешити.{S} А те праве путеве не може погађати народ сам него интелигенција његова.{S} Она је |
и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрс |
Али кад му после дадоше комадић синоћне погаче и парче сира да доручкује, њему се нешто ражали |
ошлицу, па онда сира и кајмака с врућом погачом, па онда друга јела редом, а од половине ручка |
пун, пола и нов, Сунце, <pb n="191" /> погачу, точак, јаје, мотику, ашов, сикиру, будак, лопат |
најпре у Загорицу, па му пратили: неко погачу, неко ћупче млека, неко лонац кисела млека, неко |
ноги су и сељани дошли и донели по коју погачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по |
адован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вина <pb n="13" |
ог да прости оне из нашег села, који су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p> </div> |
а а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у то |
ојчицом од две три године; човек јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар |
е; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, |
у повраћала и говорила, да њен син није погинуо, јер правда и милост Божја то не може учинити!. |
собито оној деци, којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер |
вица и којој је сад једини син хранитељ погинуо, ишла је као луда по селу, сва расплетена, с пр |
е треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И |
сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед на немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако |
l:id="SRP19102_C13.4"> <head>4.{S} Шири поглед</head> <p>Јачајући и подижући овако своје село п |
својим ученицима и својим сељанима шири поглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, говор |
ушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, |
тави овде...</p> <p>Миљко се запањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па |
сподине, а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио нег |
било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече неки нож преко срца.{S} Па |
није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бог |
е шалио,“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па пом |
до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељанима којих беше пуна тескобна загоричка |
да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Рад |
о лепо велико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— |
ао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди и да о |
руге стране!“ предложи један.{S} Радиша погледа: време лепо, посла није много; земља нема да се |
у: „Ено, господине, наше школе!“ Радиша погледа низ један дубоки поток, који у Загорици зову ре |
о и до онога, што идемо напоље.“ Радиша погледа и помисли: предлог сасвим на свом месту, само д |
о, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним очима па, место одговора, он је |
о, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше |
авни; и изгледаше дивно, особито кад се погледа заједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се деца с |
неким малим стидом само изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је са |
с блажи душу свакоме загоричанину, који погледа у њу?...</p> <p>Напредак је дакле велики.{S} Ис |
ан и нервиран само га с неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио овај лудачки разговор |
есам ли што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: „Јесте; један добар ручак, кад дође |
е хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлу |
јна поља зажелели,“ надзорник намрштено погледа у Радишу па дрекну: „То је <hi>саблазан</hi>, г |
да их добро запамтите.{S} Сад устаните, погледајте у Св. Саву, прекрстите се и опет реците овак |
сле и је ли ово горе истински шешир? —- Погледајте у слова поред њих! — Доста.{S} Затворите бук |
и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Погледајте у слова код цркве!..{S} Шта је оно испод црк |
слова код рибе!..{S} Нађите јарца!..{S} Погледајте у она слова код њега!..{S} Нађите уво!..{S} |
{S} Претурите све листове до рибе!..{S} Погледајте у слова код рибе!..{S} Нађите јарца!..{S} По |
{S} Погледајте у слова поред чаше!..{S} Погледајте у слова поред листа!..{S} Сад пређите на ова |
ва поред табле!..{S} Нађите шешир!..{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите гусле!..{S} |
аши ногу!..{S} Нађите листу дршку!..{S} Погледајте у слова поред чаше!..{S} Погледајте у слова |
!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Сад преврните и тај |
!..{S} Одломите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је л |
удева конац?...{S} Нађите ушице!...{S} Погледајте у слова поред игле!...{S} Нађите евењку!{S} |
о истинско око?...{S} А какво је?...{S} Погледајте у слова поред ока!...{S} Нађите столицу!...{ |
нога?...{S} А које јој је наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње!...{S} Преврните и тај лист |
и колико је шибљика лозе увезано?...{S} Погледајте у слова код евењке!...{S} Нађите ашов!...{S} |
дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа!...{S} Сад нађите иглу!.. |
о не може?..{S} Каква је то мачка?..{S} Погледајте у слова поред мачке!..{S} То је <hi>љуљашка< |
камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно исп |
оно у земљи!..{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Е доста.{S} Даље ће |
ајвише змија?..{S} А где су змије?..{S} Погледајте у слова код змије!..{S} Затворите буквар и о |
о је то уво?..{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је л |
гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала!..</p> <p>„Дотле |
вару?..{S} На колико ногара стоји?..{S} Погледајте у слова поред табле!..{S} Нађите шешир!..{S} |
га је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите таблу!..{S} |
оже?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S} Шта је ово на овој с |
е такву Бог створио; она није крива.{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А познајете ли то исп |
} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде |
пустите руке! —- Хајдете само очима.{S} Погледајте доле! — Горе! — Десно! — Лево! — Још једанпу |
и кровињара, него су оне и здравије.{S} Погледајте само, око себе, како се лепо беле не само зи |
ке године може окречити и убелити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене даске, које нити |
што он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта!..{S} Сад пређите на десну |
ом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте у слова поред ашова!.{S} Преврните и тај лис |
блицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био |
} Радиша сад и њима рече, да устану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S |
места, Радиша рече најпре да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, |
лу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S} Просто им се чинило, да улазе у неку свет |
аместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb n="122" /> како је лепо кад све стоји ов |
Радишини и Даничини.{S} И кад њих двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, да су све то о |
није могла да каже Радиши, само је мило погледала свога милога сина и мерила, личи ли му да буд |
} Не смем женскима слободно ни у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слобо |
?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па |
и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада двориште.{S} А колико се тек изненадио к |
ова страна.{S} Милина је деци сада било погледати лепу калдрму свуд око школе, све под конац и |
стидет’.“</p> <p>Сви се опет погледаше; погледаше и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чич |
ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша прегледа |
/> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и предаје |
зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у Радишу, па се мајки оте простодушно признањ |
е нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се опет погледаше; погледаше и у Радована, гледајући шта ће он |
е онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Р |
сестра Миленија.“ Онда им се сусретоше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она |
ше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, б |
..{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође понос и хранитељ њихов — он |
ме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомично и слушал |
јаву кметову веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадружнијега домаћина у селу, а |
очеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељ |
осподину за школу.“ Тома једва дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а в |
му свуд око ње за један метар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а |
наника, сиромашна али поштена човека, с погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било |
гледивали сваку ситницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад |
а зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврше ону гр |
и је после овога Даница и сама могла да погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је |
та, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да се могу одвојити они |
ајпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се п |
гази на овај крај, или точак од кола не погоди по средини камена него с краја?{S} Одмах сви уви |
а; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где с |
ме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
или који се гласови чују.{S} На пример, погодите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} |
се чује кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта |
памтите.{S} Него да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} Која се страна зове исток?..{ |
ам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, која се слова чују кад се каже <hi>чело</hi>? |
то и <hi>сами</hi> можете да погађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да |
и пође.{S} Газдарица га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </div |
је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други није могао да уради него Бог |
ода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, да је наш свет не |
се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гледали <pb n="176" /> су и слам |
{S} Не, него овако развијена личност је погодна и као човек за ону највећу заједницу људску, шт |
е спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А но |
и опасност, да плану у пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окречена, ј |
подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или на модерне железничке станице, с |
на руку да греше, него им помози да не погреше...“</p> <p>Деда Радивоје се забленуо у Радишу п |
родужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда рече једноме, |
ле мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, рече једноме да одговори.{S} Овај устаје и вел |
Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, те не извадили лепо младицу, него јој повред |
не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} И |
у гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред вратима ш |
господине министре; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија победити школу а политика ота |
етила.{S} И Бог је дакле поправио своју погрешку...{S} И од то доба рад се у загоричкој школи п |
<p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: што је погрешно извештена.{S} Но де сад да поправимо.{S} Реци |
нице у школи</head> <p>Тако Радиша није погрешно што је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шт |
у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да није ништа хитно, одговори Радиша |
њих мањина паметнија.{S} Зато јо данас погрешно трчати за том простом већином.{S} Право добро |
ми сами излазимо довољно неспремни и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради |
завијете овако (показује), те да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблиц |
сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио |
о: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасом, као да ми се сва утроба затресе, па ме нек |
и онако водио поред среске канцеларије, под којом је село Загорица, и он сврати њој, да се пред |
т кише него што је био у својој држави, под својим краљевима и царевима.{S} А почетком и полови |
техе Даници нимало нису олакшавале бол, под којим се савијала.{S} Најпосле су сви заћутали и са |
је заравнио као да га је ножем одсекао, под углом од 45 степена.{S} Колико су мали зидари измиц |
да дрвећем кисне; под кошем је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца пок |
треју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем је прашина; под стрејом их прска вода а свуда |
је отворено друго одељење у Загорици а под истим даном премештена је и Даница за учитељицу тог |
8"> <head>8.{S} Поправке и прва настава под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и |
гала нема у селу Загорици, то Радиша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нуж |
таше три.{S} И од сад свака је позивала под своју заставу и пребројавала своју војску, која јој |
/p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали и малтерисали |
а помаже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали су све што је |
се објасни и њено чуђење, што јој игра под појасом.{S} У толико су радије прочитали целу књигу |
у једној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито почети ни до |
, што нисмо ослободили сав српски народ под Турцима, што смо и у она четири ослобођена округа з |
те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљене у главне.{S} Само је |
ледати лепу калдрму свуд око школе, све под конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} |
њега други, па трећи, па четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуд |
их је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импровизовао колевку |
друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне |
ни, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања им |
анас под туђином.{S} А сваком народу је под туђином као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, |
кречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране него и за |
оница ветрила, деца су чечала око школе под стрејом, по оним лепим тротоарима, што су их сама н |
још више изазива против себе.{S} Он се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шумадији |
а дрво, то под кош општински, а највише под стреју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем |
уду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој школи.{S} Тако и п |
с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети се |
аје само да платимо за врата, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из |
него граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу зграду.{S |
справна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од |
гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом...{S} За тим је Радиша отворио све прозоре |
те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежбам како |
се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с |
сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само |
ја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагар |
да спомињемо, да су све ово радили ђаци под надзором Радишиним, и да се Радиша никад није љутио |
екић па њиме закопа и углави први камен под конац колико треба дубоко, намештајући га не полошк |
е жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Не |
зида калдрма као у чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може |
ису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи |
екао ученицима својим: „Не крите видело под сто, него га изнесите <pb n="311" /> на сто, да све |
ња и који би напредовали како ваља само под лаком женском руком.{S} Судница је непрестано била |
и деца су се склањала то пода дрво, то под кош општински, а највише под стреју око школе.{S} П |
о их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на |
петина његова.{S} Оно друго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је под туђином као и чо |
је свет за пет стотина година у ропству под Турцима научио да живи у чатрљама, у којима се не в |
ивао, да је подметао усправљену писаљку под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А ч |
и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по обра |
хови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у б |
ги...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у ред |
оји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше он највиђенији и најсрећнији.{S} Ал |
т опружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крајње камење, које ваља |
ски, а највише под стреју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем је прашина; под стрејом и |
те седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји |
ше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то под кош општински, а највише под стреју о |
тори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде ш |
учићу други пут... немојте!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке. „Удри!“ в |
тине дуката, и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али |
њу цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затреба |
долазило.{S} Зато му предмети нису ишли подвојени, него заједно, и зато је изостало много што ш |
да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао опет само тридесет најодраслијих и најразвијен |
, и зашто је ово <pb n="332" /> „одмах“ подвучено и то још неколико пута.{S} Али опет помисли, |
дмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипут.{S} Стаде се Радиша ч |
по асури једну поњавицу и метнуше један подглавник напуњен сламом, па ту легоше Радиша и отац м |
м шареницом или поњавама озго и сламним подглавницима наоколо.{S} И није пропустио а да Крсману |
рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Подгорине:</p> <p>— Господине, од нас двадесет што смо |
head>6.{S} Седми дан, продужење свега и подела слова на дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан у |
ао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држава и др |
Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три једнака дела или три једнаке гомиле, онда |
и тако поделили 60.{S} Сад још имају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и т |
паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очиг |
ак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} На с |
дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према наклоностима својим.{S} А ја сам |
, онда су на сваку метнули по 20 и тако поделили 60.{S} Сад још имају да поделе онај остатак од |
ће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шестина.{S} |
свакоме <pb n="173" /> од њих?..{S} Да поделимо двадесет за двојицу!..{S} Да им поделимо триде |
ико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</hi> један |
а.{S} Радили су и оваке задатке: сто да поделимо за тројицу тако, да први добије један део, дру |
с десетицама и јединицама заједно. „Да поделимо десет за двојицу.{S} Колико дође свакоме <pb n |
и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и о |
{S} Да им поделимо тридесет!..{S} Да им поделимо педесет!..{S} По колико ће добити, ако им поде |
оделимо двадесет за двојицу!..{S} Да им поделимо тридесет!..{S} Да им поделимо педесет!..{S} По |
десет!..{S} По колико ће добити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад узмите седамдесет и поделит |
други?..{S} Поделите им осамдесет!..{S} Поделите деведесет!..{S} Сто!..“ Овако су делили и за п |
Колико добије први а колико други?..{S} Поделите им осамдесет!..{S} Поделите деведесет!..{S} Ст |
шездесет?..{S} Сад узмите седамдесет и поделите им то!{S} Колико добије први а колико други?.. |
е ништа рачунао, јер ће то село донети: поделиће се, па који вуку камен неће песак, који вуку к |
о народу своме она се у нас срозала на поделу народа у непријатељске таборе и на сачекивања из |
<p>Осетљивом Радиши је најтеже било, да подеси понашање према деци, ученицима својим.{S} Ако бу |
мислио је Радиша, духовну храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, као што |
и прелазио на други; а други пут га је подешавао другојаче.{S} Наставу није ценио строго по пр |
у и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, одакле она после по долинама и низина |
у у целом селу оправљени, а местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћи њима и у про |
данас не васпитава и не упитомљава него подивљава...{S} Избацимо све ово и вратимо развијање де |
Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што је |
и си и у селу своме почео да предњачиш: подигао си ову новину за ово село, ову лепоту, којом ће |
чистоте и живота у кући. <pb n="389" /> Подигао сам кућу сеоску, те она није више чатрља, у кој |
као и стари, који осташе неписмени.{S} Подигао сам нову школу; те омогућио школовање све омлад |
ковачки занат и дошао у своје село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и оже |
а, које је цркве и манастире отац Савин подигао.“ (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хри |
а негде и собе готово је сваки домаћин подигао или патосао циглом.{S} А кречем су почели и деб |
Неки су чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне кара |
оме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединствен начин, да је ретко наћи сел |
ли чељад, изградили постеље (кревете) и подигли и велике и мале са земље, изградили лепе кашике |
Затим вам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу, која ће вековима просипати виде |
и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе |
не пољопривредне машине, и у планини су подигли једну заједничку стружницу.{S} А на месту чести |
двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају блат |
И ето таква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову велича |
ароди данас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То ј |
77" /> собу да намести, како постеље да подигне са земље, како да их намешта, како собу да пере |
м.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и ка |
ану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, н |
кућа, ви сте највише припомогли, да се подигне овај величанствени храм науке и видела, којим ћ |
оворимо о томе: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свак |
е научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша нова школа, којом ће се ово село поносити |
лата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигне постељу са земље и начини кревет, да не једу из |
у доле у реци, да <pb n="229" /> на њој подигнемо циглану и градимо ћерамиду за нову школу, ако |
слим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, каква ће нам после требати |
екао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко пута, где је онај газда Мијаилов с |
ма је школа одобрена привремено, док не подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, г |
толице? — А шта је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — |
вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их колико год можете.{S} Хајдете још мало:{S} |
Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је |
ако, положено, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Дв |
да се пропињете на прстима:{S} Један! (Подигните се).{S} Два! (Спустите се).{S} Један! — Два! |
еницима, да се најпре неколицина изују, подигну гаћице и очисте корито од камења.{S} Онда обеле |
одобрио само за неколико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпе |
стоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута нова школа, како су и одрасли долазили на нау |
много значајнија по томе, што је у њој подигнута нова зграда.</p> <p>Припремни су радови били |
ко му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Истина то још не беху модерне по |
ба има сто и ове нове столице и постеље подигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која |
и да је лепше намести.{S} И колевке су подигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало другојаче и м |
веку, на човеку и око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} |
шна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши дом науке, највећи извор видела и с |
еко срца.{S} Па онога часа зграби дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо он |
шао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> <p>Прво је пазио на <hi>чистот |
авирујући у сваку ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Радишу ј |
ако људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад |
ажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Даница подиже очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим |
јном растојању.{S} И тако се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се може наћи и видети |
да одомаћи једно дрво, које се најбрже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, а може да |
да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не до |
као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа. |
, четвороногих, варошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад с |
или полукултурнога стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, културо стање, где је с |
ладао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и не |
с Турцима и надјачали их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, |
и да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а |
евет је лако направити, а и треба да се подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сламњ |
.{S} Неки су после покушали, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било н |
па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико требало. |
ахвате што већу масу народа, да оне све подижу и све спремају за живот.{S} И само ће се тако вр |
мо да граде клупе него и зграде школске подижу по <pb n="390" /> угледу на моју, и у своје школ |
ода доноси, како да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему ш |
ласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не треба да рушимо ову стару, |
чан, просед и веома симпатичан човек и, подижући десну руку десном образу, као да би хтео по во |
>4.{S} Шири поглед</head> <p>Јачајући и подижући овако своје село привредно, умно и морално, Ра |
ни прут одатле да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једанпут рече Радиша Миљку: „ |
ни цркве ни манастира.{S} Манастире су подизали наши стари цареви и краљеви понајвише по шумам |
више кругова имао.{S} И ништа више није подизало ове дечаке загоричке, да мисле да су већ момци |
ољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправљати, ако |
стар, с обзиром на предузете радове око подизања нове школске зграде, неће затварати школу, дах |
имање није тако непосредно управљено на подизање народно из основа као учитељево; јер он има де |
ради на добру <pb n="404" /> своме, на подизању своме, него се само међу собом свађа а туђину |
ако није допуштао, да се прекида рад на подизању нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да му пор |
може стати у учионицу и како радови на подизању нове зграде живо напредују, то ми је част умол |
да је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још више цркава и манастира и по њима отварао ш |
овеков у животу!{S} Јер учити другога и подизати другога то значи, давати му живот и помагати м |
п интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим парама, него се мора задужити па после |
и баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа на |
иш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би могао да окренеш тру |
еба да мирите народ и да судите свакоме подједнако, по правди, која држи земљу и градове, ви ст |
сле песак.{S} И све се то распоређивало подједнако.{S} Онда један од ђака рече, да туцају туцаљ |
ар тера; да <pb n="190" /> ветрови нису подједнако хладни и топли, да зими Сунце стоји ниско на |
па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женско, опет су мајци увек пу |
к, те су засађене правилно, у реду и на подједнаком растојању, да се и томе чуде и старији људи |
пшти кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако |
е Радиша наредио, да се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јекс |
а га је дремеж толико савлађивао, да је подметао усправљену писаљку под чело, те ако задрема, д |
повуче навише до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли добар пад |
, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потребу у ученика својих.{S} Јер без п |
арао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамо |
основа као учитељево; јер он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу И док |
ришту Миљковом, те су оне изгледале као подмлађене и покалемио му пуно младих воћака.{S} На Миљ |
васпитању народном и васпитању његовога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што видесмо, још првих д |
штогод и поправци у настави и васпитању подмлатка народнога, те отуда и просвети народној и бла |
којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља н |
о подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком место |
аго је већ и данас <pb n="281" /> после подне питала, шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јо |
леда прве мајсторе у Загорици.{S} После подне дошли су и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> да их о |
и.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом из комш |
пет лекција: три за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађ |
ви конак у школи</head> <p>Јесење после подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче за |
пустили кући, <pb n="21" /> да се после подне опет скупе на овако „учење“.{S} У једној малој књ |
Данице био пре подне а код Радише после подне, и господин ревизор је сад морао да ноћи у Загори |
на само да помисли.</p> <p>Дође и после подне веселији из школе и слушао је све што му је газда |
полако, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро успео, да ону правилност и лепоту у рукоп |
, да се састају у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кв |
, само нису умели да кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је |
овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb n="24" /> умро |
али.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и господин ревизор је с |
шао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Радиш |
/p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће б |
и попа, те одмах дозову свештеника и до подне се изврши и испит.{S} Остало је само, да уговоре |
и у своју собу за рад, где би провео до подне највише у читању поручених књига.{S} Из њих би ва |
олу.“ </p> <p>Овако је трајало скоро до подне, и уписано их равно тридесет, све одраслијих од 9 |
жбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст и поновио све |
ме су детету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим учениц |
само да се деца разболевају!...“</p> <p>Подне је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S |
мо Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели извештај министру.{S} За тим је и кмет отишао и |
ad> <p>Кад се Радиша вратио у Отаџбину, поднео ју Министарству Просвете оваку молбу: /</p> <quo |
ако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог министарству, да се ове године отвори и |
колске године могао с мирном савешћу да поднесе министарству овакав извештај:</p> <quote> <p>„< |
ало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да у школи с |
ола!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа затвори!“</p> <p>Људи |
е шуме.{S} И по пресахнулим изворима на подножју његовом Радиша је познао, да је ту некад била |
згледало као кита цвећа и, гле чуда, по подножју његову „оживеше“ извори, који су били пресушил |
барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто |
вало по коју способност за живот више и подобност за усавршавање у самоме раду.{S} Што год не у |
а у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да |
могу кречити, с таваном који се кречи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће те |
с плафоном, са стакленим прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око |
два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из дворишта.</p> <p>И |
мају по три собе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику који предваја станове од учионица |
ице.{S} А испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио главни нацр |
љи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и |
и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, одакле она после по долинама и низинама извире |
буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и обашка стан за послужитеља и соба за децу.{ |
благороднијега, до миле воље.{S} Само у подруму Радишином није било места за вино и ракију, нег |
с подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на слово |
а слова стоји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на сл |
орено, и она чистота и самоћа доиста је подсећала <pb n="256" /> на манастир.{S} И за час па се |
да су почели да се дижу облаци, који су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан вет |
и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао родитеље на њихову прву радост, а очи су се уп |
да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била |
та ли ће бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учитељева гласина проломи овај урнебес: |
с ручним радом за време одмора трајала подуже, Радиша није после одмора дуго задржавао децу у |
уто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После подужег размишљања један одговори: „Бога ми, то тешко, |
јбољима у Србији.{S} О, како су их сада подузимала другојача осећања <pb n="297" /> од оних пре |
и се у учионицу, начињену од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, него са широким |
ноћиште од собе за „заседање“, па таван подуприте диреком и у чаршији наручите код кога столара |
ба с ниским таваном, који је на средини подупрт дебелим растовим диреком.{S} Од дирека с обе ст |
ца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до праве висине а дол |
вану, па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле п |
а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потреба |
ласе у селу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па покупује што му је н |
ећ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује и |
ти!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси |
шао сам, да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Даниц |
и коња и предаде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра Радишина |
с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће предсобље, које беше употреб |
наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне |
че тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега научити како се ради све то |
епога села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са зд |
Радиша метну празну торбицу око врата и пође.{S} Газдарица га запита, уме ли погодити, а он реч |
упује што му је најпотребније за село и пође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
Даница.</p> <p>Радиша сасвим механички пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да вид |
едне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, |
исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{ |
„Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором |
м, тактом и достојанством.{S} Одатле да пођем даље.{S} Прво најпростије и најлакше песме, а мил |
да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. р |
му је што украдено.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сам |
емићемо све што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, |
само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо даље, <pb n="398" /> чим постанемо активнији и х |
.{S} Шта треба да урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад до |
е ударит’ на тебе, па одатле заједно да пођете.“</p> <p>Дође и Недеља.{S} За овцама је данас от |
тогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све ста |
ици!</p> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина ма |
и и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа н |
{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год б |
напред!..{S} Ухватите се за руке!..{S} Пођите до капије!..{S} Добро.{S} Само пазите, да неки н |
а највећих нису дошли најпосле).{S} Сад пођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио |
хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиша говорио, |
виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно канцеларији, али Радиша ништа не казује. |
коле: „Овде је код мене најближе“.{S} И пођоше:{S} Мијаило напред, <pb n="71" /> а Радиша, кмет |
атоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} |
да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а к |
У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим, |
чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су год |
<head>4.{S} Пут у Загорицу</head> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још је |
жник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Н |
ље Радиша рече овим јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао мес |
, јер је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се с |
ше, да могу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише за |
се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id="SRP19 |
, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован пристаде на то |
и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше толико салетати да остану и на |
адиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата о |
ого па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђе |
стао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио |
адиша и Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мија |
ше капе и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Б |
у имали тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком истом опремом као и пре четири године, ка |
што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је год било лепо |
угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад с |
школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мал |
ети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Али |
пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му је што украдено.{S} Заповедајте, да пође |
S} Кад му се ниједан није примио, он се пожалио једноме доброме привреднику и питао га за узрок |
ошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</ |
казао, где се употребљава и изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то б |
е им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{S} Једанпут |
оље да управља целим народом: и зато се пожелело, да уз тога једнога или место њега буде више њ |
уде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам |
ику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар |
углед!...</p> <p>Никад Радиша није више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерск |
} Ја сам задовољан с оваким напретком и пожелео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и |
и Радиши на преданом и правилном раду и пожелео им само добро здравље, да свој посао продуже; а |
</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! благосиљаху сељани, пливајући у радости, што и |
же.</p> <p>Најпосле је господин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров д |
Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да |
ет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један |
испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <pb n="231" /> Па кад можемо да се женимо, мо |
<p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, |
како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „ |
а је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и сви загор |
века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су |
си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад б |
само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога |
е смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после не жа |
редовати.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога с |
њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите своју славу у најлепшем зд |
ачију њиву засеју, свачију њиву окопају пожњу, па жито овршу и предаду му готово; и тако се све |
не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао разговор и сећао |
ила од мојих сељана, колико су им они и позајмили, и накалемили, и продали солидне робе своје?{ |
е част била, кад су Недељом и празником позајмили лонац од газдарице и скували мало пасуља или |
платити нешто из општинске касе а нешто позајмити из штедионице па после отплаћивати сваке годи |
коро нека мала банка не само за јевтину позајмицу новаца него и за набавку пољопривредних машин |
ири гроша за један.{S} Поред овога њега позва пређашњи газда, у којега је он послуживао, да му |
</p> <p>Једнога дана преко Грује Радиша позва неколико својих виђенијих ђака из оне школе за од |
И она приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће п |
томе гласу...</p> <p>Најпосле и капетан позва Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у свој |
ти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да они не тре |
<p>После читавог сата одмора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили ре |
школској, где би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По доручку отишао би у своју |
и, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига |
редујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у шк |
за часнике, чланове породице и неколико позваних гостију.{S} Радиша је умолио свадбаре да потур |
они нису много ни трошили.{S} Радиша је позвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога свога |
јим родитељима кући.{S} Радиша је после позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им ј |
<p>Сутрадан је опет дошао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село реш |
чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли задово |
и посу све редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око округле совре, високе једва ј |
оји јавља да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која дотрча и у мало не паде преко |
отову!....{S} Има једна млада удовичица позгоднацна, са два мушкарчића и једном девојчицом од д |
ад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту би |
иже да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва че |
а доксат старе школе да се мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у |
спођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него што донесе послужење.</ |
во збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се |
рекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша пође.{S |
јаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="255" /> поскидаше к |
} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузевши своје |
све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мил |
е и чека, да се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану. |
расла женска чељад изишла, те се најпре поздравила с људима, љубећи свакога па и Радишу у руку; |
у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и поздравила ти се много.{S} Оздравило јој је оно дете шт |
а, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође |
д кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постарији човек или |
асака да направи.{S} Груја оде и донесе поздравље од кмета, да може да чини од њих што год хоће |
кле преча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се ка |
уђујеш је ли хитно или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче ка |
еш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао сам, господине; него а |
сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив само потврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Ал |
јвише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се трудити како ћу и себе |
у Миљку једно парче хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ |
у једнога писара, те му рече, да напише позив и позове кмета загоричкога за сутра.{S} И опрости |
pb n="388" /> јер казујеш најузвишенији позив човеков у животу!{S} Јер учити другога и подизати |
и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек с |
а пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солд |
и Радишу понова, као и све загоричане, позива дужност на другу страну, и школе се опет затвара |
.</p> <p>— Дакле преча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? |
а праћа пандура, да кмет вас не може да позива написмено, него удара на хартију печат па вам га |
е.{S} Одоше и загоричани првог и другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и |
о било. (Чита народну песму, како Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла во |
и.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав кулук.</p> <p>Једанпут рече кмет с |
ртије посташе три.{S} И од сад свака је позивала под своју заставу и пребројавала своју војску, |
у, особито у задругама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука |
се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команде.{S} И како после мобилизације |
шће и он писао на табли по краснопису и позивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и |
а младића.{S} Сад су му доносили књиге, позиве од капетана и разна писма и тапије и облигације |
авили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палат |
трипут.{S} Стаде се Радиша чудити овоме позиву: зашто га капетан зове, и зашто је ово <pb n="33 |
колико сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Уч |
огађаји у историји његовој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су и била она д |
звонару!..{S} По чему одмах може да се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} Нађ |
<pb n="94" /> него лепо у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као оно |
о и практички, као и инжињер, мајстор и познавалац многих заната.{S} И сад је тек Радиша видео, |
>Радишини су ученици живели у природи и познавали су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао д |
азио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописци и они, који имају добро памћење |
4. У Земљопису и Историји</head> <p>Без познавања своје земље не може се познати ни свој народ |
Радиша је сад поновио главне појмове из познавања околине, природе и отаџбине своје.{S} И ником |
} Ово је Радиши била драгоцена грађа за познавање села свога, а у исто време упознао се боље и |
за међусобну дружбу и познанство, и за познавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <pb n=" |
се штогод културним историцима нашим за познавање просветних прилика наших у другој половини пр |
рљиво слушали све, што им треба за боље познавање природе и свога народа а највише оно, што им |
и била ограничила само на посматрање и познавање обичаја народних и само је саветовала, да се |
е и камења обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његови су ученици знали готово сва |
ter" xml:id="SRP19102_C5.6"> <head>6. У Познавању природе</head> <p>Радишини су ученици живели |
о ће да стаје и колико да траје.</p> <p>Познавању земље и камења обратио је већу пажњу него и п |
едине васпитне принципе, које је до сад познавао више теориски.{S} Особито га је интересовало, |
и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје ученике, а они су опет били много слобод |
гледа једнога јунака где јури на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шта |
се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише |
и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} Сад је потребна била и ре |
бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што |
ешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} Само деца памте слова и п |
а ли је коза или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да |
ајревноснијега помагача из вароши, који познаје и село Загорицу и многе загоричане, и он му се |
е добро: што је рођен на селу, те добро познаје живот сеоски, што је слушао и волео пољопривред |
, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чита ра |
рже! (И чита развучено, да се свака реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита готово целе речи).{ |
јеш ли је ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем, како да не познајем!{S} Знам је и девојком: д |
о ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је |
и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем највише ми се допада она плавуша у Липовици.{S |
а Радиша.</p> <p>— Познајем, како да не познајем!{S} Знам је и девојком: добро чељаде, много вр |
е.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо даље, <pb n="398" |
ва слова, а испод ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово испод ножа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} |
ј виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с друге стране?..{S} То јесте <hi>грожђ |
{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>змија |
и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово ис |
!..{S} Преврните и тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је |
мија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>. |
че. „Погледајте у Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник или поп.{S} Али он није |
ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете?..{S} Видите слова поред љуљашке!..{S} Доста. |
или женско дете што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По |
као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем, |
предмете и појаве око себе.{S} Животиња познају доста а готово и све шумско и културно биље; са |
ли вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци.{S} И ми <pb n="395" /> морамо тешити то |
отражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Зат |
ско и културно биље; само минерала мало познају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакл |
ад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, да |
ала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, п |
козама и миловао их је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега к |
те, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истин |
а Радован даде Радишу код некога свога познаника, сиромашна али поштена човека, с погодбом шес |
ише Радовану писмо и упути га на некога познаника свога у окружном граду, где је гимназија, и п |
чнем од себе, па преко својих ученика и познаника.{S} Да хватам познанике.{S} Да примам и њих з |
војих ученика и познаника.{S} Да хватам познанике.{S} Да примам и њих за ученике.{S} Да почнем |
Даница узела удела, те је преко својих познаница и ученица много учинила, да то буде више зани |
родитељима, и родбини, и пријатељима, и познаницима, и друговима, још је више повећавала ову ра |
здравље дечје, и за међусобну дружбу и познанство, и за познавање бољега реда, чистоте и живот |
изворима на подножју његовом Радиша је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, |
оворили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да нашега кмета |
поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити децу грди, |
м и почели су од Загорице па писали сва позната села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</ |
што ће да читају, те да им је садржина позната, па су онда полако шчитавали, докле нису достиг |
т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <h |
је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књиге |
ови пишу великим словом и писали су све познате.{S} Другом приликом поновио је ово све и додао, |
ите како су се данас намодили, да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради |
за непотребно и дангубно, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико |
природно, само ваља проучавати природу, познати је и употребити силе њене.</p> <p>Према овоме, |
<p>Без познавања своје земље не може се познати ни свој народ ни знаменити догађаји у историји |
сликана једна животиња.{S} Јамачно ћете познати која?..{S} Јесте, <hi>мачка</hi>.{S} Камо јој г |
е ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све што живи на Земљи, све што расте на њој и с |
као они.{S} И тако ћете одмах по говору познати туђу веру и други народ.{S} Онда морамо или ми |
т погађали, која се слова чују у разним познатим речима највише са два слога и писали их на таб |
тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревноснијих члано |
говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој земљици до скора влад |
рат</head> <p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрл |
ве ово Радиши било лако и колико толико познато из основне школе или још из села.{S} Но сад дођ |
оше му и други, који су имали тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком истом опремом као и |
ревните тај лист!{S} На њему, ево горе, познаћете нож, насликан.{S} То код ножа је слово <hi>н< |
те даље.{S} Преврните и овај лист!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге стране.{S} То је г |
ано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој у |
од оне тројице, што су били испросили, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је бил |
ликом војском на Косово и <pb n="82" /> позове цара Лазара на мегдан.{S} Лазар скупи војске кол |
кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда позове газда Мијаила и још неколико комшија, па оду Том |
, да је „гимнастике“ било доста, Радиша позове ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим |
а писара, те му рече, да напише позив и позове кмета загоричкога за сутра.{S} И опрости се с Ра |
на окружном друму.{S} Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини |
кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сељане.{S} Јутр |
емо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај једа |
нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: пр |
} Куће, велике грађевине: школе, цркве, позоришта, музеји и разне друге државне и приватне згра |
и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским пословима, и да од |
, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега човека, рекоше ови Радишним јунаци. |
мате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете од својих старијих...</p> <p>Ето то за сад уту |
Кемија.{S} Прва му је износила царство појава у природи, које су за многе тајна, па су и њему |
дмети, велики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у сп |
А највише су се интересовали за физичке појаве и геометриске законе, јер им је Радиша показивао |
науке.{S} И душевне су појаве природне појаве, и говор је саставни део природе човекове.{S} И |
више времена треба да се изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неу |
тачније посматрају природне предмете и појаве око себе.{S} Животиња познају доста а готово и с |
ке и јесу једине науке.{S} И душевне су појаве природне појаве, и говор је саставни део природе |
ти иза високих брда загоричких и сунце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још чо |
се с оне стране, која води од Београда, појавити необичан путник.</p> </div> <div type="chapter |
је одавно очекивао, с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазило и ста |
ре турског земана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попова |
оварају по једно, да <hi>сричу</hi>.{S} Појам „глас“ навлаш је избегао, код малих ученика, јер |
ашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Ср |
ом је с леве стране доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у |
ало, мало, па ми нешто заигра овде, под појасом, као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пу |
објасни и њено чуђење, што јој игра под појасом.{S} У толико су радије прочитали целу књигу и ч |
направи од једноставне даске, па да га појача са две попречне пречанице; да место гвоздене осо |
пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се појача: <pb n="20" /> „Јао, научићу, господине; немој м |
њим, осећање на осећање и да ново само појачава оно старије, рад на рад док он не постане нави |
Чуку, обилазио заграду, поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао попре |
што је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним даскама; а преко попречних да удари п |
о чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Погледајте у слова |
ди.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише ме плаши оно Краљевића Марка:</p> |
о јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и |
почетку су деца просто <hi>цртала</hi> поједина слова, докле им нису добро запамтила облик.{S} |
Радиша само запиткивао за које шта: за поједина села, за брда и реке како се зову и шта народ |
него у исто време и изврсну јединицу за поједина друштва и за оно највеће друштво, што се зове |
, почела да цртају.{S} За тим су цртала поједина слова печатана, мала и велика па чак и писана, |
што се у њима препоручује, и да бележи поједина питања па да о њима пита стручне људе по томе |
ли све научне истине најпре потицале од појединаца, па се после шириле на неколицину, на више њ |
ће, у њих се много више пази на здравље појединаца: на храну, одело, угодбе у стану и у свему, |
е ручне радове у соби, који спремају за поједине занате.{S} Зато ћете сад све то лакше продужит |
ођеној деци могао да изводи и остварује поједине васпитне принципе, које је до сад познавао виш |
ти сан.{S} По памети су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега разговора, слике са данаш |
је он, чини чељад у кући, општину чине поједине куће или задруге у селу, а сва села, све задру |
его су заједнички почели да набављају и поједине пољопривредне машине, и у планини су подигли ј |
е далеко, далеко, <pb n="46" /> не само поједине науке, чије он само почетке знађаше, него да ј |
певају уз гусле.{S} Оне највише опевају поједине јунаке и зато се и зову <hi>јуначке</hi> песме |
у нас, него у њима све више достављају поједине новости и доносе оно, што је корисно и поучно |
, <pb n="249" /> да им прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, које мали |
аље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобројним фабрикама израђује, и да не го |
ога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више приб |
е и лепше.{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљикама и како се ради с њима, па их је по |
удова у месту (шведска гимнастика), и у појединим играма, и надметању у бацању камена, мотке, с |
т развучено, да не пресецају глас измеђ појединих слова).{S} Пазите још једанпут мало брже!..{S |
је место тога лепа млада шума и забрани појединих домаћина или општински.{S} Испод њих је и тол |
По узвишици до школе били су совралуци појединих домаћина, где су они о заветинама ручали.{S} |
утврдио главни нацрт зграде и величину појединих одељења, онда је видео, колико му треба врата |
ању главе, писаљке и таблице и у писању појединих слова).</p> <p>Кад су и ово свршила, Радиша р |
ија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и новој школи загоричкој и о неиск |
} Огледали су и натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, па им онда рече, да оставе бук |
и ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим долази учење, и то прво о владању |
пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и непечене проје.{S} Али |
ер су му оне изгледале неприродне и без појезије.{S} За гимнастику су служили радови у градини, |
{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад слађе није доручковао. |
малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром или једним јај |
после по долинама и низинама извире, те поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је најв |
о се он пече и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} Зато једва дочекаше час поласка.{S |
а сврши основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S} З |
чудан преображај материје, о каквоме ни појма није имао.{S} О, како се само запрепастио, кад је |
ете били су тада људи, који су могли да појме Радишу и да одобре његове намере.{S} Зато му не с |
и од ове деце мале, која још не могу да појме вредност ове ваше опште тековине, али ће се понос |
м успемо, да препородимо народ свој: да појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси име |
о прво очигледност и очигледно стварање појмова о количинама и њиним одношајима, после тога веж |
свагда.{S} Зато нема јасних представа и појмова, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа уг |
анас задржао само на утврђивању главних појмова, до којих су му ученици у своме развитку до сад |
сање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове из познавања околине, природе и отаџбине своје. |
ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним одношајима нису у деце готови, нег |
, те да се са задобивеним представама и појмовима ради лако као и с другима, па тек онда долази |
смо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Ради |
ипада у првом реду племенитој Задужбини пок. Илије Милосављевића Коларца, о чијем је трошку она |
те се Босни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири стране и шта је на којој?..{S} Може л |
тнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак. |
да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио |
о га је зато да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје блажен |
едно за другим као да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није уч |
а грешка могла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у заг |
села, те да се види што већи простор и покаже што више великих брда, равница, река, вароши и с |
А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, још |
ом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, да он није издајица...{S} Хиљадама хиљада турск |
торе, или да доведу само једнога, да им покаже?{S} Сви се замислише и као хтедоше пристати на о |
Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} И све |
хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилике, да покажем селу, како се поправља, ђубри или гноји земља б |
i>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{ |
у.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али мали |
.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађи |
је и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писана да пишете а шт |
р.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, |
т буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} Отворите |
ам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко зна |
и!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во |
ки градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> </div> |
зове исток?..{S} А можете ли одавде да покажете руком, на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви |
ни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко реда: кој |
S} Пружите руку онамо где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} |
еданпут: исток, запад, југ, север!..{S} Покажите ми зидове: источни, западни, јужни, северни!.. |
оје је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми још једанпут: исток, запад, југ, север!..{S |
те му главу?..{S} Које му је врат?..{S} Покажите му груди!.{S} Камо му предње ноге?..{S} Трбух? |
од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари....{S} Само је Радиши најтеже било, да |
ауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} На |
уче једно дрво колико оклагија.{S} Онда показа деци, како се овим набија камење у калдрми те да |
еше јаја за идућу годину.{S} Сад Радиша показа, како се јаја чувају преко зиме и шта може да се |
ед.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки до |
не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава концем, како се гради нагиб, |
о за конац па га обеси за врх троугла и показа: да кад троугао стоји сасвим равно, ненакренуто |
а те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, |
, он после горе поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, |
, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате з |
И кад га старији ђак после преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изнена |
ер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака |
лу саградимо оваку школу....{S} И ту му показа цео план и приближан предрачан, па му рече, да с |
уде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наместим овај пр |
ом упознао ове своје одраслије ученике, показавши им барем слику њихову.{S} И учинило му се, да |
а не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показала јој је и колико и каквих пелена <pb n="293" /> |
су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показала својима, како се држи и отвара буквар и како м |
ито је слушала Даницу.{S} Даница јој је показала: како и <pb n="277" /> собу да намести, како п |
ец, звезде и крстове.{S} Најпосле им је показала, како се то брише и шта треба да спреме за бри |
дети колико су истрајности и усталаштва показали ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, |
ји су онако огроман труд и сјајан успех показали при грађењу школе загоричке, нису ни престајал |
гњиште (или „шпорет“, штедњак), које се показало и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме св |
S} Први Свети Аранђео, слава Крсманова, показао је, да више не може да се постави једна општа с |
о за један растегљај или два, Радиша је показао, како ће онај то упредено да увије око „вретена |
артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, који је сам конструјисао у јед |
а слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али то није доста па да и |
ањске саднице.{S} Зато је Радиша најпре показао свима, шта је главно код калемљења и на колико |
у и слова код змије!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврн |
ова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните и овај л |
во испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово |
диша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које је југ а које |
се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе најви |
кошено</title>,“ па ће вам она најбоље показати откуд толико раздора, неслоге и свађе у брачно |
исано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу |
о се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утв |
е оне редове, што су читали мало пре, и показаше понова сва слова и писана и печатана, па онда |
воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и с |
брда, равница, река, вароши и села.{S} Показивао је опет на којој је страни који народ и која |
и геометриске законе, јер им је Радиша показивао све очигледно, а радо су слушали и о томе как |
о је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те су млади загоричани очима својим видели, |
о јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа |
свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, како се праве свирале, гусле и тамбуре, и |
S} По нешто је Радиша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почи |
илука.{S} У школи је и њему старији ђак показивао слова.{S} Радиша им је готово свима знао имен |
Радиша свуда говорио против пића и сам показивао примером, како људи треба да се уздржавају.</ |
и певању.{S} И све се ово ученицима има показивати очигледно, и они сами морају <hi>радити</hi> |
е све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им згодном приликом врсте камења и врсте зем |
свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује своје зубе.{S} Радиша нареди Груји да мало зал |
горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?. |
овај прут по земљи тако, да један крај показује ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ћ |
стим овако, попречке.{S} Ово друго дрво показује једним крајем где је исток а другим где је зап |
<pb n="132" /> руке више главе, овако! (Показује).{S} Сад се тако устурајте назад! — Сад се пол |
е (од новина), да га увијете, овако... (Показује).{S} Ево свакоме, и сваки нек уради овако па т |
, љуљаћете руке напред и натраг, овако (показује), али ћете сви заједно овако:{S} Напред! — Нат |
ћете ви ове десетке да завијете овако (показује), те да их не погубите.{S} Сад их оставите у б |
је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта |
рви!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и |
, како је ово неко „дурљиво дериште“, и покајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда |
кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој |
м, те су оне изгледале као подмлађене и покалемио му пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу пос |
њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не |
ће и с калуђерима побегне у Свету Гору, покалуђери се тамо и надену му друго име <hi>Сава</hi>. |
и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, док не |
нило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема д |
ружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а затим они |
остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и |
горичких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што треба, те да до |
ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} До |
било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} А |
а се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља |
ије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат Миладине, и они који |
у да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу |
и паметан често полуди, и многе је пиће покварило сасвим.{S} Али научили смо се, господине, па |
леда па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе |
Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперете симо онда, ка |
а ми, не знам, господине!..{S} Ко је то покварио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: <pb n= |
ивен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дел |
и пажњу да не товаре по много, јер могу покварити колица.{S} Док је Радиша размерио концем и об |
зашто ово прекопавају, па рече: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га пог |
усена било донесено.{S} Он најпре добро покваси целу ону стрму површину па поче <pb n="170" /> |
их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује своје зубе.{S} Радиша нареди Г |
р поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да нос |
иначе ћете их остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се |
.</p> <p>У току ове године пред божићне покладе један од оне тројице, што су били испросили, по |
да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буква |
ао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газда Мијаилов? упита кмет Миљко.</p> <p>— Прима |
ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И томе |
и затреба, онда се није могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа |
у Загорици све ово пре могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се н |
ступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто |
S} Радиша је данас добио један необичан поклон.{S} Из гомиле ђака изиђе један малишан и пружи м |
ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда је право, да га после поштедимо од кулука, |
бито почетници.{S} Јер је све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је |
овај лудачки разговор, он се механички поклони и рече: „Хвала, господине капетане!{S} Збогом!“ |
дели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол’те господине!“</p> <p>— |
олу!{S} Само сам сиромах, те не могу да поклоним, као газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и не т |
луј, господе помилуј!{S} Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима и |
лако, од прилике овако: „Да се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље и дохвата |
ога сиромаха доброга Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{ |
м и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио је своје негодовање што је |
пољопривредних радова највећу је пажњу поклонио <hi>воћарству</hi>.{S} До Радише у Загорици ни |
ова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и практичној геометрији и цртању свих врста, |
n="219" /> га продати него ћу га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Миј |
„Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све нас.{S} И пра |
а ће гласније и речитије да ожали свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село о |
а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и о |
а свира и игра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написали су извештај м |
лосне живе остатке страшнога косовскога покоља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близ |
лупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то покорно молимо господина министра, да нам изволи постав |
и делили правду и непокорне навраћали у покорност.{S} А сада, захваљујући напретку, батине беху |
ролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе доб |
S} Жупан је најстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собо |
оста, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница дубоко продирала у срце и освајал |
анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где |
у реду, у најразличнијем <pb n="194" /> покретању и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и |
се веома успешно постиже у заједничким покретима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у |
тигне своје савршенство и у узрасту и у покретљивости и умешности.{S} Оно мало знања, с којим с |
и.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, са |
час се калдрма доврши, и камење песком покри и заравни; и изгледаше дивно, особито кад се погл |
наши зидари не забораве, како се зида и покрива...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и дру |
летвама и даскама, те сад људи и зграде покривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и добре, те људ |
руге зграде зидају од камена и цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерамида је пре |
животиња, којих данас нема, а некад су покривале земну површину.{S} А у почетку, кад је земља |
том за простирање и једном шареницом за покривање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и |
вој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали на пољу, па онда |
дете.{S} Полако приђе колевци и подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, ш |
аме с једном вуненом шареницом, и добар покривач опет од једне вунене шаренице или „черге“ и но |
осушила се, и нужник ископан, ограђен и покривен даскама, и дрва настругано за више од недељу д |
ара апсана а садања судница од дасака и покривена шиндром.{S} Пред школом је с леве стране докс |
а често и по која друга зграда зидана и покривена црепом.{S} Негде је опет на старој кући дозид |
И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерамидом.{S} Кроза село и старо и младо види |
преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те је сад морала поново да се прекопа |
селу је већ већа половина зиданих кућа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као |
еколико „фуруна“ печене цигле лежало је покривених у реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да им |
да на једном избрешку омању белу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у селу ок |
спод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, |
се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече струга |
отребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнемо како ваља зида |
они плету од павите и олепе балегом па покрију крапучем од трешњеве коре.{S} Зато су се много |
ше од цигле.{S} Друго, оне морају да се покрију ћерамидом или, још боље, црепом, те да више тра |
дан су радили и једва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, оставив |
грема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зеленилом.{S} Друге и треће године многи су хте |
који је први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, <pb n="299" /> те му се бел |
но, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња |
а је био измерио површину коју му треба покрити бусеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад |
сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишином шареницом.{S} Та |
е?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или покровац, то не иде, јер ново не може набавити а старо |
ионици па пошто покропи присутан народ, покропи и учионицу саму, па онда зађе по свој згради, т |
у саму, па онда зађе по свој згради, те покропи сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за ти |
вети водицу у главној учионици па пошто покропи присутан народ, покропи и учионицу саму, па онд |
тељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније!“ И сад настаје „пјеније“, које је Р |
А песма је причала даље, како је мајка покупила те жалосне живе остатке страшнога косовскога п |
ају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупити на једно место, па коме треба, да зна где ће и |
.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гоми |
ењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали су све што је требало и донели.{S} Уз то кме |
head> <p>Радиша се кренуо на пут чим је покуповао све што му се чинило најпотребније за село.{S |
ао у варош те приновио нешто од одела и покуповао неке најпотребније ствари па се онда вратио н |
е да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па покупује што му је најпотребније за село и пође.</p> </ |
орише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно измерио ус |
астаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију варенике.{S} Пре |
лата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћ |
варили су на неколико кола све ствари и покућанство Даничино и њене матере и сви пошли, које пе |
рство.{S} Идеал му је био: да препороди покућанство у Загорици, да свака кућа направи потребан |
а су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавају, да се разговарају преко жице из једне варош |
арод и која земља.{S} А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а посл |
рао, сврдао, пепео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој с |
го дрвеће тешко прима.{S} Неки су после покушали, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно |
Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то да |
ојим многобројним и разноврсним делима, покушао да у „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју“, по св |
му.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све иш |
поручио неколико тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произведе из |
ицу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Даница не би п |
било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лиц |
м него и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и нов, Сунце, <pb n="191" /> погачу, точак, јаје, |
и она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су кра |
е, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи би |
а су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе иж |
зведе све до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по ов |
треба да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!..“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор и н |
а и креча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подру |
уг и обелити му површину).{S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да напр |
Хајдете и трећи!..{S} Начините сад само пола месеца!..{S} Дете још једно пола!..{S} И још једно |
д само пола месеца!..{S} Дете још једно пола!..{S} И још једно!..{S} Начините сада три нова мес |
лови време за своје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако |
} Сад још можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 подели |
о готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро покваси ц |
у у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} |
е свуд поред Томиног плота ископао леју пола метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољ |
ad> <p>Ово је предмет, у који је Радиша полагао највише наде, којим је намеравао да препороди с |
отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом или столарство.{S} Идеа |
развије у својих ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца |
све паметни народи раде и граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практичну геометрију.{S} О |
лови напреднији, кад им се овакав темељ полаже још и у овим малим школама и у основној школи!.. |
ца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „сребрњак“ сјајан као стакло |
чинију варенике.{S} Пред ручак долази и полаженик и он доноси срећу за целу годину.{S} Данас се |
" xml:id="SRP19102_C1.1.2"> <head>2.{S} Полазак у школу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде |
ште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с осталим људима, који су ту |
м, како да се владају код куће, како да полазе од куће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављ |
воно, и оно казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну празну торбицу око вр |
ло после она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиже покривач и виде, да дете |
м и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Ра |
рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се п |
е да им је садржина позната, па су онда полако шчитавали, докле нису достигли да читају онако к |
{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на |
вода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврш |
а царица Милица</title>.“ А кад су деца полако певала ону; „<title>Соколови, моји тићи</title>“ |
рљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша полако, тихо и достојанствено попе на узвишицу, где бех |
е!— Раширите! — Спустите! — — Хајде сад полако овако да се пропињете на прстима:{S} Један! (Под |
коли, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати добро семе и што никне з |
и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер |
ом преоравао.{S} За време ово Радиша је полако смишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му дон |
рука није хтела да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро ус |
пољак, који се развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш |
} Сад се тако устурајте назад! — Сад се полако вратите и сагињите напред! — Опет се усправите! |
све стоји овако у реду, право, и све се полако спушта капији.{S} Онда је овако исто ваљало сад |
ти јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: |
деда, само кад људи хоће.{S} Како су се полако навикавали, тако полако и нек се одвикавају; а з |
ви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А |
е, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год било пут |
то тело расте полако, тако и душа расте полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему тр |
ао и пупољку.</p> <p>Као што тело расте полако, тако и душа расте полако.{S} Њен се развитак јо |
61" /> више радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у ова |
храњена преко лета само се заигравала и полако примицала својим кућама.{S} Чобани се још заигра |
како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да |
ађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „преотеше царство“, отеше му земље и преузеше св |
је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредо |
пред вратима у ред.{S} Онда су улазили полако и седали на своје место као и првог дана.{S} За |
не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли у рек |
ћу постићи.{S} Све ћу тегобе савладати полако.{S} Из једне коштице или семке израсте најлепша |
ве, могу доживети неке, па ће после ићи полако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се водио разгово |
ме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчитава развучено, као на слогове, а не на гласо |
ласно, а други <pb n="27" /> сви за њим полако, од прилике овако: „Да се молимо и поклонимо Гос |
Косову пољу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела |
брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да ула |
Као и Радиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> |
> <p>„Је ли тешко?..{S} Е видите, овако полако можемо да читамо све ово испод свих слика, само |
.{S} Како су се полако навикавали, тако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{ |
S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога |
је боли трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћивати и у другим кућама и замењивати меден |
мислио овако:{S} Ево посла доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поп |
њу...{S} С њима се може радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, п |
ки процес, ми грешимо.</p> <p>Зато опет полако и пажљиво, с природом и за природом.{S} А природ |
кад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа д |
и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци...</p> </div> <di |
је је Радиша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по |
нису имала.{S} Зато једва дочекаше час поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су до |
о је само, да уговоре дан свадбе.{S} На поласку Радиша узе руку Данину, да јој узме меру за бур |
жене на бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ре |
ка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p> </div> <div typ |
највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда пере судове, чисти ципеле и спрем |
неколико кокошака, које беху већ одавно полегале, Радишин газда немађаше више никакве стоке.{S} |
„Да замесиш доста блата с плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између |
амо понека варошка ситница допуњавала и полепшавала; па и њу је Даница сама израђивала!{S} Ништ |
инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, |
је ће не само да залива траву него и да полива пред школом и око школе.</p> <p>Радиша је осећао |
а ђубре и мешање земље као и решетку за поливање.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је већ већа поло |
адио све троугле, четвороугле, правилне полигоне и круг од јачега картона и дао деци с по једно |
r" xml:id="SRP19102_C12.9"> <head>9.{S} Политика у продужној школи</head> <p>Идуће Недеље упита |
решити и да ће партија победити школу а политика отаџбину, рече секретар.</p> <p>Министар се ра |
12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>ПОЛИТИКА У ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP |
штву, о народу своме; и — ето то је <hi>политика</hi>.</p> <p>Друго је сад питање: <hi>како</hi |
2_C15.5"> <head>5. О политици</head> <p>Политика!{S} Како узвишена а колико компромитована реч! |
казивати сваком, да је дужност преча од политике а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и за |
/p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, о |
pb n="338" /> несрећних избора и ћораве политике, којима само <hi>завађате</hi> овај мирни и до |
А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут на скупштин |
тело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој случајности имам да захвалим, што |
неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити какав бунтовник и јер |
То није права политичка борба и у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем учитељи имају мно |
er" xml:id="SRP19102_C15.5"> <head>5. О политици</head> <p>Политика!{S} Како узвишена а колико |
селу ништа није ни знало ни говорило о политици, то он у то није ни улазио, и све је живело у |
, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, што сте се изделили у непријате |
ани ти, да седнем ја“.{S} То није права политичка борба и у таку политику ја нећу, господине.{S |
агоричкој с учитељем њеним одиграла ова политичка комедија у самом почетку рада нове ове и њего |
о ма каква друга запаљива, романска или политичка.{S} Тако се и после ручка Радиша највише заба |
наш свет прилично изменио, осиромашио, политички завадио и распустио, те не слуша никога.{S} А |
уванџија.{S} И тиме се заврши овај први политички збор у Загорици.</p> <p>Кад се „збор“ разишао |
тпочну и изведу до краја, него их сваки политички ветар може одувати чак на супротни крај отаџб |
! узвикнуо је један носилац нових идеја политичких, кад је чуо за ово учење Радишино, и додао ј |
р се слобода онда не употребљује само у политичком смислу, да законе и уредбе доноси сам народ |
чистије <pb n="383" /> држи, а стоји по полицама, које се често перу.{S} И јела се више не кува |
ље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овакога радника и |
избора готово сви загоричани гласали за полициског кандидата...{S} Најпосле нађе једнога најрев |
.{S} И од ове године Радиша је почео да полови време за своје одрасле ђаке, па по пола времена |
p> <pb n="381" /> <p>У селу је већ већа половина зиданих кућа покривених црепом, и све се оне б |
по једну шестину, јесу три шестине или половина, свега 50.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ошли одрасли ђаци.{S} Дошла их је скоро половина.{S} Господин ревизор је мислио, да ће видети д |
погачом, па онда друга јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутур |
низбрдица, низ коју се сливала вода из половине дворишта и отицала напоље.{S} Радиша рече, да |
рече му, да преструже једну даску преко половине.{S} Онда узе једну половину и обележи на њој, |
авање просветних прилика наших у другој половини прошлога века; ако она допринесе штогод и попр |
јгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако назд |
пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па д |
м краљевима и царевима.{S} А почетком и половином овога века ослободи се ево само један део њег |
, али послом и порођајима већ изнуреном половином.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њ |
и овим лепим данима, те да види и другу половину свога села.{S} Зато рече деци: „Данас нећемо у |
а идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу ост |
го“, рече Радиша и метну ону састругану половину на ону другу даску, обележи писаљком и рече Гр |
даску преко половине.{S} Онда узе једну половину и обележи на њој, како треба да се скроји и ку |
мо, да препородимо народ свој: да појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси именом св |
животу своме Радиша није био у мучнијем положају, нити му је теже било да реши које друго питањ |
а су најјача ђака требала, да га поново положе потрбушке, и један да га држи за главу а други з |
де сад, да дижете руке у страну, овако, положено, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад каж |
о, ненакренуто ни на једну страну, него положено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по |
дашчицу коју је навлаш за то спремио и положи је на крај тога платна па одсече бусен исте вели |
почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити јасне представе |
колико треба дубоко, намештајући га не полошке него усправно, да му тупља страна дође горе.{S} |
унило највише: што камење да се не меће полошке, с равном страном горе, него усправно!{S} Радиш |
усправно!{S} Радиша намести једну плочу полошке, као што обично сељаци мећу, па онда запита: шт |
пиће некако угреје, те и паметан често полуди, и многе је пиће покварило сасвим.{S} Али научил |
И из овога првобитнога некултурнога или полукултурнога стања ја имам да га подижем и водим у ци |
о зиду висила купљена карта Балканскога Полуострва <pb n="377" /> у боји и на столу Радишином с |
и прашињава, зидови искварени а прозори полупани и хартијом олепљени; треће, да су ђаци њини не |
сте.{S} Радиша је набавио и једну краву полушвајцарске расе, која је давала по 5 — 6 литара мле |
ан долетела два врана гаврана са крвава поља Косовога и носила руку од јунака па је бацила на к |
гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушорена села и велики градови!{S} А доћи ће време |
рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ надзорник намрштено погледа у Радишу па |
о да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за рад.{S} Ето прилике за право учење <hi>делом</h |
ена.{S} Иза градине југозападно била је пољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било најбоље, |
ка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окрените се југу!..{S} Тамо је Косово |
свој и према народу своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према народу своме најбољ |
ако се зове које брдо, који поток, које поље, која мала и које место и одакле је који ђак.{S} О |
зишао с војском на оно знаменито српско поље Косово, враћа се сломљена срца кући.{S} Свршетком |
за екстремне; а пао је на <hi>културно поље</hi>, на којем се и огледа прави напредак.{S} Зато |
слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и ха |
ала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа једно |
b n="357" /> чешће изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се и |
ле дневних послова у кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сам |
, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту изводили најразличнија гимнаст |
чити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} |
дња у свему.{S} Успео сам да се поправи пољопривреда и сточарство, да се развије воћарство и пч |
роде, и никако без хигијене, свих врста пољопривреде, ручних радова и кућења.{S} А велика се па |
i>, основе заната и основе рационалније пољопривреде, привреде и живота у опште.{S} А то се пос |
ање корисних књига, особито о здрављу и пољопривреди.{S} Истина, онда не беше много згодних књи |
ашина и алатљика, која се употребљава у пољопривреди и домаћем газдинству, није остала а да Рад |
радини за углед ради, разумеће боље све пољопривредне послове но сви загоричани пре школе.</p> |
сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне машине: за орање, дрљање, сејање, окопава |
једнички почели да набављају и поједине пољопривредне машине, и у планини су подигли једну заје |
олили, да се сва писма, књиге и новине (пољопривредне) ма за кога у Загорици мећу у то сандуче, |
труке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољопривредни рад разумевао много дубље.{S} И кад је до |
тио је потребу, да буде прави савремени пољопривредник, и то не само теориски него и практички, |
више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривредним алатима и радовима и тако даље{S} Младић |
ата књижница Радишина, пуна педагошких, пољопривредних, хигијенских и лекарских списа и новина. |
е семења разнога, алата, машина и књига пољопривредних и иначе поучних.{S} И коме је год што у |
ђе задружне и за смештај алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овако као што је За |
тину позајмицу новаца него и за набавку пољопривредних машина.</p> <p>Ускоро па се загоричани п |
о овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од свих пољопривредних радова највећу је пажњу поклонио <hi>воћ |
оли Радиша је изложио и слике од разних пољопривредних алата, бољега соја говеди и коња, живине |
мештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала |
што их је Радиша добивао из Топчидера, Пољопривредног Друштва из Београда и једног завода из Ч |
дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном Друштву у Београду, да му пошље семе од |
ља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну машину, барем круњач и вејалицу....{S} А |
шити, или, може бити, да ће купити неку пољопривредну машину, којом ће се сви служити.{S} И сад |
ије зажалио, што се још више није бавио пољопривредом и градинарством, него сада.{S} Али је ипа |
нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине об |
аје живот сеоски, што је слушао и волео пољопривреду у школи, и што је толико путовао по свету, |
Освануо је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици још нису посвршивани опет |
одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским пословима, и да оде до удатих сестара, тетака и |
азе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и км |
временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бит |
ао обично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе |
на и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и неб |
ем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му |
они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S |
окривач су дизали у јутру, истресали на пољу, па онда скалупили и остављали на ковчежић.{S} Од |
школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи овим лепи |
поља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу к |
а се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да |
нашег села, који су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p> </div> <div type="chapter |
свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одакле је к |
њу не стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с |
вадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гуслар |
о песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико |
е заборављена ни шведска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топ |
едеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан |
кад се двије сукобише војске на Косову пољу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погл |
се клањају простодушно и прилазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Рад |
рилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, кој |
а у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише хладна...{S} Уђе |
усти на сто послужавник па се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само р |
колико сад.{S} И једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га по |
“ И застадоше, да се опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Ср |
више и принеше <pb n="315" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле пос |
му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У |
, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви |
чињемо!“ Онда се опет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} О |
ом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде нек |
намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школована Вид |
о беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Да |
један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сав |
не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо!</p |
спођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници |
кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, |
ш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући само |
{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и да кажете збогом |
школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојиц |
су му, на последњем реду где се отеже, помагали.{S} За овим је један издекламовао дивну и онда |
ка до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњачили.</ |
гљен, која је слабо родила и којој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да |
о другу направи, где хоће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи велике наднице но колико |
<pb n="41" /> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово |
шу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописц |
ати другога то значи, давати му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и |
ли да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} Дан |
шћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом |
с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Пазимо само, да му не одмажем |
ебе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смет |
у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му свој |
S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, бић |
} Најпосле нађе једнога најревноснијега помагача из вароши, који познаје и село Загорицу и мног |
у камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с једном справом, Радиша нареди <p |
ва бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, били су све радоснији, јер су све |
естано мислио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реформном и културном послу у овоме |
а трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И |
се на посао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, ш |
обро да роди, и да хумусу или црници не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што |
вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђубре може помоћи песак и друга земља.{S} |
лу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша рече, да ост |
"140" /> (Деца пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, д |
ва, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње јутарње часове сад н |
е на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, |
i>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад |
е, да деца лепо живују, да једно другом помаже и да се лепо забављају и играју; а да се не зади |
душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, да му тај ра |
ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по градини школској колико које хоће и мо |
а <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две три мотике од оближњих |
ругоме, они буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="106" /> један другоме добро они чи |
тије држе своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога загоричанин |
их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени економи како боље да обрађу |
оле, трећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је који о |
концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за читаву стопу паралелно с овим па га је |
хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и носили зем |
сте величине колико и даска.{S} Онда је помакну по ономе платну и одсече други, па трећи, па че |
ој се радило сасвим правилно.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, |
имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, па |
узе Милана и стаде му кашичицом давати помало.{S} Милан халапљиво узима и гута, али се непрест |
и сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких и сунце, појави се |
, једнаке дужине и ширине.{S} Онда опет помаче конац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече |
школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и пачивало |
о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли бело |
о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јавили |
о правом ручном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво |
ије уздржао, да ово и у извештају своме помене.{S} Радиша је ове године учио трећи разред и вел |
јци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће |
е, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније могу да измере, колик |
шне!“ О, па како је проста ова молитва: помену се сви угодници Божји, без великога ласкања и по |
од ученика није могао очекивати да они помену, јер је калдрма била довршена свуд око школе.{S} |
.{S} Једанпут о заветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. |
је народ стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који светитељ, |
екскурзију“, него је само требало да се помеша с децом, да заподева и сам разговор и да им одго |
колико је остало?..{S} Узмите још!..{S} Помешајте опет све у једно и метните на клупу!..{S} Узм |
само неколико њих имало „смесна“ хлеба, помешана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела |
ави на болове па с неким чудним ститком помешаним с осмејком поче да тражи, да види принову и д |
млека и затворила га, она преко обичаја помилова Радишу руком по глави и рече: „Мој лепи <hi>ђа |
споде помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе п |
споде помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе п |
споде помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благ |
на помоћи!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе п |
де помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе п |
де помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Да се молимо и поклонимо Г |
данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе п |
де помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Господе п |
де помилуј, господе помилуј!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе помилуј!{S} Да се мол |
тпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја |
агорици, то Радиша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече |
о причао, а онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу ку |
и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</p> <pb n="262" /> <p>Миљко се м |
те да слави име његово.{S} И оно ће се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загор |
не палате у Загорици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци тв |
} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад преврните тај |
негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче |
ам из ове књиге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песм |
ћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} |
тане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака је најновија принова: шума.{S} |
што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од старинске је |
а то не може чинити.</p> <p>Чули сте да помињу „слободу збора и договора“, „слободу штампе“ и „ |
би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и |
пут да се једно од другога растају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђин |
иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да |
ало све лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку се |
да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, св |
/> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и с |
човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само чо |
ала је ону радост што су је осећали кад помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде у шк |
деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се |
се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушн |
ина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита: ко ово уређује?</p> < |
и јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после подне веселији из школе и |
„кад је дете овако <hi>добро</hi>“, па помисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај зд |
много допадне ова побожност њихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види св |
ти, што му се указује као писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту н |
ојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри да мисле; |
епасти и овај инат и ова неуљудност, па помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је пре |
адују.{S} Али се онда сети садашњице па помисли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, к |
ану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син истина може изучити <pb n="9" /> књи |
га, што идемо напоље.“ Радиша погледа и помисли: предлог сасвим на свом месту, само да није мно |
ледње две речи падоше некако необично и помисли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и све |
а онога избрешка, на којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе |
леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, |
ено и то још неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ништа хитно; па, да не би остављао шко |
он шта друго да купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n |
} Растка нема па нема.{S} Најпосле отац помисли: да није отишао с оним калуђерима, па пошље нек |
су они често разговарали; али никад ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ |
код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, ал |
кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљку |
а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато прочит |
у и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Радишини ђаци и п |
терује, да васпитава.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем |
S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатн |
ели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да није све спремно за њу.{S} |
је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем чи |
{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме ј |
и научили толико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав храм |
умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било |
вест за коју је она.{S} Ништа њему није помогло то објашњење: надзорник се непрестано љутио и г |
у и дошло као једино писмено у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово <hi> |
имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским пословима, и да оде до удатих с |
аву своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, |
рским тестером.</p> <p>И Бог је хтео да помогне добрим загоричанима те је и сутрашњи дан био су |
а му покаже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет својим редом, и Ради |
лепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав с |
јала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, |
е мучи како да га намести.{S} Радиша му помогне те наместише.{S} Онда му рекоше, да су они прис |
где застане па не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико речи, и који зна, он настави |
лу задужбину, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Радишин на |
с.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико који могаде и рекоше |
мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети са собом, |
ога да поправите, да га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или им |
и у усменоме, врате се на очигледност и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 |
него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и управљао, и за |
загревају врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{S} Сут |
ви!{S} Прекрстите се и реците:{S} Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и свако се прекрсти и ре |
рекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите полако!..“ </p> <p |
у и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „настава“.{S} Која се слова чују |
данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређ |
ају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, помози!...“).</p> <pb n="89" /> <p>„Сад узмите буквар!. |
ла, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне обилазит |
диша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, помози! <pb n="324" /> Узех, Крсмане, ову чашу, да ти ч |
а ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и дочеку, и |
е лагано и достојанствено овако: „Боже, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру срећу!{S} |
.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био с |
еле године при оном простодушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам д |
Реците сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и п |
пет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужи |
еците опет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо |
од и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастет |
дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здр |
црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе у За |
ад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмака, сланине или |
се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зат |
треба и колико ће требати.</p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је Радиша радосно у повратку. „Ово ид |
бнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу |
е иди слабима на руку да греше, него им помози да не погреше...“</p> <p>Деда Радивоје се заблен |
они Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо науку коју данас започињ |
би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и з |
мињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстите се и реци |
мао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачније посма |
раво; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и споро |
српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који су се у |
о, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и умешн |
одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id="SRP1 |
угом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који више има и сн |
а како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год мо |
сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, господе помилуј, господе по |
ма с ово двоје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као нико мој, док ми Да |
да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
њиви, којој не помаже обично ђубре може помоћи песак и друга земља.{S} У тих народа има фабрика |
олском сваке године извесна сума на име помоћи и набавке онога што треба, особито у почетку.</p |
м ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{ |
ици из белога света потрче тамо тражећи помоћи, или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S |
кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је потребан доб |
сеније, свети Ђурђе, света Тројице жива помоћнице, свети Вртоломеја, свети Петре и Павле, свети |
Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} |
еном у Загорици, у радионици школској а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били ге |
ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S |
овек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</ |
елу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљковом конструисао и камени мост на свод на на |
рост свет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом ст |
ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да |
, зашто залази и излази, зашто се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта |
ли од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне прво мо |
с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И |
ши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку сва |
де, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад помисле: |
Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлу |
клубе довршило а друго почињало, ваљало помучити, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И за некол |
ило кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао и утврђивао оно што је јесенас прешао па је он |
су подизали наши стари цареви и краљеви понајвише по шумама и планинама и у њима су живели и да |
мало има других послова у судници него понајвише доносе људи порез.{S} А ако има каква заповес |
не изгледају као да су руком скројене и понамештане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помињемо |
сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања углађена и привлачна; за послове своје потпуно |
љивом Радиши је најтеже било, да подеси понашање према деци, ученицима својим.{S} Ако буде стро |
на певање, цртање и лепо писање и лепо понашање много више пази него на тако зване „науке“ или |
9102_C5.11"> <head>11. У одржању реда и понашању</head> <p>Осетљивом Радиши је најтеже било, да |
ош више утврдио све ово и тако се дрско понашао према потписаноме, да је овај стекао тврдо увер |
даљем разговору договоре се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана |
да граде циглу за школу.</p> <p>Идућег Понедеоника искупили су се сви ови младићи а с њима још |
девојачком оделу сеоском, које је само понека варошка ситница допуњавала и полепшавала; па и њ |
који пут учитељев глас, који загрми на понекога што се окренуо, или лупа прута о сто, или пуко |
лавније) и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом, из које су изводила ону молбу или запов |
еду.{S} Одавде су ове мале реформаторке понеле ову своју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се пос |
, а у торби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише |
ледали и запамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у с |
ћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Ради |
но сандуче креде.{S} За све ово кмет је понео општинских пара, да плати, па ће после видети как |
за време одмора сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио |
, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љубав и |
ђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе по један или два <pb n="116" /> камена.{S} Деца |
де у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камена, |
екосутра.{S} А кад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, само их добро чувајте!...“</p> |
вар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ Сва се дец |
секли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја зд |
ли.{S} И кроз кратко време почело је да понестаје крнтија и дивљака у Загорици и да се оне заме |
безразложним сечењем и трошењем ускоро понестати; па је зато желео, да одомаћи једно дрво, кој |
колу, како да поране, да се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и |
о кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао, како да их чувају, а |
једва чекала да им се испече креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био готов; |
И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А бо |
и.{S} Тога ради Радиша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, |
е помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, те да не би ко |
и ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинове ствари и одвести господина.“ „Можемо |
да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш св |
{S} Зато једва дочекаше час поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисур |
орен и жиле умоташе мокром маховином те понеше собом.{S} Бор су засадили насред градине а борић |
и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и ода |
е у нашој Отаџбини.</p> <p>6/10—18..{S} Понизан</p> <p>Радиша Здравковић“</p> </quote> <p>После |
затвара до довршења нове зграде.</p> <p>Понизан</p> <p>Радиша Здравковић</p> <p>учитељ</p> <p>1 |
и задовољан, Тома је скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!..“</p> </div |
аст над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам |
даље не остају слепа код очију.</p> <p>Понизни:</p> </quote> <p>(Сад долазе имена кметова и од |
ика и Српске Историје.{S} И овим је све понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време одмора |
дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопати целу градину, направити распоре |
ове, што су читали мало пре, и показаше понова сва слова и писана и печатана, па онда рече, да |
е, долази објава другога рата, и Радишу понова, као и све загоричане, позива дужност на другу с |
зред, али им их није хтео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време |
са прилично опорости.</p> <p>— Не даш? понови капетан.</p> <p>- Не дам! потврди Радиша и изађе |
а спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове из познавања околине, природе и |
а?.."</p> <p>Радиша је и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили, па су онда читали |
не, он је опет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су о |
сали су све познате.{S} Другом приликом поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> |
вишега и новога; а колико је потребно, поновиће се с десетицама, кад се једна десетица исече н |
S} И два су најјача ђака требала, да га поново положе потрбушке, и један да га држи за главу а |
чанство врати у првобитно стање па онда поново да отпочне цивилизацију.{S} И из овога првобитно |
имус покривена снегом, те је сад морала поново да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и к |
човечанство врати у првобитно стање па поново да отпочне цивилизацију, онда ево му људи у прво |
евка, која се мало била утишала, сад је поново одјекивала по брдима и дубравама загоричким; а л |
..{S} Но ето најпосле и њих.{S} Настаје поново синоћни разговор, и Радиша би волео да се он про |
мора“ Радиша рече, да изваде буквар, те поново прочиташе све оне редове, што су читали мало пре |
у школу неко добро дете.{S} Сад почеше поново да се згледују: ко је и задружан и има добро дет |
ма!“ (и опет се клањају до земље).{S} И поново се ређају сви свети у години, да ни један не ост |
Настаје писање између линија и ученици поново гледају свако слово, које Радиша напише и како г |
ици.{S} Мало после дође и Радован, и он поново исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, ш |
ој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И продужио је, и довршио је с онима, с којим |
ви.{S} На послетку је наредио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, к |
сли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених не вод |
дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} То дете ми д |
одитељско пробудило је у Радише некакав понос и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога узда |
сеје и љубе погледивале, да и њима дође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна з |
ила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналији шта ће даље |
ника настаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад |
ад она издржава целу породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њено велико чело и лепоту |
Сем тога у њега је било некога мушкога поноса, са којега му се чинило, да је срамота да плаче. |
да певају и причају о Краљевићу Марку и поносе се Милошем Обилићем; свуда знају за Светога Саву |
е.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих и неуморности твоје.{S} Хвала |
ким ће сестра да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар се |
шли су дакле сви. „Ћерамиџије“ се чисто поносе својим послом, а они други гледају на њих као на |
м је био мајстор!“ потврдише они други, поносећи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би б |
!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се деде!</p> <p>„Ја |
ка поче да врбује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше да |
азованога света опазио сам, да се сваки поноси <hi>радом</hi> и <hi>вредноћом</hi>.{S} А мој на |
положај свој у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада него да се у |
то време Даница је слушала и као да се поносила, што сад она издржава целу породицу.{S} А тај |
чини онолика јунаштва, деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак |
де дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} |
овану ово није било неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило књигу и дошло као једино |
које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија |
и срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> < |
за ово село, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Се |
у величанствену палату, с којом ћете се поносити докле буде Загорице.{S} И само за оно, што за |
ност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе помиња |
свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немој се поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, нег |
м оним што треба школи тако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети |
акав храм просветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{ |
м науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је света и века; и да није било вас, не би |
е наша нова школа, којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писм |
си један од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јесте; <pb n= |
пушка за ослобођење дичне Херцеговине и поносне Босне од Турака, и све су српске новине писале, |
е толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао сваку ситницу и на |
није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној ч |
ви напредак, и тако ће школе одговорити поносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне бр |
Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше |
јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су понудили господина надзорника, да види школску градину, |
ужности ослободи.{S} Миљко и Миладин се понудише још по једанпут ракијом, па је и они оставише. |
хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Ра |
са сламом и лепом чистом шареницом или поњавама озго и сламним подглавницима наоколо.{S} И ниј |
S} После вечере прострше по асури једну поњавицу и метнуше један подглавник напуњен сламом, па |
а да простре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или покровац, то не иде, јер ново не може набави |
а и ораја и преобуку Радишину, с једним поњавчетом за простирање и једном шареницом за покривањ |
јстаријег ћу да женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к с |
На послетку је наредио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се |
и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет прекопа ду |
о људе, који њима рукују и свачију њиву поору, свачију њиву засеју, свачију њиву окопају пожњу, |
ђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави с |
а гледајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“ |
свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они п |
} Све ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У |
ањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су скидали капе, прилазили му |
а и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Погледајте у слова код |
Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у |
ас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекн |
ли родитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, што |
на ово дугачко пење њихов црквењак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се |
S} Али он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, или прота, него је био најстарији над |
делу познајете, да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, или к |
од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нову школу.{S} И учите |
Богословију, па <pb n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу |
стојанствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем |
кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате шта је; <hi>попа</hi>, то је исто то; < |
> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Да прочита |
{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з — е -ц</hi>? |
љувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, |
чка је омладина почела да свира и игра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиш |
е стајао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у главној учионици па пошто п |
лу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову намеру и стави им се на располож |
ј, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико крштења.{S} А Радиша |
иља, које су донеле своје дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца а она |
адиша био постарао за једно узвишење за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је |
ам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А бр |
и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им напише оваку молбу:</p> <pb n="58" /> <quote> < |
, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ла |
ено нарочито за њих.</p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и д |
а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио ста |
е они јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој преправци и спреми |
селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештеника и до подне се изврши и |
а, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња |
чких и сунце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црк |
друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и |
атњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и м |
у дошли зарад какога покојника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре |
глави; <hi>поп</hi>, знате шта је; <hi>попа</hi>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и то знате, к |
шима, где га одржавају жандарми.</p> <p>Попа је најпре сео на доксат старе школе да се мало одм |
ала за једнога богослова и сад је млада попадија.{S} И Данина мајка, овај добри анђео дома њихо |
ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} А |
d> <p>Овде је најглавније било, да деца попамте слова и да их изговарају по два — три, развучен |
о да вас пробам овако напамет, јесте ли попамтили ова слова.{S} Ко је запамтио слово <hi>о</hi> |
онима малима за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су прешли на читање и све што |
пу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова слова и научите свако да пишете, ви ћ |
тај исти привредник није казао, како да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џа |
мало оквасе уста и засладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зов |
беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „мајстори“ загорички одмах нађоше: о |
се Радиша полако, тихо и достојанствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, |
од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да се |
народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда наслужише Миладину.{S} Мила |
а има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} И колико га љ |
адбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша настави |
смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо господине, али б |
брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошлицу, и наслужи најпре домаћи |
ој књижици што се зваше „Земљопис“ беху пописана сва имена река, планина и градова у Европи, и |
ти“...</p> <p>За време одмора Радиша је пописао све ове своје ђаке и са сваким се поразговарао: |
ком одмах почео примање.{S} Примио је и пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину или у |
Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како |
је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с кајмаком |
с кајмаком, сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, п |
суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе родну земљу, а |
у.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена <pb n="384" /> ретк |
ажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши много па прати људе на све стране, да га траже, |
највиши човек не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња судница, судниц |
ну и да тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне |
илазили му руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бо |
и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога |
или: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове скром |
њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио више добра нар |
о за себе и у њима служе свештеници или попови.{S} Запамтите, да је ово <hi>црква</hi>.{S} Нађи |
јстарији над свима српским калуђерима и поповима или свештеницима.{S} Онда је он ишао по земљи, |
вима српским цркавама и манастирима или поповима и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда није н |
ви укрштају.{S} Предсобље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда столарска ј |
еца питају: „Хоћемо ли и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго. |
е је „куће“ постала модерна кујна свуда попођена циглом, и у свакој је сто и столице с четири н |
школи.{S} Нова стаза од капије до школе попођена каменом, посута песком, уравњена свуда једнако |
е пред кућом и путању од капије до куће попођене каменом, као код школе старе и нове, чистаљке |
една поред друге, као у вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кмет рече: „Е, не би |
д су и прозори намештени, и собе даском попођене, и пећи намештене, онда су говорили, како се К |
ршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капетаном и учитељем; и сви навале на њега да Ра |
адиша и Даница су унели и мало новина и поправака у њега, особито у кроју, те оно одваја од оде |
м па и ово прекопају, отребе од камења, поправе земљу и отпочну засађивање најлепшим младицама, |
склањати од сунца, јести и одмарати се, поправе чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да није би |
га умножи и да га модеризира, усаврши, поправи.{S} Зато је у радионици школској, у столарству, |
ју државу, ми морамо почети од себе.{S} Поправи, ојачај и унапреди себе па си поправио, ојачао |
} У нижој основној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за |
етна штедња у свему.{S} Успео сам да се поправи пољопривреда и сточарство, да се развије воћарс |
hi>!...</p> <p>Кад све ово буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда се ваља постарати |
казао му, да сутра рано дође судници и поправи оно на школи.</p> </div> <div type="chapter" xm |
о желео, да спасе децу те невоље, да им поправи храну и да добије више времена за рад.{S} Али у |
е проводио овде, налазећи увек да нешто поправи, доправи и допуни.</p> </div> <pb n="379" /> <d |
ише, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е |
ead> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе из |
ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ј |
је погрешно извештена.{S} Но де сад да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? |
ло — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p> <p>Миљко слеже раменима и сасвим простод |
, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју погрешку...{S} И од то доба рад се у заг |
све старе или заменио сасвим новима или поправио.{S} Те су клупе биле потпуно према дечјем узра |
} Поправи, ојачај и унапреди себе па си поправио, ојачао и унапредио и народ свој, државу своју |
ви да гласате? упита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ к |
рода свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и да му помогнете, да и он оја |
лу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно шт |
дравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих је |
у страну прошири градину па ће земљиште поправити.{S} Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он м |
...{S} А, што је најглавније, ми морамо поправити оно, што се данас зове „кућа“, где се ложи ва |
Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} За неколи |
оја му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано |
er" xml:id="SRP19102_C3.8"> <head>8.{S} Поправке и прва настава под ведрим небом</head> <p>Сутр |
равља човека и његов живот.</p> <p>„Две поправке дакле имам да вршим, говорио је Радиша у себи. |
d="SRP19102_C3.4"> <head>4.{S} Потребне поправке</head> <p>Кад устадоше с ручка, одоше на извор |
о, без којега не би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, који је био основа цивили |
А Даничине су ученице уносиле новине и поправке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и пл |
то сваку поправку код себе сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да по |
ченице и да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, особито у одржању реда и чисто |
школи.{S} После можете долазити само на поправку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељо |
њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку код себе сматрајте за поправку и народа свога; |
оће да поправља школу своју, он мора да поправља себе, учитеља... </p> <pb n="391" /> <p>Наше ш |
дном онако како је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S} Зато је за сад свој утицај |
д учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља школу своју, он мора да поправља себе, учитеља |
мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека и његов живот.</p> <p>„Две поправке дак |
ља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личио на Христа, јер |
и сад прилике, да покажем селу, како се поправља, ђубри или гноји земља без ђубрета! узвикнуо ј |
се усправите! (Прегледа их како седе и поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто причам |
дети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши напредак.{S} И што више новина и б |
ом!“..{S} Деца пишу, а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала и печатана слова цр |
ишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им ре |
а их обилази, прегледа им, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша и |
угога, овако! — (Деца граде а Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових котурића! — |
<hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини <hi>преко ом |
вабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и само <hi>поправљајмо</hi> оно, што нам је примитивно, несавршено |
говарају, и договарају како што боље да поправљају и усавршавају и што више да разгранавају сво |
ржи и да се хигијенске прилике још више поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу њихову и |
их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ |
о по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат д |
у своју.{S} Тако се поступно и упоредно поправљало и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и |
ца и њини у кући; само то да улепшавам, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи и славске, и свад |
вели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи |
ма чешће пео на Чуку, обилазио заграду, поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама |
било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако, да то нису осетили ни он ни деца |
ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао је, да деца ле |
</p> <p>Особито се основна настава мора поправљати.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она |
подизања деце.{S} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте н |
било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици није |
е.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и путови ван Загорице.</p> <p>Одело је у Заг |
pb n="392" /> <p>Зато се мора радити на поправци њиховој: мора се настава везати са животом а у |
ошлога века; ако она допринесе штогод и поправци у настави и васпитању подмлатка народнога, те |
ош и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења по школама па преко тога и на стварању н |
да и то приближим и ојевтиним...{S} А о поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без шко |
ете.{S} Али таблу увек наместите овако, попреко, да један крај дође лево а други десно! (Обилаз |
гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угл |
6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{ |
рво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, попречке.{S} Ово друго дрво показује једним крајем где |
ашчице, што затварају колица, и дно.{S} Попречне је ваљало престругати укосо, те да колица буду |
дноставне даске, па да га појача са две попречне пречанице; да место гвоздене осовине направи д |
ма.{S} Ваљало је сада пригодити оне две попречне дашчице, што затварају колица, и дно.{S} Попре |
багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од |
руга страна.{S} Радиша сад намести први попречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен.{S} |
д тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним даскама; а преко попречних да удари по једну |
ећом да обавије и окује сама колица код попречних дасака. <pb n="161" /> Али тога нема; а да на |
партана по правилима нашега писања, без попречних линија, за које није осећао никаку потребу.{S |
ке а појачан попречним даскама; а преко попречних да удари по једну пречагу па да је боље утврд |
у I разред.{S} За ове две године дакле попримана су сва деца од осам година па даље.{S} Сад би |
ета</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је освануо |
већује привредним пословима општинским; попу зато, што су сви побожни, а нису сујеверни....</p> |
је било мило, што су добили нову школу; попу је било мило, што има оваке парохијане; а гостима |
у на посао и кроз кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изненадио ов |
ге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има добру: здраву, ситу, оде |
рзонке“, по славноме проналазачу њихову попу Ђерзону; и мало која кућа да нема обртушку за истр |
данпут о заветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избит |
годна по садржини.{S} Читали су и лепше популарне историске списе.</p> <p>После читања дошло би |
ј радионици.{S} Ниједне књиге за децу и популарне за народ и одраслију децу Радиша није пропуст |
а, весела и мила...</p> <p>Радионица је попуњена сасвим.{S} За све врсте ручних радова набављен |
друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не на |
одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче „<title>Стриж |
од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди још боље.{S} Купи још бељу |
а попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одрж |
е више уради, него се сваки навикава на попуштање, споразум и слогу и на рад у општу корист, а |
деца су ревносно доносила; а он је само поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда рече, да дон |
ко ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко рече: „Х |
а првога неће моћи с успехом на томе да поради.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У Министар |
лазио је у оближње среско место инжињер поради неких мостова на окружном друму.{S} Радиша оде њ |
pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли ста |
да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али |
против данашњег бирократског система, и порадимо на томе, да народ дође потпуно до тих својих п |
држали сви, па се надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу ва |
о.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног кандидата, онда ћу ја предложити г |
, одговори Радиша.</p> <p>— Ти можеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— |
и предаде јој их.{S} Дана се са сваким поразговарала мало, питајући свакога за име, за кућу гд |
писао све ове своје ђаке и са сваким се поразговарао: из које је мале, којим путем иде кући, им |
ко да долазе сваки дан у школу, како да поране, да се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу з |
творе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и п |
сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после сунца почела да стижу школи. |
нуо је први дан после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао око новога насеља.{S} Груја |
S} Јутро је било необично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи |
н после Недеље и мали загорички ђаци су поранили у школу као и првих дана.{S} Дан је данас био |
Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет поранио и отишао пре сунца у градину школску.{S} А кад |
свега</head> <p>Радиша је данас навлаш поранио, да доврши колица, те да их деца затеку готова. |
уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све наместио и легао, још дуго |
секу младо и на грабац, него чекају док порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума |
“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па |
ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила |
ве лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико велики прст, па се замоташе у чаурице, |
ато су и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне чистоте вентилацијом и отвореним прозори |
дину, две и три дана, усавршавајући се, поред своје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки по |
о од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>С |
ах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче и паметније к |
и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео у |
лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој г |
имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и машину за истресање |
<pb n="39" /> четири гроша за један.{S} Поред овога њега позва пређашњи газда, у којега је он п |
реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Че |
, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у присојној страни сваки домаћин има велики |
школска година и Радиша је часловац.{S} Поред Часловца има и других предмета и Радиша је озбиљн |
по двадесет и четири гроша на месец.{S} Поред овога и благодејање се у старијим разредима повећ |
о су га још усавршавали и повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лифер |
сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи |
е је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и столи |
и ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике |
танице, само што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и |
им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих |
S} По чему познајете?..{S} Видите слова поред љуљашке!..{S} Доста.</p> <p>„Сад оставите буквар |
е истински шешир? —- Погледајте у слова поред њих! — Доста.{S} Затворите буквар! — Сад узмите к |
ова поред чаше!..{S} Погледајте у слова поред листа!..{S} Сад пређите на овај други лист!..{S} |
} Нађите шешир!..{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите гусле!..{S} Које је гудало?..{S |
те листу дршку!..{S} Погледајте у слова поред чаше!..{S} Погледајте у слова поред листа!..{S} С |
Нађите ушице!...{S} Погледајте у слова поред игле!...{S} Нађите евењку!{S} Откините које зрно! |
S} А какво је?...{S} Погледајте у слова поред ока!...{S} Нађите столицу!...{S} Каква је то стол |
јој је наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње!...{S} Преврните и тај лист!...{S} Нађите најп |
е му је ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа!...{S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите, да се |
ва је то мачка?..{S} Погледајте у слова поред мачке!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али није о др |
о ногара стоји?..{S} Погледајте у слова поред табле!..{S} Нађите шешир!..{S} Погледајте у слова |
о истинско перо?.{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће та табла? |
Зашто не може?...{S}Погледајте у слова поред ашова!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађите перо |
налазе све слике редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, д |
Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога плота, зелениле густе младице потоње жив |
ножицама исецала; или су одмах исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање |
до „Потопа“!{S} Па се онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, хо |
а су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођене каменом као |
разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред свакидањих малих ђака учити и велике ђаке Недељом |
да га приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота ископао леју пола метра у дубину а |
ивању, Радиша је утврдио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по |
е и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа |
ну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају простодушно и прилазе да г |
уће, како да полазе од куће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављају путем, да улазе у школу |
и велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је само за здравље, Радиша желео да |
турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је к |
је <hi>прво</hi> слово оно слово што је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, |
горица нема опасности од глади, опет је поред старога направљен још један нов кош за храну и на |
кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну |
те воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писмености ширити и <hi>умешност</hi>, ос |
е: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута забоде кукаљу па оне не даду да се п |
била патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали |
се нађе и кметов син и обојица стадоше поред ограде и гледали су, како се играју и велики и ма |
гу, а поврће и све друго по парцелама и поред споредних стаза.{S} Тако су после и радили.</p> < |
Деца рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с дру |
слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано! |
а рече, да чупају сав коров око школе и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Гр |
оред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказама“, којима често |
ке школе имао благодејања.{S} Јер многи поред себе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре |
н је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице |
рити: слава и хвала нашим старима, који поред два огромна, страшна и крвава рата, и баш за врем |
продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} А |
ли су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и размил |
е да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно узвикну: „Ево грађе за моја к |
сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те |
во сви, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити |
о с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је имао једно платно одсече |
ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево |
шту свако јело може зготовити боље него поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде ви |
ије за село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцеларије, под којом је село Загорица, и |
А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Шта му је то с |
— Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица у в |
так буде мио.{S} Чобани протерују стоку поред школе и застајкују пред капијом од „порте“ и с ра |
е школе.{S} Зато је умолио кмета, да му поред Грује стави на расположење још једнога човека, те |
а, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе п |
и сад ова мала, у узаним линијама!..{S} Поређајте она, што иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А |
i>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} Поређајте ми сад ова мала, у узаним линијама!..{S} Поре |
Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и преко ре |
у снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу и ч |
ао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне још толико.{S} А један је странац р |
де?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане опет |
ва у судници него понајвише доносе људи порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу Груј |
је одредио једнога сиромашка, да одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је овај нек |
за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у шко |
на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Им |
шла била она цигла, што су је донели из Поречја, и према њој удесе неколико калупа.{S} Радиша и |
носили су циглу, ћерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад не сме и не |
им великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то ра |
отово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав једне |
} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само љ |
се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојица |
а се скоро усија и — звечао је лепше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози |
који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредовати, они ћ |
емо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, како су и нас родили и одгајили роди |
е деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу |
ов, те су имали читаву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девоја |
порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које су донеле своје дете да им га попа крсти |
посао, које око принове које око срећне породиље, која сад заборави на болове па с неким чудним |
Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио му је Груја.</p> <p>— Је ли ис |
ј соби и кујни, где може да живи читава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помаг |
отиња.{S} Ово је <pb n="270" /> честита породица.{S} Ово је добра мајка и домаћица.{S} Ово су в |
ла постављена совра за часнике, чланове породице и неколико позваних гостију.{S} Радиша је умол |
ве за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега стана је велики подрум за |
тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао да и |
Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“...</p> <p>Онда |
ф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породице и општине неподобне за већу дружбу и заједничк |
<p>— А да ли сам одужио дуг свој према породици и земљи својој?{S} Родитеље сам своје волео, п |
се поносила, што сад она издржава целу породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њено в |
r" xml:id="SRP19102_C11.5"> <head>5.{S} Породична радост</head> <p>Једнога дана Даница уђе Ради |
је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и друштвени, и државни, отишао куд и камо да |
ајвеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима својим и селу своме, ја сам оду |
причати о вредноћи и љубави вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигл |
ише шта је и забринуто су очекивали час порођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и кор |
заједно са својом вредном, али послом и порођајима већ изнуреном половином.{S} Али је пред њим |
је не разастру свуда и не остане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Јо |
е узму и преносе у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село д |
то се и цео овај ограђени простор зове „Порта“.{S} Школа је према капији на супротној страни, т |
камена.{S} Деца рекоше, да има и ту иза порте читавих гомила камења што су људи скупили по лива |
ред школе и застајкују пред капијом од „порте“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} А ученици Ра |
.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које с |
и на посао око ручка.{S} Поставили су у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, у хла |
таре и рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и тамо да се забављају, док он не при |
ма се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио старој школи кр |
ко, да путања, која води њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С леве стране је дуга |
ад плете крошње ногараче, он после горе поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мо |
остирач је већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекрат |
ло, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који су код нас н |
где би провео до подне највише у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му |
распуста су пребојена врата и прозори и поручено десет нових клупа са по три седишта.{S} Радиши |
а сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Даници поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механску собу |
ио овако брзој преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им |
S} А кад они израстоше доста велики, он поручи мало семена од свилених буба и у једној соби поч |
и све ново што им је требало од гвожђа поручивали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигле |
на и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свакојаке даске, велике и мале, тан |
ч освојили су околину.{S} И тесан камен поручивао се из Загорице.{S} Њихови „мајстори“ зидари р |
ва, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога дуда, заједно с упуством како |
добио, поступио је тачно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, р |
што они нису умели и могли, или је сам поручио, као за себе или школу, па после њима предавао. |
ао потребну грађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда је приступио п |
из градине у градину.{S} Зато је одмах поручио неколико тих из Чешке, а после покушао, да их и |
днога, да сутра дође школи, а многима и поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</ |
ад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рогове па и главне греде тавањаче.{S} Дадоше |
зрачунавају колико чега треба, те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало |
и друго посуђе, како се гради стакло и порцулан, шећер, хартија, и све што људи умеју да напра |
се.{S} Радиша оне мале из првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа п |
аспоређено је где треба које дрво да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је ве |
и сваки пут се налазило по нешто да се посади, пресади, оплеви, окопа, залије и тако даље а по |
носили су одело као официри.{S} Радишу посади учитељ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беш |
ни шума не расте онаква, каква се сама посадила, него је и она гледана и негована као воћке.{S |
гледана и негована као воћке.{S} Они су посадили оно дрво, које им највише треба па га не секу |
а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици |
тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама |
тпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у |
ло бити корените поправке у овоме селу, посао, који је био основа цивилизацији у свету...{S} От |
} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао.{S} Цело је с |
л’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, како овај дан што лепш |
свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша надгл |
прага од радости.{S} И сви се дадоше на посао, које око принове које око срећне породиље, која |
говори Радиша.{S} И за час се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торби |
{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставили су у порти код старе школ |
иша се онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је исп |
војим редом, и Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Ал |
на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли, и помогне |
јпотребније ствари па се онда вратио на посао.{S} Најпре је премерио газда Мијаилов воћњак и То |
д је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су све парцеле прекопане и то дуб |
ке за своју децу, Загоричани се даду на посао и кроз кратко време они јаве попу, да је све гото |
да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да п |
у год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на међусобну грдњу и устани ти, да седнем ј |
још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би могло бити ко |
нима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново место |
Само да купи гвоздено огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много |
> <p>Градина је напредовала, школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближива |
е оних других, немајстора.{S} И зато је посао напредовао необично живо.{S} До саме „цокле“ изве |
му треба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељењ |
а се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Даница је радила у главноме као и прошле годи |
свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према наклоностима својим.{S} А |
ану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, да се копа бусење |
руге стране.{S} А мали зидари продужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надг |
ље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи, |
} Више деци ништа није било непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиш |
То је сада био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зград |
е он имао да отпочне свој најузвишенији посао.{S} Рано зором устала је Миљкова домаћица и сва ч |
авније, а и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку |
тро доноси нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
а, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} Почињете да учите књигу.{S} Сва мудрост, све |
што је столар из чаршије сав столарски посао радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, |
дати сами, а то је зидарски и столарски посао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо н |
ретко наћи село, да је један заједнички посао извело овако сложно и овако једнодушно, да се ник |
ам.{S} Почео сам онај велики и узвишени посао, за који сам се толико спремао.{S} И ево центра м |
>За време одмора продужен је ономадашњи посао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод |
ницима, и великима, да продужи започети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не |
сти лепим временом и да доврши започети посао око школе, Радиша је навлаш данас пустио децу на |
е, бирали веће и додавали га, гледајући посао, који до сад никад нису видели.{S} И за кратко вр |
узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо не |
</p> <p>Радиша, блажен што му је и овај посао испао овако срећно за руком, врати се у село и је |
Одмах морамо споменути, да је њему овај посао задавао много више трудбе него онај у школи; јер |
ви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи да |
р, расејаност и зевање, напуштао је тај посао и прелазио на други; а други пут га је подешавао |
едан ковач, који би потпуно разумео тај посао и могао да оправља све алате од гвожђа и челика п |
пожелео им само добро здравље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, како је могла да |
и.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме |
та више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> <p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су сва има |
{S} И кречари и циглари су убрзали свој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиш |
иске послове не мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што у |
И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну онако често и довршују.{S} |
Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми д |
340" /> а Даници поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде премишљати шта |
{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> <p |
по двапут донели, Груја је одређени му посао свршио; само није био прекопао оно место, где је |
ра.{S} Кмет Миљко онда рече, да прекину посао и да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповед |
требало, те да мале калдрмџије отпочну посао и доврше започето дело.{S} Брзо су опет сви били |
ече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p>Посао је напредовао не може бити лепше.{S} Село се иску |
руги престане, онда је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева |
су му се науке много допале као нове и посве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, у |
ти Сава је умро као човек, али се после посветио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и |
мо његову икону по школама?{S} Зашто се посветио?..{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам ј |
олико Свети Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зовемо српски просветитељ и учи |
учинио толико добра, он се после смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све |
нема парница и кривица, него све време посвећује привредним пословима општинским; попу зато, ш |
у, даш једнога <hi>Радишу</hi>, </p> <p>Посвећује овај свој рад</p> <p>Захвалан ти</p> <p>Писац |
т дана радимо и у њих све своје послове посвршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му |
о то питање о женидби.</p> <p>— Сад сам посвршавао све најглавније ствари.{S} Сад је на реду, д |
пољски у ово време у Загорици још нису посвршивани опет су сви ученици Радишини били дошли и н |
у модерне постеље (кревети), за свакога посебице, него једна општа, али висока од земље на даск |
S} Наставници су могли о сваком ученику посебице да воде и наставничку и родитељску бригу и да |
сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају у клупе.{S} Онда почиње други дан „наставе“ ов |
римио оправдање.{S} Онда је наредио, да поседају у клупе, које су биле изнесене и намештене пре |
једнога сата Радиша рече деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="84" /> |
задржавао децу у школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу у |
доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте |
лавноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{S} Само је сва одрасла жен |
а и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша настави:</p> <p>„Извадите буквар!..{S} |
у, да сипају и приносе.{S} Само су људи поседали с Радишом.{S} Ручак је текао као обично: по је |
он отворен.{S} У гломазних десет клупа поседало је око осамдесет ђака најразличнијега узраста |
кругле совре, високе једва једну стопу, поседаше опет на троножне столице чича Миладин, кмет Ми |
јвише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаше најпре пред кућом на троножне столице, а Радиш |
г Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува могла чути чак |
и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки |
Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и поседаше на своја места, Радиша рече најпре да устану, |
олако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опе |
!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и прино |
се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше, као да су неки тешки терет скинули |
Тако су у пријатном разговору ручали и поседели више од два сата па онда устали, да се мало пр |
еда их како седе и поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше |
ња, деца су видела, да оно семе, што је посејано сувише плитко, као и оно, што је посејано и су |
сејано сувише плитко, као и оно, што је посејано и сувише дубоко, спорије ниче од онога, што ни |
.{S} Због краве је набавио и детелине и посејао је у једном крају градине, и ако је било доста |
ичија му се не би примила, да је просто посејао онако, и да му тај исти привредник није казао, |
то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до сад нис |
10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко |
о много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго |
чувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљ |
Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} Том приликом казао им је и како се то чини и |
нда казала, како да се ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у ш |
то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испо |
ађите најпре нож!...{S} Можете ли да се посечете тим ножем?...{S} Зашто не можете?...{S} Које м |
иб, како се углављује камење и зашто се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су |
в и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да |
е а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој калдрми.{S} И благословене су многе р |
дели у кући поред огња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највиш |
рави са свима, а ови сви <pb n="255" /> поскидаше капе и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у н |
и један.{S} Радиша погледа: време лепо, посла није много; земља нема да се откопава нигде, него |
ек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} На послетку, јунака на језику има много.{S} |
а много њива и ливада, те нема ни свога посла много, него више ради код другога.{S} А кад ће ко |
ао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <pb n="298 |
у дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла код своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{ |
довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити |
ка буду од — мацака!“..{S} И онога часа посла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке да р |
ежнији.{S} Заклањао је од свакога тежег посла а у слободним часовима читали су прекрасан превод |
је провео у довршивању с^ста јучерањег посла.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ |
b n="235" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе...</p> <p>Тако Радиша са |
теља.{S} Зато су кметови имали још мање посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађ |
А ЧЕТВРТА</head> <head>СРЕЋНО ПРОДУЖЕЊЕ ПОСЛА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C4.1" |
/head> <p>Ништа Радиши није задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није оч |
камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} |
о.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се све |
асвим на свом месту, само да није много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико |
дари у тој вароши тада нису имали много посла па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, |
о им је дао здравља да изврше један део посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња ра |
у друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лет |
калеми, рече Радиша.</p> <p>Миљко одмах посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „То |
<pb n="373" /> основне школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за |
сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, ако му требају.{S} Св |
тати оно што јесте у друштву и испунити посланство, које му је додељено.{S} А онда ће и школа н |
трпи тамо.{S} Видите какав је извештај послао о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово |
ојмова о количинама и њиним одношајима, после тога вежбање у тим радњама усмено, напамет, те да |
ласати за владине кандидате.“ И доиста, после кратког времена дође из министарства наредба, кој |
научио у овој школи</head> <p>И доиста, после распуста школскога Радиша се пријави у Учитељску |
мртвим сном.</p> <p>Србија је најпосле, после славне битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а |
младост и детињство, а почиње зрелост, после које долази и старост.{S} А што је најглавније, м |
и припремило, дошла су и деца у школу, после равно девет месеца.{S} Време таман доста велико д |
.{S} Заго је већ и данас <pb n="281" /> после подне питала, шта да ради с децом сутрадан, и Рад |
} Тако иде донекле.{S} А <pb n="133" /> после дођу села и градови где живи друга вера и други н |
да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачунају.{S} Зато им је дао дебље хартије свак |
и стране света.{S} То су <pb n="188" /> после нашли и у школи и знали су које је која страна св |
росвећених не води о томе рачуна!...{S} После кратка разговора послужише и другу и трећу, али Р |
ли срце му је остало у Планиници....{S} После вечере прострше по асури једну поњавицу и метнуше |
се није више звао Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио ј |
но.{S} А друга су питања била лакша.{S} После овога „предавања“ на брду, једно запита: „А где ј |
пет нашао по неко, да га не послуша.{S} После ручка натоварили су на неколико кола све ствари и |
е правити план: какву кућу да граде.{S} После плана за школу Радиши је сад све лакше ишло; а од |
ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког времена дође један домаћин из села па зап |
pb n="355" /> у раду и животу своме.{S} После друге принове дошла је и трећа, четврта и тако да |
сци и они, који имају добро памћење.{S} После овога Радиша рече, да оставе и табле у клупу па д |
и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После подужег размишљања један одговори: „Бога ми, то т |
сто време и последња година у школи.{S} После можете долазити само на поправку, ако хоћете, као |
, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} После подне дошли су и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> д |
а послу </head> <p>Освитао је Петак.{S} После јучерање кише данас је било опет лепо сунце, али |
ји је најважнији у животу човековом.{S} После рођења и смрти у животу човековом нема већега и з |
сви ручају па после да сиђу извору.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину |
/> село, и Даница њега и он Даницу.{S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А после ове радост |
ика, она у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је |
а читање, особито о већим празницима, а после и они, који су излазили из школе.{S} На орману је |
одмах поручио неколико тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произве |
ите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p>П |
одигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био в |
агорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много лепше и облагор |
бербу — колико грађење буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у мо |
о тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> <pb n="146" /> <p>„Ето |
.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, о њеној кори |
тке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „<foreign xml:lang="LA">Status quo ante</fo |
ећина“ у почетку је значила више њих, а после је променила значење, и <hi>сав је народ</hi> поч |
ожа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} |
ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Н |
шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г |
} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле ст |
..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче. |
..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите |
После кише сунце увек лепше сија.{S} А после ове радости због останка и заједничког рада долаз |
здарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом и |
он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се сва |
ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S} Настаје „меден |
ј чистој природи необично пријало.{S} А после овакога оброка кад се напију лепе изворске воде, |
а тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упућива |
им је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, која се имала после Милован |
сви доносили и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве н |
и његов развитак у почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле најпосле сасвим |
е да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте. |
им десетицама и јединицама на картону а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са друг |
а треба да направим онака колица, каква после сваки у овом селу може направити“, мишљаше Радиша |
римимо као поклон, онда је право, да га после поштедимо од кулука, кад станемо вући камен, песа |
а нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро |
е.{S} И Даница их је једва дочекала, да после и она има велике ученице и да преко њих све више |
сторима и примали зидарски занат, те да после и они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Л |
е калдрмџије и мале баштоване.{S} Отуда после и леса пред школом, и чистаљке, и сламни простира |
ајмање пет лекција: три за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико |
сле ње и Радишина Милена, која се имала после Милована.{S} Њима је главно било: читање, цртање |
радити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што пре израсте шума.{S |
штају је у подземне подруме, одакле она после по долинама и низинама извире, те поји свет и око |
ви!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико сам наваљивао да г |
ове јела и меси хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што |
ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам о |
{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па после и Француски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Рад |
ба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели |
деца су лепо читала као да причају, па после казивала шта су прочитала и изводила поуку.{S} А |
децу; а могу да продужим гимназију, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам д |
сам поручио, као за себе или школу, па после њима предавао.</p> <p>Циглари, црепари, кречари и |
<p>„Да ли ми да градимо малу школу, па после неколико година да дограђујемо и крпимо; или да о |
ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких људи; да те ко не п |
де на „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит или архијепископ и буде најстарији над |
S} Начините најпре оно с леве стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Где ј |
тиће и витке на најразличније начине па после плету разне котарице с дршком и без дршке, и опет |
касе а нешто позајмити из штедионице па после отплаћивати сваке године по мало, колико можемо.{ |
професори „диктирали“, а ђаци писали па после <pb n="37" /> учили напамет као и из штампане књи |
е, и то прво простије и лакше ствари па после теже.{S} Много је чинило, што је столар из чаршиј |
отовим парама, него се мора задужити па после по мало да отплаћује.{S} За тај новац право је по |
како му најпре сваку рупицу замазао па после окречио, те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А |
то зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу извору.{S} После ручка Радиша прецрта и о |
а би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни т |
Таман да нисам сама!..</p> <p>И доиста после неколико недеља Груја се венча са Станојком и она |
после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш |
и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А пос |
ове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дневних послова у кући нису изишли у поље, да мал |
иши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова |
ше у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после неколико недеља из ових чаурака изиђоше лептири, |
песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао игуман па архимандрит, па епископ или влад |
при печењу креча у Клисури, и којега је после у путу креч највише опекао по недрима, упита: „А |
во.{S} Ресултат овога био је тај, да је после краткога времена Миљко сазвао све виђеније људе с |
и се грађанин умири и заспа.{S} Дана је после чешће опомињала присутне.. да не би пробудили беб |
е и рад и најпростију за грађење, па је после поступно све старе или заменио сасвим новима или |
ту Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо његову |
са својим родитељима кући.{S} Радиша је после позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и ово |
.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са својим се учени |
ољи доручак није ни тражио.{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му се, да н |
та, што је он проповедао.{S} Али кад је после на страни прочитао прву Економију и Социологију, |
заборавили; а нема ни једнога, који је после, као младић или човек, научио да чита и пише па з |
оред своје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољопривредни рад разумевао много дубље.{S} |
ољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла да погоди, шта је ово з |
које је која страна света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се п |
тљикама и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прво простије и лакше ствари |
реме одмора трајала подуже, Радиша није после одмора дуго задржавао децу у школи.{S} Увео их је |
во треба најпре? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А |
код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево |
које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е |
о је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после |
.{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S |
је је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела ре |
о то слово? (Код пера).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да н |
ревизор је мислио, да ће видети дечаке после основне школе, од 12 до 15 година.{S} А како се и |
и за <pb n="285" /> живу ограду најбоље после гледичије.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пр |
своје село као најбоље, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота ископао |
, каква ће нам после требати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опет п |
о велике, и учио их још по 3 — 4 године после, него је стално одржавао везу с њима и по свршетк |
и се сам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи учитељи.</p> <p>„На првом месту, у књигам |
крижана све на оваке шипчице, па су оне после обавијене овом шареном хартијом.{S} У коју ћете р |
{S} Први конак у школи</head> <p>Јесење после подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се прим |
су се пустили кући, <pb n="21" /> да се после подне опет скупе на овако „учење“.{S} У једној ма |
у и гледају како и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</hi> разговарају, и договарају |
А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо зем |
лута и не удара странпутицима па да се после мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам паз |
ре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика поста сад се је |
не најпре потицале од појединаца, па се после шириле на неколицину, на више њих, на већину и на |
и многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала кући.{S} Зато изведе децу на један избреж |
S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта се после чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово на |
оба наших царева и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеју:< |
јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, а то н |
и и свирати у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, који је |
: „Свети Сава је умро као човек, али се после посветио и као светац жив је“.{S} И деци ово би м |
народу своме учинио толико добра, он се после смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и с |
ји озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћивати и у другим кућама и зам |
их чланова од себе саме.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отвори страховита борба унутарња |
ако звана либерална странка.{S} Зато се после рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је |
не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи један друго |
свет завади, онда ништа не ваља, јер се после један другом свети и од добрих комшија и пријатељ |
так хлебова те их је нахранио, па су се после малога одмора вратили у своје село и распустио их |
, што се зове <hi>крижуља</hi>, па ћете после на хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ја сваком |
о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч написати ласно само кад запамтите сва с |
ојаче.{S} Зато извадите буквар и нађите после џамије и феса велика слова па пазите да вам покаж |
пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, може бити, да |
а никога не терамо силом да пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> < |
доживите све, могу доживети неке, па ће после ићи полако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се вод |
да овим младићима бележе наднице, па ће после видети, како ће им труд рачунати и наградити.{S} |
им затреба, узеће из штедионице, па ће после отплаћивати; а нешто имају и општинскога, те не м |
понео општинских пара, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они домаћин |
ли каква ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, <pb n="222" /> колико ће чега требат |
е да се спремају за учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па пос |
.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за свако и најобичније занимањ |
ра или приче и у почетку сваке реченице после тачке.{S} Али је зато требало да знају шта је тач |
е код Данице био пре подне а код Радише после подне, и господин ревизор је сад морао да ноћи у |
може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања да неко не погреши, реч |
диша одведе све на реку, да се умију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</p> <p>„Да погађ |
то добро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале напојнице мали се грађанин умири и заспа |
емељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете ви |
е боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико година од ових се првих почетака готово |
никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређује: „Црквено Пјеније! |
да му село другу направи, где хоће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи велике наднице |
е детињскога доба у главноме задржава и после, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: |
рше по канатама газда Мијаилових кола и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова |
ојој њиви, чича Јанко, остати циглана и после, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће |
е он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после подне веселији из школе и слушао је све што му је |
пак је полако, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро успео, да ону правилност и лепоту у |
а, романска или политичка.{S} Тако се и после ручка Радиша највише забављао књигом а Даница жен |
равду.{S} Мени су и у продужној школи и после у животу били најодлучнији и најпредузимљивији ба |
стану ни по свршетку свих школа, него и после сваки припада неком друштву а неки и многим друшт |
што је најпотребније он је побележио и после наручио.{S} Сад се почеше свуда <pb n="366" /> не |
жњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледај |
„евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у ва |
нимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине |
ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> < |
S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А |
е њихове о земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{S} То су господа и чино |
ато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, отку |
уди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божића, прође и читава недеља дана, и дође Свети |
head> <p>Кад су тако људи израђени, они после израђују оно друго.{S} Они се прво старају, да се |
оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} Најгори су немарљ |
, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек |
каква ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетину година!...</p> </div> <div type= |
личи на змију.{S} И кад га старији ђак после преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S} Ст |
е ту научи и колико <pb n="35" /> човек после вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако х |
ичани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не ударају плафоне |
одигнемо мало већу зграду, каква ће нам после требати увек, а не после десетак, а може бити и п |
учимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више |
видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје културне и реформатор |
треба да почну, па ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа |
па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали загорички ђаци су поранили у школу |
ку годину</head> <p>Освануо је први дан после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао око |
уви или запамти ових тридесет слова, он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу на |
ој брале, кад плете крошње ногараче, он после горе поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго |
олико, колико Свети Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зовемо српски просветит |
ад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, набави му |
ога света и своју неспрему надокнађивао после сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио мн |
уће, с кујном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет је лако направити, а и т |
сви позивани у своје команде.{S} И како после мобилизације дође и објава рата а за тим и сам ра |
боље, да и ово сам направим, онако како после и други могу правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} |
и, шта је данас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, и он поново исприча све како је б |
да никад слађе није доручковао.{S} Мало после нађе се код школе, и са својим сељаком, те су се |
се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колев |
рече Груји, да затвори прозоре, а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} Улазећи |
да доручкује.</p> <pb n="16" /> <p>Мало после чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло се не |
школу да направимо колико треба, а село после како нађе за право...</p> <pb n="232" /> <p>И кме |
о бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати кондиција а може б |
естите, да задовољимо капетана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претп |
пуштати по мало да се одморите, па ћемо после наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, д |
им напоље, да се мало одморите, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{ |
а да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има ли шт |
емо видети све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је на |
и пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њима стиже и Зора из Београда, те ј |
, неслоге и свађе у брачном животу, што после прелази и на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине |
зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретање у раду, у р |
n="278" /> унесе до почетка школе, јер после неће имати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим |
напоље, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</p> <p>За време одмора Радиша је |
и „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после није много волео, нити се хвалио њоме; и давао је |
постави за оно за шта је, и надгледају после како ради; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и |
пуштао, да се састају у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и |
ило од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комадић синоћне погаче и парче сира да дор |
{S} Радиша се сад сетио, како је и њему после сваког распуста било тешко да почне да пише, и ка |
кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога јела; да собе где једу и спавају и кујну |
види, да нису заборавили читање, па су после писали.{S} Читала су прилично, али писање је ишло |
ма и тако даље.{S} Све очигледно, па су после све ово огледали напамет.</p> </div> <div type="c |
који су у детињству ишли у школу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, који је после, |
елили и за петорицу и десеторицу, па су после огледали и за тројицу и четворицу, па и за осмори |
Деца су бележила писаљком наоколо па су после ножицама исецала; или су одмах исецала поред карт |
провизовао и једну малу сушницу, где су после сви доносили и сушили, најпре за себе а после и з |
се друго дрвеће тешко прима.{S} Неки су после покушали, да од њега подижу и живу ограду.{S} А г |
ћа направа била ђерзонка.{S} Ученици су после, особито они већи, правили за себе, а неки су изи |
ама и поред споредних стаза.{S} Тако су после и радили.</p> <p>Нешто је још недостајало Радишин |
пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се угледају и друге, и тако је ишло |
но леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после сунца почела да стижу школи.{S} Радиша је сачекао |
<head>Радишин премештај</head> <p>Одмах после овога разговора, или боље рећи ове свађе капетано |
ају све, особито прост свет.{S} Зато их после кажњавају, што лажу, клеветају и грде људе па чес |
ру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> <pb n="323" /> <div type="chap |
м бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућ |
4"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>ПОСЛЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id |
да вас зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p>После повећега одмора Радиша каже, да изваде букваре, и |
и један предлог министарству</head> <p>После оваких радова преко распуста Радиша је у почетку |
> <p>Радиша Здравковић“</p> </quote> <p>После два дана Радиши је саопштено у Министарству, да ј |
ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>После једнога сата Радиша рече деци, да опет поседају у |
ило мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је омладина почела да свира и игра, попа је |
оме!{S} Тако је где је множина“.</p> <p>После одмора Радиша је прво рекао, да изваде таблице и |
ила је за пет шест година млађа.</p> <p>После оваких шетња необично им је пријала мајкина вечер |
идели су Радиши на таким ђацима.</p> <p>После службе одвео их је и у школу тога места, те да је |
се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред |
и, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечаности Радиша је купио својим ученицима у |
давали, да су молили, да остане.</p> <p>После неколико дана капетан је написао опет „президијал |
лепше популарне историске списе.</p> <p>После читања дошло би које предавање, које би већином б |
укаљамо!“ одговорише готово сви.</p> <p>После четврт сата Радиша рече Груји, да затвори прозоре |
, а остало је довршено сутрадан.</p> <p>После овога одмора деца су ручала од онога што су донел |
ша је само надгледао и управљао.</p> <p>После овога „одмора“ уђоше опет у школу.{S} Радиша рече |
ече да се одморе мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде буквар, те поново |
ислили, само нису умели да кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорн |
„ученици“ више приближили њему.</p> <p>После читавог сата одмора Радиша их позва, да уђу.{S} О |
предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђавих дела а радовање и она мила готовост да |
о и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде кући.</p |
ност у давању слобода народу, и млађих (последника Светозара Марковића), који оштро и безобзирн |
</p> <p>Крсманова кућа у селу није била последња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Јоксимова и |
слобођавање.{S} И ми смо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова је доста и из овога села |
во троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је последња десетица исечена на јединице и онда је рађено |
о, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у школи.{S} После можете долазити само |
S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последње дужности ослободи.{S} Миљко и Миладин се понуд |
а си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи падоше некако необично и помисли у се |
оретичар него и као практичар, и ово је последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша нас |
{S} А највише је децу занимало, како је последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и са з |
замислише и као хтедоше пристати на ово последње.{S} Али се Радојица Вукмировић издвоји па с пу |
како је нека шаљивчина рекла, да је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу |
ду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач ј |
ена, да се у маленом селу Загорици и до последње и најудаљеније чобанске колибице распростре гл |
уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>Последње речи „биће уз њу“ капетан једва дочека, па реч |
или знање и умење.{S} А од овога двога последњега умење је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће |
ного.{S} Јер му се чинило, да без овога последњега не може знати, чему има да тежи у своме раду |
арица Милица</title>“ а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали.{S} За овим је је |
сет или <hi>деведесет</hi>.{S} И у овом последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има десет — д |
а били су при врху и Радиша опет уплете последњи ред с преплетањем а крај утврди концем.{S} Про |
дмора деца сама предложише, да доврше и последњу, западну страну калдрме испод стреје школске, |
ом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{S} |
шареницом.{S} Тако је Радиша проспавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је бр |
представљају само једну врсту послова и посленика државних или народних, а то су управни или ад |
то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, господине министре; али знајте, да |
говор не одвуче с права посла...{S} На послетку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се ст |
дужило <pb n="327" /> целог дана.{S} На послетку посумњаше, да му и теј не чини добро, те Даниц |
ње: имаће он шта друго да купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки м |
марљивије растурао по целој њиви.{S} На послетку је наредио, да се то поново пооре што дубље.{S |
сао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} |
ења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетник, ј |
лести!...{S} Премишљајући тако он се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не б |
је највеће оно близу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, које |
ај савршнији живот, којему тежимо, и на послетку оно што је забавно.{S} Тако је стално одржавао |
овом и писали су све у околини.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине <h |
шкоди и превелика топлота...</p> <p>На послетку, мислио је Радиша, духовну храну ваља да подес |
кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, за које мушка рука не пријања и који би напред |
еологију и дају шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни ру |
рема, особито зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по ку |
чиновници представљају само једну врсту послова и посленика државних или народних, а то су упра |
постоле за своје идеје. </p> <p>Од свих послова најважнији је био: читање корисних књига, особи |
било.{S} Али у Загорици мало има других послова у судници него понајвише доносе људи порез.{S} |
кога радника и да га одваја од оволиких послова, па се није уздржао, да ово и у извештају своме |
није било лепа дана, кад после дневних послова у кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки |
>Господину министру просвете и црквених послова</hi></p> <p>Ова је школа отворена лане као прив |
„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто сам се вратио са стране, где сам б |
„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто смо од суднице направили школу и н |
ени и понашања углађена и привлачна; за послове своје потпуно спремни, сваки вам представља не |
ме.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде домаће посл |
на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Груја и |
њ, донела воде, умила се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Мила |
, да шест дана радимо и у њих све своје послове посвршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и м |
напредују, јачају и разгранавају своје послове; а не чекају све од државе као у нас и оне им н |
против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви |
још мање.{S} Ови су звани на општинске послове, за које им је плаћано, те је и њима добро било |
е неподобне за већу дружбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро све неписмено, те да би се |
и, да то није много, јер они раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е |
од то доба Радиша је радио све кућевне послове па чак и оне које раде на селу само жене и дево |
д ради, разумеће боље све пољопривредне послове но сви загоричани пре школе.</p> <p>Кад је наст |
з њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, што их они раде; и што су ти људи писменији и |
ији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бир |
Жене гледају кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и да читају.{ |
х је опет дозивао у школу и радио лакше послове, докле не би осетио да је доста, па их је онда |
оји се зову министри и који су изделили послове између себе, те је један за судове, други за цр |
а народ сам не познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би више и |
е морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дван |
р радник, домаћин и старешина.{S} Отуда послови у нас рамљу, те приватни прелазе у стране <pb n |
онда није чудо, што су у њих овако сви послови напреднији, кад им се овакав темељ полаже још и |
или шведски слојд) и од метала (ковачки послови или метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било |
очетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови пошли својим током и сад је још више умело да ц |
али овим пословима још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће и градили кошниц |
руштво напредује само онда, кад сви <hi>послови</hi> у њему напредују.{S} А државни чиновници п |
многим друштвима, и раде заједнички на пословима, на којима један сам <pb n="49" /> не би мога |
подин“.{S} Миладин се захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, а |
шили и продужну, они су се одавали овим пословима још више.{S} А ти су послови не само плели ко |
пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим пословима руководићемо ја и они моји велики ђаци, јер о |
арству, воћарству и уопште земљоделским пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпо |
и поигра, и да помогне нешто у пољским пословима, и да оде до удатих сестара, тетака и друге р |
ца, него све време посвећује привредним пословима општинским; попу зато, што су сви побожни, а |
диша се опет безбрижно и искрено предао пословима на извођењу свога културног задатка.{S} И у к |
љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S} |
гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него на жени, рече |
о не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу |
бор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су прешли гот |
својих, заједно са својом вредном, али послом и порођајима већ изнуреном половином.{S} Али је |
сведоци томе.{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба д |
загоричке, нису ни престајали са својим послом, него су га још усавршавали и повећавали, а поре |
ви. „Ћерамиџије“ се чисто поносе својим послом, а они други гледају на њих као на извршиоце нек |
е из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школ |
есени.{S} А око Крстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попо |
{S} Али што су више мајстори измицали с послом, све се више увиђало, да је довучена гомила каме |
тори не чекају, и требало је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И о |
„Ћерамиџије“ не треба ни да престају с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља ј |
ћом журбом и нестрпљењем предао се сада послу, да измисли најбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пал |
очето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење?{S |
га певача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише лакомислен, не љути се ни на њ |
ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем....</p> </div> <div type |
прво читање.{S} Мале калдрмџије опет на послу </head> <p>Освитао је Петак.{S} После јучерање ки |
равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и више |
не, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморно, само да на |
то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима његовим у владању и животу.{S} И, зах |
па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се промучио годину, две и три дана, ус |
учитеље, те да виде, да смо приступили послу, и онда нам неће затворити школу,“ рече Радиша.</ |
ли.{S} И сви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да |
људи руком радили.{S} И машине у сваком послу све више одмењују човека; а он се све више измиче |
и добру домаћицу и помоћницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду |
омагачи у његовом реформном и културном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад |
може да се калеми, па је онда приступио послу и на разном дрвећу <pb n="244" /> преслишавао уче |
душу нову снагу и још већу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехо |
о мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казивати сваком, |
бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и управљао |
а се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико ће они добивати за свој новац.{S} Зат |
иплод, а они којима треба узимају га на послугу, него су заједнички почели да набављају и појед |
} И сасвим механички Зора спусти на сто послужавник па се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Ал |
сели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше |
драви с господином, пре него што донесе послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пуно девојака! реч |
добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности |
, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="285" /> живу ограду најбоље после г |
м да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направи од круте хартије |
још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либелом“.{S} За непун сат доврши се тро |
вори с неким бољим друговима, да оставе послуживање, па да узму стан за себе и да живе како мог |
д јавише својим кућама, да су напустили послуживање и да се сада сами хране, од њиних кућа похи |
га позва пређашњи газда, у којега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двад |
чунаљке још није имао, он се, још боље, послужио овим десетицама на картону, с којима су радила |
е да праве.{S} А највише је овај мајдан послужио кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ нек |
хоћемо да заповедамо?! упита с чуђењем послужитељ Груја.</p> <p>И сви рекоше по нешто, само Ра |
р између Радише и његовога добродушнога послужитеља.</p> <p>Радиша је сад у новој згради стао п |
руги радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била |
ишиној соби мала плехана а у другој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} Ај |
бе, кујном и подрумом, и обашка стан за послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распор |
у.{S} А у дворишту иза школе је стан за послужитеља, с једном већом собом за оставу јела и трпе |
него је направљена и од школе до стана послужитељева и оне собе за ручавање зими и по рђаву вр |
у с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељеву собу), још један сто и једну столицу за њ |
ме рачуна!...{S} После кратка разговора послужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао. |
ступи у једну велику кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Радиша је радио све кућевне |
, да ће се мало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{ |
имао времена.{S} Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузданији, газдарица |
говора; изиђи и прими га!</p> <p>Даница послуша мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога |
на; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После ручка натоварили су на неколико кола |
што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n="151" / |
ели и радовали су се од срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао један други и рекао ово:</ |
е један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, |
чи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спре |
омућено и патријархално: задруге добре, послушност у њима, вредноћу, честитост и чедност свуда. |
свакој кући владала је слога и љубав и послушност према старијему, те су се зато и задруге одр |
да се навикавају на пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно постиже у заједничким |
у у томе и да се стара, да све хладније посматра и никад не пада у <pb n="196" /> афекте, него |
ојала у томе, да их упућује, да тачније посматрају природне предмете и појаве око себе.{S} Живо |
рироду, из природе и на природан начин, посматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним |
е све добро што Радиша ради, па су само посматрали и куповали.</p> <p>Радиша је ово у главноме |
д свој утицај и била ограничила само на посматрање и познавање обичаја народних и само је савет |
Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању онога савршенијега живота на страни и сваке |
диша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао сваку ситницу и на ученицима својим и у околи |
ртају!....{S} Радиша је чешће долазио и посматрао сваку ситницу у овој величанственој припреми |
другови и тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свога села и свога детињства, чича |
лана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Дан |
е своју мајку и настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да каже Р |
и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чита |
<hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело каже да је посн |
да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, ка |
е.{S} И <pb n="26" /> они, који су били поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду. |
аучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пост, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и каткад по |
после једе оно друго.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S} Настаје „медена ракија“ и „ |
<p>Обе обли нека румен, од које Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста |
тако даље{S} Тако загоричка штедионица поста ускоро нека мала банка не само за јевтину позајми |
/p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школ |
реузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, скоро д |
ази и још једна нова.{S} Усред божићних поста Даница је обрадовала Радишу, да се опет осетила.{ |
у, и да се куће приближе једна другој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, да се изг |
чио и свршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају после како ради; |
и...{S} У том дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу. |
начини план за сваку грађевину и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} |
нова, показао је, да више не може да се постави једна општа совра, па да се за њом седи и пије |
тију и почео да смишља план: како да се постави или окрене нова зграда и са којим и колико одај |
, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и за старијег ђака новајлијама.{S} А како би са |
министарству да имате зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учини као шала |
Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставили су у порти код старе школе, где ручају и о за |
е гости примали у све четири и у свакој поставили по једну малу совру, само о ручку и о вечери, |
каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и некад |
ишина из иностранства министар није био поставио никога, јер није имао кога.{S} Вредни Загорича |
молим господина министра, да ме изволи поставити за учитеља ма где у нашој Отаџбини.</p> <p>6/ |
олимо господина министра, да нам изволи поставити учитеља, те да нам деца и даље не остају слеп |
и ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капетан, него да га бира село само.{S} А кад и |
.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате д |
нистре па чак и на онога горе, „који их поставља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад видеше, д |
ословену заједницу љутио.{S} А совру су постављали и пребирали и судове прали сами ђаци редом.{ |
о ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ и надгледати како они врше своје дужно |
в. Томи дође преко капетана глас, да је постављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах доћи. |
диши је саопштено у Министарству, да је постављен за учитеља VIII класе у селу Загорици и да од |
ме премештају и видео уверење, којим је постављен за Прњавор, смркло му се пред очима и није зн |
ска Школа.{S} За управитеља те школе би постављен један човек, који је необично импоновао и са |
аг школи, где је, у једноме хладу, била постављена совра за часнике, чланове породице и неколик |
нуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојаница у плеханом „чираку“ го |
заветинама, у хладу.{S} Главна је совра постављена у совралуку газда Мијаиловом, јер је био нај |
о Радиши: „Та, господине, нисте Ви овде постављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео |
емештано, пенсионовано или отпуштено, а постављено ново.{S} На све стране народ се сада скупља |
нашли су вратнице отворене и на доксату постављену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљк |
, те овај, у листи осталих премештаја и постављења у округу, предложи и Радишу за премештај из |
д идите и ником не казујте, док не дође постављење.</p> <pb n="343" /> <p>И изиђоше.{S} Пред ка |
102_P2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПОСТАВЉЕЊЕ И ОДЛАЗАК НА ДУЖНОСТ</head> <div type="chapt |
те зарад села.{S} Радишини мали ученици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Данич |
и стан, и пространа загоричка школа већ постаје тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све <pb |
м свети и од добрих комшија и пријатеља постају крвни непријатељи...</p> <p>— Ето, то хоће они |
гледно, а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{S} И кад су год одлазили од школ |
озденим огњиштем од старинске је „куће“ постала модерна кујна свуда попођена циглом, и у свакој |
читељу.{S} Тако је градина школска сада постала збирка свега онога, што има у Загорици.{S} Сада |
мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ села Загорице и тако је и свршила за |
на школа и градина школска, која је већ постала мали расадник за ово село.{S} И тек је настао р |
животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, онако како се мењала кућа њих |
а отвара очи, школом су народи и људи и постали оно што су, и само школом могу напредовати даље |
људи писмених и отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега села није изишао |
д њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту високом читаву стопу а широком по два метра |
људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он не може док не уз |
ачава оно старије, рад на рад док он не постане навика и умешност.{S} Ништа за себе, прекинуто |
арава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и како се расхлади; како киша и снег |
имандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит или архијепископ и |
Али чим пођемо даље, <pb n="398" /> чим постанемо активнији и хоћемо да похитамо, да убрзамо не |
е опште радости у Загорици није било од постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила, и сви |
т свега знања, што се открило човеку од постања света па до данас.{S} Зато, благо онима, којима |
на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама на |
трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођено |
ећају и знају, само мање.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од живо |
је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећањ |
ма се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао игуман па архимандрит, па епископ или владика и |
амо рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створио свет?{S |
каше ову нову справу.{S} Радиша се само постара да их упути, како да рукују њоме те да не потуц |
ој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде добри путови, те се свуда ласн |
оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, што има у нас о то |
ајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно узвишење за попа кмета и себе, одакле |
олазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо и школу ле |
и настава или рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што већу м |
таванисана и судница.{S} Морам се дакле постарати, да и то приближим и ојевтиним...{S} А о попр |
о.“ Радиша му онда објасни, да ће се он постарати, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп израде о |
есту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да се то здравље његово и одржи и да се хиги |
га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ ваш, онда |
не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постати најчеститији човек.{S} Ако видиш и какву малу п |
бно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јесте у друштву и испунити посланство, |
ога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети д |
ријатељство између њих.{S} Од пријатеља посташе љути непријатељи и од две партије посташе три.{ |
сташе љути непријатељи и од две партије посташе три.{S} И од сад свака је позивала под своју за |
а дочекаше долазак свештеников у велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} |
н него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и јед |
у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрављу ученич |
ољих кућа, веома рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози |
за ђаке његове у „интернату“ особито у посте, и за продају.{S} И живинарник је напредовао, и Р |
пава.{S} Док су они прошли по дворишту, постеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на |
ном.</p> <p>Стан је Радишин данас пун и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало куповно |
бе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Истина то још не беху мо |
знутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељске и само викале: „Е, благо теб |
земље!{S} Истина то још не беху модерне постеље (кревети), за свакога посебице, него једна општ |
свака соба има сто и ове нове столице и постеље подигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у том |
с наслоном и усправили чељад, изградили постеље (кревете) и подигли и велике и мале са земље, и |
и <pb n="277" /> собу да намести, како постеље да подигне са земље, како да их намешта, како с |
раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче |
сељака правило, да их сунце не затече у постељи, дотле је у варошана правило, да их сунце затеч |
варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газ |
<p>По вечери газдарица простре скромну постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужиш |
пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку |
е сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан Ра |
а... <pb n="298" /> А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} Али... |
Учиниле су, да кмет Миљко први подигне постељу са земље и начини кревет, да не једу из некалај |
е боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из |
без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много.{S} Гласова је било лепих, само их је ва |
ку школе и средствима да се тај задатак постигне; или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу |
лаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо против природе, он |
ете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се опет погледаше; погледаше и у |
а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни овде!...{S} Онда оду да траже, где ће Ради |
тарству за учитеља, кад буду готови.{S} Постидни иза других села а жељни науке за своју децу, З |
, привреде и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и само ра |
ост и послушност, а то се веома успешно постиже у заједничким покретима по команди.{S} А за то |
вијању и учењу омладине и како је он то постизао.</p> <p>На првом месту он је гледао, да <hi>по |
е школе он не може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, како нај |
ам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi> и <hi>радом |
ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе савладати полако.{S} Из једне |
предвиђао од плетарства.{S} Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Планиници; ал |
свих нас данас није било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n="403" |
иви противник данашње владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад приближују избори, а |
свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно потврди Радиша.</p> <p>— Тако |
а непријатељи данашњем <pb n="335" /> „постојећем стању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’ |
кстремне струје и стану је сузбијати по постојећим законима и упућивати све на ред и рад.{S} Ал |
pb n="336" /> науком која се не слаже с постојећим стањем и отрован је противник данашње владе. |
ћа је, што школа у многим местима давно постоји, па су људи навикли на онако, а негде је и комп |
гађај не само у овоме селу, од како оно постоји, него и у животу Радишину.{S} Село добија учите |
Милунов Мост“, који у овом селу и данас постоји, на славу творца свога и села одакле је.{S} Мил |
:id="SRP19102_C1.4.2"> <head>2.{S} Како поступају према деци</head> <p>Кад су тако људи израђен |
е, него изјави и захвалу Радиши за овај поступак његов.{S} И за кратко време преко среске канце |
текао и напредовао овај Радишин миран и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би била при |
је остајало, да то прими или не прими и поступи самостално, како она за најбоље нађе.{S} Али су |
уством како се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{S} Поручио је и семе од б |
уством како да ради.{S} Радиша је тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наок |
и обојица нису могли да се начуде овоме поступку капетановом.{S} И, дабогме, да Радишин премешт |
ма свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст поузданији; он онда не лута и не |
} Њих треба терати на кретање, и у њима поступно будити интерес.{S} Има и ограничених, и њих тр |
људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и држао.</p> <p>У свету ј |
д и најпростију за грађење, па је после поступно све старе или заменио сасвим новима или поправ |
воју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упоредно поправљало и усавршавало све.{S} А |
жемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина |
ати толико за „временом“, него и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што је радио |
го говорио, него сам радио; и радио сам поступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су учитељи, особ |
у деце готови, него се и они развијају поступно, живећи у друштву, долазећи у те одношаје и ра |
с дресуром која не развија тело и душу поступно и правилно него насилно и накарадно!{S} Што ду |
сту Радиша се старао, да све то иде <hi>поступно</hi> напред.{S} Никако много и никако брзо.{S} |
им је пазио, да његова настава тече <hi>поступно</hi>, не оптерећујући децу, <hi>природно</hi>, |
тражили, да се овде изводи геометриска поступност, без обзира на практичну корист од тога.{S} |
и проповедали умереност у напредовању и поступност у давању слобода народу, и млађих (последник |
вању слобода народу, него жели природну поступност.{S} Они се побоје ове екстремне струје и ста |
е допао овај рад пун такта, пун живота, поступности и мирноће.{S} Зато је опет запитала Радишу, |
ијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру. |
шу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изне |
{S} И колевке су подигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало другојаче и много се чистије <pb n=" |
врдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се от |
змију и рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечј |
де цигле, ћерамида, цреп, лонци и друго посуђе, како се гради стакло и порцулан, шећер, хартија |
b n="327" /> целог дана.{S} На послетку посумњаше, да му и теј не чини добро, те Даница опет по |
ле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И довр |
за од капије до школе попођена каменом, посута песком, уравњена свуда једнако а права као стрел |
ским била готова.{S} Ваљало је само још посути шљунком или песком И тога има у реци испод школе |
калдрму свуд око школе, све под конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одмор |
напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није било ревизиј |
е даш? понови капетан.</p> <p>- Не дам! потврди Радиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтов |
ати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва |
већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n="25" /> да јача н |
као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они почеше дубље улазити |
„Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научити него она |
Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти |
ар то било и „постојеће стање“, одлучно потврди Радиша.</p> <p>— Тако дакле!{S} Сад се разумемо |
да могу сами!</p> <p>— Можемо, можемо! потврдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро ра |
; <pb n="73" /> то нам је био мајстор!“ потврдише они други, поносећи се и сами њиме.{S} Онда Р |
.{S} И ти овим недоласком на позив само потврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја |
родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опе |
а школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао |
реме проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! |
до, па цео трупац да се струже у једном потезу?{S} Онда му објасни, да тестера могу да се удесе |
ца поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути Радиша, чекајући одго |
ги пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеше да моле и они други.{S |
није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> <p>— Потпишите, да сте примили |
како ћемо га издржат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или од жалос |
се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газдарица пос |
удућности“, јер расте на свакој земљи и потискује све остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и |
ст свих нас Словена, те нас отуда туђин потискује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост |
драв си, господине!...“ И молитва му је потицала са дна душе.{S} Онда наслужише Радиши.{S} Ради |
.{S} И нису ли све научне истине најпре потицале од појединаца, па се после шириле на неколицин |
да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} |
хладу, и калдрма, по којој су чагарале потковице као по даски.{S} Кмет и Радован прво одведоше |
а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад |
старији сваки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и |
руку њихових.{S} Сад се одморише и мало поткрепише јелом, па онда опет уђоше у школу, да продуж |
побележи, како се зове које брдо, који поток, које поље, која мала и које место и одакле је ко |
тао питати како се зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мале.{S} Одмах |
школе!“ Радиша погледа низ један дубоки поток, који у Загорици зову река, и у дну његову угледа |
де кући, има ли да прелази много река и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је в |
то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наших.{S} Па зар да напустимо гробове својих с |
у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у |
Томинога плота, зелениле густе младице потоње живе ограде, која ће ускоро заменити Томин прими |
ече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окрену онима поред зида и рече: |
е вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими |
ко она не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена <pb n="384" /> ретко кад само да исп |
вио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и с |
евке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове своје |
ких воћњака на све стране пуно извора и поточића, који се најпосле сливају у једну реку, те Заг |
<p>Радиша се механички саже, узе перо и потписа, па се усправљајући рече: „Потписујем, господин |
о све ово и тако се дрско понашао према потписаноме, да је овај стекао тврдо уверење, да је ова |
крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња и однесе |
че: да се сваки, ко хоће уз народ, може потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше ј |
шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао лепе печате од уме, како је год ко желео, и |
ро и потписа, па се усправљајући рече: „Потписујем, господине капетану, и примам уверење, али з |
хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим су |
е му саме потекоше низ образе.</p> <p>— Потпишите, да сте примили уверење, рече капетан.</p> <p |
{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће дол |
пога здравља и радости у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су с |
зацело.{S} И живот је највеће добро, а потпомагање тога живота је највеће доброчинство.{S} Зат |
претворила у праву задругу за узајамно потпомагање.{S} Јер ту не само што они који имају остав |
ј?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињали, бил |
у.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само потпомаже рад и умешност у њему.{S} Наука је од мање вр |
права напретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу напредак, него га у многоме коче.{S} Оне сеју |
; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што више и |
идео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правилан круг.{S} Између игралишта и школе беше |
талената за дивљење као год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толико, |
тема, и порадимо на томе, да народ дође потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, |
S} Жива ограда је израсла толико, да је потпуно заменила ону мртву, суву, од коља и врљика.{S} |
углађена и привлачна; за послове своје потпуно спремни, сваки вам представља не само потпуно р |
овима или поправио.{S} Те су клупе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, |
што ни два не можете наћи да телом личе потпуно један на другога, тако исто и још мање ћете наћ |
агорици буде макар један ковач, који би потпуно разумео тај посао и могао да оправља све алате |
ридесет година ни двоје деце нисам имао потпуно једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веом |
н.</p> <p>И овогодишњи надзорник је био потпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио је и |
о спремни, сваки вам представља не само потпуно развијену личност него у исто време и изврсну ј |
свратио пажњу, да цигле морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и да и |
тако исто и још мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку по душевним особинама.{S} У свакога је |
тересовало, кад је нашао у једној школи потпуну школску <hi>радионицу</hi>, где деца раде разне |
ре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску и им |
т понесу план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се распитају за све.{S} Зидари |
а Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и в |
ти и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је надглед |
чекали.{S} Они ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци |
њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти разред.{S} И |
вредан и поштен домаћин, и што сам год потражио од њега за школу, све је набавио и учинио.{S} |
два гроба за годину, отишао у чаршију и потражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај |
олу све што сам предложио и све што сам потражио....{S} Трећа је, што школа у многим местима да |
и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S} Милина је <pb |
; али никад ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се |
сађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо градити нову школу...</p> <p>То |
иде и која се зове гимназија...{S} Одма потражише гимназију, и одоше директору.{S} Он беше стар |
љењу њином опет не беше краја.{S} Одмах потражише семена од дуда, које беше Радиша сачувао, и о |
ох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учитељева гласина проломи овај |
ани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован пос |
ао друге народности.{S} И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање.{S} Ето |
јјача ђака требала, да га поново положе потрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге. |
итељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Школом овлада страх |
тао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потреба, да код куће има не само по које пиле и макар ј |
.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за навек, докле буде |
ду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и т |
скама и мотикама а знајући колика је то потреба свакој кући у просвећенога света. „Начинићу и т |
оћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је потребан добар друг...{S} А мени је потребна другарица |
ечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али |
А што опет да ми проводаџише?{S} Што је потребан проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и |
је овима ишао на руку, те су набавили и потребан алат за себе и продужили израђивање и за себе |
ј кревета и имадне барем по један сто и потребан број столица високих, четвороногих, варошких, |
нство у Загорици, да свака кућа направи потребан број кревета и имадне барем по један сто и пот |
носила; а он је само поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда рече, да доносе ситније камење, |
иров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња под т |
ла камење.{S} И отпоче се грађење и ове потребе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово је би |
ml:id="SRP19102_C3.5"> <head>5.{S} Прве потребе</head> <p>Мало по мало па се разиђоше сви, само |
лањске године, набављају и књиге и све потребе ђачке о општинском трошку, па да се дају деци б |
овољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе народне или <pb n="401" /> нису могли да их зад |
још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С највећом журбом и нестрпљењем предао се с |
е тако на време био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p |
а за мајсторе, за столарски рад и друге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу ће од |
иначе имао да иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капе |
ота би било затворити очи и код оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази |
и стан него и за прање, обућу, школске потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесе |
о и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући својој, које би му пружила варош или већ |
и не само да себи граде извесне домаће потребе, него граде и по селу врата и прозоре и под, гд |
ом, одмерено и поуздано, сад нису имали потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“ |
А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тим |
, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је кућа д |
еђашња апсана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским совралуци |
питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по потреби им је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није |
и, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну |
Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} Казивао јој је ув |
не познаје где су састављени.{S} Сад је потребна била и решетка за заливање.{S} Радиша запита: |
је потребан добар друг...{S} А мени је потребна другарица не само у школи него и у кући...{S} |
нашао, да има смисла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића, који се тим свакидањим идењем |
er" xml:id="SRP19102_C3.4"> <head>4.{S} Потребне поправке</head> <p>Кад устадоше с ручка, одоше |
вета и брда, и за ово су сами направили потребне справе.{S} Цртали су и планове за куће и зград |
и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физ |
о <hi>просвећивање и ова слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропао...</p> </div> <div |
нда поче ред од овога реда зиду, опет с потребним нагибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да је |
да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремају што ви |
p>Али је одмах у почетку овога нашао за потребно, да упозна децу с великим словима и рукописним |
више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, као и мајци деца и задрузи свако чељаде...</p |
жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати он |
ило ничега вишега и новога; а колико је потребно, поновиће се с десетицама, кад се једна десети |
..“ Онда Радиша настави: „И толико није потребно, деда, кад смо здрави.{S} Лекари данас доказуј |
је морао да одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уверио, |
рива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђаци под на |
добијају лепе паре.{S} Сад није било ни потребно говорити о вредности свилених буба, него само |
Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радионици и за конструктив |
питање једва дочекивао.{S} Ово је било потребно не толико с тога, што Даница није умела да рад |
оветка него рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како је Радиша г |
ветљује га, што је практично и за живот потребно, особито за онај савршнији живот, којему тежим |
у не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</p> </div> </div> <div type="group" xml |
ш и млађи.{S} Они су не само лиферовали потребну количину цигала, црепа и креча своме селу, нег |
/hi>, а он је само приносио и припремао потребну храну; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је |
Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, од које је нешто био поручио и са стран |
же и више утицати књигом, овом насушном потребом сваке живе душе у овога срећнога и напреднога |
ољим алатима.{S} Једном речи, осетио је потребу, да буде прави савремени пољопривредник, и то н |
ини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потребу за три гвоздена окивача или шине: једном да оку |
око школе.</p> <p>Радиша је осећао јаку потребу још за једну направу.{S} И ако је пред школом б |
чних линија, за које није осећао никаку потребу.{S} О табли је било обешено једно сандуче за су |
ка.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке жив |
у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n="310" /> дисањем и исквари...{S} А, што ј |
ела жаба..,“ „Сироти загоричани, толико потрошили па ништа!“....{S} И усред тога исмевања и жаљ |
е чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољопривре |
учини, да Радиша не попусти, него да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је |
, што су још остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта ј |
рха, Радиша рече: „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да показују, где је чија к |
диша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиш |
на страни, те невољници из белога света потрче тамо тражећи помоћи, или им се она у разним судо |
задиркивању.{S} Опазио је, да нека мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се |
} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њом |
у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи као и н |
="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у |
ичена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се за дуго н |
остију.{S} Радиша је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде б |
и гонитеља народа свога.{S} Оно: „гори потурчењак од Турчина“ вреди за све нас Словене: и дана |
и за све нас Словене: и данас свуда има потурчењака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где ч |
ћа Марка:</p> <p>— По што би се, Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за <hi>инат</hi>. |
их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се граб |
а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљив |
збијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра М |
едно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и зе |
у захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што је могао!</p> <p>А |
имер за геометриска тела, онда се могло поћи и даље, грађењу разних кутија па и коричењу књига. |
{S} И што лакше, поступније, то је раст поузданији; он онда не лута и не удара странпутицима па |
ају.{S} И пријави се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; ови реко |
капетан је јављао за све, за које му је поуздано достављено.{S} И поче село да се завија у црно |
ама и њиховим односима, те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} В |
целе године радили с планом, одмерено и поуздано, сад нису имали потребе да брзају и терете дец |
екида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је |
е Радојица Вукмировић издвоји па с пуно поуздања рече:</p> <p>— Не треба нам, господине, ниједа |
колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све.{S} Онда обрнуто, да се све по десет оста |
.{S} Узмите још једну! (Овако док се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Остав |
у њима и у објашњењима његовим не само поуке, него и забаве и насладе за себе.{S} Младићи су ч |
ле казивала шта су прочитала и изводила поуку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то |
е пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ |
се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{ |
мо кога, довешћемо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју |
могнете и још кога да поправите, да га поучите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, ил |
мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљива жена, која је примала све што је ново и боље.{ |
е само новости из места, објаве и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од партија, од мрж |
, машина и књига пољопривредних и иначе поучних.{S} И коме је год што у селу требало, он је дол |
опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образованога или просвеће |
новости и доносе оно, што је корисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава |
тељу.{S} Учитељ сад напише „превасходно похвале достојно.“ И ово учини, да Радиша није ни смео |
га.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и за старијег ђ |
па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, домишља |
арао: добро.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, про |
„лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово |
и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пре |
крају испита није имао речи да довољно похвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у ј |
И ово је све чинило, да се Радиша могао похвалити здрављем у својој школи.{S} Целе ове године н |
/> чим постанемо активнији и хоћемо да похитамо, да убрзамо неки процес, ми грешимо.</p> <p>За |
мутније него и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па је он |
ти, да мајстори не чекају, и требало је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о св |
у много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли |
и да се сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше по мало пасуља, кромпира, сира, к |
али, на доксату.{S} Истина је било мало похладно, али је добра простирка, од читавога бремена с |
видети, колико их је било само од ових похода за пет, шест и десетак година.{S} Међутим, Радиш |
другога којега дана, са свима ученицима походи кућу једнога од својих ученика и да му том прили |
да ваш учитељ не спава? упитао је даље походилац.</p> <p>— Спава он добро, но много рано устај |
градину школску и уређење њено, кад је походио и собе где је почетак радионице за ручне радове |
о.{S} Једанпут се између њега и једнога походиоца развио овакав разговор:</p> <p>— Овај ваш гос |
Сад су <pb n="243" /> и Радишини ђаци и походиоци градине школске могли видети, да се и о томе |
и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како |
м сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <p |
па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби |
(само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до |
данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је скицирао своје |
ена опет по неколико недеља, те презри, поцрни, опадне, па и пропадне.{S} У књигама има и како |
атности, што их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као писменоме, па помисли: а |
ком па, заузевши своје место иза стола, поче овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад н |
ђеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</p> <p>Радиша заћута.{S} Капета |
у којој је загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет оп |
и насмејаше се мало доброме старцу.{S} Поче разговор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Ра |
а удара оно крајње испод конца.{S} Онда поче ред од овога реда зиду, опет с потребним нагибом з |
лио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за |
да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте у |
поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише п |
ији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} |
е да се дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбује своје чланове и да се поноси већим броје |
доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добијају ле |
и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато и посао је |
озго, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редо |
.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте |
тирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поче једнога по једнога да изазива, да „говоре лекцију. |
обро покваси целу ону стрму површину па поче <pb n="170" /> да слаже први ред оздо.{S} Сад тек |
S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана |
дине, кад овако навлаш квари!..“ Радиша поче да се стишава па сад запита немирка, зашто им је с |
ђе него стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда в |
е знају шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, ј |
ца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно крајње испод конца.{S} Онда поче ред |
били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак као из ка |
онога у опанцима или босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди“ осташе у другим двема |
удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче савијати, праћакати и завапи: „Ајао, леле!{S} Науч |
, насмеши се <pb n="108" /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Г |
арији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n="25" /> да јача нада, да ће њему књига ићи л |
, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крајње камење, које ваља најдубље да се |
оде много добрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће |
отвори страховита борба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} Свака странка поче да |
за које му је поуздано достављено.{S} И поче село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три ч |
плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ће да уплете први ред, да ли прост |
таше, докле Радован не прекиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} |
аћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се и поче лагано и достојанствено овако: „Боже, помози!{S} Б |
семена од свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што |
ијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господин |
ким чудним ститком помешаним с осмејком поче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} |
риђе столу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула |
беседнички дар, сасвим просто и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, ученици мој |
>Јесење после подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је |
адиша узе један табак хартије и на њему поче записивати своје ученике.{S} Записивао их је само |
е опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом није било задово |
њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он ч |
извори, који су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И |
од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су све ра |
а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога, господине!{S} Нек на |
о, да су деца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{S} За тим су цртала поједина слова пе |
ми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах су спазила да нема к |
нада свима брдима, само се по долинама почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле к |
лели....</p> <p>После ручка је омладина почела да свира и игра, попа је отишао да опоје покојни |
еца су поранила и већ одмах после сунца почела да стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне даље. |
где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и каменарска индустрија.{S} Кречар |
својој кући, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица, која је трајала готово це |
за много што шта у обичајима сеоским и почела свој благотворни утицај културни на село.{S} И С |
јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела скупљати сваку коштицу и доносити је учитељу.{S} |
о своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S} То је он о |
а направе.{S} Кроз кратко време деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и |
<head>7.{S} Победа опозиције</head> <p>Почела је и нова школска година.{S} Опозиција је победи |
о је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим концем и да у платно умећу по к |
младих воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и |
асте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојава, да и |
т у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и доносити дарове, и |
тари заратили с Турцима и надјачали их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много |
и преслице, разбоје, кола и саонице, па почели сами да граде и сама врата и прозоре а доцније д |
окле“ извели су зидари каменом а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса |
су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили |
ежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и путови ван Загорице.</p> <p>Одело ј |
ке Недељом и празницима, и велики су се почели зачикавати с малима, који ће пре да изучи „писму |
алдрму и овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне радове у соби, који спремају за поје |
ругима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из почетка, од првог разреда, па сте свршили сва |
ј Госпођи и да продужимо науку коју сте почели!“..</p> <p>Веће опште радости у Загорици није би |
се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, где ће бити школа.{S} И То |
слили да је доста, доносили су камење и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу |
на, а неколицина су и кочије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се поч |
ако <hi>село</hi> пише великим словом и почели су од Загорице па писали сва позната села.{S} Он |
ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из |
ање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и град |
.{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели да копају земљу за блато, други да наврћу воду, |
имају га на послугу, него су заједнички почели да набављају и поједине пољопривредне машине, и |
е то до соја или пасмине, они су и сами почели да набављају боље врсте и да их боље гледају осо |
носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше с |
и на најлепши бели мрамор, од којега су почели и споменике да праве.{S} А највише је овај мајда |
14" /> се још више излади, са запада су почели да се дижу облаци, који су подсећали на кишу.{S} |
<p>Освануо је Петров дан.{S} Сељани су почели да долазе још зором, те да хватају хладовину.{S} |
игао или патосао циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мрамор |
ли са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају школе у Србији, те да буде писмених |
се из градине школске у село, и оно је почело да осећа благодети овакога Радишинога рада не са |
спођи.{S} Двориште нове школе загоричке почело је да се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и |
бу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћивати и у другим кућама и замењиват |
продужној школи.{S} И кроз кратко време почело је да понестаје крнтија и дивљака у Загорици и д |
есетицама. <pb n="239" /> Ове је године почело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимал |
е пијаце чаршиске најпре је из Загорице почело да долази воће брано руком и лепо паковано у кот |
свршавало школу онолико колико их је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и до про |
било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опазио, д |
и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb n="365" /> не само по Загорици него и н |
премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени посао, з |
менила значење, и <hi>сав је народ</hi> почео да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{ |
уши његовој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није о |
вако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени посао, за који сам се |
/p> <p>Друго, Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше |
воришта.</p> <p>И Крсман је идућег лета почео и до јесени довршио кућу.{S} Главног мајстора је |
воме...“</p> <p>У школи је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је ист |
ће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео да одваја на околним пијацама чаршиским, а свака |
земљи и учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоћ |
за писање.{S} И од ове године Радиша је почео да полови време за своје одрасле ђаке, па по пола |
е муниција загоричкој школи и Радиша је почео с великим ученицима својим Недељом егзерцир с пуш |
јбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе ш |
ве с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, маш |
ако се човек одвојио од животиње, он је почео измишљати разне инструменте, којима је производио |
да доврше јучерање дело.</p> <p>Прво је почео с „читањем“.{S} Нађите око!... које је ово слово |
коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме се |
мен „народ“ не може да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Светозарове за екстремне; а п |
, као што је била Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавили бољ |
и и околна села.{S} А утицај геометрије почео се опажати и на имањима, јер је свако тежило да з |
и расадио у градини школској, а одатле почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз десетак год |
Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подигао си ову новину за ово село, |
и оним што је најпотребније од алата и почео је да прикупља грађу, која ће му требати.{S} Она |
а у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина |
тио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могне |
о окућиште па га је снимио на хартију и почео да смишља план: како да се постави или окрене нов |
чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{ |
</head> <p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не стане од посло |
без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али вечно |
p> <p>Ове је године први пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне учен |
програма“, него онога конца, који је он почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обн |
еседнички дар, сасвим просто и природно почео је овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били сре |
, опет је њен благотворан утицај у њему почео знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући |
> <p>Као што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и очигледно.{S} С јединицама је смат |
ам сати,“ него је с кметом Миљком одмах почео примање.{S} Примио је и пописао најпре старе и ре |
xml:id="SRP19102_C10.11"> <head>11.{S} Почетак интерната</head> <p>Одавно је Радиша запазио, д |
er" xml:id="SRP19102_C8.1"> <head>1.{S} Почетак и свршетак</head> <p>У пролеће, у почетку Марта |
er" xml:id="SRP19102_C9.1"> <head>1.{S} Почетак</head> <p>Шеснаестог су Августа дакле сви Радиш |
r" xml:id="SRP19102_C11.2"> <head>2.{S} Почетак школе</head> <p>Дани су пролазили брже него зим |
r" xml:id="SRP19102_C10.5"> <head>5.{S} Почетак нове школске године</head> <p>Првог Августа је |
било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, ипак му се чинило у многоме незгодно и непотре |
мози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћ |
воту и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па |
ђење њено, кад је походио и собе где је почетак радионице за ручне радове, и оне где је мали „и |
што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више |
о довршетак прошле школске године, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још у Ма |
код девојака удадба.{S} За онај радосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају с |
амоме <pb n="87" /> и ученицима његовим почетак буде мио.{S} Чобани протерују стоку поред школе |
кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо |
је, с оним, што је најпотребније.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година било л |
после неколико година од ових се првих почетака готово на сваком брегу, на свакој страни и у с |
ричкога!“....</p> <p>А из оних скромних почетака у гађању с одраслим ђацима развила се права „с |
без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа напр |
у да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а |
ији његовој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су и била она два излета, не с |
никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{ |
оћемо да јачамо своју државу, ми морамо почети од себе.{S} Поправи, ојачај и унапреди себе па с |
арњевима, и онда нити могу што честито почети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван шко |
јпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пишете</hi>.{S |
ћо, и започне и овако срећно доврши, од почетка па до самога краја, највише од свих је чинио и |
ажи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није било и Данине плате, мало бих и ја |
за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде уч |
алеко и учинити много.{S} Не може се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и д |
Ви сте још срећнији, што сте почели из почетка, од првог разреда, па сте свршили сва четири ра |
<p>Е сад пазите још једанпут сасвим из почетка.{S} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{ |
чије или женино, пише великим словом из почетка.{S} Сад запамтите, да се и <hi>презимена</hi> п |
, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те сам и зграду направио какву сам желео; а љу |
диша радио предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови пошли |
све је готово и спремно само чекало дан почетка нове школске године.</p> </div> <div type="chap |
Груја иструже и <pb n="278" /> унесе до почетка школе, јер после неће имати кад.{S} И то је учи |
страну где нема линија!..{S} Почните с почетка!{S} Пишите најпре <pb n="121" /> слово о!..{S} |
т котурова, овако! (Прави их на табли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко није направио више!. |
/> не само поједине науке, чије он само почетке знађаше, него да је тамо и цео живот људски, и |
, под својим краљевима и царевима.{S} А почетком и половином овога века ослободи се ево само је |
ед и прошевину</head> <p>И једнога дана почетком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој п |
одиграла ова политичка комедија у самом почетку рада нове ове и његове седме године школског ра |
о немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да |
четак и свршетак</head> <p>У пролеће, у почетку Марта, изиђе наредба министра просвете, да све |
е зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са |
ицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после је променила значе |
при оном простодушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здр |
кад су покривале земну површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва вода |
претегне.{S} Зато и морам гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога в |
учити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учит |
е овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку задовољио и оним што је најпотребније од алата |
је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда је приступио плетењу најмањих и најпрости |
аље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетку, толико мерила своје речи, да је волела нешто и |
бе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и сувише испољио своје добро и меко срце и деца |
ваких радова преко распуста Радиша је у почетку нове школске године могао с мирном савешћу да п |
и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да |
је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита молили Богу, он је некако много размахну |
у почетку свакога говора или приче и у почетку сваке реченице после тачке.{S} Али је зато треб |
и, па су долазили сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужи |
да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога говора или приче и у почетку сваке рече |
животу.</p> <p>Тело и његов развитак у почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, |
то до нужника испод школе.{S} Но како у почетку није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао б |
ећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад д |
ћи и набавке онога што треба, особито у почетку.</p> <p>Шесто, да школе обилазе и надгледају са |
} Четврта је, што су учитељи, особито у почетку, танког материјалног стања, те не могу да учине |
често и довршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и на |
твари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за потребно, да упозна децу с велик |
или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најпре |
оји су у стиху.</p> <pb n="185" /> <p>У почетку су деца просто <hi>цртала</hi> поједина слова, |
S} И срамота је и неправо је, да учитељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељске школе |
етку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов, особито у овом |
> <p>Друго, да се боље награде, особито почетници.{S} Јер је све мање оних поклона, од којих са |
ињао, да им то није предавао, јер је то почетницима тешко за разумевање и да ће то они учити до |
ање и намештање <pb n="282" /> камења и почето је намештање крајњега камења и с десне и с леве |
дали зграду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један т |
Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и невини.</p> </div> <div |
му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеше да моле и они други.{S} Радиша као неки победила |
велико камење може тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају.{S} Радиша је |
рошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, |
о хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече |
вији и најсигурнији људи, и околна села почеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; |
е, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша извади б |
и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га питају је л’ истина, а км |
да даду у школу неко добро дете.{S} Сад почеше поново да се згледују: ко је и задружан и има до |
ише ову изјаву кметову веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадружнијега домаћина |
па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопавати и за час се саставише на средини, а |
је побележио и после наручио.{S} Сад се почеше свуда <pb n="366" /> не само ударати прагови на |
празником, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се |
ди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућама |
и већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је прот |
б а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по целом селу, да ти срце цепају а потоц |
ви га; није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и |
n="96" /> Још мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} |
о, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две три мотике о |
ви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, неки да приносе камење, што |
и разред по један, узеше у руке књигу и почеше све редом да „слишавају.“ Они су најстарији „скл |
могу да држим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Баца |
беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у он |
ер није имао кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се под |
иљом потврди, да тако може да буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше разговор о томе |
е потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење |
ви то питање на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овако питање: |
ом на северну страну.{S} Дотле деца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно крај |
че: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ |
Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше да му загревају врућим цреповима.{S} Ни то не по |
еше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријави се десетак њих сасви |
задовољан отишао на свој посао.</p> <p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су сва имала торбице и с |
{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јунаштва, деца су се чисто поносила што |
напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почињала с таблицом и правилима, и прво се морала научи |
радило наопако, натрашке, неприродно, и почињало се с оним, чиме треба да се завршује...</p> <p |
ма, кад се једно клубе довршило а друго почињало, ваљало помучити, да се крајеви сакрију и утвр |
ени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одвалио |
тања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената, јер се свако природно рашћење и н |
се завршује наша младост и детињство, а почиње зрелост, после које долази и старост.{S} А што ј |
диша рече, да поседају у клупе.{S} Онда почиње други дан „наставе“ овако.</p> <p>„Децо!{S} И Су |
а друга јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Ради |
тракције којима се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар |
до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем, него с оби |
а, и памети.{S} Зато нам је дужност, да почињемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, не |
и почињете данас један велики посао.{S} Почињете да учите књигу.{S} Сва мудрост, све што људи з |
о и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} Почињете да учите |
390" /> угледу на моју, и у своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и з |
том у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па |
и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде |
зградама.{S} И све то млади загоричани почињу да граде боље, тачније и лепше од оних простих, |
да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и да |
а: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одг |
нога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово мног |
{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете овако |
рости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} Па рекос |
ала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} |
ест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, |
не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата бри |
ему после сваког распуста било тешко да почне да пише, и како његова сопствена рука није хтела |
о да је и небо хтело да загоричка школа почне весело и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и учени |
лети високо; да снег прво окопни и гора почне да листа на присојним странама, па онда у осојним |
ад стао озбиљно спремати, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће |
омози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне обилазити око огња.{S} Онда се она нададу за њим |
ило и заспало, он га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га пок |
и једном и другом угодно.{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, онда |
му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али боло |
<p>На првом месту он је гледао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то смат |
е.{S} Да примам и њих за ученике.{S} Да почнем с писменошћу као најпотребнијом па да идем даље. |
речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко својих ученика и познаника.{S} |
е се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, |
так онакав и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а ако |
добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p>Добро је |
ме, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко нема посл |
аблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали |
о, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога и даје им).{S} С |
аља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на то гледа |
одужише све редове овако испупчено. „Да почнемо, господине, и с ове друге стране?“ запита један |
е лепо ону страну где нема линија!..{S} Почните с почетка!{S} Пишите најпре <pb n="121" /> слов |
тампана или печатана с десне стране.{S} Почните редом!“..{S} Деца пишу, а Радиша обилази и попр |
/p> <p>„Е добро; сад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом, али само писана, а печатана ће |
ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврше ону грађевину што су је |
<p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином после бити лакше и напре |
се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} |
Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће ов |
м, у гомилицама, чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, о |
ра, докле и они не сазнају за меру и не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они |
а отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну онако често и довршују.{S} Зато увек и кажу у поч |
вору договоре се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је ц |
а.</p> <p>— Охо; чак најлепша у Србији! почуди се Радиша.</p> <p>— Па тако је причао сам окружн |
на коју се равнина накренула.{S} Сви се почудише овој малој вештини и досетљивости и запамтише |
лота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Де |
ана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где је одслужио неку кратку службу.{ |
у.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и мислио |
је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да иско |
један анђеоским гласићем певао „<title>Пошетала Царица Милица</title>“ а други су му, на после |
за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала царица Милица</title>.“ А кад су деца полако п |
а:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита полако, а деца се прет |
о у јутру, кад је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало |
остатке страшнога косовскога покоља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко |
Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Милица молила Лазара, |
школи.</p> <p>Даница је дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала |
је ова мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било ис |
и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мијаилова унука и Миљкова син |
дморили, (а неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће |
вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена шко |
А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом која је водила стружници, њима се чинило |
да изврше један део посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много већа |
а сломљеним срцем.{S} Сви су му послови пошли својим током и сад је још више умело да цени једн |
окућанство Даничино и њене матере и сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњима, у З |
други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао на пос |
село Загорицу.{S} И у школи загоричкој пошло је опет све својим редом као и пре.{S} Радиша се |
а да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: |
и: да није отишао с оним калуђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо |
ољопривредном Друштву у Београду, да му пошље семе од гледичије, колико му треба за ограду од т |
и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{S} Радиша је та |
су још веома ретке благотворне установе пошта и телеграф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су |
почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме селу, и пре но што је држава наша дошла н |
адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет на |
у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало и п |
као поклон, онда је право, да га после поштедимо од кулука, кад станемо вући камен, песак и гр |
шава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледају кућу и |
е Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и што сам год потражио од њега за школу |
ростодушан, побожан, искрен, правичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и разви |
вако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандура с господином, али к |
екао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи па |
д некога свога познаника, сиромашна али поштена човека, с погодбом шест дуката за годину.{S} А |
о школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по равнијим краје |
кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, о заједничкој штедионици, и о круни свега овога |
Зато смисли, да точак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попре |
ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније место за школу.{S} Наш доб |
дине отвори и друго одељење у Загорици, пошто три године деца нису примана, те ће их доста бити |
да се изврши у малој цркви липовичкој, пошто у Загорици нема цркве.{S} Даница је писала, да Ра |
борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није било ревизије, Радиша није правио никакву па |
мање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидали куће од циг |
ма је сматрао за непотребно и дангубно, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и но |
но, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да |
а да се заврши и ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у ста |
ла како учитељ њихов „записује“ све.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихва |
нке, који је држан у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са својим пријатељима сва села, он једн |
се погледа заједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одморила па се мало и прих |
азу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је |
тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа није било, јер |
у.{S} Дошло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били |
дничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је о |
Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је ср |
и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни |
атски рад с очигледним средствима.{S} А пошто рачунаљке још није имао, он се, још боље, послужи |
Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено на време, то су одмах могле |
у грађевину што су је тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зида |
сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говорило |
р је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у |
рабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под ниј |
ом Зора јој се још ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, то се мајка врати Даници.{S |
ишевсков <pb n="331" /> социјализам; па пошто у Србији није било радника и радничког питања, то |
се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе желео, <pb n="225" /> да му који инжињ |
пре освети водицу у главној учионици па пошто покропи присутан народ, покропи и учионицу саму, |
> <head>6.{S} Конак код кмета</head> <p>Пошто су се добро одморили, кмет Миљко ће рећи: „Господ |
5"> <head>5.{S} Долазак школи</head> <p>Пошто су овако путовали два сата кроз села и још пун је |
и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидбом Радишином један стан остао празан, то |
стру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто сам се вратио са стране, где сам био ради продуже |
стру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто смо од суднице направили школу и набавили клупе, |
просвете, да Радиша остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да |
Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим писмена младића.{S} Сад су му доно |
ЋЕВИЋУ</p> <p>Теби, сјајном сену твоме, поштовани учитељу и пријатељу, највреднијем раднику на |
ржине уврстио у одабрана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао до |
као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, државно, и зато се мног |
Радиши насули у чашу, <pb n="72" /> из поштовања, и једна му је била доста целога ручка.{S} И |
ад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни прот |
а што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се више |
ајмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и телеграф па и своје новине, које доносе само но |
ну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.</p> <p>Углед загоричана одскочио је у свој околи |
ица</hi> и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (пољоп |
има бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носила на пошту.</p> <p>Угле |
рство, да се уведе и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, само шт |
њавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само заградити.{S} |
И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и |
посута песком, уравњена свуда једнако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе |
против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам управља собом и да сам бира своје и посла |
је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S} И они други предмети нису му били тежи |
излазили из школе.{S} На орману је била права руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама са за |
ас састали, да видимо, ко је за народна права и слободе, те да се издвојимо и боримо се против |
путем радовао кући и Божићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S} И <pb n="26" /> он |
и устани ти, да седнем ја“.{S} То није права политичка борба и у таку политику ја нећу, господ |
а у гађању с одраслим ђацима развила се права „стрељачка дружина“, у којој је из сваке куће нај |
аре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њега по |
ји живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу напред |
ог учења.{S} И чиме се год могла будити права побожност, она унутарња, у срцу а не спољна, лице |
а памук“.{S} А радикална је странка тек права „народна“ странка, од народа самога и за народ; и |
pb n="146" /> <p>„Ето, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да научите да читат |
се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} На послетку, јунака на језику има мно |
ме, да народ дође потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се |
рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да се учи |
бро, онда ниче нов <pb n="286" /> трећи правац: да се гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у ж |
у турској држави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе љ |
говорила, да њен син није погинуо, јер правда и милост Божја то не може учинити!...</p> <p>У о |
молитву.</p> <quote> <l>„<hi>Боже</hi>, правде, ти што спасе</l> <l>Од пропасти до сад нас;</l> |
ити све добро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, р |
о, шта власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се м |
руга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо |
арод и да судите свакоме подједнако, по правди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у |
крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинама нема толико сва |
“, на којима су пређашњи кметови делили правду и непокорне навраћали у покорност.{S} А сада, за |
е видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније |
ежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду ози |
мор, од којега су почели и споменике да праве.{S} А највише је овај мајдан послужио кад је село |
ој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојава, да им се у том |
а блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњују земљу, где ће циглу д |
томе и упућивао и показивао им, како се праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; |
и правилним путем и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађати народ сам него интелигенц |
асмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p>Посао је напредовао не може б |
дне домаћине и грађане ове земље него и праве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од свих послова |
га подухвати чекићем и повуче навише до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша пр |
ће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> праведан и што је народу своме учинио толико добра, он |
и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећања, као најузвишен |
зна за ово црквено, наше православно - прави јеретик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оста |
имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, што су им кор |
ставили су му и „инжињера“, који уме да прави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „ |
грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ств |
ултурно поље</hi>, на којем се и огледа прави напредак.{S} Зато је Радиша сада радио овако и у |
о све ово и вратимо развијање детиње на прави природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто |
путицима па да се после мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пр |
мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати из |
одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход |
е у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да засади.{S} Н никад више није |
Једном речи, осетио је потребу, да буде прави савремени пољопривредник, и то не само теориски н |
S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове школе загоричке.{S} Дошли су стари |
е дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с по |
о киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајући не губи у времен |
ћи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку |
у за живот.{S} И само ће се тако вршити прави напредак, и тако ће школе одговорити поносном име |
те да струже са засуканим рукавима као прави „тишлер“, докле му грашке зноја не облију чело и |
је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридесеторо н |
важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски занат у Загорици.{S} Од њих су неки и а |
е био изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, јер му је тако лакше било него да их износи |
ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља п |
покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричана, тај рад његов н |
е у једном реду десет котурова, овако! (Прави их на табли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко |
ко, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе |
едан камен, а игралиште је било потпун, правилан круг.{S} Између игралишта и школе беше једна р |
рце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан рад или промишљеност и на живот.{S} А по раду |
чак и писана, докле нису ухватила њихов правилан облик.{S} Онда се цртање продужило за себе.{S} |
о умерен, одмерен, одабран, промишљен и правилан, па ето не само правилнога развитка телесног и |
{S} Ученици су после, особито они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у ов |
еце поврати.{S} За овим су на таблицама правили стотине и сваки их је направио по десет.{S} Онд |
и гласно зајеца.{S} И газда и газдарица правили су најмилије лице и све чинили, да га утеше и п |
е.“ А Рачуница се почињала с таблицом и правилима, и прво се морала научити „таблица множења.“ |
ез икаквих линија а с друге шпартана по правилима нашега писања, без попречних линија, за које |
а је изградио све троугле, четвороугле, правилне полигоне и круг од јачега картона и дао деци с |
не друге две стране, те је добио четири правилне Фигуре, четири правоугаоника, око којих су ишл |
д деце и тежио, да се код њих развијају правилни и пријатељски одношаји. „Воли другога као и се |
се трудио, да све иде тачно и што може правилније и лепше.{S} Он их је најпре упознао с поједи |
родно овако преко школе врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му зах |
/p> <p>И ако тако добрим васпитањем или правилним просвећивањем народним успемо, да препородимо |
уштвени развитак.{S} Само је главно ићи правилним путем и не грешити.{S} А те праве путеве не м |
ке за осећања, јер стварају оно, што је правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је леп |
би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и неправилно, Радиша је изградио све троугле, |
вор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно говорило, а где су деца одступала од књижевног |
е увео и ланац у воћњак, те су засађене правилно, у реду и на подједнаком растојању, да се и то |
која не развија тело и душу поступно и правилно него насилно и накарадно!{S} Што дух не разуме |
и ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чедности и осећања оно |
ни не сазнају за меру и не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни д |
да нађе школу, у којој се радило сасвим правилно.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се може све |
деца раде разне ручне радове, и то тако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали |
, да се и њихова <hi>деца</hi> израђују правилно.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео с |
ње умешности.{S} Јер без овога нити има правилнога развитка ни спреме за савршенији живот, а бе |
н, промишљен и правилан, па ето не само правилнога развитка телесног и душевног него и усавршав |
алио је и Даници и Радиши на преданом и правилном раду и пожелео им само добро здравље, да свој |
пре и после подне, ускоро успео, да ону правилност и лепоту у рукопису код деце поврати.{S} За |
неправилно и ни трага од четвороугаоне правилности.{S} Да то све казује, да се у Загорици дрво |
ирати и усавршити, унесавши у њега више правилности, лепоте и разноврсности.{S} Ваљало је дакле |
ину школску и највише су се чудили оној правилности и реду у њој, а много су што шта и ново вид |
имањима, јер је свако тежило да заузме правилну четвороугаону форму.</p> <p>Крсманова кућа у с |
ош спавали.{S} Јер, докле је код сељака правило, да их сунце не затече у постељи, дотле је у ва |
е затече у постељи, дотле је у варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} И сунце се ро |
а су цртала сваку лакшу ствар не само с правим него и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и нов |
ири парцеле међу њима ограничио је опет правим линијама и с оне друге две стране, те је добио ч |
елешке по шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао лепе печате од уме, како је год ко |
, пошто није било ревизије, Радиша није правио никакву параду, него је просто превео све ученик |
она два код столице!{S} Преврните!..{S} Правите сад она код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете |
.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите |
е не сме доносити са стране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да т |
и угодну једнокатницу; и одмах стадоше правити план: какву кућу да граде.{S} После плана за шк |
иште и нацртао га на хартији па је стао правити план <pb n="205" /> како да га уреди.{S} Прво ј |
направим, онако како после и други могу правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, |
и и други...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се вешати цреп, те да стој |
осам сати!...</p> <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам каж |
безазлен, простодушан, побожан, искрен, правичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одрж |
не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у ш |
и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето је исто све тако!“ опет |
ећања за све оно што је лепо, истинито, право, добро и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ов |
ким али милозвучним гласом рече: „Децо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко |
ако је лепо кад све стоји овако у реду, право, и све се полако спушта капији.{S} Онда је овако |
ик је ово! говорио је капетан у себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово |
: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да г |
решно трчати за том простом већином.{S} Право добро може бити на страни само неколицине.{S} И н |
а мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињену од две с |
ећени народи.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га ј |
у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја |
н даје и живот, и здравље и срећу, онда право имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, |
колико треба, а село после како нађе за право...</p> <pb n="232" /> <p>И кмет Миљко и Радиша на |
највише поља за рад.{S} Ето прилике за право учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то |
оних других и оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, т |
кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробље толиких пређашњих и <pb n="43" /> биљака и |
ћу пристати, одговори Тома.</p> <p>— Е право велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да |
ко од зида калдрма као у чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не |
ите, да ништа не кријете, него увек све право да кажете и да ништа код куће не узимате сами; не |
ересовало их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигл |
о неколико људи, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори Тома.</p> <p>— Е право |
рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогоди |
ово од њега примимо као поклон, онда је право, да га после поштедимо од кулука, кад станемо вућ |
и су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу |
лу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благосл |
но остављају селу, да оно учини како је право, онда ће село лако и наћи и учинити како је право |
а ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи |
да их је упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А ти |
у пресуђивању и изналажењу онога што је право.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у |
и вино се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допал |
кирије, што се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме |
ви грађанин протествовао и тражио своје право.{S} Радиша зато нареди, да скувају слаба теја па |
буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните право!..{S} Грујо, дај ми гусле...{S} Груја, који је би |
те и букваре и табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је < |
S} Сад оставите и то у клупу па седните право?..</p> <p>„Овај је Свети Сава ишао некада по земљ |
ад се сви обрните овако к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} |
жду“, рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао је са |
.{S} Село је више врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу |
о је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви да |
; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, а по некога, за већ |
ца најлакше примити.{S} Онда тек долази право учење и то прво онога, што је најближе, најопштиј |
како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мис |
је сад тек видео, колико је Радиша имао право, кад му је говорио о грађењу нове зграде за школу |
се Радиша уверио, да је Дистервег имао право, кад је рекао; „Настава је вештина дружења с децо |
су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство врати у првобитн |
ивота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, па му |
мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће некако |
своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете ме |
Сопственик се мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би |
светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из незнања или из својих лич |
његова и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има много непросвећених, |
да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој н |
гу додирнути.{S} Онда им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша |
цу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова слова и науч |
и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда извади један табак круте хартије, на кој |
да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S} По одел |
е по мало да отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи |
пажљиво па му сасвим одлучно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што |
оно где се, да простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, господине, то смо заборавили.{S} Али и то |
.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и н |
Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, како да одговори на ово питање.{S} Његов |
крижуља</hi>, па ћете после на хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по ј |
ве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најб |
ионице за Ручни рад, то за ову годину о правом ручном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак ј |
вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - прави јеретик и антикрист.{S} Уз то прича |
је добио четири правилне Фигуре, четири правоугаоника, око којих су ишле уже стазе а до њих бил |
већеном селу, у којем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш направио главну с |
е и викања, тихо, да је збиља личила на праву побожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски |
оричке штедионице, која се претворила у праву задругу за узајамно потпомагање.{S} Јер ту не сам |
је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И |
а примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друштвеним наукама, па не морамо да лутамо, ка |
а, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одмах изр |
и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, како их ветар тера; да <pb n="190" /> ветрови |
Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{ |
четири пет око огњишта и по један пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} А сад овол |
схватили свој културни задатак шире од прага школскога и обичне писмености.{S} Особито се и ње |
јку, која дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше на посао, које око |
су сваки бољи камен тесали и чували за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун |
ано, а свака је скоро кућа имала камене прагове, двориште пред кућом и путању од капије до куће |
реч и белутка или гранита за зидање или прагове, него је тако један наишао у сеоској планини на |
ше свуда <pb n="366" /> не само ударати прагови на кућама него и „цокле“ од тесана камена, па и |
p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њени |
је женидбом Радишином један стан остао празан, то је Радиша учинио овакав распоред: да све три |
испод куће, која му и онако стоји више празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов п |
ће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су празна котарица па <pb n="44" /> ма како она шарена бил |
и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, без живота и интереса, и стварају нераднике и н |
ом имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучионице и продавнице несоли |
ништа не вреди учити саме речи — оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, |
пала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ак |
S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и прекосутра се може и изићи и отићи, |
едеље, па кад набројите шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу |
о један необично леп обичај: да једнога празника, или другога којега дана, са свима ученицима п |
и они се састају сваке готово Недеље и празника, те гађају у нишан и надмећу се у разним други |
адиши; а Радиша им рече: само Недељом и празником, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се ра |
јвећа им је част била, кад су Недељом и празником позајмили лонац од газдарице и скували мало п |
иле!...{S} Зато је и она гледала, да ту празнину код себе, у спреми својој, надокнади што пре и |
и у школу.{S} И данас многи нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се готово сви искупили, Радиша |
Од њих тридесеторо ниједно није дошло „празних руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад |
алих ђака учити и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели зачикавати с малима, |
, ја ову малу децу нећу учити Недељом и празницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће |
деца узимала на читање, особито о већим празницима, а после и они, који су излазили из школе.{S |
носите кући само кад је лепо време и о празницима; иначе ћете их остављати овде, да вам не пок |
нака живост и онолико света, сад је све празно и пусто, да овако остане 46 дана...</p> <p>Сутра |
докле је не разастру свуда и не остане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече |
ше гимнастике но што је обично јурење и празно окретање „на лево“, „на десно“, или вешање и пре |
бистар, само прост, неук, непросвећен и празноверан; и ваља му само тај ум употребити и развити |
Његов реализам није трпео предрасуде и празноверице, а његова душа и критична Филозофија није |
се год макнемо; а тако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да ј |
ко на свом месту, да ни стопе није било празнога земљишта, да на њему није било ничега, макар ш |
ј измахну опет, и одјекну пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се појача: <pb n="20" /> „Јао, н |
лице, да пишете...{S} Окрените опет ону празну страну, где нема ових пруга!{S} Отворите буквар |
ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну празну торбицу око врата и пође.{S} Газдарица га запита |
.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је |
јих избраника, него се она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном |
говорио само као теоретичар него и као практичар, и ово је последње било још јаче. </p> <p>Так |
ла и готовљење јела, што су ученице све практички имале и да виде у кујни њеној и школској, где |
ривредник, и то не само теориски него и практички, као и инжињер, мајстор и познавалац многих з |
р су они развијенији и боље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је било мање времена |
Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су |
в умни хоризонат и осветљује га, што је практично и за живот потребно, особито за онај савршниј |
} Ипак је Радиша гледао, да изиђе нешто практично, без луксуза и сувишности, што је јевтиније а |
.{S} А велика се пажња мора поклонити и практичној геометрији и цртању свих врста, као и певању |
{S} И у првом учењу у школи преоблађују практичност и промишљеност.{S} Пре свега све је учињено |
и геометриска поступност, без обзира на практичну корист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да |
де.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практичну геометрију.{S} Ови су његови ђаци умели не са |
ј и споља и изнутра, јер су загоричанке прале судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, глед |
овру су постављали и пребирали и судове прали сами ђаци редом.{S} Радиша је пак надгледао, да с |
без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</p> <p>Судница је још о |
дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, школске потребе па и воће, које је онда б |
закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{S} Истина Радиша га је у овом |
ли по коју погачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, к |
ајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и |
има не само по које пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, зарад млека, сира и кајмака |
коле.{S} Но како у почетку није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обич |
о одобри, да му од газда Мијаилове куће прате једну каленицу млека и комадић хлеба, па оста да |
писмен у војску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га проч |
де изгубио.{S} Отац се поплаши много па прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Р |
зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљиво саслуша св |
земља, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих једемо.{S} А наука в |
ужи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и поздравила ти се много.{S} Оздрави |
адиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па с |
лази са наука, најпре у Загорицу, па му пратили: неко погачу, неко ћупче млека, неко лонац кисе |
ат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандура с господином, али кад си ти дошао и имаш |
а својим и свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се |
је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име |
у.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Ка |
рилазила учитељу и казивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао их Груји, |
их.{S} Зато је и мене господин министар пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у им |
онесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да |
S} Радишу је веома занимала и чаршијска пратња, јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду д |
селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А ка |
/> умро неки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршијска пратња, |
м тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су |
ема ко да му га прочита, него за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива написмено, |
игда могаде.{S} Жртва се поче савијати, праћакати и завапи: „Ајао, леле!{S} Научићу, господине, |
и знаш наше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је све |
војих синова и ћерију, и својих унука и праунука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора да буде друштв |
поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од чов |
могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћет |
замазао па после окречио, те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими |
се између дасака провиди и да озго пада прашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он могао ј |
е би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене |
ле.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} |
ка да не излази топлота и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам |
етили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да |
агорици.{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле као снег, остала да прича козарима и целом |
да је била примерна чистота, без трунке прашине.</p> <p>Ученици загоричке школе били су увек ош |
е копала и ситнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Направили су и пред вратима лесу |
после блато осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не т |
окречена и опрана, него је сва прљава и прашињава, зидови искварени а прозори полупани и хартиј |
је нити су хладне као цигла и камен, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу пра |
рљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем т |
="SRP19102_C4.4"> <head>4.{S} Пети дан, прва киша и први час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђ |
је у радионици школској, у столарству, прва већа направа била ђерзонка.{S} Ученици су после, о |
ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, по варош |
" xml:id="SRP19102_C3.10"> <head>10.{S} Прва шетња с децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра да |
више га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је износила царство појава у природи, које су з |
"> <head>9.{S} Све се ово продужује.{S} Прва колица у Загорици</head> <p>Освитао је други дан д |
ко.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо довољно неспремни и с пог |
roup" xml:id="SRP19102_P1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>РАДИШИНО ШКОЛОВАЊЕ</head> <div type=" |
љиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва скувала три бакрача пекмеза себи, један Миљковој С |
а камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S} А Станим |
или Босну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобође |
а им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има с |
звикну: „Ево грађе за моја колица!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И о |
"SRP19102_C3.8"> <head>8.{S} Поправке и прва настава под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су до |
лижа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга |
е, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А |
уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разговор о |
ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно |
је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација сврши основну школу а да не добије ни п |
лско није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити неприлике, особито од капије до шко |
Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; о |
er" xml:id="SRP19102_C3.5"> <head>5.{S} Прве потребе</head> <p>Мало по мало па се разиђоше сви, |
радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} После подне дошли су и Рад |
пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја |
ајнеобичније је то, што Радиша целе ове прве године није предавао писмено рачунање.{S} Говорио |
ученици много зближенији него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје ученике, |
преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу з |
осле доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће! |
6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>КРАЈ ПРВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ</head> <div type="chapter" xml:id=" |
рвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зеленилом.{S} Друге и т |
} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта |
дошао је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим концем и да у платно умећу |
овника писмених није било.{S} И зато су прве наше школе отворене само за чиновнике.{S} Па оне с |
родају.{S} И девојке су загоричке имале првенства међу девојкама осталих села, и сваки се радов |
уде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, |
ату; а тридесет његових ученика сад је, први пут од како је Загорице, причало о школи и учитељу |
ље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђак му помогне и каже му неколико речи, и који зна |
други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први — други!..{S} Други нек изиђу корак напред!..{S} О |
опет први, а ти други.{S} Први — други, први — други.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јес |
не, данас код нас!“ рече газда Мијаило, први сусед до школе: „Овде је код мене најближе“.{S} И |
и су други? — Спустите.{S} Пазите брзо: први! (Дигните руку!{S} Спустите!) Други! (Дигните руку |
" xml:id="SRP19102_C3.12"> <head>12.{S} Први дан у школи</head> <p>С овим је мислима Радиша зас |
" xml:id="SRP19102_C1.1.3"> <head>3.{S} Први дан у школи</head> <p>Школа беше обична кућа на је |
er" xml:id="SRP19102_C6.3"> <head>3.{S} Први испит</head> <p>Градина је напредовала, школски је |
" xml:id="SRP19102_C1.1.4"> <head>4.{S} Први Божић</head> <p>Дани су пролазили за данима, и Рад |
er" xml:id="SRP19102_C3.6"> <head>6.{S} Први конак у школи</head> <p>Јесење после подне је крат |
er" xml:id="SRP19102_C4.7"> <head>7.{S} Први дан за одрасле у школи</head> <p>Од Недеље до Неде |
места, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну шестину, други два |
оли...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене |
Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, први — други.... и тако даље до краја.{S} |
а је кућа донела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава Крсманова, показао је, да виш |
мишља, шта му треба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узе |
дак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и машину за истресање меда из саћа, и и |
Е сад отворите ову корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{ |
позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпр |
„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша исти |
ке: сто да поделимо за тројицу тако, да први добије један део, други двапут толико а трећи коли |
неку шеширину с великим ободом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „панталоне“, „пруслук“, „капут |
Онда је настало уписивање нових ђака за први разред.{S} И сад је Радиша најпре побележио све, к |
е ове године не прими ниједан ученик за први разред и да се ова, школа не затвара до довршења н |
} Онда је настало примање оних малих за први разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има мног |
ришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго, да се бо |
ера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „му |
дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и дућане.{S} Радиши |
тан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори:</p> |
ојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега |
овршину па поче <pb n="170" /> да слаже први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и |
огу живети.{S} Миљкова домаћица дала је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлук |
своме селу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окреч |
тићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и прекос |
ову школску годину</head> <p>Освануо је први дан после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на |
есет и поделите им то!{S} Колико добије први а колико други?..{S} Поделите им осамдесет!..{S} П |
рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је трајало скор |
од оних код куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе |
за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша дан |
ође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, који јавља да је дошао на |
убе и поче да огледа, како ће да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је |
S} Онда отворите корице!...{S} Отворите први лист!...{S} Нађите око!...{S} Је ли то истинско ок |
е отвара? — Отворите корице! — Отворите први лист!{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то ис |
усте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зно |
162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да показују, где |
игралиште и о Св. Сави</head> <p>Освиће први дан друге недеље рада у школи.{S} Време је и данас |
ша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале калдрмџије и за ч |
не безазлене и паметне чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S |
о је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премеш |
а ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошли су дакле сви. „Ћ |
4.4"> <head>4.{S} Пети дан, прва киша и први час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигл |
м.{S} То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Ше |
ad>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>ПРВИ ДАНИ И ПРВИ РАД У ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP |
први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у оним |
ачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити к |
онда узе чекић па њиме закопа и углави први камен под конац колико треба дубоко, намештајући г |
х је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не б |
/> још.{S} Ви сте сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између прво |
за више од недељу дана.{S} И загоричани први пут сада видеше у своме селу дунђерско тестере и д |
а и друга страна.{S} Радиша сад намести први попречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен |
роде и отаџбине своје.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се |
дан дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први политички збор у Загорици.</p> <p>Кад се „збор“ ра |
и Недеља.{S} За овцама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се о |
ледају клупе, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. |
ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се |
о ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да лопту |
други пут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, о |
од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигне постељу са земље и начини кревет, да не је |
пас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут да загоричани слушају ову молитву у своме селу |
е са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} Помисао: ка |
зашто не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, који гради кућу, нек је сагради по варошк |
орити друго одељење и она ће имати само први разред, а он четврти; како имају лепу градину и зд |
готово целе ноћи, и сутрадан је освануо први кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто |
и (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, први — други.... и т |
(до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, |
, други разред, а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено на време, |
име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за шк |
ци прелазе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни ј |
велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису примили опет ниједнога, да их у учионици не б |
огађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и |
Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> <div type="chapter" x |
ви запамтили.{S} Којима сам рекао да су први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреби испр |
ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, |
и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— Спустите! — Који су други? — Сп |
) Е сад пазите друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за ј |
мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те сам и зграду направио как |
у IV а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} И опет су пробрани најодраслији.{S} Так |
102_P3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>ПРВИ ДАНИ И ПРВИ РАД У ШКОЛИ</head> <div type="chapter" |
кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с првим кречем у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пуна |
елу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Радов |
ма не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S} |
.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршила основну |
зи „стварање“ света по данима редом, о „првим људима“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, и и |
слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио |
и у Учитељску Школу и буде примљен међу првима.{S} Ова је школа преобразила Радишу.{S} Он је те |
.{S} И после неколико година од ових се првих почетака готово на сваком брегу, на свакој страни |
цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: |
агорички ђаци су поранили у школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет |
а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и отку |
Радиши Крсман, један од најразборитијих првих великих ђака његових, који баш тада беше изишао и |
као што су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} |
о и но околним селима.{S} Један од оних првих великих ученика Радишиних отворио је и стружницу |
а.</p> <p>Зато је, као што видесмо, још првих дана од ученика направио мале калдрмџије и мале б |
е на десну страну!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли истинска <hi>жаба</hi>?..{S} Нађите јо |
и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, друго, он <pb n="23" /> не зна добро п |
другова.{S} Али како су се разочарали, прво <pb n="301" /> кад су видели каква им је школа — м |
ато хвала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за школу и тражили је, да вам се од |
има је и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друг |
више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте ј |
ј пријатељу, ми имамо два јака разлога: прво, желимо свакоме да повећамо његову личну слободу, |
помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца веж |
земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и мање куће а кам |
било је у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је |
конца, који је он почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што |
цај у њему почео знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матере мамио је |
разлику.{S} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмисана, и у двори |
тојанством.{S} Одатле да пођем даље.{S} Прво најпростије и најлакше песме, а миле и разумљиве.{ |
ом реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде |
у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет |
лан <pb n="205" /> како да га уреди.{S} Прво је на средини направио један круг и рекао: овде ће |
у разматрали сваку ситницу на школи.{S} Прво их је зачудила леса пред вратима и чистаљке за бла |
b n="222" /> колико ће чега требати.{S} Прво је смислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад |
Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући својој, које би |
о три речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се зове <hi>осица |
шао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му је најобич |
пели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мијаилова унука и Миљ |
радина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе његову |
ја иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јест |
ога образованога или просвећенога света прво <hi>људи</hi> израђени више него у нас: телом разв |
много лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нису овако раздалеко као у нас, да изгледа, д |
елесни развитак човеков.{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да је з |
ји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да листа на присојним странама |
них непријатеља...</p> <p>Радиша је сад прво дигао плот између нове школе и школске градине и с |
иде колико је што израсло.{S} Радиша је прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и |
множина“.</p> <p>После одмора Радиша је прво рекао, да изваде таблице и напишу оних осам речи.{ |
колу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те приновио нешто од одела и покупо |
е види, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па |
је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву огрлицу |
школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ који ће Радишу и његовог |
ако је и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране писано <hi>о</hi>, како се пише кад |
последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниј |
уге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика |
рлину децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а кад их |
о.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду озидане, као ова наша школа; а зида |
они после израђују оно друго.{S} Они се прво старају, да се и њихова <hi>деца</hi> израђују пра |
це!..{S} Избришите их лепо!..{S} Нишите прво ове речи с табле!...{S} Сад пишите опет само слова |
гар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чаршиј |
реше, као и у другим стварима.{S} Греше прво, што много пута не знају како јесте, него говоре о |
за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној |
а се почињала с таблицом и правилима, и прво се морала научити „таблица множења.“ Учитељ каже: |
SRP19102_C4.5"> <head>5.{S} Шести дан и прво читање.{S} Мале калдрмџије опет на послу </head> < |
ше надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју него мали, а друго они много |
ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је |
је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они |
тковице као по даски.{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у школу, те их уписаше, па им онда н |
<hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шт |
очитате сад све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово треће?..{S |
шу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: |
д да их издвојимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о |
ачки послови или метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за |
Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по природи својој био б |
тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу деца, |
ке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је |
ра па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и најзанимљивије ствари а не редом.</p |
дине покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да д |
ма, па их је после пустио да раде, и то прво простије и лакше ствари па после теже.{S} Много је |
појединце.{S} За тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлак |
ти.{S} Онда тек долази право учење и то прво онога, што је најближе, најопштије и најосновније; |
им се тешко ствара оно у глави.{S} Зато прво очигледност и очигледно стварање појмова о количин |
} Сад нађите другу реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је |
, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово оно слово што је поред те слике: код др |
је он највише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаило дигао плот са свога шљивара и ост |
ша је ове године урадио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радионицу и набав |
одмор“, да доврше јучерање дело.</p> <p>Прво је почео с „читањем“.{S} Нађите око!... које је ов |
којем ће да подиже своју зграду.</p> <p>Прво је пазио на <hi>чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школ |
ло што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно |
ад је тражио, да се човечанство врати у првобитно стање па поново да отпочне цивилизацију, онда |
ље Русовљеве: да се човечанство врати у првобитно стање па онда поново да отпочне цивилизацију. |
да отпочне цивилизацију.{S} И из овога првобитнога некултурнога или полукултурнога стања ја им |
тпочне цивилизацију, онда ево му људи у првобитном стању...{S} С њима се може радити.{S} Само п |
{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} |
велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{S} За тим с |
срећнији, што сте почели из почетка, од првог разреда, па сте свршили сва четири разреда и сад |
Завите га овако...{S} Сад отворите код првог листа!..{S} Нађите, где је насликано око!..{S} Е |
ли полако и седали на своје место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно |
а отаџбине своје.{S} Одоше и загоричани првог и другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе |
} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали главну команду своје војске у руке Р |
, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разреда је <hi>распуст</hi>, да се мало |
} Почетак нове школске године</head> <p>Првог Августа је отворено друго одељење у Загорици а по |
А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, д |
је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био набавио још пре три |
у има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да поради.{S} Зато н |
ини; и тако морамо доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Чо |
велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и |
ло, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години <pb n="237" /> прешао; јер му је то темељ, |
оста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ва |
жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово да |
оћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, да први |
ине и како је он то постизао.</p> <p>На првом месту он је гледао, да <hi>почне</hi> од онога шт |
савршава и човека, и обрнуто.</p> <p>На првом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарат |
у оне после најбољи учитељи.</p> <p>„На првом месту, у књигама се учи о разним болестима и на љ |
сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећем |
ше овамо, насред учионице.{S} Онда рече првом: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме пру |
да уопште: онда захвала за то припада у првом реду племенитој Задужбини пок. Илије Милосављевић |
ца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом учењу у школи преоблађују практичност и промишљен |
ного и копирала и Радишини су ученици у првом разреду лепше писали него нечији у четвртом.</p> |
две три године; човек јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, |
улазе у неку светињу, у којој је Радиша првосвештеник.{S} Радиша сад и њима рече, да устану, да |
или послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо нову школу наш уважени ком |
тала „Милицу“.{S} Надзорник сам прочита прву реченицу; „Милица је била добро дете,“ па онда ста |
е Миладина и овога младића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро си нам |
е им, само на мањем картону).{S} Нађите прву десетку!..{S} Пребројте, да ли истина има десет у |
, да читамо ово испод евењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А друго?..{S |
о?..{S} Осмо?..{S} Још једанпут, кажите прву реч!..{S} Другу!..{S} Трећу!..{S} Четврту! и тако |
мо, да је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Су |
} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с туђ |
} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу, преко које је сазнавала за мног |
и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Е |
{S} Али кад је после на страни прочитао прву Економију и Социологију, он је видео, да је Светоз |
е и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете другу!..{S} Трећу!..{S} Ко може сам?..{ |
ици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали |
иланов само подсећао родитеље на њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју ј |
ђоше и црквиште и причаше, да је некад, пре турског земана, ту била лепа црква и појала, и да ј |
ђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него што донесе послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имат |
пет стотина година или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је да |
оно што сте писали мало <pb n="107" /> пре!..{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде опет да п |
зма оне прелазе у доба рационализма.{S} Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме |
воћњака је најновија принова: шума.{S} Пре десетак година Радиша је измолио још једно парче зе |
итак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да |
облађују практичност и промишљеност.{S} Пре свега све је учињено да се здравље у деце одржава и |
двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, о |
Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје бого |
год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијам |
из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S} |
{S} Он је сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина година он је иша |
томе известимо господина министра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> |
ојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то ис |
жје и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, |
аља научити најмање пет лекција: три за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је д |
иће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само Раду штеде; |
тељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb n="24" /> у |
ако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петрова дне ишао је свештенику и умолио га, да дође |
, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S} Просто им се чинило, да улазе у не |
кмета Миљка на доксату, као оно Радиша пре четири године.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом |
ојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледали учитеља загоричкога |
е плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држали који дан у води |
је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико часова била онака живост и онолико света, |
у је ведрије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на в |
није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{S} Онда |
иродно рашћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их ј |
ао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да остане сад <hi>његово</hi>.{S |
и двапут и трипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гв |
коле нису отворене много одавно, јер је пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису |
.{S} А кад овај младић -зажали што није пре дошао, он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад да на |
звијати како ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и за душевни и за телесни развитак човеков.{S |
, да се не промени <pb n="157" /> време пре но што је он извршио све спољне „реформе“ и спремио |
ње и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мањ |
на било и за обнову свега онога, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је на |
отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S} С |
се почели зачикавати с малима, који ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пр |
спослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и пре |
о ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче „<titl |
о.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рендета, те да струже са з |
е им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, |
одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанп |
амо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате |
иљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти, господине; ти си |
S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{S} За тим су цртала појед |
уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису много претеривали у томе, али је сада још ређи |
вим извео уређење поште у своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су |
невешто, како је радио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао |
ало и једно друго добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то ма |
му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причају, да не |
дговори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад |
.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро успео, да ону правилност и ле |
земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он |
ој пошло је опет све својим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао посло |
о они пођу с онаком истом опремом као и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S} |
сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} |
, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: да о Уск |
тају у тами и живе онако како су живели пре хиљаду година, не могу да живе, не могу да напредуј |
љ, међу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина година он је ишао по земљи и учио људ |
одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{S} Онда је у Србији владао Ст |
пољопривредне послове но сви загоричани пре школе.</p> <p>Кад је настало време ницања, деца су |
школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће |
„писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а ве |
и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што треба, те да дочека јес |
подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и неколико година, кад су наши стари зарати |
ано устаје, једва ја уграбим да устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пр |
младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Ра |
не и саму тезгу, која је најскупља; тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ћ |
о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуда видите разуман распоред и штедњу.{S} Ма |
спавао.{S} Па је опет поранио и отишао пре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана м |
и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кућ |
орици: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним зем |
застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и господин ревизор |
да питате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чи |
ар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њ |
ове седме године школског рада.{S} Мало пре тога на два три месеца Радиша је осетио неправду од |
лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пре градили, да начините пун ред крстића, све један до |
таше све оне редове, што су читали мало пре, и показаше понова сва слова и писана и печатана, п |
да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци и часловци |
зумели и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову школу? |
вога двога последњега умење је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, а |
> <p>— Поправите ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ |
има после учинио што треба, само да што пре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него изне |
опривредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и неправилно, Радиш |
приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на грађевини |
емљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или питомо воће |
од себе, у спреми својој, надокнади што пре и што више.</p> <pb n="362" /> <p>„Културу чини рад |
и да и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разговара |
је.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, |
дине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговори Гр |
ки, сваки ко год хоће; још старији могу пре да науче и неће да забораве као деца!“</p> <p>Наста |
књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавају, да се ра |
у дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Р |
.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак носили.{S} Неки се домислише, те нађош |
видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло |
Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су гово |
ругојача осећања <pb n="297" /> од оних пре четири године, када их је живи стид изео!{S} И коли |
с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега највећег непријатеља |
га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви |
што га је газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и так |
нако мучно и невешто, како је радио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много |
d>1.{S} Даница се осетила</head> <p>Још пре испита у једној шетњи Даница заустави Радишу и с не |
.{S} Али се и таблица разбије и крижуља пребије кад се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато |
јом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их чуват |
дницу љутио.{S} А совру су постављали и пребирали и судове прали сами ђаци редом.{S} Радиша је |
нога дана Даница уђе Радиши у школу сва пребледела и рече му, да јој није добро и да је с тога |
S} Табла је била она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с једне стране без икаквих линиј |
кад је суво време, а преко распуста су пребојена врата и прозори и поручено десет нових клупа |
а прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га |
ње, и <hi>сав је народ</hi> почео да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ак |
д свака је позивала под своју заставу и пребројавала своју војску, која јој је требала за нове |
ћених.{S} И ето откуд опасности од тога пребројавања и бројне већине у простих непросвећених на |
ико гроздова има?...{S} А може ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано?...{S} Погледај |
(Прави их на табли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко није направио више!..{S} Сад у другом |
редова?.{S} Сад нађите десети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у св |
извадите оне десетке за рачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Ко |
есет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њ |
картону).{S} Нађите прву десетку!..{S} Пребројте, да ли истина има десет у њој!..{S} Сад нађит |
ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађ |
кромпирића црних, што се зову тачке.{S} Пребројте, је ли истина десет редова и је ли истина у с |
о је у све три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је |
болевају!...“</p> <p>Подне је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, |
иле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа далеко, п |
свет: има свакојаких људи; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почко |
чно му је мило било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даница доиста и заслуживала овакога |
: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то преварио министера?..{S} Каква је то несрећа?!.. <pb n= |
преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише „превасходно похвале достојно.“ И ово учини, да Радиша н |
писао „виђено“, а на Радишином написао „превасходно“.{S} Кад им је вратио прописе, сви су учени |
овек“, који ће „затуцане“ загоричане да преведе у „народну партију“.{S} И само је пуки случај х |
љи отпочну и да се на крају године деца преведу у старији разред.{S} Тако је ово био управо дов |
тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика топлота...</p> <p>На послетку, мислио је Ради |
ени нови ђаци, него је Радиша свој III. превео у IV а Даница свој II у III.{S} Тек треће године |
е правио никакву параду, него је просто превео све ученике у старији разред и казао им кад да д |
купај у врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продуж |
камен, песак и грађу?“ (Са свих страна превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</ |
пита: како ћемо за песак?{S} Многа деца превикаше: „Да донесемо, господине“! „Па у шта ћете? за |
најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви превикаше: <pb n="33" /> Радиши!{S} И учитељ изазва Рад |
а је далеко?“ запита Радиша.{S} И многи превикаше: „И ми ћемо господине; нама не смета снег“... |
уке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак |
а срп, ето с — срп, с — столица.{S} Сад превните тај лист!{S} На њему, ево горе, познаћете нож, |
слободним часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. Милићевића „<title><hi>Емила</hi> деветнае |
Отаџбини, завршује школска година, ђаци преводе у старији разред и зато захваљују свемогућем и |
е!..{S} Хајдете она два код столице!{S} Преврните!..{S} Правите сад она код ножа!.{S} Ево како |
.{S}Погледајте у слова поред ашова!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} За шта нам |
hi>о</hi>!..{S} Нађите <hi>с</hi>!..{S} Преврните!..{S} Знате ли које је то слово код ножа?{S} |
лова код венца: писано и печатано!..{S} Преврните и тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стр |
.{S} Погледајте у слова поред ње!...{S} Преврните и тај лист!...{S} Нађите најпре нож!...{S} Мо |
ам показао јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните и овај лист!..{S} Познаћете шта је ово на њем |
номад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво |
Погледајте у слова код дрвета!..{S} Сад преврните и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с ове с |
е стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге стране има две слике.{ |
пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с др |
миње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад преврните тај лист!..{S} Нађите перо!...{S} Знате ли ко |
ад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта ј |
добро размислили: колико ту земље треба преврнути?! упита Миљко.</p> <p>— Ми знамо како се град |
је као луда по селу, сва расплетена, с преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у т |
ти и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви учитељ не рече: доста |
’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, |
д је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и закукала: „Моја руко, зелена јабуко, где си |
ци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па снаху запитала: „Снахо моја, љубо Дамњанов |
ез ђубрета и томе толиком прекопавању и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је све |
он.{S} Песталоције је <pb n="76" /> био превртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ј |
ко се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим |
једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад је и |
ше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини.{S} Један камен б |
а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} |
да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Радишин нацрт и одобри га у главноме.{S} С |
зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прегледа све што се видети могло.{S} Одмах је стао пита |
ге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} О |
S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајсторима учини неке напомене; а Радиши и к |
еће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре и да штампају што год хоћ |
вар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша р |
е запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држању главе, писаљке и |
а да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже примедбе своје и приближну цену.{S} Кад |
!..{S} И онда призове сву децу, и свако прегледа, намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуб |
елео, <pb n="225" /> да му који инжињер прегледа и провери овај нацрт то се он с њим дигне у ок |
е крижуље више табле, па се усправите! (Прегледа их како седе и поправља их).{S} Сад поседите т |
е, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је који од чиновника учио и свршио и пре |
агнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојој њиви нема то |
жња села Радишу пријатно изненадила.{S} Прегледајући ђаке нашао је само једнога прљавога, двоји |
а је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао преко реда, ко |
те; један добар ручак, кад дођем да вам прегледам готову зграду...“</p> <p>Радиша, блажен што м |
атана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их је п |
лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ је прегледао прописе и на сваком написао „виђено“, а на Ра |
олико је што израсло.{S} Радиша је прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти |
ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово овако |
њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати торбе и казати, како да их на леђима носе; к |
о брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, |
ма вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико трошка и направили оволику и ов |
благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n="260" /> сиротном с |
ко врти по памети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и отворено запита Радишу: „Истина, |
ри гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печеницу и о |
тнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, |
ога у дну дворишта су нужници са четири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и њине поро |
днику који предваја станове од учионица преграђен је један део с леве, јужне стране за канцелар |
о коју каленицу или чинију варенике.{S} Пред ручак долази и полаженик и он доноси срећу за целу |
стану овако чисти преко целе године.{S} Пред школом увек да очистите обућу, те да не уносите бл |
ње.</p> <pb n="343" /> <p>И изиђоше.{S} Пред канцеларијом је било толико света, да су се једва |
дница од дасака и покривена шиндром.{S} Пред школом је с леве стране доксат, уздигнут до појаса |
доксату постављену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и |
лупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту в |
а само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар кор |
и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Радише |
и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њима |
е, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а |
е само да залива траву него и да полива пред школом и око школе.</p> <p>Радиша је осећао јаку п |
е и да је капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том из |
садио.{S} Зато је бивало случајева, да пред многим кућама, ако нема каквога ораха, крушке, јаб |
ст школски и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а н |
дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред школом, него је направљена и од школе до стана пос |
љице и примише плату, а Радиша још џоња пред капетановом канцеларијом.{S} Кад прође и десет, Ра |
у на школи.{S} Прво их је зачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд м |
а и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситница.{S} |
и мале баштоване.{S} Отуда после и леса пред школом, и чистаљке, и сламни простирач, и колица — |
књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слушају као и стари, к |
леко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је уш |
{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад пред вама?.. <pb n="163" /> Окрените се северу!..{S} Шт |
прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извадите |
има ученика, па им рече, да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избри |
а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала гуњчић |
а сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била |
адиша досетио, да му „мајстори“ направе пред вратима и чистаљке за обрисивање обуће од блата, и |
и бољи камен тесали и чували за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов |
че кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као |
ху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем стајаху неке хартије, па, опет не пр |
огрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред вратима школским била готова.{S} Ваљало је само јо |
За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школским била сасвим довршена.</p> <p>Зато |
S} Окрените се опет истоку!..{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад пре |
ико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли |
јима већ изнуреном половином.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, |
требу још за једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће |
змилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу, да изиђе са жи |
аре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} |
м, као код школе старе и нове, чистаљке пред вратима и простираче унутра, колица за ђубре и меш |
Радиша опружи конац од јучерање калдрме пред школом па до капије и поби кочиће на целој дужини |
ти и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само |
вај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме кре |
то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну велику лесу, преко које |
лупе, које су биле изнесене и намештене пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У и |
д не изостану.</p> <p>У току ове године пред божићне покладе један од оне тројице, што су били |
школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полак |
адишу и стидукао се.{S} Поседаше најпре пред кућом на троножне столице, а Радиши још <pb n="64" |
м је постављен за Прњавор, смркло му се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме пот |
S} Миљко не могаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, да се Чука оград |
тогод:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређате власт!</p> <p>- Не в |
оро кућа имала камене прагове, двориште пред кућом и путању од капије до куће попођене каменом, |
галантерија у изразима према женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице |
или мимо свет и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша н |
ли прашине или блата.{S} Направили су и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле |
да лутамо, као што су лутали ти народи пред нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни развитак ч |
диша их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседа |
ач је био готов.{S} Кад су га наместили пред вратима где треба да стоји, деца су навлаш улазила |
ави једно клупче конаца, па сад размери пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма и обеле |
водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>вас |
их рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово је место прилично на средокраћи, и к |
чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, |
скроз отворена и прозори затворени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И данас многи нису дошли |
ре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ |
а, по четири пет око огњишта и по један пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} А сад |
бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Рад |
тру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратима капетанове канцеларије до десет.{S} Долази |
, дај ми гусле...{S} Груја, који је био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се |
рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече м |
и исказала.{S} Она је гласно и отворено пред Радишом рекла, како је ово неко „дурљиво дериште“, |
одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најак |
ротерују стоку поред школе и застајкују пред капијом од „порте“ и с радозналошћу гледају унутра |
ово сви искупили, Радиша рече, да стану пред вратима у ред.{S} Онда су улазили полако и седали |
близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет удови |
година.{S} А како се изненадио, кад су пред њега изишли читави момци, младићи око и преко двад |
о им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је ре |
ли <pb n="176" /> су и сламни простирач пред вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умел |
„навезе“ и пропис што је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише „превасходно пох |
оврћу, градинарству и воћарству; а због предавања онима одраслима и о осталим врстама домаћих ж |
а ослобођење и независност“.{S} Зато се предавања обуставише по свима школама у целој земљи и р |
а су питања била лакша.{S} После овога „предавања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, |
адио све оно, што ће му требати било за предавање било за рад у градини или у кући и око куће.{ |
писе.</p> <p>После читања дошло би које предавање, које би већином било у вези с оним што је чи |
калупа.{S} Радиша им је још у школи на предавању свратио пажњу, да цигле морају да буду потпун |
о, као за себе или школу, па после њима предавао.</p> <p>Циглари, црепари, кречари и зидари, ко |
је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а они одговарати на сва та питања, ревизору с |
но, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се трудили |
о, што Радиша целе ове прве године није предавао писмено рачунање.{S} Говорио је, имаће кад; то |
алуд је Радиша напомињао, да им то није предавао, јер је то почетницима тешко за разумевање и д |
друго место долази начин, како ће се то предавати.{S} Оно што је најосновније и оно што је најп |
одговори, него се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и |
а рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је |
пристаде на то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S} |
ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким поразговарала мало |
ију њиву окопају пожњу, па жито овршу и предаду му готово; и тако се све свршава увек брзо и на |
Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да предаје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n="2 |
ше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И с |
рофесорима, о томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за |
и и да науче још што више.{S} Лекари им предају како да чувају здравље и да се лече, ако немају |
неуспех био у овоме: што смо првог рата предали главну команду своје војске у руке Русима и дот |
д ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и |
е та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да нас о |
но узео шесту.{S} И још раде неуморно и предано као у трећој.{S} Само им је ход спорији, достој |
е, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем |
коли и захвалио је и Даници и Радиши на преданом и правилном раду и пожелео им само добро здрав |
е, и са великога родољубља, и са големе преданости тој школи и напретку њеном, и са ретке вешти |
ебе.{S} С највећом журбом и нестрпљењем предао се сада послу, да измисли најбољу школу.</p> <p> |
.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао пословима на извођењу свога културног задатка.{S |
испод које је подрум.{S} У ходнику који предваја станове од учионица преграђен је један део с л |
ош доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножавањем становништва и безраз |
књига.{S} Много је већу употребу Радиша предвиђао од плетарства.{S} Оно је већ постојало у Заго |
та је који од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и на |
демо напоље.“ Радиша погледа и помисли: предлог сасвим на свом месту, само да није много посла? |
етан се мало замисли, па нађе, да његов предлог може имати и „супротно дејство“.{S} Зато рече:< |
е, да прекину посао и да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповедајте, господине, данас код |
готово примише ово Јоксимово извињење и предлог, да даду у школу неко добро дете.{S} Сад почеше |
quote> <p>Министарство је одобрило овај предлог, и тако нове 1875/6 није примљен ни један нов ђ |
да ће и господин министар усвојити мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође |
102_C7.1"> <head>1.{S} Извештај и један предлог министарству</head> <p>После оваких радова прек |
буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог министарству, да се ове године отвори и друго о |
Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше |
од села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и |
ј из овога округа; а на његово место би предложен „млађи човек“, који ће „затуцане“ загоричане |
талих премештаја и постављења у округу, предложи и Радишу за премештај из овога округа; а на ње |
тако да начинимо и с ове друге стране!“ предложи један.{S} Радиша погледа: време лепо, посла ни |
ени Миљко чинио је за школу све што сам предложио и све што сам потражио....{S} Трећа је, што ш |
орник рекао, да ће одмах, чим се врати, предложити господину министру, да вам се школа затвори. |
адити за владиног кандидата, онда ћу ја предложити господину министру, да те остави овде.</p> < |
ионаре него за владине људе, онда ћу ја предложити господину министру, да господина врати, рече |
а донесемо још песка, те да заравнимо!“ предложише неки.{S} Радиша одобри и за час се нанесе из |
ите!..</p> <p>За време одмора деца сама предложише, да доврше и последњу, западну страну калдрм |
доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад предложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак |
то више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да разгледају оно, што су урадили мали ђаци |
ање.</p> <p>Радишина је крава дуго била предмет разговора у селу и људи су се питали: зашто и њ |
<head>8. У Ручном раду</head> <p>Ово је предмет, у који је Радиша полагао највише наде, којим ј |
срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато му предмети нису ишли под |
а и водио рачуна о томе у који наставни предмет што долази, него је само гледао, да се шири умн |
асловац.{S} Поред Часловца има и других предмета и Радиша је озбиљно запео.{S} Једнога дана сам |
године имали су читаву збирку израђених предмета с обележеним именом онога, који је шта израдио |
биљака и минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни имали штампане, него су их професори „ |
упућује, да тачније посматрају природне предмете и појаве око себе.{S} Животиња познају доста а |
и него на тако зване „науке“ или научне предмете.{S} Интересовало га је, како у њих деца по сео |
то оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас, или какве појаве у њим |
на је била права забава.{S} И они други предмети нису му били тежи него прошле године, јер се и |
hi>цртање</hi> били су му и даље главни предмети и као стожер свој настави.{S} Све се завршивал |
у који предмет што долазило.{S} Зато му предмети нису ишли подвојени, него заједно, и зато је и |
цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} За тим су све то огледала на памет, без |
д механизма и бубања напамет по осталим предметима, па је нешто чуо и за Педагогију и Методику, |
гојаче.{S} Наставу није ценио строго по предметима и водио рачуна о томе у који наставни предме |
"> <head>10. У Певању</head> <p>О овоме предмету Радиша је овако мислио.{S} Од како се човек од |
. У Науци Хришћанској</head> <p>У овоме предмету Радиша је имао највише муке.{S} Онако није ваљ |
ке.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету био унео очигледност, експерименат и разумевањ |
магали и Даничини ђаци а они су одрасли предњачили.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подигао си ову новину за ово село, ову лепот |
врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задњ |
адиша оне мале из првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђа |
ат?..{S} Покажите му груди!.{S} Камо му предње ноге?..{S} Трбух?..{S} Задње ноге?.,.{S} Реп?..{ |
посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су з |
А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опрости, господине; то се нисмо сетил |
неистину и ширити или барем утврђивати предрасуде.{S} Зато му шаљиво и неодређено одговори: „Н |
во питање.{S} Његов реализам није трпео предрасуде и празноверице, а његова душа и критична Фил |
ко да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђави |
{S} И ту му показа цео план и приближан предрачан, па му рече, да су питали и у Штедионици за п |
песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да измисли каква |
оли.{S} Тако и план направише заједно с предрачуном, и Крсман изјави, да ће он успети и код бра |
ати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо предругојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад био у нашем ок |
аветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и економ у општини.{S} Али нико, нико |
у многим селима исмевају с кметовима и председницима, које сами бирају!...{S} Шеста је и чини |
собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби б |
имњака, онде где се зидови укрштају.{S} Предсобље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} |
а.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће предсобље, које беше употребљено за кујну, али ту све б |
а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрвен |
иналан.{S} Споља се улазило у пространо предсобље, из којега су водила троја врата: десно у <pb |
а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопођено ни даском, ни циглом, ни каменом, |
рао да допусти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S |
по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће т |
ли тајна за свагда.{S} Зато нема јасних представа и појмова, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, |
смено, напамет, те да се са задобивеним представама и појмовима ради лако као и с другима, па т |
ити добар темељ.{S} Ваља створити јасне представе о количинама и њиховим односима, те да се лак |
е село Загорица, и он сврати њој, да се представи капетану и упита за своје „место опредељења.“ |
у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Представили су му и „инжињера“, који уме да прави најбо |
ко и преко двадесет година!{S} Ту су му представили кречаре, цигларе и црепаре, и зидаре, који |
ослове своје потпуно спремни, сваки вам представља не само потпуно развијену личност него у ист |
њему напредују.{S} А државни чиновници представљају само једну врсту послова и посленика држав |
нападаху цео „бирократски систем“, који представљаше влада Ристићева, и не налажаху нимало разл |
и је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке куће своје и лепога села свога.{S} |
те горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представници власти, што треба да мирите народ и да суд |
} То беше позив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црвеном пи |
њихова, Земља и њена површина, у своме предугом развијању, које се огледа и у кори њеној.{S} Ј |
ад су чули да им министар, с обзиром на предузете радове око подизања нове школске зграде, неће |
Онда ће он саставити и владу „своју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више б |
Јер ће оне истрчавати пред нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитање</hi> какве |
ај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале калдрмџије и за час се саставише. „Сад н |
је оно на разбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто снити; <hi>сно |
ти руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња судница, судница — пређашња апсана, општински |
је: школа — пређашња судница, судница — пређашња апсана, општински кош — а сад по потреби и апс |
је рекао: „Сва разлика између садашње и пређашње (турске) владавине је у томе, што је место тур |
оша за један.{S} Поред овога њега позва пређашњи газда, у којега је он послуживао, да му учи де |
е прође много, а Радишу препоручи његов пређашњи газда и једноме пријатељу своме, да му учи дец |
днице још су биле „мацке“, на којима су пређашњи кметови делили правду и непокорне навраћали у |
ије, он наилази на право гробље толиких пређашњих и <pb n="43" /> биљака и животиња, којих дана |
ику лесу, преко које свако дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озид |
и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове.. |
И оно иде доле, само се овако савије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте |
гла</hi>.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с друге стране?. |
ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали |
д погледајте у слова код хрта!..{S} Сад пређите на десну страну!..{S} Шта је то горе, прво?..{S |
огледајте у слова поред листа!..{S} Сад пређите на овај други лист!..{S} Ту је насликана једна |
А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко з |
ва код ђака: писано и штампано!..{S}Сад пређите на десну страну!.{S} Ту је нешто нацртано као к |
бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} |
даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је год |
рамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у целом свету место ње употреб |
лицина су и кочије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправ |
освете и црквених дела</hi></p> <p>„<hi>Президијално</hi></p> <p>„У селу Загорици повереног ми |
неколико дана капетан је написао опет „президијално“ министру просвете, да Радиша остане у Заг |
великим словом.{S} На пример, за твоје презиме Лазовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић |
Записивао их је само привремено: име и презиме, чије је које дете, колико је и какво је; јер ј |
} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут су писали своја имен |
у.{S} Други пут су писали своја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао |
а чујемо српски говор: свуда су имена и презимена српска; свуда људи славе славу; свуда певају |
ство о својој удаји и молила за промену презимена а другим молила за премештај у Загорицу.</p> |
почетка.{S} Сад запамтите, да се и <hi>презимена</hi> пишу великим словом.{S} На пример, за тв |
аница за учитељицу тога одељења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је пра |
онако уморан и нервиран само га с неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио овај лудачк |
непокошена опет по неколико недеља, те презри, поцрни, опадне, па и пропадне.{S} У књигама има |
er" xml:id="SRP19102_C7.7"> <head>7.{S} Прекид</head> <p>Давно је пукла невесињска пушка за осл |
рсте.{S} Он никако није допуштао, да се прекида рад на подизању нове школе.{S} Зато је умолио к |
одно</hi>, да иде једно из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано</hi> |
нају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} |
.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али е |
јући шта да одговоре.{S} Најпосле мајка прекиде ћутање:</p> <p>— Дано, шта велиш, душо?{S} Дани |
умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: „Господине надзорниче!{S} Ово |
говоре, па и заћуташе, докле Радован не прекиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем |
е нешто да каже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Рад |
ледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним гласом рече: „Д |
г срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, да он није издајица...{S} Хиљадама |
прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да прекину посао и да мало ручају, и предлог му се прими. |
аигравају и чисто им жао, што морају да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бач |
ова била готова, објава другог рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о но |
војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу д |
, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирн |
не навика и умешност.{S} Ништа за себе, прекинуто и одвојено.</p> <p>На четвртом месту старао с |
сад је било и калемљења на све лањске и преклањске саднице.{S} Жива ограда је нагло напредовала |
дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мис |
животиња.{S} А знање нам долази споља, преко чула, па се то памти и прерађује у души, која је |
е још: преко четири стотине кола креча, преко сто десет хиљада цигала и око педесет хиљада цреп |
камена с рамена, омаушке, између ногу, преко главе и истрке.{S} Али је највише пазио на чист в |
вратима, а у средини једну велику лесу, преко које свако дете мора да пређе.{S} Сетио се још, д |
, а Даница доби прву сељанку другарицу, преко које је сазнавала за много што шта у обичајима се |
му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотине кола креча, преко сто десет хиљада |
че, те се беле као мраморни стубови.{S} Преко градине и ученика својих Радиша је увео и ланац у |
pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и |
нових људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, уливала је у његову мл |
у школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се |
се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље |
прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуста су пребојена врата и прозори и поручено |
ле даске а појачан попречним даскама; а преко попречних да удари по једну пречагу па да је боље |
.{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, |
S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма |
са селом и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање свега онога, што је у |
истарству</head> <p>После оваких радова преко распуста Радиша је у почетку нове школске године |
ац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бремено |
би.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њега сазове збор у Загорици.{S} Механџије <pb n=" |
да после и она има велике ученице и да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, ос |
ке, обучи како се што калеми, него и да преко њих и градине школске унесе у Загорицу све, што ј |
а без плафона, него са широким даскама преко греда.{S} И само је ова учионица била патосана да |
ље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дана преко Грује Радиша позва неколико својих виђенијих ђака |
на и крупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета само се заигравала и полако примицала својим |
едрицом пуном млека и затворила га, она преко обичаја помилова Радишу руком по глави и рече: „М |
у то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко својих ученика и познаника.{S} Да хватам познаник |
и на овој поправци учења по школама па преко тога и на стварању нових људи, нових и бољих гене |
даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну кошницу особите врсте, |
рици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио више на цртање и износио је деци р |
лу, да законе и уредбе доноси сам народ преко својих избраника, него се она прошири и на практи |
Станојку, која дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше на посао, ко |
боље било, да нову школу подигнемо онде преко пута, где је онај газда Мијаилов стари шљивар и Т |
иде доле, само се овако савије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово |
тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капетана глас, да је постављен учитељ за школу за |
/p> <p>Време се мути.{S} Облаци прелазе преко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не по |
, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снего |
} У овом је и Даница узела удела, те је преко својих познаница и ученица много учинила, да то б |
ај поступак његов.{S} И за кратко време преко среске канцеларије испослана је муниција загоричк |
е, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разговору изишли су још на |
одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало |
.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радишину, |
не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Заг |
а погледа, њега као да пресече неки нож преко срца.{S} Па онога часа зграби дете, подиже га и с |
у сва слова.{S} Огледали су и натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, па им онда рече, |
требало око седам стотина кола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ни |
е, али је много важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски занат у Загорици.{S} Од |
ени мојој <pb n="266" /> слободно, те и преко њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја жена |
њу.{S} Опазио је, да нека мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко |
рине за све, који брине о целој земљи и преко својих чиновника управља целим народом и његовом |
вде нема ништа.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам тражити другога н |
њега изишли читави момци, младићи око и преко двадесет година!{S} Ту су му представили кречаре, |
округу...</p> <p>Грађење се продужило и преко распуста.{S} Радиша је сву школу, са свима одељењ |
доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало и сад.{S} |
:id="SRP19102_C6.7"> <head>7.{S} Радови преко распуста</head> <p>Радиша је био неуморан.{S} Рас |
само се чује по нека мува, која прелети преко учионице; јер се само она не боји, и тамо на проз |
ате опанцима, те нек остану овако чисти преко целе године.{S} Пред школом увек да очистите обућ |
Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на одмор!..“</p> <p>Време |
{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} Нађите ц!. |
покажи ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А |
иљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} Онда позва |
дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да упре |
регледали и писали.{S} Онда их је питао преко реда, које је које слово.{S} Затим је казао, да п |
а, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
а?{S} Што би им требало само читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и ако и |
њају и да се просвећивање народно овако преко школе врши што брже и правилније.{S} И ко на овом |
ни мост на свод на најглавнијем прелазу преко реке више суднице.{S} Он истина није био велики, |
Сад Радиша показа, како се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивље |
цом а сад покушавају, да се разговарају преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у д |
уји и рече му, да преструже једну даску преко половине.{S} Онда узе једну половину и обележи на |
еко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је повећа задруга, као и у |
а и усавршава</hi>, и да се то чини <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добрим васпитање |
> <head>2.{S} Школска градина</head> <p>Преко пута је газда Мијаилов стари воћњак, који му доно |
ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти од камена.{S} Онда је испитао земљу, д |
а снегом, те је сад морала поново да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на с |
су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било не |
ежи кочићима, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле с |
Радиша нареди Груји, да сав тај простор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и овде онако, да по |
.{S} Зато је остао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој ме |
сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, неки да приносе камење, што беше претекло |
могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекопавају, па рече: „Ево ја покварих, господине, а ти |
или ђубрењу без ђубрета и томе толиком прекопавању и превртању земље; али су већ унапред веров |
а с једне а друга с друге стране почеше прекопавати и за час се саставише на средини, а друга с |
а метра ширине и рече ученицима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и |
е га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, поправе земљу и отпочну за |
д оближњих кућа и за неколико минута би прекопан сав простор.{S} Онда Радиша нађе средину и ту |
на посао.</p> <p>За овим су све парцеле прекопане и то дубље много но што их је икад Тома својо |
одређени му посао свршио; само није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то уч |
тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопати целу градину, направити распоред где ће се шт |
завађа народ? запита капетан надувено и прекорно.{S} А Радиша му одговори оштро, отворено и јет |
ко одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div> </div> <div type="group" |
, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у шко |
то и ви сутра немојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је овако лепо време, понесите букв |
Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати се са сва |
> <p>Овако се продужио рад и сутрадан и прекосутра.{S} Сутрадан је Радиша за време одмора сишао |
да остану још данас па да иду сутра или прекосутра, јер је и онако снег велики, па нема пртине. |
ља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да прекину посао и |
посла а у слободним часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. Милићевића „<title><hi>Емила</hi |
неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио овај лудачки разговор, он се механички поклон |
да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све их изравнити.{S} Како ово да се чини?{ |
оришту састругана је свака сува грана и прекраћене оне што далеко стрче у страну те кваре облик |
ша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда рече |
колу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да |
устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p> <p>„ |
ану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да |
и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „н |
и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Бож |
кадионицу са жаром, метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и свако чељаде р |
лужише Радиши.{S} Радиша узе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, до |
ужи најпре домаћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се и поче лагано и достојанствено овако: „Боже |
че деци, да се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да |
е, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде зазире д |
наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, помози! <pb n="324" /> Узех, Кр |
Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Бог |
мози!“ (Деца слушају: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, помози!...“).</p> <pb n="89" / |
елика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, б |
.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда загледају клупе, сто и столицу, јер ј |
ку коју данас започињемо!“ Онда се опет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрену деци и рече |
.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво |
екрстите се!.{S} Знате ли, зашто сте се прекрстили?.. (Један рече: „Зато, што тамо изгрева Сунц |
це“).{S} То је добро, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо родио Исус Христо |
ј, господине!{S} Ми док се по трипут не прекрстимо, не остављамо чутуру!“ Радиша и њему одговор |
, господине, те се ми старији сваки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући са |
еченицу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је у |
S} Сад устаните, погледајте у Св. Саву, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво |
у се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстите се и реците:{S} Боже, помози!“ (Деца слушају |
{S} Окрените се сви онамо, истоку!..{S} Прекрстите се!.{S} Знате ли, зашто сте се прекрстили?.. |
е и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неједнако и недобро) |
, па не знате куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, помози!..{S} С |
и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети Са |
{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву и прекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети С |
х год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S |
релазном добу.{S} Из доба механизма оне прелазе у доба рационализма.{S} Пре беше главно да се н |
Отуда послови у нас рамљу, те приватни прелазе у стране <pb n="405" /> руке а државни нам не н |
вори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да примимо др |
мор!..“</p> <p>Време се мути.{S} Облаци прелазе преко брда загоричких и Радиша се боји, да се о |
е мале, којим путем иде кући, има ли да прелази много река и потока, како ће му бити зими, може |
оге и свађе у брачном животу, што после прелази и на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, |
и успех.</p> <p>С одраслима је све брже прелазио, без околишења, ударајући одмах на оно што је |
аност и зевање, напуштао је тај посао и прелазио на други; а други пут га је подешавао другојач |
је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="200" /> је с онима малима за не |
вот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доба механизма оне прелазе у доба |
о и камени мост на свод на најглавнијем прелазу преко реке више суднице.{S} Он истина није био |
воштаницу, савије је у котур, запали и прелепи на дрвени крст, који је укован у дувар с источн |
епет, и само се чује по нека мува, која прелети преко учионице; јер се само она не боји, и тамо |
Бога броји десетак милиона.{S} Истина, према другим народима то није много.{S} Али је доста да |
тоје уближе <pb n="212" /> или раздаље, према томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Со |
оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учитељеву, Радиша ступи у једну велику кућу |
и држе кров, а колика на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} |
тране спољне, и све су биле једнаке.{S} Према овоме требало је само два димњака, онде где се зи |
ви укућани и пријатељи дахнуше душом, а према капетану и клеветнику и добротвору нису осећали м |
више било лепа здравља и љубави једнога према другоме.{S} Све је ту било природно, просто и вес |
ла ни она велика галантерија у изразима према женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло |
еуљудност, па помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је према простом свету?!{S} И мо |
Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио |
лаго највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима својим и селу своме, ја с |
ађени простор зове „Порта“.{S} Школа је према капији на супротној страни, тако, да путања, која |
је он овакав према мени, а какав ли је према простом свету?!{S} И мора да је Светозар Марковић |
еспект према Радиши и тежак дуг захвале према оваком раднику, не знајући како да га искаже.</p> |
иши је најтеже било, да подеси понашање према деци, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров |
заједничко и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака |
а цигла, што су је донели из Поречја, и према њој удесе неколико калупа.{S} Радиша им је још у |
то љубави ствара мржњу и према људима и према стварима, а одавде излазе толике и толике мане у |
и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према народу своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки с |
ива страх и место љубави ствара мржњу и према људима и према стварима, а одавде излазе толике и |
во за буђење националне свести и љубави према јунацима нашим и јуначним делима њиховим.</p> </d |
у види само муку и тугу, а место љубави према људима у њега се развија само мржња и пакост.{S} |
природно, да се посао подели.{S} Сваки према наклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, д |
ке и толике мане у карактеру и преступи према другоме па и себи самоме.{S} И тешко ономе, који |
ауком, а много више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и терора, силе и оне суровости у ва |
и:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој према породици и земљи својој?{S} Родитеље сам своје во |
ашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што сте је |
акој је соби било по два прозора: један према вратима а други с оне друге стране спољне, и све |
од уме, како је год ко желео, и узимао према величини њиној по два, три и <pb n="39" /> четири |
утврдио све ово и тако се дрско понашао према потписаноме, да је овај стекао тврдо уверење, да |
Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} Заклањао је од свак |
и поправио.{S} Те су клупе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су |
на је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једнако врти п |
ну...{S} И осећао је неки голем респект према Радиши и тежак дуг захвале према оваком раднику, |
и владала је слога и љубав и послушност према старијему, те су се зато и задруге одржавале и ја |
102_C1.4.2"> <head>2.{S} Како поступају према деци</head> <p>Кад су тако људи израђени, они пос |
тају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а |
знати је и употребити силе њене.</p> <p>Према овоме, ништа не вреди учити саме речи — оне су пр |
аду.{S} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Према свему овоме план је Радишин био овакав.{S} Лице ш |
м цреповима.{S} Ни то не поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша |
у радионици и за конструктивне радове и премеравање у школи за одрасле или у продужној школи.{S |
а се онда вратио на посао.{S} Најпре је премерио газда Мијаилов воћњак и Томино окућиште па га |
иша у себи.</p> <p>Онда је најпре тачно премерио земљиште и нацртао га на хартији па је стао пр |
коју је дао за градину школску, и да му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од кулука, |
ланик, те је знао његов рад и — није га преместио....</p> </div> </div> <pb n="372" /> <div typ |
позиционаре, те га је господин министар преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ће |
азмисли па најпосле опет рече: „Ипак га преместите, да задовољимо капетана, па ћемо после видет |
, додао је секретар.</p> <p>- Ако моли, преместићемо и њу, рече министар: — а он никако не сме |
ање „на лево“, „на десно“, или вешање и преметање на справама, којих у загоричкој школи и нема. |
напише претпис, којим се учитељ Радиша премешта из Загорице чак на други крај Србије.</p> <p>- |
.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске редове, те да |
али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!< |
Написа се претпис, којим се Радиша сам премешта у Прњавор, село у једноме најдаљем округу.</p> |
нат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта господина Радишу, кад човек није крив, а децу |
министарства наредба, којом се опозива премештај Радишин у Прњавор и он остаје на свом месту.{ |
за промену презимена а другим молила за премештај у Загорицу.</p> <p>У градини је школској све |
у посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> <p>Радиша није тако радио.{S} Он је у се |
стављења у округу, предложи и Радишу за премештај из овога округа; а на његово место би предлож |
ам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно п |
капетановом.{S} И, дабогме, да Радишин премештај није могао да остане тајна.{S} О њему се чуло |
xml:id="SRP19102_C12.4"> <head>Радишин премештај</head> <p>Одмах после овога разговора, или бо |
а стара школа би се затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi |
ружног одбора, те овај, у листи осталих премештаја и постављења у округу, предложи и Радишу за |
Кад је Радиша прочитао претпис о своме премештају и видео уверење, којим је постављен за Прњав |
змеђу себе</hi>!{S} Јер се ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партиј |
ју кад су мањи, или се нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се често пресађују, те им к |
загарантује сталност, те да се не могу премештати без молбе <pb n="396" /> и кривице, и да се |
ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премештен из Загорице.{S} Запрепашћењу добрих загоричан |
а него за опозицију.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село |
м да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S |
ужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то преварио министера |
го одељење у Загорици а под истим даном премештена је и Даница за учитељицу тога одељења с нови |
су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за идућу годину.{S} Први му је п |
арем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљајући тако он се на послетку сети, да ни лекари |
елу књигу и чинили разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка |
и, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им напише оваку молбу:</p> <pb n="58" / |
r" xml:id="SRP19102_C10.1"> <head>1.{S} Премишљање</head> <p>Отишли су опет сви, а остао је Рад |
.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све примитивно, необрађено, |
и легао, још дуго није могао заспати, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} П |
би највећи догађај.{S} Зато је најпре и премишљао о себи: где сам рођен, где сам никао и одраст |
да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себи.{S} Ја <pb n="54" /> сам у овоме свету |
посао.{S} И оде у механску собу и стаде премишљати шта да ради, и не могаде се домислити; онда |
иза њега читава прошлост, о којој може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у |
p> <p>Радиша је сад у новој згради стао премишљати, шта му треба за идућу годину и шта ће за вр |
л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, |
како је у нашега простога света много и премного враџбина, којима се често још горе трује и зат |
Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничи |
чекати, да иде својим редом.{S} И свако пренагљивање могло би донети штете детету као и пупољку |
{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пренели и многе мане унутрашње, на штету не само кесе н |
шамара тамо негде у крају.{S} Радиша се пренеразио, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је так |
шком тарабом, него оним што је желео да пренесе у своје село као најбоље, те да га приме после |
S} Зато је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, да |
свет ради, па сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село |
ју се они, који су код нас никли и само пренесени из градине у градину.{S} Зато је одмах поручи |
само сад да гледам шта се од тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на те |
ма.</p> <p>Из старе школе све се ствари пренеше у Радишину учионицу с леве стране од уласка а н |
видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, песка и камења па и ма каквога м |
ни и што им се допадне да одатле узму и преносе у своје градине; а ова порта није за то доста.{ |
замислише и учини им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, господи |
S} И све што је могло родити у Загорици преносило се из градине школске у село, и оно је почело |
Растка и обрадују се много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растк |
ужу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његових ученика сад је, |
оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је кућа далеко.{S} А т |
и, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште од собе за „заседање“, па таван подуприте ди |
другом; увео сам и заједничко храњене и преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много учин |
Даница волели да остану, опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, да се слава може честита |
дно кретати.{S} И у првом учењу у школи преоблађују практичност и промишљеност.{S} Пре свега св |
оће и градили кошнице за пчеле, него су преображавали и кућу сеоску.{S} Они су измењивали намеш |
ознате.{S} А друга му је износила чудан преображај материје, о каквоме ни појма није имао.{S} О |
оналаску цигле и огромном и недогледном преображају, који је тај проналазак учинио у грађевинар |
енат дао добро мишљење о њој.</p> <p>На Преображење, 1910.</p> <p>У Београду</p> <p>ПИСАЦ</p> < |
света Параскево, свети Пантелеја, свето Преображење, света Богородице, свети Јоване, свети Дими |
испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радишина из иностранства |
де примљен међу првима.{S} Ова је школа преобразила Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је нау |
чио у овој школи.{S} Она је њега просто преобразила.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
и техничари, агрономи и земљомери па се преобукли у сељачко одело; и дивљењу његовом није било |
ало пастрме и сланине, јабука и ораја и преобуку Радишину, с једним поњавчетом за простирање и |
} Велика скроји и саши Радиши још једну преобуку, заплете му све чарапе, а сестра му исплете и |
Опозиција је победила.{S} У земљи читав преокрет.{S} Све чиновништво либерално испремештано, пе |
ој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ово учинило у души Радишиној и колико је сад с |
ење Радишино на страни учинило је други преокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога н |
доприносило много и то, што Радиша није преоптерећивао децу умним радом и дугим седењем у школи |
много и никако брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и много се не сварује, те се не усваја, н |
их је икад Тома својом дрвеном ралицом преоравао.{S} За време ово Радиша је полако смишљао, гд |
иша је хтео свима да угоди, али онда не преостане времена за њега самога, за учење, за науку ње |
цима он домами Турке, те му ови полако „преотеше царство“, отеше му земље и преузеше сву власт |
сад идите!“ Сад је настала међу ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили не |
то су лане изучили, па су онда читали и преписивали народне песме.{S} За рачунање је и њима каз |
и је лепо писао, те имућнијим друговима преписивао прибелешке по шесет пара табак; а Радиша је |
рху и Радиша опет уплете последњи ред с преплетањем а крај утврди концем.{S} Простирач је већ г |
да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче и |
или столарство.{S} Идеал му је био: да препороди покућанство у Загорици, да свака кућа направи |
гао највише наде, којим је намеравао да препороди своје село.{S} Јер и само читање и писање јес |
илним просвећивањем народним успемо, да препородимо народ свој: да појми положај свој у свету, |
а у окружном граду, где је гимназија, и препоручи Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му и |
памуклију.{S} Не прође много, а Радишу препоручи његов пређашњи газда и једноме пријатељу свом |
и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједина питања па да о њима п |
расле, врло добар (4).{S} Наставнику се препоручује, да се држи програма и да не уноси јерес у |
договорисмо да направимо мало школе.{S} Преправили смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо с |
више, јер је не само била лепо извршена преправка, него је кмет донео из чаршије један товар кр |
судница буде за неко време у апсани; да преправку изврши најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, |
разговор о томе, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за |
а им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један од оних што |
} И попа се чисто изненадио овако брзој преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи |
ргнута на Косову равну!“ па се надула и препукла: онда је чисто и ученицима лакнуло и само су с |
ће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{ |
ази споља, преко чула, па се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S |
.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по целом селу, да ти срце |
они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито кад су в |
да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, нака |
пут се налазило по нешто да се посади, пресади, оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пу |
ћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што расте у околини, те да и |
{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај |
Младе воћке су се непрестано доносиле, пресађивале и калемиле, а старије су већ у велико стиза |
трова, и опочео је расађивање младица и пресађивање оних калемњених.{S} Тако се и у старој град |
ице крушке и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином крајем градине по оним неправилним о |
где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, заливати и тако даље{S} Ново је било то, ш |
и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује и калеми, рече Радиша.</p> <p>Миљко одмах пос |
е овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb n="284" /> него да се они тешко, врло те |
ролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито гаје за премешта |
за премештање и сеобу.{S} Тада се често пресађују, те им корен не расте у дубину, него им се ви |
з некалајисаних бакарних судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут Даничина мајка |
остатака од некадање лепе шуме.{S} И по пресахнулим изворима на подножју његовом Радиша је позн |
него дворимо као робиње цео дан, те нам преседне свадба!“..</p> <p>По доласку радосна Даница је |
годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с доње стране, |
ао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му је остало само да збере оно мало берић |
на табли! (Читају опет развучено, да не пресецају глас измеђ појединих слова).{S} Пазите још је |
пао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече неки нож преко срца.{S} Па онога часа зграби де |
еколико места око цвета проврте а дршку пресече и семе истресе па га намести тестији пуној воде |
S} Оздравило јој је оно дете што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе најлепше вунене чарапе, |
метању у бацању камена, мотке, скакању, прескакању, трчању, рвању и тако даље.{S} А нису забора |
, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће |
едну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, |
жна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и ста |
уке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га преско |
тињским плотом, да је сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени |
га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да |
то га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас |
, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, куд |
нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато |
и рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло |
n="363" /> сланике, вретена, кудеље или преслице, разбоје, кола и саонице, па почели сами да гр |
на змију.{S} И кад га старији ђак после преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S} Старији |
ато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавили читање, па су пос |
т јесу десет... и тако даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет батине.{S} Радиша је изгубио и он |
послу и на разном дрвећу <pb n="244" /> преслишавао ученике, да ли су добро ово запамтили.{S} К |
оге животиње завуку дубоко у земљу и ту преспавају целу зиму; да многе угину; па се у пролеће л |
!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи д |
Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва и |
ту, а Станојка је по упуству госпођином престављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и |
ли при грађењу школе загоричке, нису ни престајали са својим послом, него су га још усавршавали |
да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се п |
обија учитеља, а Радиша добија школу; и престаје му детињство и безбрижан младићски живот, а от |
о мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем |
зрелост и самосталан рад.{S} Загоричани престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престај |
ла, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешто друго; |
е почетак нове, јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог по |
почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, онда је добро; и неће се посвадити.{S} Али ак |
а друштво и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку свих школа, него и после сваки |
ла већа ова обична паланка него доцније престоница Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега |
ју колица, и дно.{S} Попречне је ваљало престругати укосо, те да колица буду горе шира а доле у |
Радиша нареди <pb n="136" /> Груји, да преструже с обе стране једну облицу дугачку деци до гру |
ове колица, па дође Груји и рече му, да преструже једну даску преко половине.{S} Онда узе једну |
прође тестере, па рече Груји, да овуда преструже.{S} На кривинама <pb n="160" /> је ишло доста |
га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеше рупу и ударише дрво за |
лазе толике и толике мане у карактеру и преступи према другоме па и себи самоме.{S} И тешко оно |
Радиши: „Е допусти, господине, да и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем |
једва чекали да виде, како ће господин пресудити овај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свр |
е мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога што је право.</p> <p>„Да |
коро равнодушно.</p> <p>— Није твоје да пресуђујеш је ли хитно или није, него да на позив дођеш |
у његову „оживеше“ извори, који су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је |
рима неким пресушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у проле |
ви а биље озелени; да на изворима неким пресушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци |
т само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека и његов живот.</p |
какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакле |
које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашо |
} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} |
о и књиге загоричке штедионице, која се претворила у праву задругу за узајамно потпомагање.{S} |
рица Милица.“ Он чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, |
њен развитак, докле најпосле сасвим не претегне.{S} Зато и морам гледати да у почетку овога бу |
рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} Ти си претекао свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет |
во завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овима н |
ку, у незнању и неумешности, они би нас претекли <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми бисмо осироте |
авају, неки да приносе камење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само глед |
то су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И у једном тренутку ње |
нас воће могло да плати сав порез и да претекне још толико.{S} А један је странац рекао, да би |
тнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће |
ојицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече или промени у новац, у паре или д |
и.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто |
којем стајаху неке хартије, па, опет не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто |
и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као на другом месту, да се ко |
правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, он |
г и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да држи меру у томе и да се стара, да све |
не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу често сметамо.{S} Колико је лудо, на приме |
жињер!..{S} Биће то много.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с другога |
S} Загоричани, истина, и пре нису много претеривали у томе, али је сада још ређи случај био, да |
учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи његови д |
S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ов |
боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, да плану у пламен те да сви погоре, као |
и разваљене мацке, којима је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша свога учитеља.</p> < |
о и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком месту дакле 28 и једна трећ |
ти шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам премешта у Прњавор, село у |
ерљиво“, одмах је наредио, да се напише претпис, којим се учитељ Радиша премешта из Загорице ча |
т да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о своме премештају и видео уверење, којим је по |
у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одго |
И кад је дошао, нашао је Даницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта |
?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се претури од чуда, па не знајући шта на ово да му одговор |
ан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је истина уредношћу |
свађа..“</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Претурите све листове до рибе!..{S} Погледајте у слова |
у сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и они су „господа“, која „народу сише крв |
ити ту сувишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него |
ве године учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разреда је <h |
ко „преотеше царство“, отеше му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ |
т ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да пл |
мајсторима, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Радиша се срдачн |
е да сиђу извору.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше изво |
ах извади и хартије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало пиљила к |
уједно.... рече Радиша.</p> <p>— Дакле преча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за теб |
собом и казивати сваком, да је дужност преча од политике а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, д |
у му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји у висини средине груди |
ма; а преко попречних да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, на којима |
ђен директор једне гимназије, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном црном |
даске, па да га појача са две попречне пречанице; да место гвоздене осовине направи дренову, п |
еце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске историје.{S} Зато је из старо |
но што је у првој години <pb n="237" /> прешао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју |
мала I, кад је овај IV разред свршио (и прешао у продужну школу), Радиша је примио II разред, а |
понављао и утврђивао оно што је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако мо |
ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова школска годи |
ствари из другог дела буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и најзаним |
се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на „Читанчицу“, тражили велика слова и казива |
писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књ |
лако могли да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо уре |
реће године, кад су четвртаци свршили и прешли у продужну школу, Радиша <pb n="356" /> је прими |
то је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у старији разред, то их је Радиша пустио, да се |
а посао, да му покаже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет својим ред |
вицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим поре |
{S} Кад су попамтили сва слова, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и писали. |
ика, колико је могло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} Па како више ученика не мож |
{S} Реците: нож — н!..“</p> <p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад |
него вичу много; и пето, да многи нису прешли у старији разред него, остали да „повторавају“.{ |
ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су п |
титији човек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидисава на своје д |
овећавала ову радост његову.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у |
{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој умешности Радишиној, да сваку ствар |
!“ И сад настаје певање црквених песама при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дот |
сестара, тетака и друге родбине.{S} Па при свем том кад се свршио распуст, Радиши је опет лакш |
, да се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су |
се молитава тиче, остао је целе године при оном простодушном „Боже, помози“ у почетку учења и |
ити жене на бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>По |
села, особито они, који су суделовали и при грађењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је с |
пању, повијању, држању и храњењу него и при проходању, кретању и самој игри.{S} Чистота је осно |
} А Станимир, који је био најревноснији при печењу креча у Клисури, и којега је после у путу кр |
ко огроман труд и сјајан успех показали при грађењу школе загоричке, нису ни престајали са свој |
е ви мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па да вас оставимо?</p> <pb n="339" /> <p |
!...</p> <p>И Радиша, који је суделовао при освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знамени |
луга, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани |
ше чистоте, више пажње и чувања не само при купању, повијању, држању и храњењу него и при прохо |
ду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљин |
утврде.{S} И за неколико минута били су при врху и Радиша опет уплете последњи ред с преплетање |
у ништа могла одговорити.{S} Он је и то прибележио.{S} И сваком је таквом детету рекао: „Тако с |
и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми |
исао, те имућнијим друговима преписивао прибелешке по шесет пара табак; а Радиша је правио и по |
а за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, да су сви ученици његови налазили |
2.{S} Крај ове школске године</head> <p>Приближавао се крај и ове најсрећније године школске у |
школу....{S} И ту му показа цео план и приближан предрачан, па му рече, да су питали и у Штеди |
о је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна другој и поставе у неки ред.{S} Али се с |
живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо |
домаћим израђевинама, којима се и сама приближивала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошк |
зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпутова |
трљала низ образ.</p> <p>Што су се више приближивали вароши, то је Радиша све више мислио на њу |
остали много, много.</p> <p>Што се више приближивало време повратка Радишина у Отаџбину, то је |
тем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце му је све јаче куцало.{S} |
одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се крај школској години.{S} За надзорника у |
вот.{S} Исто тако и стручне школе треба приближивати овоме, јер оне спремају учитеље народу.{S} |
бав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојанств |
ека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили судници и угледали нову загоричку школу, бел |
ченицима.{S} А ови су се „ученици“ више приближили њему.</p> <p>После читавог сата одмора Радиш |
а.{S} Морам се дакле постарати, да и то приближим и ојевтиним...{S} А о поправци привреде у Заг |
, дирека, рогова и летава.{S} Ваљало је приближно знати и колико ће отићи камена, песка и креча |
Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближно моћи да замислите колико је науке у књигама и |
орачун прегледа и каже примедбе своје и приближну цену.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ за |
жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није |
ан по постојеће стање.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е човек опасан за исход њи |
а.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} У другом орману била је <hi>ђачка књижница< |
дело бело, чисто као злато, он се једва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p |
о се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено као увек рече: „Хвала |
па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање данашњој влади.{ |
реше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само д |
врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, од које је нешто био поручио и |
зоришта, музеји и разне друге државне и приватне зграде су и много веће и много лепше него у на |
ешина.{S} Отуда послови у нас рамљу, те приватни прелазе у стране <pb n="405" /> руке а државни |
азумевају и раде заједнички и на својим приватним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крв |
о што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као |
зграда.</p> <p>Припремни су радови били приведени крају још прошле године, и очекивали су се ве |
епши изглед на будућност, све док се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме нап |
г и суров, он неће упитомљавати, и неће привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а ако бу |
о срцу оплемењени и понашања углађена и привлачна; за послове своје потпуно спремни, сваки вам |
љивом, ово друго за ученике његове било привлачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, и да |
милије лице и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су г |
њу се мора унети здравље, живот у кући, привреда и ручни рад, особито по селима.</p> <p>И наше |
ештај, ново грејање, већа чистота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да се п |
ата и основе рационалније пољопривреде, привреде и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi> |
риближим и ојевтиним...{S} А о поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без школске град |
Радишу је мамило лепо сунце, да још што привреди око школе за зиму, а од ученика није могао оче |
остане у селу и да се употреби на друге привредне циљеве.{S} И на саборима је милина била видет |
просто посејао онако, и да му тај исти привредник није казао, како да попари семе врућом (али |
е примио, он се пожалио једноме доброме привреднику и питао га за узрок.{S} Овај га је одмах за |
ица и кривица, него све време посвећује привредним пословима општинским; попу зато, што су сви |
<p>Јачајући и подижући овако своје село привредно, умно и морално, Радиша није заборавио, да св |
да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују у свему, како паметно да штеде и да — не пиј |
: „Господине надзорниче!{S} Ово је њима привремена школа.{S} Господин министар им је одобрио са |
></p> <p>Ова је школа отворена лане као привремена и у њу је примљено 30 ученика, колико је мог |
50" /> <p>Мајстори дакле направише себи привремене кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зида |
нешто друго.{S} Вама је школа одобрена привремено, док не подигнете нову зграду.{S} И ако ово |
Као зграде оне су још талпаре, склепане привремено од судница, као што је била и моја, или од ц |
своје ученике.{S} Записивао их је само привремено: име и презиме, чије је које дете, колико је |
о ученици да врше и колико ће гледалаца привући!..{S} Мало доцније па је давао и по неку наград |
са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне две попречне дашчице, што затварају колиц |
љене у главне.{S} Само је дно било лако пригодити, јер је оно имало да веже све четири даске.{S |
а српскоме, објаснивши их увек по којом пригодном причом из живота; а из новог завета причао је |
господа и чиновници, који су сву власт приграбили у своје руке, и они данас пале и жаре по ово |
о ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, |
} Готова већ да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, сине, да види |
нас започињемо!“ Онда се опет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрену деци и рече им да сед |
е и дотле са „старом лекцијом“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ |
ученика и целога села!“...</p> <p>Онда приђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда руко |
на мајка и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Ра |
са срећом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ |
да.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и д |
е она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиже покривач и виде, да дете спава; |
в рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам дава |
е прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Мила |
рован је противник данашње владе.{S} А, призван данас да опорекне ово, он је још више утврдио с |
да само једно тестере ради.{S} Одмах је призвао сопственика и питао га: зашто не намести неколи |
ороугле, многоугле, коцке и разне друге призме, пирамиде и купе па све до најлепших кутија са з |
е и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали, да је овако боље.</p> </div> <div type="cha |
угога?“ запита Радиша даље.{S} Сви опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису |
е у Радишу, па се мајки оте простодушно признање: не знамо.</p> <p>— Дошао сам, да питам госпођ |
а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако прегледа, намести му хаљинице |
није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређује: „Црквено Пјеније!“ И сад наста |
тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање за Призрен, треће за Каравлашку, четврто за Београд, пето |
ста, после распуста школскога Радиша се пријави у Учитељску Школу и буде примљен међу првима.{S |
ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријави се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима Ра |
и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив |
p> <p>После оваких шетња необично им је пријала мајкина вечера.{S} Што им год спреми, слатко по |
сви; само Радиши никако ова вечера није пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или б |
и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у пријатном, |
то им је у овој чистој природи необично пријало.{S} А после овакога оброка кад се напију лепе и |
Али има послова, за које мушка рука не пријања и који би напредовали како ваља само под лаком |
е чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало много што шта, што је он проповедао.{S} Али к |
сто и у реду, да на њега учини необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више |
мет и Радиша.</p> <p>Тако се продужавао пријатан разговор за све време вечере.{S} Радиша је опе |
у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „народу“.{S} И она је мамила самим именом свој |
о ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има највећу |
озвучним гласом рече: „Децо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње и |
је постарији човек или какав рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољу |
то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S |
ворено непријатељство између њих.{S} Од пријатеља посташе љути непријатељи и од две партије пос |
рмака и трмака, жита и живота, кумова и пријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спу |
едан другом свети и од добрих комшија и пријатеља постају крвни непријатељи...</p> <p>— Ето, то |
естре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите четврту <pb n="158" /> реч.{S} Т |
месту.{S} Радиша и сви његови укућани и пријатељи дахнуше душом, а према капетану и клеветнику |
и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а н |
ама!</p> <p>— Идем зато, што су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> <p>— |
то се после мрзе, и место да буду добри пријатељи један другоме, они буду крвници, и место да с |
оји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњем <pb n="335" /> „ |
’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи свему што н |
м и драгима: и родитељима, и родбини, и пријатељима, и познаницима, и друговима, још је више по |
Загорици.{S} Пошто је обишао са својим пријатељима сва села, он једном нађе и кмета Миљка у об |
марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини пријатељска, бољи доручак није ни тражио.{S} И кад је п |
жио, да се код њих развијају правилни и пријатељски одношаји. „Воли другога као и себе самога“ |
него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А ка |
репоручи његов пређашњи газда и једноме пријатељу своме, да му учи децу, те је тако сад имао дв |
сјајном сену твоме, поштовани учитељу и пријатељу, највреднијем раднику на књизи српској, који |
оворио овако значајно: „Зато, драги мој пријатељу, ми имамо два јака разлога: прво, желимо свак |
али, да у радионици њеној имају не само пријатне забаве него и корисне науке, која им, чинило и |
едан распуст школски Радиша није провео пријатније од овога.{S} А своје јутарње уранке проводио |
же на то, да производе у души слушалаца пријатно расположење и веселост.{S} А један такав инстр |
но мало чедности и осећања онога што је пријатно и непријатно ваља да се развију осећања за све |
се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатно изненадила.{S} Прегледајући ђаке нашао је само |
ле ове миле шетње по чистој природи и у пријатном, срдачном разговору и замореној Зори и њима о |
ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разговору ручали и поседели више од два сата |
{S} Радиша се наједанпут сети свих оних пријатности, што их је имао учећи, па и ове почасти, шт |
је најпотребније од алата и почео је да прикупља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако мора |
и....“ „Речи се деле на „именителна“,и „прилагателна“, „бројителна“, „местоименија“.... „Једноб |
ип природности и урођености с принципом прилагођивања и васпитања.{S} Јер ако све оставимо прир |
товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздр |
ед њих, они му се клањају простодушно и прилазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ иску |
чну захвалност. (Окреће се кмету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти |
њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И |
шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учитељу и казивала ко му је то пратио.{S} Рад |
п дошао до народа, сви су скидали капе, прилазили му руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он ј |
на је многима и сузу измамила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратко време |
гова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку. |
о по ноћи Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало |
а ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато |
сторицима нашим за познавање просветних прилика наших у другој половини прошлога века; ако она |
ресује радом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је б |
црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилике, да покажем селу, како се поправља, ђубри или г |
уги <pb n="27" /> сви за њим полако, од прилике овако: „Да се молимо и поклонимо Господу Богу ( |
{S} Онда је могао израчунати, шта ће од прилике то све стати.{S} За камен, песак, креч, циглу и |
равље његово и одржи и да се хигијенске прилике још више поправљају и уклања оно, што данас уди |
емљи, која га је довела у овако повољне прилике, да оволико научи и <pb n="45" /> да и даље о т |
S} И ето ту највише поља за рад.{S} Ето прилике за право учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А |
ке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Децо, хвала много, што сте ме |
.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за школу и тражили је, да |
рад у школи</head> <p>Радиша се и овом приликом није држао строго прописанога „програма“, него |
овом и писали су све познате.{S} Другом приликом поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>по |
рално, Радиша није заборавио, да сваком приликом и својим ученицима и својим сељанима шири погл |
Уз ово <pb n="367" /> Радиша је сваком приликом објашњавао и одраслим загоричанима и ученицима |
да учини један велики оглед.{S} Једном приликом запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као |
часова.{S} Све ово иде узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати |
} Ваљало је дакле показивати им згодном приликом врсте камења и врсте земље, кад се на коју наи |
, и однеше кући да и они посеју.{S} Том приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да |
у једнога од својих ученика и да му том приликом сваки за спомен засади или накалеми — како је |
мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судове, и диви |
своме месту рођења...{S} Морам тражити прилику за себе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бит |
је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је н |
ижње брдо, одакле се виде околна села и приличан простор на тој страни, па су се онда вратили н |
>За тридесет година и школа се Радишина прилично изменила.{S} Око ње се дигла читава шума <pb n |
</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са прилично опорости.</p> <p>— Не даш? понови капетан.</p> |
љено на <pb n="97" /> мале и да су мале прилично удаљене једна од друге и село растурено на 3—4 |
зили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше да <pb n="305" /> више неће да и |
о.{S} И њега је до душе било у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} Зато је Ради |
свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку ситницу. |
е може бити пред кућом.{S} Ово је место прилично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и ц |
деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилично изменио, осиромашио, политички завадио и распу |
и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} Наст |
итање, па су после писали.{S} Читала су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се де |
испита овога и Петров-дана било је још прилично дана.{S} Радиша је за то време уграбио, да с м |
јте и ја да учиним малу задужбину, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије пр |
, она неписмена и непросвећена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме |
иште, да ништа не купује и да ништа не прима на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{ |
да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S |
свет тешко одвикава од старога и нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одм |
том земљишту, где се друго дрвеће тешко прима.{S} Неки су после покушали, да од њега подижу и ж |
не.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер прима много а троши мало.</p> <p>И намештај је у велико |
а на договор; и договорили се, да новац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају |
4" /> него да се они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, |
ак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и само пренесени |
и кад је требало решавати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисуш |
м се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се примају |
{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примај |
бру децу, да ме лепо слушају и да добро примају науку!“ И овде му исприча ону Христову причу о |
у проју сад баш извађену из црепуље.{S} Примајући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам ба |
а, а разборита и поучљива жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Д |
кидало очију.{S} Само је Даница искрено примала госта, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет |
} Њихови „мајстори“ зидари радије су се примали по околини него неписмени „Бугари“, јер су умел |
били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S} Само млади циглари нису имали кад да |
ађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и |
ре, који су зидали школу с мајсторима и примали зидарски занат, те да после и они сами умеју зи |
ана и ученици су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може пр |
је и једе по три дана, него су се гости примали у све четири и у свакој поставили по једну малу |
ико пута у среској канцеларији, кад смо примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко |
ознаника.{S} Да хватам познанике.{S} Да примам и њих за ученике.{S} Да почнем с писменошћу као |
ече: „Потписујем, господине капетану, и примам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај м |
ов? упита кмет Миљко.</p> <p>— Примамо, примамо, одговорише сви.</p> <p>— А примате ли да га ос |
и, да нову школу зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се глас |
ободимо кулука? упита он даље.</p> <p>— Примамо! одговорише опет сви.</p> <p>- Примате ли, да Т |
да Мијаилов? упита кмет Миљко.</p> <p>— Примамо, примамо, одговорише сви.</p> <p>— А примате ли |
омину кућу откупимо за школу?“</p> <p>— Примамо! одговорише сви у глас.</p> <p>- Примате ли, да |
у Загорици, пошто три године деца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељењ |
школи</head> <p>У загоричкој школи нису примана деца сваке године.{S} Кад је Радиша имао IV раз |
и,“ него је с кметом Миљком одмах почео примање.{S} Примио је и пописао најпре старе и рекао им |
не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање оних малих за први разред.{S} Па како је Радиша |
авању себе и свега свога</hi>, а није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно |
а, с којима је и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, што је нова зграда била још влажна |
Примамо! одговорише опет сви.</p> <p>- Примате ли, да Томину кућу откупимо за школу?“</p> <p>— |
римамо! одговорише сви у глас.</p> <p>- Примате ли, да нову школу зидамо тамо? </p> <p>— Примам |
господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газда Мијаилов? упита кмет Ми |
мо, примамо, одговорише сви.</p> <p>— А примате ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p> |
ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали загори |
, није глуп.{S} Он ће лако разумевати и примати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да |
несе у своје село као најбоље, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота ис |
о да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Т |
ача, то би учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} Зато смисли, да точак остави без о |
да му нацрт и прорачун прегледа и каже примедбе своје и приближну цену.{S} Кад инжињер виде ко |
и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p> <p>Тело и његов развитак у почетк |
, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су |
а да га Радиша није набавио, прочитао и применио.{S} Ту су и разноврсни радови и Радишини и Дан |
а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људском, зато су и корисније.{ |
S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, огањ, орах, ораси, остава, остави, ог |
="158" /> реч.{S} То је <hi>но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не |
а.{S} Какав вам је напредак, кад је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Напредак ј |
ен алат за ово што је најпотребније, на пример за геометриска тела, онда се могло поћи и даље, |
егде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и так |
наша имена</hi> пишу великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба |
<hi>земље</hi> пишу великим словом, на пример Срби и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Т |
ћу често сметамо.{S} Колико је лудо, на пример, само оно веровање, да душа може напредовати и о |
угле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па за |
на очигледност и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини |
нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску цигле и огромном и недогледном пре |
езимена</hi> пишу великим словом.{S} На пример, за твоје презиме Лазовић треба велико <hi>л</hi |
м је изгледало чисто невероватно.{S} На пример, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кме |
а у њој или који се гласови чују.{S} На пример, погодите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со</h |
има и тако даље{S} Младићи загорички на пример нису знали, да из семена питоме јабуке или крушк |
свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три једнака дела или три једнаке |
напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, |
домаћега не пропусти се да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога |
прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким напр |
је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и у њих све своје послове |
е слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</p> <p>Ученици за |
и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне чистоте вентилацијом и отвореним прозорима, ка |
онице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђак |
уда говорио против пића и сам показивао примером, како људи треба да се уздржавају.</p> <p>Уз в |
му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Застидело га, што су га тако издвојили од дру |
за своје „место опредељења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на с |
бро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали |
понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А к |
нистра за одобрење, да се ове године не прими ниједан ученик за први разред и да се ова, школа |
Даници је остајало, да то прими или не прими и поступи самостално, како она за најбоље нађе.{S |
школе и тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је настало примање оних малих |
аде је у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по неколико иско |
посао и да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповедајте, господине, данас код нас!“ рече га |
стињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими га!</p> <p>Даница послуша мајку своју и изиђе.{S} |
омози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја гос |
д радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или не прими и поступи самостално, како она за на |
јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да |
рави и по какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ће |
а.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, да је просто посејао онако, и да му тај исти п |
низ образе.</p> <p>— Потпишите, да сте примили уверење, рече капетан.</p> <p>Радиша се механич |
ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога узда |
Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате овако добру децу, да ме лепо слушај |
„циглари“ у реци делом доказали, да су примили занат, који није тако тежак, али му по важности |
у величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој |
е, а Даница само други, јер у први нису примили опет ниједнога, да их у учионици не би било мно |
нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда им слободно реци, нек дођу! |
готово, испитано и сазнано; само да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друштвен |
аилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда је право, да га после поштедим |
зе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога в |
е трећа година већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, |
с кметом Миљком одмах почео примање.{S} Примио је и пописао најпре старе и рекао им, да иду у г |
родужну школу, Радиша <pb n="356" /> је примио Даничин III у IV а за Даницу су примљени новаци |
је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала царица Милица</title>.“ А к |
(и прешао у продужну школу), Радиша је примио II разред, а за Даницу су примљени нови у I разр |
је већ текао рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, други разред, а Даница своје, то јес |
вакога је запитао за узрок и свакоме је примио оправдање.{S} Онда је наредио, да поседају у клу |
“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на |
а и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пожалио једноме доброме привреднику и пит |
редом.{S} Ником се никакав изговор није примио.{S} Један рече: „Господине, умро ми отац, па нис |
>“, па помисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постиде |
кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако су млади загоричани у градини школској |
е</hi> </p> </quote> <p>Чим је министар примио ово „поверљиво“, одмах је наредио, да се напише |
т хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, он |
<p>— Лепо је то, Радојица; није грехота примити и научити нешто, а што човек више зна, сви знат |
ћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све примити још лакше него она мала деца и боље ћете утувит |
јем, и све онако, како ће деца најлакше примити.{S} Онда тек долази право учење и то прво онога |
добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши напредак |
о можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и најве |
и да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господин мини |
и школу, него и идуће године већ можемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови |
прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за школу, нека |
е ограде, која ће ускоро заменити Томин примитиван плот.</p> <pb n="207" /> <p>Што је више напр |
трупац.{S} И Радишу је интересовала ова примитивна направа, и колико јој се обрадовао, толико г |
гранавала дотле, да је надмашивала наше примитивне занате те врсте по варошима.{S} А кад су свр |
не издире својом снагом и не ради овако примитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је народ мног |
у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умножи и да |
диша је премишљао овако.{S} Овде је све примитивно, необрађено, неусавршено, па зато и неонакар |
њу туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавршено, али изврстан материјал за усавр |
мо <hi>поправљајмо</hi> оно, што нам је примитивно, несавршено.{S} Напредак је у <hi>усавршавањ |
и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и усавршити |
све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</hi>...{S} Радити на |
н додаде: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само шт |
преко лета само се заигравала и полако примицала својим кућама.{S} Чобани се још заигравају и |
је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је загоричка школа зах |
како то вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Радишу је интересовала ова примити |
их било мање“.{S} Овај разлог Миладинов примише и кмет и Радиша.</p> <p>Тако се продужавао приј |
купи и више домаћина из околних кућа те примише учитеља и ствари му унеше у школу.</p> <p>Као м |
пролазише толики учитељи и учитељице и примише плату, а Радиша још џоња пред капетановом канце |
кан, чико; ситна су много слова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало доброме старцу.{S} Поче |
о хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани примише ову изјаву кметову веома радо и сад почеше да п |
n="8" /> <p>Сви заћуташе и тиме готово примише ово Јоксимово извињење и предлог, да даду у шко |
овете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој |
иша се пријави у Учитељску Школу и буде примљен међу првима.{S} Ова је школа преобразила Радишу |
о овај предлог, и тако нове 1875/6 није примљен ни један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с ис |
ловима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, |
, да ли су се више радовали, они што су примљени или су више жалили ови, што нису примљени.</p> |
иша је примио II разред, а за Даницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две године дакле по |
примио Даничин III у IV а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} И опет су пробрани |
ца свој I у II.{S} Ни идуће године нису примљени нови ђаци, него је Радиша свој III. превео у I |
имљени или су више жалили ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео у школу, |
отворена лане као привремена и у њу је примљено 30 ученика, колико је могло да стане, и сви су |
р опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} После ово |
ли Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године он води св |
душа не само здрава него и жива, будна, примљива, досетљива, весела и мила...</p> <p>Радионица |
је и они оставише.{S} За вечеру најпре принеше као обично сира с младим кајмаком, па онда чорб |
завезаше пупак, па је окупаше, повише и принеше <pb n="315" /> јој да је пољуби, она је била св |
е помињемо.{S} Иза воћњака је најновија принова: шума.{S} Пре десетак година Радиша је измолио |
ад је највише требала, кад се очекивала принова.{S} У Мају Даница роди опет сина и надену му им |
ст и песма.{S} И Радишина и Даничина је принова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је жи |
едеље приновљено.{S} Један, дирнут овим приновама рече: „Да и ми што год урадимо, господине“.{S |
> у раду и животу своме.{S} После друге принове дошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша |
.{S} И сви се дадоше на посао, које око принове које око срећне породиље, која сад заборави на |
и принову и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупаше, повише и принеше |
/p> <p>Радиша је прво отишао у варош те приновио нешто од одела и покуповао неке најпотребније |
ивали су у све, што је од прошле Недеље приновљено.{S} Један, дирнут овим приновама рече: „Да и |
шаним с осмејком поче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше |
о и почеше неки да прекопавају, неки да приносе камење, што беше претекло од школе, а неки песа |
S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људи поседали с Радишом.{S} Ручак ј |
врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само приносио и припремао потребну храну; он је био духовни |
о га је интересовало, како ће да измири принцип природности и урођености с принципом прилагођив |
е Радиши најтеже било, да споји она два принципа, да сложи оно, што је најпростије, с оним, што |
писменим и непросвећеним, у људи и нема принципа, мисли и уверења него свет иде за личностима, |
да изводи и остварује поједине васпитне принципе, које је до сад познавао више теориски.{S} Осо |
школи за одрасле</head> <p>Исти су ови принципи провејавали и у раду Радишину с оним одраслим |
"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ГЛАВНИ ПРИНЦИПИ У РАДИШИНОМ РАДУ</head> <div type="chapter" xm |
мири принцип природности и урођености с принципом прилагођивања и васпитања.{S} Јер ако све ост |
у као простом и непросвећеном човеку да припада већа заслуга; али ово није могао да каже, него |
свршетку свих школа, него и после сваки припада неком друштву а неки и многим друштвима, и раде |
ашега народа уопште: онда захвала за то припада у првом реду племенитој Задужбини пок. Илије Ми |
не и највећи, део захвале за нову школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он т |
на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је |
дњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печеницу и огласи <pb n="28" /> је из пиштоља.{ |
, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа са задружне стр |
о што они који имају остављају новац на приплод, а они којима треба узимају га на послугу, него |
овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потребно да |
метније код својих кућа, ви сте највише припомогли, да се подигне овај величанствени храм науке |
њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара наклоности к раду.{S} |
м</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је пак овде била на свом месту гим |
него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{S} И певање је волео, али ј |
м од себе</hi>, а он је само приносио и припремао потребну храну; он је био духовни кувар.{S} Ј |
er" xml:id="SRP19102_C6.4"> <head>4.{S} Припреме за нову школу</head> <p>Између испита овога и |
рао сваку ситницу у овој величанственој припреми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и |
рога Грују.</p> <p>Кад се све стишало и припремило, дошла су и деца у школу, после равно девет |
је у њој подигнута нова зграда.</p> <p>Припремни су радови били приведени крају још прошле год |
“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо |
вни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке с |
агу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему развијању |
само речима и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе, а никако из књиге.</p> </d |
неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокнађује овај људски нехат и неумешност |
роди.{S} Учити природу, из природе и на природан начин, посматрајући њу и све што је у њој.{S} |
ио главне појмове из познавања околине, природе и отаџбине своје.{S} И никоме овај први дан ниј |
игнемо <hi>све</hi> и ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И |
могао.{S} На њему се јасно опажале две природе: једна осећајна, која је јача од њега, којом он |
али све, што им треба за боље познавање природе и свога народа а највише оно, што им треба за ж |
а вратити природи.{S} Учити природу, из природе и на природан начин, посматрајући њу и све што |
узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и њима објашњавао само оно што нису знали, а |
торија, али што више и највише знања из природе, и никако без хигијене, свих врста пољопривреде |
из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе, а никако из књиге.</p> </div> <div type="chapt |
риродне појаве, и говор је саставни део природе човекове.{S} И осећања су морална и религиска и |
d="SRP19102_C5.6"> <head>6. У Познавању природе</head> <p>Радишини су ученици живели у природи |
да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом и по њеним законима.{S} Као |
трија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} Учити природу, из природе и на природан нач |
томе, одрастао на селу, у чистој свежој природи, гледајући како се она развија, и у ономе прост |
а није у нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи соци |
их радника.{S} И то им је у овој чистој природи необично пријало.{S} А после овакога оброка кад |
ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у пријатном, срдачном разговору и замореној З |
ња и васпитања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним особинама дечјим, онда ће наш утицај |
оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало да с |
лу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здр |
S} Прва му је износила царство појава у природи, које су за многе тајна, па су и њему биле до с |
и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по природним силама и по природн |
о сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На трећем месту све <hi>ново</hi> |
је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа само пружа светлост, топлоту и влаг |
</head> <p>Радишини су ученици живели у природи и познавали су је довољно.{S} Зато је на томе м |
..{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из ово |
.{S} Зато школа онакарађује.{S} Зато је природна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља врати |
а свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и природна, и како на свако питање одговарају својим речи |
ећања су морална и религиска исто онако природна као и естетична.{S} Све је природно, само ваља |
су једине науке.{S} И душевне су појаве природне појаве, и говор је саставни део природе човеко |
ао оно што су ђаци имали да науче.{S} И природне науке су учили из књиге, без огледа, без модел |
енији, и у раду је много више употребио природне силе, којима је заменио своју и животињску сна |
законима, који се могу изучити.{S} Зато природне науке и јесу једине науке.{S} И душевне су пој |
е, да их упућује, да тачније посматрају природне предмете и појаве око себе.{S} Животиња познај |
ово и вратимо развијање детиње на прави природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако |
е морају нагињати овоме, јер је ово <hi>природни</hi> развитак, једнак за све, и јер велика већ |
трајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, од лакшега тежему, |
ња, нема чуда; све је природно и иде по природним законима, који се могу изучити.{S} Зато приро |
.{S} Све је у природи природно и иде по природним силама и по природним законима; а нема аветињ |
природно и иде по природним силама и по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вамп |
сао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све је природно и иде по природним законима, који се могу изуч |
ако природна као и естетична.{S} Све је природно, само ваља проучавати природу, познати је и уп |
е и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према наклоности |
арађено и неизопачено него све здраво и природно.{S} Ево остварене жеље Русовљеве: да се човеча |
а какав беседнички дар, сасвим просто и природно почео је овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте |
а би општа смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по природним силама и по природним закон |
вему почињао од елемената, јер се свако природно рашћење и наслања на оно, што је пре њега било |
еднога према другоме.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а ничега извештаченога, усиљ |
оступно</hi>, не оптерећујући децу, <hi>природно</hi>, да иде једно из другога, без прекида, да |
интересовало, како ће да измири принцип природности и урођености с принципом прилагођивања и ва |
кова у давању слобода народу, него жели природну поступност.{S} Они се побоје ове екстремне стр |
је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако |
опет полако и пажљиво, с природом и за природом.{S} А природу морамо проучавати.{S} Особито пр |
о.</p> <p>Зато опет полако и пажљиво, с природом и за природом.{S} А природу морамо проучавати. |
пажљиво, с природом и за природом.{S} А природу морамо проучавати.{S} Особито природу човекову. |
} Све је природно, само ваља проучавати природу, познати је и употребити силе њене.</p> <p>Прем |
ато се и ваља вратити природи.{S} Учити природу, из природе и на природан начин, посматрајући њ |
вде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо даље, <pb n="398" /> чим пос |
А природу морамо проучавати.{S} Особито природу човекову.</p> <p>Људи нису једнаки ни телом ии |
} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све што живи на Земљи, све што расте |
и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћином и |
обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гледала |
е, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метн |
ег прво окопни и гора почне да листа на присојним странама, па онда у осојним; да многе птице у |
и и више жита добивају.{S} Поред куће у присојној страни сваки домаћин има велики воћњак, у кој |
ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, набави му плуг, који је био други у Заг |
орима и како се погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обележи и дебљину зи |
ођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радо |
рити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И кмет пристаде на ово и одмах известише министарство.{S} Тако |
да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је по |
какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они прошли по двориш |
ли, браћо, на то?“</p> <p>— Пристајемо, пристајемо; хоћемо, хоћемо; хвала ти господине на томе! |
Пристајете ли, браћо, на то?“</p> <p>— Пристајемо, пристајемо; хоћемо, хоћемо; хвала ти господ |
сваке године по мало, колико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, на то?“</p> <p>— Пристајемо, прис |
ко их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече, д |
очела се борба за ослобођење, и што смо пристали на железничку конвенцију како је Андраши хтео. |
била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И сви |
ни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштв |
ити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристану; <pb n="245" /> а они ће дотле навалити да се |
олу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му село другу на |
се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу |
то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на оволику грађевину?...</p> <p>Да би тег |
каже?{S} Сви се замислише и као хтедоше пристати на ово последње.{S} Али се Радојица Вукмировић |
ди, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори Тома.</p> <p>— Е право велиш.{S} Нај |
а, у којој се крију Ескими српски, него пристојан стан вреднога, разборитога и паметнога народа |
дицама, како су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад подиже чи |
чки развитак у деце, па онда уљудност и пристојност или владање, па тек онда умна страна или зн |
наместише.{S} Онда му рекоше, да су они приступили грађењу нове школе и да су дошли да виде, мо |
ва стана за учитеље, те да виде, да смо приступили послу, и онда нам неће затворити школу,“ реч |
ко начина може да се калеми, па је онда приступио послу и на разном дрвећу <pb n="244" /> пресл |
чио и са стране, сад у почетку, онда је приступио плетењу најмањих и најпростијих облика.{S} О, |
е и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечаности својих другова.{S} Али како су с |
ицу у главној учионици па пошто покропи присутан народ, покропи и учионицу саму, па онда зађе п |
заспа.{S} Дана је после чешће опомињала присутне.. да не би пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан |
рижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари табла, а мо |
Само нек се чува, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просве |
ато их чувајте, да их не испустите и не притиснете много овде на средини.{S} По њима се пише ов |
ош већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с горње стране зимљишта кад је |
д туђином као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и не сме слободно н |
напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, да |
е вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“.</p> < |
ово из целе гомиле. </p> <p>— Е, браћо, прихвати Радиша, онда треба да известимо господина мини |
деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред школу и да |
у и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав рад у „интернату“ и радиле све као код с |
се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши |
, пуна прашине беле као снег, остала да прича козарима и целом селу, да се ту може пећи креч и |
е Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А |
изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад |
устављале на њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сирот |
и другим народима.{S} Ево слушајте, шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчи |
за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да |
о којем је она слушала само добро да се прича, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд колег |
лама?{S} Зашто се посветио?..{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочита |
ам из ове књиге једну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, како Мурат |
да вам прочитам једну песму, у којој се прича, које је цркве и манастире отац Савин подигао.“ ( |
е нису достигли да читају онако како се прича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и к |
ив само потврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</p> <p>Радиша |
прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Владета |
га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! (Узима књ |
доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше царст |
еца молила Радишу, <pb n="249" /> да им прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и о топ |
и срез, а данас сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи и |
ског језика“ деца су лепо читала као да причају, па после казивала шта су прочитала и изводила |
оју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па причају људи, да сте саградили нову школу и да вам је н |
рвили.{S} Ми личимо на тетребе, за које причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад л |
свуда људи славе славу; свуда певају и причају о Краљевићу Марку и поносе се Милошем Обилићем; |
о - прави јеретик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу |
пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лак |
распуста ишао кудгод и тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </div> < |
допада она плавуша у Липовици.{S} За њу причају, да је врло добра учитељица, а добра је и девој |
зналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупила те жалосне живе ос |
неколико часова сва је Загорица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза сел |
сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је д |
би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли се прстена и других игара собних, певал |
то нису знали.{S} А мали загоричани су причали великима о тужној царици Милици и о причању нео |
а сад је, први пут од како је Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, како је пропало цар |
де нову загоричку школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студени |
рајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, јер |
. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашо |
</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су друга |
ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изгинула с |
их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово ј |
ни били и молитве, не буде побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бо |
сме наше, а у песмама се сачувало много причање о јунацима и ратовима нашим с Турцима и другим |
по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о својим професорима, о томе какав је који и к |
али великима о тужној царици Милици и о причању необичнога гласоноше о несрећноме боју косовско |
где год дођемо...{S} Радиша им је онда причао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} |
а их је пустио на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и |
ном причом из живота; а из новог завета причао је ове године само о Божићу, о животу и науци Хр |
.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет је све по кући |
S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Госп |
! почуди се Радиша.</p> <p>— Па тако је причао сам окружни инжињер, одговори она.</p> <pb n="26 |
ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А |
p>Овим је ученицима Радиша чешће и више причао о културном напретку других народа, те да виде, |
} Али, шетајући се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да |
али.{S} Код куће је сваки на свој начин причао о свему ономе, што им је учитељ говорио, а особи |
репу, о кречу и малтеру њима је опширно причао, а онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако |
е имају душу...</p> <p>Зато им је често причао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељад |
{S} А ретко је само који млађи професор причао оно што су ђаци имали да науче.{S} И природне на |
за све време вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога великога света, што га је видео |
ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је |
“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} Мало после дођ |
ш више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здравље и како се лечи паметно, а |
а просипати видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу своме.{S |
S} Основна начела</head> <p>Не могу вам причати више како је текао и напредовао овај Радишин ми |
бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били најве |
за свој неки манастир, па у вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори: како су там |
О свима овим манастирима и задужбинама причаћу вам кад будете већи...</p> </div> <div type="ch |
ко вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете чита |
е, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је некад, пре турског земана, ту била лепа |
да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче „<title>Стрижено кошено</title>,“ па ће вам она н |
ко предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест година млађа.</p> <p>После о |
ова пишу и у почетку свакога говора или приче и у почетку сваке реченице после тачке.{S} Али је |
уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада причекати док надође млеко, али је нови грађанин протес |
А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путем и старији су благосиљали: „Нека је сре |
Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</ |
и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом, из које су изводила ону молбу или заповест за к |
, објаснивши их увек по којом пригодном причом из живота; а из новог завета причао је ове годин |
науку!“ И овде му исприча ону Христову причу о сејачу и семену, коју је деда Радивоје саслушао |
ле.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим је једанпут |
о није могао да каже, него је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским гласићем певао „<t |
него се само међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} Он се по |
овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и прашињава, зидови искварени а прозори полупани |
те симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{ |
току, те према томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломље |
Прегледајући ђаке нашао је само једнога прљавога, двојицу необучену, тројицу неошишану, четвори |
одне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет није могло да буде, да с |
Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да |
лупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да ч |
и видео уверење, којим је постављен за Прњавор, смркло му се пред очима и није знао шта да рек |
претпис, којим се Радиша сам премешта у Прњавор, село у једноме најдаљем округу.</p> </div> <di |
изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још с |
а, којом се опозива премештај Радишин у Прњавор и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви њего |
Сад се разумемо!{S} Онда иди и спремај прње!</p> <p>Радиша онако уморан и нервиран само га с н |
на кочи физичке радње и производи разне пробади, тишње, катаре, запаљења и тако даље; а хладноћ |
те ли натраг?..{S} Ко може?..{S} Хајде, пробај!..{S} Ко још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да |
hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пишу |
х напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} Хајдете она два |
и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скиде н |
и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам овако напамет, јесте ли попамтили ова слова.{S} |
ез женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што |
оже ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После подужег размишљања један одговори: |
да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прегледа |
из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и |
на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није решио...</p> <p>Сутрадан рано дође и к |
ни новаци у I први разред.{S} И опет су пробрани најодраслији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} За |
учју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не про |
ди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправи, приђе |
акар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам жа |
под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му с |
врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени |
вркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у Октобру, к |
сле чешће опомињала присутне.. да не би пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам отишао |
!“..{S} Ово оволико поверење родитељско пробудило је у Радише некакав понос и самопоуздање, али |
ак у варош с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, кад је газда Мијаилова крава пошла у |
пут је учећи за столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео и она с |
о да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би гото |
је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже п |
млазева колико је било рупа.{S} Радиша пробуши још неколико даље од цвета.{S} Млазева је сад б |
окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши четвртасто, и на самим колицима проврте округле |
ори буду већи и да ученици више времена проведу у градини школској или у слободној игри.{S} Зат |
одрасле</head> <p>Исти су ови принципи провејавали и у раду Радишину с оним одраслим ученицима |
пет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео дан разговарајући се о ономе што су у школи |
време, до мрака Радиша <pb n="86" /> је провео с Милетом, упућујући га како што да уради, и с Г |
> <p>Остатак времена до мрака Радиша је провео у довршивању с^ста јучерањег посла.</p> </div> < |
} И ниједан распуст школски Радиша није провео пријатније од овога.{S} А своје јутарње уранке п |
у отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише у читању поручених књига.{S} Из |
="225" /> да му који инжињер прегледа и провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, |
и, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је |
како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, децу да држи чисто и т |
огледа боље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада прашина.{S} Онда запита „мајстор |
о наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај с |
о неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако ни |
т да ми проводаџише?{S} Што је потребан проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим.... |
е и о оригиналној женидби Радишиној без проводаџије, и необично му је мило било, што се Радиша |
би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџише?{S} Што |
ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџише?{S} Што је потребан проводаџија?{S} Зар не |
а децу на селу, која све слободно време проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан тол |
а и два три пута толико калуђера и како проводе време само молећи се Богу и читајући књиге.{S} |
е с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве сате, радећи какав ручни рад или чита |
воје летње јутарње часове сад најрадије проводио овде, налазећи увек да нешто поправи, доправи |
ије од овога.{S} А своје јутарње уранке проводио је највише у градини школској, где би доцније |
а Миљкова, њена јетрва и најстарија кћи провредниле се по кући те спремају вечеру.{S} Миљков бр |
пробуши четвртасто, и на самим колицима проврте округле велике рупе за осовину.{S} Само све да |
ргију па га на неколико места око цвета проврте а дршку пресече и семе истресе па га намести те |
Груји, да им он преструже; а затим они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} И, ето их д |
деци до груди па да је на једном крају проврти и кроз рупу провуче једно дрво колико оклагија. |
је на једном крају проврти и кроз рупу провуче једно дрво колико оклагија.{S} Онда показа деци |
анио“.{S} Радиша је сад успео, да се то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи б |
о да се прича, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њ |
ом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад су завршили ово записивање, видели с |
ни је господине, у торби,“ рече један. „Прогореће ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ |
да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напредак онолико, к |
} Наставнику се препоручује, да се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> </quote> <p> |
приликом није држао строго прописанога „програма“, него онога конца, који је он почео да испред |
де био задовољнији, јер овде није било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био одабра |
а“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цртање</hi |
о је изостало много што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „програ |
ју ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ |
ом је било толико света, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком послу, д |
родно и сад свак има своје и може да га прода другоме или и још да купи.{S} И зар то није велик |
ин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак д |
гушчијих пера по дванаест у „туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, па је сваки з |
ла, црепа и креча своме селу, него су и продавали околним селима и носили у вароши.{S} А „мајст |
а села, да им калеме; њихове су кошнице продаване по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, |
} Један је од њих градио лепе шестаре и продавао их ђацима по два гроша; други је лепо писао, т |
и празне брбљаонице, немиле мучионице и продавнице несолидне робе...</p> </div> <div type="chap |
а, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда М |
ша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добијају лепе паре.{S} С |
ува, бере, оставља за зиму, прерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да зна |
томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске најпре је из З |
, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а продају: говеда, овнове, јарчеве, свиње, овце јаловице, |
ове у „интернату“ особито у посте, и за продају.{S} И живинарник је напредовао, и Радиша <pb n= |
и и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве најпре дошле |
ако се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div |
се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} И девојке су загоричке имале првенства међу |
а иде с кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно што |
су им они и позајмили, и накалемили, и продали солидне робе своје?{S} Од њих су видели и како |
о, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је з |
олу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати него ћу га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („ |
му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу н |
ена, сваки покрет, свака ситница дубоко продирала у срце и освајала га све више.{S} Он се истин |
ив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан још жешће.</p> <p>— Вреди, господине; |
боко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да |
ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и д |
ба и може да има.{S} Доцније се све ово продужавало.{S} Распоређено је где треба које дрво да с |
о колико год хоће“....</p> <p>И тако се продужавао разговор докле кмет не рече: „Ти си, господи |
примише и кмет и Радиша.</p> <p>Тако се продужавао пријатан разговор за све време вечере.{S} Ра |
И од то доба рад се у загоричкој школи продужавао са још веселијим срцем, и у школи самој и ва |
ља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окре |
узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужаваше: „Лези, лези, лези...{S} И два су најјача ђ |
мље.{S} На млађима је и писменијима, да продуже ово ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са по |
е јелом, па онда опет уђоше у школу, да продуже „науку“.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хоћемо сад да |
у месецу Марту изиђе наредба, да школе продуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео понов |
ео им само добро здравље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, како је могла да насрне |
узаној линији).</p> <p>За време одмора продужен је ономадашњи посао: одношена је земља с брда |
или у продужној школи.{S} А код ових су продужене разне игре, и народне, и гимнастичке, и војна |
м се вратио са стране, где сам био ради продужења наука и проширења своје спреме, то учтиво мол |
"SRP19102_C4.6"> <head>6.{S} Седми дан, продужење свега и подела слова на дугачка и кратка.</he |
" xml:id="SRP19102_C4.11"> <head>11.{S} Продужење свега</head> <p>Радиша је данас навлаш порани |
r" xml:id="SRP19102_C12.6"> <head>6.{S} Продужење рада</head> <p>Тако се у школи загоричкој с у |
<head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>СРЕЋНО ПРОДУЖЕЊЕ ПОСЛА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
адиша с истим ученицима, и великима, да продужи започети посао и у овој години.{S} И то је било |
е ни за упис нових ђака, него просто да продужи лањски рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им |
видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје |
су очију скидали с њега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Х |
табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како се пише <hi>око</h |
ојој замишљао њену сиротињу и муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вре |
} Капетану се учини да га је победио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву |
решли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S |
одужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ћ |
се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, ника |
исте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју к |
сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у наро |
о; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се још више на |
ни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они јо |
и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваш |
е су набавили и потребан алат за себе и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се |
<p>Грађење цигле и црепа и печење креча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путо |
њихов правилан облик.{S} Онда се цртање продужило за себе.{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар |
вор и ова направа.</p> <p>Код читања се продужило и вежбање у растварању речи на слогове и глас |
ша у „свем“ округу...</p> <p>Грађење се продужило и преко распуста.{S} Радиша је сву школу, са |
е непрестано купи и вришти.{S} Овако се продужило <pb n="327" /> целог дана.{S} На послетку пос |
о, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на више науке, то бих вол |
ни, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па после да идем на још веће школе |
<pb n="220" /> по Великој Госпођи и да продужимо науку коју сте почели!“..</p> <p>Веће опште р |
нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо своју науку!.. “</p> </div> <pb n="128" /> <d |
, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо науку!...“</p> </div> <div type="chapter" xml |
здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо науку!..“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо своју науку!..{S} Сад узмите ствари и идите к |
драво дођемо и у <pb n="189" /> здрављу продужимо учење“ на крају дневног учења.{S} И чиме се г |
их осам речи.{S} Онда је <pb n="127" /> продужио: „Сад пазите да вам кажем још неке речи.{S} Мо |
{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима |
estone unit="subSection" /> <p>Овако се продужио рад и сутрадан и прекосутра.{S} Сутрадан је Ра |
Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И продужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпоче |
е занате.{S} Зато ћете сад све то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, што сте д |
и. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове овако испупчено. „Да почнемо, госп |
цу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра п |
ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је |
и.{S} Особито се и њему допала Радишина продужна школа и градина школска, која је већ постала м |
ато је готово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} Друго, добре су се стране овога мало |
SRP19102_C12.9"> <head>9.{S} Политика у продужној школи</head> <p>Идуће Недеље упитали су велик |
ање и ученицима својим, особито онима у продужној школи.{S} И кроз кратко време почело је да по |
пети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној школи и после у животу били најодлучнији и на |
и премеравање у школи за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових су продужене разне игре, |
арена основа, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова се основа разгранавала дотле, да ј |
рсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим пословима још више.{S} |
не, кад су четвртаци свршили и прешли у продужну школу, Радиша <pb n="356" /> је примио Даничин |
ад је овај IV разред свршио (и прешао у продужну школу), Радиша је примио II разред, а за Даниц |
бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових година као они.{S} Зато не с |
ови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћо, продужује Радиша.{S} Онда сад треба да се договоримо о |
олу и да учи онај, који би се разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да од |
, Радиша каже, да преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој с |
="SRP19102_C4.8"> <head>8.{S} Читање се продужује, рад с десетицама, игралиште и о Св. Сави</he |
љку, прилази к њему, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле го |
"SRP19102_C4.9"> <head>9.{S} Све се ово продужује.{S} Прва колица у Загорици</head> <p>Освитао |
ође Божић, прођоше и дани после Божића, прође и читава недеља дана, и дође Свети Василије или п |
како треба да се скроји и куда треба да прође тестере, па рече Груји, да овуда преструже.{S} На |
причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране |
а пред капетановом канцеларијом.{S} Кад прође и десет, Радиша и по други пут упита пандура, је |
м изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори |
амо су купили по једну памуклију.{S} Не прође много, а Радишу препоручи његов пређашњи газда и |
да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају простодушно и прилаз |
ри: „А да због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. <pb n="96" /> Још мало па изиђош |
је изишла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и |
и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак н |
похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божића, прође и читав |
је хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божића, прође и читава недеља дана |
м и позва га унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће предсобље, које беше употребљено за к |
савесно извршене дужности.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или |
} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових година као он |
лова у кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после |
од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу тако лепе во |
говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по имену његовом „Милунов Мост“, који у овом сел |
е молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да |
Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га ч |
цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Погледајте у слова код цркве!..{S} |
а, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломазних десет |
не казује.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, да их пусти у канцеларију |
кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један према вратима а други с оне друге стране |
онда је видео, колико му треба врата и прозора и могао израчунати колико треба камена за темељ |
..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио |
чионицу а десно у другу, које са по три прозора гледају на улицу.{S} Из овога ходника водила су |
дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварај |
орија, колико ће врата да треба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, |
д дирека с обе стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима није хартија као у Радишиног |
столару, који је био изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, јер му је тако лакше било н |
ру.{S} Остаје само да платимо за врата, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платит |
ду толико, колико треба за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман реч |
унао више, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дуп |
и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме |
устао, наредио је Груји, да отвори све прозоре на школи, па да унесе клупе у школу и спреми св |
ејом...{S} За тим је Радиша отворио све прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао |
од лепо време, да на њима држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Радиша могао пох |
е за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи |
па почели сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разним |
е потребе, него граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу или коју другу |
тврт сата Радиша рече Груји, да затвори прозоре, а мало после рече деци, да стану у ред пред шк |
>Кад сви изиђоше, Радиша оста да отвори прозоре.{S} За све време и Миљко је седео и све слушао |
а, и у дворишту калдрмисаном.{S} Друго, прозори свуда са стаклом.{S} Треће, врата свуда столарс |
бице поред ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком.{ |
{S} Врата свуда столарска једнокрилна а прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања |
прљава и прашињава, зидови искварени а прозори полупани и хартијом олепљени; треће, да су ђаци |
{S} Учионица је одавна скроз отворена и прозори затворени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И д |
, а преко распуста су пребојена врата и прозори и поручено десет нових клупа са по три седишта. |
у сви још онда гледали, како се граде и прозори и столарска врата (сложена из више дасака и даш |
сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском попођене, и пећи намеш |
е ово време на новој згради отварани су прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуста с |
ове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој згради отварани сваки дан, кад је л |
ране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима није хартија као у Радишинога газде него срча |
му каза, како се рачуна цена вратима и прозорима и како се погађа с мајсторима, па пристаде, д |
, али је свуда с плафоном, са стакленим прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и |
имерне чистоте вентилацијом и отвореним прозорима, кад је год лепо и топло време, стално одржав |
ице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у овај пакао.{S} Н |
кушао, да их и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S} Исто тако и гледичија му се не |
Радиша је већ имао читаву леју младица произведених из семена, те је свакоме могао да да по не |
е био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше школе, која васпитава само <hi>речима</hi |
о најсавршенијих; и сви служе на то, да производе у души слушалаца пријатно расположење и весел |
х, него да новац, што се узме за домаће производе загоричке, остане у селу и да се употреби на |
S} Хладноћа спољна кочи физичке радње и производи разне пробади, тишње, катаре, запаљења и тако |
измишљати разне инструменте, којима је производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} |
треба да се уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се старао да што више развије и |
једу оно мало често паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пост, онда, сем <pb n="294" /> сол |
ичним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће |
ш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{S} Примајући је Ради |
за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак као из кабла.{S} |
талпарама, кровинарама и брвнарама које прокишњавају, у којима не видите бела дана особито зими |
свети Петре и Павле, свети Врачи, свето Прокопље, света Огњена Марија, света Мандо и Мандалена, |
испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С |
мају.{S} Више школе је било само толико пролаза, колико је захватила нова калдрма испод тротоар |
ју код куће, како да полазе од куће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављају путем, да улазе |
водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовали су се, како велику и лепу школу гради |
"> <head>1.{S} Кућа Радишина.</head> <p>Пролазиле су године.{S} Прошла је младост.{S} Прошло је |
е и облагорођеније.{S} А они, који буду пролазили кроз загоричку школу и гледали како се у овој |
d>2.{S} Почетак школе</head> <p>Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдуж |
head>4.{S} Први Божић</head> <p>Дани су пролазили за данима, и Радиша је све више улазио у нов |
d>9.{S} Боље му је...</head> <p>Тако је пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем реду и у |
о других дана...</p> <p>Дан је за даном пролазио и за кратко време све је село знало: да је дош |
ове канцеларије до десет.{S} Долазише и пролазише толики учитељи и учитељице и примише плату, а |
ела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а она д |
ли као на чудо.{S} Загледивали су и сви пролазници из других села и чудили се, шта је ово и отк |
и упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе него стоји код в |
у општу, заједничку.{S} Ове су године с пролећа могли и да калеме лањске саднице.{S} Зато је Ра |
руге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за |
ман се сад стао озбиљно спремати, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је јо |
ине.{S} Прошла је младост.{S} Прошло је пролеће и лето и настала јесен живота Радишина.{S} Неум |
ето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није запамтило у Загорици.{S} Ово су биле |
S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би сва |
мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове ве |
ости, зими да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у какв |
ле ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога сел |
дуда и места за храњење свелених буба у пролеће.</p> <pb n="382" /> <p>Путеви су у целом селу о |
рвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на извори |
не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено и |
вају целу зиму; да многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома с |
ма, па онда у осојним; да многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни |
насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла |
и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују кад |
да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и т |
сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими |
радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопати целу градин |
.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} А |
и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо |
испуне своја корита, и то готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се н |
S} Наставак и свршетак</head> <p>Опет у пролеће 1878 у месецу Марту изиђе наредба, да школе про |
ad>1.{S} Почетак и свршетак</head> <p>У пролеће, у почетку Марта, изиђе наредба министра просве |
траја подуже, па онда учитељева гласина проломи овај урнебес:{S} Доста!{S} Граматику!“ И за час |
е и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, који загрми на понек |
јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb n="157" /> време пре но што је он извршио с |
ље{S} Ако што претекне, то се исече или промени у новац, у паре или друге делове па се онда и о |
почетку је значила више њих, а после је променила значење, и <hi>сав је народ</hi> почео да се |
а зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, реч |
министарство о својој удаји и молила за промену презимена а другим молила за премештај у Загори |
ко, и најслађе свима.{S} Она опази неку промену на свима.{S} А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, |
више може: онда ће се даровитост његова прометнути у промишљеност а инат у одлучност и енергију |
већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, кад |
он буде само умерен, одмерен, одабран, промишљен и правилан, па ето не само правилнога развитк |
Радишина.{S} Неуморан труд и истрајан и промишљен рад његов и добре другарице његове донео је р |
друге радове ручне, те упутио омладину промишљеном раду и дао основу за многе занате, који дан |
учењу у школи преоблађују практичност и промишљеност.{S} Пре свега све је учињено да се здравље |
е, ни за навикавање на правилан рад или промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се нала |
да ће се даровитост његова прометнути у промишљеност а инат у одлучност и енергију; и народ ће |
пе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу мудро |
тручне људе по томе послу.{S} И тако се промучио годину, две и три дана, усавршавајући се, поре |
и недогледном преображају, који је тај проналазак учинио у грађевинарству и у животу људскоме, |
ндучаре назване „ђерзонке“, по славноме проналазачу њихову попу Ђерзону; и мало која кућа да не |
и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску цигле и огромном и недогледном преображају, |
оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих |
од оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без алата нема зана |
у вреднији осваја, а тромији и лењивији пропада, онда народ мој нема најлепши изглед на будућно |
ма се често још горе трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми по |
ају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више пошто |
, не могу да напредују, него сиромаше и пропадају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, у |
е ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропадаћемо и — пропашћемо; а напред не можемо оном брз |
недеља, те презри, поцрни, опадне, па и пропадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, чува, |
него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и |
осиротели, у лику се завили и најпосле пропали.{S} Наука нам казује, да су пропали сви они нар |
сле пропали.{S} Наука нам казује, да су пропали сви они народи, који нису хтели да се уче; а ко |
вотне моћи.{S} Јер је ето толико народа пропало и нестало с лица земље а њега није, и он данас |
ало о школи и учитељу и о томе, како је пропало царство српско на Косову...</p> </div> <div typ |
а</hi> још потребнија; јер би без овога пропао...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
шао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње с |
же</hi>, правде, ти што спасе</l> <l>Од пропасти до сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад наше |
се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да иде својим редом.{S} И св |
станемо толико назадни, пропадаћемо и — пропашћемо; а напред не можемо оном брзином, којом би с |
стите! — — Хајде сад полако овако да се пропињете на прстима:{S} Један! (Подигните се).{S} Два! |
оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе него прошли пут.{S} Једанпут дође уч |
е перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ |
е, сви су ученици загледивали у Радишин пропис и дивили се.{S} Само њему самоме није изгледао м |
дотле писали „по плајвазу.“ Целу страну прописа исписали су старији ђаци плајвазом, а они сада |
им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S} Изграде и столове, на којима ће радити, и |
зимао песме народне и јуначке, а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шећера</title>“ и „<titl |
ша се и овом приликом није држао строго прописанога „програма“, него онога конца, који је он по |
део, да му ваља задовољавати и законске прописе, докле се они не измене; а загоричани су видели |
же.{S} Једнога дана учитељ је прегледао прописе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином на |
исао „превасходно“.{S} Кад им је вратио прописе, сви су ученици загледивали у Радишин пропис и |
рвативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у напредовању и поступност у дава |
дговори, рече лаконски: <pb n="334" /> „Проповедам оно што сам у паметнога света и од паметних |
ога Светозар је личио на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А с |
шину пријањало много што шта, што је он проповедао.{S} Али кад је после на страни прочитао прву |
сву власт и управу у његове руке.{S} И проповедаху: „слободу штампе“, „слободу збора и договор |
непоменут.{S} А код патрона домаћега не пропусти се да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше |
е за народ и одраслију децу Радиша није пропустио а да није набавио барем по неколико комада за |
ламним подглавницима наоколо.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хте |
а буде другојаче, само да умемо; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, што су они могли |
и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже примедбе своје и приближну цен |
зна много више од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} Морам тражити прилику |
ај хтео, да је сада на столици министра просвета седео човек, који је једне године био Радиши и |
у почетку Марта, изиђе наредба министра просвете, да све школе у нашој земљи отпочну и да се на |
ли, да иде на страну.{S} У Министарству Просвете били су тада људи, који су могли да појме Ради |
атио у Отаџбину, поднео ју Министарству Просвете оваку молбу: /</p> <quote> <p>„Господину минис |
је написао опет „президијално“ министру просвете, да Радиша остане у Загорици, „пошто су му, ве |
апетан седе и написа ово писмо министру просвете.</p> <quote> <p>„<hi>Господину министру просве |
</p> <quote> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених дела</hi></p> <p>„<hi>Президијално< |
</p> <quote> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених послова</hi></p> <p>Ова је школа от |
="58" /> <quote> <p>„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто смо од суднице |
у: /</p> <quote> <p>„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто сам се вратио |
спитању подмлатка народнога, те отуда и просвети народној и благостању нашега народа уопште: он |
е боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и културно, умно и морално дигне, онда ће му |
роду нашем, нико народ наш није учио и „просветио“ толико, колико Свети Сава.{S} Зато се он пос |
и посветио, и ми га данас зовемо српски просветитељ и учитељ.{S} Зато и држимо његову икону по |
с учитељи његови ваља да се угледају на просветитеља његовога Св. Саву и да иду по народу да га |
у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша |
културним историцима нашим за познавање просветних прилика наших у другој половини прошлога век |
срећнога и напреднога света.{S} Благо и просветницима овде, благо и државницима!{S} Свима је њи |
ру домаћицу и помоћницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели |
добар свештеник може много да учини за просвету и напредак свога села, саветом и у кући и у цр |
ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту за |
И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} О |
е.{S} Око нас су народи паметни, учени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, |
, песка и креча, као што данас чине сви просвећени народи.{S} Јер је све то камен, а право је р |
е било, задржати управу земљом у рукама просвећеније мањине.</p> <p>Зато је боље, не трчати тол |
углађености, коју је виђао у чиновника просвећених земаља европских, звонце зазвони у капетано |
азумних и непросвећених него разумних и просвећених.{S} И ето откуд опасности од тога пребројав |
и ће време и у нас, као што је у других просвећених народа, да се сваки живи, и мушко и женско, |
за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} После кратка р |
</p> <p>Тако су у тога образованога или просвећенога света прво <hi>људи</hi> израђени више нег |
јући колика је то потреба свакој кући у просвећенога света. „Начинићу и то, зарицао се у себи, |
ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и умешности.</p> <p>Зато, ако видиш какво |
оме: да се ове сметње отклањају и да се просвећивање народно овако преко школе врши што брже и |
..{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> још потребнија; јер би бе |
ко тако добрим васпитањем или правилним просвећивањем народним успемо, да препородимо народ сво |
које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар свештеник може много да у |
је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећује, школа отвара очи, школом су народи и људи и |
рује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А он |
не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, него остају у тами и живе онако како су жив |
вом оцу неки калуђери из Свете Горе, да просе милостињу за свој неки манастир, па у вече стану |
су дошли калуђери чак из Свете Горе, да просе милостињу за манастир.{S} А знате ли, где је Свет |
рију капетанову уђе један висок, личан, просед и веома симпатичан човек и, подижући десну руку |
хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде |
су сви, сем једнога, који је отишао да проси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша, н |
одигли ову нову школу, која ће вековима просипати видело науке на децу вашу и причати о вредноћ |
у школу, белу као снег, као царицу међу просјакињама, кмет Миљко као старојко рече Радиши: „Е д |
ворио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, а разумним |
ко овај дан што лепше и свечаније да се прослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, |
p> <p>Тако је просто, искрено и срдачно прослављен и крај четврте школске године и освећење јед |
Радишином шареницом.{S} Тако је Радиша проспавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душо |
бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, |
ите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се тури |
ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се после јед |
} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у св |
ко необично и помисли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих |
о је уман народ, логичан и бистар, само прост, неук, непросвећен и празноверан; и ваља му само |
онако како није, те варају све, особито прост свет.{S} Зато их после кажњавају, што лажу, клеве |
шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо |
и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} Колико сам њих заволео ве |
а.{S} И деци се много више допадала ова проста храна у школи, него она често много маснија и бо |
огу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам воштаницу, савиј |
и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада |
, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино |
моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва: помену се сви угодници Божји, без в |
ећ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, по које јај |
још много што шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S |
.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори много |
наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао слепим код |
у рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су погинули на бојном по |
о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде н |
Нисмо имали до сад школу, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код |
тку других народа, те да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могл |
У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања с |
ребају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, могу имати.{S} Ево мени гусала, |
а их је после пустио да раде, и то прво простије и лакше ствари па после теже.{S} Много је чини |
уде ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрес |
еобуку Радишину, с једним поњавчетом за простирање и једном шареницом за покривање.{S} И то је |
с преплетањем а крај утврди концем.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало порубити да с |
едње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили пред вра |
леса пред школом, и чистаљке, и сламни простирач, и колица — све што свака кућа треба и може д |
.{S} Гледали <pb n="176" /> су и сламни простирач пред вратима у ходнику и питали се, да ли би |
е старе и нове, чистаљке пред вратима и простираче унутра, колица за ђубре и мешање земље као и |
ина је било мало похладно, али је добра простирка, од читавога бремена сламе с једном вуненом ш |
врти да уравњују земљу, где ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп им је добродошла била |
од тога пребројавања и бројне већине у простих непросвећених народа.{S} Јер је у њих мањина па |
да граде боље, тачније и лепше од оних простих, често неписмених мајстора по варошима.{S} А Да |
де год има много људи... оно где се, да простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, господине, то смо |
ма другоме.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а ничега извештаченога, усиљенога и на |
и нису знали у шта пре да погледају.{S} Просто им се чинило, да улазе у неку светињу, у којој ј |
ца могу розумети.{S} Основна је настава просто проширено домаће васпитање.{S} Даље се оно грана |
иша научио у овој школи.{S} Она је њега просто преобразила.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
/p> <pb n="185" /> <p>У почетку су деца просто <hi>цртала</hi> поједина слова, докле им нису до |
и гледичија му се не би примила, да је просто посејао онако, и да му тај исти привредник није |
еки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на другом мес |
а свој начин с пуним разумевањем, он је просто био очаран.{S} И на крају испита није имао речи |
иша није правио никакву параду, него је просто превео све ученике у старији разред и казао им к |
Загорици са два одељења.</p> <p>Тако је просто, искрено и срдачно прослављен и крај четврте шко |
они имали у грађењу нове школе: њему се просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да |
леда, како ће да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигур |
јући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и |
јући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и природно почео је овако:</p> <p>„Ученици!</p> |
ње овога малог интерната било је сасвим просто.{S} Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложи |
> код учитеља ову реч „господине“, него просто „учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видел |
нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да продужи лањски рад.{S} ДА загоричани, кад су |
аку је идеју своју могао да изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, ш |
нца!“ Радиша им је објашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, |
ше и свечаније да се прослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и доликује |
ли.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и премного враџбина, којима се чес |
во у души њиховој, као и у души свакога простога човека, значи не давати му ништа него му одузи |
д ближега даљему, од лакшега тежему, од простога сложеноме.{S} Напоље с неприродношћу и онакара |
је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, простодушан, побожан, искрен, правичан и поштен, и те м |
њен, сваку ситницу и све је задивљавало простодушне загоричане, и мушко и женско.{S} За тим су |
просвећени завичај; идем у свој добри и простодушни народ, да узмем на се улогу Светога Саве и |
о ово није било много песнички, опет се простодушним загоричанима много допало, јер су видели, |
реци...</p> <p>Миљко слеже раменима па простодушно као увек одговори: „Како ти рекнеш, господи |
ено погледаше у Радишу, па се мајки оте простодушно признање: не знамо.</p> <p>— Дошао сам, да |
а немирка измлатио, па сасвим искрено и простодушно а љутито рече: „Господине, ми се лепо играм |
о?</p> <p>Миљко слеже раменима и сасвим простодушно и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми, не знам |
ђе и прође поред њих, они му се клањају простодушно и прилазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад с |
ава тиче, остао је целе године при оном простодушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и С |
зучим писму!“ Радиша је само слушао ову простодушност Миладинову и у себи мислио: ови људи засл |
, захваљујући неизмерној безазлености и простодушности деце загоричке и својој благој и доброј |
кмет Миљко са свом својом искреношћу и простодушношћу рече овако:</p> <p>— Господине, како ћем |
овакав према мени, а какав ли је према простом свету?!{S} И мора да је Светозар Марковић имао |
ледајући како се она развија, и у ономе простом животу људском, у којем има пуно лепоте, али и |
удили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном селу, у којем нико не зна ни за |
S} Зато јо данас погрешно трчати за том простом већином.{S} Право добро може бити на страни сам |
је то била његова дужност, а Миљку као простом и непросвећеном човеку да припада већа заслуга; |
ћа и за неколико минута би прекопан сав простор.{S} Онда Радиша нађе средину и ту поби један ко |
аветине.{S} Зато се и цео овај ограђени простор зове „Порта“.{S} Школа је према капији на супро |
е од свога села, те да се види што већи простор и покаже што више великих брда, равница, река, |
ученицама.{S} Кошнице су испуниле онај простор између оба крила школина и Радиша је имао већ л |
ике.{S} Радиша нареди Груји, да сав тај простор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и овде онак |
, одакле се виде околна села и приличан простор на тој страни, па су се онда вратили натраг.</p |
нати: каква ће да буде зграда, с колико просторија, колико ће врата да треба, колико прозора и |
чист ваздух у учионицама као и у свима просторијама велике загоричке школе.{S} Затим су пазили |
љи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С највећом журбом и нес |
низам од организама; и што је он већи у простору, то више времена треба да се изврше извесне по |
ране и с узаним двориштем.{S} Унутра је пространа соба с ниским таваном, који је на средини под |
ница је заузела скоро цео други стан, и пространа загоричка школа већ постаје тескобна и недово |
.{S} Ту су најпре добре зграде школске, простране учионице, видне и суве, са доста ваздуха и пр |
једна зграда.{S} Треба да буде довољно пространо двориште.{S} Треба да буде зграда једнокатна. |
е био оригиналан.{S} Споља се улазило у пространо предсобље, из којега су водила троја врата: д |
риште изгледало као неки модерни парк с пространом вилом у средини, а градина као најуређенији |
и сачувати од врелине.{S} Него да граде пространу и угодну једнокатницу; и одмах стадоше правит |
Заго стаде мислити; шта да ради, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или покровац, |
у ја овде?!“</p> <p>По вечери газдарица простре скромну постељицу и Радиши, и он леже, али му с |
у дворишту опрано рубље бело као снег, прострто да се суши, он се толико збуни да се замало ни |
остало у Планиници....{S} После вечере прострше по асури једну поњавицу и метнуше један подгла |
е куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, „с |
ља убио најбољег певца; један је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у |
љена грађа таман <pb n="251" /> се беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је струг |
} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила се, и нужник ископан, ограђен и покривен даск |
чан свештеник или поп, или калуђер, или прота, него је био најстарији над свештеницима.{S} Он ј |
има његовим почетак буде мио.{S} Чобани протерују стоку поред школе и застајкују пред капијом о |
док надође млеко, али је нови грађанин протествовао и тражио своје право.{S} Радиша зато наред |
а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} Он се под туђином свађа исто онако као |
споведају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и невини. |
у.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидата, па је чула да господин, ваш учи |
слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњег бирократског система, и порадимо на том |
што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам у |
е.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познаје |
сад ти нема друге него или уз народ или против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кме |
анашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капетан |
иси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не и |
жеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па с |
ешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе, да |
опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам |
ило и то, што је и Радиша свуда говорио против пића и сам показивао примером, како људи треба д |
да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак и без успеха |
и не вређају никога, те да га изазивају против себе, него траже оно што је у опште смешно; а за |
вако једнодушно, да се нико ничему није противио, да никоме ништа није било тешко и да се чинил |
слаже с постојећим стањем и отрован је противник данашње владе.{S} А, призван данас да опорекн |
уверење, да је овај учитељ непомирљиви противник данашње владе и опасан по постојеће стање.{S} |
етан се дубоко замисли па у себи рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?!“</p> <p>— Пишите |
да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега највећег непријатеља: незнања и неумешно |
hi>, то је оно на разбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто снити; |
ти они имају крштенице ни он извода из „протокола крштених“, то је он записивао све из реда, по |
и подзидани и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту |
а због кованлука и гајења чела морао да проучава све о челама; због гајења свилених буба све о |
а то знање да ми течемо не речима него проучавањем онога што оне значе, а то су или какви видљ |
стетична.{S} Све је природно, само ваља проучавати природу, познати је и употребити силе њене.< |
одом и за природом.{S} А природу морамо проучавати.{S} Особито природу човекову.</p> <p>Људи ни |
гру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су празна котарица па <pb n="44" /> |
ве године био одређен један млад човек, професор средње школе, који је и сам доста читао, доста |
на памет.{S} А ретко је само који млађи професор причао оно што су ђаци имали да науче.{S} И пр |
и загреје га за оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те да |
мете нису ни имали штампане, него су их професори „диктирали“, а ђаци писали па после <pb n="37 |
А Зора их је занимала причањем о својим професорима, о томе какав је који и како предаје.{S} А |
, повијању, држању и храњењу него и при проходању, кретању и самој игри.{S} Чистота је основа з |
ђоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред б |
ро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по другим народима, могли |
и и хоћемо да похитамо, да убрзамо неки процес, ми грешимо.</p> <p>Зато опет полако и пажљиво, |
писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћа пандура, да кмет вас не м |
смених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да на |
звадите буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столице?..{S} Де, прочитај!..{S} Шта |
но...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јес |
Које је слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слово код игле |
е је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчитава развуч |
Које је слово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле?..{S} Које је слово код евењке?.. |
!..{S} Које је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку |
ађите ону другу реч!..{S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се соле |
ам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о своме прем |
{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то |
читање из буквара и писање онога што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна |
ца су читала „Милицу“.{S} Надзорник сам прочита прву реченицу; „Милица је била добро дете,“ па |
кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигама још једанпут о томе па једнога дана р |
књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише |
да прочита оно испод столице?..{S} Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} |
у да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н |
треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја |
обро запамтила и рукописна и штампана и прочитала све оно испод слика, вежбала су се у писању и |
ао да причају, па после казивала шта су прочитала и изводила поуку.{S} А надзорник је рекао Рад |
игра под појасом.{S} У толико су радије прочитали целу књигу и чинили разне замерке, и већ прем |
да пишете сад све ове редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућује).</p> <p |
у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се прича, које је цркве и |
гао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се прича, ка |
гама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се помиње Св |
буквар!..{S} Отворите код пера!..{S} Да прочитамо још једанпут ово испод пера!..{S} Пазите сад |
ју развучено као на слогове).{S} Сад да прочитамо ово на табли! (Читају опет развучено, да не п |
ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и применио.{S} Ту су и разноврсни радови и Рад |
в је извештај послао о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово неистинито.{S} Тај се чове |
ао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о своме премештају и видео уверење, ко |
оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао п |
оповедао.{S} Али кад је после на страни прочитао прву Економију и Социологију, он је видео, да |
?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шт |
адиша рече, да изваде буквар, те поново прочиташе све оне редове, што су читали мало пре, и пок |
само огромна употреба у месту, него се прочује и по околини и на страни, те невољници из белог |
па се ово „реакционарство“ Радишино <hi>прочује и до </hi>партиског окружног одбора, те овај, у |
напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Радишу и |
машина.</p> <p>Ускоро па се загоричани прочуше као највреднији, најпредузимљивији и најсигурни |
нгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно узвикну: „Ево грађе |
грађење и ове потребе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је б |
као и одрастао, куда сам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?... |
а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвал |
као бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни |
одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео свет, дошао до највиших наука и добио част д |
и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао распуст школски и Даница се св |
n="221" /> да виде колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у школу и дог |
SRP19102_C10.2"> <head>2.{S} На оглед и прошевину</head> <p>И једнога дана почетком Јула месеца |
емљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире двориште.{S} Каза им и одакле земљу да узимају. |
учинише.{S} За неколико дана градина је проширена са читавим ектаром.{S} Радиша се онда с учени |
ада и једног завода из Чешке, него је и проширена.{S} Иза градине југозападно била је пољана за |
розумети.{S} Основна је настава просто проширено домаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безб |
ане, где сам био ради продужења наука и проширења своје спреме, то учтиво молим господина минис |
ост, на дужност у раду око ослобођења и проширења отаџбине своје.{S} Одоше и загоричани првог и |
довног рада у школи с другим разредом и проширења градине, Радиша је ове године урадио још ово. |
оара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су о |
род преко својих избраника, него се она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и н |
оре; али Радиша смисли, да на ту страну прошири градину па ће земљиште поправити.{S} Зато запит |
ли ми да га заградимо за школу, да мало проширимо градину јер не може све да стане?“ „Можемо, а |
ве удари натраг, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S} И в |
шина.</head> <p>Пролазиле су године.{S} Прошла је младост.{S} Прошло је пролеће и лето и настал |
одмора загледивали су у све, што је од прошле Недеље приновљено.{S} Један, дирнут овим принова |
адиша је најпре обновио све оно, што је прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S} Р |
ро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много лак |
трчању, скакању и бацању камена, као и прошле године.</p> <p>Успех је у опште ове године био м |
о.{S} Даница је радила у главноме као и прошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима о |
{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро из |
ед.{S} Тако је ово био управо довршетак прошле школске године, а не почетак нове, јер су многе |
и други предмети нису му били тежи него прошле године, јер се и сад учило онако исто из књиге, |
, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али то није |
емни су радови били приведени крају још прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш онд |
пристадоше, да се спава.{S} Док су они прошли по дворишту, постеља је већ била намештена за Ра |
ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пер |
чи лекцију и да пропис напише горе него прошли пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и донесе не |
т готовине општинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде нове куће треба више |
ве ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили ист |
о, чија је торба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с првим кречем у Загорици.{S} Али ј |
<head>1.{S} Све својим редом</head> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог с |
).{S} Други пут је наставио ово овако: „Прошли сам <pb n="184" /> вам пут казао, да се свако им |
он учини, па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте |
или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошлих избора готово сви загоричани гласали за полицис |
иле су године.{S} Прошла је младост.{S} Прошло је пролеће и лето и настала јесен живота Радишин |
е, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни још других три четири године, а брдо је изгле |
т година и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да стиж |
Једнога јесењега дана шездесетих година прошлога века дође од капетана кмет лепога села Планини |
светних прилика наших у другој половини прошлога века; ако она допринесе штогод и поправци у на |
њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, о којој може премишљати до миле воље; и он је |
ко.{S} Наоколо је била висока ограда од проштака толико дугачких, да највиши човек не може да д |
код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипут не прекрст |
обе.{S} Да су дворишта ограђена великим прошћем или дугачким и дебелим врљикама и да је тако ис |
Кад он зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да и |
е; под кошем је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима по |
кише, само је незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро |
а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико камење мо |
кад „гусенице“ порастоше колико велики прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А к |
во, овако.{S} Саставите палац и ова два прста до њега, овако!...{S} Ставите их сад најпре на че |
ањају се до земље и дохватају са по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и свима свец |
оју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} Немојте главу много близу!..{S} Не ваља ни |
и!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те шко |
Ту би се загонетали, причали, играли се прстена и других игара собних, певали и т. д.{S} Зато с |
стите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Мој |
јде сад полако овако да се пропињете на прстима:{S} Један! (Подигните се).{S} Два! (Спустите се |
ра, јер је и онако снег велики, па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша више воли да остану нег |
е опет ону празну страну, где нема ових пруга!{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде сад да пи |
д сви окрените ону страну где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово шт |
руге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга или линија.{S} Нека се слова пишу само у овом уза |
рените ону страну где нема ових црвених пруга!..{S} Начините у једном реду десет котурова, овак |
блици на једној страни има ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} |
ј нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а |
само се овако савије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово написали? |
ма две стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем |
под ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу |
Јер тако је у природи.{S} Природа само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} |
Капетану се свали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, |
де је, господине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А за |
а је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Да |
— нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из цре |
S} Из гомиле ђака изиђе један малишан и пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја |
овршење мање требати, то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да побијају кочиће до |
једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да |
разне потребе у кући својој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их је алатом, к |
оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особито ученицама на читање.</p> <p |
о је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетк |
{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала.{S |
вако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} Пружите руку онамо где су Грци!..{S} Покажите руком где |
="166" /> Сад ћу да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} Пружите руку онамо где с |
! — Коракните још један корак напред! — Пружите обе руке напред, овако! — Пружите их у страну, |
ед! — Пружите обе руке напред, овако! — Пружите их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! |
овако! — Пружите их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! — <pb n="83" /> Спустите их, о |
огледамо и тако:{S} Један! — Два! — Кад пружите напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љ |
први пут Радиша чу речи: „панталоне“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и |
у овај пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче сав |
!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао к |
ова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, те се шума подизала све већа. |
место на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај показује ту страну, г |
не до друге, па у сваку углави по један прут дебљине обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ пр |
ми на понекога што се окренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога шамара тамо негде у крај |
а кад плете трмке, он доле поред сваког прута забоде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ |
е да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И код |
о, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразличније начине па после плету |
адова: од круте хартије (картонажа), од прућа, витака и сламе (плетарство), од дрвета (столарст |
рубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све их изравнити.{S} Како ово да се |
ко се култивише врба за плетарство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству |
едало сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И |
Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође Ч |
јер капетан беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; |
17" /> „псалтирци“.{S} Псалтирци читају Псалтир, часловци Часловац а букварци викнули сви у гла |
словци“ и <pb n="17" /> „псалтирци“.{S} Псалтирци читају Псалтир, часловци Часловац а букварци |
мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци и часловци „слишавају“ из Историје, а букварц |
оно су тамо „часловци“ и <pb n="17" /> „псалтирци“.{S} Псалтирци читају Псалтир, часловци Часло |
ци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поче једног |
А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле с |
апише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!.. |
ући он се наслушао таквих грдња и такве псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и |
м странама, па онда у осојним; да многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими |
еведе у „народну партију“.{S} И само је пуки случај хтео, да је сада на столици министра просве |
> <head>7.{S} Прекид</head> <p>Давно је пукла невесињска пушка за ослобођење дичне Херцеговине |
изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ос |
и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јаха |
то им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој случајности имам да захвалим, што у оба маха ниса |
о се окренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога шамара тамо негде у крају.{S} Радиша се п |
<p>Даници се допао овај рад пун такта, пун живота, поступности и мирноће.{S} Зато је опет запи |
осадан.</p> <p>Даници се допао овај рад пун такта, пун живота, поступности и мирноће.{S} Зато ј |
рстића, један ред котурића, а трећи ред пун ових кромпирића (тачака).{S} Узмите крижуље!..{S} Д |
о!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Пог |
и овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова код ока!..{S} Знате |
да стоји крст! — Можете ли да направите пун Месец? — Ево овако! (Направити повећи круг и обелит |
, што сте мало пре градили, да начините пун ред крстића, све један до другога, овако! — (Деца г |
е багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школској |
уначке, а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шећера</title>“ и „<title>Имам јагње малено</ti |
Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових котурића! — Хајде сад у трећем реду котури |
ђашње!..{S} Сад ћете да направите један пун месец!..{S} Дете још један!..{S} Хајдете и трећи!.. |
најбољег певца; један је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с |
м Миленом.</p> <p>Стан је Радишин данас пун и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало к |
о земље и да се откопа, па опружи конац пун метар далеко од зида с нагибом на северну страну.{S |
правим него и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и нов, Сунце, <pb n="191" /> погачу, точак, ј |
овако путовали два сата кроз села и још пун један сат кроз планину, дођоше до једне лепе ливаде |
м у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле као снег, остала да прича козарима и |
а.{S} Ту је и богата књижница Радишина, пуна педагошких, пољопривредних, хигијенских и лекарски |
о од књиге.</p> <p>И градина је школска пуна као око и најбољи парк и најбогатији расадник свег |
е и шамије за жене.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер прима много а троши мало.</p> <p>И наме |
S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непозна |
и, да је то урадило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није |
/p> <p>Судница је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов |
и.“ Онда погледа по сељанима којих беше пуна тескобна загоричка школа, па <pb n="210" /> мало ј |
е, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо |
ова била не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све...</p> </div> <d |
овима. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе...</p> <p>Тако |
и на Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А как |
сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала |
ма и малим Даниним ученицама.{S} Даница пуни пету десетицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И |
те нове школе загоричке почело је да се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђа |
о стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњ |
ксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо што год више |
м има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па ваља |
ло и мушко и женско, опет су мајци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада причекат |
че колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за кратко време Радиша ј |
оварају својим речима и на свој начин с пуним разумевањем, он је просто био очаран.{S} И на кра |
даље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељ |
роди у Европи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке |
и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај |
тид одговори:</p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто ј |
{S} У другим селима, где има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, |
не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда и |
оме простом животу људском, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешности.{S} Слуш |
S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните |
њих је и толиких воћњака на све стране пуно извора и поточића, који се најпосле сливају у једн |
се послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пуно девојака! рече Радиша госпођи.</p> <p>— Само њих д |
мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на |
/p> <pb n="146" /> <p>„Ето, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да научите да |
<hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш најузвишенији пози |
чење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли |
у да напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи писмених и отишло на више науке и постало ма |
заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Деца и |
А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држ |
5 — 20 душа, а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је з |
Али се Радојица Вукмировић издвоји па с пуно поуздања рече:</p> <p>— Не треба нам, господине, н |
кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо |
изгледале као подмлађене и покалемио му пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле су |
че и семе истресе па га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у оно |
ци.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га, она преко обичаја помилова |
аница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко |
ичини.{S} И кад њих двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, о |
ам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе круп |
њу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учит |
та што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупаше, повише и принеше <pb n="315" /> ј |
5.4"> <head>4. О деци</head> <p>Деца су пупољак, који се развија.{S} А развија се полако.{S} И |
вање могло би донети штете детету као и пупољку.</p> <p>Као што тело расте полако, тако и душа |
а ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има разговора.{S} |
ће године многи су хтели да косе или да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то није д |
Онда им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете руке |
у Загорици.{S} Радиша опет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одм |
се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него да с |
у половини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне |
једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мај |
ру, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, да мало оквасе уста и за |
а га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и |
по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало вр |
гранули и побојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хв |
и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никог |
роз прозор, одмах нареди пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још |
да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S} Радиша је по |
Хоћемо, господине; хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске |
те.{S} Одатле су повлачили стазе редом, пустивши главне у средини по 1,20 а споредне, наоколо п |
и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра. |
јка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде још веће чуђење и још ве |
ка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко |
ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила за |
, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим |
еније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, <pb n="21" /> да се после подне опет скуп |
мо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра...“</p> |
лу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо после доћи |
сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњче |
вога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак...{S} Време је, да се оженим и окућим.{S} Жена |
е да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими га!</p> |
сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шуштање, |
ле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго |
ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита: ко ово ур |
био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су се искупила сва деца, Радиша на |
ако се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да они воде прву ре |
у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да доврше јучерање дело.</p> <p |
је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
ају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о школи, шта њој треб |
рачунали са десетицама па их је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а |
решли у старији разред, то их је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да до |
знесу све његове ствари у доксат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао |
>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> </div> <pb n="134" /> <div type=" |
ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а после одмора причао им је о постању |
>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу соб |
/p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За време одмора загледивали су у св |
а и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прво простије и лакше ствари па по |
ај задатак постигне; или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају шта да рад |
посао око школе, Радиша је навлаш данас пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, о |
ам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету има сваш |
боји се, неће га после Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга с |
е боље не дати људима да греше, него их пустити да греше па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да |
вели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима договори, да га чекају у тој и то |
је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске иг |
ст и онолико света, сад је све празно и пусто, да овако остане 46 дана...</p> <p>Сутрадан је оп |
помагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се своди |
тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било веће, нег |
иша и његов друг сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала в |
er" xml:id="SRP19102_C2.4"> <head>4.{S} Пут у Загорицу</head> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем |
ака, где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине |
му се чинило најпотребније за село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцеларије, под к |
не, кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је |
е!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Рад |
мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, он |
и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Бог |
у мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, је |
нцеларији</head> <p>Радиша се кренуо на пут чим је покуповао све што му се чинило најпотребније |
у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год |
говара на питања.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао |
ој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Ка |
ма па да се после мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренагли |
ло, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчан |
а тридесет његових ученика сад је, први пут од како је Загорице, причало о школи и учитељу и о |
шеширину с великим ободом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „панталоне“, „пруслук“, „капут“ и „ |
кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказ |
јер ову реч „гарантовати“ чује сад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори:</p> <p>— |
: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је трајало скоро до |
них код куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с ме |
више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше д |
ше од недељу дана.{S} И загоричани први пут сада видеше у своме селу дунђерско тестере и да се |
деља.{S} За овцама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опреми |
hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут да загоричани слушају ову молитву у своме селу, пев |
сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} Помисао: како ће |
, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово овако: „Прошли сам <pb n="184" /> в |
ва и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам каж |
сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут су писали своја имена и презимена заједно а за тим |
<p>Ето то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S |
ад чему време — по једну воћку, а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је с |
тај посао и прелазио на други; а други пут га је подешавао другојаче.{S} Наставу није ценио ст |
Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да |
„Господине, опростите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опрости |
м, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Н |
етови имали још мање посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су ра |
им, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас |
је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадња |
удо изгледају много сјајније него други пут.{S} Домаћица Миљкова, њена јетрва и најстарија кћи |
али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово |
рвета!..{S} Е доста.{S} Даље ћемо други пут.</p> <p>Сад узмите таблице, да пишете...{S} Окренит |
ри и тачно тако, да нигде није по други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак |
S} Кад прође и десет, Радиша и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, и он рече да јест |
ге, господине, молим Вас, научићу други пут... немојте!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се |
ави „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су |
не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, који загрми на понекога што се окрен |
о то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио по нешто ново, што шири њихов умни хоризона |
е, била је по градини школској, и сваки пут се налазило по нешто да се посади, пресади, оплеви, |
мо Недељом, али сте опет долазили сваки пут и научили онолико, колико ови мали, што су ишли сва |
новој згради отварани су прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуста су пребојена вр |
нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико да |
ем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што |
, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било ле |
S} Много пиће поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пиј |
ти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судов |
оста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат |
да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра.... |
, не пије колико му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари се |
ви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Гр |
куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако |
су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пу |
..</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} |
ију и да пропис напише горе него прошли пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и донесе неку књиг |
ни, па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одл |
тимо развијање детиње на прави природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као глад |
она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда рас |
о овако: „Прошли сам <pb n="184" /> вам пут казао, да се свако име људско, човечије или женино, |
м“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином њ |
и 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине или половина, с |
ко, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шести |
да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, с |
пута по 19, онда су радили овако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, |
ли овако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су |
черашњега разговора, слике са данашњега пута, од села, од његове школе, као и планови о сутрашњ |
а на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би кметови први |
а, нигде ћерамиде и креча, нигде насута пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Ради |
ла вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац |
тали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све |
ом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом која је водила стружници, њима се |
т не рече: „Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше висо |
био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко на |
памтите..“ И писали су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља са |
ма неколико стотина манастира и два три пута толико калуђера и како проводе време само молећи с |
угим стварима.{S} Греше прво, што много пута не знају како јесте, него говоре онако како није, |
ило, да нову школу подигнемо онде преко пута, где је онај газда Мијаилов стари шљивар и Томина |
а њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је повећа задруга, као и у већин |
d>2.{S} Школска градина</head> <p>Преко пута је газда Мијаилов стари воћњак, који му доноси мал |
тринаест и тако даље и гледали, колико пута може да изиђе.{S} За тим су тражили, колико девета |
S} Хајде сад све по четири!..{S} Колико пута може да <pb n="169" /> се узме по четири?..{S} Хај |
).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{S} Хајде сад све по чети |
четири?..{S} Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам? |
по пет!..{S} Колико пута?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и |
ворена и паметна: видео сам је неколико пута у среској канцеларији, кад смо примали плату.{S} Њ |
да се не селе као Номади па и неколико пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа под арњеви |
/> „одмах“ подвучено и то још неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ништа хитно; па, да |
рзо, јер би сваки дан састругао онолико пута више дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти |
е је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пуст |
/p> <p>У реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, |
ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекива |
е, друго, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће |
.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или светитељка.</p> <p>И Груј |
ио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко ј |
израчунају <pb n="187" /> колико је пет пута по 19, онда су радили овако:{S} 5 пута по 10 јесте |
ни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута више млека, |
ута више млека, и кокошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, кој |
мље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше он на |
т пута тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да носе десет пута више јаја |
ма капији на супротној страни, тако, да путања, која води њој, дели целу порту на два скоро рав |
дворишту школскоме била је крива узана путања и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сл |
су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом која је водила стружници, њима се чинило да је |
а камене прагове, двориште пред кућом и путању од капије до куће попођене каменом, као код школ |
очисти и ситан камен с околних ливада, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле г |
илним путем и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађати народ сам него интелигенција ње |
х буба у пролеће.</p> <pb n="382" /> <p>Путеви су у целом селу оправљени, а местимице и подзида |
а се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао к |
им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица заједно, него |
из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретнете неког човека?..{S} А како ваља да жи |
снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, или га је права радост чек |
ли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брд |
сати за владине кандидате.</p> <p>Идући путем разговарали су се о томе, и обојица нису могли да |
се поразговарао: из које је мале, којим путем иде кући, има ли да прелази много река и потока, |
а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, да он није издајица...{S} Хиљадама хиљада |
и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, од лакшега тежему, од простог |
звитак.{S} Само је главно ићи правилним путем и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађа |
игли у Загорицу, народ их је причекивао путем и старији су благосиљали: „Нека је срећно и дугов |
е као и онима лане, казала, како да иду путем, како да се владају код куће, како да полазе од к |
ешто за јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим |
ави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песа |
пролазе поред туђих кућа, да се јављају путем, да улазе у школу, да не трче по школи, да се не |
оја води од Београда, појавити необичан путник.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
роза село и старо и младо види необична путника и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, |
.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад |
Долазак школи</head> <p>Пошто су овако путовали два сата кроз села и још пун један сат кроз пл |
сва околна!{S} Њини учитељи нису толико путовали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они св |
о пољопривреду у школи, и што је толико путовао по свету, те видео како други напреднији народи |
е и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb n= |
е учинило, да су се почели поправљати и путови ван Загорице.</p> <p>Одело је у Загорици још неп |
се село постарало, да се изграде добри путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли |
је невезан добрим друмовима и гвозденим путовима.{S} У њега су још веома ретке благотворне уста |
{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, о заједничкој штедионици, и о круни |
о није лако.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо довољно неспремн |
говим.{S} Наједанпут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ре |
да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, |
да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске радове није могао упуштати |
њу креча у Клисури, и којега је после у путу креч највише опекао по недрима, упита: „А креч, го |
тају; и по свима њима нама је милије да путујемо него по туђим земљама.{S} Јер свуда чујемо срп |
и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујући с децом по околини школској, атару загоричком |
умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и разбиј |
е него других дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} |
Одјекнуо <pb n="274" /> је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се |
ици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на |
твари му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича М |
апе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, |
стра војнога неколико стотина метака, а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То |
адбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање камена |
з кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја моје не могу да држ |
осну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобођење, и |
кид</head> <p>Давно је пукла невесињска пушка за ослобођење дичне Херцеговине и поносне Босне о |
у (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицима Ради |
имнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи са |
нас се руча раније него других дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша |
олико далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више од девет година п |
pb n="28" /> је из пиштоља.{S} Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Ос |
ешто важније од тога.{S} То је руковање пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да траж |
ким ученицима својим Недељом егзерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замисл |
ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је |
не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући, јер је многима кућа по два и три са |
тави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо после наставити |
воћарством Радиша је желео да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прилич |
и сточарство, да се развије воћарство и пчеларство, да се уведе и свиларство и да се поштује др |
и котарице за воће и градили кошнице за пчеле, него су преображавали и кућу сеоску.{S} Они су и |
у по шумама и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо |
и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрст |
томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} Они знају |
е до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у |
рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава). |
— змија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} |
ета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, ко |
S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које |
>ж</hi> — жаба, <hi>з</hi> — змија, <hi>р</hi> — риба, <hi>ј</hi> — јарац, <hi>у</hi> — уво, <h |
} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих |
ија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и с |
/hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi>; ј — ј |
но ж!..{S} Ево <hi>з</hi>!..{S} Ево <hi>р</hi>!..{S} Ево <hi>ј</hi>!..{S} Ево <hi>у</hi>!..{S} |
добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша ни |
сти први попречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намештати и други ре |
„Без тога нити таван може да се направи раван, да се кречи као зид, нити кућа може да се покриј |
д га је питао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај је од <hi>камена</hi>, јер од камена н |
води њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С леве стране је дугачак општински кош а |
оштени.{S} Па чујући, да и мања села по равнијим крајевима имају школе, а они <pb n="57" /> нем |
ти, није, ниско, нишка, низина, висина, равнина, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тражимо ре |
нда конац иде на ону страну, на коју се равнина накренула.{S} Сви се почудише овој малој вештин |
цаја на културу и живот људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ печене цигле лежало је |
простор и покаже што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Показивао је опет на к |
страна и стрмени односе родну земљу, а равнице затрпавају.{S} Зато нарочито висови или врхови |
екао, да у њином селу нигде нема толико равнице да би све куће могле да стану на једно место.{S |
, у свој Загорици могао да нађеш толико равнице, да стану све куће колико их има у нашем селу, |
е га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гледала и сама |
жете, рече Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца |
дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели |
ашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече други. |
д пружите напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их колико год мо |
премило, дошла су и деца у школу, после равно девет месеца.{S} Време таман доста велико да се з |
, остане 73; ако одсече и она 3, остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одсече 27, |
као у чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" |
а и показа: да кад троугао стоји сасвим равно, ненакренуто ни на једну страну, него положено ка |
ла лабудова,</l> <l>Да одлети на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у в |
воме селу.{S} Село је више врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њи |
била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати равну, х |
је трајало скоро до подне, и уписано их равно тридесет, све одраслијих од 9 — 12 година; јер је |
није ништа хитно, одговори Радиша скоро равнодушно.</p> <p>— Није твоје да пресуђујеш је ли хит |
ше: што камење да се не меће полошке, с равном страном горе, него усправно!{S} Радиша намести ј |
о за час направи од круте хартије један равностран троугао па из врха његовога повуче отвесну н |
его стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати равну, хоризонталну површину његову за зграду.{S} И Рад |
си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ па се надула и препукла: онда је чисто и учениц |
стиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напр |
ње и да ново само појачава оно старије, рад на рад док он не постане навика и умешност.{S} Ништ |
C4.8"> <head>8.{S} Читање се продужује, рад с десетицама, игралиште и о Св. Сави</head> <p>Осви |
у се и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Нека |
и и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} И |
равио своју погрешку...{S} И од то доба рад се у загоричкој школи продужавао са још веселијим с |
у самоме раду.{S} Што год не усавршава рад и живот човеков, то не усавршава ни самога човека; |
Он никако није допуштао, да се прекида рад на подизању нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да |
>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за рад.{S} Ето прилике за право учење <hi>делом</hi> а не |
прави храну и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на то. |
звишенији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је |
њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он никако није допуштао, да се прек |
ће му требати било за предавање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лек |
S} По доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише у читању поручених |
се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копај |
готова, објава другог рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} С |
А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умешности.{S} Јер без овога нити има |
развије <pb n="181" /> стална навика на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у |
ново само појачава оно старије, рад на рад док он не постане навика и умешност.{S} Ништа за се |
с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S} Наставнику с |
ава на попуштање, споразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у |
м</hi>.{S} Ваља да се <hi>навикавају на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша |
жавни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културно |
.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав рад у „интернату“ и радиле све као код своје куће.{S} Т |
био Радиши изасланик, те је знао његов рад и — није га преместио....</p> </div> </div> <pb n=" |
у овој години</head> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у овој |
је рад главно.{S} Знање само потпомаже рад и умешност у њему.{S} Наука је од мање вредности, а |
у што је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да пр |
илизација се оснива на раду.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само потпомаже рад и умешност у ње |
то је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али |
их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на усп |
ане мале школе или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема |
јећим законима и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијала и ој |
у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицим |
кса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треб |
дну нову клупу, најзгоднију за седење и рад и најпростију за грађење, па је после поступно све |
авање на заједнички живот, на друштво и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку сви |
i> и ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да наше |
АВА ТРЕЋА</head> <head>ПРВИ ДАНИ И ПРВИ РАД У ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
наукама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много више употребио |
о било: читање, цртање и писање, женски рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И Даница их је је |
вих ђака, него просто да продужи лањски рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им министар, с об |
м год затреба за мајсторе, за столарски рад и друге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, |
А главно је: очигледност и систематски рад с очигледним средствима.{S} А пошто рачунаљке још н |
ле и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега с |
ве ово буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде више |
ml:id="SRP19102_C7.3"> <head>3.{S} Даљи рад у школи</head> <p>Радиша се и овом приликом није др |
бог тога не само да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак излагана опасности, зими да за |
ме.{S} Али је после сваки пољопривредни рад разумевао много дубље.{S} И кад је доцније говорио |
Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор да поку |
ше.</p> <pb n="362" /> <p>„Културу чини рад.{S} Цивилизација се оснива на раду.{S} Зато је рад |
тило Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници |
:id="SRP19102_C10.8"> <head>8.{S} Ручни Рад</head> <p>Ништа Радиши није задало више посла него |
ја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да предаје само зато, што није имао |
за децу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о правом ручном раду није могло б |
ри собе употреби као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујн |
ања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да развије у с |
воде по читаве сате, радећи какав ручни рад или читајући какву корисну књигу; а у нас их нема н |
здравље, живот у кући, привреда и ручни рад, особито по селима.</p> <p>И наше средње школе мора |
адиши није задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од ње |
вор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје миле и драге....{S} Па, је ли то пр |
ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај рад пун такта, пун живота, поступности и мирноће.{S} За |
и напредак.{S} Али, сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су |
ту изиђе наредба, да школе продуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И проду |
адишу</hi>, </p> <p>Посвећује овај свој рад</p> <p>Захвалан ти</p> <p>Писац</p> </div> <pb n="4 |
ршавају и што више да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који дру |
сам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, |
и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од м |
зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, о |
живот, а отпочиње зрелост и самосталан рад.{S} Загоричани престају да буду мимо свет, без школ |
а здравље, ни за навикавање на правилан рад или промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне |
апредовао овај Радишин миран и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка н |
<p>И овако је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена |
S} Неуморан труд и истрајан и промишљен рад његов и добре другарице његове донео је рода обилна |
"SRP19102_C10.10"> <head>10.{S} Даничин рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година |
а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо окарактерисати овако: његови ђаци никад |
ођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, други разр |
Он није чекао „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одвалио једну д |
дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем бар |
иша је и с једнима и с другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима само још |
it="subSection" /> <p>Овако се продужио рад и сутрадан и прекосутра.{S} Сутрадан је Радиша за в |
<hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, а ра |
се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа |
ни у једној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане. |
ница, у којој сваки има по који започет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S |
ање у игри претворе у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и ув |
мах исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, |
ле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова настава тече <h |
} А још је горе, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од којега сви живимо, и тако одвајају омладин |
.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све тако зване наставе, с |
забрину. „Збориш ли истину, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајц |
ализмом или филозофирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ј |
етни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зл |
} Јер ме крећете из мога најактивнијега рада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb |
5"> <head>5.{S} Радиша гради план свога рада</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у От |
се толико спремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и |
и би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља |
ино читаоци ће видети најбоље из самога рада његовога даље.</p> <p>По свршетку учитељске школе |
о да осећа благодети овакога Радишинога рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, |
ристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држава и друштво н |
ло Радишино</head> <p>Успех се Радишина рада не види толико у школи колико у селу његовом; јер |
АВА ТРИНАЕСТА</head> <head>ГОДИНЕ МИРНА РАДА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C13.1" |
добро и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <p |
нове ове и његове седме године школског рада.{S} Мало пре тога на два три месеца Радиша је осет |
ове радости због останка и заједничког рада долази и још једна нова.{S} Усред божићних поста Д |
ви у овој години</head> <p>Сем редовног рада у школи с другим разредом и проширења градине, Рад |
</head> <p>Освиће први дан друге недеље рада у школи.{S} Време је и данас необично лепо и деца |
d> <p>Освитао је други дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био |
"SRP19102_C12.6"> <head>6.{S} Продужење рада</head> <p>Тако се у школи загоричкој с учитељем ње |
сок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом може усавршавати |
д ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме |
ни поноси именом својим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што више може: онда ће |
="SRP19102_C3.9"> <head>9.{S} Други дан рада</head> <p>Сутра дан се Радиша досетио, да му „мајс |
{S} Онда је одвалио једну добру партију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па ј |
ова политичка комедија у самом почетку рада нове ове и његове седме године школског рада.{S} М |
наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, само неумешан, одвише неумешан у свему, да му св |
ову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у |
</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним одношајима |
ради Милета, како оправља школу и како Радаша учи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и |
ам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! |
ељад па и децу, да се договарају шта да раде и да све решавају <pb n="402" /> „већином гласова“ |
од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а |
на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задов |
ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а |
већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје |
и: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да ка |
е ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прво простије и лакше ствари па после теже.{ |
оворила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њег |
чина мајка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и |
ну школску <hi>радионицу</hi>, где деца раде разне ручне радове, и то тако правилно, да их ни н |
цима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут |
о све кућевне послове па чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему то ништа није |
ла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке њ |
рече: само Недељом и празником, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово |
машине и пишу и печатају књиге, машине раде све што су некад људи руком радили.{S} И машине у |
ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе |
га растају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је |
ом друштву а неки и многим друштвима, и раде заједнички на пословима, на којима један сам <pb n |
зо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде |
е, тако да по четворица седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе су стајале у два реда по четири |
бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по градини школској колико које хоће и може, те им |
људи више воле, слажу, споразумевају и раде заједнички и на својим приватним и општим стварима |
послове.{S} Жене гледају кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и |
другоме у школу и гледају како и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</hi> разговарај |
, те видео како други напреднији народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, ш |
ни кад се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практ |
.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, |
ниједан.{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да р |
ему одговори, да то није много, јер они раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му од |
еко мора радити оне послове, што их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, је |
цигле, кад смо видели све како мајстори раде?!...</p> <p>И одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, |
а су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, ка |
но у књиге па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама има записано и како се стока боље па |
то је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша |
ање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисл |
а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и предано као у трећој.{S} Само им је ход |
нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и радио з |
и чистоме зраку проводе по читаве сате, радећи какав ручни рад или читајући какву корисну књигу |
све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толико <pb n="38" /> заморавао, да м |
но, и они сами морају <hi>радити</hi> и радећи учити.</p> <p>Друго, да се боље награде, особито |
су млади загоричани у градини школској радећи учили и учећи радили.</p> </div> <div type="chap |
, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је |
и рачунањем, него с обичним разговором, ради упознавања с децом, и онда да им каже, зашто су до |
је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњ |
го и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи у кући боље него ш |
твари у доксат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И |
о ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавршено.{S} Њему с |
и шта ће за време распуста школскога да ради.{S} И, међу свима питањима најчешће му се наметало |
толико с тога, што Даница није умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како она ради и да |
више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, него је за свашта питала Радиш |
b n="281" /> после подне питала, шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до сит |
осовину.{S} Зато стаде мислити, шта да ради? „Ја треба да направим онака колица, каква после с |
ходнику.{S} Заго стаде мислити; шта да ради, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву |
механску собу и стаде премишљати шта да ради, и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па |
не вуницом, па не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима и одговори му: |
и се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па да мир |
i> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига на |
ма, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како је радио још пре |
овољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе |
Сем тога, прост свет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под аут |
одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{S} Радиша је тачно поступио по томе упуту и у Јун |
и не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi |
прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није имао картона, а то м |
е чува крижуља, како се држи, и, огледа ради, цртала су: сунце, месец, млад месец, звезде и крс |
да наслужише Радиши.{S} Радиша узе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала |
, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео |
е земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општински и машинама, кмет рече, да он не би волео |
са задобивеним представама и појмовима ради лако као и с другима, па тек онда долази писмено, |
и и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много што шта друго, и |
колико с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} |
инска?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S |
месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, |
ди из оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета, како оправља школу и како Радаша учи децу. |
ед веровали, да је све добро што Радиша ради, па су само посматрали и куповали.</p> <p>Радиша ј |
гледали како се у овој градини за углед ради, разумеће боље све пољопривредне послове но сви за |
да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После подужег размишљања један одговори: „Бога |
<p>„У књигама има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} |
} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и пр |
у снагу; а не издире својом снагом и не ради овако примитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је |
и, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер з |
сле како ради; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, а по н |
о га је зачудило, да само једно тестере ради.{S} Одмах је призвао сопственика и питао га: зашто |
и и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропадаћемо и — п |
рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?!“</p> <p>— Пишите министеру, да човека врати на њ |
и заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре дошао, |
Где му се углављује дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у букв |
познао с појединим алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прво п |
у школу, она ће и њега научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан б |
спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и своју неспрему надокнађивао посл |
а по коју цену, само да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде ш |
и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да га ко није траж |
школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри сеља |
те нема ни свога посла много, него више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, он мо |
добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се |
тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{S} |
ега Милана и ученици су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што |
ећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако дру |
т није добро ни ко не запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него она |
/> није нерадан.{S} Напротив, он много ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му |
то сам се вратио са стране, где сам био ради продужења наука и проширења своје спреме, то учтив |
запне нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зат |
на запушачу, те да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S |
оно за шта је, и надгледају после како ради; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и право, они |
обро разгледају и да сами огледају како ради, па им је онда <pb n="312" /> казао, где се употре |
анизује, па да мирно, стално и смишљено ради на добру <pb n="404" /> своме, на подизању своме, |
раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све до с |
у, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад остаје |
е су не само научили у школи како се то ради, него су и израдили све ово и задивили и село и он |
и велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију и најлепшу школу |
у градини својој и казивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико |
ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то су учитељи.{S} Моји |
она је мамила самим именом својим, јер ради—кал значи калогажу, онога у опанцима или босога... |
овије науке, видео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то добро пренесем и у нашу зе |
да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје култу |
она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт |
сподине; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће бити про |
иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за рад.{S} Ето прил |
рсманов, а Даницу снахе његове.{S} Деда Радивоје говораше: „Господине и брате, син можеш да ми |
угу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да ба |
у причу о сејачу и семену, коју је деда Радивоје саслушао нетремице, као да је за клупом.{S} У |
>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће некако угреје, те и паметан че |
дочекани.{S} Радишу је грлио стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снахе његове.{S} Деда |
им помози да не погреше...“</p> <p>Деда Радивоје се забленуо у Радишу па не скида очију с њега. |
ућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу |
з Загорице.{S} Њихови „мајстори“ зидари радије су се примали по околини него неписмени „Бугари“ |
то јој игра под појасом.{S} У толико су радије прочитали целу књигу и чинили разне замерке, и в |
„купљењу војске“ била активна најмлађа, радикална странка.{S} Либерали, то су они опробани „вла |
, која „народу сише крв на памук“.{S} А радикална је странка тек права „народна“ странка, од на |
је...</p> <p>Све су радње рачунске деца радила најпре с овим десетицама и јединицама на картону |
еци и да се отпочне посао.{S} Даница је радила у главноме као и прошле године, а Радиша је имао |
овим десетицама на картону, с којима су радила сва деца.</p> <p>Најнеобичније је то, што Радиша |
у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав рад у „ин |
биле прихватиле сав рад у „интернату“ и радиле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чист |
а није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, а |
е тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе ма |
аком месту дакле 28 и једна трећина.{S} Радили су и оваке задатке: сто да поделимо за тројицу т |
док заврше ону грађевину што су је тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити г |
жили радови у градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" /> и гимнастичка |
ричке школе, и они, који су целе године радили с планом, одмерено и поуздано, сад нису имали по |
Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо нову шк |
ш више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили сте калдрму и |
ред споредних стаза.{S} Тако су после и радили.</p> <p>Нешто је још недостајало Радишиној гради |
једни таванисали и малтерисали а други радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља и трпеза |
у градини школској радећи учили и учећи радили.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
машине раде све што су некад људи руком радили.{S} И машине у сваком послу све више одмењују чо |
ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђаци под надзором Радишиним, и да се Радиша ника |
по који старац рекао, како су они онако радили још од памтивека па им је било добро, а по која |
су наши стари грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама има и како се зем |
ење пећи, онда су Радишини ученици и то радили сваки дан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ше научили из граматике, нег’ што су то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дошло.{S} |
седмица и тако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама тачкама, крстићима, цртама и тако |
7" /> колико је пет пута по 19, онда су радили овако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 т |
и овуда и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморно, само да навашу доста, те да |
утра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију земљом и да зал |
е у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од њих зидарски занат.{S} |
е једва чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим правилно.{S} Јер је помало и сумњао, да л |
дање су тегобе и долазиле отуда, што се радило наопако, натрашке, неприродно, и почињало се с о |
елску Школу, па да се вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову школу, што се сад отвара |
да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и писање |
е овакав разговор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb n=" |
ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само да још боље видим све и |
емо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо |
би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледа |
иша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозва |
одговорише готово сви. „Па, шта сад да радимо?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Радиш |
ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом |
Па кад можемо да се женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо ци |
зашто морамо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослободе и д |
едам краљевина, само кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми доб |
ћи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи |
јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Само не треба много да запињете.{S} Али опет |
хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и у њих све своје послове посвршавамо, а седмог |
хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак и без |
е Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући својој, које би му пр |
прави напредак.{S} Зато је Радиша сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом с |
школе, који је и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и |
правише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним |
ој све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сад |
ом, с каквим искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или не прим |
остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо његову икону по школама?{S} За |
ји послужује.{S} И од то доба Радиша је радио све кућевне послове па чак и оне које раде на сел |
ди земљу онако мучно и невешто, како је радио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је с |
а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се сла |
газдарица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су |
необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су |
е обновио све оно, што је прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад још ви |
би му пружила варош или већа култура, и радио их је алатом, које је он донео собом и који не би |
нисам много говорио, него сам радио; и радио сам поступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су учи |
дала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, како то све м |
продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
е и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S} Деци је |
>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и радио заједно са својом Даницом.{S} Он је учио раду муш |
лизу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаило дигао плот |
ости.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код куће, али није з |
састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n="29 |
{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове, докле не би осетио да је доста, па |
Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне друг |
а људима нисам много говорио, него сам радио; и радио сам поступно и пажљиво.{S} Четврта је, ш |
жалио труда, него је својски и с планом радио, да од ових младих људи створи не само паметне и |
вет.{S} Казивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с каквим искуством и како |
е столар из чаршије сав столарски посао радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, како с |
у за премештај.</p> <p>Радиша није тако радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла доста |
е и да се њима трују.</p> <p>Школска је радионица спремила и добре плетаре, али је много важниј |
сав алат, најновији и најсавршенији, и радионица је заузела скоро цео други стан, и пространа |
ла загоричка нова школа, њена градина и радионица, њена добра деца и Дана, коју мора или остави |
љива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има по који започет рад, па је |
е а она женске.{S} Радиши је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Радишини |
ива, досетљива, весела и мила...</p> <p>Радионица је попуњена сасвим.{S} За све врсте ручних ра |
и већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И градина је школска пу |
дишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о правом ручно |
P19102_C1.4.4"> <head>4.{S} Забавишта и радионице у школи</head> <p>Тако Радиша није погрешно ш |
се и законом уведу и градине школске и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском св |
о, кад је походио и собе где је почетак радионице за ручне радове, и оне где је мали „интернат“ |
распоред: да све три собе употреби као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење св |
све минуле године, укоричене у школској радионици.{S} Ниједне књиге за децу и популарне за наро |
ни за шта не употребљава...{S} У једној радионици у Немачкој је видео, како се од сламе плету у |
а крају, опет направљеном у Загорици, у радионици школској а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} П |
Четвртак за њих, нарочито због радова у радионици.{S} Они су сами опажали све више, да им ово т |
ве <pb n="378" /> су више осећали, да у радионици њеној имају не само пријатне забаве него и ко |
о пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теор |
им је било потребно и за ручне радове у радионици и за конструктивне радове и премеравање у шко |
еризира, усаврши, поправи.{S} Зато је у радионици школској, у столарству, прва већа направа бил |
ли расадник за околину; установио сам и радионицу за друге радове ручне, те упутио омладину про |
а.{S} Само да уђете у једну Фабрику или радионицу машинску, па да вам памет стане.{S} Ја сам св |
p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{S} И, о, како |
ашао у једној школи потпуну школску <hi>радионицу</hi>, где деца раде разне ручне радове, и то |
дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретнете неког човека?..{S} А како ваљ |
и, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам д |
! — Два! — Један! — Два!{S} Сад ћете да радите само главом.{S} Окрените главу на десно! — Окрен |
Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога треба да се одморите и да што ви |
?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се претури о |
а, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је најгл |
лу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, пит |
ће.{S} Ваља само да <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види...</p> <p>У том је Радиша и засп |
ак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне две сиро |
га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Ал |
а...</p> <pb n="392" /> <p>Зато се мора радити на поправци њиховој: мора се настава везати са ж |
нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, што их они раде; и што су ти људи п |
у првобитном стању...{S} С њима се може радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им беза |
он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпоступније, а хартија је и најјевтинија.{S} З |
руго, у њих сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за свако и најобичније занимање, а к |
же да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, д |
та: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења по школама па преко тог |
ана.{S} Изграде и столове, на којима ће радити, и направе мало заклона, где ће се склањати од с |
да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко ј |
: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>После једнога сата Радиша рече деци, |
азивати, откуда је то и како би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога. |
кле и они не сазнају за меру и не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не уме |
зивати очигледно, и они сами морају <hi>радити</hi> и радећи учити.</p> <p>Друго, да се боље на |
ојица Вукмировић, Милић Лазовић, Никола Радичевић, Павле Чомагић и Стојадин Ђуровић да граде ци |
ред свршио (и прешао у продужну школу), Радиша је примио II разред, а за Даницу су примљени нов |
м се упрело за један растегљај или два, Радиша је показао, како ће онај то упредено да увије ок |
је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде |
су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. |
ила и одморила па се мало и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отп |
и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у шко |
их слова).</p> <p>Кад су и ово свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу |
како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и сувише испољио своје добро и меко |
нако у реду, и поседаше на своја места, Радиша рече најпре да устану, да погледају у Св. Саву и |
опазио, да је „гимнастике“ било доста, Радиша позове ученике, да иду на реку и да се умију, а |
прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно |
кад су били близу <pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Дец |
и“.</p> <p>Кад су се искупила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по двојица, као оно јуче |
диша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише) |
у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави |
/head> <p>Кад је свршио четврти разред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као са |
м радом за време одмора трајала подуже, Радиша није после одмора дуго задржавао децу у школи.{S |
а Петров дан, пошто није било ревизије, Радиша није правио никакву параду, него је просто преве |
ну страну калдрме испод стреје школске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових у |
оред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист па продужује:{S} Би |
м и да доврши започети посао око школе, Радиша је навлаш данас пустио децу на одмор мало раније |
поред купања, које је само за здравље, Радиша желео да развије и једну вештину, а то је пливањ |
у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318 |
с другим разредом и проширења градине, Радиша је ове године урадио још ово.</p> <p>Прво, увео |
кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по |
уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пушта |
оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу за |
д ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да отвори прозоре.{S} За све време и Миљко |
оричке и својој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.</p> </div> <div |
ини ми се, да је онај учитељ загорички, Радиша! рече Даница утрчавши у собу матери.</p> <p>— Па |
и редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша настави:</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите |
уку“.{S} Кад су се готово сви искупили, Радиша рече, да стану пред вратима у ред.{S} Онда су ул |
као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо на калуђере, Грујо, у |
равља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и |
о га напише.</p> <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке |
} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потребу за три гвоздена окивача или шине: |
помагаче упознао још с једном справом, Радиша нареди <pb n="136" /> Груји, да преструже с обе |
нога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све примитивно, н |
е трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је и |
а им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, |
ога, који је шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} |
оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не иду да |
ије устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипак, никад ни |
. У Рачуну</head> <p>Као што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и очигледно.{S} С је |
је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на реку, да се умију, и после малог о |
а и помаже).</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па да седну пра |
регледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За време одмора заглед |
о своје село привредно, умно и морално, Радиша није заборавио, да сваком приликом и својим учен |
а о ономе што је правилно и неправилно, Радиша је изградио све троугле, четвороугле, правилне п |
вом канцеларијом.{S} Кад прође и десет, Радиша и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, |
диша да седи; и, према писму учитељеву, Радиша ступи у једну велику кућу као ђак који послужује |
S} Пошто целе године нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једну реткост: да их одведе у |
лагородно или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео један необично леп обичај: да једнога пр |
јаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуста ишао ку |
таци свршили и прешли у продужну школу, Радиша <pb n="356" /> је примио Даничин III у IV а за Д |
ћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себи.{S} Ја <pb n="54" /> с |
.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће буде поред главних стаза и |
а не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно узвикну: „Ево грађе за моја колица!{S} И |
ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p> <p>— Госп |
се сврши с овим даром и <pb n="151" /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{ |
је ишао пешице.{S} Али је <pb n="36" /> Радиша јахао само онда, кад је хтео да мало одмори ноге |
ћивање њихово.{S} Уз ово <pb n="367" /> Радиша је сваком приликом објашњавао и одраслим загорич |
естере и да се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његов |
равном страном горе, него усправно!{S} Радиша намести једну плочу полошке, као што обично сеља |
се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и посматрао сваку ситницу у ово |
ремање и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшавао јој боло |
ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је онда причао, како они доводе воду и како г |
{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење?{S} Један реч |
r" xml:id="SRP19102_C12.2"> <head>2.{S} Радиша неутралан</head> <p>Радиша је свршавао Учитељску |
" xml:id="SRP19102_C1.4.5"> <head>5.{S} Радиша гради план свога рада</head> <p>Једне ноћи, кад |
; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да се то прогласи за општинско, и |
т уђоше у школу, да продуже „науку“.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хоћемо сад да погађамо: која се сл |
но иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно измерио уста на пећи за врата и о |
прецрта и обележи и дебљину зидова.{S} Радиша се срдачно захвали, и кад је сутрадан дошао за п |
и њему старији ђак показивао слова.{S} Радиша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, |
аћуташе и нису очију скидали с њега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас |
обзира на практичну корист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца и |
И учитељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Застидело га, што |
Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини.{S} Један |
о да се змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да то људима неће требати; а сва деца по |
тров-дана било је још прилично дана.{S} Радиша је за то време уграбио, да с малима учини један |
еме била је довршена и друга страна.{S} Радиша сад намести први попречни ред.{S} Он му не беше |
је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су |
њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи најви |
ега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површину коју му треба покрити бу |
, и према њој удесе неколико калупа.{S} Радиша им је још у школи на предавању свратио пажњу, да |
онолико млазева колико је било рупа.{S} Радиша пробуши још неколико даље од цвета.{S} Млазева ј |
ла направљена без и једнога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово своје дело доврши до сутр |
ује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци |
оздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће предсобље, које беше |
ађење се продужило и преко распуста.{S} Радиша је сву школу, са свима одељењима, сем своје соби |
ије дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди |
{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и управљао, и за неколико часова цел |
оред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац од јучерање калдрме пред школом па |
покисла, и зима показује своје зубе.{S} Радиша нареди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он |
да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да по варошима, а у он |
изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао једну нову клупу, најзгодн |
рабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} Чекајући он се насл |
дишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у д |
лу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиша добије „објаву“ па покупује што му је најпотребн |
очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, |
рчало корење и по нешто од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав тај простор прекопа.{S} Дец |
жита и баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а она добродушно одгов |
па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих оних пријатности, што их |
се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и седе на столицу, па лаг |
половине дворишта и отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и |
су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавили и потребан |
а.</p> <p>Наста ћутање с обе стране.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан није знао шт |
ила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и |
, да ово и у извештају своме помене.{S} Радиша је ове године учио трећи разред и велике ђаке, а |
опет „преслишавање,“ и опет батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што је донео.{S} Он |
потребна била и решетка за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко код куће мали врг цео, непросе |
тражио „таблице“ и писмено рачунање.{S} Радиша му је објаснио, да деца умеју усмено, напамет, д |
ијатан разговор за све време вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога великога света, |
даше и не умедоше ништа да одговоре.{S} Радиша онда управи то питање на другове њине, али и они |
је опет све својим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао пословима на |
лазе побожно као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова посади у предње а оне в |
а Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико места око цвета пр |
побрже!“ И застадоше, да се опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече |
и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и једну краву полушвајцарске расе, ко |
уку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнак |
да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их развали и да сву грађу остав |
дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша данас нити је имао другова нити се играо.{S} А о |
било време још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у школи још више него |
ње, видели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао опет само тридесет најодраслији |
укинуте, на радост многога небојше.{S} Радиша се загледа у оне две дебеле растове даске, дуже |
стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, |
ите им!“ почеше да моле и они други.{S} Радиша као неки победилац сасвим хладно рече: „И ја вол |
ље, заједно с упуством како да ради.{S} Радиша је тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу |
, те да заравнимо!“ предложише неки.{S} Радиша одобри и за час се нанесе из реке толико песка, |
е, што су они људи на њему говорили.{S} Радиша није желео о томе ништа да им говори, али кад су |
И доиста, они нису много ни трошили.{S} Радиша је позвао свога оца и мајку, кума од куће и једн |
х после сунца почела да стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила с |
у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је највише упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како |
тере, па се мучи како да га намести.{S} Радиша му помогне те наместише.{S} Онда му рекоше, да с |
по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, или га је прав |
ти да иду са својим родитељима кући.{S} Радиша је после позвао и своје ђаке и раздао им нове књ |
у уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви бил |
дна душе.{S} Онда наслужише Радиши.{S} Радиша узе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, п |
њу, у којој је Радиша првосвештеник.{S} Радиша сад и њима рече, да устану, да погледају у Свето |
ићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и од |
рали и судове прали сами ђаци редом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да |
Хришћанске,“ и то све на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, д |
ина је проширена са читавим ектаром.{S} Радиша се онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га |
дан</head> <p>Освануо је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а |
свануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматр |
и с ове друге стране?“ запита један.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S |
с ове друге стране!“ предложи један.{S} Радиша погледа: време лепо, посла није много; земља нем |
ће скидати нигде!“ одговори Миладин.{S} Радиша додаде, да има повише ствари и рече, да неће моћ |
еби им је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од старије књиге, само ако му се у |
друга свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто најбоље располо |
шљива и тако даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје ученике, нарочито |
н протествовао и тражио своје право.{S} Радиша зато нареди, да скувају слаба теја па да засладе |
жио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележио кољем и где ће |
итељу и казивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао их Груји, да тамо ос |
<p>Сутрадан рано дође и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се састане с њим, али се ипак ср |
свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се онда окрену икон |
ене школе загоричке све је мирисало.{S} Радиша је најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих |
дину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша је прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви |
<p>Ипак је ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољавати и законске про |
p>Сутрадан је већ текао рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, други разред, а Даница сво |
и деца су дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас добио један необичан поклон.{S} Из гоми |
ци се развијало и једно друго добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да што народ где више воћа |
о школе било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да н |
у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ д |
реч „гарантовати“ чује сад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори:</p> <p>— Стојим |
испросили, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свад |
Деца једва дочекаше ову нову справу.{S} Радиша се само постара да их упути, како да рукују њоме |
.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одма |
а и пишу их колико да се распознају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њему после сваког распус |
т каквога шамара тамо негде у крају.{S} Радиша се пренеразио, па се пита: „Зар је то школа?{S} |
и деца да траже да и она намештају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и други су гледали |
} У том донесоше и наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, помози! <pb n |
ојем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша је пак навлаш направио главну стазу од улаза, ко |
ородице и неколико позваних гостију.{S} Радиша је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају |
њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овако питање: „А да Немирко није смет |
наку земљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав једне и друге и н |
биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је набављао и књижевност по овоме, те је оне на |
а, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улаз |
а њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, |
е овога „одмора“ уђоше опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Кој |
ћ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школом и да стану у р |
а школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи његови другови одлуче се, да иду у ту шк |
врти разред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили |
ах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко |
ади неких мостова на окружном друму.{S} Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу. |
је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први <pb n="14" /> пут видеше в |
ко дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово преправљао |
у Прњавор и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућани и пријатељи дахнуше душом, |
ј, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један табак хартије и на њему поче записиват |
на свадби је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има враџбина и лудих о |
а, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да |
љи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам сати,“ него је с кметом Ми |
ало оно све по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импровизовао колевку за својега Ми |
ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је истина уредношћу у животу и умереношћу у свем |
нија.“ Онда им се сусретоше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а |
ваљивала, да не иде наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкује.</p> <pb n="16" /> <p>Мало п |
а: „А где је, господине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун |
пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, како да одговори на ов |
рављу и са срећом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да ос |
не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло просто и кратко.{S} А |
ин викну: „Ено, господине, наше школе!“ Радиша погледа низ један дубоки поток, који у Загорици |
јој је оно дете што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе најлепше вунене чарапе, везене вуниц |
к сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову простодушност Миладинову и у |
ут не прекрстимо, не остављамо чутуру!“ Радиша и њему одговори, да то није много, јер они раде |
кварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, по |
обише војске на Косову пољу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} |
, господине, кад овако навлаш квари!..“ Радиша поче да се стишава па сад запита немирка, зашто |
трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у |
мо овако и до онога, што идемо напоље.“ Радиша погледа и помисли: предлог сасвим на свом месту, |
тао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед на немирка, питајући га, шта он ве |
одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ову реч па одмах одговори |
што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он постарати, да се <p |
ера, и — не знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се |
по недрима, упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви |
} Најпосле једно запита: „Где је море?“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то много, а да је |
сад мени, господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети. |
ишан: „Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми на |
стина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним очима па, место одгов |
е мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде буквар, те поново прочиташе све |
дену ракију.</p> <p>У своме „интернату“ Радиша је обратио особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на |
оту Радишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша добија школу; и престаје му детињство и безбрижа |
{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме |
прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{ |
почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и п |
метала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p> <p>После овога |
диша ништа не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не троше у |
досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажа |
ла свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем“ |
рестају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И сви |
ише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други су се надметали у до |
адила у главноме као и прошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане у |
у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А |
е.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало |
а заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најску |
вуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша |
цуски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео да њега пос |
а потражи, да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносил |
и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са своји |
за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по пот |
цама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а ма |
уне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у ње |
ича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у |
<hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га нап |
Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пре |
да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} |
учитељи и учитељице и примише плату, а Радиша још џоња пред капетановом канцеларијом.{S} Кад п |
ница је нашла доброга друга у животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћницу у вел |
ницама.{S} Даница пуни пету десетицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и п |
е.{S} Почните редом!“..{S} Деца пишу, а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала и |
, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља им).</p> <p>К |
инија!.... <pb n="140" /> (Деца пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, |
те и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово свршено |
да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држању главе, |
редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се користи |
јде испишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, упућује их и поправља и |
ахватила нова калдрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помак |
а прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто је |
о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и празником, кад не раде.{ |
сивао прибелешке по шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао лепе печате од уме, како |
латцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато стаде мислити, |
песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је |
оше:{S} Мијаило напред, <pb n="71" /> а Радиша, кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућа |
и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато |
мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упућивао и исправљао.{S} А ка |
кола црнице и неколико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљивије растурао по целој њиви.{S |
ико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао сва |
онда извршио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} П |
ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу сред |
72" /> гледала како се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ће да уплете |
зданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, без хитње и в |
о смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му с |
беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb n="22" /> оваца и јагањаца, с |
у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S |
е око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клубе. |
и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове из познавања околи |
е или калемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је градину школску сматрао као расадник за околи |
с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето на |
у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чув |
научи, господине?“ запатише неки.{S} А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још старији |
ју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава концем, како се |
омаћици и један Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код школе са својим ученицима импровизовао и |
да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, д |
то, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом састругао сваку суву гра |
е да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не ула |
било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да |
онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одг |
а је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n="32" /> Кад |
огу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже |
апита капетан надувено и прекорно.{S} А Радиша му одговори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви |
олазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него им |
нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p>По |
о о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, ш |
Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су |
нијих мала дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су |
научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; |
ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и в |
ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе |
ро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> благо одговори: „Здравље, Боже |
и и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па |
су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не смета него |
едан до другога, овако! — (Деца граде а Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових ко |
ао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја ура |
те.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p>Од |
н пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их |
е рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрестано додавао по мало сламе, пазећи, да |
као ђак који послужује.{S} И од то доба Радиша је радио све кућевне послове па чак и оне које р |
у овим областима није ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и применио.{S} Ту су и ра |
а је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала |
изу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Д |
А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти, господине; ти си старији, а за |
</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем, како да не познајем!{S} Знам |
<p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти |
и он испросио!</p> <p>— Коју? упита га Радиша.</p> <p>— Ону, удовицу, Станојку! одговори Груја |
оји имају добро памћење.{S} После овога Радиша рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо |
> <p>И доиста, после распуста школскога Радиша се пријави у Учитељску Школу и буде примљен међу |
зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе капији с једне ст |
а није умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и как |
ици нема цркве.{S} Даница је писала, да Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је пис |
ет „президијално“ министру просвете, да Радиша остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет |
одно похвале достојно.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него се трудио само бо |
ого лепши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди још боље.{S} Купи |
p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Радиша нема никога код куће, да му штогод спреми, па је |
ћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, да Радиша одреди место за кованлук, за живинарник и за сви |
и домаћем газдинству, није остала а да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије ученике, |
то су и била она два излета, не само да Радиша види своје село него и да ученици његови виде шт |
далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Ос |
аја.{S} Кад су исписали сва слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Одавде видите, да се нека слова пи |
то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, је ли све „под к |
у.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају у клупе.{S} Онда почиње други |
остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Груји и Станојки, да је |
да изиђе него стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, |
ли?.. (Овако су писали до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и писала с |
други, поносећи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида |
иљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: „Господине надзорниче! |
плац дошао до школске градине.{S} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља |
есоше га на гомилу па запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да затрпа све рупе, те да се дворишт |
великим наукама“, рече четврти.{S} Онда Радиша рече:</p> <p>„Браћо!{S} Господин министар, који |
у знали шта ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то спремио и полож |
еници не знају шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на ц |
минута би прекопан сав простор.{S} Онда Радиша нађе средину и ту поби један колац.{S} Онда рече |
опије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико није потребно, деда, кад смо |
ише њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад не одговарате о |
они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то камење.{S} Деца су трчала |
ко су прешли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за пи |
ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад |
апредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под угло |
опет да дођу.{S} Остало време, до мрака Радиша <pb n="86" /> је провео с Милетом, упућујући га |
n="165" /> <p>Остатак времена до мрака Радиша је провео у довршивању с^ста јучерањег посла.</p |
па после да сиђу извору.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђо |
или политичка.{S} Тако се и после ручка Радиша највише забављао књигом а Даница женским радовим |
кој, атару загоричком и оближњим брдима Радиша је навлаш пазио, где има највише и најбољега кре |
дан у школи</head> <p>С овим је мислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, наредио је Груј |
сетак њих сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још с |
ађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и више причао о културном напретку других |
ја принова: шума.{S} Пре десетак година Радиша је измолио још једно парче земље до воћњака за ш |
б и прао судове како је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, т |
двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и |
<pb n="91" /> <p>После повећега одмора Радиша каже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} |
њему.</p> <p>После читавог сата одмора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и |
је где је множина“.</p> <p>После одмора Радиша је прво рекао, да изваде таблице и напишу оних о |
опет зовнути“...</p> <p>За време одмора Радиша је пописао све ове своје ђаке и са сваким се пор |
ко радити!...</p> <p>После једнога сата Радиша рече деци, да опет поседају у клупе, где су већ |
ше готово сви.</p> <p>После четврт сата Радиша рече Груји, да затвори прозоре, а мало после реч |
.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања да неко не по |
и, него како се ово допада вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, господине; само слу |
ничина мајка.</p> <p>— Које три? запита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљним питањима м |
кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша даље.{S} Сви опет признадоше, да то није лепо, д |
су. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S |
ти и други ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одговори један. „Да не стој |
како ће ови, којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И многи превикаше: „И ми ћемо господине; нам |
9" /> <p>— А која вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску |
ави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, ре |
ако би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— Добро, господине!{S} И то треба да чин |
иркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша. „Није,“ одговорише готово сви. „Па, шта сад да |
ише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи управише на Немирка. „Али, |
одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb n="198" /> на оно више.{S} |
по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може, господине.{S} Има како паметних родитеља |
пиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Радиша. <pb n="74" /> „Могу, свуд, господине, цео таван |
ово сви. „Па, шта сад да радимо?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не |
и. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После подужег размишљања један од |
школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би |
> <p>После оваких радова преко распуста Радиша је у почетку нове школске године могао с мирном |
ржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, |
<p>И једнога дана почетком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је м |
ло негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да засади.{S} Н никад виш |
ада.{S} Мало пре тога на два три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од |
и по селу Загорици, да је учитељ њихов Радиша испросио учитељицу липовичку.{S} И колико су се |
дишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господине, |
у, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају прост |
има, изгледало као поварошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро јутро, м |
овори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, |
одине, још једно!“ повикаше деца, и кад Радиша одобри, она дохватише тестере, да сама стружу.{S |
ешто најбоље, за углед!...</p> <p>Никад Радиша није више пожелео да буде инжињер, или да се виш |
висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се сл |
туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу.</p> <p>После „ |
тири снеше јаја за идућу годину.{S} Сад Радиша показа, како се јаја чувају преко зиме и шта мож |
пита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађа |
црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељима својим, и у |
татак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није казао да је доста, деца су ревносно доносил |
год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} |
, као што је на плану.{S} Спољне углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње мањима.{S} Та |
сам ја учинио много, доста...{S} И овде Радиша осети задовољство од испуњене дужности, па онда |
итељица добра, опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није |
наразговарају.{S} Комшилук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али дан |
аки их је направио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако треба да направе по десет стотин |
у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и писали. |
откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па причају људи, да сте саградили нову |
d="SRP19102_C3.11"> <head>11.{S} Шта је Радиша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша в |
d="SRP19102_C1.3.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша научио у овој школи</head> <p>И доиста, после ра |
d="SRP19102_C1.4.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша видео тамо</head> <p>Бављење Радишино на страни |
S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да с |
видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него |
д у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у овој години урадио око школе.</p> <p>Одмах мор |
не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Р |
ију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о своме премештају и видео увер |
; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до ка |
су примана деца сваке године.{S} Кад је Радиша имао IV разред, Даница је имала I, кад је овај I |
јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb n="36" |
ин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти,“ свима |
ледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опрост |
своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан долетела два |
остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и газ |
на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као |
који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба „црквено пјеније“ и з |
нових ђака за први разред.{S} И сад је Радиша најпре побележио све, који су дошли, па онда ода |
и и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то није предавао, јер је то поч |
бро запамтила облик.{S} Па и доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зат |
их питања од стране ученика, на које је Радиша јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по себи |
чији у четвртом.</p> <p>Из граматике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстракције, које, вели |
о је и добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то ј |
исано.</p> <p>Код „Читанчице“ најпре је Радиша испричао оно што ће да читају, те да им је садрж |
било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало подложи, а деца п |
ао је орман од једре растовине, који је Радиша сам направио, да би ученици његови видели, шта м |
аду</head> <p>Ово је предмет, у који је Радиша полагао највише наде, којим је намеравао да преп |
ста тешко „дунђерским“ тестером, али је Радиша имао своје мало, којим је могао да струже и веће |
зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у дрвећу, младим воћкама и живој |
је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратима капетанове канцеларије до дес |
ше а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да децу заинтересује радом и тактом, те |
нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша што заповедио ни забранио.</p> <p>Дошао је и чет |
аш извађену из црепуље.{S} Примајући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да к |
ло, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша првосвештеник.{S} Радиша сад и њима рече, да уст |
оја је изврсно напредовала и у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него и спас шуме |
у није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разн |
зира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе нешто практично, без луксуза и |
о, јер могу покварити колица.{S} Док је Радиша размерио концем и обележио, како да дође то парч |
ве какве смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За то наши вел |
појаве и геометриске законе, јер им је Радиша показивао све очигледно, а радо су слушали и о т |
а доксату и под стрејом...{S} За тим је Радиша отворио све прозоре и метнуо два — три дрвета у |
д.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати за школу, з |
дити на томе да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је ве |
и сутрадан и прекосутра.{S} Сутрадан је Радиша за време одмора сишао с децом у реку и понео кон |
и пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељења.{S} Овако |
head> <p>Отишли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за идућу годину.{ |
.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико часов |
године нису примљени нови ђаци, него је Радиша свој III. превео у IV а Даница свој II у III.{S} |
оплота...</p> <p>На послетку, мислио је Радиша, духовну храну ваља да подесим тако, да је душа |
ости него и с оним малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили |
оправке дакле имам да вршим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, на његовом телу и |
пазим, да се не обрукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим не |
ље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи.</p> <p>Онда је најпре тачно премерио зем |
и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазно, опет |
објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио по нешто ново, што шири њихов |
о да вам изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на оно, што је главно у развијању и учењу |
них малих за први разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштени |
и оном Радишином шареницом.{S} Тако је Радиша проспавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом |
Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Радиша имао право, кад му је говорио о грађењу нове згр |
да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што су и |
варили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је Радиша само запиткивао за кој |
} Почетак интерната</head> <p>Одавно је Радиша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих ку |
розора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио, да двориште школско није уравњено како |
о су се више приближивали вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и газд |
адишином један стан остао празан, то је Радиша учинио овакав распоред: да све три собе употреби |
деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе све се ств |
ајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега просто преоб |
и да калеме лањске саднице.{S} Зато је Радиша најпре показао свима, шта је главно код калемљењ |
еме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђака градио велике, и у |
се и огледа прави напредак.{S} Зато је Радиша сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се |
ја и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi |
ли је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усаврши |
„програма“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} Зато је захва |
и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну кошницу особите |
деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и |
и печатана слова цртала.{S} По нешто је Радиша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} А к |
ли гноји земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он је |
бати.</p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је Радиша радосно у повратку. „Ово иде на добро...{S} Још |
звијано калемарство и воћарство, јер је Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, само шт |
све одраслијих од 9 — 12 година; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек р |
о зближенији него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје ученике, а они су опет |
које дете, колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао и питао га, воли ли |
било још доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножавањем становништва и |
е.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је Радиша само запиткивао за које шта: за поједина села, з |
и су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница |
ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад не треб |
ао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не само |
егне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> <div type |
неке заједничке мисије...{S} Онда их је Радиша запитао: који су жењени и који су испросили, и, |
су мало рачунали са десетицама па их је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање а |
{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а они од |
е много згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, да су сви учен |
оже ли још когод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло п |
у сви прешли у старији разред, то их је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дан |
овом врстом семена и садница, што их је Радиша добивао из Топчидера, Пољопривредног Друштва из |
во набавити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише вр |
стајале су историске слике, до којих је Радиша могао да дође.{S} Таква је иста готово била и Да |
ова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у З |
главу да разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни |
гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио четири свирале по гласовима те су ма |
но било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и д |
ченици поново гледају свако слово, које Радиша напише и како га напише.</p> <p>Кад су ово сврши |
иле.</p> <p>„Е, добро, браћо, продужује Радиша.{S} Онда сад треба да се договоримо о томе: где |
чи онај, који би се разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без |
иша... </p> <p>Једнога дана преко Грује Радиша позва неколико својих виђенијих ђака из оне школ |
љен ни један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим ученицима, и великима, да продужи започе |
аље.</p> <p>По свршетку учитељске школе Радиша зажели, да отидне на страну.{S} Он је и слушао и |
.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацима својим, да пођу с њим доле у |
потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уверио, да од избора онога што ће се учити у кој |
колица а други вукли, и за кратко време Радиша је казао доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад |
опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгледао како Милета оправља школу и питао д |
хова јединчета.{S} Никад у животу своме Радиша није био у мучнијем положају, нити му је теже би |
т хартије за писање.{S} И од ове године Радиша је почео да полови време за своје одрасле ђаке, |
мо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша набавио сваком ђаку по један мали лењир и неколи |
прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Радиша могао похвалити здрављем у својој школи.{S} Целе |
газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао раз |
ли ђаци под надзором Радишиним, и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, те н |
кренуше, да се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па с |
се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша полако, тихо и достојанствено попе на узвишицу, |
>1.{S} Молба за службу</head> <p>Кад се Радиша вратио у Отаџбину, поднео ју Министарству Просве |
и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није толико ни изненадио, ни уплашио, ни обрадов |
неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини и да ни |
тране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег имао право, кад је рекао |
но црвеном писаљком трипут.{S} Стаде се Радиша чудити овоме позиву: зашто га капетан зове, и за |
црту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од три |
ко ће они једно без другога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити сам |
— Охо; чак најлепша у Србији! почуди се Радиша.</p> <p>— Па тако је причао сам окружни инжињер, |
шила и нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, него их је жалио и с о |
тише тестере, да сама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, да им о |
т и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му реч |
ше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори, него се саже и |
ко и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам премешта у Прњавор, село у једноме најдаљем |
} Други дан рада</head> <p>Сутра дан се Радиша досетио, да му „мајстори“ направе пред вратима и |
ања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању бил |
ав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно узвишење за попа кмета и с |
у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио више на цртање и износио је |
оре, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку задовољио и оним што је најпотребније |
е још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље договори са својим великим ђацима, |
ије, и необично му је мило било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даница доиста и заслужи |
ој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није гладан и да жели да р |
жите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либелом“.{S} |
нице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред свакидањих малих ђака учити и велике ђаке |
сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку четвртог разреда гимназије.</p> |
и овде!...{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учитељеву, Радиша ступи |
драге....{S} Па, је ли то право?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете мени сметати у |
>— Охо; па Ви имате пуно девојака! рече Радиша госпођи.</p> <p>— Само њих две, господине; немам |
а ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им |
у добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гл |
ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону састругану половину на ону другу дас |
девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда |
ружно“, рече мајстор. „Немој сад, рече Радиша, јер треба да се наруче врата и чункови, па ћемо |
желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дана преко Грује Радиша позва |
ече, да туцају туцаљкама. „Можете, рече Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљк |
а руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете руке напред и натраг, овако (показује) |
то сеје, сади, пресађује и калеми, рече Радиша.</p> <p>Миљко одмах посла Грују за Тому, и кад о |
ћа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине и није дру |
цкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је |
колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да никога не терамо силом да пије, па ће после |
А како то, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељом и празницим |
о имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повик |
вље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онд |
дне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико камење може тако да се намешта.“ По |
лазити и због плате, па уједно.... рече Радиша.</p> <p>— Дакле преча ти плата од мога позива!{S |
и?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Подгорине:</p> <p>— |
Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, да ј |
„ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа |
браз. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с душе.</p> <p |
ш сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и уваже |
ше на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замислише и учини им се, да се |
и онда нам неће затворити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И кмет пристаде на ово и одмах известише |
ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p> <p>„Господине, кад чинимо нешто, да чинимо |
ђе у Недељу судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине, село ће те благоси |
велике и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету Миљку:</p> <p>— Миљко!{S} Кроз коју годину |
дали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамти |
подизала све већа.</p> <p>Једанпут рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си в |
ки у овом селу може направити“, мишљаше Радиша: и смисли овако! да точак направи од једноставне |
мах потражише семена од дуда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} Том п |
S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било је и мале цркви |
подглавник напуњен сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишин |
а је добро да има конца и поред зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} |
Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне |
ве стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и п |
head> <p>Дани су пролазили за данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више нав |
асилије или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он |
мена!{S} А сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 |
ошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} И сад је на сво |
плота.{S} Доносила су и разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што по |
нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb n="157" /> врем |
камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да не товаре по мно |
{S} И све је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа сада још с већо |
питала, шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је било |
одају.{S} И живинарник је напредовао, и Радиша <pb n="359" /> је већ имао доста и јаја и пилића |
Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{ |
.{S} Настаје поново синоћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично |
овој канцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Панд |
да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане вр |
у дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и наредио да изнесу све његове ств |
аредба, да школе продуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И продужио је, и |
у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње јутарње часове сад најрадије пров |
ати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао |
х, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што леп |
онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би |
тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре обновио све оно, што је прошле године |
а се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири |
устадоше с ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није могао да се начуди јачини извора и бистрини |
онталну површину његову за зграду.{S} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Према свему овоме план је |
или сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужио рад оданде г |
је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну празну торбицу око врата и пође.{S} Газдар |
прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, како |
ет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „ |
мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором и задовољио.{S} Таква су општа |
чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су дод |
чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да у |
првог и другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод двадесет г |
/p> <p>Отпочиње и нова школска година и Радиша је часловац.{S} Поред Часловца има и других пред |
онај простор између оба крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред |
ло.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> </div> <pb n="134" /> < |
Поред Часловца има и других предмета и Радиша је озбиљно запео.{S} Једнога дана само је он зна |
тврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} А |
цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помог |
јим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше |
а деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на среди |
а га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми б |
школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало имала кретања за време |
есто као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте па |
м, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рек |
иде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва чекао, да |
алутају.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша школи само с неколицином ученика, чије су куће б |
биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад |
арци су све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој з |
рестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „сребр |
селу Загорици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано к |
овоме много доприносило и то, што је и Радиша свуда говорио против пића и сам показивао пример |
чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} Једнога дана |
отле деца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно крајње испод конца.{S} Онда по |
а ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радованов.{S} Велика скроји и саши Радиши још је |
сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с вед |
аљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише преобла |
во све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој шко |
аг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и његови ученици много зближенији него и из оне |
спослана је муниција загоричкој школи и Радиша је почео с великим ученицима својим Недељом егзе |
А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили и изашли |
и, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежниј |
то је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, |
/head> <p>На Крсманову је славу дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам |
кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибележ |
ишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написали су извештај министарству, да је одавно |
тпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Требало је све спремити, да |
..</p> <pb n="232" /> <p>И кмет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им с |
а га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и козама |
адишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код с |
е му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет поранио и отиша |
и младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим младићима бележе наднице, п |
Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} Дан је и |
Овај разлог Миладинов примише и кмет и Радиша.</p> <p>Тако се продужавао пријатан разговор за |
ве овако.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку ха |
памтили.{S} Калемгранчице доносили су и Радиша и ђаци од сваке добре воћке.</p> </div> <div typ |
е у Загорици.{S} После подне дошли су и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта с |
адању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне чистоте в |
И за неколико минута били су при врху и Радиша опет уплете последњи ред с преплетањем а крај ут |
Облаци прелазе преко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он у |
едно!..{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у |
кад други решавају о нама!...</p> <p>И Радиша, који је суделовао при освојењу Ниша и био изиша |
дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас задржао само на утврђивању главних појм |
деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са свак |
више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и н |
целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњ |
љало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњу вар |
онови капетан.</p> <p>- Не дам! потврди Радиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је о |
ло и „постојеће стање“, одлучно потврди Радиша.</p> <p>— Тако дакле!{S} Сад се разумемо!{S} Онд |
орици повереног ми среза учитељ је неки Радиша Здравковић са својом женом Даницом такође учитељ |
варошима.{S} И ниједан распуст школски Радиша није провео пријатније од овога.{S} А своје јута |
сео.{S} Пођоше заједно канцеларији, али Радиша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз про |
азговора послужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том дођ |
као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну прошири градину па ће зе |
S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да у |
и могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим плотом или варошком |
, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Сам |
е, свињска глава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим на |
го јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} |
ле наше Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изложио и слике од разних пољопривредних алат |
је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, |
бру, када се свиће много доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, не |
тријалац. „То му много треба“, одговори Радиша. „Без тога нити таван може да се направи раван, |
сподине“, рече један. „Треба“, одговори Радиша.{S} И за час се дадоше на посао на онај исти нач |
} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Богу, господине; откако им је от |
олу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школ |
знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша.</p> <p>— Ти можеш да порадиш код њих.{S} Веле, |
, мислио, да није ништа хитно, одговори Радиша скоро равнодушно.</p> <p>— Није твоје да пресуђу |
је каменито...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу поправити...“ И |
ле гомиле. </p> <p>— Е, браћо, прихвати Радиша, онда треба да известимо господина министра, да |
школи боље.</p> <p>После ове свечаности Радиша је купио својим ученицима у оближњој механи две |
сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта |
’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога |
ају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носа |
оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако де |
Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да му је б |
д’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се повуко |
људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из почетка са сл |
знавалац многих заната.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен на селу, те |
је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{S} Али |
али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премештен из Загорице.{S} Запрепашћењу добрих за |
, да се напише претпис, којим се учитељ Радиша премешта из Загорице чак на други крај Србије.</ |
неко.{S} Тако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да је |
долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оној земљи, у којој је он био на |
ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништ |
ресахнулим изворима на подножју његовом Радиша је познао, да је ту некад била шума па је нестал |
чаршиску.</p> <p>Упоредно с воћарством Радиша је желео да се шири и пчеларство.{S} И њега је д |
у ту школу.</p> <p>О распусту школском Радиша је једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, |
и грађанин се одмах умири.{S} У осталом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер је не само |
ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му |
како су се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео једно кукасто дрво и дао га у руке најодра |
елики, па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и |
добијеш <hi>летве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најпримитивнији ш |
ро, душо, знаш шта је ново?{S} Господин Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жа |
а и заслужио је оваквога друга господин Радиша!“ рекоше трећи...</p> </div> <div type="chapter" |
апетану, све ће село молит’ да господин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не мо |
им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако, да то нису осетили ни он |
рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим |
пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиша говорио, сви су слушали нетремице и ниједан очиј |
еном ралицом преоравао.{S} За време ово Радиша је полако смишљао, где ће што да засади.{S} Деца |
дње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан |
ма забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и |
чим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и радио заједно са својом Даницом.{S} |
а вам причам с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, јер није главно с каквим је оценама с |
реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било и |
ви.{S} Наста у школи једно јецање, како Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после ова |
неко крупно народно питање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.</p> <milestone unit="subSect |
ишта и радионице у школи</head> <p>Тако Радиша није погрешно што је отишао на страну.{S} Он је |
4.{S} Опет на раскрсници</head> <p>Тако Радиша сврши други, трећи и четврти разред гимназије.{S |
и око грађења нове школе...</p> <p>Тако Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе ни з |
уја.</p> <p>И сви рекоше по нешто, само Радиша не рече ништа.</p> </div> <div type="chapter" xm |
о у дворишту школском.{S} Остао је само Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели извештај м |
чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица произведених из |
или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша пре четири године.{S} Зато му кмет Миљко са свом |
иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, |
А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да шк |
ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристану; <pb n="245" /> а они ће дотле н |
а“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „ |
људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша намисли, да учини један велики оглед.{S} Једном |
илене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школској градини и неколико белих дудов |
раже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за песак?{S} Многа деца превик |
кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме ов |
за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођ |
готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, а он се с осталима в |
газда Мијаилу је било готово криво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да је |
а деца.</p> <p>Најнеобичније је то, што Радиша целе ове прве године није предавао писмено рачун |
вом извесно доприносило много и то, што Радиша није преоптерећивао децу умним радом и дугим сед |
ћ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, па су само посматрали и куповали.</p> <p>Р |
тао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин |
че на овоме...“</p> <p>У школи је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које |
рину с великим ободом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „панталоне“, „пруслук“, „капут“ и „шеши |
енисали за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, |
Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јелак стружници.{S} Стругар купио |
ричењу књига.{S} Много је већу употребу Радиша предвиђао од плетарства.{S} Оно је већ постојало |
ра“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу прол |
ут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шт |
па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназија...{S} Одма потражиш |
о, да уговоре дан свадбе.{S} На поласку Радиша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и он |
ће оно близу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, које је најве |
сту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затреба и колико ће требати.</p> <p>„Бо |
лагосиљати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он |
сно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научи |
/p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо одгов |
че један. „Прогореће ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и баца |
до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са прилично опорости.</p> <p>— Не даш? понови ка |
и ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ истр |
реченица.</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загориц |
ају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побацаше на |
, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљутио к |
Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша, гледајући <pb n="159" /> како се деца муче носе |
верење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, који су схват |
го да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од доње светло |
вина је у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{ |
опет имало једну последицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и крај школ |
10. У Певању</head> <p>О овоме предмету Радиша је овако мислио.{S} Од како се човек одвојио од |
Хришћанској</head> <p>У овоме предмету Радиша је имао највише муке.{S} Онако није ваљало како |
ања и васпитања.</p> <p>На другом месту Радиша се старао, да све то иде <hi>поступно</hi> напре |
у и популарне за народ и одраслију децу Радиша није пропустио а да није набавио барем по неколи |
Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли долазити, они сви као у један гл |
бови.{S} Преко градине и ученика својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене правилн |
за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму писменост у свеме с |
>— Ја хоћу, мама!</p> <pb n="271" /> <p>Радиша устаде, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, |
моја лепа свајо!</p> <pb n="272" /> <p>Радиша им сад исприча: каква је његова школа; како ће с |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Радиша је, по томе, одрастао на селу, у чистој свежој п |
2.3"> <head>3. У „пансионату“</head> <p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зи |
<head>11.{S} Продужење свега</head> <p>Радиша је данас навлаш поранио, да доврши колица, те да |
d>7.{S} Радови преко распуста</head> <p>Радиша је био неуморан.{S} Распуст њему није био за про |
head>3. У среској канцеларији</head> <p>Радиша се кренуо на пут чим је покуповао све што му се |
<head>3.{S} Даљи рад у школи</head> <p>Радиша се и овом приликом није држао строго прописанога |
.{S} Одлазак у варош с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, кад је газда Мијаилова крав |
<head>2.{S} Радиша неутралан</head> <p>Радиша је свршавао Учитељску школу у Крагујевцу баш у о |
>-------</p> <p>-------</p> </quote> <p>Радиша је лагано гудео а гласно изговарао сваку реч и р |
емо!{S} Онда иди и спремај прње!</p> <p>Радиша онако уморан и нервиран само га с неким презрење |
ар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овима најпре поновио све оно што су лане |
е да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нове школе он не може мно |
ијаило!“ чуше се многи гласови).</p> <p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велик |
и ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, |
Али ћу те ја научити памети!...</p> <p>Радиша се сад запрепасти још више.{S} Из каламбура мисл |
нем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, |
Даћемо им што им год затреба...</p> <p>Радиша и Миљко захвалише јуначним младићима на овакој г |
од зиме и разних непријатеља...</p> <p>Радиша је сад прво дигао плот између нове школе и школс |
шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се претури од чуда, па не знајући шта на ово |
говога добродушнога послужитеља.</p> <p>Радиша је сад у новој згради стао премишљати, шта му тр |
м, рекавши и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да |
>— Извол’те у собу! рече Даница.</p> <p>Радиша сасвим механички пође у собу, па се сети да је р |
равље њихово и на навике њихове.</p> <p>Радиша је за сад импровизовао и један општи кревет, са |
у и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те приновио нешто од одел |
ли није, поче капетан мало ниже.</p> <p>Радиша заћута.{S} Капетану се учини да га је победио па |
полива пред школом и око школе.</p> <p>Радиша је осећао јаку потребу још за једну направу.{S} |
се тако зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још |
а су само посматрали и куповали.</p> <p>Радиша је ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у гр |
дне и напише молбу за премештај.</p> <p>Радиша није тако радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S |
дила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог министарству, да се ове године |
е примили уверење, рече капетан.</p> <p>Радиша се механички саже, узе перо и потписа, па се усп |
Као што се види, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да измисли каква ће и колика зград |
и рачунали су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове читанке за други разред, а |
ДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И. М. КОЛАРЦА 143</p> <p>РАДИША</p> <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ НАМ УЧИТЕЉ ТРЕБА НА СЕЛУ |
данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{ |
нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, да је то била његова дужност |
вам прегледам готову зграду...“</p> <p>Радиша, блажен што му је и овај посао испао овако срећн |
два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже двокатницу у селу, где је зе |
те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре |
ини.</p> <p>6/10—18..{S} Понизан</p> <p>Радиша Здравковић“</p> </quote> <p>После два дана Радиш |
шења нове зграде.</p> <p>Понизан</p> <p>Радиша Здравковић</p> <p>учитељ</p> <p>10 Августа 1875< |
петан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Р |
што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали на то, да је д |
Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и господин ревизор је сад морао да |
нао разред, али који су осећали, да код Радише могу још много научити, па су долазили сваке Нед |
кад је одржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, бист |
ијаила и комшија, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хва |
ажњу поклонио <hi>воћарству</hi>.{S} До Радише у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко |
им стајаше по нека књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n="17 |
нетремице и ниједан очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће |
г Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и |
?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n="25" /> да јача нада, да ће њему књиг |
лико поверење родитељско пробудило је у Радише некакав понос и самопоуздање, али опет рече: „Ја |
} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после |
у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> < |
адиша и Даница волели да остану, опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, да се слава може |
ућани Радишини видели црквенску књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{ |
рши овај шаљиво-озбиљан разговор између Радише и његовога добродушнога послужитеља.</p> <p>Ради |
ко једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је |
вештина дружења с децом“.{S} И доиста, Радиши није требао неки нарочити план за ову „екскурзиј |
етне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу паса |
Па при свем том кад се свршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и од |
а дамо?{S} Сви превикаше: <pb n="33" /> Радиши!{S} И учитељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиш |
вору и замореној Зори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим дубравама загорич |
је учио раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S |
n="14" /> пут видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова обична паланка него до |
/p> <p>Долази и крај школске године.{S} Радиши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часло |
они толико учинили, мамила још више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и тешко него |
у!“ И даде му десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини пријатељска, бољи доручак н |
здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи падоше некако необично и п |
одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два да |
Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газ |
Само је Даница искрено примала госта, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница д |
ео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ ј |
ајпре пред кућом на троножне столице, а Радиши још <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече беше |
Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, него |
е рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што је и долазио. |
еда и мајсторима учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најл |
ад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајка |
е.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило у свој Заго |
бљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да предаје само за |
е пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су и |
увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по паме |
S} И осећао је неки голем респект према Радиши и тежак дуг захвале према оваком раднику, не зна |
авковић“</p> </quote> <p>После два дана Радиши је саопштено у Министарству, да је постављен за |
ирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништавнија и штетнија; и у толик |
> <head>8.{S} Ручни Рад</head> <p>Ништа Радиши није задало више посла него Ручни Рад, а ни од ч |
он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памети готов |
ва већ да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Мила |
ка и целога села!“...</p> <p>Онда приђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и р |
<p>Једнога дана још о Крстову дне дође Радиши Крсман, један од најразборитијих првих великих ђ |
адост</head> <p>Једнога дана Даница уђе Радиши у школу сва пребледела и рече му, да јој није до |
ј вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, само је мило погледала свога милога сина и мери |
и умеју да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде |
е разговор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и празником, кад |
је опет учење.{S} Учитељ је знао, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} Само |
е ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, који се |
није!“ И сад настаје „пјеније“, које је Радиши много више личило на ону малопређашњу кукњаву.{S |
ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за познавање села свога, а |
лицина од оних одраслих.{S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307" /> своје |
е да се покажу и столари....{S} Само је Радиши најтеже било, да споји она два принципа, да слож |
то и плаћано најбоље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим ученицима требало плетарство.{S} А чуд |
и други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима његовим у владању и жи |
ка као да је овога јутра спремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обич |
и), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо и |
лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не може зау |
да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицом п |
у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и седе н |
ете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако |
не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш о |
сјакињама, кмет Миљко као старојко рече Радиши: „Е допусти, господине, да и ја преступим твоју |
се мало прођу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле им је. |
потицала са дна душе.{S} Онда наслужише Радиши.{S} Радиша узе реда ради, прекрсти се и он и реч |
њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогм |
е захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испита надзорник је |
дели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши је све изгледало другојаче но што је оставио; и |
“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ако |
од родитеља, који су га родили“..{S} И Радиши се необично допала ова филозофија, па се сада ст |
е школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад |
т његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација сврши основну |
н поново исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале |
зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове: „кад је дете ов |
да загоричка школа почне весело и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и ученицима његовим почетак |
те“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Р |
и благословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав |
м трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ в |
дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајније него други пут. |
м у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на преданом и правилном раду и пожелео им само д |
ачала радост...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у д |
и терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учини |
и газдарица простре скромну постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{ |
одбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у |
итељев.{S} И кроз неколико дана он јави Радиши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју? упита га Ра |
изео!{S} И колико су онда захвални били Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, толик |
има и сузу измамила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратко време никога ви |
сви су остали још и ове године долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад |
диша Радованов.{S} Велика скроји и саши Радиши још једну преобуку, заплете му све чарапе, а сес |
ању реда и понашању</head> <p>Осетљивом Радиши је најтеже било, да подеси понашање према деци, |
рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости у кући, те ј |
изводила поуку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>зановетање</hi>, него питај |
ску градину, он је сасвим озбиљно рекао Радиши: „Та, господине, нисте Ви овде постављени за баш |
и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато из основне шко |
а седео човек, који је једне године био Радиши изасланик, те је знао његов рад и — није га прем |
{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши други један <pb n="164" /> малишан: „Је ли рај н |
е год што у селу требало, он је долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је с |
ућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Радиши, да израчунавају колико чега треба, те да то пор |
чана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам |
ло и пиће, те лепо повечераше сви; само Радиши никако ова вечера није пријала најбоље.{S} Он је |
„Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијој кући има гусала и |
оличину муниције, него изјави и захвалу Радиши за овај поступак његов.{S} И за кратко време пре |
кућу да граде.{S} После плана за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, |
ени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „г |
љ и учитељица из тога места завидели су Радиши на таким ђацима.</p> <p>После службе одвео их је |
.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <pb n="72" /> из поштовања, и јед |
.{S} Улази Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко |
9102_C5.7"> <head>7. У Цртању</head> <p>Радиши је Цртање одвише требало не само за вежбање руке |
окошака, које беху већ одавно полегале, Радишин газда немађаше више никакве стоке.{S} Не беше д |
поступку капетановом.{S} И, дабогме, да Радишин премештај није могао да остане тајна.{S} О њему |
ствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабав |
нем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Радишин нацрт и одобри га у главноме.{S} Само му нађе, |
о, да се мушица могла чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше величанствену и дирљиву народну м |
е могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не к |
чинио.</p> <p>Према свему овоме план је Радишин био овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то |
дно с Радишином Миленом.</p> <p>Стан је Радишин данас пун и постеља и другога намештаја; и ту ј |
ироком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, али марљи |
ти више како је текао и напредовао овај Радишин миран и поступан рад овако из дана у дан, јер т |
тва наредба, којом се опозива премештај Радишин у Прњавор и он остаје на свом месту.{S} Радиша |
ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша данас нити ј |
е десило ништа важно, што би пореметило Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње |
о прописе, сви су ученици загледивали у Радишин пропис и дивили се.{S} Само њему самоме није из |
chapter" xml:id="SRP19102_C12.4"> <head>Радишин премештај</head> <p>Одмах после овога разговора |
ила јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо окарактерисати овако: његови ђа |
вно уздахнули и рекли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена |
er" xml:id="SRP19102_C3.2"> <head>2.{S} Радишина школа какву је затекао</head> <p>Школа је изгл |
десет нових клупа са по три седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе направи он сам, али за |
се и по себи разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у Загорици не знађаше откуд свила и „на ч |
Што се више приближивало време повратка Радишина у Отаџбину, то је он све марљивији био у посма |
ло још о Преображењу, и све до повратка Радишина из иностранства министар није био поставио ник |
b n="207" /> <p>Што је више напредовала Радишина градина, то се више загоричани скупљали као на |
писмености.{S} Особито се и њему допала Радишина продужна школа и градина школска, која је већ |
од оних млечних крава, као што је била Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S} А гото |
ома мало куповнога, него је све урадила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књижница Ра |
:id="SRP19102_C14.2"> <head>2.{S} Школа Радишина</head> <p>За тридесет година и школа се Радиши |
лској градини</head> <p>Најмилија шетња Радишина свако јутро, кад устане, била је по градини шк |
да их испрати.{S} Пође и старија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час п |
е пролеће и лето и настала јесен живота Радишина.{S} Неуморан труд и истрајан и промишљен рад њ |
l:id="SRP19102_C14.1"> <head>1.{S} Кућа Радишина.</head> <p>Пролазиле су године.{S} Прошла је м |
ничина рука.{S} Ту је и богата књижница Радишина, пуна педагошких, пољопривредних, хигијенских |
/head> <p>За тридесет година и школа се Радишина прилично изменила.{S} Око ње се дигла читава ш |
>3.{S} Село Радишино</head> <p>Успех се Радишина рада не види толико у школи колико у селу њего |
ора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је принова унела у кућу њихову и пл |
а и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, која се имала после Милована.{S} Њима |
има особито ученицама на читање.</p> <p>Радишина је крава дуго била предмет разговора у селу и |
ле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине ученике и велике и мале.</p> <p>Једног дана ре |
што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се |
олама израдио и нове клупе по угледу на Радишине.</p> <p>И каменарска је „индустрија“ учинила в |
круњач, трећи краву још бољега соја од Радишине, четврти некаку енглеску свињу и тако даље{S} |
но с Миљком.{S} Оно, што није имало код Радишине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери су б |
ва млада и сва свадба са слушали су ове Радишине речи најпажљивије и захвалама није било краја; |
оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари нераспаковане и у њој једна плехана „фу |
пет, шест и десетак година.{S} Међутим, Радишини су ђаци и сами калемили на све могуће начине, |
говом; јер школа и јесте зарад села.{S} Радишини мали ученици постајали су велики, а од ових љу |
ца а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до даске и свега што може од ње |
буде киша.{S} Веселији него икад дотле Радишини ови велики ђаци остављају школу, да идуће Неде |
је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осетили замор и досаду у школи, |
јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти разред и |
е помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Радишини ђаци и походиоци градине школске могли видети, |
пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишини су ученици у првом разреду лепше писали него н |
рименио.{S} Ту су и разноврсни радови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих двоје погледају ову п |
ричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на |
ови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим |
нову школу...</p> <p>То су били планови Радишини.{S} И, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а |
ead> <p>Шеснаестог су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу годи |
сле</head> <p>Идуће Недеље дошли су сви Радишини лански ђаци па и неколицина од оних одраслих.{ |
} Кад су <pb n="31" /> сељаци и укућани Радишини видели црквенску књигу у Радише, учинило им се |
ош нису посвршивани опет су сви ученици Радишини били дошли и најпре су трчали на „циглану“ и н |
ошла је и друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, к |
ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети овако рачунали:{S} 30 и 40 то је |
ње и ношење дрва и ложење пећи, онда су Радишини ученици и то радили сваки дан.</p> </div> <div |
но, како она за најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и готово увек меро |
<head>6. У Познавању природе</head> <p>Радишини су ученици живели у природи и познавали су је |
ли даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средство за буђење националне све |
ослом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капетаном и учитељем; и сви навале на |
да су све ово радили ђаци под надзором Радишиним, и да се Радиша никад није љутио, кад би они |
и кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним осећањима у овом тренутку!...</p> <p>С овом к |
{S} Један од оних првих великих ученика Радишиних отворио је и стружницу у најближој планини, т |
ало по мало, па се ово „реакционарство“ Радишино <hi>прочује и до </hi>партиског окружног одбор |
је Радиша видео тамо</head> <p>Бављење Радишино на страни учинило је други преокрет у души њег |
коле.{S} Мисли ето напред, а одушевљење Радишино читаоци ће видети најбоље из самога рада његов |
А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лекцију како |
еја политичких, кад је чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац |
сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А |
l:id="SRP19102_C14.3"> <head>3.{S} Село Радишино</head> <p>Успех се Радишина рада не види толик |
9102_P1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>РАДИШИНО ШКОЛОВАЊЕ</head> <div type="group" xml:id="SRP |
но је почело да осећа благодети овакога Радишинога рада не само у лето и у јесен него још више |
а.{S} А на прозорима није хартија као у Радишинога газде него срча или стакло.{S} Али и овде им |
е.{S} Сазнао је и о оригиналној женидби Радишиној без проводаџије, и необично му је мило било, |
м, да је, при свој методичкој умешности Радишиној, да сваку ствар упрости <pb n="317" /> и учин |
.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио ко |
, колики је преокрет ово учинило у души Радишиној и колико је сад слободније дисао!{S} Нема аве |
радили.</p> <p>Нешто је још недостајало Радишиној градини, и то врло важно.{S} Она је била огра |
и била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, за послужитеља, |
едро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише било лепа здравља и љубави једно |
} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за р |
писе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „превасходно“.{S} Кад им је вратио пр |
али где да стану, него би они и сметали Радишином интензивнијем раду с овима. <pb n="235" /> А |
па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидбом Радишином један стан остао празан, то је Радиша учинио |
отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишином шареницом.{S} Тако је Радиша проспавао послед |
ако је и свршила за учитељицу заједно с Радишином Миленом.</p> <p>Стан је Радишин данас пун и п |
краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини му |
АВА ПЕТА</head> <head>ГЛАВНИ ПРИНЦИПИ У РАДИШИНОМ РАДУ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
школи загоричкој и о неисказаном труду Радишином и Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о ор |
острва <pb n="377" /> у боји и на столу Радишином стајао је глобус као слика целе наше Земље.{S |
нијега, до миле воље.{S} Само у подруму Радишином није било места за вино и ракију, него је тек |
наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад је овако добар |
вали су и туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од круте хартије; и за све су се запи |
Груја, који је био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насме |
>Из старе школе све се ствари пренеше у Радишину учионицу с леве стране од уласка а нове из вар |
е читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и код Данице и ко |
сти.{S} И за мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар општински и остане у своме селу |
ти су ови принципи провејавали и у раду Радишину с оним одраслим ученицима.{S} Само се старао, |
ме и сланине, јабука и ораја и преобуку Радишину, с једним поњавчетом за простирање и једном ша |
у, од како оно постоји, него и у животу Радишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша добија школу |
>Освитао је најзнаменитији дан у животу Радишину, кад је он имао да отпочне свој најузвишенији |
челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ особито у пост |
овањем</head> <p>Ето тема за младу душу Радишину, о којима је могао да мисли и дању и ноћу, и к |
{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало много што шта, што је он проповедао. |
поискати још којега човека, рекоше ови Радишним јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; |
дозналошћу гледају унутра.{S} А ученици Радишним, у гомилицама, чекају, кад ће опет да почну уч |
азала.{S} Она је гласно и отворено пред Радишом рекла, како је ово неко „дурљиво дериште“, и по |
по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано |
а, или боље рећи ове свађе капетанове с Радишом, капетан седе и написа ово писмо министру просв |
загоричкога за сутра.{S} И опрости се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша од |
Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут пола |
беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузевши своје место иза ст |
забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше к |
у и приносе.{S} Само су људи поседали с Радишом.{S} Ручак је текао као обично: по једну за добр |
мет остави Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он |
се, да новац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопствениц |
ије и ничије, господине; општинско“.{S} Радишу ово обрадова па стаде објашњавати Миљку, шта би |
му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај инат и ова неуљудност, па поми |
а, довољно заклонило Радишу од зиме.{S} Радишу још дуго није могао да ухвати сан.{S} По памети |
е могу вам описати како су дочекани.{S} Радишу је грлио стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Д |
писари носили су одело као официри.{S} Радишу посади учитељ у трећу клупу с леве стране.{S} У |
— исто онако као и у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његов |
ки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршијска пратња, јер код њи |
глави и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ М |
о једну памуклију.{S} Не прође много, а Радишу препоручи његов пређашњи газда и једноме пријате |
вада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али м |
pb n="33" /> Радиши!{S} И учитељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими |
ласу...</p> <p>Најпосле и капетан позва Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канц |
атворила га, она преко обичаја помилова Радишу руком по глави и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ |
озбиљнога, али очевидно мало збуњенога Радишу, о којем је она слушала само добро да се прича, |
ном и учитељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му ј |
печенога хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни |
лико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све песмарице, она је била пр |
ришту, постеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, на |
S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридесеторо ниједно није дошло „празн |
едно парче хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још |
Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздравио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} |
у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице за |
и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, старији ђац |
најмучнији тренутак и за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, |
скопају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали како |
е ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете и сами замислити.</p> <p>Так |
ред божићних поста Даница је обрадовала Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио |
на своју руку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он |
сти и мирноће.{S} Зато је опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је спора |
е може се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатно изненадила.{S} Прегледајући ђаке нашао |
еђу првима.{S} Ова је школа преобразила Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео |
деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <pb n="249" /> да им прича из рата, о појединим |
бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да још остану.</p> </div> <div type="chapter" x |
да виде зета свога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је било време, изишла је млада с девером |
хом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш у |
товник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му с |
ad> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан |
господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, |
е другове.{S} И ово је добро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаж |
а тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више |
!{S} Зашто нам власт премешта господина Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може |
вим је настао одмор.{S} За време одмора Радишу је мамило лепо сунце, да још што привреди око шк |
вану би мило не само што директор уписа Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, да је |
прегоре смрт и живот и отворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиш |
ије знао шта да каже.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете |
тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је |
тројице, што су били испросили, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прили |
ину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свога познаника, сиромашна али поштен |
шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала |
ли су тада људи, који су могли да појме Радишу и да одобре његове намере.{S} Зато му не само од |
ћи и каза својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалост |
е прво одредио „старијег ђака,“ који ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад |
газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О |
у или не, долази објава другога рата, и Радишу понова, као и све загоричане, позива дужност на |
олу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S} Просто |
и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Радишу је интересовала ова примитивна направа, и колико |
оздравила с људима, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, |
баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А |
ак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по највећем снегу у неко доба но |
ије и срећније но икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бити бољ |
здарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ |
штаја и постављења у округу, предложи и Радишу за премештај из овога округа; а на његово место |
.{S} Најпосле се договоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта с |
сто послужавник па се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше |
е испита у једној шетњи Даница заустави Радишу и с неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, |
{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислил |
>Идуће Недеље упитали су велики ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о |
ом граду, где је гимназија, и препоручи Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му и други, кој |
.{S} Оволики број је просто запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на другом месту људи силом дају |
> <p>Кад се „збор“ разишао, упита Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти се ово допада, господине?</p> |
“ и новога јапунџета, довољно заклонило Радишу од зиме.{S} Радишу још дуго није могао да ухвати |
азак у велики град изненадио је не само Радишу него и оца његовога.{S} Никад у животу они нису |
Старији се ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши |
..</p> <p>Миљко се запањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетан |
ели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет з |
ажелели,“ надзорник намрштено погледа у Радишу па дрекну: „То је <hi>саблазан</hi>, господине!{ |
дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у Радишу, па се мајки оте простодушно признање: не знамо. |
оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, мама!</p> <pb |
и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је ре |
ти у школу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаше најпре пред кућом на |
...“</p> <p>Деда Радивоје се забленуо у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово до |
могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, с |
као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Радишу и овде држали за најбољега ђака; само он сам себ |
своме умењу и нахођењу, даш једнога <hi>Радишу</hi>, </p> <p>Посвећује овај свој рад</p> <p>Зах |
после бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и |
к и јеретик, него најпреданији културни радник, каквога нема ни једна школа; и камо среће наше, |
често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и старешина.{S} Отуда послови у нас рам |
ији, како је могла да насрне на овакога радника и да га одваја од оволиких послова, па се није |
јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, да сва |
оцијализам; па пошто у Србији није било радника и радничког питања, то је он узео сељака; а пош |
<pb n="304" /> храна ових младих умних радника.{S} И то им је у овој чистој природи необично п |
ити како је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им год за |
ста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету б |
овани учитељу и пријатељу, највреднијем раднику на књизи српској, који си и сам, међу својим мн |
Радиши и тежак дуг захвале према оваком раднику, не знајући како да га искаже.</p> <p>Најпосле |
тавише по свима школама у целој земљи и радници њихови бише одазвани на другу дужност, на дужно |
рајности и усталаштва показали ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за |
; па пошто у Србији није било радника и радничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни |
камени угаљ, који се свуда по машинским радњама употребљава и добро плаћа.{S} А четврто су разн |
им одношајима, после тога вежбање у тим радњама усмено, напамет, те да се са задобивеним предст |
утарње.{S} Хладноћа спољна кочи физичке радње и производи разне пробади, тишње, катаре, запаљењ |
даље; а хладноћа унутарња кочи духовне радње у детета, изазива страх и место љубави ствара мрж |
да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам долази с |
е треба да се завршује...</p> <p>Све су радње рачунске деца радила најпре с овим десетицама и ј |
м жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, |
ивот и отворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа свој |
чкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или марјаш. |
вако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гл |
им је Радиша показивао све очигледно, а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{S} |
ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па |
Сељани примише ову изјаву кметову веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадружније |
авет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него им је увек и написао све што он |
ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и како је свако њено питање једва доче |
но таквим језиком.{S} Отуда се необично радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Ради |
и му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интересују за оно што им ка |
} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} |
ви, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ |
а га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Вас |
тама домаћих животиња и о свима врстама радова, који могу да се врше савршеније, разним машинам |
е зими и Четвртак за њих, нарочито због радова у радионици.{S} Они су сами опажали све више, да |
> <p>У свету је видео четири врсте ових радова: од круте хартије (картонажа), од прућа, витака |
лог министарству</head> <p>После оваких радова преко распуста Радиша је у почетку нове школске |
ма су повешане слике и цртежи све самих радова ђачких с именом њиним за свих минулих тридесет г |
n="290" /> <p>А од свих пољопривредних радова највећу је пажњу поклонио <hi>воћарству</hi>.{S} |
две године.</p> <p>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за са |
гијене, свих врста пољопривреде, ручних радова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и |
попуњена сасвим.{S} За све врсте ручних радова набављен је сав алат, најновији и најсавршенији, |
све то замишљала још лепше...{S} Она се радовала и што ће да добије доброга друга и што ће да с |
ав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовали су се, како велику и лепу школу гради овако „с |
није било другога места.{S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Липо |
њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или су више жалили ови, ш |
е</title>“, коју су сви лепо разумели и радовали су се од срца, што су је послушали.{S} Онда је |
липовичку.{S} И колико су се загоричани радовали, што ће њихов вредни учитељ да се окући, толик |
рећноме боју косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога учитеља.</p> </div> <div type=" |
а, што је знак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио коња и готов је да пођ |
етом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S} У здрављу и са срећом д |
учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „танкога смо стања, па не можемо изд |
е на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован задржава кмета да седне мало, али он не хте, го |
да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и |
еку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свога познаника, сиромаш |
и, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшени |
, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалиш |
те, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, застру |
м, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није лас |
А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује |
вом, с јагањцима и јарићима.</p> <p>Кад Радован дође из суднице кући и каза својој домаћици Вел |
аја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радиши |
} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, |
па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво |
, шта да одговоре, па и заћуташе, докле Радован не прекиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја |
таде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, те лепо |
ожемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете само у тако далек |
ине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, |
у ишли далеко, далеко.{S} Најпосле рече Радован: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код куће |
оље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика одреши коња и предаде |
зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили и изашли у двориш |
ас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, и он поново исприча све како је било.{S} И Рад |
обичној кући, с туђином, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је по |
арале потковице као по даски.{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у школу, те их уписаше, па и |
„Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као р |
о данашње срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радован и његова млада и сва свадба са слушали су ове Р |
ру.{S} Настаје најмучнији тренутак и за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с дет |
<p>Сви се опет погледаше; погледаше и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прек |
ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што д |
ко малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да прекосутра у Неде |
а мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да сте још д |
о је чашу, устао и рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} Ти си претекао свога учитеља и данас се же |
ићи у школу једно кметово дете и Радиша Радованов.{S} Велика скроји и саши Радиши још једну пре |
е било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и заплакао се је од радости.</p> </div> <div |
о би се кад се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу и поздра |
почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку песму, св |
добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директор уписа Радишу него |
то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и стар |
читеља.{S} Учитељ једва дочека и напише Радовану писмо и упути га на некога познаника свога у о |
ма, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо.{S} И он се поносио што |
амо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, д |
вање и страх од последица рђавих дела а радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S} |
међу девојкама осталих села, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} |
шла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се спасл |
у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, или га је права радост чекала те |
ворио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за углед!...</p> < |
е може „делати у винограду Господњем“ и радовати се делу руку својих, заједно са својом вредном |
ину; установио сам и радионицу за друге радове ручне, те упутио омладину промишљеном раду и дао |
разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове Даничине и њене матере и сестре Зоре, и често ни |
о сигурном путу.{S} У веће се столарске радове није могао упуштати и с тога, што нема суве грађ |
е радове у радионици и за конструктивне радове и премеравање у школи за одрасле или у продужној |
собе где је почетак радионице за ручне радове, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда она |
А цртање им је било потребно и за ручне радове у радионици и за конструктивне радове и премерав |
а је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и читаоницу и с |
ука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме |
дионицу</hi>, где деца раде разне ручне радове, и то тако правилно, да их ни наши мајстори не б |
старе школе, па сте почели и оне ручне радове у соби, који спремају за поједине занате.{S} Зат |
да им министар, с обзиром на предузете радове око подизања нове школске зграде, неће затварати |
er" xml:id="SRP19102_C7.6"> <head>6.{S} Радови на новој згради</head> <p>Одавно се издиже велик |
er" xml:id="SRP19102_C6.7"> <head>7.{S} Радови преко распуста</head> <p>Радиша је био неуморан. |
:id="SRP19102_C11.6"> <head>6.{S} Други радови у овој години</head> <p>Сем редовног рада у школ |
:id="SRP19102_C10.7"> <head>7.{S} Други радови у овој години</head> <p>Оставићемо сад рад у шко |
ћих година било лакше.{S} Сви они други радови, из картонаже и плетарства, ишли су лакше, и до |
лој отаџбини нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балкан |
з појезије.{S} За гимнастику су служили радови у градини, а у згодно време радили су и у реду в |
читао и применио.{S} Ту су и разноврсни радови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих двоје поглед |
ти рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада |
ad> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици још нису посвршива |
ученика не може стати у учионицу и како радови на подизању нове зграде живо напредују, то ми је |
игнута нова зграда.</p> <p>Припремни су радови били приведени крају још прошле године, и очекив |
рађењу кућа, о пољопривредним алатима и радовима и тако даље{S} Младићи загорички на пример нис |
ајвише забављао књигом а Даница женским радовима, јер је хтела да извезе све оне шаре, које је |
ди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даљ |
сподине?“ одговори мајстор Милета веома радознало. „Да замесиш доста блата с плевом па да полеп |
ас прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало пиљила како учитељ њихов „записује“ све.{S} П |
ан његови ученици дошли у школу, они су радознало загледивали сваку ситницу и нису могли да пог |
застајкују пред капијом од „порте“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} А ученици Радишним, у г |
емо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; није грехота примити и научити нешто, а што ч |
у од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље с |
оше пристати на ово последње.{S} Али се Радојица Вукмировић издвоји па с пуно поуздања рече:</p |
неколико дана знало је цело село, да ће Радојица Вукмировић, Милић Лазовић, Никола Радичевић, П |
имер:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И у другим речима има <hi>о</hi> |
дом може усавршавати живот људски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато |
је Радиша гледао, да децу заинтересује радом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ак |
се без рада у животу не може, и само се радом може усавршавати живот људски.{S} А радом се опет |
о Радиша није преоптерећивао децу умним радом и дугим седењем у школи.{S} Његови ученици ништа |
што је ова необична гимнастика с ручним радом за време одмора трајала подуже, Радиша није после |
се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Особито се основна настава мора поправљат |
Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине народи нису били задовољни.{S} Јер |
њи надзорник је био потпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на п |
што је требало за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S |
радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} |
мим „знањем“ него <hi>умењем</hi> и <hi>радом</hi>.{S} Ваља да се <hi>навикавају на рад</hi> и |
вета опазио сам, да се сваки поноси <hi>радом</hi> и <hi>вредноћом</hi>.{S} А мој народ једва ч |
та у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и |
м преседне свадба!“..</p> <p>По доласку радосна Даница је обишла сва одељења, и не зна се ко се |
нидба а код девојака удадба.{S} За онај радосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе |
тругање. „Ево стружнице!“ повикаше деца радосније но Колумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад |
и песму, унела је живот.{S} И живело се радосније и срећније но икад.{S} Здравље је и Радишу, и |
дари, помагачи и надничари, били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S} Само млади |
аучиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово |
бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно узвикну: „Ево грађе за моја колица!{S} И прва к |
p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је Радиша радосно у повратку. „Ово иде на добро...{S} Још ми треб |
радовао кући и Божићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S} И <pb n="26" /> они, кој |
им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он |
ујући напретку, батине беху укинуте, на радост многога небојше.{S} Радиша се загледа у оне две |
о су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељ |
раве као деца!“</p> <p>Наста неисказана радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћ |
"SRP19102_C11.5"> <head>5.{S} Породична радост</head> <p>Једнога дана Даница уђе Радиши у школу |
и су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршујемо само школск |
ра.{S} Она има разговора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је принова уне |
то се зидови издизали све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, пома |
водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита и за име па р |
еду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижу |
редовао.{S} Цело је село сазнало за ову радост у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле су |
и друговима, још је више повећавала ову радост његову.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је пош |
в само подсећао родитеље на њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Рад |
школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душ |
ам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад помисле: да га је село иза |
о хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} Как |
уж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најприми |
ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости добрих загоричана не беше краја.{S} И од то доб |
од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{ |
дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше на посао, које око принове |
ан, отац Радованов, и заплакао се је од радости.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то с |
м све дати он.{S} Младићи су скакали од радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“... |
е сунце увек лепше сија.{S} А после ове радости због останка и заједничког рада долази и још је |
у коју сте почели!“..</p> <p>Веће опште радости у Загорици није било од постања њена.{S} Она је |
лити.</p> <p>Тако се ова година највеће радости њихове изметнула у годину највеће жалости.</p> |
ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>ГОДИНА НАЈВЕЋЕ РАДОСТИ И ЖАЛОСТИ</head> <div type="chapter" xml:id="SR |
уђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него кад су нешто направи |
авао Радиши и Даници и лепога здравља и радости у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и |
развијати како ваља.{S} Место лепоте и радости болник у свету види само муку и тугу, а место љ |
ча, него <pb n="280" /> кржља, и, место радости у животу и здрављу, он је невесео и несрећан; а |
ожелео! благосиљаху сељани, пливајући у радости, што им се школа неће затварати.</p> <p>- А сад |
Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како бил |
чини рад.{S} Цивилизација се оснива на раду.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само потпомаже ра |
овакоме јаду и општој невољи о каквоме раду на новој школи дабогме да није могло да буде ни по |
RP19102_C15.1"> <head>1. О себи и своме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Радишу. |
не може знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да |
ише и подобност за усавршавање у самоме раду.{S} Што год не усавршава рад и живот човеков, то н |
ед на будућност, све док се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме напредовању |
да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да допусти да једу у „о |
а за збиљу и у игри ствара наклоности к раду.{S} Интересовало га је, како се на телесно кретање |
и они и сметали Радишином интензивнијем раду с овима. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке |
његове школе, као и планови о сутрашњем раду.</p> </div> </div> <pb n="68" /> <div type="group" |
е ручне, те упутио омладину промишљеном раду и дао основу за многе занате, који данас ево и нап |
head> <head>ГЛАВНИ ПРИНЦИПИ У РАДИШИНОМ РАДУ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C5.1"> |
Даници и Радиши на преданом и правилном раду и пожелео им само добро здравље, да свој посао про |
>Тако је пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако |
и рад, то за ову годину о правом ручном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто |
l:id="SRP19102_C5.8"> <head>8. У Ручном раду</head> <p>Ово је предмет, у који је Радиша полагао |
игли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га неколико годи |
аједно са својом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар био рад |
зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и |
аља...“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који има то |
ад или промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доба м |
е не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још талпаре, склепане |
и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој |
би осетили у чему год <pb n="355" /> у раду и животу своме.{S} После друге принове дошла је и |
/hi>.{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, а рад је и по |
елесног и душевног него и усавршавања у раду и спремања за савршенији живот.{S} А друго не може |
у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, развија |
селу, која све слободно време проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од |
ово кретање у игри претворе у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и св |
у му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много више употребио природне силе, којима је з |
<p>Исти су ови принципи провејавали и у раду Радишину с оним одраслим ученицима.{S} Само се ста |
одазвани на другу дужност, на дужност у раду око ослобођења и проширења отаџбине своје.{S} Одош |
ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и тр |
дни али писмени Крсман, који је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник |
лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; и, |
Само млади циглари нису имали кад да се радују, јер су одмах морали да отпочну грађење црепа.{S |
д не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{S} |
с попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и ова |
пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњице па помисли: да се |
ти и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да |
окажете руком, на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите |
десетица исечена на јединице и онда је рађено и с десетицама и јединицама заједно. „Да поделим |
парче сира да доручкује, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици обоје |
вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n="199" /> па се и њему скотрљаше две три |
ом и пастрмом, за тим кокошку печену на ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S |
ћи ћете да напишете, само кад можете да разазнате, која се слова чују, и кад умете свако слово |
као пилићи чупају му сламу, докле је не разастру свуда и не остане празно пороже оцу на леђима. |
ова снаша даде један стари губер, те га разастрше по канатама газда Мијаилових кола и после, ко |
упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на држа |
у ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само |
к.{S} Не само да су људи свуда копали и разбијали камење, гледајући где има добра кречњака за к |
на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за разбијање камена, те су и неколико фуруна креча наложил |
уго; него да купе један велики чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћуски |
пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по неко, да га не п |
„А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан о |
} И овде су видели двоје: како је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозденог маља, |
м шареном хартијом.{S} Али се и таблица разбије и крижуља пребије кад се испусте или кад се сед |
је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађит |
а торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да ид |
оза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, <pb n="94" /> него лепо у реду, да св |
и и да би један другом могли и главу да разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда |
су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да их не испустите и не прити |
и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} |
сланике, вретена, кудеље или преслице, разбоје, кола и саонице, па почели сами да граде и сама |
еје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>снити</hi>, то |
е онда то јадна храна — само да се деца разболевају!...“</p> <p>Подне је већ давно превалило, а |
би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам д |
е ниједан <pb n="296" /> му се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернат |
105" /> школу и да учи онај, који би се разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погр |
е чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и умире.{ |
и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога с |
шу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{S} И док |
а врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљива жена, која је примала све што је н |
ве регруте, јер су знали да су писмени, разборити и из добрих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп |
и српски, него пристојан стан вреднога, разборитога и паметнога народа.{S} А с новом кућом доша |
и а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први — други!..{S} Други нек изиђу корак на |
и онда, кад ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе!{S} |
ету Миљку, да га пита, може ли мацке да развали и нешто од оних дасака да направи.{S} Груја оде |
год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацр |
.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима је многи отац претио своме сину |
е Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијама су нас истеривали и |
ванов, онда се израда и употреба камена разви још више.{S} У то доба Французи су градили нашу ж |
>Деца су пупољак, који се развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашћ |
ј свежој природи, гледајући како се она развија, и у ономе простом животу људском, у којем има |
и механизмом, напоље с дресуром која не развија тело и душу поступно и правилно него насилно и |
, а место љубави према људима у њега се развија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није доба |
сред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и каменарска индустрија.{S} Кречари су сваки бо |
е да закржља него ваља да расте и да се развија, да достигне своје савршенство и у узрасту и у |
деци</head> <p>Деца су пупољак, који се развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху раш |
{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи</h |
саопштено на начин најразумљивији који развија, даје најбољи успех.</p> <p>С одраслима је све |
ад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина нај |
шавати живот људски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и г |
па је добро пазила, да у ученица својих развија укус само за домаћим израђевинама, којима се и |
о га у многоме коче.{S} Оне сеју фразе, развијају фразеологију и дају шарлатане, који беже од п |
не расте у дубину, него им се више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају кад се ваде |
тина година напред?!{S} Организми се не развијају тако брзо.{S} Брзина развитка њихова није у н |
А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело |
ајима нису у деце готови, него се и они развијају поступно, живећи у друштву, долазећи у те одн |
и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају правилни и пријатељски одношаји. „Воли другог |
го и деца да расту у здравој атмосфери, развијајући се телесно и васпитајући се душевно, да вол |
развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне шк |
оне средине, у којој би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне, и физичке.{S} За |
посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго добро.{S} Радиша је и пре негде |
коле напредовало је све.{S} Нарочито је развијано калемарство и воћарство, јер је Радиша видео, |
бало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, него и за Ручни р |
а дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умешности.{S} Јер без овога нити има правилно |
ивљава...{S} Избацимо све ово и вратимо развијање детиње на прави природни пут, и наша ће наука |
Земља и њена површина, у своме предугом развијању, које се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се |
е Радиша гледао на оно, што је главно у развијању и учењу омладине и како је он то постизао.</p |
да одредила.{S} Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише него м |
Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у болесном телу, осећања се извесно неће ра |
болесном телу, осећања се извесно неће развијати како ваља.{S} Место лепоте и радости болник у |
те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала само |
ска осећања, као најузвишенија, не могу развијати како ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и з |
ти од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће се само....</p> </div> <div type="chapter" xm |
тке вештине и способности, да у другога развије плам за науком и загреје га за оно, што је добр |
оје је само за здравље, Радиша желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично м |
и ону стваралачку моћ, коју је желео да развије у својих ученика.{S} Зато је и полагао на њега |
оправи пољопривреда и сточарство, да се развије воћарство и пчеларство, да се уведе и свиларств |
којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисл |
и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n="181" /> стална навика на рад и висок сту |
водњу воћа Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зим |
, што се зове држава.{S} Не, него овако развијена личност је погодна и као човек за ону највећу |
војој савести, која му још није довољно развијена.{S} И онда није чудо, што ће „слобода“ ту лич |
ди</hi> израђени више него у нас: телом развијени и здрави; знањем богатији, а, писменошћу оспо |
ћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а практичнији је морао да |
вању очева, и бележио како је које дете развијено и телом и душом, јер је опет са сваким нешто |
и, сваки вам представља не само потпуно развијену личност него у исто време и изврсну јединицу |
м ово више треба, и да они овде могу да развију свој таленат.{S} Особито их је задобијало оно с |
што је пријатно и непријатно ваља да се развију осећања за све оно што је лепо, истинито, право |
них почетака у гађању с одраслим ђацима развила се права „стрељачка дружина“, у којој је из сва |
нпут се између њега и једнога походиоца развио овакав разговор:</p> <p>— Овај ваш господин као |
много важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски занат у Загорици.{S} Од њих су н |
И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што виш |
ати овоме, јер је ово <hi>природни</hi> развитак, једнак за све, и јер велика већина завршује с |
и примена у животу.</p> <p>Тело и његов развитак у почетку су важнији а после осваја душа и њен |
ко, тако и душа расте полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему треба још више пажње |
коли најглавније било здравље и физички развитак у деце, па онда уљудност и пристојност или вла |
и и свој морални, економски и друштвени развитак.{S} Само је главно ићи правилним путем и не гр |
нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни развитак човеков, те да младићи данас од двадесет годин |
кле пре свега и за душевни и за телесни развитак човеков.{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S |
етвртом месту старао се, да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само принос |
а смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је в |
ку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле најпосле сасвим не претегне.{S} Зато и |
дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што више и боље с |
ран; и ваља му само тај ум употребити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb n="99" /> на |
и.{S} Јер без овога нити има правилнога развитка ни спреме за савршенији живот, а без овога опе |
н и правилан, па ето не само правилнога развитка телесног и душевног него и усавршавања у раду |
ми се не развијају тако брзо.{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у самој п |
о је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат савршенији.{S} Са |
појмова, до којих су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S} До одмора их је обновио из Ср |
су животиње као и биљке постале у дугом развитку, онако како се мењала кућа њихова, Земља и њен |
ио је господин министар.</p> <p>- Дакле развод без конзисторије, додао је секретар.</p> <p>- Ак |
ст, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у својој целини.{S} А сам је себи највећи дога |
слова и да их изговарају по два — три, развучено, на слогове, да их <hi>шчитавају</hi> без зас |
во испод ножа? (Опет ђак полако шчитава развучено, као на слогове, а не на гласове).{S} Нађите |
пазите још једанпут мало брже! (И чита развучено, да се свака реч познаје).{S} Пазите још брже |
еће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чита развучено, да се не изговара по једно слово него по два |
да прочитамо ово на табли! (Читају опет развучено, да не пресецају глас измеђ појединих слова). |
.{S} Пазите још једанпут!.. (Сад читају развучено као на слогове).{S} Сад да прочитамо ово на т |
се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здрав |
је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде пост |
ече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад је ов |
а оде, да надничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како |
“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да разгледају оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је |
воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да сами огледају како ради, па им је онда |
виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чис |
азда Мијаила</head> <p>Док су они овако разгледали зграду школску и све што је у њој, почеше ве |
ички младићи <pb n="215" /> све то лепо разгледали и запамтили а једну циглу и цреп понели су и |
децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали <pb n="263" /> школу, сваки кутић њен, сваку |
ем Књазу!“ рече други...</p> <p>Тако су разгледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изн |
сира, и мостове граде као саливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смислио, да то није т |
па да се после о томе <hi>искрено</hi> разговарају, и договарају како што боље да поправљају и |
графирали жицом а сад покушавају, да се разговарају преко жице из једне вароши у другу и из јед |
дошли су опет ујутру и провели цео дан разговарајући се о ономе што су у школи учили, о биљкам |
ца је у све мило гледала, здравила се и разговарала слободно са свима, као да није била млада.< |
уче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, |
од школе, и са својим сељаком, те су се разговарали докле год није ударило звонце да улазе у шк |
а владине кандидате.</p> <p>Идући путем разговарали су се о томе, и обојица нису могли да се на |
љ момак у околини, о којем су они често разговарали; али никад ни помислили нису, да ће он потр |
чером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више наук |
и у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да |
кво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му |
у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече |
учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и кујну, и шпоре |
и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да |
њега и једнога походиоца развио овакав разговор:</p> <p>— Овај ваш господин као да је учио за |
а је <pb n="11" /> хтела опет да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко |
рији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а старији с |
смејаше се мало доброме старцу.{S} Поче разговор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша |
почеше дубље улазити у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ову преправку, где |
оштро, па да би прекратио овај лудачки разговор, он се механички поклони и рече: „Хвала, госпо |
... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову уђе један висок, л |
јпосле и њих.{S} Настаје поново синоћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце |
“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> <p>Код читања се продужило |
да се помеша с децом, да заподева и сам разговор и да им одговара на питања.{S} Једно га је још |
{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиљан разговор између Радише и његовога добродушнога послужит |
иша.</p> <p>Тако се продужавао пријатан разговор за све време вечере.{S} Радиша је опет причао |
д хоће“....</p> <p>И тако се продужавао разговор докле кмет не рече: „Ти си, господине, уморан |
а позабави.{S} Цело је вече само слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је |
м и утицају шума на њих и онда наставио разговор о томе, како стоје извори у Загорици: има ли и |
додаде Даница. „</p> <p>И тако се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове Даничине |
да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на друго и запита га, докле су данас терали ов |
још врзле поједине мисли из вечерашњега разговора, слике са данашњега пута, од села, од његове |
н премештај</head> <p>Одмах после овога разговора, или боље рећи ове свађе капетанове с Радишом |
води о томе рачуна!...{S} После кратка разговора послужише и другу и трећу, али Радиша није ви |
ста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има разговора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радишина |
о: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими га!</p> <p>Даница послуша мајк |
<p>Радишина је крава дуго била предмет разговора у селу и људи су се питали: зашто и њихове кр |
етњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи разговори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђено, |
ем, писањем и рачунањем, него с обичним разговором, ради упознавања с децом, и онда да им каже, |
младићима на овакој готовости и у даљем разговору договоре се, да у идући Понедеоник почну, у и |
и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разговору изишли су још на једно оближње брдо, одакле с |
с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{S} Сем тога у њега је било некога мушкога по |
о благим данима...“ Тако су у пријатном разговору ручали и поседели више од два сата па онда ус |
чистој природи и у пријатном, срдачном разговору и замореној Зори и њима обојма!{S} Радиши су |
е обилазио, а често и остајао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загон |
ећ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} Настаје најмучнији тренутак и за Радована |
анином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им друго не донесу.{S |
а семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из којега ће израст |
поправљају и усавршавају и што више да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; |
друга, и оне им све напредују, јачају и разгранавају своје послове; а не чекају све од државе к |
ђака (у продужној школи) ова се основа разгранавала дотле, да је надмашивала наше примитивне з |
ного дрвета.{S} Воћке су се све дивотно разгранале, а лепо однеговане изгледају као да су руком |
и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како |
руге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је године остало, да се |
вљено на време, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Даница је |
ните ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље |
е пошта и телеграф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породице и општине неподобне за већу д |
с.{S} У тога света прво куће нису овако раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна од друге б |
као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би могао да окренеш трупац, да сас |
есе, да стоје уближе <pb n="212" /> или раздаље, према томе, хоће ли даске да буду тање или деб |
а се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога по ј |
, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, али |
} Радиша је после позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је приликом рекао само |
е вам она најбоље показати откуд толико раздора, неслоге и свађе у брачном животу, што после пр |
“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> <pb n="33 |
стојанствен, и чувати се велика смеја и раздраганости исто онако као и велике љутине и онога шт |
лека и комадић хлеба, па оста да ствари раздреши и намести за конак.{S} Кмет остави Грују и нар |
ве потребе</head> <p>Мало по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и догов |
и збор у Загорици.</p> <p>Кад се „збор“ разишао, упита Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти се ово до |
<head>1.{S} Други дан у школи</head> <p>Разишли су се сељани од суднице и разнели по свем селу |
о си га тукао?“ У кривца се још опажала разјареност, с којом је онога немирка измлатио, па сасв |
на уму овакве типове кад је рекао: „Сва разлика између садашње и пређашње (турске) владавине је |
но и намештено да те осваја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне моје момачке, што ми је Г |
е влада Ристићева, и не налажаху нимало разлике између <pb n="330" /> њега и скорашње турске вл |
став једне и друге и нашао је врло малу разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата од те |
ад завирите у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у реду |
лели да остану, опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, да се слава може честитати и без р |
и и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладинов примише и кмет и Радиша.</p> <p>Тако с |
ије добро разумео, Миљко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Та |
драги мој пријатељу, ми имамо два јака разлога: прво, желимо свакоме да повећамо његову личну |
ке, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима него клин |
адњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљене у |
их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматрали сваку ситницу и пажљиво слушали све што се ч |
је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситницу на школи.{S} Прво их је зачуди |
испита молили Богу, он је некако много размахнуо руком и направио велики крст па се и дубоко п |
свима одељењима и угловима — све тачно размерено, као што је на плану.{S} Спољне углове Радиша |
, да набави једно клупче конаца, па сад размери пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма |
у гледала, како то све може тачно да се размери па да се не квари него да иде по сигурном путу. |
ђу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, па дође Груји и рече му, да |
могу покварити колица.{S} Док је Радиша размерио концем и обележио, како да дође то парче калдр |
а.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, г |
бину, рече секретар.</p> <p>Министар се размисли па најпосле опет рече: „Ипак га преместите, да |
.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро размислили: колико ту земље треба преврнути?! упита Миљ |
ећи у друштву, долазећи у те одношаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Талена |
ита Радиша пробе ради.{S} После подужег размишљања један одговори: „Бога ми, то тешко, господин |
15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>РАЗМИШЉАЊА ЈЕДНОГА СТАРЦА</head> <div type="chapter" xm |
ој разних школа за мушке, за женске, за разна занимања у животу, за разне науке на универзитету |
свака кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање |
му доносили књиге, позиве од капетана и разна писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га |
ј свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и |
женске, за разна занимања у животу, за разне науке на универзитету.{S} И свуда озбиљна брига о |
олску <hi>радионицу</hi>, где деца раде разне ручне радове, и то тако правилно, да их ни наши м |
ужној школи.{S} А код ових су продужене разне игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у |
доносе само новости из места, објаве и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од партија, |
роугле, четвороугле, многоугле, коцке и разне друге призме, пирамиде и купе па све до најлепших |
вине: школе, цркве, позоришта, музеји и разне друге државне и приватне зграде су и много веће и |
о да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друштвеним наукама, па не морамо да лута |
а спољна кочи физичке радње и производи разне пробади, тишње, катаре, запаљења и тако даље; а х |
школе, и стару школу.{S} Још су градили разне фигуре у кругу, у четвороугаонику и у троуглу.</p |
су радије прочитали целу књигу и чинили разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они д |
и железнице, ни стеарин и глицерин, ни разне друге научне истине по разним гранама научним.{S} |
ојио од животиње, он је почео измишљати разне инструменте, којима је производио разне гласове и |
аничио више на цртање и износио је деци разне слике од бољега намештаја кућевнога, бољих алата |
о чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући својој, које би му пружила варош и |
разне инструменте, којима је производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је д |
и њиме и књиге повезују и употребљавају разне кутије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакш |
а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{S} И кад су год одлазили од школе, осећа |
уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили школу, да не забора |
требљава и добро плаћа.{S} А четврто су разне руде: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, олово, сребро |
на најразличније начине па после плету разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по н |
и и много топлоте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји |
d> <p>Разишли су се сељани од суднице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред свакидањи |
{S} Венчање</head> <p>Муњевитом брзином разнео се глас по селу Липовици, да се њихова учитељица |
га онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одм |
адова, који могу да се врше савршеније, разним машинама и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио |
доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградама.{S} И све то млади загоричани почињу да |
Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима царевима, краљевима и |
<p>„На првом месту, у књигама се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, |
ицерин, ни разне друге научне истине по разним гранама научним.{S} Све то ми имамо данас готово |
им дубравама загоричким него све оне по разним парковима европским.{S} Али, шетајући се овуда, |
че тамо тражећи помоћи, или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, |
зника, те гађају у нишан и надмећу се у разним другим играма.{S} Често ту дођу и девојке, те и |
у гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, како их ветар тера; да <pb n="190" /> |
су опет погађали, која се слова чују у разним познатим речима највише са два слога и писали их |
ду у школи Радиша је изложио и слике од разних пољопривредних алата, бољега соја говеди и коња, |
слушање наука на вишим школама и читање разних одабраних књига само га је утврдило у томе, да ј |
38" /> и гимнастичка вежбања, играли се разних игара и надметали у трчању, скакању и бацању кам |
љега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре с |
тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непријатеља...</p> <p>Радиша је сад прво дигао п |
спитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа за мушке, за женске, за разна занимања у ж |
} Седмо, отуда је у њих безбројно много разних друштава, уједињења, заједница, задруга, и оне и |
ти.{S} У нашем говору има само тридесет разних <pb n="174" /> гласова, који кад се напишу зову |
ела, онда се могло поћи и даље, грађењу разних кутија па и коричењу књига.{S} Много је већу упо |
ећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И |
бро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је ко |
ним остацима до плота.{S} Доносила су и разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и бележи |
абавио, прочитао и применио.{S} Ту су и разноврсни радови и Радишини и Даничини.{S} И кад њих д |
ји си и сам, међу својим многобројним и разноврсним делима, покушао да у „Селу Злоселици и Учит |
савши у њега више правилности, лепоте и разноврсности.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити ала |
даску, греду, сврдао, тестере, лишће од разног дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, разно |
етку школе, особито због набавке семења разнога, алата, машина и књига пољопривредних и иначе п |
се дигла читава шума <pb n="375" /> од разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако н |
унесе у Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за |
калеми, па је онда приступио послу и на разном дрвећу <pb n="244" /> преслишавао ученике, да ли |
ма које су деца налазила и доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби њег |
еље двапут ишао и узимао и најмарљивије разносио по селу.{S} Тако је Загорица опет имала добре |
ности својих другова.{S} Али како су се разочарали, прво <pb n="301" /> кад су видели каква им |
нова за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао да набавља стручне књиге и |
је настало уписивање нових ђака за први разред.{S} И сад је Радиша најпре побележио све, који с |
године не прими ниједан ученик за први разред и да се ова, школа не затвара до довршења нове з |
а је настало примање оних малих за први разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а |
ош.{S} Ви сте сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и д |
друго одељење и она ће имати само први разред, а он четврти; како имају лепу градину и здраво |
ги разред, а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено на време, то с |
а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} И опет су пробрани најодраслији.{S} Тако је |
.{S} Радиша је примио своје ђаке, други разред, а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто |
је био набавио и нове читанке за други разред, али им их није хтео дати докле не понове и не у |
долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми н |
школска година, ђаци преводе у старији разред и зато захваљују свемогућем и милостивом Богу, ш |
је просто превео све ученике у старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их је распуст |
казао деци, да су сви прешли у старији разред, то их је Радиша пустио, да се до Петрова дана о |
гло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} Па како више ученика не може стати у учиониц |
и пето, да многи нису прешли у старији разред него, остали да „повторавају“.{S} И сами су изво |
на крају године деца преведу у старији разред.{S} Тако је ово био управо довршетак прошле школ |
S} Изиђоше и „најстарији ђаци“ за сваки разред по један, узеше у руке књигу и почеше све редом |
ако Радиша сврши други, трећи и четврти разред гимназије.{S} Тада се у нашој земљи отвори Учите |
ражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрали за најбо |
Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну |
крсници</head> <p>Кад је свршио четврти разред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовал |
нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко им |
и су ђаци лако могли да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је године градина била |
купу, да отпочну трећу годину или трећи разред.{S} Исто су тако дошли и његови одрасли ђаци, ко |
ене.{S} Радиша је ове године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први н |
што су учитељи њени имали само по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) што их н |
тек бити до године, ако дође још један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?! |
егови одрасли ђаци, којима се није знао разред, али који су осећали, да код Радише могу још мно |
азред, а за Даницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две године дакле попримана су сва дец |
о.{S} Зато идуће године он води свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће године н |
у продужну школу), Радиша је примио II разред, а за Даницу су примљени нови у I разред.{S} За |
зред, Даница је имала I, кад је овај IV разред свршио (и прешао у продужну школу), Радиша је пр |
сваке године.{S} Кад је Радиша имао IV разред, Даница је имала I, кад је овај IV разред свршио |
овога малога броја ученика и негомилања разреда огледале јасно и у великој мери и у самом успех |
ји, што сте почели из почетка, од првог разреда, па сте свршили сва четири разреда и сад настав |
ећи у други.{S} А између првог и другог разреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и |
уда ће Радиша сад, по свршетку четвртог разреда гимназије.</p> </div> </div> <div type="group" |
Даница и добра учитељица, на сва четири разреда, врши и дужност управитеља и школе, и нико о њо |
рвог разреда, па сте свршили сва четири разреда и сад настављате даље, и у толико ће вама бити |
, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се рукама не могу додирнути.{ |
Поред овога и благодејање се у старијим разредима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 |
> <p>Сем редовног рада у школи с другим разредом и проширења градине, Радиша је ове године урад |
нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову писм |
је свршио и четврти разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} Само се |
копирала и Радишини су ученици у првом разреду лепше писали него нечији у четвртом.</p> <p>Из |
о му долази <pb n="209" /> сад у другом разреду.{S} И ако је надзорник по струци био математича |
ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године госпођа учитељи |
ојачавао багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако |
„Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша |
ту личити на „распуштеност“, „расуло“, „разузданост“, „безвлашће“ и „анархију“.{S} Јер се слобо |
одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се долази са |
расипа онако као пре, него свуда видите разуман распоред и штедњу.{S} Мајке много чистије држе |
него насилно и накарадно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — никакве |
главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би |
ту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила се |
А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сва |
„учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у Загорици не з |
пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разу |
ади несавршено.{S} Њему само треба више разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то види, к |
ија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, |
код малих ученика, јер је тежи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем добро запамтила и |
редавао, јер је то почетницима тешко за разумевање и да ће то они учити доцније - надзорник је |
ту био унео очигледност, експерименат и разумевање, усред механизма и бубања напамет по осталим |
у својим речима и на свој начин с пуним разумевањем, он је просто био очаран.{S} И на крају исп |
S} Али је после сваки пољопривредни рад разумевао много дубље.{S} И кад је доцније говорио о ње |
и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе желео, <pb n="225" /> |
им умотворима, није глуп.{S} Он ће лако разумевати и примати све оно, што види да је добро.{S} |
су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по потреби им је то објашњ |
а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да |
еликих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју него мали, а друго они много боље памте, јер < |
мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеју:</p> <quote> <l>Из мрачнога сину гроба</l> <l> |
зе и надгледају само школски људи, који разумеју задатак основне наставе и како се он изводи, т |
еца вас моле</title>“, коју су сви лепо разумели и радовали су се од срца, што су је послушали. |
е да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} |
вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као |
и или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год |
Радиша.</p> <p>— Тако дакле!{S} Сад се разумемо!{S} Онда иди и спремај прње!</p> <p>Радиша она |
и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, што је говорио оним црквеним језиком.{S} |
нда ће један рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам |
буде макар један ковач, који би потпуно разумео тај посао и могао да оправља све алате од гвожђ |
бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала |
долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књ |
учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и г |
ине, а човек само управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" |
је; и опет онако, како ће деца најлакше разумети.{S} Напамет само лепше песме и лепше изреке у |
и како се у овој градини за углед ради, разумеће боље све пољопривредне послове но сви загорича |
одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да разгледају оно, што су ур |
ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, |
најпростије и најлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложеније ари |
И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често и оста |
лики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан после |
и своје име и да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А како |
ду више неразумних и непросвећених него разумних и просвећених.{S} И ето откуд опасности од тог |
кте, него да све врши и отклања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бит |
ређено одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико н |
Ово је култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па з |
свога труда, да од овога села направите рај на земљи а од становника његових паметне и вредне љ |
ги један <pb n="164" /> малишан: „Је ли рај на небу или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то п |
еће га после Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања б |
а.{S} Народ је остао бесправна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Тур |
хову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја — све овако у питањима и одговорима.{S} И опет: ко |
дом, о „првим људима“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја — све овако у пит |
а сад се једва чека.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу ил |
бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, |
да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи |
ју сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, господине, те се ми старији сваки дан пре |
се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само |
ака, чутуру вина <pb n="13" /> и пљоску ракије, мало пастрме и сланине, јабука и ораја и преобу |
и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} М |
вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошлицу, и на |
о и Миладин се понудише још по једанпут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру најпре прин |
мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића пале и сагоревају наше тело, те м |
а клупом.{S} У том донесоше и наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, по |
ну и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А н |
уму Радишином није било места за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за госте и за |
рат био је потребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се |
да не пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му људ |
и и у другим кућама и замењивати медену ракију.</p> <p>У своме „интернату“ Радиша је обратио ос |
о но што их је икад Тома својом дрвеном ралицом преоравао.{S} За време ово Радиша је полако сми |
ад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да ду |
и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, између ногу, преко главе и истрке.{S} |
твоје село?</p> <p>Миљко стидљиво слеже раменима и одговори му: не знам, господине.</p> <p>— А |
есто, горе у реци...</p> <p>Миљко слеже раменима па простодушно као увек одговори: „Како ти рек |
о ћемо да поправимо?</p> <p>Миљко слеже раменима и сасвим простодушно и забринуто рече:</p> <p> |
шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима и одговори му: „Хвала твојој снаши!{S} Али рец |
Даница ћути, гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, |
ћин и старешина.{S} Отуда послови у нас рамљу, те приватни прелазе у стране <pb n="405" /> руке |
била права руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама са завртњем на крају, опет направљеном |
ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао родитеље на њихо |
срећу за целу годину.{S} Данас се руча раније него других дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а |
добро и да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онак |
навлаш данас пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио г |
рема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и |
да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште па сад рече својим уч |
је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема |
е ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја по |
месило у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штог |
да отпочне свој најузвишенији посао.{S} Рано зором устала је Миљкова домаћица и сва чељад, особ |
ио и дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође судници и поправи оно на школи.</p> </div> <d |
у прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пу |
, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово |
е тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда најв |
а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било |
облем још није решио...</p> <p>Сутрадан рано дође и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се са |
„мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и наредио да изнесу све његове ствари у доксат, па |
илац.</p> <p>— Спава он добро, но много рано устаје, једва ја уграбим да устанем пре њега, да м |
па једва проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен н |
остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, своје мајке и оца свог |
етрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто целе го |
ет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одм |
ђу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима |
деци, којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било |
а је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше |
е само по које пиле и макар једно прасе рањенче него и краву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Ј |
мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школској, а одатле почео да даје и уч |
на као око и најбољи парк и најбогатији расадник свега што је најбоље и најпитомије.{S} Жива је |
ни, а градина као најуређенији европски расадник.{S} И унутрашњост школина је сад много другоја |
адина школска, која је већ постала мали расадник за ово село.{S} И тек је настао распуст школск |
градину школску, те од ње створио мали расадник за околину; установио сам и радионицу за друге |
А Радиша је градину школску сматрао као расадник за околину и давао је и одраслима, ако је који |
буде свима <hi>углед у свему</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици |
клоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање младица и пресађивање оних калемњених.{S} Та |
и дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће буде поред глав |
S} Они су мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посад |
је набавио и једну краву полушвајцарске расе, која је давала по 5 — 6 литара млека дневно, те с |
{S} И кад је год опазио код деце немар, расејаност и зевање, напуштао је тај посао и прелазио н |
{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуда видите разуман распоре |
сељаци, особито мушкарци, много пију и расипају.{S} Један је из пиштоља убио најбољег певца; ј |
ем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите.{S} Прекр |
ml:id="SRP19102_C1.1.6"> <head>6.{S} На раскрсници</head> <p>Кад је свршио четврти разред, Ради |
="SRP19102_C1.2.4"> <head>4.{S} Опет на раскрсници</head> <p>Тако Радиша сврши други, трећи и ч |
о, где си расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ па |
м успехом није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих |
је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији. |
кала: „Моја руко, зелена јабуко, где си расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, |
, наводећи, да није гладан и да жели да распакује своје ствари и извади што му треба.{S} Нуди г |
у варош, да потраже мајсторе, и тамо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имал |
погинуо, ишла је као луда по селу, сва расплетена, с преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} А |
деца памте слова и пишу их колико да се распознају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њему посл |
вога дана и онако не беше нешто најбоље расположен па плану. „Казао сам им и настојавам да <pb |
благослови ову намеру и стави им се на расположење, да им напише молбу министарству за учитеља |
молио кмета, да му поред Грује стави на расположење још једнога човека, те да он с њима спрема |
и многе загоричане, и он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се |
да производе у души слушалаца пријатно расположење и веселост.{S} А један такав инструменат но |
, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања ово само додирују, у |
</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер имамо на расположењу сву готовину тога напретка других народа.{S |
стао празан, то је Радиша учинио овакав распоред: да све три собе употреби као радионице за Руч |
о мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, како ће воћке што више бити изложене сунцу а |
аљало прекопати целу градину, направити распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађи |
нако као пре, него свуда видите разуман распоред и штедњу.{S} Мајке много чистије држе своју де |
то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распоред, где ће које дрво да дође, и око школе ископао |
ља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему се опет с |
p>Онда је новаке уредио и увео у школу, распоредио их по клупама и казао им, да ће они ту учити |
ада уредио све по два, увео их у школу, распоредио по клупама и казао како да седе, да устају, |
о ћемо и школу направити лепшу, с бољим распоредом и свим оним што треба школи тако, да ћемо се |
.{S} Доцније се све ово продужавало.{S} Распоређено је где треба које дрво да се посади и ископ |
тварима у тој јединој соби, па тако све распоређено и намештено да те осваја. „Ах, какве разлик |
места угођена за њу.{S} По дворишту је распоређено свакојако дрвеће тако, да веће брани од вет |
није, па најпосле песак.{S} И све се то распоређивало подједнако.{S} Онда један од ђака рече, д |
следње и најудаљеније чобанске колибице распростре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, |
та</head> <p>Радиша је био неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и нерад него за рад дру |
оно, што она нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер |
итати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он. „Па сутра ј |
во друго пиће по варошима.{S} И ниједан распуст школски Радиша није провео пријатније од овога. |
асадник за ово село.{S} И тек је настао распуст школски, да се обоје одморе и освеже за идућу ш |
и више.</p> <p>Прошао је испит и настао распуст школски и Даница се сваки дан шетала пред вече |
дбине.{S} Па при свем том кад се свршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од |
ода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу |
А између првог и другог разреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код к |
да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, |
мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} З |
а уради.{S} Тако је ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад и |
сад сетио, како је и њему после сваког распуста било тешко да почне да пише, и како његова соп |
у овој школи</head> <p>И доиста, после распуста школскога Радиша се пријави у Учитељску Школу |
треба за идућу годину и шта ће за време распуста школскога да ради.{S} И, међу свима питањима н |
Радиша је питао, ко је од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, да му причају о томе, |
ри сваки пут кад је суво време, а преко распуста су пребојена врата и прозори и поручено десет |
тву</head> <p>После оваких радова преко распуста Радиша је у почетку нове школске године могао |
...</p> <p>Грађење се продужило и преко распуста.{S} Радиша је сву школу, са свима одељењима, с |
RP19102_C6.7"> <head>7.{S} Радови преко распуста</head> <p>Радиша је био неуморан.{S} Распуст њ |
казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетку рекао им је, да стојећи кажу |
зменио, осиромашио, политички завадио и распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све |
ле малога одмора вратили у своје село и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој |
одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту школском Радиша је једнога дана седео с оцем и |
је чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуштеност“, „расуло“, „разузданост“, „безвлашће“ и „ |
рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст поузданији; он онда не лута и не удара странпутици |
и гаји животиње.{S} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На пето |
n="182" /> одмерена и сварљива.{S} Тај раст омеће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души ст |
<p>На петом месту старао се, да му тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као и суви |
но се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, г |
И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећа |
ледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово је неки глу |
} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
во било први пут да се једно од другога растају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он |
и још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане, њеног лепог чела и њене |
дована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Ра |
ве више жао, што се више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} |
а не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се |
на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не учини |
оју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год дође, пи |
обро, Томо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда позове газда Мијаила и још не |
<p>Код читања се продужило и вежбање у растварању речи на слогове и гласове, и читање из буква |
о запрепастио, кад је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, и да се од та два гас |
рзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, |
еме од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огре |
у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да достигне своје савршенство и |
кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге жив |
ци не знађаше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и како су они ја |
то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb |
>Као што тело расте полако, тако и душа расте полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њ |
е наћи и видети готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да прав |
о него ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви ради |
жним градовима.{S} У њих чак ни шума не расте онаква, каква се сама посадила, него је и она гле |
у.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" /> кржља, и, место ра |
Тада се често пресађују, те им корен не расте у дубину, него им се више жиле развијају у страну |
ручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађ |
углину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на |
тету као и пупољку.</p> <p>Као што тело расте полако, тако и душа расте полако.{S} Њен се разви |
познати све што живи на Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S |
о ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што |
донесе и пресади свако дрво шумско што расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које |
ада, и које зову „дрво будућности“, јер расте на свакој земљи и потискује све остало дрвеће.{S} |
и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје и жи |
наке дебљине.{S} Чим се упрело за један растегљај или два, Радиша је показао, како ће онај то у |
у село држи заветине, и ја не могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште најзгодније. |
и и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће се само....</p> </div> <div type="cha |
чнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље.. |
где се старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду ст |
све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпосле отац помисли: да није |
и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се попла |
ња је имао три сина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је најмлађи, Растко, побегао у манастир |
сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава, а |
је тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много па остану да преноће а сутра |
на, Вука и Растка.{S} Овај је најмлађи, Растко, побегао у манастир.{S} Једанпут су дошли калуђе |
али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и до |
n="155" /> и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и није волео да с |
ајмлађи <pb n="155" /> и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и није |
ава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао у Свету Г |
.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се |
амо молећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се искраде од куће и с калуђери |
неки манастир, па у вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори: како су тамо све са |
да се наместе.{S} И одмах су удариле у растоваривање и намештање.{S} Кад је вечера била готова |
ош греде и диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, што је село доносило, те је и то лепо |
.{S} Радиша се загледа у оне две дебеле растове даске, дуже од највећега човека, на које су лег |
ном, који је на средини подупрт дебелим растовим диреком.{S} Од дирека с обе стране су клупе до |
У углу једноме стајао је орман од једре растовине, који је Радиша сам направио, да би ученици њ |
ађене правилно, у реду и на подједнаком растојању, да се и томе чуде и старији људи и околна се |
о су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад подиже читава млада |
ило много и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како |
/p> <p>Либералима пак све ово изгледаше растројство, слабљење државне власти, убијање ауторитет |
о да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, развијајући се телесно и вас |
ш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „За |
д она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће г |
у, а љубав <pb n="48" /> свему.{S} Деца расту сасвим слободна, а љубав их чува само од онога шт |
обро, особито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{ |
нају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више. |
светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S} И телесни |
ржава и после, можда до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то мотика з |
м ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има једна млада удовичи |
да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се сутра спреме |
е је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину ка |
еким несрећним узроком задруге све више растурају, те услед тога наш свет сиромаши и не може да |
ушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 комада од сваке корисне књиге, |
ска.{S} А Радиша је све то најмарљивије растурао по целој њиви.{S} На послетку је наредио, да с |
о?{S} Ништа ово не ваља: <pb n="342" /> растурат’ човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављ |
стожера.{S} Онда рече, да по тој земљи растуре сав онај ситан камен што је остао од калдрме и |
ојаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан добрим друмовим |
чинити.{S} У људи има пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме |
прилично удаљене једна од друге и село растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све кровиња |
ој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Шера |
„слобода“ ту личити на „распуштеност“, „расуло“, „разузданост“, „безвлашће“ и „анархију“.{S} Је |
другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде та |
ако од паре постане опет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу да падају кад нема о |
опијала и ојачавала.{S} И наста не само расцеп него и отворено непријатељство између њих.{S} Од |
348" /> он слободно управља собом.{S} А рат тиранији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било т |
ају из пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по неко, да г |
кабинети, који су се устезали да објаве рат Турској, док најпосле не дође министарство Стевча-Р |
head>2.{S} Други рат</head> <p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему је н |
етком мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу, да с |
l:id="SRP19102_C9.2"> <head>2.{S} Други рат</head> <p>Други је рат, као што је познато, био бољ |
тарство 20 Јуна ове 1876 објави Турској рат „за ослобођење и независност“.{S} Зато се предавања |
ације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и грозотама својим, т |
р је личио на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је иде |
S} Стање у земљи</head> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или |
толикога стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да |
оји поред два огромна, страшна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши дом наук |
И како после мобилизације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и |
S} И ми смо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова је доста и из овога села за то ослобођ |
ену школу или не, долази објава другога рата, и Радишу понова, као и све загоричане, позива дуж |
ј је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали главну команду своје војске у руке Русима |
А кад је ова била готова, објава другог рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бр |
није прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, |
ана либерална странка.{S} Зато се после рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспе |
ло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и пачивало мртвим сном.</p> <p>Србиј |
а Радишу, <pb n="249" /> да им прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, ко |
ло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о |
се сачувало много причање о јунацима и ратовима нашим с Турцима и другим народима.{S} Ево слуш |
ри године; човек јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми |
S} Из доба механизма оне прелазе у доба рационализма.{S} Пре беше главно да се научи напамет, а |
i>умешност</hi>, основе заната и основе рационалније пољопривреде, привреде и живота у опште.{S |
а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, нало |
јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста ов |
ати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовали су се, ка |
нско, школује и изучи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они, |
да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упита кмет Миљко.</p |
А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} После кратка разговора послужише и другу |
и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена вратима и прозорима и како се погађа с мајс |
доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали све врсте рачунања до сто очи |
и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је последња десетица исечена на јединице и онда |
4.{S} Пети дан, прва киша и први час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигли својој кућ |
крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у сваком пред |
огли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у градин |
није ценио строго по предметима и водио рачуна о томе у који наставни предмет што долази, него |
ине или из незнања или из својих личних рачуна...{S} Зато је свако бесвесно трчање масе ризично |
То је <hi>јерес</hi>, господине!..“ Из „Рачуна“ је тражио „таблице“ и писмено рачунање.{S} Ради |
но и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија, и нема куће у којој бар |
снио, да деца умеју усмено, напамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек д |
еку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачунају.{S} Зато им је дао дебље хартије свакоме по ли |
сто онако као лане по десет десетица, и рачунали су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био наб |
а направили онако и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до годи |
да направе стотине, те су с њима и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. <pb n="239 |
9, онда су Радишини ђаци у памети овако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних |
на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунали са десетицама па их је Радиша пустио кући.</p> |
се одсече 27, колико ће остати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одсече 10, остане 83, |
школе.{S} На орману је била права руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама са завртњем на кр |
рад с очигледним средствима.{S} А пошто рачунаљке још није имао, он се, још боље, послужио овим |
Из Рачуна су убрзо савладали све врсте рачунања до сто очигледно и усмено, па су онда направил |
да да настави даље, особито из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената, |
ачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <pb n="209" /> сад |
тали и преписивали народне песме.{S} За рачунање је и њима казао да направе стотине, те су с њи |
ар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам све!..{S}Узмит |
вар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме исече ону стоти |
рекао је: „То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из „Српског језика“ деца су лепо читала као |
„Рачуна“ је тражио „таблице“ и писмено рачунање.{S} Радиша му је објаснио, да деца умеју усмен |
"239" /> Ове је године почело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер им сада ни |
е ове прве године није предавао писмено рачунање.{S} Говорио је, имаће кад; то су апстракције к |
да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем, него с обичним разговором, ради упознавања с |
креч, циглу и греде и диреке није ништа рачунао, јер ће то село донети: поделиће се, па који ву |
, за оба одељења.{S} И одељење Даничино рачунао је са 30 ученика, и тако је израчунао, шта им т |
научите да читате књиге, да пишете, да рачунате и да научите још много што шта што у књигама и |
це, па ће после видети, како ће им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће |
не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, има пуно пис |
пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите |
ко су напослетку израчунавала и најтеже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле |
и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почињала с таблицом и правилима, и прво се |
а да се завршује...</p> <p>Све су радње рачунске деца радила најпре с овим десетицама и јединиц |
ter" xml:id="SRP19102_C5.3"> <head>3. У Рачуну</head> <p>Као што се видело, Радиша је одмах поч |
е запамтите.{S} Извадите оне десетке за рачуњање!..{S} Извадите их из хартије!..{S} Ставите их |
нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или питомо воће у овоме селу, Р |
ред! — Сад их раширите! -— Саставите! — Раширите! — Опет саставите!— Раширите! — Спустите! — — |
ставите! — Раширите! — Опет саставите!— Раширите! — Спустите! — — Хајде сад полако овако да се |
а! — — — Опружите руке напред! — Сад их раширите! -— Саставите! — Раширите! — Опет саставите!— |
ј напредак и да их стигне.{S} Јер свако рашћење има своје време, свој рок, колико траје.{S} Мож |
њао од елемената, јер се свако природно рашћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Уско |
А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да иде својим редо |
на, мотке, скакању, прескакању, трчању, рвању и тако даље.{S} А нису заборавили ни свирку и игр |
едан другоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом |
м и вера, веровање и страх од последица рђавих дела а радовање и она мила готовост да се чине д |
а</hi> људска: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио |
ска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад |
, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то |
и људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, нити ј |
ла.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и немојте ни |
учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био ка |
а те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми и ти.... |
, па нам неко може навест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — „Оно ниј |
тељева и оне собе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле до нужника, и од нужника до шко |
више <hi>слуша</hi> домаћина!</p> <p>— Реакционар, назадњак! узвикнуо је један носилац нових и |
воју!...{S} И, мало по мало, па се ово „реакционарство“ Радишино <hi>прочује и до </hi>партиско |
ако да одговори на ово питање.{S} Његов реализам није трпео предрасуде и празноверице, а његова |
а клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову намеру и стави им с |
.</p> <p>На Петров дан, пошто није било ревизије, Радиша није правио никакву параду, него је пр |
анашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор је усхићен завршио испит овим речима:</p> <p>„Х |
</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта треба да се с |
о као најближи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и новој школи з |
аврши и ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у старији разр |
ову искрену исповест Миљкову, господин ревизор рече и сам сасвим отворено:</p> <p>— Хвала вама |
Дошла их је скоро половина.{S} Господин ревизор је мислио, да ће видети дечаке после основне шк |
и је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и уређење њено, кад |
га искаже.</p> <p>Најпосле је господин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се |
не а код Радише после подне, и господин ревизор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто мех |
био непрекидан све до испита.</p> <p>За ревизора је ове године био одређен један млад човек, пр |
о.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором.{S} Остало је још мало дана до Петрова дана, |
вао, а они одговарати на сва та питања, ревизору се учинило, као да су дошли неки техничари, аг |
А познато је, да свака влада има својих ревноснијих чланова од себе саме.</p> <p>Тако се после |
Радиша није казао да је доста, деца су ревносно доносила; а он је само поравњивао и давао потр |
олини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су писмени, разборити и из доб |
осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми о |
постојећим законима и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијал |
готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономад |
е“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопати ц |
н опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по несташлуку њиховом и међусобном задиркивању.{S |
ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га |
свом реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без |
збегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем слу |
ећа количина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиле |
лесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</ |
да, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша |
ра оно крајње испод конца.{S} Онда поче ред од овога реда зиду, опет с потребним нагибом за сли |
д зида, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише посао |
знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку д |
а народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота, већ |
сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго, да се боље са |
ну па поче <pb n="170" /> да слаже први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашт |
поче да огледа, како ће да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово |
упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале калдрмџије и за час се |
е боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редом, па трећи |
пупчен.{S} Тако сташе намештати и други ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно, |
ицу па помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} |
еним концем и да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на б |
ала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, ка |
приближе једна другој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде добри путо |
, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује).{S} Напишите га и |
дух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За |
е у свих шест редова?..{S} Нађите седми ред?..{S} Колико је ту?..{S} Колико је у свих седам?..{ |
на.{S} Радиша сад намести први попречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташ |
при врху и Радиша опет уплете последњи ред с преплетањем а крај утврди концем.{S} Простирач је |
у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет р |
вих девет редова?.{S} Сад нађите десети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему десет!..{S} Коли |
сење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како д |
је у свих пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите има ли десет?..{S} Колико је у свих ше |
ед крстића, један ред котурића, а трећи ред пун ових кромпирића (тачака).{S} Узмите крижуље!..{ |
је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигну |
во код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слово код игле?..{S} Ко ум |
т да направите један ред крстића, један ред котурића, а трећи ред пун ових кромпирића (тачака). |
е.{S} Хајде сад опет да направите један ред крстића, један ред котурића, а трећи ред пун ових к |
о.{S} Затим је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се д |
{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Погледа |
ако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова код ока!..{S} Знате ли |
о сте мало пре градили, да начините пун ред крстића, све један до другога, овако! — (Деца граде |
ша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових котурића! — Хајде сад у трећем реду котуриће с |
укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb n="122" /> к |
а личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају ж |
и, Радиша рече, да стану пред вратима у ред.{S} Онда су улазили полако и седали на своје место |
у за један корак напред! — Вратите се у ред! — Опет изиђите! — Вратите се! — Изиђите! — Вратите |
ак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су п |
су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле ј |
о и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извад |
ико има ученика, па им рече, да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да и |
ила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Ра |
оре, а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала гу |
дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је |
, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{S} Учени |
<pb n="151" /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„П |
пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча један немирко |
Прво је пазио на <hi>чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, |
едном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S} Колико ј |
је у једном реду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у три ред |
аде слободно.{S} Клупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на |
т има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ова реда, он има два — десет или <hi>двадесет</hi>.{S} У ов |
есет.{S} Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, он има четир — десет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И |
опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има три — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у |
љих станова, бољега покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам |
жбу и познанство, и за познавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <pb n="389" /> Подигао с |
испод конца.{S} Онда поче ред од овога реда зиду, опет с потребним нагибом за сливање воде.{S} |
S} Онда наслужише Радиши.{S} Радиша узе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Х |
, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, <pb n="94" /> него лепо у р |
ла крштених“, то је он записивао све из реда, по казивању очева, и бележио како је које дете ра |
з брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него да су сви зај |
ни брда, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Ст |
г намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора п |
д има три реда?..{S} Колико је у четири реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико у шест?..{S} Колик |
е или тридесет?..{S} Колико је у четири реда?...{S} Које је веће: или четири десетке или четрде |
два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири реда?..{S} Колико у пет?. |
та је то двадесет?..{S} Колико је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или тридесет?. |
слова.{S} Огледали су и натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, па им онда рече, да ос |
е сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на одмор!..“</p> <p>Време се мут |
јде сад натраг!..{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} Нађите ц!..{S} Н |
ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?. |
али и писали.{S} Онда их је питао преко реда, које је које слово.{S} Затим је казао, да пишу јо |
d="SRP19102_C5.11"> <head>11. У одржању реда и понашању</head> <p>Осетљивом Радиши је најтеже б |
равку у кући сеоској, особито у одржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <pb n="358" |
{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седам — десет или <hi>седамдесет</hi>.{S |
сет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> редова, онда он има осам — десет или <hi>осамдесет</hi> |
} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> редова, онда он има девет — десет или <hi>деведесет</hi |
десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</hi> редова, он има пет — десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у |
есет.{S} Ко има свих ових <hi>шест</hi> редова, он има шест — десет или <hi>шездесет</hi>.{S} И |
је то шездесет?..{S} Колико је у седам редова?..{S} Шта је то седамдесет?..{S} Колико је у оса |
је то седамдесет?..{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десетака?..{S |
је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред!..{S} Колико је ту?..{S} |
д осам десетака?..{S} Колико је у девет редова?..{S} Колико је ту десетака или десетица?..{S} А |
ко је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети ред!..{S} Пребројте, да л |
тке или четрдесет?..{S} Колико је у пет редова?..{S} Које је веће: педесет или пет десетака?..{ |
је ли истина!..{S} Колико је у свих пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите има ли десет |
тачке.{S} Пребројте, је ли истина десет редова и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Б |
или десетица?..{S} А колико је у десет редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} Колико |
њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метн |
или пет десетака?..{S} Колико је у шест редова?..{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је у седам |
ма ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова?..{S} Нађите седми ред?..{S} Колико је ту?..{S} |
. (И даје им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по десет ових кромпирића црних, што с |
и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет |
изнесите таблице, да пишете сад све ове редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа |
есне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} Зато добро пазите.{S} Испо |
слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове овако испупчено. „Да почнемо, господине, и с ове |
дугачка слова, која иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S} Које је т |
емешта што нећу и ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се |
аде буквар, те поново прочиташе све оне редове, што су читали мало пре, и показаше понова сва с |
} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађите оне редове испод ножа!..{S} Пазите: <hi>о — н</hi>: шта је |
беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се |
штено и на тој страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} Али је и |
сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, други разред, |
само деца увек била сва здрава, него је редовно и свршавало школу онолико колико их је и почело |
ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 |
ко с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца „за оно, веле, <hi>наше |
аставио најпотпунију збирку, из које су редовно деца узимала на читање, особито о већим празниц |
руги радови у овој години</head> <p>Сем редовног рада у школи с другим разредом и проширења гра |
ите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас кушам преко р |
лика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писана да пишете а штампана да цр |
ка с врућом погачом, па онда друга јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они п |
} Сад долази „стварање“ света по данима редом, о „првим људима“,о животу њихову у„рају“,греху њ |
по свој згради, те покропи сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише св |
ад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А |
на ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на |
Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздраве и да га п |
је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако глед |
један, узеше у руке књигу и почеше све редом да „слишавају.“ Они су најстарији „склањали“ глаг |
у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око о |
окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отпочне молитву: о |
игралиште.{S} Одатле су повлачили стазе редом, пустивши главне у средини по 1,20 а споредне, на |
творе код ока.{S} Онда налазе све слике редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љ |
.“...{S} Овака је судба чекала и остале редом.{S} Ником се никакав изговор није примио.{S} Једа |
ем да улазите у школу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркуј |
а најлакше и најзанимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за пот |
напоље да се мало одморите.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три прозора п |
или печатана с десне стране.{S} Почните редом!“..{S} Деца пишу, а Радиша обилази и поправља им. |
екају док порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших негле |
</hi> саградили!</l> <l>Те да у њој сви редом <hi>учимо</hi>,</l> <l>Своју <hi>срећу</hi> у њој |
и насладе за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb n="289" /> |
већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете о |
.{S} Опет су стали пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша настави:</ |
ли и пребирали и судове прали сами ђаци редом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буде у свом р |
ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу |
SRP19102_C13.1"> <head>1.{S} Све својим редом</head> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи су поправи |
оли загоричкој пошло је опет све својим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено |
ропашће.{S} Мораш чекати, да иде својим редом.{S} И свако пренагљивање могло би донети штете де |
могне му.{S} И све је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа сада ј |
да је заснован на природи, да иде њеним редом и по њеним законима.{S} Као у градини тако и у ку |
да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је таман онолико била загрејана, кол |
звонило.{S} Јер се сваки народ само <hi>редом</hi> може одржати у једној целини.{S} И ето откуд |
ао све најглавније ствари.{S} Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не |
биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало застиде |
Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотребнијих закона, као и књиге загор |
највише су се чудили оној правилности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа ј |
о дан за даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај |
стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и |
е ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња |
ца</title>“ а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали.{S} За овим је један издекл |
или <hi>двадесет</hi>.{S} У овом трећем реду је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он |
ред ових котурића! — Хајде сад у трећем реду котуриће с крстовима у њима! — Огледајте сада све |
ште: онда захвала за то припада у првом реду племенитој Задужбини пок. Илије Милосављевића Кола |
ша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у кући |
о није направио више!..{S} Сад у другом реду направите опет десет!..{S} Колико је то десет и де |
еду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пиш |
ет или <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> р |
ите осми!..{S} Колико је тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у с |
а, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове ш |
а се нека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до |
} Нека се слова пишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и до |
да испишемо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ |
b n="149" /> него се пише само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узм |
м направио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi>десет</hi> ових црних орашчића или тачака. |
више или мање?..{S} Колико је у једном реду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то двадесе |
ових тачака?..{S} Колико их је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} Како се ка |
х црвених пруга!..{S} Начините у једном реду десет котурова, овако! (Прави их на табли с почетк |
<hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> |
и <hi>четрдесет</hi>.{S} И у овом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</hi> редова, |
<hi>тридесет</hi>.{S} И у овом четвртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, |
ли <hi>педесет</hi>.{S} И у овом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>шест</hi> редова |
ходнику укуца онолико јексера у зид по реду колико има ученика, па им рече, да стану у ред пре |
трећи, па четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде с |
били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да |
ац у воћњак, те су засађене правилно, у реду и на подједнаком растојању, да се и томе чуде и ст |
и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут |
де била на свом месту гимнастика, она у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и га |
манди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Не дакле на справама него |
родне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а |
ар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у сваку |
а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформаторке понеле ову сво |
собом; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била ве |
им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођене |
најразличнија гимнастичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска гимн |
а кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан пријатан утисак.{S} Уђо |
градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања, играл |
а које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по |
едности.{S} Не дакле на справама него у реду, у најразличнијем <pb n="194" /> покретању и руку, |
" /> како је лепо кад све стоји овако у реду, право, и све се полако спушта капији.{S} Онда је |
</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и поседаше на своја места, Радиша рече најпре да |
у дошли најпосле).{S} Сад пођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, |
ијена војска, <pb n="94" /> него лепо у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, |
аме тачке колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У о |
тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чи |
а пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} |
} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту калдрм |
у име Бога, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестал |
Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да глед |
да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре омрси си |
обрих људи; ето ја знам... и поче да их ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да сл |
ет се клањају до земље).{S} И поново се ређају сви свети у години, да ни један не остане непоме |
ехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су им заслађивали горчину, к |
ће то они учити доцније - надзорник је ређао ова питања једно за другим као да је навлаш хтео |
ого претеривали у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Н |
покаже што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Показивао је опет на којој је с |
ваше „Земљопис“ беху пописана сва имена река, планина и градова у Европи, и она су се учила нап |
страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена <pb n="384" /> ретко кад само да испуне своја |
путем иде кући, има ли да прелази много река и потока, како ће му бити зими, може ли долазити к |
едан дубоки поток, који у Загорици зову река, и у дну његову угледа на једном избрешку омању бе |
м, слива реке загоричке, сливова других река у околини и најпосле у целој отаџбини нашој, и то |
га за сутра.{S} И опрости се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах |
чи да довољно похвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није нашао ова |
у своју Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, својим милим и драгима: и родитељима, |
е они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи има |
ливаде ономад однели читаве три гомиле, рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што ми отребише ливаду |
и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо казивали и писали само ова с |
им словима и рукописним и штампаним.{S} Рекао им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову |
и, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А |
и њих огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају за до године.{S} Ове је сада уредио св |
тридесет па њих задржао а онима другима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Радиша тако леп |
је направио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако треба да направе по десет стотина на ха |
аслијих од 9 — 12 година; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S |
год још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шт |
су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не |
питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> <div type="chapt |
свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили |
че на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца његова и браћа |
јте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају старије |
механички пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а не собу |
нијега света и то усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако |
а мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино ј |
лила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро |
пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од ње |
шности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато |
рио, да је Дистервег имао право, кад је рекао; „Настава је вештина дружења с децом“.{S} И доист |
S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен |
рковић имао на уму овакве типове кад је рекао: „Сва разлика између садашње и пређашње (турске) |
њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је на |
авно, и право је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нема толико равнице да би |
ала и изводила поуку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>зановетање</hi>, него |
е да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разред |
уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насликан |
.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем с |
а већ почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и да седну усправљено.</p> <p>Онда рече |
у и стрељачку дружину....{S} Зато им је рекао:</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што сте д |
пљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опрости, господине; то се н |
оди.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га је питао, |
нало, да је излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу.. |
жио „црквено пјеније,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је прими |
им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се јо |
је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан |
реко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрест |
а му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне другове.{S} И ово је добр |
ећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те ни |
њу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (т |
ез мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и да оружје |
уверио најбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, да женске зато нису за учитељице.{S} Него веће б |
азмишљајући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>каракте |
је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим који направи коју стотину, да је исече.{S |
долазите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете |
то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и л |
рво је на средини направио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао |
.{S} Примио је и пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и та |
лушали.{S} Онда је изишао један други и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала вама, родитељи мили,</ |
ар, опет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из „ |
х направе.{S} Радиша им је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био н |
пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} Ти си претекао свога |
зео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде |
је, господине, свињска глава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове о |
ох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, Крсмане!{ |
и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову кућу.{ |
узмемо за њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да п |
или на испиту, да је господин надзорник рекао, да ће одмах, чим се врати, предложити господину |
код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Н |
о бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде |
, јесте ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао да су први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по |
ао им нове књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад д |
на“.</p> <p>После одмора Радиша је прво рекао, да изваде таблице и напишу оних осам речи.{S} Он |
им ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све виђ |
љан, Тома је скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!..“</p> </div> <div t |
ње!...{S} Јер, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<foreign xml:lang="GRC">Zoon politi |
ала од књижевнога језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </div> <div |
ко га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} З |
увија ни да крије, него им је отворено рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људ |
и школску градину, он је сасвим озбиљно рекао Радиши: „Та, господине, нисте Ви овде постављени |
највећи учитељ човечански Исус Христос рекао ученицима својим: „Не крите видело под сто, него |
признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и главу |
у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу у шко |
лу, па их је распустио.{S} На завршетку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из наш |
рибележио.{S} И сваком је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели |
а се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово |
текне још толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам |
е било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су они онако радили још од памтивека па им |
ртежи школе загоричке с околином, слива реке загоричке, сливова других река у околини и најпосл |
{S} Радиша одобри и за час се нанесе из реке толико песка, да се на игралишту више није видео н |
а, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није казао да је доста, дец |
по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> су управљене и обале њихове уздигнут |
а које шта: за поједина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је |
на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све |
т на свод на најглавнијем прелазу преко реке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је |
, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пи |
ека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се |
г коша апсану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово последње најбоље, те ће их мање бити у |
зела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ рука нашега |
оле и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста |
„<title>Соколови, моји тићи</title>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ |
мо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да |
ога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато ј |
} Она је гласно и отворено пред Радишом рекла, како је ово неко „дурљиво дериште“, и покајала с |
ша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли |
уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не до |
створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа је пуна и одел |
екуштво и слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда |
готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и ши |
оваше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том |
не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима и одговори му: „Хвала твојој |
кло му се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> <p>— Пот |
>Сад се капетан збуни па запита, тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред вла |
.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш ов |
о своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, |
, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т! |
да погађамо: која се слова чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се |
настава“.{S} Која се слова чују, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже < |
S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та |
пример, погодите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад се каж |
умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} Шта се |
со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже <hi>сат< |
ат</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з — |
i>четири</hi>??.{S} Која се чују кад се рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова чују кад се изго |
} Која се слова или гласови чују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{S} Шта се <pb n="175" /> чује у р |
но је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у |
је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и мајци и кажите им, д |
а слушају: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, помози!...“).</p> <pb n="89" /> <p>„Сад у |
су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и |
а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се |
амо, која се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{S} То је најглавније, ако хоћете да |
а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</ |
{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; |
<hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Извадите буквар!..{S} |
то и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет Ми |
далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
ље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо предругојачавати.“</p> <p>„Ја сам |
о него одмах одговори:</p> <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и не |
простодушно као увек одговори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво бил |
ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није мога |
е деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „настава“.{S} Ко |
тељи, као оно кад ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом с |
литва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да изваде букв |
<p>— Како ти рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво |
он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће г |
адиша.</p> <p>— Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ам |
код власти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не остану слепа код очију, |
рати, рече капетан.</p> <p>— Господине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро б |
адила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: што је погрешно извештена.{S} Но де сад да |
ми ћемо ти поискати још којега човека, рекоше ови Радишним јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала |
труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав кулук.</p> |
жио је оваквога друга господин Радиша!“ рекоше трећи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
.{S} Сутрадан је освитао Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само за Суботу, него да остану |
или два <pb n="116" /> камена.{S} Деца рекоше, да има и ту иза порте читавих гомила камења што |
ребним нагибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред зида, и Радиша |
и има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше руком где.{S} Он се сети, да с |
ребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ћ |
!...“ И сви дадоше колико који могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вид |
на него с краја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и вода да у |
а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Ради |
кад је свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S |
не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега |
чуђењем послужитељ Груја.</p> <p>И сви рекоше по нешто, само Радиша не рече ништа.</p> </div> |
. свака кућа има овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати да направе овако.{S} Затим |
н запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самога онога избре |
д у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису веровали |
и него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну собу з |
истребити а земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} За неколико дана градина је пр |
господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} |
иша му помогне те наместише.{S} Онда му рекоше, да су они приступили грађењу нове школе и да су |
рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није б |
туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на реку, да се умију, и после малог одмора уђоше опет у шк |
и, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је све |
доста, Радиша позове ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одмо |
ече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И |
загоричких и сунце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше ње |
ан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Ми |
остима, идолима и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају пра |
ји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе по један или |
ке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја ј |
м јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште па |
заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докл |
Радиша за време одмора сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини |
цивилизацији у свету...{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели да копају земљу за блато, |
очића, који се најпосле сливају у једну реку, те Загорица увек има довољно и најлепше воде; и у |
оде човекове.{S} И осећања су морална и религиска исто онако природна као и естетична.{S} Све ј |
Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећања, као најузвишенија, не могу развијати |
али, ко ће пре да се дохвати струга или рендета, те да струже са засуканим рукавима као прави „ |
оге?..{S} Трбух?..{S} Задње ноге?.,.{S} Реп?..{S} Уши?..{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Може ли да вас |
ас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} З |
обрасла коровом а по највише кукутом и репушином, од које је још стрчало корење и по нешто од |
или у сну...{S} И осећао је неки голем респект према Радиши и тежак дуг захвале према оваком р |
и...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је после краткога времена |
ој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с каквим искуством и како би он сад радио.{ |
туда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није набавила барем по једну од они |
зденим путовима.{S} У њега су још веома ретке благотворне установе пошта и телеграф.{S} У њега |
аности тој школи и напретку њеном, и са ретке вештине и способности, да у другога развије плам |
к кованлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема |
так кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су све санду |
и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих |
Њени потоци и река њена <pb n="384" /> ретко кад само да испуне своја корита, и то готово само |
о „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професор причао оно што су ђац |
ке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине заг |
ишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Ова |
одигли на један јединствен начин, да је ретко наћи село, да је један заједнички посао извело ов |
и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употребљавао <pb n="59" /> код учитеља ову ре |
године долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за к |
никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} |
ика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле ова |
бртушку за истресање меда.{S} Исто тако ретко која кућа да нема белога дуда и места за храњење |
ле су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а б |
} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи н |
А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове с |
у цркву, Радиша је хтео, да учини једну реткост: да их одведе у коју од оближњих цркава.{S} И о |
елиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; |
бар одговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и стра |
на Филозофија није трпела безбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи убијати побожност, а у |
е жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Т |
p>Одмах после овога разговора, или боље рећи ове свађе капетанове с Радишом, капетан седе и нап |
по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету |
да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати предрасуде. |
<p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога писара, те му реч |
а сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека |
оримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S} Ресултат ово |
што су се добро одморили, кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овд |
би и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Подгорине:</p> <p>— Господине, од нас дв |
даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у |
га у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не т |
’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо |
вршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су говорили!“ А |
и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконо |
едаше и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозв |
поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њој.</p> <p>На Преображењ |
ру и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформаторке понеле ову своју „науку“ и у кућу своју.{S |
сам учио?!..{S} Од све моје културне и реформаторске мисије не би било ништа: загоричка стара |
ме пре но што је он извршио све спољне „реформе“ и спремио све што је требало за зиму; зато је |
е му они бити главни помагачи у његовом реформном и културном послу у овоме селу.{S} А мали ће |
звештена.{S} Но де сад да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан |
а ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећи...{S} И свакад онај што говори нек уста |
додате: „Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, |
дговори му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што ј |
кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те невоље, |
господине,“ вичу деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмк |
примили,“ рече Миљко. „Онда им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи |
легне...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци делом доказали, да су примили занат, који није так |
Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било |
посути шљунком или песком И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чем |
да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајсторима |
лико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? |
смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n="229" /> на њој подигнемо циглану и град |
о, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{ |
м за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> <p>Миљко слеже раменима па простодушно као |
на“ печене цигле лежало је покривених у реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста и |
ечатано.{S} Реците сви <hi>о</hi>!..{S} Реците сви <hi>с</hi>!..{S} Нађите <hi>о</hi>!..{S} Нађ |
едајте у Св. Саву и прекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да |
} Нађите нож!..{S} Нађите слова н!..{S} Реците: нож — н!..“</p> <p>Овако су прешли сва слова до |
} Нађите око!..{S} Нађите слово о!..{S} Реците: око — о!..{S} Нађите столицу!..{S} Нађите слова |
ђите столицу!..{S} Нађите слова с!..{S} Реците: столица — с!..{S} Нађите нож!..{S} Нађите слова |
да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога ка |
та.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да |
уквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо |
соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} |
ово с десне наштампано или печатано.{S} Реците сви <hi>о</hi>!..{S} Реците сви <hi>с</hi>!..{S} |
арате, како да га учите!{S} Скочите, па реците оп!“....{S} 1</p> <p>Дана се и матери поверила, |
кажите: с — столица и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — пе |
} Зато устаните сви!{S} Прекрстите се и реците:{S} Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и свако |
ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите п |
едајте у Св. Саву, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здра |
нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ иструже онолико ко |
еља...{S} Нађите четврту <pb n="158" /> реч.{S} То је <hi>но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу |
ишу изненади и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем |
дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је |
: која се слова чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне: <hi |
скрено примала госта, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница дубоко продирала |
ло брже! (И чита развучено, да се свака реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита готово целе реч |
огађамо, која се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{S} То је најглавније, ако хоћет |
с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдет |
} Како узвишена а колико компромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у |
та да рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше, као да су нек |
„Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „самогласника“ а колико „сугл |
а приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се узд |
го она мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њ |
рија три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо пр |
и: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има |
дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је он |
аље.{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грчка и значи....“ „Речи се деле на „именителна“,и |
аснио им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша је |
брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца |
а насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим |
сликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} |
дишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па да вас оставимо? |
и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко |
е).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу, која ће вековима просипат |
мештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре него за влади |
адиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ иструже онолико комада ко |
<p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то |
требљавао <pb n="59" /> код учитеља ову реч „господине“, него просто „учо“ или „учитељу“), Ви с |
запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад први пут.{S} Радиша му објас |
леко.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ову реч па одмах одговори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа |
ослом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо нову школу наш уважени комшија |
адина и овога младића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро си нам доша |
читамо ово испод евењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А т |
S} Осмо?..{S} Још једанпут, кажите прву реч!..{S} Другу!..{S} Трећу!..{S} Четврту! и тако даље{ |
а да напишем сео!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А т |
ад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</ |
и да утувите?..{S} Сад нађите ону другу реч!..{S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте то је <hi>с |
зме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи |
окушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, |
д столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово с |
а? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко |
е ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч написати ласно само кад запамтите сва слова.{S} Зат |
, ако хоћете да научите да можете сваку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>зуб</hi |
е лагано гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле с |
пише <hi>снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћете да напишете, само кад можете да разазнате |
е сад овако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њој или који се глас |
напишем!..{S} Ко уме да прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад по |
ен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е |
н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко с |
е сви: с — о, со!..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi |
стио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да |
њигу као светињу.</p> <p>— Чули сте још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у |
о ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, која се слова чују у |
ад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напи |
иле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете мени смета |
p> <p>— Охо; па Ви имате пуно девојака! рече Радиша госпођи.</p> <p>— Само њих две, господине; |
<p>— Моја би се Маргита најпре поасила! рече један његов најближи комшија.</p> <pb n="349" /> < |
е, да је онај учитељ загорички, Радиша! рече Даница утрчавши у собу матери.</p> <p>— Па нека га |
господине; само слушам шта људи зборе! рече одлучно газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било |
!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукују.</p> <p |
нете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда позове газд |
’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно.</p> <p>Капетан се дубоко зам |
како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? до |
, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најпотребниј |
га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога писара, те му рече, да нап |
е да сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! рече Даница.</p> <p>Радиша сасвим механички пође у собу |
и ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало застиде па бр |
нко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће д |
тра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да |
о,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продуж |
к тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четврти.{S} Онда Радиша рече:</p> <p>„Браћо!{S} Го |
јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају |
„Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га |
више. „Сад нам треба песка, господине“, рече један. „Треба“, одговори Радиша.{S} И за час се да |
а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну ону састругану половину на ону друг |
мо се бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој сад, рече Радиша, јер треба да се |
љада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, |
као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Б |
..{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не би |
роси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И |
гледа ружно“, рече мајстор. „Немој сад, рече Радиша, јер треба да се наруче врата и чункови, па |
о наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиљан разг |
људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дана преко Грује Радиша |
<p>— Потпишите, да сте примили уверење, рече капетан.</p> <p>Радиша се механички саже, узе перо |
ака рече, да туцају туцаљкама. „Можете, рече Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за час су т |
о и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете руке напред и натраг, овако (пока |
лађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова сирота |
ву школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; чак најлепша у Србији! почуд |
се што сеје, сади, пресађује и калеми, рече Радиша.</p> <p>Миљко одмах посла Грују за Тому, и |
да кућа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине и ниј |
а не знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: <pb n="334" /> „Проповедам оно што сам у |
господину министру, да господина врати, рече капетан.</p> <p>— Господине, рекох ти: људи су до |
је доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиш |
аузе, и опет кушања да неко не погреши, рече једноме да одговори.{S} Овај устаје и вели: „Можем |
, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да никога не терамо силом да пије, па ће п |
село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојо |
ш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али може да |
та: „А како то, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељом и праз |
овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи |
чкодни целога века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га |
здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? |
да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајемо сваке године по десе |
ако можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете само у тако |
и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико камење може тако да се намешта |
ет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас |
ија победити школу а политика отаџбину, рече секретар.</p> <p>Министар се размисли па најпосле |
аст врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>Последње речи „биће уз |
.</p> <p>- Ако моли, преместићемо и њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том месту. |
ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, како су од су |
та кмет Миљко.</p> <p>— Кога год хоћеш, рече Тома.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и |
и.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће некако угреје, те и |
ао долазити и због плате, па уједно.... рече Радиша.</p> <p>— Дакле преча ти плата од мога пози |
о моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Подгорине:</p> |
<p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, |
би га за то требало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, са |
на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај нај |
о је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радо |
рби,“ рече један. „Прогореће ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати Станими |
ош боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као роса!“ рече онај други. „И учен је мно |
после окречио, те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази |
лад као капља!“ рече један. „Као роса!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, |
етило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно завадили, јер |
на и умеси“. „Нема црепуље, господине!“ рече кмет. „Него кад идемо у чаршију, да купимо једну.{ |
ази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки пре |
Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене |
и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разговор и ова на |
низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с душе.</ |
Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из ча |
ди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да изл |
Заповедајте, господине, данас код нас!“ рече газда Мијаило, први сусед до школе: „Овде је код м |
га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, да је мало к |
лу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече други...</p> <p>Тако су разгледали дуго и чудили с |
одине, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, б |
Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра |
дговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста |
о; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и |
ус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „О |
на земљу. „Мени је господине, у торби,“ рече један. „Прогореће ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, |
да би једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи |
ије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво н |
е сметао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа у обојицу: онај љ |
правише на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замислише и учини им се, д |
им кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, како с |
адиша. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање за Призрен, треће за Карав |
де се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна |
ш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре под |
ослу, и онда нам неће затворити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И кмет пристаде на ово и одмах изве |
мо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да |
Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p> <p>„Господине, кад чинимо нешто, да чи |
“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече |
ек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине, село ће те бл |
паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да ти дору |
огреши, да одговори без питања.{S} Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од |
с малим испупчењем код стожера.{S} Онда рече, да по тој земљи растуре сав онај ситан камен што |
е буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, |
авњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда рече, да доносе ситније камење, па још ситније, па најп |
аде их питати како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу извору.{S} После р |
х туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите једну десетку!..{S} Колико их је остало н |
је и задружан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стевановић, којега су сви сматрали као најпа |
дођоше овамо, насред учионице.{S} Онда рече првом: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узм |
оје место и одакле је који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подне има |
да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали б |
ар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S} По оделу познајете, да |
човека ласно могу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре |
окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„Децо! |
средину и ту поби један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша |
.{S} Гледајући тако неколико Груја онда рече: „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ Ради |
ође калдрма и обележи кочићима, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку ис |
сва слова и писана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао |
исече ону стотине на десетице, па онда рече: „Метните <pb n="137" /> сад све ове десетке на је |
ико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци |
рбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова слова и научите свако да п |
се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: „Доста.“...{S} Овака је судба чекала и остале ред |
, и појединце и сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} |
у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да прекину посао и да мало ручају, и предлог му с |
таве и да седну усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици |
веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, |
ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао |
ивало подједнако.{S} Онда један од ђака рече, да туцају туцаљкама. „Можете, рече Радиша, само п |
мила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али |
овљено.{S} Један, дирнут овим приновама рече: „Да и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша |
иша првосвештеник.{S} Радиша сад и њима рече, да устану, да погледају у Светог Саву и да се пре |
олу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци |
уји, да нађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупају сав коров око школе и поред нове калдрм |
ама још једанпут о томе па једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ |
ике и велике и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету Миљку:</p> <p>— Миљко!{S} Кроз коју г |
ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми баб |
запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој |
а Вукмировић издвоји па с пуно поуздања рече:</p> <p>— Не треба нам, господине, ниједан.{S} Ми |
и „биће уз њу“ капетан једва дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти за |
Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте |
који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, нас је у кући четири брата, а и отац |
кроји и куда треба да прође тестере, па рече Груји, да овуда преструже.{S} На кривинама <pb n=" |
ш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премиш |
ико <pb n="35" /> човек после вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ |
n="9" /> књигу и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, ка |
колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једно |
своје чуђење зашто ово прекопавају, па рече: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ |
е усправи, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не до |
ређали сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекци |
огледи на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам < |
овога човека, он га запита и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ј |
дебље.{S} Сопственик се мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не зна |
ктору.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радиш |
гледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо |
е учитељ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбоље |
м очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, мама!</p> <pb n="271" / |
26" /> и они одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’!..“</p> <p>Сви, |
дморила па се мало и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче ова |
а).</p> <p>Кад су и ово свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да с |
реду, и поседаше на своја места, Радиша рече најпре да устану, да погледају у Св. Саву и да се |
били близу <pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеш |
} Кад су се готово сви искупили, Радиша рече, да стану пред вратима у ред.{S} Онда су улазили п |
луђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо на калуђере, Грујо, у овоме м |
пише.</p> <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке за број |
аже).</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} |
у школу, да продуже „науку“.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хоћемо сад да погађамо: која се слова чуј |
не дворишта и отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако ур |
ридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. С |
„одмора“ уђоше опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то |
и да једу.</p> <p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде буквар, те поново прочиташе све оне ред |
ју добро памћење.{S} После овога Радиша рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онд |
Кад су исписали сва слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Одавде видите, да се нека слова пишу само |
<p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају у клупе.{S} Онда почиње други дан „на |
Овако су писали до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и писала су се у |
поносећи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да |
ошао до школске градине.{S} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо |
а на гомилу па запалише.{S} Онда Радиша рече Груји, да затрпа све рупе, те да се двориште израв |
наукама“, рече четврти.{S} Онда Радиша рече:</p> <p>„Браћо!{S} Господин министар, који је над |
ти!...</p> <p>После једнога сата Радиша рече деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и |
во сви.</p> <p>После четврт сата Радиша рече Груји, да затвори прозоре, а мало после рече деци, |
е су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ |
ђену из црепуље.{S} Примајући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Гр |
p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S |
о.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. |
го све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер |
оћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да ку |
па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} |
и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро за |
аније изабрао место за купалиште па сад рече својим ученицима, да се најпре неколицина изују, п |
Груји, да затвори прозоре, а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ход |
ако су ишли далеко, далеко.{S} Најпосле рече Радован: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код |
и.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, |
ни воде прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро си нам дошао, господине!{S} Наше те се |
p>И сви рекоше по нешто, само Радиша не рече ништа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
бог берићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. <pb n="96" /> Још мало па изиђоше из села и |
он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла да пого |
рта се, докле год немилостиви учитељ не рече: доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи јед |
, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко че |
лу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизо |
ља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се |
ко се продужавао разговор докле кмет не рече: „Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по во |
ду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таблице и да окрену ону страну са |
се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеше р |
је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А |
.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крошње ногараче, он после г |
х обележи и концем и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с |
то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да побијају кочиће до конца.{S} То исто учин |
ећ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још |
S} Па се онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ |
ица уђе Радиши у школу сва пребледела и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила |
м лекцијом“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па |
очито за њих.</p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, |
весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} |
овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Бо |
ета Гора?{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита г |
сте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо |
се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да |
уби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с бр |
не заплака; па врати газдарици обоје и рече: „Не могу.“ Залуд је газдарица наваљивала, да не и |
е с друге стране, на два метра ширине и рече ученицима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ с |
дне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: „Господине надзорниче!{S} Ово је њима привремена |
оваше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо!</p> <pb n="272" /> <p>Радиша |
бичаја помилова Радишу руком по глави и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу изненади и ово ми |
мери све делове колица, па дође Груји и рече му, да преструже једну даску преко половине.{S} Он |
ма на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употреб |
чки разговор, он се механички поклони и рече: „Хвала, господине капетане!{S} Збогом!“ и окрену |
} Радиша додаде, да има повише ствари и рече, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му |
саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га |
ракију.{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, помози! <pb n="324" /> Узех, Крсмане, ову |
риђе и пољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па |
/> <p>Радиша устаде, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустит |
душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; |
а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p>Посао је напре |
на ону другу даску, обележи писаљком и рече Груји, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је има |
адиша узе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, |
аза им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S |
?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањци |
а у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? |
вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи |
ри сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили |
<p>Капетан се дубоко замисли па у себи рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?!“</p> <p>— |
у сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље! |
вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућ |
то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуља, и нем |
ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да |
„Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“. |
ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.< |
узе перо и потписа, па се усправљајући рече: „Потписујем, господине капетану, и примам уверење |
Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да |
Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; остави га; није му ни лас |
уби је.{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допуст |
адости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те д |
било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Господине, ово је моја снаша.{S} Два су јој де |
бра и озбиљно и достојанствено као увек рече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али да није <h |
не јавља за упис, онда главни говорник рече: да се сваки, ко хоће уз народ, може потписати код |
крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потв |
те и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} О |
ред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и посед |
ута докле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика сло |
се рукама не могу додирнути.{S} Онда им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад пази |
ене и намештене пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почиње |
у зид по реду колико има ученика, па им рече, да стану у ред пред школом, где је већ била и лес |
колу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили основну школу и да он мора сад |
м).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него д |
</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па |
да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онд |
ако и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и празником, кад не раде.{S} Сад још |
нако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и |
ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је кри |
да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општински и машинама, кмет |
љко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред др |
огађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да ч |
чити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда |
b n="100" /> Миљко с неким малим стидом рече: „Ево, господине, донели смо ти мало хлеба за дана |
о по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова |
ња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни ње |
А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро јутро, момци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћ |
ћутање и танким али милозвучним гласом рече: „Децо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља д |
ла, па <pb n="210" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте воле |
овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S} У здрављу и са срећом да <hi>ос |
Скочи Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али ка |
е никакав изговор није примио.{S} Један рече: „Господине, умро ми отац, па нисам могао да научи |
а: да се не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господине; сви воле што им требимо ливаду“. |
е ли, зашто сте се прекрстили?.. (Један рече: „Зато, што тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, |
ата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а |
оше до једне лепе ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, господине, наше; и још мало па ћемо у |
затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запа |
сиромашно село, као што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужбину, мали прилог |
ан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овд |
ало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја о |
творила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао |
рди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипу |
дарица га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </div> <div type="ch |
ирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша |
тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и удариш |
да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, што је |
упита пандура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га пре |
андур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи |
ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пус |
ко знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направио.{S} Сад ћ |
илине не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш |
би витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког |
у просјакињама, кмет Миљко као старојко рече Радиши: „Е допусти, господине, да и ја преступим т |
иџије па да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлет |
ло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако било! |
мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И су |
томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} |
куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „Господине, опростите нам сад, па други пут нећем |
ли не; па се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол’те господине!“</p> <p>— А где си <hi>ти< |
Радиша као неки победилац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то |
едају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде |
реди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начинимо овако и до онога, што иде |
, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо и у кућ |
а њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и |
пет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се |
ненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да рас |
Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, па колико |
а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад ид |
оже имати и „супротно дејство“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, |
отово у свакој кући има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n="93" /> има гусала. |
ди и другу половину свога села.{S} Зато рече деци: „Данас нећемо учити у школи, него ћемо опет |
одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек, али се после посве |
од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> т |
а сасвим искрено и простодушно а љутито рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава |
менима и сасвим простодушно и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми, не знам, господине!..{S} Ко је |
рену исповест Миљкову, господин ревизор рече и сам сасвим отворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, |
о земља ради општински и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов |
попођене каменом као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да |
ажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с бр |
мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, која се |
тово највеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S |
p>Министар се размисли па најпосле опет рече: „Ипак га преместите, да задовољимо капетана, па ћ |
некакав понос и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем |
шума подизала све већа.</p> <p>Једанпут рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти |
вају ни на какав кулук.</p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, који беху дошли судници: „Људи, ко |
и неке напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{S} И з |
а цео план и приближан предрачан, па му рече, да су питали и у Штедионици за паре и известили с |
а врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови м |
матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђак |
диш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, т |
као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште јев |
е капетан и зовну једнога писара, те му рече, да напише позив и позове кмета загоричкога за сут |
узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро |
ладић -зажали што није пре дошао, он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ |
свом својом искреношћу и простодушношћу рече овако:</p> <p>— Господине, како ћемо за конак?{S} |
како Радаша учи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да |
на?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научити него она мала деца, он |
им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша је обраћа |
о наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, реченице, догме и други састави, па ма они били и молит |
кога говора или приче и у почетку сваке реченице после тачке.{S} Али је зато требало да знају ш |
но гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у |
„Милицу“.{S} Надзорник сам прочита прву реченицу; „Милица је била добро дете,“ па онда стаде пи |
пише сто?) Шта се чује у <pb n="168" /> речи <hi>перо</hi>?..{S} Шта се чује у речи <hi>табла</ |
речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су празна котарица па <pb n="44" /> ма како она ша |
научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово |
српском језику?“ — „А колико има врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали загоричани бленули |
виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи падоше некако необично и помисли у себи:{S} И овај |
ко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, реченице, догме и други састави, па ма они били и |
мо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да |
а напише?..{S} Да прочитате сад све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Ш |
} Извадите табле па да напишете све ове речи, с оне стране где нема линија!.... <pb n="140" /> |
ако ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији).</p> <p>За време одмора продужен |
{S} Сад извадите таблице, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а |
и?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађите оне редове |
Избришите их лепо!..{S} Нишите прво ове речи с табле!...{S} Сад пишите опет само слова, те да и |
су од тих тридесет гласова начињене све речи и са тих тридесет слова можемо да напишемо све, шт |
бито сад у почетку, толико мерила своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно |
ужио: „Сад пазите да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, која се слова чују кад |
.{S} Пазите још брже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" /> вас?..{S} Ко! још?.. |
>Према овоме, ништа не вреди учити саме речи — оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у |
и сва свадба са слушали су ове Радишине речи најпажљивије и захвалама није било краја; а добри |
је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове: „кад је дете овако <hi>добро</hi>“, п |
n="12" /> и Радиши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и |
че Миљко још одлучније.</p> <p>Последње речи „биће уз њу“ капетан једва дочека, па рече:</p> <p |
="275" /> су излазиле само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је с |
брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га |
p>Људи стадоше као запањени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Он |
нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{ |
Чело</hi>?..</p> <p>„Ето тако, у свакој речи можемо да изнађемо слова, која се у њој чују, па д |
даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радо |
увек рече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не |
ко, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} О |
ли да познате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а |
о, да изваде таблице и напишу оних осам речи.{S} Онда је <pb n="127" /> продужио: „Сад пазите д |
ошћу и онакарађеношћу, напоље с бубањем речи напамет или механизмом, напоље с дресуром која не |
то би се обоје ово могло назвати учењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје де |
ним машинама и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио је потребу, да буде прави савремени пољопр |
у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи, загоричка је школа била сада најсрећнија.</p> </d |
очаран.{S} И на крају испита није имао речи да довољно похвали и учитеље и децу, рекавши, да д |
се чувати.{S} Радиша је највише упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радова |
први ђак му помогне и каже му неколико речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се о |
ло на крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем. |
нина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, ус |
ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слаб |
гре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су празна к |
{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} |
ђе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>очи</hi>?.. <hi>Уши</hi>?.. <hi>Зуби</hi>?.. < |
</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>очи</hi>?.. <hi>У |
/hi>?..{S} Шта се <pb n="175" /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у реч |
речи <hi>перо</hi>?..{S} Шта се чује у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} |
{S} Која се слова <pb n="129" /> чују у речи <hi>грм</hi>!..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и |
<hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне |
се чује у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <h |
т, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назва |
ања се продужило и вежбање у растварању речи на слогове и гласове, и читање из буквара и писање |
нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми т |
иким ободом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „панталоне“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и виде |
лика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n="183" /> лакших ствари из другог |
ка.{S} Видео је, да то није учење самих речи, него учење онога, што је у нама и око нас близу и |
: „Граматика је реч грчка и значи....“ „Речи се деле на „именителна“,и „прилагателна“, „бројите |
.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очи |
лике за право учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, |
о што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањем онога што оне значе, а то су ил |
а је истина волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђа |
, ревизор је усхићен завршио испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели |
ојко, Радојко и тако даље{S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, огањ, орах, |
како на свако питање одговарају својим речима и на свој начин с пуним разумевањем, он је прост |
и, која се слова чују у разним познатим речима највише са два слога и писали их на табли а за т |
трљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!...</p> <p>Кад све ово буде, кад се поправи |
иди.{S} Само ништа невиђено, ништа само речима и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи само из |
вод наше школе, која васпитава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био н |
о да су се надметале која ће гласније и речитије да ожали свога покојника, који је пао на бојно |
ини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је у |
као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и к |
, да се договарају шта да раде и да све решавају <pb n="402" /> „већином гласова“.{S} А наравно |
ну!{S} О, тешко нама слабима, кад други решавају о нама!...</p> <p>И Радиша, који је суделовао |
зграда сасвим готова, и кад је требало решавати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нов |
, и школе се опет затварају.{S} Тиме је решено и ово питање. —</p> </div> </div> <pb n="252" /> |
никако не може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом п |
срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на |
у састављени.{S} Сад је потребна била и решетка за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко код ку |
или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не сам |
ри су били мали и једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи била сандучара, која се лож |
а, колица за ђубре и мешање земље као и решетку за поливање.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је ве |
а око 15 — 20 душа, а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{S} Ради |
ју вредну домаћицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, крав |
изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S} То се доиста и из |
нијем положају, нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на кона |
износила му је пакао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку |
танске заповести.{S} И за мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар општински и остане |
“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се решило неко крупно народно питање; и, ето тако Радиша б |
ницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је в |
мо господина министра, да је данас село решило, да гради нову школу и изабрало место за њу, па |
ко нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе изве |
господина министра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је ви |
нак у механу, а велики проблем још није решио...</p> <p>Сутрадан рано дође и кмет Миљко.{S} Рад |
пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју |
пита Грују, где могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно одговори: „Гд |
жаба, <hi>з</hi> — змија, <hi>р</hi> — риба, <hi>ј</hi> — јарац, <hi>у</hi> — уво, <hi>д</hi> |
е.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава).{S} |
ија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово |
ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово ј |
сте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је истинска?..{S} Ш |
ш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} Је ли истинска?..{S |
д дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке |
е може?..{S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, господине“.) < |
ве до рибе!..{S} Погледајте у слова код рибе!..{S} Нађите јарца!..{S} Погледајте у она слова ко |
је је <hi>з</hi>; з — змија.{S} Ово код рибе је <hi>р</hi>; р — риба.{S} Ово код јарца је <hi>ј |
ке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево |
у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, господине“.) <pb n="103" /> Да ли је коза |
деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека |
е буквар!..{S} Претурите све листове до рибе!..{S} Погледајте у слова код рибе!..{S} Нађите јар |
Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова мала, крат |
ани купују само ове ствари: со, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а продају: го |
лишће од разног дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пу |
.{S} Зато је свако бесвесно трчање масе ризично, и често мање корисно него да се она и не пита. |
оже њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пун |
, свратише у цркву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Ка |
ји ђаци, који су се „облачили“ и носили рипиде, свратише у цркву, да оставе „одежду“, рипиде и |
а, туце писаљака, стакло мастила, један рис писаће хартије, један сунђер и једно сандуче креде. |
За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако звана либерална странк |
ратски систем“, који представљаше влада Ристићева, и не налажаху нимало разлике између <pb n="3 |
ок најпосле не дође министарство Стевча-Ристићево, које називаху „акционо“.{S} И ово министарст |
олимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ (и опет се кла |
ни.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био б |
ајмили, и накалемили, и продали солидне робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и |
немиле мучионице и продавнице несолидне робе...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
ђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села. |
ују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, как |
ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те нам преседне свадба!“..</p> <p>По до |
сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, скоро двапут к |
т у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, скоро двапут кише него |
го изостао од осталих народа, који нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза |
таше, да сведоче о српском јунаштву.{S} Робом икад а гробом никад...{S} Залуд су многе мајке, с |
: цигала, црепа, дасака, греда, дирека, рогова и летава.{S} Ваљало је приближно знати и колико |
а може, и да није скупо, они поручише и рогове па и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто |
употребити и слама, која и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици би |
е, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабранијега и најбољега, а |
<p>У градини је школској све стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече |
боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то п |
да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и подижу бољи со |
његов и добре другарице његове донео је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио д |
а и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мор |
зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Б |
аилов стари воћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброга Том |
оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је |
а оде до удатих сестара, тетака и друге родбине.{S} Па при свем том кад се свршио распуст, Ради |
својим милим и драгима: и родитељима, и родбини, и пријатељима, и познаницима, и друговима, још |
го: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ја сам с |
е да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код |
колико других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да у |
или оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, где ћ |
ивљака, која мора да се накалеми, па да роди питоме, онакве какве смо накалемили.{S} А кад им ј |
У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онако, како |
а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде р |
нац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, само кад бисмо умели да р |
нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници не помаже додавати ђубрета |
се очекивала принова.{S} У Мају Даница роди опет сина и надену му име Милован.</p> <p>И овогод |
ће?“ Тома сасвим искрено одговори: „Кад роди могу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не |
аке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, органско или неорганско.< |
ђем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни две три вре |
која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва |
х сунце затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови |
с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама |
ега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви |
и извесних састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да род |
, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} |
н тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје |
и не треба да рушимо ову стару, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда |
боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, онда су градили план без обзира на то, ко |
с црном земљом као угљен, која је слабо родила и којој није помагало никакво ђубре.{S} А из Ант |
ће доброчинство од родитеља, који су га родили“..{S} И Радиши се необично допала ова филозофија |
е будалице. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га |
гајимо пород свој, онако, како су и нас родили и одгајили родитељи наши.{S} Теби је данас то и |
<p>„Не знамо ни откуда човек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њ |
је сам на то одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у једном сиромашном селу а одрастао код ов |
о прекрстили.{S} Него зато, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду |
их људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао начинити сам се |
нија“.... „Једноброј: именителни јелен, родителни јелена, дателни јелену, винителни јелена, зва |
кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао слепим код очију онога, који |
ављеника, учини му веће доброчинство од родитеља, који су га родили“..{S} И Радиши се необично |
„Може, господине.{S} Има како паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „ |
свој према породици и земљи својој?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и потпомагао до смрти њ |
је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n="295" |
ио рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необич |
ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје.{S} То је учинило, |
ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао родитеље на њихову прву радост, а очи су се упирале у н |
рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала вама, родитељи мили,</l> <l>Што сте нама <hi>школу</hi> сагра |
S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је |
далеко, и како ће га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку удају, најпосле рекну: „Што |
и, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} Радиша оп |
знамо ни откуда човек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и |
онако, како су и нас родили и одгајили родитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у молитви каза |
Нас су родили родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих |
е отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете ј |
што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварили судницу а начинили школу, те да ви |
сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарају: „да |
ама и брдима, својим милим и драгима: и родитељима, и родбини, и пријатељима, и познаницима, и |
же изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} То дете ми да пратим |
ећ <pb n="316" /> није више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше долаз |
ље па онда да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S} Радиша је после позвао и своје ђаке |
до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и |
во Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више радо |
ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родитељско пробудило је у Радише некакав понос и самопо |
ченику посебице да воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а д |
е: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакшавале бо |
итомијим и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици преносило се из градине школске у сел |
јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојењ |
мље, него је све или зелена ливада, или родна њива, или густа шума.{S} Више нема шумарица, гршт |
ширину.{S} Онда је требало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и п |
ало у трње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на |
оплава, које са страна и стрмени односе родну земљу, а равнице затрпавају.{S} Зато нарочито вис |
новао и са дубине научне, и са великога родољубља, и са големе преданости тој школи и напретку |
" /> а ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку |
к Радиша видео, колико је добро: што је рођен на селу, те добро познаје живот сеоски, што је сл |
о је најпре и премишљао о себи: где сам рођен, где сам никао и одрастао, куда сам у животу свом |
вему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај |
ем веће породице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао да изводи и остварује поједине васпи |
најважнији у животу човековом.{S} После рођења и смрти у животу човековом нема већега и значајн |
и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} Морам тражити прилику за себе.{S} Морам тр |
ецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождество Христово, да нам осванеш на здравље и на обра |
то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} Основна је настава просто проширено домаће |
ивети.{S} Миљкова домаћица дала је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку шко |
Јер свако рашћење има своје време, свој рок, колико траје.{S} Може ли он сада за један век урад |
асте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст поузданији; |
била слађа но ма каква друга запаљива, романска или политичка.{S} Тако се и после ручка Радиша |
ако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много издвајала |
{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под Турцима научио да живи у чатрљама, у којима |
ег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пада |
еља. „Млад као капља!“ рече један. „Као роса!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. |
је највише о јелима и о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница за |
о до капије и угледао у дворишту опрано рубље бело као снег, прострто да се суши, он се толико |
у, измију, посеку нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки |
ва и добро плаћа.{S} А четврто су разне руде: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, олово, сребро и злат |
донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{ |
требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидбом Радишином један стан ост |
{S} Шалећи се и забављајући себе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, те д |
све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и човека и народа.{S} С таквом с |
еним; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој сад, рече Радиша, јер треб |
управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има |
је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.</p> </div> <div |
е вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је |
о добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме |
радио и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, |
чно, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопи |
ла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурм |
и, да се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато му пре |
едно.{S} Али има послова, за које мушка рука не пријања и који би напредовали како ваља само по |
почне да пише, и како његова сопствена рука није хтела да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући |
него је све урадила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књижница Радишина, пуна педагош |
ра десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} |
десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запамтите је; њом |
а увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је добро знала, шта |
ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> </div> <div type="chapter" x |
, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена и девојака загоричких од конопље, лана и вуне |
а боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђује.{S} Куће, велике грађевине: школе, |
имљивија и трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{S} И п |
бо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала с номе па р |
.. <hi>Уши</hi>?.. <hi>Зуби</hi>?.. <hi>Рука</hi>?.. <hi>Нога</hi>?.. <hi>Чело</hi>?..</p> <p>„ |
или рендета, те да струже са засуканим рукавима као прави „тишлер“, докле му грашке зноја не о |
у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она мало пр |
нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа и |
та и да се разреде по школи тако, да се рукама не могу додирнути.{S} Онда им рече, да стану пра |
и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, та |
копају и не жњу својом снагом и својим рукама, него машинама.{S} Машина им и ливаде коси, и се |
, на које су легали кривци с испруженим рукама, које су се уметале у „менгеле“, те да се њима н |
ите још десет!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите још једн |
лижој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средство за буђење национа |
кну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побацаше на земљу. „Мени је господине, у торби,“ |
би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећеније мањине.</p> <p>Зато је боље, не трч |
ево! — Доста.{S} Дигните <pb n="132" /> руке више главе, овако! (Показује).{S} Сад се тако усту |
риватни прелазе у стране <pb n="405" /> руке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и |
која васпитава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а са |
и.{S} Онда им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете |
за врата, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а не |
Окрените се напред!..{S} Ухватите се за руке!..{S} Пођите до капије!..{S} Добро.{S} Само пазите |
довуче село па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> |
о земље и дохватају са по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и свима свецима!{S} Мо |
е још један корак напред! — Пружите обе руке напред, овако! — Пружите их у страну, овако! — Пру |
ти „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И проповедаху: „слободу штампе“, „слободу збор |
оју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и „тира |
и, који су сву власт приграбили у своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је |
е му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; |
и а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као да се залепише за његове, те их он ј |
ане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
ану.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно! — Обрните се опет овамо |
ртање одвише требало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, н |
а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и по |
у да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дете да оглед |
Један! — Два! — - -Хајде сад, да дижете руке у страну, овако, положено, и кад ја кажем један, в |
се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете руке напред и натраг, овако (показује), али ћете сви за |
! — Два! — Један! — Два! — — — Опружите руке напред! — Сад их раширите! -— Саставите! — Раширит |
о год можете! — Сад на леву! — Спустите руке! —- Хајдете само очима.{S} Погледајте доле! — Горе |
а у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Ра |
е; да нокте секу сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају свак |
рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврдли |
га може накнадити; где срца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и делипал |
о цена за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па п |
оче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и |
с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} Онда позваше на |
да доведемо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ |
та онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?. |
иша изнео једно кукасто дрво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњић |
а предали главну команду своје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо |
ђаци“ за сваки разред по један, узеше у руке књигу и почеше све редом да „слишавају.“ Они су на |
за школе и гледало колица, узимало их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} |
је обртала, превртала и закукала: „Моја руко, зелена јабуко, где си расла, где си устргнута!{S} |
и и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе у дв |
.</p> <p>Онда приђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необ |
Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио |
, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, него |
у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: мо |
најбољи су сведоци томе.{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч |
овде у клисури.{S} Свим овим пословима руководићемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају к |
десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано |
у је и овај посао испао овако срећно за руком, врати се у село и једнога јутра зовне кмета Миљк |
чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опози |
не, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по з |
уповнога, а што више онога, што је сама руком својом могла израдити, и ово да је што лепше, и е |
јер се знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386" /> упаковано.{S} Њихове |
к</hi>.“ Радишу изненади и ово миловање руком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и мило |
ок?..{S} А можете ли одавде да покажете руком, на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити |
е руку онамо где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд! |
Одмах двојица рекоше да има и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их п |
њиге, машине раде све што су некад људи руком радили.{S} И машине у сваком послу све више одмењ |
их, да највиши човек не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња судница, |
довали како ваља само под лаком женском руком.{S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши |
рили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с |
из Загорице почело да долази воће брано руком и лепо паковано у котарице, које се лако могу нос |
..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н |
лили Богу, он је некако много размахнуо руком и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S |
лику пажњу, те да што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S |
изиђе, разрогачи очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од т |
, а лепо однеговане изгледају као да су руком скројене и понамештане.{S} А повртњак и цвећарник |
као што се гради по књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Он |
а га, она преко обичаја помилова Радишу руком по глави и рече: „Мој лепи <hi>ђак</hi>.“ Радишу |
ечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} Само деца памте слова и пишу их колико да с |
ад су оваким вежбањем добро запамтила и рукописна и штампана и прочитала све оно испод слика, в |
есите и буквар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штампана или печатана с десне стране.{S |
бно, да упозна децу с великим словима и рукописним и штампаним.{S} Рекао им је овако: „Ова слов |
оро успео, да ону правилност и лепоту у рукопису код деце поврати.{S} За овим су на таблицама п |
дело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, свака кућа себи.{S} Зато д |
о два метра унакрст.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, али марљиво пребо |
нило, не само за здравље њихово, јер су рукотворине вунене топлије од памучних крпа куповних, н |
мету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, д |
љуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише хладна |
игла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и закукала: „Моја руко, |
познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „Свекрвице, м |
бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па снаху запитала: „Снах |
аврана са крвава поља Косовога и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је у |
и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греше, него им помози да не погреше...“</p> <p> |
ори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавили и потребан алат за себе и продужил |
ре дан свадбе.{S} На поласку Радиша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учи |
е овом шареном хартијом.{S} У коју ћете руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете |
Пружите руку где су Руси!..{S} Пружите руку онамо где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босн |
> Сад ћу да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} Пружите руку онамо где су Грци!. |
пустите.{S} Пазите брзо: први! (Дигните руку!{S} Спустите!) Други! (Дигните руку!{S} Спустите!) |
ите руку!{S} Спустите!) Други! (Дигните руку!{S} Спустите!) Е сад пазите друго нешто!.{S} Који |
јразличнијем <pb n="194" /> покретању и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању |
ну се свали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете! |
господине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто пи |
кола лепша од наше! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница з |
чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне |
и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, |
<p>Тек трећег дана деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да |
е под конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало поткрепише јело |
"255" /> поскидаше капе и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код с |
м видео по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би с |
једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се у |
анеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише те |
{S} Прво је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у |
ју простодушно и прилазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша рече, |
Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се с |
ете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и да кажете збогом, а кад дођ |
пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите |
оја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој реч |
да се опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, си |
с људима, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми |
ужавник па се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њу |
т ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица заје |
ништа није хтела да ради сама на своју руку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни |
имао потпуно једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако сво |
реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држ |
видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} Немојте |
буквар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да п |
винограду Господњем“ и радовати се делу руку својих, заједно са својом вредном, али послом и по |
м још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— Спустите! — Који су други? — Спустите.{S} Пазит |
еома симпатичан човек и, подижући десну руку десном образу, као да би хтео по војнички да салут |
Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам казао да су други! (Опет надгледа |
а сам рекао да су први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреби исправља).{S} Сад ви спуст |
дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не осећа ништа.{S} Она га пипну по |
вету нико није умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само |
издајица...{S} Хиљадама хиљада турских руку дигло се на јуначног Милоша и његова два побратима |
у.{S} И данас многи нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се готово сви искупили, Радиша рече, д |
тридесеторо ниједно није дошло „празних руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази с |
ша се само постара да их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а |
тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њиву поору, свачију њиву засеју, свачи |
ече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову школу, о |
и да пође за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од које Даница поста још лепша а мајци њеној и с |
погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби |
А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он |
о, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; |
{S} Између игралишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла низбрдица, |
шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} Радиша пробуши још неколико даље од цвета.{S} |
ску метар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у |
ато је сваки имао по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Рад |
То је била једна заравањка, неравна, с рупама, малим избрешцима и обрасла коровом а по највише |
слили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву во |
на путања и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а |
епиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи даском да бла |
} Онда Радиша рече Груји, да затрпа све рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода не з |
је дрво да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са север |
а самим колицима проврте округле велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и |
треба које дрво да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту |
дан, гледајући како Милета замазује оне рупе између дасака да не излази топлота и не иде зима и |
еколико младица, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Об |
цигала израчунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није зна |
ма нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, |
Које јој је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева конац?...{S} Нађите ушице!...{S |
ги. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па после окречио, те да не пада прашина! |
о и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонтално, а не н |
им он преструже; а затим они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке |
па да је на једном крају проврти и кроз рупу провуче једно дрво колико оклагија.{S} Онда показа |
а дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели дво |
: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које ће да вуче к |
ошли у клисуру, изберу место и ископају рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново |
за кола!{S} Ево најпре да направимо ону рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево |
мо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окрените се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је |
вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} Пружите руку онамо где су Грци!..{S} Покажит |
е Турска него њена савезница и сестра — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не |
дали главну команду своје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо осло |
д ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} Окрените се Црногорцима!..{S} Окрените се |
ли из школе.{S} На орману је била права руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама са завртњем |
Али Европа не одобри то неправедно дело руско, и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам даде |
се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </ |
ш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство врати |
љевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да грешим као он.{S |
драво и природно.{S} Ево остварене жеље Русовљеве: да се човечанство врати у првобитно стање па |
овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него |
ане младе загоричанке у чисто народноме руху, само лепше израђеном.</p> <p>Градина је школска н |
увек ову повезану страну окрените левој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је |
у!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окрените ову неповезану стр |
торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се та |
.“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по |
те још једну десетку!..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимај |
поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико вам је са |
на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам је сад у р |
авите још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (О |
ите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} |
ите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду |
ите још једну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једну |
едну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико је сад на кл |
ом дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те се умише |
!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{S} Колико је с |
и, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Мет |
..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ниш |
..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: |
рода, сви су скидали капе, прилазили му руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руко |
их, те да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може |
оноси срећу за целу годину.{S} Данас се руча раније него других дана.{S} Пушке непрестано пуцај |
ле до стана послужитељева и оне собе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле до нужника, |
ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку |
ставили су у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, у хладу.{S} Главна је совра пост |
како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу извору.{S} После ручка Радиша п |
о онда рече, да прекину посао и да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповедајте, господине, |
је данас уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код |
{S} Само су људи поседали с Радишом.{S} Ручак је текао као обично: по једну за добродошлицу, па |
раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало рани |
је по упуству госпођином престављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се храни |
едио, да се за време поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који н |
у каленицу или чинију варенике.{S} Пред ручак долази и полаженик и он доноси срећу за целу годи |
асати, и оружје носити...{S} Данас је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Дана |
SRP19102_C3.3"> <head>3.{S} Уписивање и ручак код газда Мијаила</head> <p>Док су они овако разг |
е онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лак |
погледа и одговори: „Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам прегледам готову зграду...“</p> |
адан.</p> <p>После овога одмора деца су ручала од онога што су донела па су опет ушла у школу.{ |
диних домаћина, где су они о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота јо |
анима...“ Тако су у пријатном разговору ручали и поседели више од два сата па онда устали, да с |
ред њега се испрси један од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „ |
друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било |
прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једн |
вој калдрми.{S} И благословене су многе ручице, за час се калдрма доврши, и камење песком покри |
а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде на груди |
оде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти |
товања, и једна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било готово криво, што Рад |
шао по неко, да га не послуша.{S} После ручка натоварили су на неколико кола све ствари и покућ |
учају па после да сиђу извору.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину па онд |
анска или политичка.{S} Тако се и после ручка Радиша највише забављао књигом а Даница женским р |
ло, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је омладина почела да свира и игра, попа је отиша |
па онда друга јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само с |
е сви, да се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна |
ша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставили су у порти код старе школе, где руч |
предсобљу, где је и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да предаје с |
ребне поправке</head> <p>Кад устадоше с ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није могао да се нач |
е једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор: „Тата, шта ја сад |
нда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, |
стадоше толико салетати да остану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану |
еде; али га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеб |
ли једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, па и то више ја појед |
њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да |
ма женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако није волео |
ј поставили по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> < |
ло раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан је о |
огу да ручају мало раније па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутру.{ |
одио и собе где је почетак радионице за ручне радове, и оне где је мали „интернат“, и видео сву |
и.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радионици и за конструктивне радове и пр |
градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и читаони |
ко и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узимао |
тановио сам и радионицу за друге радове ручне, те упутио омладину промишљеном раду и дао основу |
<hi>радионицу</hi>, где деца раде разне ручне радове, и то тако правилно, да их ни наши мајстор |
и код старе школе, па сте почели и оне ручне радове у соби, који спремају за поједине занате.{ |
r" xml:id="SRP19102_C10.8"> <head>8.{S} Ручни Рад</head> <p>Ништа Радиши није задало више посла |
и Груја кувао по мало ручка Радиши.{S} Ручни рад зими није могао да предаје само зато, што ниј |
зарије за децу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о правом ручном раду није м |
све три собе употреби као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буба, |
е осећања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да разви |
ку проводе по читаве сате, радећи какав ручни рад или читајући какву корисну књигу; а у нас их |
унети здравље, живот у кући, привреда и ручни рад, особито по селима.</p> <p>И наше средње школ |
ишта Радиши није задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него |
p>Зато што је ова необична гимнастика с ручним радом за време одмора трајала подуже, Радиша ниј |
без хигијене, свих врста пољопривреде, ручних радова и кућења.{S} А велика се пажња мора покло |
ица је попуњена сасвим.{S} За све врсте ручних радова набављен је сав алат, најновији и најсавр |
за Ручни рад, то за ову годину о правом ручном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиш |
ter" xml:id="SRP19102_C5.8"> <head>8. У Ручном раду</head> <p>Ово је предмет, у који је Радиша |
а, подижући нову зграду, ми не треба да рушимо ову стару, која је родила ову нову и за коју сте |
он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Ра |
ца; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово де |
е тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико просторија, колико ће врата да треба, колико п |
ознаника, сиромашна али поштена човека, с погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши бил |
али школу... „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у бо |
рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и |
ришту иза школе је стан за послужитеља, с једном већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, |
отово сама <pb n="313" /> кречна земља, с мало песка или силиката, још мање смонице или глине а |
S} И продужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао, прво с тог |
девизу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом све напредује...</p> </div> <div type="chapter" |
S} То је била једна заравањка, неравна, с рупама, малим избрешцима и обрасла коровом а по најви |
ла је као луда по селу, сва расплетена, с преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у |
љивости и умешности.{S} Оно мало знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, |
ара од њих, а широка је 30 сантиметара, с малим нагнућем <pb n="376" /> напред а удубљењем горе |
Она га још више освоји.{S} Три кревета, с толиким стварима у тој јединој соби, па тако све расп |
ису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврше ону грађевину |
оваку оцену:</p> <quote> <p>„Успех је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за о |
ципа, да сложи оно, што је најпростије, с оним, што је најпотребније.{S} Но почетак је свуда те |
вали и писали само ова слова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове ред |
више: што камење да се не меће полошке, с равном страном горе, него усправно!{S} Радиша намести |
аља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S |
ка једнокрилна а прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошк |
а па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па |
шан.{S} Ни он сам није могао замислити, с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледа |
само зидане куће које се могу кречити, с таваном који се кречи и подом од даске или цигле, кој |
новом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Ра |
дите табле па да напишете све ове речи, с оне стране где нема линија!.... <pb n="140" /> (Деца |
о се по ливадама с најмилијим друштвом, с јагањцима и јарићима.</p> <p>Кад Радован дође из судн |
ођено ни даском, ни циглом, ни каменом, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још ма |
како је он радио и с каквим ресултатом, с каквим искуством и како би он сад радио.{S} А Даници |
ин, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону |
ило и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, с |
имо.</p> <p>Зато опет полако и пажљиво, с природом и за природом.{S} А природу морамо проучават |
емо пером или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печатано или штампано и тако се гради п |
и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати цело село.{S |
ли да читају онако како се прича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали напам |
га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} Сад превните тај лист!{S} На њему, ево |
загоричани, кад су чули да им министар, с обзиром на предузете радове око подизања нове школске |
о о, о — око; слика столица на слово с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; слика игла |
?“ У кривца се још опажала разјареност, с којом је онога немирка измлатио, па сасвим искрено и |
осле овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.</p> </div> <div typ |
не, јабука и ораја и преобуку Радишину, с једним поњавчетом за простирање и једном шареницом за |
е, послужио овим десетицама на картону, с којима су радила сва деца.</p> <p>Најнеобичније је то |
појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Наро |
сиротном селу ову величанствену палату, с којом ћете се поносити докле буде Загорице.{S} И само |
/> овако ћемо и школу направити лепшу, с бољим распоредом и свим оним што треба школи тако, да |
о, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађите ону д |
ечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказама“, којима често „усекњују“ свећу.{S} Изгле |
те најпре о па онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, и — игл |
Нађите сад оно испод игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?..{S} Јесте, <pb n="135" /> то |
о је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} |
ако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може д |
што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите на сл |
ике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} |
о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси? |
трећу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер |
себи мислио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали |
во код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово сло |
ечатано или наштампано <hi>н</hi>!..{S} С које је стране написано а с које напечатано!...{S} На |
да ево му људи у првобитном стању...{S} С њима се може радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и |
и?..{S} На којој су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако. |
црта у карактеру и човека и народа.{S} С таквом се особином не живи у друштву и не напредује.{ |
х новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и каменарска индустрија. |
целу порту на два скоро равна дела.{S} С леве стране је дугачак општински кош а с десне црквиш |
изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше поред огра |
ће више просторије за друге потребе.{S} С највећом журбом и нестрпљењем предао се сада послу, д |
ири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој н |
жем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ј |
школе је двориште за одмор и играње.{S} С улице и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 |
Загорицу</head> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још један младић, чија с |
ошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од старинске је „куће“ постал |
дмах почео с десетицама и очигледно.{S} С јединицама је сматрао за непотребно и дангубно, пошто |
киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе капији с ј |
и живот, на друштво и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку свих школа, него и по |
же <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> п — а — с?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то сло |
Нађите слова с!..{S} Реците: столица — с!..{S} Нађите нож!..{S} Нађите слова н!..{S} Реците: н |
— о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с |
је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е вид |
си књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{ |
То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете другу!..{S} Тре |
— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи неш |
невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?.. |
оси!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сн |
ете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је <hi>нос</hi>.{S} То сте писал |
једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може да каже с |
еч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у в |
веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да уту |
} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т |
је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. |
?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да |
{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чу |
учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n="151" /> Радиша нар |
бне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, као |
ране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју |
калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они јо |
а, разборитога и паметнога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново г |
ао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту |
ном, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у у |
пет с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по правилима нашега писања, без попреч |
ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па и |
еоника искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у З |
вару је лишће с једне стране повезано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ов |
</hi>!..{S} С које је стране написано а с које напечатано!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате ли |
леве стране је дугачак општински кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара ап |
’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде |
двориштем.{S} Унутра је пространа соба с ниским таваном, који је на средини подупрт дебелим ра |
леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно! — Обрните се опе |
д хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печатана! (Деца пи |
b n="65" /> <p>У том дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све |
p>Онда приђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђ |
..{S} Нађите столицу!..{S} Нађите слова с!..{S} Реците: столица — с!..{S} Нађите нож!..{S} Нађи |
д долазе имена кметова и одборника, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао).{S} |
едаху сваки покрет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познато ј |
>Радиша онако уморан и нервиран само га с неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио ова |
а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопавати и за час се саставише |
је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свим |
чича Јанко, остати циглана и после, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће по новом п |
стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућива |
а.{S} Радиша је за то време уграбио, да с малима учини један излет обданице до оближње планине |
па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда д |
.{S} Кад је било време, изишла је млада с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у об |
мене,“ рече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, го |
а опружи конац пун метар далеко од зида с нагибом на северну страну.{S} Дотле деца већ почеше д |
а са читавим ектаром.{S} Радиша се онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и очис |
вије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онд |
старој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, са стакленим прозорима и с подом барем од ц |
миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његово |
на вратима и прозорима и како се погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план“ прецрта и обе |
емештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!...</p> <p>Кад све ово |
неспрему надокнађивао после сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друга ј |
сви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у г |
за добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућом погачом, па онда друга јела редом, а од полови |
дебелим растовим диреком.{S} Од дирека с обе стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозори |
<p>Зато што је ова необична гимнастика с ручним радом за време одмора трајала подуже, Радиша н |
На орману је била права руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама са завртњем на крају, опет |
лика Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом др |
одавде — довде.“ А Рачуница се почињала с таблицом и правилима, и прво се морала научити „табли |
?“ а она узела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ ру |
ена.{S} За време вечере млада је седела с њима заједно, а није дворела по њином сељачком адету. |
а чељад изишла, те се најпре поздравила с људима, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило |
теља!..{S} Зашто је овако власт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: што је п |
треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево |
је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много |
је ономадашњи посао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се граби |
се га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилијим друштвом, с јагањцима и јарићима.</p> <p>К |
еликих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако |
откако им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо |
, и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало ист |
нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер ће доћи вр |
је до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па |
и рукописна и ова штампана или печатана с десне стране.{S} Почните редом!“..{S} Деца пишу, а Ра |
највише их је чудила она близина дућана с једном заједничком стрехом од краја чаршије до краја, |
еше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопавати и за |
у и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, између ногу, преко главе и истрке.{S |
S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Л |
х народа има фабрика и читавих трговина с ђубретом; па онај, који хоће да нагноји њиву, узме ма |
а стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетњ |
о с обичним разговором, ради упознавања с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шт |
ти.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или светитељка.</p> <p>И Гр |
д је рекао; „Настава је вештина дружења с децом“.{S} И доиста, Радиши није требао неки нарочити |
а је и Даница за учитељицу тога одељења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођи сутрадан би |
RP19102_C3.10"> <head>10.{S} Прва шетња с децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необи |
воји од оних других и оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у |
ородиље, која сад заборави на болове па с неким чудним ститком помешаним с осмејком поче да тра |
} Али се Радојица Вукмировић издвоји па с пуно поуздања рече:</p> <p>— Не треба нам, господине, |
а вечеру најпре принеше као обично сира с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу зачињену кајмак |
ено у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га, она преко обичај |
си поштен: ја мишљах да пратим пандура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда мож |
еома радознало. „Да замесиш доста блата с плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у о |
али су читаву збирку израђених предмета с обележеним именом онога, који је шта израдио.</p> <p> |
а, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с чуђењем послужитељ Груја.</p> <p>И сви рекоше по нешт |
о по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру ран |
ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, |
пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а |
мо, господине; нас смо двојица; обојица с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек у |
личније, које је највише гледала Даница с ученицама.{S} Кошнице су испуниле онај простор између |
и кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, гос |
ију“, него је само требало да се помеша с децом, да заподева и сам разговор и да им одговара на |
један нов ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим ученицима, и великима, да продужи започети поса |
адишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао разговор и |
ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> |
<p>На Крсманову је славу дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати |
ришту школском.{S} Остао је само Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели извештај министру |
дног Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да преко |
да нека мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговор |
"> <head>8.{S} Читање се продужује, рад с десетицама, игралиште и о Св. Сави</head> <p>Освиће п |
о је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да препор |
еду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицима Ра |
лавно је: очигледност и систематски рад с очигледним средствима.{S} А пошто рачунаљке још није |
с десне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово нап |
врху и Радиша опет уплете последњи ред с преплетањем а крај утврди концем.{S} Простирач је већ |
вођењу једнога плана сносила све тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без |
ази се у учионицу, начињену од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, него са широки |
ора, или боље рећи ове свађе капетанове с Радишом, капетан седе и написа ово писмо министру про |
.{S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ко |
сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да није ништ |
прост свет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом |
ђој и необичној кући, с туђином, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све ш |
ме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи бакр |
ити Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S |
S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ни |
како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђа |
за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела |
м!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Ј |
ом и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница до |
ера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чу |
<pb n="336" /> науком која се не слаже с постојећим стањем и отрован је противник данашње влад |
реди <pb n="136" /> Груји, да преструже с обе стране једну облицу дугачку деци до груди па да ј |
е Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсм |
дан прелазио оно што <pb n="200" /> је с онима малима за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва |
ле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самога онога избрешка, на којем |
ла и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} |
од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац од јучер |
је шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали су |
а је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележио кољем и где ће и како ће |
сме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{ |
је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бу |
} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Где је с?..{S} Где је н?..{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где |
столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много |
орице са западне стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми још једанп |
ана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножавањем становништва и безразложним сечењем и тро |
у и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите д |
и покривена шиндром.{S} Пред школом је с леве стране доксат, уздигнут до појаса од земље; а ка |
упа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима чак до циглане.{S} И од данас то је |
с</hi>; <hi>с</hi> — столица.{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано или печ |
леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с |
ша опет није чекао „осам сати,“ него је с кметом Миљком одмах почео примање.{S} Примио је и поп |
поново.{S} И продужио је, и довршио је с онима, с којима је и отпочео; јер нове није примао, п |
<hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>пис |
ано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, као што се гради |
о ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у |
радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокоша |
да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога дуда, заје |
аздинству, није остала а да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије ученике, показавши им |
S} И почеше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да ст |
школе капији с једне стране и од капије с друге стране, на два метра ширине и рече ученицима, д |
је Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио их по гласовима, и ка |
На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много другојаче од |
дају у њих....{S} И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљава и упит |
били географски цртежи школе загоричке с околином, слива реке загоричке, сливова других река у |
и поред огња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највише их је пр |
ар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да |
ла с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем, у Београд, да |
и хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да |
њем речи напамет или механизмом, напоље с дресуром која не развија тело и душу поступно и прави |
неприродношћу и онакарађеношћу, напоље с бубањем речи напамет или механизмом, напоље с дресуро |
ежему, од простога сложеноме.{S} Напоље с неприродношћу и онакарађеношћу, напоље с бубањем речи |
ра простирка, од читавога бремена сламе с једном вуненом шареницом, и добар покривач опет од је |
да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окречен плафон, а |
ма и они рачунали исто онако као и лане с десетицама. <pb n="239" /> Ове је године почело и пис |
S} Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне две попречне |
у.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, како овај дан што лепше и свечаније |
за Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован ре |
о.{S} Радиша је избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} |
т, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово и <pb n="82" /> позове цара |
о троножних столица високе четвороножне с наслоном и усправили чељад, изградили постеље (кревет |
ову општу, заједничку.{S} Ове су године с пролећа могли и да калеме лањске саднице.{S} Зато је |
о варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман је идућег лета п |
, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код |
виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде него каменом.{S} Интересовало их |
И овде се заплака.</p> <p>Наста ћутање с обе стране.{S} Радиша је казао све што је имао, а кап |
пресели у нову школу, и узео је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, и да насели и Гру |
е, цртање и писање, женски рад и кућење с обзиром на здравље.{S} И Даница их је једва дочекала, |
ра се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Особито се основна настава мора поправљ |
ици почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S |
епљења и здрави освежења, него и матере с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве |
ве су радње рачунске деца радила најпре с овим десетицама и јединицама на картону а после на та |
ека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино се пр |
рисећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто вол |
селу дигне овакав храм просветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и пр |
ака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сва |
ео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Даниним ученицама.{S} Дан |
он побоји, неће га отац пустити, па се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће |
за вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на виш |
ас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола |
анствене палате у Загорици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и ун |
вога; а колико је потребно, поновиће се с десетицама, кад се једна десетица исече на јединице.{ |
живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не го |
им црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с младом твојом данас венчао, да живите заједно, да чин |
ора се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, |
а загоричкога за сутра.{S} И опрости се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша |
шчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити необичан |
иша опет остави она два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су |
ко, натрашке, неприродно, и почињало се с оним, чиме треба да се завршује...</p> <p>Све су радњ |
школске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цр |
ите о!..{S} Кажите о — око!..{S} Нађите с!..{S} Кажите сви заједно с — столица!..{S} Кажите н — |
ну страну где нема линија!..{S} Почните с почетка!{S} Пишите најпре <pb n="121" /> слово о!..{S |
ише земље но што износи његово окућиште с њивом, коју је дао за градину школску, и да му премес |
оси своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одм |
итава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако ва |
ића! — Хајде сад у трећем реду котуриће с крстовима у њима! — Огледајте сада све котуриће а на |
ћи око огња, наложенога на средини куће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема со |
Сад пазите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране повезано а с друго није, те може овако д |
ила већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас задржао само на у |
е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео |
ена циглом, и у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге с |
је начине па после плету разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калу |
} Косово!..{S} Које је село до Загорице с источне стране?..{S} А које је село до Загорице са за |
и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут по |
hi>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{ |
ам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} На послетку, јунака на језику има м |
деју.{S} Они су направили једно сандуче с натписом <hi>Загорица</hi> и однели га у оближњу варо |
отребне поправке</head> <p>Кад устадоше с ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није могао да се н |
ко испупчено. „Да почнемо, господине, и с ове друге стране?“ запита један.{S} Радиша се упути и |
етом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, упућујући га како да направи ногаре за струга |
рања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може б |
кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а виш |
гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи |
вуда столарска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окр |
стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то на |
много маснија и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.< |
, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се |
и застајкују пред капијом од „порте“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} А ученици Радишним, у |
а Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично месила хлеб и пекл |
старој школи кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа |
рише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за свакога |
има ограничио је опет правим линијама и с оне друге две стране, те је добио четири правилне Фиг |
не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најмањ |
у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О нов |
да с плафоном, са стакленим прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} О |
тарци и младићи испод двадесет година и с њима Миљко кмет.{S} И није прошло ни неколико дана од |
и почето је намештање крајњега камења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено |
е јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> <p> |
, објава другог рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће |
, и Радиша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише посао и с је |
наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n="403" /> народима, и бранио себе и своју |
сали само ова слова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, |
ва с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, где га је в |
деље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима продужио рад оданде где је био ст |
ли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили, па |
штина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у којој је |
е се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> |
ксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико година од ових се |
свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више пр |
великом стрејом са све четири стране и с узаним двориштем.{S} Унутра је пространа соба с ниски |
ли кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је о |
мали зидари продужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други су |
е намештање крајњега камења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан.< |
тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако |
седлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, |
у се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, покалуђери се тамо и |
а остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као н |
х је питао, која су села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Ради |
ристи овим лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, |
ад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузевши своје место иза |
висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, оставивши ширине толико да два човека л |
да није жалио труда, него је својски и с планом радио, да од ових младих људи створи не само п |
општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на земљи, и ак |
ају кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов |
и; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда пере судове |
то ми сами излазимо довољно неспремни и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се рад |
столарске радове није могао упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа |
Онда је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стр |
ади више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што |
а, школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се крај школској години. |
како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најпре су поб |
а брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} |
ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више ра |
, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} |
представама и појмовима ради лако као и с другима, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, |
ане.{S} А мали зидари продужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S |
напредовала, школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се крај школск |
прође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали заго |
слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{ |
.{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S} Јесте, тако се <hi> |
пријатеља: незнања и неумешности него и с оним малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се |
{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су |
о све оно, што је прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад још више није |
Казивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с каквим искуством и како би он са |
ако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте стране.{S} Изгледало је сада к |
че други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највиш |
о није љутио на њих, него их је жалио и с осмејком исправљао грешке њихове.{S} Још их је питао, |
у или куповину, могу наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У |
. „Хајде, господине, тако да начинимо и с ове друге стране!“ предложи један.{S} Радиша погледа: |
а Хришћанска</title>“.{S} Чита лагано и с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, о |
д куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато ј |
исечена на јединице и онда је рађено и с десетицама и јединицама заједно. „Да поделимо десет з |
тише министарство.{S} Тако је свршено и с планом за нову школу загоричку.</p> </div> <pb n="227 |
му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором.{S} Остало је још мало дана до Пе |
> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу |
зишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њим |
о да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш |
а ражњу и најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и н |
сет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачунају.{S} Зато им |
о у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак онакав и сврше |
у једној шетњи Даница заустави Радишу и с неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта |
ут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситницу на школи.{S} Прво |
рећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу |
> <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него што донесе послужење.</p> <p>— О |
у забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше |
ило за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, паоцима и наплатцима, то је веома тешко и |
ам конструјисао у једној стакленој цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради |
ошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане учили, па онда да настави |
од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с нек |
се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме д |
ва прозора: један према вратима а други с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Пр |
281" /> после подне питала, шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница. |
о с појединим алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прво прости |
Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капетаном и учитељем; и сви н |
амо ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина ово није лако.{S} Безброј тегоб |
јвиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „преотеше ца |
ова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима |
с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи |
уве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} |
(главније) и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом, из које су изводила ону молбу или зап |
ко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго добро.{S} |
предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпотребн |
а узе конац и опружи га од школе капији с једне стране и од капије с друге стране, на два метра |
} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, храна на храну и да се састави са старом, знање |
ају и приносе.{S} Само су људи поседали с Радишом.{S} Ручак је текао као обично: по једну за до |
шли!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А |
ли онако и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И |
р.{S} Али што су више мајстори измицали с послом, све се више увиђало, да је довучена гомила ка |
а се испрси један од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јест |
сет котурова, овако! (Прави их на табли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко није направио више |
ће да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче |
су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с |
коле, и они, који су целе године радили с планом, одмерено и поуздано, сад нису имали потребе д |
у, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од њих зидарски занат.{S} Сад ће |
лико година, кад су наши стари заратили с Турцима и надјачали их, почели смо да подижемо школе. |
ше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, старији ђаци, који су се „облачили“ и носили |
ини</head> <p>Сем редовног рада у школи с другим разредом и проширења градине, Радиша је ове го |
уше, као да су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добр |
S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине народи нису били задовољни.{S} Ј |
мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите четврту <pb |
о се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> <div type="chapter" |
ничкој штедионици.{S} Али околни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и |
е, а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи била сандучара, к |
старом, знање на знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да ново само појачава оно с |
треба ни да престају с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у |
а кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с првим кречем у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пу |
о, да га не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим друговима, да оставе послуживање, па да у |
ицима, и велики су се почели зачикавати с малима, који ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су гово |
јстори не чекају, и требало је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И |
, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни благ |
а није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава др |
измири принцип природности и урођености с принципом прилагођивања и васпитања.{S} Јер ако све о |
е Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је били одсекл |
ес.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим парама, него се мора задужити па после по мал |
о пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице отворене |
воме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да поради.{S} Зато навали, да иде на |
и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толик |
Кмет остави Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} |
вале припасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што је могао!</p> <p>А да б |
апетана, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било |
аоколо и два код школе.</p> <p>Путујући с децом по околини школској, атару загоричком и оближњи |
а сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су |
већега човека, на које су легали кривци с испруженим рукама, које су се уметале у „менгеле“, те |
оне и круг од јачега картона и дао деци с по једном непотребном новином, да и она тако изграде |
по селу, да, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> <pb n=" |
сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да |
шите их лепо!..{S} Нишите прво ове речи с табле!...{S} Сад пишите опет само слова, те да их бољ |
лице, које су красиле крупне смеђе очи с високим обрвама, или густа плава коса, или она чиста |
ан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанством.{S} Одатле да пођем |
а, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n="151" /> Радиша нареди да стану у |
да</head> <p>Тако се у школи загоричкој с учитељем њеним одиграла ова политичка комедија у само |
, благо онима, којима се скине тај мрак с очију, којима се отворе очи, те могу видети и тај дру |
ма, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је од |
у и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се над |
ве скромне и кратке молитве и свештеник с учитељем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S |
вориште изгледало као неки модерни парк с пространом вилом у средини, а градина као најуређениј |
ица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо и с ко |
само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и |
је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико часова била онак |
у послу.</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, јер није г |
ога што је право.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друш |
а примам и њих за ученике.{S} Да почнем с писменошћу као најпотребнијом па да идем даље...{S} О |
Код села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче |
ући не губи у времену, и засађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа |
ло им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико велики п |
ове па с неким чудним ститком помешаним с осмејком поче да тражи, да види принову и да пита што |
ого причање о јунацима и ратовима нашим с Турцима и другим народима.{S} Ево слушајте, шта прича |
а!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пра |
имера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким напретком и пожелео бих га сваком другом.{S} С |
ишњи надзорник је био потпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на |
оношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с околних ливада, путева и њива а остатак се донесе из |
спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — колиц |
Још ученици нису знали шта ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то |
дговарају својим речима и на свој начин с пуним разумевањем, он је просто био очаран.{S} И на к |
па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете поне |
мље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут |
асположење још једнога човека, те да он с њима спрема што треба на земљишту за нову школу, и км |
прегледа и провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га да |
то сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само изви у страну и погледа у мај |
само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што пре израст |
рник по струци био математичар, опет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; т |
а, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да нап |
је у почетку нове школске године могао с мирном савешћу да поднесе министарству овакав извешта |
и нетремице и ниједан очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ћ |
разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, |
ије и лепше.{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљикама и како се ради с њима, па их је |
него и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пусти |
и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је |
уделовао при освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Косово, враћа се |
утрадан је Радиша за време одмора сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној леп |
на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} На |
} Најпосле отац помисли: да није отишао с оним калуђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, |
талим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде. |
огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито |
чи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а |
и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} |
} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много другојаче печатано од |
во <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Нађит |
{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано или печатано.{S} Реците сви <hi>о</h |
па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад ота |
ио, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово |
.{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово код столице?..{S |
а да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, па и |
ожа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S |
лово о, о — око; слика столица на слово с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; слика иг |
121" /> слово о!..{S} Хајдете сад слово с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које долази после и?.. |
е и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с т |
е и оно округло као око.{S} Ово је прво с леве стране писано <hi>о</hi>, како се пише кад пишем |
лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у |
што се мора и да се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у на |
ах с читањем, писањем и рачунањем, него с обичним разговором, ради упознавања с децом, и онда д |
главно с каквим је оценама свршио, него с каквим је мислима и каквим одушевљењем изишао из ове |
д кола не погоди по средини камена него с краја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга |
јатељске таборе, па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представници власти, што тре |
је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И опет је |
два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и тако |
два слово, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге |
едно сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме стајао |
до мрака Радиша <pb n="86" /> је провео с Милетом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, |
нове од учионица преграђен је један део с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишту из |
у школском Радиша је једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав разговор |
го је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и |
: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући како М |
јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, |
ција загоричкој школи и Радиша је почео с великим ученицима својим Недељом егзерцир с пушком и |
рше јучерање дело.</p> <p>Прво је почео с „читањем“.{S} Нађите око!... које је ово слово код ок |
ао што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и очигледно.{S} С јединицама је сматрао за |
селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Рад |
авио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко |
ина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си толике науке, па к |
е лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{S} С |
код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом.</p> <p>Прво је газда Мијаило дигао плот са св |
и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа ра |
е и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали с |
, што Даница није умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потре |
ивао.{S} Ово је било потребно не толико с тога, што Даница није умела да ради, колико с тога, д |
тигоше до учитеља, <pb n="100" /> Миљко с неким малим стидом рече: „Ево, господине, донели смо |
и се, да новац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопствен |
умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где |
ло по 0,80 у ширину.{S} Онда је требало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанет |
сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним осећањима у овом тренутку!...</p> <p>С овом |
ике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су мног |
је ето толико народа пропало и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута п |
ј планини, те јевтино снабдева све село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покривају цре |
и, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно ради |
, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни п |
издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке с |
етан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој школи.{S} |
а готово била и Даничина учионица, само с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна ч |
плот са свога шљивара и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома пов |
еца су цртала сваку лакшу ствар не само с правим него и кривим линијама:{S} Месец пун, пола и н |
тинске, и <pb n="47" /> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, |
д сунчани стигао је и Радиша школи само с неколицином ученика, чије су куће биле ту близу школе |
торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чиј |
и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је онда причао, |
овим односима, те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпр |
е и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни |
друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново |
во а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шт |
те то слово написали!..{S} Ово печатано с десне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} |
вршио Радиша ову школу, јер није главно с каквим је оценама свршио, него с каквим је мислима и |
и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да с |
.{S} Изгледало је сада као велико гувно с малим испупчењем код стожера.{S} Онда рече, да по тој |
к наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните |
рао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с другога није скидало очију.{S} Само је Даница искрено |
Поручио је семе од белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад га је добио, поступио је |
а дужине; и оно му одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{S} Радиша је тачно поступио по |
ница.{S} И цело им је двориште, заједно с његовим совралуцима, изгледало као поварошено.{S} А к |
н и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зи |
а треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код Радишине куће, дон |
е дивно, особито кад се погледа заједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одмор |
школи.{S} Тако и план направише заједно с предрачуном, и Крсман изјави, да ће он успети и код б |
..{S} Нађите с!..{S} Кажите сви заједно с — столица!..{S} Кажите н — нож!..{S} Кажите и — игла! |
бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за цеђење |
тако је и свршила за учитељицу заједно с Радишином Миленом.</p> <p>Стан је Радишин данас пун и |
одине они ишли готово у свему напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли |
шле на пијацу чаршиску.</p> <p>Упоредно с воћарством Радиша је желео да се шири и пчеларство.{S |
школи.{S} Зато је доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац |
помакао конац за читаву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засек |
е најпре оно с леве стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Где је <hi>с</h |
!{S} Где је о?..{S} Начините најпре оно с леве стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi |
оље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћ |
друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате |
Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што |
друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <hi>сео</hi>, к |
— Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не |
тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>пе |
ите и тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi |
Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с друге стране?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад |
сно ћете га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} Сад превните тај лист!{S} На њ |
се сем гибанице и друге колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пек |
ах на оно што је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="200" /> је с оним |
још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом није било задовољно, и она је расла св |
на дрвени крст, који је укован у дувар с источне стране.{S} Онда узме кадионицу са жаром, метн |
већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да с |
ликим ученицима својим Недељом егзерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао зами |
били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или општ |
е што је требало за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу. |
м мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу, да се ви |
о попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем стајаху не |
Онда поче ред од овога реда зиду, опет с потребним нагибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да |
ара, али марљиво пребојена црно, и опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по |
бе.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— |
адиша и свима се скиде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не чини |
<hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у |
е и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово |
} Тако је Радиша проспавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и с |
отребније: још једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељеву соб |
у.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима те да је носи на леђима као војници и показ |
брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом као угљен, која је слабо родила и којој |
ће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну велику л |
и сметали Радишином интензивнијем раду с овима. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке посл |
во, да је село направило план за зграду с две учионице, за два одељења и два стана за учитеље, |
за време одмора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се рукама не |
диша рече овим јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за |
а остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и |
ли тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком истом опремом као и пре четири године, кад га |
ине после, него је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе, особито због набавке семења |
је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим једним створењем, да живимо заједно, да делимо |
о се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и председницима, које сами бирају!...{S} Ше |
и. „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља |
а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад т |
се забленуо у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вал |
ног Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде |
лизацији у свету...{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели да копају земљу за блато, друг |
ошницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с једном страном од стакла, те да и деца и људи виде, к |
црепаре, и зидаре, који су зидали школу с мајсторима и примали зидарски занат, те да после и он |
некако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не |
е.{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом из комшилука.{S} У школи је и њем |
не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су |
лист!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а |
а обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у средин |
мена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с горње стране зимљишта кад је уравњивано, те да се она |
Зоре, и често нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да нау |
глави место феса носио је неку шеширину с великим ободом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „пан |
принципи провејавали и у раду Радишину с оним одраслим ученицима.{S} Само се старао, да код њи |
диша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зе |
до мрака Радиша је провео у довршивању с^ста јучерањег посла.</p> </div> <div type="chapter" x |
<p>А из оних скромних почетака у гађању с одраслим ђацима развила се права „стрељачка дружина“, |
.{S} Радишу посади учитељ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} |
ју вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошлицу, и |
и њима казао да направе стотине, те су с њима и они рачунали исто онако као и лане с десетицам |
е Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи |
о лане по десет десетица, и рачунали су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове |
да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пренели и многе мане унутра |
Школа беше обична кућа на једном спрату с великом стрејом са све четири стране и с узаним двори |
и примерном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се |
рицу, у необичном црном дугачком капуту с дугом црном брадом, личио је загоричанима више на кал |
овога нашао за потребно, да упозна децу с великим словима и рукописним и штампаним.{S} Рекао им |
е се ствари пренеше у Радишину учионицу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Данич |
необучену, тројицу неошишану, четворицу с непосеченим <pb n="78" /> ноктима и петорицу без торб |
S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем, него с обичним разговор |
слике и цртежи све самих радова ђачких с именом њиним за свих минулих тридесет година, а учион |
озбиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једн |
А да би своје мале помагаче упознао још с једном справом, Радиша нареди <pb n="136" /> Груји, д |
9102_C3.7"> <head>7.{S} Одлазак у варош с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, кад је г |
о (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч н |
апамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi> код столице, <hi>н</hi> код ножа, <hi>и</hi> код |
..{S} Пазите сад: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi> — столица, <hi>н</hi> — нож, <hi>и</hi> — игла.{ |
жете сви заједно: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi>— столица, <hi>н</hi>— нож, <hi>и</hi> — игла, <h |
о код столице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi>с</hi> — столица.{S} Ово је с леве стране написано а ов |
S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} Начините оба, и писано и печатано!..{S} Гд |
.{S} Где је <hi>н</hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све д |
је ово слово код столице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi>с</hi> — столица.{S} Ово је с леве стране н |
..{S} Које је <hi>и</hi>?..{S} Које <hi>с</hi>?.{S} Које је <hi>г</hi>?..{S} Које је <hi>п</hi> |
.{S} Нађите <hi>о</hi>!..{S} Нађите <hi>с</hi>!..{S} Преврните!..{S} Знате ли које је то слово |
после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} Начините оба, и писа |
о?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Са |
о онако.{S} Ево <hi>с</hi> писано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто о |
ите сви <hi>о</hi>!..{S} Реците сви <hi>с</hi>!..{S} Нађите <hi>о</hi>!..{S} Нађите <hi>с</hi>! |
се најпре чује?..{S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта се после чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} |
се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} |
ко; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> писано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; |
ка столица; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, |
.{S} Тако можемо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог |
ој табли!..{S} Ко је запамтио слово <hi>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово < |
а пример Срби и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и |
с — столица.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запам |
ово код столице?..{S} Нађите писано <hi>с</hi>!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>н</ |
<head>12.{S} Први дан у школи</head> <p>С овим је мислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру уста |
им осећањима у овом тренутку!...</p> <p>С овом кукњавом што се зваше „пјеније“ свршено је и уче |
оји развија, даје најбољи успех.</p> <p>С одраслима је све брже прелазио, без околишења, ударај |
} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми из |
ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код но |
{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо само дању у кући |
где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране и са свима одељењима и угловима — |
општа, али висока од земље на даскама, са сламом и лепом чистом шареницом или поњавама озго и |
нога празника, или другога којега дана, са свима ученицима походи кућу једнога од својих ученик |
Има једна млада удовичица позгоднацна, са два мушкарчића и једном девојчицом од две три године |
а у њега је било некога мушкога поноса, са којега му се чинило, да је срамота да плаче....</p> |
лске, простране учионице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту |
ити.{S} А негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друш |
и да <pb n="214" /> се још више излади, са запада су почели да се дижу облаци, који су подсећал |
.</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита |
је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом старешине и у кућ |
дозидана соба, али је свуда с плафоном, са стакленим прозорима и с подом барем од цигала, а ниг |
аду“.{S} А један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад однели читаве три гомиле, река |
књава и <pb n="18" /> наста живи жагор, са којим ђаци и изиђоше на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} |
сад импровизовао и један општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца ни |
преко распуста.{S} Радиша је сву школу, са свима одељењима, сем своје собице, био уступио стола |
рво да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана ј |
стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми још једанпут: исток, запад |
у, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли и |
p>И Радован и његова млада и сва свадба са слушали су ове Радишине речи најпажљивије и захвалам |
као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите. |
тада у селу Загорици било седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него |
топа требало више од девет година па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближно моћ |
е незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде |
у калдрмисаном.{S} Друго, прозори свуда са стаклом.{S} Треће, врата свуда столарска, да се лепо |
припитомљена.{S} А даске и остала грађа са задружне стружнице тражиле су се свуд, јер су знали, |
амиде и купе па све до најлепших кутија са заклопцем и до коричења књига; и то све тачно, по ме |
ио предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови пошли својим т |
о вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и ж |
господине!...“ И молитва му је потицала са дна душе.{S} Онда наслужише Радиши.{S} Радиша узе ре |
а рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама са завртњем на крају, опет направљеном у Загорици, у ра |
на, јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхун |
су сутрадан долетела два врана гаврана са крвава поља Косовога и носила руку од јунака па је б |
једнокатна.{S} Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и обашка стан за пос |
лико њих имало „смесна“ хлеба, помешана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Е |
} За неколико дана градина је проширена са читавим ектаром.{S} Радиша се онда с ученицима и Гру |
и прозори и поручено десет нових клупа са по три седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе н |
рице и скували мало пасуља или кромпира са сланином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили |
и од једноставне даске, па да га појача са две попречне пречанице; да место гвоздене осовине на |
та после неколико недеља Груја се венча са Станојком и она остави девера и свекрву а дође с дец |
И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, |
ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазно, опет је бил |
те, колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао и питао га, воли ли да изу |
та.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са прилично опорости.</p> <p>— Не даш? понови капетан.< |
На десну страну!{S} На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, о |
бати.{S} Прво је смислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да б |
у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад н |
и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши |
, где очекују вредну домаћицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да |
роногих, варошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S |
охвати струга или рендета, те да струже са засуканим рукавима као прави „тишлер“, докле му граш |
дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом састругао сваку суву грану на воћк |
зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из цел |
рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко |
мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где је одслужио неку кратку |
ељења.{S} И одељење Даничино рачунао је са 30 ученика, и тако је израчунао, шта им треба за цел |
њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточне стране, те да заклања од вет |
су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, што их је у жив |
80" /> То је <hi>столица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза ле |
оне чувају и од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе родну земљу, а равнице затрп |
у једну учионицу а десно у другу, које са по три прозора гледају на улицу.{S} Из овога ходника |
е мисли из вечерашњега разговора, слике са данашњега пута, од села, од његове школе, као и план |
ако исто.{S} Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне дв |
еље (кревете) и подигли и велике и мале са земље, изградили лепе кашике, <pb n="363" /> сланике |
зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се је |
штампано слово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а станови у крилима.{S} Станови имају по три |
иној Станојки.{S} А Радиша је код школе са својим ученицима импровизовао и једну малу сушницу, |
рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; па онда приђе часловцима и рече: |
обу да намести, како постеље да подигне са земље, како да их намешта, како собу да пере и држи |
но много чинила и Даници, за упознавање са селом и животом сеоским, и Станики а преко ње и друг |
у тим радњама усмено, напамет, те да се са задобивеним представама и појмовима ради лако као и |
дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким поразговарала мало, питајући свакога за име, |
а се може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су да |
њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, б |
.{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра...“</p> </div> <div type= |
ако направити, а и треба да се подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је ла |
угачак општински кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања суд |
д по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским совралуцима за заветине.{S} Зато се и цео ов |
ађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће све ви |
{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n= |
Радиши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Р |
стране?..{S} А које је село до Загорице са западне стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са се |
а чују у разним познатим речима највише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим |
бине научне, и са великога родољубља, и са големе преданости тој школи и напретку њеном, и са р |
вао.{S} Мало после нађе се код школе, и са својим сељаком, те су се разговарали докле год није |
еобично импоновао и са дубине научне, и са великога родољубља, и са големе преданости тој школи |
реданости тој школи и напретку њеном, и са ретке вештине и способности, да у другога развије пл |
да се постави или окрене нова зграда и са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је с |
ути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да |
Радиша је пописао све ове своје ђаке и са сваким се поразговарао: из које је мале, којим путем |
оји цела зграда, са све четири стране и са свима одељењима и угловима — све тачно размерено, ка |
је после настојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, обилазио загр |
ладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он |
их тридесет гласова начињене све речи и са тих тридесет слова можемо да напишемо све, што год х |
таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} За тим су све то огледала на п |
диша оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, а |
дан човек, који је необично импоновао и са дубине научне, и са великога родољубља, и са големе |
сење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су са |
у грађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда је приступио плетењу нај |
ного и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у |
снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се так |
ван рече: „Збогом, сине!{S} У здрављу и са срећом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби о |
ња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="255" /> поскидаше капе и ижљ |
је сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Овако је исто урадио и |
и с њом, храна на храну и да се састави са старом, знање на знање и да се уједини с њим, осећањ |
уверавали, да ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристану; <pb n="245" /> а |
и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, п |
у доксат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово |
одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га питали, ка |
коле да се мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици жара |
а све четири стране тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограничио ј |
село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му пратили: неко погачу |
ењу школе загоричке, нису ни престајали са својим послом, него су га још усавршавали и повећава |
м таблицама.{S} За тим су мало рачунали са десетицама па их је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза ш |
{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили сте калдрму и овде и |
сара у целој земљи, него су их доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају |
учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас тежимо <pb n="351" /> да св |
о ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова је доста и из овога се |
огу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спремом.{S} Све удари натраг, кад се не обнав |
ћни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан ј |
ају с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигн |
S} Зато се Радиша једне Недеље договори са својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, |
све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш |
оправци њиховој: мора се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Особито се основна н |
нете преко лета.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што за |
Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учитељева гла |
мајстора, те их нећемо морати доводити са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови |
циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да з |
а испод овога у дну дворишта су нужници са четири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и |
освећена нова зграда школска у Загорици са два одељења.</p> <p>Тако је просто, искрено и срдачн |
вде боље...{S} Али...</p> <p>Саслушавши са задовољством ову искрену исповест Миљкову, господин |
зачињену кајмаком и јајима, онда пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кокошку печену на ражњу |
кућа на једном спрату с великом стрејом са све четири стране и с узаним двориштем.{S} Унутра је |
ба рад се у загоричкој школи продужавао са још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Вр |
ан у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са својим пријатељима сва села, он једном нађе и кмета |
пирачем на средини, а без плафона, него са широким даскама преко греда.{S} И само је ова учиони |
ли није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и |
ених послова</p> <p>Пошто сам се вратио са стране, где сам био ради продужења наука и проширења |
" /> он спремао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако |
ре четири године.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом искреношћу и простодушношћу рече овако:< |
њива, ни ливада, ни забрана, него само са северне стране нешто мало жалосних остатака од некад |
се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему |
и радовати се делу руку својих, заједно са својом вредном, али послом и порођајима већ изнурено |
мислио Радиша и тако је и радио заједно са својом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она же |
ала, здравила се и разговарала слободно са свима, као да није била млада.</p> <p>Стари сват кме |
ан багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, да служи као заклон, или на каменито |
а се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они почеш |
тешко угађати камење и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су |
ало и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа троши двапут и трипут мање дрва него |
е дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и грозотама својим, то о |
е била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту ист |
развијено и телом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад су завршили ово запи |
/p> <p>Прво је газда Мијаило дигао плот са свога шљивара и оставио га само с удице и до његове |
среза учитељ је неки Радиша Здравковић са својом женом Даницом такође учитељицом у истом месту |
е оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако звана либерална странка.{S} З |
ану где нема слова окрените даље, а ову са словима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви тако у |
и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S} Радиша је после позвао и |
Богу (и клањају се до земље и дохватају са по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и |
су, да кмет Миљко први подигне постељу са земље и начини кревет, да не једу из некалајисаних б |
а изваде таблице и да окрену ону страну са црвеним линијама.</p> <pb n="138" /> <p>„До сад нист |
оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одв |
источне стране.{S} Онда узме кадионицу са жаром, метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, |
да живите заједно, да чините једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојит |
ад станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са свих страна превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти |
ета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су |
погледа у Радишу па дрекну: „То је <hi>саблазан</hi>, господине!{S} Зар је то за школу?!..“ А |
и се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оружје носити...{S} Данас је и ручак на |
и, умивени и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „у |
спремамо по један малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и |
од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, |
ћи закитили су се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и око малене школе загоричке све |
а на месту, где обично игра оро, кад је сабор, направи лепо игралиште, које ће бити згадно и за |
и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза висо |
о Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове школе загоричке.{S} Дошли су стари учени |
реби на друге привредне циљеве.{S} И на саборима је милина била видети ове умне, учене и школов |
као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељима својим, и у њој све беше з |
к.{S} Народ као да угледа Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђ |
Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и к |
ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја мо |
од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав тај простор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и о |
омогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Радишин нацрт и одобри га у главноме.{S} Само му на |
рална странка.{S} Зато се после рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у |
ким пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и од т |
ву <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми |
идемо даље, што даље можемо, не само на сав српски народ, који говори као ми, и на све хришћане |
ле су год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на међусобну грдњу и устани ти, да седн |
своме и већ саградио кућу зидану, какве сав паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако |
у службу.{S} А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, |
авом.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији, паметнији и вреднији.{S} Зато |
За све врсте ручних радова набављен је сав алат, најновији и најсавршенији, и радионица је зау |
вољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био пос |
ого је чинило, што је столар из чаршије сав столарски посао радио у самоме селу, те су сви још |
диле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав рад у „интернату“ и радиле све као код своје куће.{ |
.{S} Онда рече, да по тој земљи растуре сав онај ситан камен што је остао од калдрме и тротоара |
> <p>На четвртом месту старао се, да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је са |
за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз к |
лачано и намештено као у варошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога живота има и свака |
р он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>започе |
ска и њен заповедник, него је закукао и сав народ српски!..</p> <pb n="253" /> <p>Али Европа не |
маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене |
униса, а у другом, што нисмо ослободили сав српски народ под Турцима, што смо и у она четири ос |
охитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовали су се |
то говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели |
рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне још толико.{S} А један је стран |
обију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ и надгледати как |
донесе и грабуље, онда покупише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{ |
снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје миле и драге. |
х кућа и за неколико минута би прекопан сав простор.{S} Онда Радиша нађе средину и ту поби једа |
!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да изишт |
ут за време одмора дотрча један немирко сав уплакан и стаде се тужити на друга свога Марка, што |
и први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види шко |
не грабуље, а ученицима рече, да чупају сав коров око школе и поред нове калдрме па да га носе |
их, а после је променила значење, и <hi>сав је народ</hi> почео да се пребројава и да казује шт |
и и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му ј |
о од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави |
е трпела безбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи убијати побожност, а убијати ово у души |
едно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, како |
дар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао игуман па архимандрит, па епископ |
зи.{S} Окрените се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачк |
Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта ј |
у јутру рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им д |
учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирим |
седните право?..</p> <p>„Овај је Свети Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш много од |
питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање за Приз |
ге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Зб |
учио и „просветио“ толико, колико Свети Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зов |
мрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем српском народу.{S} За |
но што има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек, али се после посветио и као све |
било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору?..{S} Како је би |
И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је |
ао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и ст |
уђери се тамо и надену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко него Са |
е прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно д |
ли сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} |
столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и пољу |
абавили клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то покорно молимо господина министра, да нам изво |
шни народ, да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Х |
ко је радио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче |
; и то јој је отела не Турска него њена савезница и сестра — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах |
но унутарње задовољство, које долази од савесно извршене дужности.{S} И куд год прођу све им се |
вога и кад се види сам, остављен својој савести, која му још није довољно развијена.{S} И онда |
ало, он је долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао сав |
а казна изгледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сут |
...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку четвртог |
ово и желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз неколико дана он јави Радиши, |
и да јој по потреби да и какав користан савет.{S} Казивао јој је увек, како је он радио и с как |
Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него им је увек и написао све што они нису умел |
она за најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и готово увек меродавни.{S} |
и познавање обичаја народних и само је саветовала, да се не чини оно, што је очевидно штетно, |
чини за просвету и напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, пи |
етку нове школске године могао с мирном савешћу да поднесе министарству овакав извештај:</p> <q |
е био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} |
аву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и |
иге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S |
је, рад с десетицама, игралиште и о Св. Сави</head> <p>Освиће први дан друге недеље рада у школ |
уде?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и има |
мтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. С |
само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову |
ичао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А |
имало нису олакшавале бол, под којим се савијала.{S} Најпосле су сви заћутали и само су се моли |
њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче савијати, праћакати и завапи: „Ајао, леле!{S} Научићу, |
срдачна.{S} Отац уплете сам воштаницу, савије је у котур, запали и прелепи на дрвени крст, кој |
е га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} |
ано!..{S} Ево <hi>љ</hi>!{S} Као л само савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начините п |
Ево <hi>њ</hi>!{S} Као н само на крају савијено.{S} Направите и штампано!..{S} Ево <hi>х</hi>! |
е прича, које је цркве и манастире отац Савин подигао.“ (Чита песму: „<title>Збор зборила госпо |
уге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали све врсте рачунања до сто очигледно и усмено, |
ља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе савладати полако.{S} Из једне коштице или семке израсте |
Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађивао, да је подметао усправљену писаљку под чело, |
ојављење, свети Јоване Крститељу, свети Саво учитељу, свето Сретеније, свети Арсеније и Максиме |
..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет да дође |
се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и п |
.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо да про |
таните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо н |
S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад доста; |
ну икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо науку коју данас за |
помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n="189" /> |
речи, осетио је потребу, да буде прави савремени пољопривредник, и то не само теориски него и |
и ембрион, из којега ће израсти читав и савршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донела |
знао за меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијег |
свирање немам, нити им могу донети оне савршеније; али они ми и не требају: они су за виши сту |
ма врстама радова, који могу да се врше савршеније, разним машинама и бољим алатима.{S} Једном |
он све марљивији био у посматрању онога савршенијега живота на страни и сваке ситнице у њему.{S |
а га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који има толико филозофиј |
него и усавршавања у раду и спремања за савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак ва |
ти има правилнога развитка ни спреме за савршенији живот, а без овога опет не може бити права н |
вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много више употребио природне с |
у развитка, то му је и овај инструменат савршенији.{S} Само се његова музика не зове свирање не |
асте и да се развија, да достигне своје савршенство и у узрасту и у покретљивости и умешности.{ |
но и за живот потребно, особито за онај савршнији живот, којему тежимо, и на послетку оно што ј |
е угледају на просветитеља његовога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради< |
ц се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми |
орбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву и прекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и |
тите.{S} Сад устаните, погледајте у Св. Саву, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже и Свет |
право.{S} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник или по |
че најпре да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче ова |
илошем Обилићем; свуда знају за Светога Саву, и свуда се певају исте песме, само мало друкчије. |
загледивали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погл |
рече, да устану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настад |
урајте назад! — Сад се полако вратите и сагињите напред! — Опет се усправите! — Сад се накрећит |
n="325" /> ракију, и да ова пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} И најзд |
ару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај је од <hi>камена</hi>, ј |
е од ничега, како је могао од ничега да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му |
о први домаћин, који гради кућу, нек је сагради по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и к |
аваљивао да га оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Р |
или,</l> <l>Што сте нама <hi>школу</hi> саградили!</l> <l>Те да у њој сви редом <hi>учимо</hi>, |
адиша.</p> <p>— Па причају људи, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Србији, реч |
, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само уст |
гањ... створио је неко.{S} Ону школу су саградили мајстори; ове клупе су начинили људи; ову књи |
и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку школу....{S} И ту му показа цео план и |
ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то нап |
је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један манастир, међу најлепшима у Св. Гори, и |
и у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какве сав паметан свет данас град |
у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само онолико цигле колико треба за нашу шк |
од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добро; људи су сложни и је |
и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у једном крају до школе мала дашчара за ос |
жна запевка, која се мало била утишала, сад је поново одјекивала по брдима и дубравама загоричк |
то је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и било све милиј |
сова била онака живост и онолико света, сад је све празно и пусто, да овако остане 46 дана...</ |
, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то н |
повикаше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте м |
које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда је приступио плетењу најмањих и нај |
затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазив |
ће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој |
е радили с планом, одмерено и поуздано, сад нису имали потребе да брзају и терете децу да би „с |
да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S |
слу, да измисли најбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} |
; немој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај зап |
(Овако све до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом, али сам |
S} А на овој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси! |
, па онда рече: „Метните <pb n="137" /> сад све ове десетке на једну гомилчицу!...{S} Узмите је |
к дошла, и оно му долази <pb n="209" /> сад у другом разреду.{S} И ако је надзорник по струци б |
га написано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како ћемо да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово с |
е).{S} Један! — Два! — Један! — Два!{S} Сад ћете да радите само главом.{S} Окрените главу на де |
и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њ |
потврди Радиша.</p> <p>— Тако дакле!{S} Сад се разумемо!{S} Онда иди и спремај прње!</p> <p>Рад |
, стидећи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се с |
о!..{S} Нађите најпре о па онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађите!..{S} Сад реците: н — |
еше, што је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помиш |
а други десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви окрените ону страну где нема ових пруга!{S} Нек |
у! (Надгледа и по потреби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима |
ад читају развучено као на слогове).{S} Сад да прочитамо ово на табли! (Читају опет развучено, |
две!.. (Овако докле не оставе све).{S} Сад да узимате по три.{S} Узмите три!..{S} Колико сте у |
руке више главе, овако! (Показује).{S} Сад се тако устурајте назад! — Сад се полако вратите и |
ојица највећих нису дошли најпосле).{S} Сад пођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих поса |
Надгледа, јесу ли сви тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране п |
азива једнога по једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На јед |
(Надгледа, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пре градили, да начините |
регледа их како седе и поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се |
Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на одмор!..“</p> <p>Време се мути.{S} Облац |
{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Сад преврните и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с о |
} Сад погледајте у слова код хрта!..{S} Сад пређите на десну страну!..{S} Шта је то горе, прво? |
S} Погледајте у слова поред листа!..{S} Сад пређите на овај други лист!..{S} Ту је насликана је |
е још по једно!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Погледајте, како |
вас двојица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док двојица највећих н |
прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!. |
леве стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi>!{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} Начин |
!..{S} Избришите оно малопређашње!..{S} Сад ћете да направите један пун месец!..{S} Дете још је |
} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте! |
Сад кажите: с — столица и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п |
Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста д |
месеца!..{S} Начините једно Сунце!..{S} Сад пазите, да направимо коло (точак) за кола!{S} Ево н |
ебројте, да ко није направио више!..{S} Сад у другом реду направите опет десет!..{S} Колико је |
, равнина, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, |
ош једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите ово печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi>!{S} Као |
најпре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десну страну!,..{S} Сад на леву!..{S} Хајде још |
сад сви и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су иш |
ви!..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} |
јте, да ли истина има десет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете |
и сео!..{S} Ево ја да напишем сео!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} |
{S} Ставите их сад најпре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десну страну!,..{S} Сад на ле |
Дете и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како се пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На ко |
S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а уч |
е таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Сад пишите најпре слово <hi>о</hi>!{S} Где је о?..{S} Н |
слово о!..{S} Хајдете сад слово с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шт |
а турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву и прекрстите се!..{S} |
ет дођемо и продужимо своју науку!..{S} Сад узмите ствари и идите кући!...“</p> </div> <pb n="1 |
а).{S} Оставите опет све на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десетке.{S} Узмите две!..{S} |
оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ће |
груди!..{S} Сад на десну страну!,..{S} Сад на леву!..{S} Хајде још једанпут на чело!{S} На гру |
S} Погледајте у слова поред ножа!...{S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите, да се не убодете!...{S} |
{S} Нишите прво ове речи с табле!...{S} Сад пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (У |
писано?....{S} Које је штампано?....{S} Сад затворите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар |
е буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га зави |
а не испрљате.{S} Завите га овако...{S} Сад отворите код првог листа!..{S} Нађите, где је насли |
за које се јело каже да је посно...{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чита развучено, д |
hi>ш</hi>?.{S} Које је <hi>н</hi>?..{S} Сад изиђите напоље да се мало одморите.{S} Излазите ред |
и, да је то <pb n="119" /> џамија?..{S} Сад нађите њена слова?..{S} Какво је лево а какво је де |
Гора?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет ис |
ако се зове кад има толико година?..{S} Сад оставите и то у клупу па седните право?..</p> <p>„О |
} Колико је осмица?..{S} Деветица?..{S} Сад завите у хартију и оставите!...{S} Да се одморите!. |
е т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — чаша, <hi>м</hi> — мачка, <hi> |
S} Узмите девет!..{S} Како је сад?..{S} Сад ћемо овако.{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите д |
гари?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} |
с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађите ону другу реч!..{S} Може ли ко да прочита?.. |
ута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете кући!.. “</p> <mil |
А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта!..{S} Сад пређите на де |
е још једну!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмит |
девет?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И д |
добити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад узмите седамдесет и поделите им то!{S} Колико добиј |
!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако |
о може сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблице, да пишете ове речи.{S} Гледајте и |
може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблицу, да ово пишете.{S} Можете гледати |
ку метнули по 20 и тако поделили 60.{S} Сад још имају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то |
1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и |
е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>. |
.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њем |
што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в |
S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њем |
Па ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стојте право! — Сад п |
што се више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд |
ино, пише великим словом из почетка.{S} Сад запамтите, да се и <hi>презимена</hi> пишу великим |
тарима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...</p> </div> <div typ |
ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} Реците опет овако:{S} |
Натраг! — Напред! — Натраг! — Доста.{S} Сад пазите, ја могу да казујем другојаче.{S} Ја могу да |
а око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више табле, па се усправите! (Прег |
у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клупу!..{S} Колико је на |
оштовали као сасвим писмена младића.{S} Сад су му доносили књиге, позиве од капетана и разна пи |
осао.</p> <p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешља |
чи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} Сад превните тај лист!{S} На њему, ево горе, познаћете |
.</p> <p>„Дотле сте писали и ономад.{S} Сад гледајте како се пише <hi>п</hi>, код пера: као <hi |
!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S |
мо Недељом и празником, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах |
а воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгл |
су сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек о |
ву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „стварање“ света по данима редом, о „првим љ |
аве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да с |
ни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу.</p> <p>Пос |
ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Р |
једне стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге стране има две сли |
рите, па ћемо после наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро раз |
једва дочекаше и ударише у доношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с околних ливада, путева и |
а њу загоричанке добијају лепе паре.{S} Сад није било ни потребно говорити о вредности свилених |
И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговори Груја сасв |
ог, да даду у школу неко добро дете.{S} Сад почеше поново да се згледују: ко је и задружан и им |
ко (показује), те да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па |
т, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте |
их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устаните, погледајте у Св. Саву, прекрстите се и оп |
уно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то |
</p> <p>„Дотле сам вам показао јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните и овај лист!..{S} Познаће |
а се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо мо |
и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и мало да ј |
а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и слова код ока!.. |
} Свима жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, с |
...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша |
ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шу |
и!..</p> <p>„Добро сте то запамтили.{S} Сад извадите буквар!..{S} Да читамо.{S} Нађите око!..{S |
ато и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којо |
ње камење намештено и на тој страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било намештати и оне друге |
да се не познаје где су састављени.{S} Сад је потребна била и решетка за заливање.{S} Радиша з |
м посвршавао све најглавније ствари.{S} Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу да |
јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад |
дно.{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, онда је добро; и неће се п |
мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у |
дите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва во |
од стрејом био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма леп |
е колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којо |
је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чаршилиска столица; |
тврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је имао једно платно одсечене ледине свуд једнаке ш |
Радиша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајсто |
не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </d |
b n="170" /> да слаже први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша с |
“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, |
и ти, Грујо, покварио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и угла |
је мислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, |
ети или који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба „црквено пјени |
ме свету доста видео и доста научио.{S} Сад долази време, да се вратим у своју Отаџбину и да та |
ије он је побележио и после наручио.{S} Сад се почеше свуда <pb n="366" /> не само ударати праг |
о ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи пишете.{S} Али, д |
аклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Радишини ђаци и походиоци гради |
е не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него |
еби треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да п |
ево, да их изградимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите и таблице у клупу (само их наместите лепо, |
покушамо сви заједно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви может |
е Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Др |
и ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађите оне редове испод ножа!..{S} Пазите: <hi>о — |
варе.{S} Извадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S |
бај!..{S} Ко још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да пишете слова.{S} Извадите таблицу и писаљку |
i>џ</hi> — џамија, <hi>ф</hi> — Фес.{S} Сад пазите натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ |
има и примали од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари....{S} Само је Радиши нај |
ре! — Десно! — Лево! — Још једанпут.{S} Сад идите на место! — Овако се уче војници.{S} Али је о |
великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслу |
о су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показала својима, како се држи и отвара б |
{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није |
а им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова чују у разним позна |
ели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добр |
лептири снеше јаја за идућу годину.{S} Сад Радиша показа, како се јаја чувају преко зиме и шта |
уту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало поткрепише јелом, па онда опет у |
изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — П |
изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се |
ује).{S} Сад се тако устурајте назад! — Сад се полако вратите и сагињите напред! — Опет се успр |
н! — Два! — — — Опружите руке напред! — Сад их раширите! -— Саставите! — Раширите! — Опет саста |
.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи т |
те на десну страну колико год можете! — Сад на леву! — Спустите руке! —- Хајдете само очима.{S} |
сагињите напред! — Опет се усправите! — Сад се накрећите на десну страну колико год можете! — С |
обрните овако к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (на |
ед њих! — Доста.{S} Затворите буквар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узм |
? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли |
ли уз народ или против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, о |
наметало то питање о женидби.</p> <p>— Сад сам посвршавао све најглавније ствари.{S} Сад је на |
су се наместили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо на калуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја |
и?</p> <p>Капетан опет дрекну:</p> <p>— Сад ћеш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси |
и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То знач |
о сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима препирка о томе, ко је крив. |
ца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била т |
, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> <pb n="2 |
вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с |
је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је н |
сте сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разр |
S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, |
шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> < |
„Неће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n="199" /> па се |
смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хо |
p>„До сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту с |
о, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један нап |
ам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам |
а.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" /> да буде културан и да томе |
Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија, и нема |
Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{ |
<p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да чит |
им се школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за шк |
било седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из чар |
ављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела скупљати сваку ко |
да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите |
а код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} З |
бро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима препирка о томе, |
озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ј |
а.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти н |
, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише очи, |
то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће бит |
бро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дете |
а друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођет |
свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете са |
ечио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бо |
ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министа |
дин министар усвојити мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење.</ |
утра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим |
b n="370" /> све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромах |
торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S |
чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не једете много, да |
седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, сл |
г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</hi |
слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић |
што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи док |
го ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова |
а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којо |
ову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и |
Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, ма |
Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће м |
те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна как |
школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уреди |
рт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света и то усаврш |
и један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће |
S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десетк |
ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну ј |
и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке редов |
, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче млади |
ца — пређашња апсана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским со |
ш, да су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавају, да се разговарају преко жице из једне в |
га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, како да од |
де чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: |
ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га добро |
.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{S} И зар то није лепо, кад |
све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршу |
знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? додаде капетан.</p> <p>— Јесу, госпо |
е научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако би |
епоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставит |
е за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, каква ћ |
у“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му пратили: |
добро, браћо, продужује Радиша.{S} Онда сад треба да се договоримо о томе: где ће нова школа да |
е им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав кулук |
ша рекао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на сво |
без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици бу |
и на навике њихове.</p> <p>Радиша је за сад импровизовао и један општи кревет, са доста сламе ( |
а свињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио онај четвороугао између оба крила школина; |
учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а им |
поправља или искорењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограничила само на посматрање и |
а била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато |
од својих старијих...</p> <p>Ето то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{ |
мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе његову градину испод куће, која |
овор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb n="40" /> да буд |
почео је овакав разговор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па |
, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре н |
принове које око срећне породиље, која сад заборави на болове па с неким чудним ститком помеша |
на доксату; а тридесет његових ученика сад је, први пут од како је Загорице, причало о школи и |
и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и |
квару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ев |
нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се п |
S} Направите још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!.. (И тако даље до сто).{ |
ога начините још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Направите још десет!..{S} Колико има сад?..{S |
руји, да набави једно клупче конаца, па сад размери пред вратима, где ће и докле ће да дође кал |
је, да је Груја одавно ово и желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз некол |
на учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори го |
квари!..“ Радиша поче да се стишава па сад запита немирка, зашто им је сметао? „Господине, ја |
ећ раније изабрао место за купалиште па сад рече својим ученицима, да се најпре неколицина изуј |
они свршили основну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да |
једе оно друго.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, |
„Није,“ одговорише готово сви. „Па, шта сад да радимо?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} До са |
па у себи рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?!“</p> <p>— Пишите министеру, да човека |
мо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које |
зао доста.{S} Жељна да вуку колица деца сад предложише, да вуку камен и за то парче а затим и п |
о с оном јучерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Радиша ре |
а је довршена и друга страна.{S} Радиша сад намести први попречни ред.{S} Он му не беше раван н |
ојој је Радиша првосвештеник.{S} Радиша сад и њима рече, да устану, да погледају у Светог Саву |
вај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку четвртог разреда гимназије.</p> </div> |
у владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А ка |
они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и дућане.{S} Ра |
му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекци |
правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</ |
по одржали сви, па се надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћ |
сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељо |
ече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи |
ости споје.{S} Свештеник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров д |
и до сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!< |
ке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива траву |
ену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После је и |
S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца „за оно, веле, < |
и и од две партије посташе три.{S} И од сад свака је позивала под своју заставу и пребројавала |
е до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родит |
уј</hi> и од сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је би |
нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, к |
иша устаде, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас п |
домаћин из села па запита, може ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћив |
) Други! (Дигните руку!{S} Спустите!) Е сад пазите друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на м |
ју: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад не одговарате овако, сви у глас |
је, господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не т |
гледа, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е сад отворите ову корицу!..{S} Ето га први лист!{S} На њ |
{S} Хајдете још једанпут од ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад не |
i>нос</hi>?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се |
{S} На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окрените ову непо |
S} Нађите, где је насликано око!..{S} Е сад добро пазите: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} И |
а у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод риб |
?..{S} Које је слово код евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово испод евењке.{S} Нађите прву |
i>?..{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi |
д феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите још једанпут сасвим из почетка.{S} Где је о? |
И Радиша је своје летње јутарње часове сад најрадије проводио овде, налазећи увек да нешто поп |
то: што је погрешно извештена.{S} Но де сад да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да г |
синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је |
ћина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану |
кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против |
p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p> <p>Миљко слеже раменим |
а узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начи |
пишете она два слова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењ |
а граде а Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових котурића! — Хајде сад у трећем р |
тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико пута може да се узме по три |
{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, как |
а ми кажете сва слова редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!. |
ло у средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Е |
те да вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писана да пишете а штампана да цртате те да их боље |
пута може да се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} Колико пута може да <pb n="169" |
и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде сад опет да направите један ред крстића, један ред коту |
ад један пун ред ових котурића! — Хајде сад у трећем реду котуриће с крстовима у њима! — Огледа |
авите!— Раширите! — Спустите! — — Хајде сад полако овако да се пропињете на прстима:{S} Један! |
Један! — Два!— Један! — Два! — - -Хајде сад, да дижете руке у страну, овако, положено, и кад ја |
ш неколико даље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико — и још више млазева |
ињства доста и поборавио.{S} Зато га је сад и интересовало све, све.{S} Највише му је пало у оч |
ут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу |
о је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А |
и расадник.{S} И унутрашњост школина је сад много другојача.{S} По ходницима су повешане слике |
чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас |
а?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад пред вама?.. <pb n="163" /> Окрените се северу!..{S |
чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово написано?..{S} Која се слова чују кад се каже < |
то их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да се то прогласи за општинско, и да нико не |
ба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове из познавања околине, природ |
разних непријатеља...</p> <p>Радиша је сад прво дигао плот између нове школе и школске градине |
родушнога послужитеља.</p> <p>Радиша је сад у новој згради стао премишљати, шта му треба за иду |
вке су подигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало другојаче и много се чистије <pb n="383" /> др |
у коров а зимус покривена снегом, те је сад морала поново да се прекопа, уреди и засади; и сад |
руго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једн |
х је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памети г |
рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову градин |
ве на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет!..{ |
ку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да |
пут видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова обична паланка него доцније прес |
раде.{S} После плана за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би н |
оја је одавно остала удовица и којој је сад једини син хранитељ погинуо, ишла је као луда по се |
се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико вам |
тавите на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам је с |
S} Оставите још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две |
S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите јо |
S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет |
S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци н |
S} Узмите још једну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још |
вите једну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико је сад |
м ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој зем |
о најстарији над свештеницима.{S} Он је сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или пре |
p> <p>Кад је Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао |
меном а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, како се |
о је <hi>политика</hi>.</p> <p>Друго је сад питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и как |
клупу!..{S} Узмите четири!..{S} Како је сад?..{S} Узмите још четири!..{S} Како је сад?..{S} Опе |
д?..{S} Узмите још четири!..{S} Како је сад?..{S} Опет оставите све!..{S} Узмите пет!..{S} Како |
лупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је сад?..{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите четири!..{ |
је сад?..{S} Узмите седам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите осам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите де |
је сад?..{S} Узмите осам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите девет!..{S} Како је сад?..{S} Сад ћемо |
је сад?..{S} Узмите девет!..{S} Како је сад?..{S} Сад ћемо овако.{S} Оставите све на клупу!..{S |
вите све!..{S} Узмите пет!..{S} Како је сад?..{S} Узмите шест!..{S} Како је сад?..{S} Узмите се |
је сад?..{S} Узмите шест!..{S} Како је сад?..{S} Узмите седам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите о |
м од газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац дошао до школске градине.{S} Онда Радиша рече |
а и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јој треба много више од онога што |
?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још де |
?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико није узето?.. (Овако док не остане |
.{S} Оставите још једну!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све |
?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још |
ните још једну на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не бу |
во учинило у души Радишиној и колико је сад слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све ј |
во дошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Радиша имао право, кад му је г |
т било жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да б |
ски, па после и Француски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није имао времена.{S} Газда |
вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Е |
дише после подне, и господин ревизор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, т |
облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете |
капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори: |
што је пре држао (турско), то да остане сад <hi>његово</hi>.{S} И тако земља: њиве, ливаде, кућ |
а јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, особит |
ли, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се дог |
х колико да се распознају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њему после сваког распуста било те |
ја научити памети!...</p> <p>Радиша се сад запрепасти још више.{S} Из каламбура мисли, које му |
а иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се сад западу!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а пре |
куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога |
; како су сељани добри људи; како ће се сад отворити друго одељење и она ће имати само први раз |
добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!...</p> <p>Кад |
који се лети замењује шеширима, који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши |
се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом плитко |
вета и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, па окрен |
ре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на пролеће почне у име Бо |
опасан по постојеће стање.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е човек опасан за исхо |
земљу; могу у једну нову школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они, што ћ |
} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикне још више |
абдева све село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покривају црепом.{S} Цигле су и јевти |
уђоше опет у школу.</p> <p>„Да погађате сад, која се слова чују кад се каже <hi>један</hi>?..{S |
би то умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово д |
.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо о |
Ево гледајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, ко |
ајде сад она два код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и |
мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, |
а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Које нам слово треба |
ре <pb n="121" /> слово о!..{S} Хајдете сад слово с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које долази |
вењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја!..{S} Можете ли натраг?..{S} Ко |
и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова |
ици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и |
ремају за поједине занате.{S} Зато ћете сад све то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима |
ше.{S} Него изнесите таблице, да пишете сад све ове редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Ради |
код столице!{S} Преврните!..{S} Правите сад она код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S |
како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар |
може сам?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испод игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је т |
чите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је |
ц, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</ |
мајка дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с |
S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с |
шима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} |
.{S} Кажите сви <hi>и</hi>!..{S} Пазите сад: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi> — столица, <hi>н</hi> |
ош једанпут ово испод пера!..{S} Пазите сад ово код табле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да |
ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте |
тано с десне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово |
, слава...{S} Дете ви!..</p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лакше је да кажемо неку реч па да гледамо |
ан!..{S} Хајдете и трећи!..{S} Начините сад само пола месеца!..{S} Дете још једно пола!..{S} И |
сви овако, један крстић!...{S} Начините сад овако, један котурић! — Начините сад котурић па у њ |
те сад овако, један котурић! — Начините сад котурић па у њему крстић!...{S} Направите овако крс |
у Св. Саву и прекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави |
?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? ( |
квару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам пок |
ш једну!..{S} Колико <pb n="152" /> сте сад узели, а колико је остало?..{S} Узмите још десет?.. |
..{S} Узмите још десет!..{S} Колико сте сад узели свега, а колико је остало?..“ Овако док се не |
..{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не |
Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Најдаља |
их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћем |
да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} М |
и пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша је погледа и, кад саслу |
S} Господин Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и |
Миљко се запањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде |
поново да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске садн |
љи...</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле |
ворио о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сеља |
шао, он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно |
поручивали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили сви, да ковач може бити и С |
стане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да веч |
ајстор и познавалац многих заната.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен |
исивање нових ђака за први разред.{S} И сад је Радиша најпре побележио све, који су дошли, па о |
ва и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зна |
диша је постао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао да изводи и оствару |
у машину, којом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико новца има у Загорици по |
; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара |
а!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније!“ И сад настаје „пјеније“, које је Радиши много више личило |
а учитељ наређује: „Црквено Пјеније!“ И сад настаје певање црквених песама при одговарању на ве |
Милена се удала за једнога богослова и сад је млада попадија.{S} И Данина мајка, овај добри ан |
да, па сте свршили сва четири разреда и сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и в |
а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра |
оловини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе |
ни то.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у целом свету место ње употребљава цреп.{S} Зато |
били тежи него прошле године, јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а у |
Сви су му послови пошли својим током и сад је још више умело да цени једно друго: и село њега |
, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ет |
примише ову изјаву кметову веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадружнијега дома |
елога распуста, а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачина |
Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не д |
="350" /> све то остане наше, народно и сад свак има своје и може да га прода другоме или и још |
ишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а |
старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} |
} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште |
е: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p |
родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете га сва |
ца и колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко |
да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; |
хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет |
сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобре |
није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да с |
био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и он |
i>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} Поређајте ми сад ова мала, у узаним линијама!..{S} Поређајте она, шт |
и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима па |
мање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилике, да покажем селу, како се поправља, ђубри и |
адине, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Т |
ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и |
на и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осу |
:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује прот |
рече: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ни |
иђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; па онда приђе ч |
да проси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу? |
зна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у |
ући тако неколико Груја онда рече: „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде |
хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталност |
не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој сад, рече Радиша, јер треба да се наруче врата и чунков |
у.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непријатеља.. |
ао они други ђаци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци и часловци „слишавају“ из И |
пше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише „превасходно похвале достојно.“ И ово учини, |
, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко год х |
ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S} Колико |
те и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби б |
Немирко рече: „Господине, опростите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме поте |
по неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 комада од сваке корисне књиге, и то се у |
само добра основа за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао да набавља стр |
!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени завичај; идем у свој добри и пр |
свајо!</p> <pb n="272" /> <p>Радиша им сад исприча: каква је његова школа; како ће се лепо нам |
сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него |
и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и км |
ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и к |
лтатом, с каквим искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или не |
/> књиге.“ Јер онда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде |
ину, да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина, исто онако као лане по десет десе |
на како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у стар |
..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево сад наплаци наоколо!..{S} Шта треба још?..{S} Колико им |
ечатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ово.{S} Напишит |
направимо ону рупу за осовину!..{S} Ево сад око ње главчина!..{S} Ево сад наплаци наоколо!..{S} |
..{S} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е, код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте |
за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им |
е он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, ка |
дине!“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> <pb |
?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не з |
рже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; |
ње: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико љ |
озбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употребљавао <pb n="59" /> код учитеља |
охвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није нашао овако леп рад као |
ајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосећана: отац мајка, дете, чедо њино, па још син! |
поједине васпитне принципе, које је до сад познавао више теориски.{S} Особито га је интересова |
хвала њему, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог д |
рије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у свету, од најпримитивниј |
Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с родитељима својим, |
и и развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогн |
су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан преображ |
ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим није обрукао |
гме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете |
екао им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најглав |
господина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељанима |
е опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни |
се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капет |
да долазите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, је |
ко је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам |
и додавали га, гледајући посао, који до сад никад нису видели.{S} И за кратко време била је дов |
наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да што |
е те село једва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо остали прости ка стока, те смо били м |
не, како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А с |
дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба |
Господине капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем |
вде, ти што спасе</l> <l>Од пропасти до сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l> < |
ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћ |
{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до сад нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад |
срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помог |
то сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родите |
ођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је свак |
рљици; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите |
којих су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S} До одмора их је обновио из Српског Језика |
е.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писм |
ро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле. |
p> <p>— Господине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит |
. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо казивали и писали само ова слова код слике, с л |
ним линијама.</p> <pb n="138" /> <p>„До сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на |
ове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} О |
ише наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично обоји |
о би била општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови или села сама да бирају капетана <pb n= |
атељу своме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и да се изд |
лашио, ни обрадовао, ни застидео колико сад.{S} И једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{ |
та капији.{S} Онда је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потраж |
ршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Бож |
јама су нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турс |
них.{S} И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од тога може пренети и урадити код |
истојном растојању.{S} И тако се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се може наћи и ви |
дови у овој години</head> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у |
„науку“.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хоћемо сад да погађамо: која се слова чују, кад се рекне која |
из основне школе или још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па после и Француски.{S} |
Поречја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака |
ламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало!{S} Зато запита Грују, где могу добити једн |
градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, како ће воћке што више бити |
Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> |
кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове гимнастике довољно.{S} Ето и гимнастике за тел |
ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетку, толико мерила своје речи, да је волела н |
ца је слушала и као да се поносила, што сад она издржава целу породицу.{S} А тај понос као да ј |
и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стид |
о се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ или против народа.< |
рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружн |
одви и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{S} Примајући је Радиша реч |
пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част би |
а школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, т |
оји су заменили Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и он |
ореној Зори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим дубравама загоричким него с |
а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени сваке в |
ицири и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} |
нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим и бољим алато |
ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да |
>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те |
а да дограђујемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек |
прста до њега, овако!...{S} Ставите их сад најпре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десн |
како стоје извори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је настав |
навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихо |
је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S} Напиш |
ли тешко?..{S} Пазите још једанпут!.. (Сад читају развучено као на слогове).{S} Сад да прочита |
очију.</p> <p>Понизни:</p> </quote> <p>(Сад долазе имена кметова и одборника, сва с крстом, јер |
ово парче извојеване слободе!..</p> <p>Сад се капетан збуни па запита, тек да рекне штогод:</p |
њигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас посл |
/hi>!..{S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одм |
е скиде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини |
је су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег имао право, кад ј |
Е доста.{S} Даље ћемо други пут.</p> <p>Сад узмите таблице, да пишете...{S} Окрените опет ону п |
слова код ђака: писано и штампано!..{S}Сад пређите на десну страну!.{S} Ту је нешто нацртано к |
народу српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита он |
да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо казивали и |
а стану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете руке напред и натраг, |
мале калдрмџије и за час се саставише. „Сад нам треба песка, господине“, рече један. „Треба“, о |
да седну усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Ок |
се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p>Посао је напредовао н |
слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су о |
и.{S} Онда је <pb n="127" /> продужио: „Сад пазите да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да |
S} Све до краја.</p> <pb n="123" /> <p>„Сад хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране |
же, помози!...“).</p> <pb n="89" /> <p>„Сад узмите буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окрену |
> <head>13.{S} Гусле у школи</head> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните |
гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке |
е помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад преврните тај лист!..{S} Нађите перо!...{S} Знате л |
а, учинио је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{ |
{S} Можете ли то да утувите?...</p> <p>„Сад изнесите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Сад |
а ли то можете да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и букваре и табле у клупу па седните право |
лова поред љуљашке!..{S} Доста.</p> <p>„Сад оставите буквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Д |
ве боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то |
јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их бо |
и пут ћу вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} |
рка свега онога, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити |
више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и п |
и непокорне навраћали у покорност.{S} А сада, захваљујући напретку, батине беху укинуте, на рад |
ће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, које беху |
бра, он се после смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем срп |
Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет и |
буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарск |
је учитељу.{S} Тако је градина школска сада постала збирка свега онога, што има у Загорици.{S} |
S} Једном речи, загоричка је школа била сада најсрећнија.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
гледа прави напредак.{S} Зато је Радиша сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се у њего |
рађења нове школе...</p> <p>Тако Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис |
оши или чаршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, који се з |
се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако б |
“.{S} И само је пуки случај хтео, да је сада на столици министра просвета седео човек, који је |
екао, да остају за до године.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у школу, распоредио по |
е нису много претеривали у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или да се оп |
вреднога али неписменога Миљка седео је сада исто тако вредни али писмени Крсман, који је о све |
све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због кованлука и гајења чела морао да проучава све |
треће и четврте стране.{S} Изгледало је сада као велико гувно с малим испупчењем код стожера.{S |
нија уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада причекати док надође млеко, али је нови грађанин п |
даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне две попречне дашчице, што затварају |
ико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је т |
ма, да су напустили послуживање и да се сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше по |
е необично допала ова филозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n="319" |
.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, |
тављено ново.{S} На све стране народ се сада скупља на зборове и тражи „слободу штампе“, „слобо |
највећом журбом и нестрпљењем предао се сада послу, да измисли најбољу школу.</p> <p>- Сад ми ј |
д су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилично изменио, осиромашио, политички з |
о пола!..{S} И још једно!..{S} Начините сада три нова месеца!..{S} Начините једно Сунце!..{S} С |
отуриће с крстовима у њима! — Огледајте сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете |
на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже м |
беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она опази неку промен |
} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка отишла |
о па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је би |
о из неприлике и одговорио, толико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале |
ли да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није бар |
то пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније.{S} Ни Рад |
писали су старији ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То |
пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа.{S} |
ило готово.{S} Милина је била погледати сада двориште.{S} А колико се тек изненадио кмет Миљко, |
овршена и ова страна.{S} Милина је деци сада било погледати лепу калдрму свуд око школе, све по |
ло тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца би |
, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} И ове су године они ишл |
, свој рок, колико траје.{S} Може ли он сада за један век урадити онолико и оно, што су други н |
вио пољопривредом и градинарством, него сада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слу |
около зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исп |
тији?..</p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за с |
д недељу дана.{S} И загоричани први пут сада видеше у своме селу дунђерско тестере и да се стру |
/p> <p>Дана се и матери поверила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“, и за |
кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{ |
ђу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада подузимала другојача осећања <pb n="297" /> од они |
олио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n="278" /> унесе до |
вралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака и покривена шиндром.{S} Пред ш |
<p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређаш |
} Спустише се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце је |
ипове кад је рекао: „Сва разлика између садашње и пређашње (турске) владавине је у томе, што је |
се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњице па помисли: да се нисам удала за Грују и дошл |
иле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али је време једно, неиздељ |
ачудило кад им је казао, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари по колену и узви |
треба и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује и калеми, рече Радиша.</p> <p>Миљко одм |
овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{S} |
руго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало случајева, да пред многим кућа |
распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, заливати и тако даље{S} Ново је би |
не само обогаћена новом врстом семена и садница, што их је Радиша добивао из Топчидера, Пољопри |
дине с пролећа могли и да калеме лањске саднице.{S} Зато је Радиша најпре показао свима, шта је |
и калемљења на све лањске и преклањске саднице.{S} Жива ограда је нагло напредовала, а све су |
з школске градине да узме или калемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је градину школску сматр |
ричао оно што ће да читају, те да им је садржина позната, па су онда полако шчитавали, докле ни |
адужбине, који је и ову књигу педагошке садржине уврстио у одабрана издања њена, и поштованом D |
књиге, само ако му се учинила згодна по садржини.{S} Читали су и лепше популарне историске спис |
д куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој |
а не знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га |
ече капетан.</p> <p>Радиша се механички саже, узе перо и потписа, па се усправљајући рече: „Пот |
тај, да је после краткога времена Миљко сазвао све виђеније људе свога села на договор; и догов |
од старе школе или општинске суднице, и сазивач га је отворио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p> |
адничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за тру |
и прву сељанку другарицу, преко које је сазнавала за много што шта у обичајима сеоским и почела |
ким, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање свега онога, што је у свету другојаче и боље. |
а, писменошћу оспособљени, кадри су да сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања углађен |
и бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и не почну радити правилно, по нацрту.{ |
а су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидата, па је чу |
вредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и неправилно, Радиша је |
а наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од како је човека на земљи, све је то написано |
о њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и многи су желели |
а је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премештен из Загорице.{S} |
рно текао и напредовао.{S} Цело је село сазнало за ову радост у школи и сматрало је као своју.{ |
ве то ми имамо данас готово, испитано и сазнано; само да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и раз |
Радишином и Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној женидби Радишиној без провода |
} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непријатеља...</p |
га и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни најученији људи.</p> <p>„Не |
S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како стоји, зашто залази и излази |
аде мислити кога да нађе, да преко њега сазове збор у Загорици.{S} Механџије <pb n="347" /> нем |
ави на расположење, да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени |
јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја |
чан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! рече Даница.</p> <p> |
ја је слушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекопавају, па рече: „Е |
руго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је |
S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опажале дв |
очињало, ваљало помучити, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И за неколико минута били су при в |
аблице, него их оставите код куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торб |
доше да пођу, али их сви стадоше толико салетати да остану и на ручку, да је изгледало, да ће с |
о склопљен од тесаног камена, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S |
као да је од сира, и мостове граде као саливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смислио, |
м образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капет |
о премишљао у себи.{S} Ја <pb n="54" /> сам у овоме свету доста видео и доста научио.{S} Сад до |
ме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам ис |
у своме развоју, у својој целини.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и премиш |
је“ и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </div> <div type="ch |
.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и км |
те ово моме оцу и мајци и кажите им, да сам ја здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се п |
здраво и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, |
Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овде Радиша осети за |
свога права, да сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, ако |
е: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов, особито у овоме, што се добива тек у животу |
А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, да же |
ти Недељом и празницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онд |
м рођен, где сам никао и одрастао, куда сам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — |
воме, ученицима својим и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према народу своме.{S} Јер то је |
рка, зашто им је сметао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа у |
послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов, особито у |
Збогом срећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени |
ек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим |
најглавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, |
а.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе |
машинску, па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну машину (у Кристалној Палат |
есет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу м |
у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток упр |
уде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким напретком и пожелео бих га свако |
је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и ум |
ли нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени |
тура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита: ко |
распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућено и патријархално: задр |
дметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> < |
емо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо виде |
ваки према наклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла. |
ку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато |
чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али ка |
ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што |
у им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико сам |
сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! |
Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давање на чкол |
потребан проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што |
ти нећемо предругојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“, и |
сподине; откако им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S |
шта не прима на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се т |
{S} А нека дигну десну руку они, којима сам казао да су други! (Опет надгледа и мирно исправља) |
идим, јесте ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао да су први, нек дигну десну руку! (Надгледа и |
се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је ка |
ке, видео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Д |
S} Отишао сам једанпут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који мањ |
успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, |
машном селу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео свет, дошао до највиших наука |
ао, куда сам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је са |
рошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одговарао овако:</p> |
ермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив само потв |
head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Рад |
рман од једре растовине, који је Радиша сам направио, да би ученици његови видели, шта може и у |
дили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трај |
p>Отишли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за идућу годину.{S} Први |
тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико часова била |
.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам премешта у Прњавор, село у једноме најдаљем округу. |
и су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било је и мале црквице и по |
hi>г</hi>?..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на та |
ели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и не |
шем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Б |
етало то питање о женидби.</p> <p>— Сад сам посвршавао све најглавније ствари.{S} Сад је на ред |
, могли бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; |
те праве путеве не може погађати народ сам него интелигенција његова.{S} Она је умни вођ његов |
извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био надзор |
је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, свака кућа себи.{S} За |
> <p>Пошто сам се вратио са стране, где сам био ради продужења наука и проширења своје спреме, |
и премишљао о себи: где сам рођен, где сам никао и одрастао, куда сам у животу своме прошао, ш |
ења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда |
Зато је најпре и премишљао о себи: где сам рођен, где сам никао и одрастао, куда сам у животу |
<hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то да уту |
есте ли запамтили?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад н |
те још једанпут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблице, |
S} Дете другу!..{S} Трећу!..{S} Ко може сам?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испод игле!. |
Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Ка |
ретрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у једн |
могао да мисли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао ш |
сутра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа на |
им је показао један мали шмрк, који је сам конструјисао у једној стакленој цеви с вентилом на |
страни и необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, в |
све што они нису умели и могли, или је сам поручио, као за себе или школу, па после њима преда |
нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући својој, које би му пружила вар |
о више трудбе него онај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он је |
</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" /> да бу |
ије ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на по |
шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје културне и реформаторске ми |
ета и своју неспрему надокнађивао после сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много... |
ите змију и слова код змије!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S |
у ова слова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните |
читамо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које |
ма породици и земљи својој?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и |
тако даље{S} Хајдете, натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} Сад из |
не с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S} У здрављу и са |
.{S} Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њих з |
ки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи учитељ |
ње.{S} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту стара |
шао одмах први и отпочео из почетка, те сам и зграду направио какву сам желео; а људима нисам м |
е и преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, и за међусобн |
итва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам воштаницу, савије је у котур, запали и прелепи на д |
“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом управљати како хоће.</p> <p>Ево говора једног |
е како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и не |
а пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да ра |
коли је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запад, ко |
ојска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су још остали |
} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и |
иши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе г |
ало да се помеша с децом, да заподева и сам разговор и да им одговара на питања.{S} Једно га је |
краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди на |
се шире, како убијају наше здравље па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То св |
је и Радиша свуда говорио против пића и сам показивао примером, како људи треба да се уздржавај |
ао да набавља стручне књиге и листове и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и да |
адиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша запазио, да двориште школс |
дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири |
руја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p>— Да |
лдрме испод стреје школске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља његових ученика добро |
рактичну корист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по нешто |
човек, професор средње школе, који је и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео наук |
и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори се |
једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису мн |
на томе радити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци у |
о огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њему и с |
повест Миљкову, господин ревизор рече и сам сасвим отворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што ст |
јем раднику на књизи српској, који си и сам, међу својим многобројним и разноврсним делима, пок |
ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам |
ти.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те ва |
илизације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и грозотама своји |
их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад бе |
азумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага |
ала ова филозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n="319" /> је дакле о |
таће неко.{S} Тако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да |
д пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио ш |
ад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен својој савести, која му још није довољно |
м онај велики и узвишени посао, за који сам се толико спремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он |
ости, па онда настави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој према породици и земљи својој?{S} Р |
су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да нашега км |
ш жешће.</p> <p>— Вреди, господине; али сам ја мислио, да није ништа хитно...</p> <p>— Није тво |
д и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толико, колико она трудба да се до |
руги пут је наставио ово овако: „Прошли сам <pb n="184" /> вам пут казао, да се свако име људск |
љу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш к |
ичком смислу, да законе и уредбе доноси сам народ преко својих избраника, него се она прошири и |
хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби |
„Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћ |
ем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба с |
...</p> <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партис |
ткуда они?{S} Човек није могао начинити сам себе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S |
?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојој <pb |
“ Деца су читала „Милицу“.{S} Надзорник сам прочита прву реченицу; „Милица је била добро дете,“ |
ли рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само сл |
и ти уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била. |
екога из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њ |
азних руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му |
ису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} |
дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друшт |
у они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао це |
и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ одавно пол |
аједнички на пословима, на којима један сам <pb n="49" /> не би могао ништа да уради.{S} У тим |
дне установе, онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост с |
ило само добра основа за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао да набавља |
сао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што су |
ишина је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за |
цир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замислити, с коликом ће вољом то ученици |
овде држали за најбољега ђака; само он сам себе није држао за најбољега, јер то никако није во |
и живота у кући. <pb n="389" /> Подигао сам кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се кр |
тари, који осташе неписмени.{S} Подигао сам нову школу; те омогућио школовање све омладине овог |
а Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним. |
што најбоље расположен па плану. „Казао сам им и настојавам да <pb n="197" /> се не свађају, а |
ите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је ве |
, тецијасмо, тецијасте, тецијаху; текао сам, текао си, текао је, текли смо, текли сте, текли су |
од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачуна |
кроза стид одговори:</p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А |
штај послао о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не ме |
и се Радиша.</p> <p>— Па тако је причао сам окружни инжињер, одговори она.</p> <pb n="268" /> < |
} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога |
борове и политику нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут на скупштину, па сам видео, да се ту у гов |
да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учит |
ушно признање: не знамо.</p> <p>— Дошао сам, да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене?</p> < |
ти на позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао сам, господине; него ако сам који дан доцније дошао, то |
он се једва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!. |
еби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и |
у истом месту.{S} О томе учитељу слушао сам много од како сам дошао у поверени ми срез, а данас |
ово! говорио је капетан у себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не |
ре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, |
ојој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направим, онако како после и други могу правити.{S} |
си и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду има |
лео; а људима нисам много говорио, него сам радио; и радио сам поступно и пажљиво.{S} Четврта ј |
што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао с |
је отворено рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек в |
ом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњене и преноћиште у школи за оне да |
?...{S} Учио сам најновије науке, видео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то добро |
здрава, лепа, отворена и паметна: видео сам је неколико пута у среској канцеларији, кад смо при |
аке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и снесу и |
а имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од тога мо |
} Сад затворите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} |
реда и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да се поправи пољопривреда и сточарство, да се разв |
љао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени посао, за који |
„Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени посао, за који сам се толико |
ову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече: |
ским стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на з |
добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Мислио с |
рио мали расадник за околину; установио сам и радионицу за друге радове ручне, те упутио омлади |
много говорио, него сам радио; и радио сам поступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су учитељи, |
оловање све омладине овога села, уредио сам градину школску, те од ње створио мали расадник за |
м на то одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S |
А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да |
нашега.{S} У образованога света опазио сам, да се сваки поноси <hi>радом</hi> и <hi>вредноћом< |
p>— У школи, господине капетане; мислио сам да није ништа хитно, па нисам желео да дангубим; а |
о село и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају ј |
и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају и други.{ |
ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије науке, видео сам шта паметан свет ради, п |
ише: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима својим и с |
народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, |
/p> <p>— Дошао сам, господине; него ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам каже |
ем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије науке, |
кад се за ових тридесет година, од како сам овде, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени |
О томе учитељу слушао сам много од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично позн |
и узео је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза |
е и с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не д |
И сваком је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </ |
би био оволико користан другоме, колико сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако |
а, проста, природна и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми |
па после не жалим да умрем.{S} И колико сам наваљивао да га оженим, па не хте док не сагради но |
ечицу лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задов |
шли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да поклоним, као газда Мијаило. |
жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, |
, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију па д |
г ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шал |
ковање пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од министра војнога неколико с |
не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да није ништа хитно, одг |
ојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед на немирк |
има ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те сам и згр |
ио?..{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о |
ошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам |
едно велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ћ |
ате? упита министар.</p> <p>- Отуда што сам читао све извештаје о њему и његовој школи, а ове с |
а школу све што сам предложио и све што сам потражио....{S} Трећа је, што школа у многим местим |
и си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о |
писмени Миљко чинио је за школу све што сам предложио и све што сам потражио....{S} Трећа је, ш |
етога Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> < |
е добар, вредан и поштен домаћин, и што сам год потражио од њега за школу, све је набавио и учи |
бар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће м |
И да ништа друго нисам урадио, само што сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио д |
е ли добро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начини |
видим, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. |
ски: <pb n="334" /> „Проповедам оно што сам у паметнога света и од паметних људи научио.“ Али с |
ече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у Радишу, п |
росвете и црквених послова</p> <p>Пошто сам се вратио са стране, где сам био ради продужења нау |
збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „З |
е сам се године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори секретар.</p> <p>- То ми |
о сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нит |
но, па нисам желео да дангубим; а данас сам морао долазити и због плате, па уједно.... рече Рад |
па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучил |
он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да чи |
е очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад |
почетка, те сам и зграду направио какву сам желео; а људима нисам много говорио, него сам радио |
Јер је све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{ |
ад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи читава по |
љиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, б |
пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Радиша.{S} Миљко |
ао се, да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само приносио и припремао пот |
Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагат |
од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И |
у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, ко |
адиша одобри, она дохватише тестере, да сама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, |
е уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокнађује овај људски нехат и неумешност.{S} Она |
права.{S} Тако сад ови кметови или села сама да бирају капетана <pb n="353" /> и начелника, и т |
одморите!..</p> <p>За време одмора деца сама предложише, да доврше и последњу, западну страну к |
њавала и полепшавала; па и њу је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем што мање варошкога |
било, а највише царица Милица, која је сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље кр |
а и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом могла израдити, и ово да је што лепше |
к, а другом и трећом да обавије и окује сама колица код попречних дасака. <pb n="161" /> Али то |
х чак ни шума не расте онаква, каква се сама посадила, него је и она гледана и негована као воћ |
.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су г |
а до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И |
нуто колико треба.{S} Деца су гледала и сама погађала: овде још мало, овде још мало. „Да донесе |
одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра Ради |
не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла да погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше кућ |
ла и саонице, па почели сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на ку |
и чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби, па се трудила, |
најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да ост |
мо за домаћим израђевинама, којима се и сама приближивала, а чувала их од свега „куповнога“ и в |
убља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а Даничина |
шала само добро да се прича, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А к |
94" /> школски, и села самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да го |
од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, него је за свашта питала Радишу.{S} |
но дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, да га други народ не п |
Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и дуговечно!“ |
ине; откако им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глава није заболела.{S} Ал |
ти је срећно, Грујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> <p>И доиста после неколико недеља Груја се |
а у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n="313" /> кречна земља, с мало песка или сили |
и дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, поправља |
ом, по оним лепим тротоарима, што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала |
чинило им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу више |
има својих ревноснијих чланова од себе саме.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отвори стра |
те хартије, на којој беху изграђене све саме тачке колико ораси и све по десет у реду, па рече: |
па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газдариц |
а други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеше да моле и они дру |
ружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S} И те |
да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису м |
виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав рад |
p> <p>Према овоме, ништа не вреди учити саме речи — оне су празне љуске без језгре; него ваља и |
е посао напредовао необично живо.{S} До саме „цокле“ извели су зидари каменом а одатле почели ц |
узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стружнице, деца нису могла да се нагледају, завиру |
своје село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S |
тала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, |
о ме је за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога јединчета!..{S} И овде се заплака.< |
има и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> <p>— Потпишите, да сте пр |
новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову ког |
ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам |
им је дао, да га добро разгледају и да сами огледају како ради, па им је онда <pb n="312" /> к |
а су напустили послуживање и да се сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше по мало |
а, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја!..{S} Можете ли натраг?..{S} Ко може |
бам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; није грехота при |
је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, један до другога, и све лепши од лепшег |
гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега човека, рекоше ови |
евају с кметовима и председницима, које сами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што с |
бро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће ку |
а кажете и да ништа код куће не узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете од својих с |
— столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где је <hi>и</hi>?..{S} Где је <hi>н</hi>?..{ |
Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да |
о прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њима стиже и Зора из Бе |
шао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине, слушао бих те вазд |
ред него, остали да „повторавају“.{S} И сами су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p> |
ор!“ потврдише они други, поносећи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се |
х, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" /> више и |
буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се од |
ађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се кушате и један другога да питате, кад сте го |
особито за Радишу и Даницу, то можете и сами замислити.</p> <p>Тако се ова година највеће радос |
кали никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети колико су истрајности и усталаштва показали |
да му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други није могао да уради нег |
говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, д |
ет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали буквар и слике у |
година.{S} Међутим, Радишини су ђаци и сами калемили на све могуће начине, и сваки се грабио к |
ји, они ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све |
да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да набављају боље врсте и да их боље гледај |
вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам ка |
у постављали и пребирали и судове прали сами ђаци редом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буд |
толико више сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је свршила школу |
да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све како мајстори |
ице, разбоје, кола и саонице, па почели сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје |
ли да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог са |
егоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо довољно неспремни и с погрешном спремом.{ |
S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само онолико цигле колико треба |
д спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за т |
еницима има показивати очигледно, и они сами морају <hi>радити</hi> и радећи учити.</p> <p>Друг |
имали зидарски занат, те да после и они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовића, кој |
ученике могло више утицати, и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће |
мо за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарски посао, платили смо.{ |
цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим пословима руководиће |
еко казао, да су калдрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће би |
се здравље чува, те ћете умети не само сами да се чувате <pb n="300" /> него и другом да кажет |
: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте.{S} Радиш |
уде и по нашим законима, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики? |
ајде и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и господин“.{S} Миладин се захваљива и брани по |
А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зидају о |
и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жен |
ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте своје старије.{S} Јер |
зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p>— Можемо, можемо! потврдише ови.</p> <p>— |
сност, да непросвећени народи управљају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученик |
аки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу ј |
чито због радова у радионици.{S} Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога |
сину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потребне справе.{S} Цртали су и планове |
што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да погађате и погодите свако слово.{S} |
е пријатељ „народу“.{S} И она је мамила самим именом својим, јер ради—кал значи калогажу, онога |
чак на средини пробуши четвртасто, и на самим колицима проврте округле велике рупе за осовину.{ |
вршавам тај живот, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi> и <hi>радом</hi>.{S |
одницима су повешане слике и цртежи све самих радова ђачких с именом њиним за свих минулих трид |
је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, него учење онога, што је у нама и око нас б |
ђање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, нарочито |
.{S} Од дирека с обе стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима није хартија као у Рад |
и и он с ђацима после учинио што треба, само да што пре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово са |
и паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој школи |
у морали да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, |
рат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му село другу направи, где хоће, а и после је п |
двикнути се.</p> <p>— Није тешко, деда, само кад људи хоће.{S} Како су се полако навикавали, та |
, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{ |
емо да читамо све ово испод свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изн |
ије била српска, него турска, спахиска, само су је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су |
S} Од њих су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро |
треба да стоји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, |
А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и употребити.{S} И грехота |
Сунце је још сијало нада свима брдима, само се по долинама почела хватати сенка.{S} А лепе лив |
отово у свему напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На |
народна, она неписмена и непросвећена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера |
могло да роди жита за седам краљевина, само кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На п |
било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи |
рађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> </div> <div type="chapt |
е иста готово била и Даничина учионица, само с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била приме |
туцају туцаљкама. „Можете, рече Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле т |
вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико камење може тако да се намешта.“ Почеше и д |
врди концем.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајев |
градини је школској све стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одла |
Радиша није бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодна по садржини.{S} Читали су |
да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S |
„Село ће учинити за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, д |
е пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите |
ли учити и о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да |
а и даде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је млади |
ао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најнови |
ога Саву, и свуда се певају исте песме, само мало друкчије.{S} Има песама које се певају о слав |
е сврши цела химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>О |
ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учит |
јући управо шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима и одговори му: „Хвала твојој снаши! |
ју тело не свари — никакве вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало в |
, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје |
иње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <pb n="72" /> из поштовањ |
аш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год |
о тако сваку реч моћи ћете да напишете, само кад можете да разазнате, која се слова чују, и кад |
у оставити у школи, а у торби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадова |
идео, да је Загорица душу дала за воће, само што загоричани нису умели да калеме.{S} Зато је гл |
ауле или на модерне железничке станице, само што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често |
много што шта могло да буде другојаче, само да умемо; и није пропуштао, да их одмах упути у он |
и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n="328" /> мало одмори |
деца су имала где да се склоне од кише, само је незгодно, било што их је прскала вода са земље. |
ad> <p>Мало по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у |
.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да и |
лепо живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, |
дра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нису умели да кажу.</p> <p>После подне је био испи |
и извадили из њива па стоји на гомили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запит |
; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зн |
уносили, а после ће сви из ње износити, само много лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду |
о да научите да читате као велики ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} И немојте никад |
А Радојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, до |
Велика ништа није могла да каже Радиши, само је мило погледала свога милога сина и мерила, личи |
пава, она јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не |
м по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем картону).{S} Нађите прву десетку!..{S} Пр |
{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, само неумешан, одвише неумешан у свему, да му свуда вре |
зна, што је запамтио и измислио.{S} О, само да можете видети, колика је наука о машинама!{S} В |
гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, само да им лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ је прегл |
Теби је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, што је говорио оним цркве |
, како да их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би мо |
дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, само што сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам |
о одмах, као да је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, |
гме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им |
S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и |
а атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, |
што се зову школе: има, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„З |
војке; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </div> <div ty |
а па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико ни |
нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газд |
на као и естетична.{S} Све је природно, само ваља проучавати природу, познати је и употребити с |
.{S} Они су радили истрајно и неуморно, само да навашу доста, те да мајстори не чекају.{S} И ка |
омних сеоских ствари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</p> <pb n="2 |
против ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо даље, <pb |
: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још ова |
н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Ј |
оказали, да од човека ништа није отето, само кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини би |
ељ Груја.</p> <p>И сви рекоше по нешто, само Радиша не рече ништа.</p> </div> <div type="chapte |
е и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да држи меру |
у, ово је уман народ, логичан и бистар, само прост, неук, непросвећен и празноверан; и ваља му |
сметамо.{S} Колико је лудо, на пример, само оно веровање, да душа може напредовати и онда, кад |
Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљи |
не може.{S} И животиње осећају и знају, само мање.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови о |
ко лепо време, понесите буквар и таблу, само их добро чувајте!...“</p> </div> <pb n="110" /> <d |
у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да |
више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају како се ради и да што боље приме тај за |
ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве |
у свакој поставили по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> < |
помисли: предлог сасвим на свом месту, само да није много посла?{S} И зађе да види, куда би ст |
аде загоричанке у чисто народноме руху, само лепше израђеном.</p> <p>Градина је школска напредо |
ељу и више да радим бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежбам како се дене и печ |
ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно од |
стигао много.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао |
аправимо Сунце, кад сија! (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада сто |
кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и празником, кад не раде.{S} Сад још више |
вим“. „Не мораш за дан; можеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата |
Радишу и овде држали за најбољега ђака; само он сам себе није држао за најбољега, јер то никако |
реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S} А Станимир, који је био најрев |
ове и довучена је готово цела количина; само су остале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе |
себи мислио овако:{S} Ево посла доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и св |
а истога камена од којега је и таблица; само је једна плоча искрижана све на оваке шипчице, па |
ца тројица заједно, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете |
а готово и све шумско и културно биље; само минерала мало познају, јер им је све камен и земља |
</p> <p>— Ништа ово не ваља, господине; само слушам шта људи зборе! рече одлучно газда Мијаило. |
а рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, с |
за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Радиши никако ова вечера није пријала најбоље.{S} |
парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да не товаре по много, јер могу по |
драво или начето, врати се својој кући; само они, који оставише кости своје на бојишту, не дођо |
е, које певају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће |
се зазида. „То ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. |
лазите у школу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркујете и ш |
нстефану свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу, да се види, шта ће |
дабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од тога може пренети и урадит |
да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је |
ели, Груја је одређени му посао свршио; само није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} |
а.{S} А одело су носили своје, сељачко; само су купили по једну памуклију.{S} Не прође много, а |
и синоћ, јер је од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И у једном тренутку њега облише |
ад је написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесет слова</hi>.{S} Зато је |
имамо данас готово, испитано и сазнано; само да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце |
..</p> <p>— Е, јесте жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућ |
ли ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећи...{S} И свакад онај што г |
њима ништа не треба више <pb n="273" /> само они једно другом.{S} И доиста, они нису много ни т |
учитеља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја ми |
нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа к |
те нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да поклоним, као газда Миј |
S} Сад ће да се покажу и столари....{S} Само је Радиши најтеже било, да споји она два принципа, |
босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди“ осташе у другим двема странкама или неутр |
сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} Само се њему чинило, да он није најбољи; да има ђака ко |
израсте најлепша и најроднија воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, гд |
оно одваја од одела у осталих села.{S} Само је купован фес, који се пере кад се испрља и који |
таје да заповеда и управља машинама.{S} Само да уђете у једну Фабрику или радионицу машинску, п |
Радишину с оним одраслим ученицима.{S} Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} |
наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати |
{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин, који гради кућу, нек је сагради по в |
м, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има много непросвећених, пакосних и злих и људи и |
и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У |
гама и новинама.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога и споразум, на најлепши, најуљуднији начин.{ |
аваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да |
д да будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да грешим као он.{S} Песталоције је <pb n="76 |
бро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је Радиша само запиткива |
краја другом па натраг, и тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се једно клубе довршило а дру |
ва, најблагороднијега, до миле воље.{S} Само у подруму Радишином није било места за вино и раки |
адишин нацрт и одобри га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала израчунао више, јер није одб |
из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Другојача |
наким угловима и ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако пригодити, јер је оно имало да ве |
на биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду |
дивали у Радишин пропис и дивили се.{S} Само њему самоме није изгледао много лепши од њиних.{S} |
овукоше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људи поседали с Радишом.{S} Ручак је текао као |
амо они који нас дочекају и испрате.{S} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се завршује наша мла |
ша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су додавали, да су молили, да остане.</p> <p>После |
е сећао своје куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га |
то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно узвишење за попа к |
дужи разговори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само речима и ништа из књиге |
му је и овај инструменат савршенији.{S} Само се његова музика не зове свирање него певање.{S} П |
А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прос |
, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако |
и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и в |
м стању...{S} С њима се може радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, прос |
аде неуморно и предано као у трећој.{S} Само им је ход спорији, достојанственији, као да би хте |
еговој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — готов посао.{S} Онда |
лни, економски и друштвени развитак.{S} Само је главно ићи правилним путем и не грешити.{S} А т |
, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу...</p> <p>Најпосле и |
ће му ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, да га други народ не притисне...{S} А |
букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље б |
тком и пожелео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, на овој основи: на ономе |
пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} |
еко село, па му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне другове.{S} И |
отово, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, |
за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па с |
се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја те |
и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Ради |
Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Само не треба много да запињете.{S} Али опет није добро |
уге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете од школе, него да долазите у |
споредно, учитељевом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> |
еко од њега, него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162" /> врха, Радиша рече |
!..{S} Пођите до капије!..{S} Добро.{S} Само пазите, да неки не изостану, јер онда остану и сви |
имати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима |
је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилове куће прате једну |
Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин би могао з |
иша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, који загрми |
.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писмене, а боље б |
, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} Само деца памте слова и пишу их колико да се распознају |
нији, јер су све више примали занат.{S} Само млади циглари нису имали кад да се радују, јер су |
једно с другога није скидало очију.{S} Само је Даница искрено примала госта, а Радиши је свака |
ар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, који немају торбице, јер нем |
врте округле велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И та |
} Први ме је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено |
њак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокр |
иљка, и поседали су за готову совру.{S} Само је сва одрасла женска чељад изишла, те се најпре п |
у, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не за |
чена; па каква је онда то јадна храна — само да се деца разболевају!...“</p> <p>Подне је већ да |
недара и чешати се по опеченом месту — Само је своје парче донео Станко, чија је торба била ко |
нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживе |
девојака! рече Радиша госпођи.</p> <p>— Само њих две, господине; немам више никога, одговори го |
нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуост |
више дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као и |
својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се |
био производ наше школе, која васпитава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле |
расту сасвим слободна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато и |
игао плот са свога шљивара и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Том |
онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако навлаш |
школама и читање разних одабраних књига само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измак |
се обрадовао, толико га је зачудило, да само једно тестере ради.{S} Одмах је призвао сопственик |
мназији</head> <p>И у гимназији се тада само задавало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А рет |
р.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме раст |
јемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступа |
о љубави према људима у њега се развија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и прав |
их још више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наук |
буњенога Радишу, о којем је она слушала само добро да се прича, збуни се и сама па једва прогов |
руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је пак овде била на свом мест |
је за сад свој утицај и била ограничила само на посматрање и познавање обичаја народних и само |
што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види...</ |
ају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и |
поду.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, |
пријања и који би напредовали како ваља само под лаком женском руком.{S} Судница је непрестано |
има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више пази н |
,“ вичу деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али је |
ома лако изучити.{S} У нашем говору има само тридесет разних <pb n="174" /> гласова, који кад с |
} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду с |
рећних избора и ћораве политике, којима само <hi>завађате</hi> овај мирни и добри народ!</p> <p |
анде где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с |
а да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема к |
адиша је озбиљно запео.{S} Једнога дана само је он знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ |
вапут три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после подне веселији из |
народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „народу“.{S} И она |
сита и иначе добро ухрањена преко лета само се заигравала и полако примицала својим кућама.{S} |
еднако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за до |
дован: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше |
се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само речима и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи сам |
ио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису примили опет ниједнога, да |
амо је Радиша јахао.{S} Успут је Радиша само запиткивао за које шта: за поједина села, за брда |
звао.{S} И ти овим недоласком на позив само потврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу т |
е па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао родитеље на њихову прву радост, а очи су |
ци и река њена <pb n="384" /> ретко кад само да испуне своја корита, и то готово само у пролеће |
а здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не једете много, да не |
.{S} Хајдете и трећи!..{S} Начините сад само пола месеца!..{S} Дете још једно пола!..{S} И још |
ило никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свилен |
ј!..“ Тако се сврши цела химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ обра |
народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ само <hi>редом</hi> може одржати у једној целини.{S} И |
, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју |
знутра, јер су загоричанке прале судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и |
ршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затреба и колико ће требати |
Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да иде само за Суботу, него да остану још данас па да иду сутр |
а живот.{S} Нека <pb n="192" /> он буде само умерен, одмерен, одабран, промишљен и правилан, па |
>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p |
де и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У |
гне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања |
; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и усавршити, унесавши у њега више пра |
ђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, помешана са шен |
неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Ради |
а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред |
млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову простодушност Миладинову и у себи мисли |
је ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p> <p>После овога „одмора“ |
и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други су се надметали у доношењу кам |
ијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упућивао и исправљао.{S} А кад је све б |
ци.</p> <p>Али је поред купања, које је само за здравље, Радиша желео да развије и једну вештин |
белом девојачком оделу сеоском, које је само понека варошка ситница допуњавала и полепшавала; п |
. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и припш |
дступала од књижевнога језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </div> |
А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он: |
итак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само приносио и припремао потребну храну; он је био дух |
ста, деца су ревносно доносила; а он је само поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда рече, д |
е било у дворишту школском.{S} Остао је само Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели извеш |
ненадила.{S} Прегледајући ђаке нашао је само једнога прљавога, двојицу необучену, тројицу неоши |
очити план за ову „екскурзију“, него је само требало да се помеша с децом, да заподева и сам ра |
ји наставни предмет што долази, него је само гледао, да се шири умни хоризонат дечји, да се опл |
-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професор причао оно што су ђаци имали д |
биле једнаке.{S} Према овоме требало је само два димњака, онде где се зидови укрштају.{S} Предс |
тима школским била готова.{S} Ваљало је само још посути шљунком или песком И тога има у реци ис |
мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али |
о подне се изврши и испит.{S} Остало је само, да уговоре дан свадбе.{S} На поласку Радиша узе р |
<pb n="213" /> како се пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и по |
а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, направљена <pb n="85" /> од ове црне |
о већ, где какве земље има, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Најдаља му је била |
ивати своје ученике.{S} Записивао их је само привремено: име и презиме, чије је које дете, коли |
м Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, |
есет на сто, а сопственицима да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после виде |
S} Ручни рад зими није могао да предаје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n="202" /> д |
и ја, да не плаћате инжињеру.{S} Остаје само да платимо за врата, прозоре и под и мајсторима за |
дите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ак |
ајвише млека, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима |
и да народ, држава и друштво напредује само онда, кад сви <hi>послови</hi> у њему напредују.{S |
кле су неки хтели, да се одмах израђује само оно, што треба за живот, други су тражили, да се о |
.{S} Јер се слобода онда не употребљује само у политичком смислу, да законе и уредбе доноси сам |
уша, из које <pb n="275" /> су излазиле само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписа |
ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетину година!...</p> </div> <div type="chapt |
, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила |
же, и, како, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамт |
та толико калуђера и како проводе време само молећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то д |
ра дан у Суботу опет је било лепо време само мало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били иску |
а.{S} Зато су и била она два излета, не само да Радиша види своје село него и да ученици његови |
ше.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, што су им корисне, него и зато, што и оне им |
— Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која страна него и да боље расту. |
е имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке год |
{S} И ово је необично много учинило, не само за здравље њихово, јер су рукотворине вунене топли |
е па да идемо даље, што даље можемо, не само на сав српски народ, који говори као ми, и на све |
се све то почело вући <pb n="365" /> не само по Загорици него и но околним селима.{S} Један од |
отишле далеко, далеко, <pb n="46" /> не само поједине науке, чије он само почетке знађаше, него |
} Сад се почеше свуда <pb n="366" /> не само ударати прагови на кућама него и „цокле“ од тесана |
устрија“ учинила велики напредак.{S} Не само да су људи свуда копали и разбијали камење, гледај |
и сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне су |
м и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опш |
еравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак из |
ни знао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје ученике, нарочито ове велике, обучи како се |
ем или цртањем.{S} Ово је чинило, да не само сва настава буде занимљивија и трајнија, него да с |
ћа благодети овакога Радишинога рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а најви |
дионица поста ускоро нека мала банка не само за јевтину позајмицу новаца него и за набавку пољо |
Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само војска српска и њен заповедник, него је закукао и |
ело угледају и други.{S} Околна села не само да граде клупе него и зграде школске подижу по <pb |
енога.{S} Зато су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега што је о |
отпуно спремни, сваки вам представља не само потпуно развијену личност него у исто време и извр |
као домаћа потреба, да код куће има не само по које пиле и макар једно прасе рањенче него и кр |
о ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, него се сваки навикава на попуш |
и по селима има шеталишта, у којима не само болни траже окрепљења и здрави освежења, него и ма |
ad> <p>Ове је године школска градина не само обогаћена новом врстом семена и садница, што их је |
и, више чистоте, више пажње и чувања не само при купању, повијању, држању и храњењу него и при |
оде“ опијала и ојачавала.{S} И наста не само расцеп него и отворено непријатељство између њих.{ |
не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у |
г...{S} А мени је потребна другарица не само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу |
иши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него им је увек и |
камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђака градио велике, и учио их још |
доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива, досетљива, ве |
сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад |
ад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред школом, него је направљена и од |
ије занемарио ни свирање.{S} Деци је не само допустио да свирају него их је у томе и упућивао и |
p>Долазак у велики град изненадио је не само Радишу него и оца његовога.{S} Никад у животу они |
а често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је |
дошао, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, него је кмет донео и |
итао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, него то добро утиче и на |
те само, око себе, како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке |
били благодејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, школске по |
ворим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи |
звоно као мало црквенско, и чуло се не само по целој варошици него и по околини.{S} То је школ |
И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива траву него и да полива пред школом и око |
велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n="380" /> нису морали да иду у варош да о |
S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће потребе, него граде и |
hi>трајаће ти хиљаду година</hi>.“ И не само што су те куће трајније од данашњих брвнара, чатма |
ао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb n="284" /> него да се они т |
словима још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће и градили кошнице за пчеле, |
а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где |
ш и много више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него и да види како живе ти народи, |
метрију.{S} Ови су његови ђаци умели не само да израчунавају површину дворишта, њива и ливада, |
алну воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреба у месту, него се прочује и по око |
радио, да од ових младих људи створи не само паметне и вредне домаћине и грађане ове земље него |
како се здравље чува, те ћете умети не само сами да се чувате <pb n="300" /> него и другом да |
, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само онолико цигле колико треба за нашу школу, него да |
написа писмо министру војном, и овај не само да одобри тражену количину муниције, него изјави и |
ило.{S} И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од како оно постоји, него и у животу |
нили, мамила још више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и тешко него је још и воле |
дине министре, ово је најбољи учитељ не само у срезу него у томе округу, додаде секретар.</p> < |
азили у њима и у објашњењима његовим не само поуке, него и забаве и насладе за себе.{S} Младићи |
предовала и у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} У |
брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина из о |
> <p>Радиши је Цртање одвише требало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за он |
га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директор уписа Радишу него и што се чак овде з |
у</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца да расту у здра |
прави савремени пољопривредник, и то не само теориски него и практички, као и инжињер, мајстор |
и буду ових година као они.{S} Зато не само да није жалио труда, него је својски и с планом ра |
дабран, промишљен и правилан, па ето не само правилнога развитка телесног и душевног него и уса |
{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар не само с правим него и кривим линијама:{S} Месец пун, пол |
одини.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они и с |
змивају сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад с |
осећали, да у радионици њеној имају не само пријатне забаве него и корисне науке, која им, чин |
вредности, о кречу и његовом утицају не само на зидарску технику него и на здравље, био је неис |
рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати него ћу га и < |
да одобре његове намере.{S} Зато му не само одобре да иде, него му даду и потребну помоћ.</p> |
таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране него и застрвене, те да се иде по з |
ји добри старији ђаци заузели, те су не само научили у школи како се то ради, него су и израдил |
њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали потребну количину цигала, црепа и креча |
то опажало на здрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него је редовно и сврша |
у за узајамно потпомагање.{S} Јер ту не само што они који имају остављају новац на приплод, а о |
ели и многе мане унутрашње, на штету не само кесе наше него и наших народних особина?{S} Јер и |
емо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку по пола и |
.{S} И зато су прве наше школе отворене само за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S |
а из новог завета причао је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој укратко и о с |
а раду.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само потпомаже рад и умешност у њему.{S} Наука је од ма |
Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај н |
велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад |
вом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да се то здравље његово и одржи и да се |
дочекаше ову нову справу.{S} Радиша се само постара да их упути, како да рукују њоме те да не |
писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, |
оме, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче „<title>Стрижено кошено</title>,“ п |
утицаја, а све ће расти и развијаће се само....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
и општинске, и <pb n="47" /> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него с |
њима неколико стотина калуђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много |
ута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспавати!...</p> </div> <div type="chapter |
тога и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећ |
залуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, за којом се по ваздан |
за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колик |
дишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јо |
4" /> своме, на подизању своме, него се само међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више и |
квоме ни појма није имао.{S} О, како се само запрепастио, кад је видео, да се вода растворила н |
ва, која прелети преко учионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је |
своје мајке и сестара својих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} |
у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашто сте ме з |
телеграф па и своје новине, које доносе само новости из места, објаве и разне поучне и забавне |
реци, да и дрво довуче село па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него мо |
за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико врста јабука има, колико крушака, колико д |
ојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим има з |
е Радован, но зар је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам не |
ад на леву! — Спустите руке! —- Хајдете само очима.{S} Погледајте доле! — Горе! — Десно! — Лево |
! — Један! — Два!{S} Сад ћете да радите само главом.{S} Окрените главу на десно! — Окрените гла |
, него су оне и здравије.{S} Погледајте само, око себе, како се лепо беле не само зидови него и |
е знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше, ка |
вде за учитеља.{S} Истина, долазили сте само Недељом, али сте опет долазили сваки пут и научили |
Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али |
озива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод двадесет година и с њима Ми |
оке линије, <pb n="149" /> него се пише само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју ру |
му; јер се без рада у животу не може, и само се радом може усавршавати живот људски.{S} А радом |
тељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и само се чује по нека мува, која прелети преко учионице; |
у народи и људи и постали оно што су, и само школом могу напредовати даље, и тако даље.{S} У ст |
будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и само <hi>поправљајмо</hi> оно, што нам је примитивно, н |
не да преведе у „народну партију“.{S} И само је пуки случај хтео, да је сада на столици министр |
го са широким даскама преко греда.{S} И само је ова учионица била патосана даском; а обе оне со |
е се поносити докле буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је |
ве подижу и све спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити прави напредак, и тако ће школе |
је слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној деци, којој |
само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, |
а, гледале постеље и ствари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и бл |
брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово Ве |
и све узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужаваше: „Лези, лези, лези...{S} И два су најј |
савијала.{S} Најпосле су сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око |
примају се они, који су код нас никли и само пренесени из градине у градину.{S} Зато је одмах п |
ла: онда је чисто и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу |
равао да препороди своје село.{S} Јер и само читање и писање јесте средство да се до знања дође |
ивао „<title>Јавност</title>“.{S} Већ и само име овога листа казивало је, да има нешто скривено |
, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> |
>„Народ“ је победио.{S} Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} |
је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!..“</p> |
сматрање и познавање обичаја народних и само је саветовала, да се не чини оно, што је очевидно |
напред не можемо оном брзином, којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда |
то лепоте и радости болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људима у њега се |
ности, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте марили и |
/> <p>„Сад хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печатана! |
пишете.{S} Почните од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да в |
, тиме:{S} 1) што су учитељи њени имали само по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, |
је деци, „до сад смо казивали и писали само ова слова код слике, с леве и с десне стране; а са |
заход сунчани стигао је и Радиша школи само с неколицином ученика, чије су куће биле ту близу |
ном.{S} Право добро може бити на страни само неколицине.{S} И нису ли све научне истине најпре |
д отворити друго одељење и она ће имати само први разред, а он четврти; како имају лепу градину |
ве ниже — све ће се заборавити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње |
ићемо сад рад у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у овој години урадио око школе.</p> |
застидео колико сад.{S} И једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку |
се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с таваном који с |
одина у школи.{S} После можете долазити само на поправку, ако хоћете, као ови велики, што долаз |
после видети како ће: да ли ће платити само они домаћини, који имају ђака, или сви селски.</p> |
је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мало.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
памте.</p> <p>Из Историје је могло доћи само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто |
S} Букваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо време и о празницима; иначе ћете их ос |
по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пр |
адица за калемљење и да у свој Загорици само један човек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва |
и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе, а никако из књиге.</p> </div> <div typ |
дића добровољаца у школи дошло да научи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} То је зна |
идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе савла |
жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и много в |
печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi>!{S} Као л само савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начин |
и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад напра |
ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ет |
све смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами |
преданом и правилном раду и пожелео им само добро здравље, да свој посао продуже; а чудио се и |
е господин Министар замолио, да не учим само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb n="1 |
к“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео за |
ња горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из дворишта.</p> <p>И Крсман |
печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као н само на крају савијено.{S} Направите и штампано!..{S} Е |
!</p> <p>Радиша онако уморан и нервиран само га с неким презрењем погледа оштро, па да би прекр |
дније живели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна |
"46" /> не само поједине науке, чије он само почетке знађаше, него да је тамо и цео живот људск |
лих.{S} Из природе је и њима објашњавао само оно што нису знали, а главно је тежиште пало на по |
уљама.</p> <p>И Радиша се данас задржао само на утврђивању главних појмова, до којих су му учен |
нове књиге, и овом им је приликом рекао само ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро с |
е.{S} Али је <pb n="36" /> Радиша јахао само онда, кад је хтео да мало одмори ноге.</p> <p>Дола |
и половином овога века ослободи се ево само један део његов, ни петина његова.{S} Оно друго је |
расположењу И докле друга занимања ово само додирују, узгред, споредно, учитељевом је ово глав |
ини с њим, осећање на осећање и да ново само појачава оно старије, рад на рад док он не постане |
амо да испуне своја корита, и то готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег; а ник |
оворити о вредности свилених буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и |
ше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са северне стране нешто мало жалосних остатака од |
лији, и 3) што их није било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпр |
о.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели м |
, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, |
орије.{S} Зато је из старог завета узео само заповести божје, и то на српскоме, објаснивши их у |
ије ни смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбо |
и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце |
и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p> <p |
ола.{S} Господин министар им је одобрио само за неколико година док не подигну нову.{S} А ми ће |
доцније говорио о њему, он није говорио само као теоретичар него и као практичар, и ово је посл |
у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете |
е стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 сантимета |
ка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и конце |
а каква виша циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њега не би долазили до више знања |
оно пошумило и како би га за то требало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после у |
еше никога.{S} Сунце је још осветљавало само врхове највиших околних брда и даљних планина.{S} |
и село га је преселило, те му је остало само да збере оно мало берићета око куће, па да и он ус |
поставља капетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и |
земљу да узимају.{S} Више школе је било само толико пролаза, колико је захватила нова калдрма и |
лико, па ћете видети, колико их је било само од ових похода за пет, шест и десетак година.{S} М |
нији народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он сам сад морао да ра |
ло плетарство, али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{ |
ли и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико је могло без нота и без велике мук |
то ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Пазимо само, да му не од |
ст наша много већа.{S} Ми не завршујемо само школску годину, него и освећујемо једно дело своје |
ного.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим |
о само помагати и — одмагати.{S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша б |
са својом женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара |
да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и о |
вљено.</p> <p>И све је готово и спремно само чекало дан почетка нове школске године.</p> </div> |
ако ћете после сваку реч написати ласно само кад запамтите сва слова.{S} Зато морамо сваки дан |
нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља сам |
ање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о слава |
о и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога чове |
ећ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол’те господине!“</p> |
азила, да у ученица својих развија укус само за домаћим израђевинама, којима се и сама приближи |
о ће деца најлакше разумети.{S} Напамет само лепше песме и лепше изреке у стиховима, па и то он |
дијом.{S} А учили су и казивали напамет само оне краће комаде у „Читанчици“, који су у стиху.</ |
во да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење |
ове речи с табле!...{S} Сад пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Р |
о више.{S} Радиша је онда подвукао опет само тридесет најодраслијих и најразвијенијих и њих огл |
о цару Душану Силном, о боју на Косову само најглавније и о догађајима у оним знатним местима, |
Да ли да доводе мајсторе, или да доведу само једнога, да им покаже?{S} Сви се замислише и као х |
децу.{S} Објаснио им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову писмену стра |
hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и |
ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} Поређајт |
, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где ј |
<p>Шесто, да школе обилазе и надгледају само школски људи, који разумеју задатак основне настав |
ју.{S} А државни чиновници представљају само једну врсту послова и посленика државних или народ |
и свршетак ми и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају и испрате.{S} Само знамо за |
о и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се више не |
мљи него на жени.“ Да загоричани купују само ове ствари: со, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесов |
послове па чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, с |
научите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете |
од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не |
к, непросвећен и празноверан; и ваља му само тај ум употребити и развити.{S} За тим се види, да |
сни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, да му т |
му је оно што уради несавршено.{S} Њему само треба више разумевања и више умешности.{S} Та, он |
ода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, |
о од њега.{S} Он је ову наставну новину само видео на страни и необично му се допала; али је са |
да је све добро што Радиша ради, па су само посматрали и куповали.</p> <p>Радиша је ово у глав |
ло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копа |
номе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p> </div> <div |
дан, кад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се так |
иљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прв |
ви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онд |
p>„Одавде видите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широ |
пруга или линија.{S} Нека се слова пишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом шир |
ину обиђе све ученике, онда је код свих само те године накалемљено или засађено 30x 30 = 900 во |
исписали сте <hi>сва слова</hi>.{S} Још само да их запамтите.{S} Зато, хајде испишите их још је |
не велике ђаке, који ће му долазити још само две године.</p> <p>Што се тиче металних радова и о |
Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Н |
ле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да ст |
е и таблице, него их оставите код куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у |
бро.{S} Сад оставите и таблице у клупу (само их наместите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да б |
лажу, клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забр |
, али онда не преостане времена за њега самога, за учење, за науку његову.{S} Устајати је морао |
в је и како је створио овај свет и њега самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се |
тек права „народна“ странка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, кој |
свој, и <pb n="394" /> школски, и села самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи веће |
а црквица, направљена на месту старе од самога тесаног мрамора из овога села, те се бели као Ст |
ни рекоше, да је с извора који је испод самога онога избрешка, на којем је школа, он помисли: б |
љски одношаји. „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби дру |
е Радишино читаоци ће видети најбоље из самога рада његовога даље.</p> <p>По свршетку учитељске |
рад и живот човеков, то не усавршава ни самога човека; а што усавршава ово двоје, то усавршава |
и овако срећно доврши, од почетка па до самога краја, највише од свих је чинио и учинио ваш вре |
на је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испричају како је у Светој Гори леп |
.{S} Зато је свуда најлепше зеленило до самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{ |
рупу за кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали како ће.{S} |
каква је она реч „добро“? — Колико има „самогласника“ а колико „сугласника “ у српском језику?“ |
храњењу него и при проходању, кретању и самој игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љубав <pb n |
о, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На трећем месту све <hi>ново</hi> мора се |
жавао са још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} |
честито почети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учите |
и за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистот |
</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осетили замор и д |
нове „народне“ странке, који је држан у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са својим пријатељим |
њихова није у нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећ |
ом а не на словенском.{S} Четврто, и на самом испиту највише је тражио из „Науке Хришћанске,“ и |
А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да је много, и питао се, да ли то може изд |
њеним одиграла ова политичка комедија у самом почетку рада нове ове и његове седме године школс |
кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Миловановом:{S} Милован; чује се у имену Јо |
еда огледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли о сваком ученику п |
е, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало |
ута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер |
теру и преступи према другоме па и себи самоме.{S} И тешко ономе, који није осетио довољно топл |
ити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} Али род |
оричка школа почне весело и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и ученицима његовим почетак буде м |
живот више и подобност за усавршавање у самоме раду.{S} Што год не усавршава рад и живот човеко |
из чаршије сав столарски посао радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, како се граде |
замењује шеширима, који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и |
а.{S} Зато му је требао неки застирач у самоме ходнику.{S} Заго стаде мислити; шта да ради, шта |
оду његовом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о то |
адишин пропис и дивили се.{S} Само њему самоме није изгледао много лепши од њиних.{S} Али то уч |
о пробудило је у Радише некакав понос и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће |
н младићски живот, а отпочиње зрелост и самосталан рад.{S} Загоричани престају да буду мимо све |
ало, да то прими или не прими и поступи самостално, како она за најбоље нађе.{S} Али су Радишин |
ја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуш |
о је било све отворено, и она чистота и самоћа доиста је подсећала <pb n="256" /> на манастир.{ |
Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи</hi>“...</p> </div |
ли, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у |
и тако једнако.{S} То би била општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови или села сама да би |
елника, и то би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А о |
на самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по не |
прављају целом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас |
као светињу.</p> <p>— Чули сте још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу |
„слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.</p> <p>Либералима пак све ово изгледаше ра |
„слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већи |
збора и договора“, „слободу штампе“ и „самоуправу“.{S} Састајати се и договарати можемо, хвала |
="288" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим пре, што му је ово т |
И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи његови другови одл |
великих Радиша извесно не би развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато |
ропи присутан народ, покропи и учионицу саму, па онда зађе по свој згради, те покропи сва одеље |
тражимо и слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, слама, сла |
х код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и |
S} Радишу још дуго није могао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле поједине мисли из |
нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... <hi>Нана</hi>, тако |
рече ову одлуку и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оста |
рвеном решетком.{S} Пећ је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној соби мала пл |
е вршкаре олепљене балегом, него су све сандучаре назване „ђерзонке“, по славноме проналазачу њ |
коре.{S} Зато су се много и чудили овој сандучари и мислили су, да челе у њој неће и не могу жи |
још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче, које је стајало у општини, и у њега су метали |
ис писаће хартије, један сунђер и једно сандуче креде.{S} За све ово кмет је понео општинских п |
на ту идеју.{S} Они су направили једно сандуче с натписом <hi>Загорица</hi> и однели га у обли |
требу.{S} О табли је било обешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање |
вредне) ма за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао |
и Косова, али је злогласним и несрећним Санстефанским Миром враћена у старе границе.{S} Све јој |
сломљена срца кући.{S} Свршетком мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само је војск |
0—25 сантиметара од њих, а широка је 30 сантиметара, с малим нагнућем <pb n="376" /> напред а у |
исини средине груди а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 сантиметара, с малим |
а, кудеље или преслице, разбоје, кола и саонице, па почели сами да граде и сама врата и прозоре |
ајосновније и оно што је најпотребније, саопштено на начин најразумљивији који развија, даје на |
p> </quote> <p>После два дана Радиши је саопштено у Министарству, да је постављен за учитеља VI |
е кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо капу и |
>Најпосле и капетан позва Радишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију и дао |
во <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, слама, слава...{S} Дете |
ко по неко дете зове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познај |
ретендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо и сес |
ретендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и природно почео је овако:</p> <p>„Учениц |
с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с врати |
ло веће, него кад су нешто направила да сасвим личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кра |
у.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је требало решавати: да ли да се п |
ити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно одговори: „Где год хоћеш, господине, |
у којој је домаћица добра! додаде Груја сасвим озбиљно.</p> <pb n="265" /> <p>— Па како би било |
мамо где да је доведемо! одговори Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? |
и калдрма је пред вратима школским била сасвим довршена.</p> <p>Зато што је ова необична гимнас |
би доноси она градина испод куће?“ Тома сасвим искрено одговори: „Кад роди могу да нађем и по д |
у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муче без во |
и мила...</p> <p>Радионица је попуњена сасвим.{S} За све врсте ручних радова набављен је сав а |
, с којом је онога немирка измлатио, па сасвим искрено и простодушно а љутито рече: „Господине, |
<p>И намештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњ |
л’те у собу! рече Даница.</p> <p>Радиша сасвим механички пође у собу, па се сети да је рекао, д |
оље.“ Радиша погледа и помисли: предлог сасвим на свом месту, само да није много посла?{S} И за |
а синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ ода |
оред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме селу, и пре но што ј |
зорника, да види школску градину, он је сасвим озбиљно рекао Радиши: „Та, господине, нисте Ви о |
орио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије не |
p>Уређење овога малог интерната било је сасвим просто.{S} Сваки је имао да донесе за себе чанак |
стру, да те остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни |
/hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а пе |
аја душа и њен развитак, докле најпосле сасвим не претегне.{S} Зато и морам гледати да у почетк |
левку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хва |
иле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сасвим механички Зора спусти на сто послужавник па се з |
оправимо?</p> <p>Миљко слеже раменима и сасвим простодушно и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми, |
троугла и показа: да кад троугао стоји сасвим равно, ненакренуто ни на једну страну, него поло |
ст Миљкову, господин ревизор рече и сам сасвим отворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви |
штене, онда су говорили, како се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како та |
!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господине.{S} Он |
е и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што |
тио у село, где су га већ поштовали као сасвим писмена младића.{S} Сад су му доносили књиге, по |
.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме свиња њуши?{S} Деца погађају: <hi>њ |
је после поступно све старе или заменио сасвим новима или поправио.{S} Те су клупе биле потпуно |
ласт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно.</p> <p>Капетан се дубоко замисли па у с |
чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим правилно.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се мо |
често полуди, и многе је пиће покварило сасвим.{S} Али научили смо се, господине, па је тешко о |
— Фес.</p> <p>Е сад пазите још једанпут сасвим из почетка.{S} Где је о?..{S} Нађите га!..{S} Гд |
во Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим одлучно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А шт |
убав <pb n="48" /> свему.{S} Деца расту сасвим слободна, а љубав их чува само од онога што им ш |
уша сваку ову реч па одмах одговори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У св |
се јављају.{S} И пријави се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; о |
они други.{S} Радиша као неки победилац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се |
ни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа и каже примедб |
Радован кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим одлучно одговори: „Право т |
гра....</p> <p>Радиша је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њен |
у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ову реч па одмах одговори оцу сасвим одлу |
а дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па одговори: „Ти, господине, најбољ |
подина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслушавши са задовољством ову искрену исповест Миљкову |
сејачу и семену, коју је деда Радивоје саслушао нетремице, као да је за клупом.{S} У том донес |
ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше, шта да о |
ечју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав једне и друге и нашао је врло малу разлику.{S} И |
инерал у околини и умели су да испитају састав сваке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и |
пет залије сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Овако је исто |
се споји с њом, храна на храну и да се састави са старом, знање на знање и да се уједини с њим |
разумљиве речи, реченице, догме и други састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а |
то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како |
и ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица, која је траја |
комада за ову дечју књижницу; и тако је саставио најпотпунију збирку, из које су редовно деца у |
последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те да се не познај |
неједнако и недобро).{S} Ево, овако.{S} Саставите палац и ова два прста до њега, овако!...{S} С |
жите руке напред! — Сад их раширите! -— Саставите! — Раширите! — Опет саставите!— Раширите! — С |
ирите! -— Саставите! — Раширите! — Опет саставите!— Раширите! — Спустите! — — Хајде сад полако |
ије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и предузеће управу „собом“ у |
а предузеше мале калдрмџије и за час се саставише. „Сад нам треба песка, господине“, рече један |
е стране почеше прекопавати и за час се саставише на средини, а друга су већ доносила камење.{S |
овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} Сад је потребна била и решетка за залива |
ео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и неколико елемената, и да су по |
е су појаве природне појаве, и говор је саставни део природе човекове.{S} И осећања су морална |
а“, „слободу штампе“ и „самоуправу“.{S} Састајати се и договарати можемо, хвала Богу, и данас д |
и зебу тамо, него им је допуштао, да се састају у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су о |
уће најмање по један члан њен; и они се састају сваке готово Недеље и празника, те гађају у ниш |
оји пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је |
>„Ето, браћо, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна права и слободе, т |
мет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да из |
и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И дол |
чуо, да свака земља мора имати извесних састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног |
да свога?</p> <p>Некад се та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>једноме</hi> човеку |
ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачније посматрају |
свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је свака сува грана и прекраћене оне што дал |
{S} Онда би могао да окренеш трупац, да састругане даске дођу једна <hi>на</hi> другу, па да их |
м нешто друго“, рече Радиша и метну ону састругану половину на ону другу даску, обележи писаљко |
ти.{S} А Радиша је са својом тестерицом састругао сваку суву грану на воћкама у дворишту Миљков |
ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолико пута више дасака колико тестера метне |
обележи писаљком и рече Груји, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске са с |
дођу једна <hi>на</hi> другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ рече р |
Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује к |
а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко |
је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нису видели над гла |
многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па су |
<hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а |
изнео још десет година“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина |
вали два сата кроз села и још пун један сат кроз планину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Ми |
е послужи својом „либелом“.{S} За непун сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке су рад |
е потребе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати |
колу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, |
ас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>поп< |
слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето |
валио једну добру партију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао |
лу, ћерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде |
једна од друге и село растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загориц |
разговору ручали и поседели више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком |
и</head> <p>Пошто су овако путовали два сата кроз села и још пун један сат кроз планину, дођоше |
ту ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. |
о овако радити!...</p> <p>После једнога сата Радиша рече деци, да опет поседају у клупе, где су |
е приближили њему.</p> <p>После читавог сата одмора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су стали п |
кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца моли |
у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако |
И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па најпосле сло |
оворише готово сви.</p> <p>После четврт сата Радиша рече Груји, да затвори прозоре, а мало посл |
хладу и чистоме зраку проводе по читаве сате, радећи какав ручни рад или читајући какву корисну |
ану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратима капетанове ка |
су били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца искупила.{S} |
затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави |
S} И то све буде готово за непуних осам сати!...</p> <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је |
упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам сати,“ него је с кметом Миљком одмах почео примање.{S} |
да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, који ја |
који ђак.{S} Онда рече:</p> <p>„По моме сату ево ја знам, да до подне има још два сата.{S} А ка |
е набавио и машину за истресање меда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао |
аћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерзон |
да, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео да одва |
ли, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред вратима школским била готова. |
у попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад је поп дошао д |
, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Даници поручи, да |
нца почела да стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им |
илету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађе |
делу народа у непријатељске таборе и на сачекивања из заседа и међусобно убијање!...{S} Јер, јо |
а нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су запамтили к |
, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја |
упањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте споро и има свој ток и |
ву на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи |
а.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама се сачувало мног |
чувале многе песме наше, а у песмама се сачувало много причање о јунацима и ратовима нашим с Ту |
ражише семена од дуда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S} Том приликом |
се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Него да граде пространу и угодн |
да све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче м |
е, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи |
и Радиша Радованов.{S} Велика скроји и саши Радиши још једну преобуку, заплете му све чарапе, |
земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било |
да се угледају на просветитеља његовога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>р |
ог Василија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} |
ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. |
та је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?.. |
није трпела безбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи убијати побожност, а убијати ово у |
в. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школ |
тарац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад |
S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, к |
да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећ |
е књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамтил |
...{S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капетана глас, да је постављен учит |
дужује, рад с десетицама, игралиште и о Св. Сави</head> <p>Освиће први дан друге недеље рада у |
ио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и |
запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је С |
оћи само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Кос |
упи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигош |
радио један манастир, међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Ви |
у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву и прекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Бож |
апамтите.{S} Сад устаните, погледајте у Св. Саву, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже и |
едну право.{S} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник ил |
а рече најпре да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче |
н мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба. |
рва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и |
и набавили клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то покорно молимо господина министра, да нам |
е причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S |
у писали до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и писала су се у овом уз |
>(Сад долазе имена кметова и одборника, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао). |
гу.{S} Сва мудрост, све што људи знају, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књиг |
итељ погинуо, ишла је као луда по селу, сва расплетена, с преврнутим оделом, и хулила на Бога!{ |
његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат би |
и посао.{S} Почињете да учите књигу.{S} Сва мудрост, све што људи знају, сва наука стављена је |
ите, само оно, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће |
/p> <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су п |
Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што |
хлеба, помешана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, пом |
ине поједине куће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чине народ |
ша запита, да то људима неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ништ |
о су читали мало пре, и показаше понова сва слова и писана и печатана, па онда рече, да оставе |
наставе“ или учења и за неколико часова сва је Загорица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђ |
жна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи р |
а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне ма |
и најбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису толико путовали и виде |
="315" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајк |
та и по један пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила камења, и |
шареницом за покривање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом.{S} |
у дечјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него је редовно и свршавало школу онолико к |
сетицама на картону, с којима су радила сва деца.</p> <p>Најнеобичније је то, што Радиша целе о |
као и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће |
ој „пустињи“.</p> <p>Кад су се искупила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по двојица, као |
<p>По доласку радосна Даница је обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она ил |
едао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да |
овом четвртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, он има четир — десет или |
} Пошто је обишао са својим пријатељима сва села, он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варош |
девојке, а Даница и добра учитељица, на сва четири разреда, врши и дужност управитеља и школе, |
што им је предавао, а они одговарати на сва та питања, ревизору се учинило, као да су дошли нек |
и што се зваше „Земљопис“ беху пописана сва имена река, планина и градова у Европи, и она су се |
?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтит |
од ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, још једанп |
овек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине м |
го што шта, особито у ово време, кад је сва пажња била скренута на другу страну.{S} Али је дост |
за овај дан окречена и опрана, него је сва прљава и прашињава, зидови искварени а прозори полу |
поседали су за готову совру.{S} Само је сва одрасла женска чељад изишла, те се најпре поздравил |
де да се учите, него ће се сваке године сва деца из вашега села учити као у најбољем граду или |
оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (пољопривредне) ма за кога у |
заигра овде, под појасом, као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргн |
жета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека к |
опет извадите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас куш |
у реч написати ласно само кад запамтите сва слова.{S} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да |
едну право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда у |
кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</p> </div |
hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој табли!..{ |
у, кад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није |
и <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим с |
А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S |
чно!“</p> <p>И Радован и његова млада и сва свадба са слушали су ове Радишине речи најпажљивије |
Рано зором устала је Миљкова домаћица и сва чељад, особито женска, и наложила огањ, донела воде |
и и деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле н |
м домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздраве |
чи књигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од ка |
ловом и почели су од Загорице па писали сва позната села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>варо |
Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Одавде видите, да |
има за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су прешли на читање и све што су читали |
четка, од првог разреда, па сте свршили сва четири разреда и сад настављате даље, и у толико ће |
ите: нож — н!..“</p> <p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да в |
па онда зађе по свој згради, те покропи сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опе |
е редом!..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша |
жни а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?. |
јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја ода |
д њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесет.{S |
а велика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писана да пишете а штампана д |
{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамт |
их издвојимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н |
два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише |
и цртањем.{S} Ово је чинило, да не само сва настава буде занимљивија и трајнија, него да се и о |
епо.{S} Сад извадите таблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S |
воје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут су писали с |
јте!{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Ла |
рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и преко реда, и пој |
>Једнога дана Даница уђе Радиши у школу сва пребледела и рече му, да јој није добро и да је с т |
S} За ове две године дакле попримана су сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред |
p> <p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} |
д 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле не сам |
е.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да н |
p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенијих мала дошла на време у школу |
ји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамтите.{S} Изнесите и |
слово?..</p> <p>„Ето, исписали сте <hi>сва слова</hi>.{S} Још само да их запамтите.{S} Зато, х |
мао на уму овакве типове кад је рекао: „Сва разлика између садашње и пређашње (турске) владавин |
таје деци непознато, тамно или тајна за свагда.{S} Зато нема јасних представа и појмова, па оту |
“</p> <p>И Радован и његова млада и сва свадба са слушали су ове Радишине речи најпажљивије и з |
имо као робиње цео дан, те нам преседне свадба!“..</p> <p>По доласку радосна Даница је обишла с |
Домаћима и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика галантер |
ију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуда ви |
а понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Ал |
дјекивала од песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је пр |
о позваних гостију.{S} Радиша је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него |
ину</head> <p>Освануо је први дан после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао око новог |
а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још пошла у Л |
спит.{S} Остало је само, да уговоре дан свадбе.{S} На поласку Радиша узе руку Данину, да јој уз |
усавршавам.{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше црк |
о варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених, а из свога села је он још из детињства доста |
де, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да |
} Има песама које се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви |
читељицу.</p> <p>Настало је спремање за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој цркви |
што су били испросили, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко |
ка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или |
засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је била жи |
диркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а |
а из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да |
ом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу |
и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Претурите све ли |
подизању своме, него се само међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против се |
азива против себе.{S} Он се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме |
љају и играју; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као де |
им и настојавам да <pb n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и у |
у школу, да не трче по школи, да се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, за |
и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S |
..{S} Запамтите, да се око тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, |
воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стругане даске, гред |
пано у књигама и новинама.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога и споразум, на најлепши, најуљудни |
осле овога разговора, или боље рећи ове свађе капетанове с Радишом, капетан седе и написа ово п |
оказати откуд толико раздора, неслоге и свађе у брачном животу, што после прелази и на децу.{S} |
евето, у њих ни по новинама нема толико свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њим |
он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „преот |
у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо!</p> <pb n="272" /> <p>Радиша им сад исприча: как |
ска, <pb n="94" /> него лепо у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако ка |
0" /> све то остане наше, народно и сад свак има своје и може да га прода другоме или и још да |
Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница дубоко продирала у срце и освајала га све |
це све сам рукотвор, што сами израђују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да |
где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и о |
и од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста ст |
.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбује своје чланове и да се поно |
ама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака кућа има најмање по десетак кошница а нека и по 3 |
ка, жита и живота, кумова и пријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу |
ез жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши о |
одваја на околним пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У ов |
се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене прагове, двориште пред |
е колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за з |
, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревноснијих чланова од себе саме |
да препороди покућанство у Загорици, да свака кућа направи потребан број кревета и имадне барем |
сељачку душицу занимало, кад је чуо, да свака земља мора имати извесних састојака у себи па да |
буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега шт |
од две партије посташе три.{S} И од сад свака је позивала под своју заставу и пребројавала свој |
то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S} Колико сте |
то је већ било у дворишту састругана је свака сува грана и прекраћене оне што далеко стрче у ст |
ченик у школи седео угодно и свакоме је свака грешка могла да се исправи и да му се покаже како |
ница искрено примала госта, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница дубоко прод |
Загорици збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа троши двапут и трипут мање дрва него што је |
пут мало брже! (И чита развучено, да се свака реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита готово це |
и нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, и где год има много људи... оно где се, |
са пред вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је двориште, заједно с њего |
тај и све угодбе варошкога живота има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће |
столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове столице и постеље подигну |
кући за себе; свога столара, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му драго и како |
ени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала неправедна а сваки би савет био у |
кама и да је тако исто заграђена готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно |
ко даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа има кошница и меда, добро спремљену зимницу |
аш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, и где год има |
и сламни простирач, и колица — све што свака кућа треба и може да има.{S} Доцније се све ово п |
; само устани и реци то стојећи...{S} И свакад онај што говори нек устане. (Онај устаје и каже |
и кокошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дају сваке му |
ве четири стране тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограничио је о |
<p>У загоричкој школи нису примана деца сваке године.{S} Кад је Радиша имао IV разред, Даница ј |
у околини и умели су да испитају састав сваке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво |
и ја растурам сад по 50 — 60 комада од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита п |
би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А в |
гранчице доносили су и Радиша и ђаци од сваке добре воћке.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ма својим.{S} И кроз десетак година код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и чита |
Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљивије разнос |
то ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва деца из вашега села учити као у најбољ |
ађено 30x 30 = 900 воћака.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је било само |
који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у шк |
рава „стрељачка дружина“, у којој је из сваке куће најмање по један члан њен; и они се састају |
у онога савршенијега живота на страни и сваке ситнице у њему.{S} Интересовале су га све више и |
могу још много научити, па су долазили сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једни |
и поред цвећа и довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у дрвећу, |
мити из штедионице па после отплаћивати сваке године по мало, колико можемо.{S} Пристајете ли, |
ај отаџбине наше, и тако их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и |
остали још и ове године долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је |
утицати књигом, овом насушном потребом сваке живе душе у овога срећнога и напреднога света.{S} |
да се за њих одређује у буџету школском сваке године извесна сума на име помоћи и набавке онога |
ви него и таван, и сетите се, да се ово сваке године може окречити и убелити.{S} А погледајте и |
бро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља ти пар |
им их испрљају; да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у в |
одине.{S} Ја сам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, |
ање по један члан њен; и они се састају сваке готово Недеље и празника, те гађају у нишан и над |
ку свакога говора или приче и у почетку сваке реченице после тачке.{S} Али је зато требало да з |
мала госта, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница дубоко продирала у срце и о |
ише неки.{S} А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још старији могу пре да науче и неће |
ачна; за послове своје потпуно спремни, сваки вам представља не само потпуно развијену личност |
<p>Једне ноћи Милан је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му |
јете од школе, него да долазите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да па |
уди су разгледали <pb n="263" /> школу, сваки кутић њен, сваку ситницу и све је задивљавало про |
свакога, може се вежбати <pb n="195" /> сваки дан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањ |
њиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу а његова |
о је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према наклоностима својим.{S} А ја сам се увек бо |
о једно ћоше и намести своје ствари.{S} Сваки је имао свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а |
рђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином окована, а |
е даду да се улази онако као обично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од |
лог интерната било је сасвим просто.{S} Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало |
н, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих је |
и им свака казна изгледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, вид |
те један важан посао, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан |
дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато устаните |
како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим би |
оме.{S} Тако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве |
И докле данас тежимо <pb n="351" /> да сваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле |
и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у овој шк |
ако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима те да је носи на леђима |
але и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете за школу, <pb n="69" /> до |
мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђаци“ за сваки разред по један, узеше у руке књигу и почеше све |
најглавније, а и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по |
ристио наукама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много више упот |
Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо после |
ио.{S} Таква су општа питања искрсавала сваки дан.{S} А највише су се интересовали за физичке п |
упи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити |
можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, град |
едну собу за двадесет гроша месечно, па сваки ухвати по једно ћоше и намести своје ствари.{S} С |
о, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио по нешто ново, што шири њихов умни хо |
учи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише неки.{S} А Радиша |
ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, како да поране, да се лепо умију, по |
ађена Томиним сиротињским плотом, да је сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није |
све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је д |
а су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био |
е он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а |
ли нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин причао о свему ономе, што им је учи |
оиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S} А как |
уће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подигао или патосао циглом.{S} А кречем с |
и коју стотину, да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина, исто онако као лане по |
је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по неколико ископаних рупа, да би биле готов |
овој школи напредовале вештине, јер је сваки ученик у школи седео угодно и свакоме је свака гр |
даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније занимање и |
био готов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче |
има ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у прах и |
а да направим онака колица, каква после сваки у овом селу може направити“, мишљаше Радиша: и см |
воје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољопривредни рад разумевао много дубље.{S} И кад |
ни по свршетку свих школа, него и после сваки припада неком друштву а неки и многим друштвима, |
о је у других просвећених народа, да се сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи читање и |
ише и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после |
У образованога света опазио сам, да се сваки поноси <hi>радом</hi> и <hi>вредноћом</hi>.{S} А |
а није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се сваки |
упис, онда главни говорник рече: да се сваки, ко хоће уз народ, може потписати код тога и тога |
о, да не учини мање него други, и да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ |
ит и настао распуст школски и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, не |
сна јутро доноси нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.</p> </div> <div type="chapter" |
у овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда загледају клупе, сто и столицу, |
вима не само што се више уради, него се сваки навикава на попуштање, споразум и слогу и на рад |
ему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, |
нда би томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ само <hi>редом</hi> може одржати у једној ц |
то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} |
о отпочети ако будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слу |
коро постати неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађевину и |
ако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...< |
, да не учим само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb n="112" /> у школу, него и <hi> |
рвенства међу девојкама осталих села, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху из овога |
овако... (Показује).{S} Ево свакоме, и сваки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торб |
и сами калемили на све могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске гра |
устане, била је по градини школској, и сваки пут се налазило по нешто да се посади, пресади, о |
е, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отпочне молитву: он, напред |
{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрада |
од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, са својом женом и дец |
ав инструменат носи собом сваки народ и сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И што је који нар |
овим су на таблицама правили стотине и сваки их је направио по десет.{S} Онда је Радиша рекао, |
Добро сте запамтили.{S} То свако дете и сваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> < |
или, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће о |
је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала |
угојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајућ |
и се, господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки би |
па, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолико пута више дасака колико тес |
кије имамо, господине, те се ми старији сваки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо |
S} Узмите крижуље!..{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Ме |
и, онда су Радишини ученици и то радили сваки дан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
сте само Недељом, али сте опет долазили сваки пут и научили онолико, колико ови мали, што су иш |
и онолико, колико ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, ко |
, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и а |
<p>Прозори су на целој згради отварани сваки дан, кад је лепо време, и затварани су само у веч |
ивају.{S} Поред куће у присојној страни сваки домаћин има велики воћњак, у којем има свакојака |
еме на новој згради отварани су прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуста су пребој |
да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро успео, да ону пра |
и основну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да дол |
е.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер |
а у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има по који започет рад, па једва чека да га довр |
роду своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према народу своме најбоље одужује.{S} А |
S} А један такав инструменат носи собом сваки народ и сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И ш |
од својих ученика и да му том приликом сваки за спомен засади или накалеми — како је кад чему |
.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзво |
али су необични.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра |
љака.{S} Његови су ученици знали готово сваки минерал у околини и умели су да испитају састав с |
идете по двојица тројица заједно, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретн |
помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> направити и употребити у свој |
hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} |
е коже; свога кројача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свога чобанина, кој |
кад запамтите сва слова.{S} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад |
ед, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дне дов |
у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</ |
<p>Младе „ћерамиџије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намо |
оводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! запита |
о, јер они раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, госп |
и.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S |
о велики ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} И немојте никад да изостанете ни због чег |
<pb n="305" /> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „ве |
и каменарска индустрија.{S} Кречари су сваки бољи камен тесали и чували за прагове пред кућама |
емље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде |
што отпочну и изведу до краја, него их сваки политички ветар може одувати чак на супротни крај |
а и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за свако |
“ запатише неки.{S} А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још старији могу пре да науче |
и потребна.{S} Има мишића, који се тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем омл |
и по свем селу глас, да ће Радиша поред свакидањих малих ђака учити и велике ђаке Недељом и пра |
долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазно, опет је било д |
колико је и какво је; јер је Радиша са сваким по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи |
ва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким поразговарала мало, питајући свакога за име, за |
е може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су да га |
диша је пописао све ове своје ђаке и са сваким се поразговарао: из које је мале, којим путем ид |
звијено и телом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад су завршили ово записив |
себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Радише „бук |
љају, да их одмах очисте; да нокте секу сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; да се |
школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмака, сланине или пастрме |
х заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да бу |
оје деце нисам имао потпуно једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљив |
заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свако |
S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније особине детињскога доба у главноме |
нинице и објави капетанову заповест: да свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој |
ек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> |
оно, што ће после радити у животу, и за свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, има |
а, бистра, уљудна и природна, и како на свако питање одговарају својим речима и на свој начин с |
дини</head> <p>Најмилија шетња Радишина свако јутро, кад устане, била је по градини школској, и |
на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао ј |
ј је он врло радо давао упута и како је свако њено питање једва дочекивао.{S} Ово је било потре |
и из својих личних рачуна...{S} Зато је свако бесвесно трчање масе ризично, и често мање корисн |
е почео се опажати и на имањима, јер је свако тежило да заузме правилну четвороугаону форму.</p |
у средини једну велику лесу, преко које свако дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро |
с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе по један или два <pb n="116" /> камен |
воришта, њива и ливада, него и да сниме свако земљиште и измере сваку неприступну дужину и виси |
тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>село</hi> пише великим словом и почели су од |
сам <pb n="184" /> вам пут казао, да се свако име људско, човечије или женино, пише великим сло |
ак у свему почињао од елемената, јер се свако природно рашћење и наслања на оно, што је пре њег |
азнате, која се слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да с |
сами</hi> можете да погађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам пока |
Ето зато и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} Зато опет извадите буквар!..{S} Да ми к |
„Кад попамтите сва ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пи |
може зготовити боље него поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не |
да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако прегледа, намести му хаљинице, да му боље стоје и |
Мораш чекати, да иде својим редом.{S} И свако пренагљивање могло би донети штете детету као и п |
рекрсти се и окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отпоч |
Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, помози!...“).</p> <pb |
блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не би |
школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што расте у околини, те да и људи и д |
ве потребно, као и мајци деца и задрузи свако чељаде...</p> <p>Највише ваља чувати децу од зиме |
алуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или попови.{S} |
а, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и ти |
земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S} То свако дете и сваки човек у нашем народу српскоме ваља д |
за свој напредак и да их стигне.{S} Јер свако рашћење има своје време, свој рок, колико траје.{ |
између линија и ученици поново гледају свако слово, које Радиша напише и како га напише.</p> < |
ањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мајку и настане мир, као да све посни. |
и скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако јело може зготовити боље него поред огња, и свако |
о више пазе, барем ученице Даничине, да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S |
мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута забоде кукаљу па оне не даду да се павита |
диша се сад сетио, како је и њему после сваког распуста било тешко да почне да пише, и како њег |
" /> ноктима и петорицу без торбице.{S} Свакога је запитао за узрок и свакоме је примио оправда |
да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <pb n="249" /> да и |
умели да калеме.{S} Зато је гледао, да свакога ученика обучи овој вештини и да свакоме даје из |
нога од највећих елемената; а друго, да свакога оспособимо за највеће доброчинство.{S} Јер онај |
ш не беху модерне постеље (кревети), за свакога посебице, него једна општа, али висока од земље |
еним огњиштем и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће и |
Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за децу.{S} Од овога боље расту |
доносе оно, што је корисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме |
и некако још нежнији.{S} Заклањао је од свакога тежег посла а у слободним часовима читали су пр |
<pb n="148" /> их лакше запамтили, код свакога слова стоји по једна слика, те да вас подсећа н |
који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се |
кола да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на грађевини колико мајстора толико |
е бела дана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је |
е год озноје; да уста и зубе перу после свакога јела; да собе где једу и спавају и кујну држе н |
арају оно, што је правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад је лепо време, деца су јурил |
и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца „за оно, веле, <hi>наше дете</hi>“, и ск |
е се најпре поздравила с људима, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми |
са сваким поразговарала мало, питајући свакога за име, за кућу где му је, кога још има код кућ |
бијати ово у души њиховој, као и у души свакога простога човека, значи не давати му ништа него |
м сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је |
аде водоскоке.{S} И тако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто |
уно једнаку по душевним особинама.{S} У свакога је по нешто другојаче.{S} За тридесет година ни |
А онај богодани инструменат, који је у свакога, може се вежбати <pb n="195" /> сваки дан.{S} И |
же, да се велика слова пишу и у почетку свакога говора или приче и у почетку сваке реченице пос |
змере сваку неприступну дужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потре |
ше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне стране, која води од Б |
колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" /> храна ових младих умних радн |
мотикама а знајући колика је то потреба свакој кући у просвећенога света. „Начинићу и то, зариц |
вих почетака готово на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по једна од ови |
грема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за з |
је зову „дрво будућности“, јер расте на свакој земљи и потискује све остало дрвеће.{S} То је ба |
} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо |
предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један према вратима |
да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледао?...{S} Овако беже |
.. <hi>Чело</hi>?..</p> <p>„Ето тако, у свакој речи можемо да изнађемо слова, која се у њој чуј |
ји се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чи |
има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а не гради свака ку |
ра дугачке, тако да по четворица седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе су стајале у два реда |
о и држимо његову икону по школама, и у свакој школи има његова икона; и он је наш највећи најв |
одерна кујна свуда попођена циглом, и у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} А |
n="69" /> дође судници и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо по један малишан као да |
о на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по једна од ових новина, где се б |
го су се гости примали у све четири и у свакој поставили по једну малу совру, само о ручку и о |
; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; свога кројача, а не крој |
и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој кући има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што |
воје у колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љубав и послушност према |
домаћин има велики воћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и |
агоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагороднијега, до |
имали су свега што им је требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидбом |
де сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свакојаке даске, велике и мале, танке и дебеле, узане и |
ито оне, што немају много чворова; даље свакојаке гредице и лепе облице, особито од липе, шљиве |
т’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких људи; да те ко не превари и не наведе на как |
ашов, једну мотику, један чекић, по оке свакојаких јексера, две тестије, 30 букварова, 30 камен |
вао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа а по највише од баг |
на за њу.{S} По дворишту је распоређено свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не з |
Оно друго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је под туђином као и човеку у туђој кући. |
љан с оваким напретком и пожелео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, на ово |
но и морално, Радиша није заборавио, да сваком приликом и својим ученицима и својим сељанима ши |
места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком месту дакле 28 и једна трећина.{S} Радили су и о |
рићу!...{S} Направите крстић па онда на сваком крају по један котурић!... <pb n="81" /> Начинит |
а дана учитељ је прегледао прописе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „превас |
ина од ових се првих почетака готово на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави видел |
, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће све више. |
ово.{S} Уз ово <pb n="367" /> Радиша је сваком приликом објашњавао и одраслим загоричанима и уч |
оворити.{S} Он је и то прибележио.{S} И сваком је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, к |
S} И тако ће сведочити собом и казивати сваком, да је дужност преча од политике а отаџбина од п |
ем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим долази учење, и то п |
самом успеху.{S} Наставници су могли о сваком ученику посебице да воде и наставничку и родитељ |
да.</p> <p>Ове је године Радиша набавио сваком ђаку по један мали лењир и неколико малих шестар |
д тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по нешто добро а по нешто |
ли истина десет редова и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код |
некад људи руком радили.{S} И машине у сваком послу све више одмењују човека; а он се све више |
м).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по десет ових кромпирића црних, што се зову тачк |
на.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитање</hi> |
у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви ове дес |
свршила песма и изгинуше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је б |
је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његове куће, и на послетку |
Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово је место прилич |
мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно |
свакога ученика обучи овој вештини и да свакоме даје из градине гранчице за калемљење.{S} Још н |
} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, са |
хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову табл |
има! — Огледајте сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пун Мес |
делимо десет за двојицу.{S} Колико дође свакоме <pb n="173" /> од њих?..{S} Да поделимо двадесе |
га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него им је увек и написао св |
у младица произведених из семена, те је свакоме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, да |
о а износило нешто ново и најпотребније свакоме човеку особито земљораднику.{S} А о цигли и њен |
чунају.{S} Зато им је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим који направи коју стот |
, што треба да мирите народ и да судите свакоме подједнако, по правди, која држи земљу и градов |
дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме исече ону стотине на десетице, па онда рече: „М |
рбице.{S} Свакога је запитао за узрок и свакоме је примио оправдање.{S} Онда је наредио, да пос |
је сваки ученик у школи седео угодно и свакоме је свака грешка могла да се исправи и да му се |
а им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у |
чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десетке завијете о |
га увијете, овако... (Показује).{S} Ево свакоме, и сваки нек уради овако па турите и таблу и бу |
е се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку |
ми имамо два јака разлога: прво, желимо свакоме да повећамо његову личну слободу, те да се не б |
{S} Зато их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S |
богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме загоричанину, који погледа у њу?...</p> <p>Напр |
<pb n="263" /> школу, сваки кутић њен, сваку ситницу и све је задивљавало простодушне загорича |
ого вале.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим је јед |
Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим је једанпут чује, и |
hi>умемо</hi>,</l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећ |
онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе тако просто и јасн |
свој методичкој умешности Радишиној, да сваку ствар упрости <pb n="317" /> и учини је занимљиво |
о испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је |
ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађевину и да је постави на здрав темељ и на њој |
од ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{ |
калајише, те да загоричани не морају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> |
ку.{S} Не љути се на избраницу своју за сваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Т |
ње продужило за себе.{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар не само с правим него и кривим линија |
акој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и ос |
ест гомила, онда ћемо најпре метнути на сваку по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку м |
рилично далеко, и на свадби је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има |
10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће јо |
само 4.{S} Сад још можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово |
дела или три једнаке гомиле, онда су на сваку метнули по 20 и тако поделили 60.{S} Сад још имај |
осле уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласова нач |
у, тако далеко.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ову реч па одмах одговори оцу сасвим одлучно: „Та |
ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на |
.{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч написати ласно само кад запамтите сва слова.{ |
него и да сниме свако земљиште и измере сваку неприступну дужину и висину свакога дрвета и брда |
му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па после окречио, те да не пада пр |
те, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђ |
авније, ако хоћете да научите да можете сваку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>з |
у песму, сваку причу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим је једанпут чује, и направи што год в |
Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу и сваку свирк |
и у школу, они су радознало загледивали сваку ситницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буд |
а мањега терета.{S} Зато су загледивали сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели д |
лепшу.{S} О, како су побожно разматрали сваку ситницу и пажљиво слушали све што се чита и пева |
ријих и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситницу на школи.{S} Прво их је зачудила леса пре |
аго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а |
n="206" /> су брижљиво почела скупљати сваку коштицу и доносити је учитељу.{S} Тако је градина |
, и кад њих запамтите, ви можете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n=" |
ње Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису нај |
никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и |
адиша је са својом тестерицом састругао сваку суву грану на воћкама у дворишту Миљковом, те су |
диша је лагано гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче |
ао поносно за својим ђацима и посматрао сваку ситницу и на ученицима својим и у околини, у селу |
{S} Радиша је чешће долазио и посматрао сваку ситницу у овој величанственој припреми будућности |
да напише <hi>снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћете да напишете, само кад можете да раз |
створењем, да живимо заједно, да делимо сваку срећу и несрећу у животу, <pb n="241" /> да будем |
; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку код себе сматрајте за поправку и народа |
по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави по један прут дебљине обичнога штапа.{S} М |
ису могла да се нагледају, завирујући у сваку ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и п |
ушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши |
што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и с |
вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p |
разуме, то је као и храна, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само је трошила снагу нашу |
мора да буде <pb n="182" /> одмерена и сварљива.{S} Тај раст омеће и велика хладноћа: телу шко |
је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну храну, исто онак |
гим се деца преоптерећују и много се не сварује, те се не усваја, него изнурава и троши снагу у |
а, као да није била млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Радиша нема никога код куће |
угари“, јер су умели да направе план од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће |
кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се све обр |
брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свачије и ничије, господине; општинско“.{S} Радишу ово |
вачију њиву поору, свачију њиву засеју, свачију њиву окопају пожњу, па жито овршу и предаду му |
који њима рукују и свачију њиву поору, свачију њиву засеју, свачију њиву окопају пожњу, па жит |
, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њиву поору, свачију њиву засеју, свачију њиву о |
да ради сама на своју руку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, |
, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива нап |
е само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на како рђавсто, |
не куће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чине народ или државу |
{S} За овим су говорили још неколицина, све у овом смислу, нападајући још жешће на чиновнике и |
е градили, да начините пун ред крстића, све један до другога, овако! — (Деца граде а Радиша им |
.{S} Зато га је сад и интересовало све, све.{S} Највише му је пало у очи, како сељаци, особито |
и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија осећања, па докле се с |
погледати лепу калдрму свуд око школе, све под конац и посуту песком, а све дело руку њихових. |
а Миладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколик |
па и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, |
уче књигу.{S} Јер је данас, господине, све теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да в |
е мислили и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу |
адавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар све на |
тране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико да види ђаке то |
су сазнали од како је човека на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, от |
ироду, и познати све што живи на Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и у средини |
селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, |
па запита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три, одговори Даничина мајка.</p> <p>— Које три? за |
у и одсече други, па трећи, па четврти, све до краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин |
што су више мајстори измицали с послом, све се више увиђало, да је довучена гомила камена и пес |
школом израђују онда боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђује.{S} Куће, вели |
си и на чистаљкама, па да улазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу с |
каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља |
ељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, |
до подне, и уписано их равно тридесет, све одраслијих од 9 — 12 година; јер је Радиша рекао, д |
дили све по једанаест, све по дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, колико пута може |
у.{S} Онда су градили све по једанаест, све по дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, |
мој нема најлепши изглед на будућност, све док се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што |
очињете да учите књигу.{S} Сва мудрост, све што људи знају, сва наука стављена је у књиге.{S} И |
ачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави |
што сам год потражио од њега за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село него за с |
по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи |
а?!.. <pb n="341" /> Господин капетану, све ће село молит’ да господин Радиша остане.{S} Оно га |
еде разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окр |
ла Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у ша |
није дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све је природно и иде по природним законима, који се мо |
, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан живот отишао даље |
, виногради и воћњаци, — <pb n="350" /> све то остане наше, народно и сад свак има своје и може |
јер на пијацама околним <pb n="370" /> све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме |
пак су загорички младићи <pb n="215" /> све то лепо разгледали и запамтили а једну циглу и цреп |
о му је главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години <pb n="237" /> прешао; је |
да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све тако зване наставе, свега образовања и васпитања.</ |
, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе савладати полако.{S} И |
ћега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озебао сунцу“....</p> |
..{S} Даље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} Све до краја.</p> <pb n="123" /> <p>„Сад хајде опет да |
а на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по природним силама и п |
r" xml:id="SRP19102_C13.1"> <head>1.{S} Све својим редом</head> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи |
er" xml:id="SRP19102_C4.9"> <head>9.{S} Све се ово продужује.{S} Прва колица у Загорици</head> |
А за ово не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред и згодном приликом а нарочито у шетњ |
одно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена и девојака загоричких од конопље |
му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од како је човека н |
и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у ист |
исто онако природна као и естетична.{S} Све је природно, само ваља проучавати природу, познати |
} И онда ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S |
оно имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде н |
кама, крстићима, цртама и тако даље.{S} Све очигледно, па су после све ово огледали напамет.</p |
а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли |
авља и љубави једнога према другоме.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а ничега изве |
р народа и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме с |
ма другима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељ |
у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати добро семе и што ник |
нити им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је |
стоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо да напреду |
нским Миром враћена у старе границе.{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је о |
предмети и као стожер свој настави.{S} Све се завршивало или писањем или цртањем.{S} Ово је чи |
а не може <pb n="141" /> задржавати.{S} Све су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад |
!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да |
дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе савладати полако.{S} Из једне коштице или |
трептале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само се чује лавеж по нек |
јаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то |
оже ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S |
не истине по разним гранама научним.{S} Све то ми имамо данас готово, испитано и сазнано; само |
да не застанем ни са својом спремом.{S} Све удари натраг, кад се не обнавља и не проширује.{S} |
победила.{S} У земљи читав преокрет.{S} Све чиновништво либерално испремештано, пенсионовано ил |
кметове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n="348" /> он слободно |
којника, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да |
и не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина Станојка, т |
рају“,греху њихову, и изгнању из раја — све овако у питањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, и |
што се ложе изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој школи.{S} Тако и план направише за |
, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рач |
тране и са свима одељењима и угловима — све тачно размерено, као што је на плану.{S} Спољне угл |
раду.{S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно |
истаљке, и сламни простирач, и колица — све што свака кућа треба и може да има.{S} Доцније се с |
икакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати само успомена; а ако се н |
коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете разумети |
ом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А |
о до њега други, па трећи, па четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и |
ало пиљила како учитељ њихов „записује“ све.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало |
да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „г |
плевити и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће се само....</p> </div> <div ty |
{S} Жива ограда је нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, |
од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, д |
а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, о |
/> од разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није би |
ожји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба г |
им младицама, како су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад под |
школе, све под конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало поткре |
га рада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећних избора и ћораве |
учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у пролеће, |
што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да није |
цу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем у |
нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Само |
рађена готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороугаон |
ва и отклањања онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих ала |
жа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он налаз |
: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јев |
м би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он ј |
> руке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да |
у дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима него клиновима од суве д |
све о челама; због гајења свилених буба све о свиленој буби; због гајења живине и угледног живи |
ванлука и гајења чела морао да проучава све о челама; због гајења свилених буба све о свиленој |
најближој планини, те јевтино снабдева све село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покр |
је казао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси З |
иша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек |
а дубоко продирала у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакри |
образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад |
ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо ње |
е ситнице у њему.{S} Интересовале су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</hi> |
вао их је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђ |
рактичност и промишљеност.{S} Пре свега све је учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} |
даје <pb n="393" /> живота.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И не |
желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео |
, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматра и никад не пада у <pb n="196" /> |
мена те да створи све.{S} Главно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту |
та, изиђе наредба министра просвете, да све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године |
се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ј |
и редом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и |
еба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он |
<p>На другом месту Радиша се старао, да све то иде <hi>поступно</hi> напред.{S} Никако много и |
о он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније и лепше.{S} Он их ј |
ирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту |
турске владавине.{S} Зато говораху, да све ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и управ |
то је Радиша учинио овакав распоред: да све три собе употреби као радионице за Ручни Рад и, кад |
јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно. |
децу, да се договарају шта да раде и да све решавају <pb n="402" /> „већином гласова“.{S} А нар |
нађе своју мајку и настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да ка |
е пада у <pb n="196" /> афекте, него да све врши и отклања хладним разумом!{S} И то му је било |
>срећу</hi> у њој да градимо,</l> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да <hi>умемо</hi>,</l> <l> <hi |
ило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише било лепа здравља и љубави |
да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита |
ће с крстовима у њима! — Огледајте сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да |
Али је једва чекао, да одатле прегледа све што се видети могло.{S} Одмах је стао питати како с |
стручне књиге и листове и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједин |
лед у свему</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Ра |
дан сунђер и једно сандуче креде.{S} За све ово кмет је понео општинских пара, да плати, па ће |
е, Радиша оста да отвори прозоре.{S} За све време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{ |
<p>Радионица је попуњена сасвим.{S} За све врсте ручних радова набављен је сав алат, најновији |
више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слушала и као да се поносила, шт |
је одслужио неку кратку службу.{S} А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав, и к |
епријатно ваља да се развију осећања за све оно што је лепо, истинито, право, добро и узвишено. |
рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало |
во је сад било још од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом м |
ску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, те да га |
него да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим друго |
здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те су млади загоричани очима сво |
у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко својих чиновника |
и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} |
жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свачију њиву поору, св |
адишину „либелу“ од круте хартије; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За |
а није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и пачивало мртвим сном.</p |
докле то траје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек свеже |
без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне |
на нашем језику и сви дечји листови за све минуле године, укоричене у школској радионици.{S} Н |
: „гори потурчењак од Турчина“ вреди за све нас Словене: и данас свуда има потурчењака, и свуда |
о <hi>природни</hi> развитак, једнак за све, и јер велика већина завршује своје образовање у њи |
} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо |
га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које му је поуздано достављено.{S} И поче село |
исивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете и сами |
комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и новој школи загоричкој и о н |
Тако се продужавао пријатан разговор за све време вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто из |
отраже мајсторе, и тамо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много посла |
и... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S |
е оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово време на новој згради отварани су прозори сваки |
ркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселост је |
власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се претури од чуда, па не знају |
<p>Учитељ је дакле она жива сила, која све оживљује.{S} Он све изводи, ствара и свему даје <pb |
>Каква гимнастика за децу на селу, која све слободно време проводе у раду код куће и у игри и п |
ог гајења живине и угледног живинарника све о домаћим животињама; због градине школске све о по |
све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, бил |
датле да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једанпут рече Радиша Миљку: „Миљко, Да |
борита и поучљива жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S |
тила и рукописна и штампана и прочитала све оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих |
о што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и казивала како се што рад |
алност у извођењу једнога плана сносила све тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он је непрестано б |
ле ручка натоварили су на неколико кола све ствари и покућанство Даничино и њене матере и сви п |
хом није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих (конс |
Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих опазила голема туга.{S} А |
ешто скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем т |
лен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се вратили из чаршије, Груја је још |
но разумео тај посао и могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, т |
ара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{ |
она кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, |
И у овом последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има десет — десет, десет десетака, десет де |
.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растанка.{S} С |
ичне и партиске, као у нас, него у њима све више достављају поједине новости и доносе оно, што |
ди.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља |
или отпуштено, а постављено ново.{S} На све стране народ се сада скупља на зборове и тражи „сло |
и.{S} Испод њих је и толиких воћњака на све стране пуно извора и поточића, који се најпосле сли |
ругарице његове донео је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су |
и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске саднице.{S} Жива ограда је нагл |
S} Српскога народа има далеко одавде на све стране, и све се те земље, где он живи, зову српске |
Отац се поплаши много па прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па |
} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да град |
е.{S} Од тога круга повукао је стазе на све четири стране тако, да се он види са сваке стране, |
ловена, те нас отуда туђин потискује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато глед |
српски народ, који говори као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на све љ |
не, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга ве |
неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима, неписменим и непросвеће |
} Она тако слаби.{S} И она нам слаби на све стране.{S} Зато се народност наша у тим крајевима н |
им, Радишини су ђаци и сами калемили на све могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгр |
таблица; само је једна плоча искрижана све на оваке шипчице, па су оне после обавијене овом ша |
И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато без |
од високо образован и просвећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити кова |
ак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свег |
разне друге призме, пирамиде и купе па све до најлепших кутија са заклопцем и до коричења књиг |
те трпати тога ђубрета колико хоћете па све залуд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете с |
е.{S} Онда Радиша рече Груји, да затрпа све рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода |
ећавала још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом није било задовољно, и она је |
е ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране и са свима одељењима и угловима — све |
а на једном спрату с великом стрејом са све четири стране и с узаним двориштем.{S} Унутра је пр |
личанственој припреми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца |
буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и пачивало мртвим сном.</p> <p>Србија је |
и и хартије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало пиљила како учит |
ади загоричани очима својим видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни наро |
све може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> <p>Полагао је вели |
сле дође и Радован, и он поново исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за ње |
у.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да |
више приближивали вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, |
да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме слам |
дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потребу за три гвоздена оки |
ледају, <pb n="122" /> како је лепо кад све стоји овако у реду, право, и све се полако спушта к |
— <hi>играо речима</hi>!...</p> <p>Кад све ово буде, кад се поправи настава или рад у школи, о |
онда рече: „Метните <pb n="137" /> сад све ове десетке на једну гомилчицу!...{S} Узмите једну |
даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{ |
може да се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} Колико пута може да <pb n="169" /> |
.{S} После плана за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбо |
о умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго |
ју за поједине занате.{S} Зато ћете сад све то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима хва |
S} Него изнесите таблице, да пишете сад све ове редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша н |
ади и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје културне и реформаторске мисије не би било ниш |
авите још две!.. (Овако докле не оставе све).{S} Сад да узимате по три.{S} Узмите три!..{S} Кол |
ом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмо |
што се неким несрећним узроком задруге све више растурају, те услед тога наш свет сиромаши и н |
не и пишу и печатају књиге, машине раде све што су некад људи руком радили.{S} И машине у свако |
тово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на реку, да се умију, и после малог одмора уђоше оп |
постави на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам |
млади и стари загоричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им се до |
а моју, и у своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што и |
Тако, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онда је код свих само те године накалемљен |
док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, остане деведесет; |
осни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири стране и шта је на којој?..{S} Може ли још к |
оже да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дан |
ако пригодити, јер је оно имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и т |
, да мало проширимо градину јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је ка |
} Јер је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како је читао и замишљао.{S} А |
ре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су |
енским радовима, јер је хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> </div> < |
.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешто друго; а никако не може да му каж |
њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у неком |
мље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, па су само посматрали и купо |
торавају“.{S} И сами су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечаности Рад |
направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и |
кроз кратко време они јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој пр |
се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и по |
је најбољи успех.</p> <p>С одраслима је све брже прелазио, без околишења, ударајући одмах на он |
а кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и намештено као у варошима |
ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у |
иту околину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше...{S} Она се радовала и што |
е и неколико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљивије растурао по целој њиви.{S} На после |
ани су пролазили за данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на |
Доносила су и разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} |
лако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша |
еба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да је много, |
едао, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све |
тру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све наместио и легао, још дуго није могао заспати, и пр |
ла онака живост и онолико света, сад је све празно и пусто, да овако остане 46 дана...</p> <p>С |
вори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме на б |
, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све примитивно, необрађено, неусавршено, па зато и неон |
м у цивилизовано, културо стање, где је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и подигну |
био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, |
да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио, најбољи му је доказ био то, |
о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политик |
да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то |
да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико је могло без нота и без в |
ла, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако, да то нису осетил |
амет као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато из осн |
други напреднији народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он сам сад |
играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни налик на |
њу у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад о |
нио им се некако другојачи; и Радиши је све изгледало другојаче но што је оставио; и једва је ч |
а се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао |
сеоскога женскиња, и објашњивала им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, |
; само минерала мало познају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им зго |
Језика и Српске Историје.{S} И овим је све понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време од |
о отворило срце још више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све т |
сле подне веселији из школе и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за ве |
њима држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Радиша могао похвалити здрављем у сво |
; и ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата |
ас нема ни стопе залудне земље, него је све или зелена ливада, или родна њива, или густа шума.{ |
ђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе |
лела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, како то све може тачно |
Радиша били су неуморни.{S} Требало је све спремити, да мајстори не чекају, и требало је похит |
ле</head> <p>И ван школе напредовало је све.{S} Нарочито је развијано калемарство и воћарство, |
умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их |
била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{ |
шта им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно само че |
у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{ |
оје, то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено на време, то су одмах могле да се ра |
је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памети готово, куда треба да их води и како. |
с чине сви просвећени народи.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару |
е награде, особито почетници.{S} Јер је све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио месец |
римању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавршено, али изврстан материјал за у |
чао како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно ос |
а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, као и мајци деца и задрузи свако чељаде.. |
више приближивао кући њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао |
као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио му је Груја.</p> <p>— Је л |
отрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им је казао, како тамо људи са |
ишао је овцама и козама и миловао их је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако |
ели ни помишљати о новој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и о |
, јер расте на свакој земљи и потискује све остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, |
м је напредак, кад је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад је има |
омаћим животињама; због градине школске све о поврћу, градинарству и воћарству; а због предавањ |
заветину, и око малене школе загоричке све је мирисало.{S} Радиша је најпре уредио око доксата |
не, у којој би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штур |
<hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омладину на нашем језику и сви де |
ихватиле сав рад у „интернату“ и радиле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уоп |
одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какв |
клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево |
а и желео да има.</p> <p>Из старе школе све се ствари пренеше у Радишину учионицу с леве стране |
га не терамо силом да пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда |
ако даље.{S} Све очигледно, па су после све ово огледали напамет.</p> </div> <div type="chapter |
у у детињству ишли у школу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, који је после, као м |
ој градини за углед ради, разумеће боље све пољопривредне послове но сви загоричани пре школе.< |
ет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А к |
е; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Распуст трај |
је за даном пролазио и за кратко време све је село знало: да је дошла заповест од капетана, да |
лико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме |
војицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити на два а трећег |
круте хартије, на којој беху изграђене све саме тачке колико ораси и све по десет у реду, па р |
Јер су од тих тридесет гласова начињене све речи и са тих тридесет слова можемо да напишемо све |
аставничку и родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико м |
да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и све спремају за живот.{S} И само ће се так |
о сам нову школу; те омогућио школовање све омладине овога села, уредио сам градину школску, те |
доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним писмом известила м |
дала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задов |
е поузимају све.{S} Онда обрнуто, да се све по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи све п |
због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радиши |
што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онако, како бих желео да га и они обрађу |
едре и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, да се мушица могла чути, онда на миг Радиш |
ј жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина мајка повири на врата, да види шта |
поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало и припремило, дошла су и деца у школу, посл |
кућа треба и може да има.{S} Доцније се све ово продужавало.{S} Распоређено је где треба које д |
ради <pb n="144" /> и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и незасеј |
>— Стојим ти добар, господине, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт |
само полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} За ове је људе и ово до |
ојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да се с до |
послу све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља машинама |
вање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за истресање меда, те да |
то овршу и предаду му готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђен |
, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb n="365" /> не само по Загорици н |
е уштедети много дрвета.{S} Воћке су се све дивотно разгранале, а лепо однеговане изгледају као |
е моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све примити још лакше него она мала деца и боље ћете ут |
i>?...{S} Извадите табле па да напишете све ове речи, с оне стране где нема линија!.... <pb n=" |
ош три!..{S} Како је сад?..{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите четири!..{S} Како је сад?..{S |
е сад?..{S} Сад ћемо овако.{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите десет!..{S} Колико је остало? |
и!..{S} Како је сад?..{S} Опет оставите све!..{S} Узмите пет!..{S} Како је сад?..{S} Узмите шес |
Само здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће после ићи полако! додаде |
а колико места има по две?..{S} Уредите све по три заједно!..{S} На колико места има по три?..{ |
а колико места има по три?..{S} Уредите све по четири!..{S} Колико има четворака?..{S} Уредите |
/p> <p>„Извадите буквар!..{S} Претурите све листове до рибе!..{S} Погледајте у слова код рибе!. |
ка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и мног |
с даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и |
осподе“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ |
годином после бити лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо министру војном, и овај |
мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким |
ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако |
урено на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и кр |
Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, свака кућа себи.{S |
ватала и готовљење јела, што су ученице све практички имале и да виде у кујни њеној и школској, |
ри страховита борба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбуј |
, да изваде буквар, те поново прочиташе све оне редове, што су читали мало пре, и показаше поно |
д по један, узеше у руке књигу и почеше све редом да „слишавају.“ Они су најстарији „склањали“ |
вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове овако испупчено. „Да почнемо, господине, и с |
све сами манастири, један до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико стотина калуђер |
ди стакло и порцулан, шећер, хартија, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће да постане |
ерцеговине и поносне Босне од Турака, и све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S |
ову изгинула скоро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од |
рода има далеко одавде на све стране, и све се те земље, где он живи, зову српске земље и зна с |
ма а други с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Према овоме требало је само два |
своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ уста |
по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је побележио и после наручи |
зи учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше примити.{S} Онда тек д |
овина зиданих кућа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак |
по кад све стоји овако у реду, право, и све се полако спушта капији.{S} Онда је овако исто ваља |
политици, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет М |
буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се пому |
ру.{S} Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радишина из иностранства министар није |
што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Са |
уквара и писање онога што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је последњ |
b n="376" /> напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица се |
пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“< |
далеко од зида калдрма као у чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вод |
е, и душеке и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га |
све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим словом и писали су св |
и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и све <hi>планине |
градимо,</l> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да <hi>умемо</hi>,</l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку у |
а учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, са |
жу, онога у опанцима или босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди“ осташе у другим д |
товар, они добију седам товара...{S} И све је то записано у књиге па људи читају, знају и тако |
g="LA">Status quo ante</foreign>“.{S} И све што оста, било здраво или начето, врати се својој к |
све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини и капетана у држави ка |
, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{ |
овове на кућама и разним зградама.{S} И све то млади загоричани почињу да граде боље, тачније и |
киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешн |
а учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је |
па још ситније, па најпосле песак.{S} И све се то распоређивало подједнако.{S} Онда један од ђа |
амењују новима, питомијим и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици преносило се из град |
кромпира са сланином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им друг |
су они други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао |
и цртању свих врста, као и певању.{S} И све се ово ученицима има показивати очигледно, и они са |
зишли на место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила к |
барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па в |
ао и лањске године, набављају и књиге и све потребе ђачке о општинском трошку, па да се дају де |
ове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он |
а за тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и с |
и и кућом и школом израђују онда боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђује.{S} |
и сва слова, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогл |
"279" /> како да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} |
е и оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта |
ред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред споредних стаза.{S} Тако |
и газдарица правили су најмилије лице и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све |
ају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{S} |
бито их је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импровизовао кол |
изграђене све саме тачке колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за |
и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} За ове је људе и ово добро.{S} Од њих |
па и дуже крајеве од прућа прекратити и све их изравнити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете |
ено као у варошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога живота има и свака сеоска кућа па |
о живи на Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на С |
ва другога рата, и Радишу понова, као и све загоричане, позива дужност на другу страну, и школе |
Радиша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново место и ново д |
е.{S} Животиња познају доста а готово и све шумско и културно биље; само минерала мало познају, |
оре.{S} За све време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он |
{S} Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у је |
нио је за школу све што сам предложио и све што сам потражио....{S} Трећа је, што школа у многи |
екох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, |
да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне установе, онда је тешко.{S} |
о већу масу народа, да оне све подижу и све спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити прав |
с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И |
у они овако разгледали зграду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} |
и на природан начин, посматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега |
и наде секире и друге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа поручивали код сво |
школу, сваки кутић њен, сваку ситницу и све је задивљавало простодушне загоричане, и мушко и же |
ину.{S} И то је све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно само чекало дан почетка нове шк |
ом селу нигде нема толико равнице да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да је |
амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгле |
дован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви |
ога, прост свет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторите |
олу, она ће и њега научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била к |
би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му ре |
ема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знат |
По ходницима су повешане слике и цртежи све самих радова ђачких с именом њиним за свих минулих |
печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свр |
в као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало |
а опет опружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крајње камење, које |
колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоце |
ста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колико м |
на страни само неколицине.{S} И нису ли све научне истине најпре потицале од појединаца, па се |
седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужаваше: |
дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј |
књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали све врсте рачунања до сто очигледно и усмено, па су онд |
ова у радионици.{S} Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике |
загоричана!{S} И што се зидови издизали све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и |
ла тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није |
задовољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе народне или <pb n="401" /> нису могли да их |
матрали сваку ситницу и пажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из |
расли су још долазили и марљиво слушали све, што им треба за боље познавање природе и свога нар |
и сами да градимо цигле, кад смо видели све како мајстори раде?!...</p> <p>И одмах изиђоше на ч |
ише расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода |
у, па и за осморицу.{S} Онда су градили све по једанаест, све по дванаест, све по тринаест и та |
оли како се то ради, него су и израдили све ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и |
о ослобођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми |
напоре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дат |
И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су |
Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би ва |
увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; није грехота |
ва.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да |
оли, па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и деца д |
ни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастоше коли |
тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све <pb n="378" /> су више осећали, да у радионици њено |
учинила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих разви |
доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у ка |
добро дође.{S} Одмах узе конац и учини све што је требало, те да мале калдрмџије отпочну посао |
ет оставља на клупу). „Уредите на клупи све по две!..{S} На колико места има по две?..{S} Уреди |
ном „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега било претек |
и, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, па дође Груји и рече му, да преструж |
утру устао, наредио је Груји, да отвори све прозоре на школи, па да унесе клупе у школу и спрем |
требало много више времена те да створи све.{S} Главно је, да све то нико није видео, нити се м |
вих брига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па |
дају и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p |
јати по постојећим законима и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ |
луп.{S} Он ће лако разумевати и примати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} |
и корисније.{S} Моји ученици могу знати све науке и сву филозофију, па опет у кући да им остане |
ћи, у спољни свет, у природу, и познати све што живи на Земљи, све што расте на њој и све што и |
ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да сед |
брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видеће |
без вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа да |
овека врати на његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да власт в |
о ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гледају |
једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познај |
оји су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
има повише ствари и рече, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа с |
ине и није другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у кој |
а, сира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добити на поклон него за паре.{S} А к |
и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је Миланов само подсећао |
ла добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак |
ословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да |
од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете |
Загорицу.</p> <p>У градини је школској све стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свак |
ише ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} |
ним данима с родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и г |
ашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени |
нску самоуправу“.</p> <p>Либералима пак све ово изгледаше растројство, слабљење државне власти, |
пазите, да ништа не кријете, него увек све право да кажете и да ништа код куће не узимате сами |
ачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је остало?.{S} Узмите |
ли запамтили?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађит |
и а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава концем, како се гради наг |
уједињења, заједница, задруга, и оне им све напредују, јачају и разгранавају своје послове; а н |
а не морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакали од радости, а стариј |
аги под надницу, само да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами. |
ше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија осећа |
останем овде у манастиру, док не изучим све <pb n="156" /> књиге.“ Јер онда није било школа као |
S} Здравље и веселост је песма, с којом све напредује...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне |
ја.{S} И тај је напредак био непрекидан све до испита.</p> <p>За ревизора је ове године био одр |
она жива сила, која све оживљује.{S} Он све изводи, ствара и свему даје <pb n="393" /> живота.{ |
че: „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: нем |
могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Човек се питао: им |
повратка Радишина у Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању онога савршенијега живот |
о женидби.</p> <p>— Сад сам посвршавао све најглавније ствари.{S} Сад је на реду, да се оженим |
је после краткога времена Миљко сазвао све виђеније људе свога села на договор; и договорили с |
иске законе, јер им је Радиша показивао све очигледно, а радо су слушали и о томе како постају |
протокола крштених“, то је он записивао све из реда, по казивању очева, и бележио како је које |
адиша се кренуо на пут чим је покуповао све што му се чинило најпотребније за село.{S} Пут га ј |
ћутање с обе стране.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} На |
с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах |
и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше него кр |
те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућено и патријархално: задруге добре, п |
а ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађења за Ра |
давао савета, него им је увек и написао све што они нису умели и могли, или је сам поручио, као |
p> <p>За време одмора Радиша је пописао све ове своје ђаке и са сваким се поразговарао: из које |
министар.</p> <p>- Отуда што сам читао све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се годи |
читање!{S} За Радишу, који је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S} И они други |
то су то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља за |
нате.{S} Другом приликом поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке |
S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете |
{S} И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да |
де стругане даске, греде и дирека, него све дељано; нигде ни најмање <pb n="98" /> калдрме ни о |
леда, да је једна од друге бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, |
зато, што нема парница и кривица, него све време посвећује привредним пословима општинским; по |
ује и да ништа не прима на поклон, него све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{ |
аче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша рече Дани, да она |
да ништа код куће не узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете од својих старијих...< |
о, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић поч |
илије по овим дубравама загоричким него све оне по разним парковима европским.{S} Али, шетајући |
зато и неонакарађено и неизопачено него све здраво и природно.{S} Ево остварене жеље Русовљеве: |
о никакву параду, него је просто превео све ученике у старији разред и казао им кад да дођу у ш |
олико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке мале, толико му је |
а одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хва |
свршило.{S} И Радиша је најпре обновио све оно, што је прошле године радио и с великим и малим |
> <p>Радиша је и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили, па су онда читали и препис |
е опет направио на земљи крст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схв |
ању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање било за ра |
лужује.{S} И од то доба Радиша је радио све кућевне послове па чак и оне које раде на селу само |
авилно и неправилно, Радиша је изградио све троугле, четвороугле, правилне полигоне и круг од ј |
оно не поквари пре но што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег |
ају за до године.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у школу, распоредио по клупама и ка |
да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао према потписаноме, да ј |
ед.{S} И сад је Радиша најпре побележио све, који су дошли, па онда одабрао најодраслије и нами |
ра за чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још једну пећ за његову собу |
у нове школе и школске градине и спојио све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, |
извршио све спољне „реформе“ и спремио све што је требало за зиму; зато је данас с радом у шко |
стрејом...{S} За тим је Радиша отворио све прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изи |
не!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бри |
"157" /> време пре но што је он извршио све спољне „реформе“ и спремио све што је требало за зи |
м прилагођивања и васпитања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним особинама дечјим, онда |
слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва слова, онда Радиша |
?..{S} Које је слово код игле?.. (Овако све до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете да пишете.{S} |
им стварима у тој јединој соби, па тако све распоређено и намештено да те осваја. „Ах, какве ра |
пно и упоредно поправљало и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који |
равио.{S} Зато га је сад и интересовало све, све.{S} Највише му је пало у очи, како сељаци, осо |
о је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде изн |
го и пуна духа и нечега што је освајало све...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
те се код његове куће спремило и донело све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаил |
о потрајало дуже, народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да |
о крену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чистота и самоћа доиста је подсећал |
је код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде износила му је пакао |
и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Ради |
од они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао гласно: „<hi>Не |
епрестано напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много |
е; да би се што пре и што више раширило све благородно или питомо воће у овоме селу, Радиша је |
округле велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и |
ако је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, један до другога, и све лепши од ле |
Е видите, овако полако можемо да читамо све ово испод свих слика, само кад знамо слова.{S} А са |
највише варамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо |
се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега човека, рекоше |
ла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико ко чега дов |
има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете с |
о.{S} А сутра, здравље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се |
а тих тридесет слова можемо да напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај глас <hi>о</ |
питомљава него подивљава...{S} Избацимо све ово и вратимо развијање детиње на прави природни пу |
Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори госпођа.</p> <p>— У том уђе и |
реба нам, господине, ниједан.{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једн |
ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! ( |
аленат.{S} Особито их је задобијало оно све по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време им |
остију за грађење, па је после поступно све старе или заменио сасвим новима или поправио.{S} Те |
заједничке послове.{S} У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже и више ут |
од четвороугаоне правилности.{S} Да то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је св |
могао израчунати, шта ће од прилике то све стати.{S} За камен, песак, креч, циглу и греде и ди |
и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купље |
са заклопцем и до коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће |
готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати!...</p> <p>У науци |
е је тражио из „Науке Хришћанске,“ и то све на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици, а |
ве по нацрту и деца су гледала, како то све може тачно да се размери па да се не квари него да |
право то велиш, господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он у |
му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао. |
едно и с цртежем.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Р |
од како га је и дан најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој н |
.{S} И у школи загоричкој пошло је опет све својим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно |
док не остане ништа).{S} Оставите опет све на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десетке.{ |
о?..{S} Узмите још!..{S} Помешајте опет све у једно и метните на клупу!..{S} Узмите опет десет! |
кама и животињама — све и ништа, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почињала с |
ца њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њој; и слу |
, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила се и разговарала слободно са |
но мало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да |
} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте и у њој!..{S |
!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико је у |
прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.< |
по три дана, него су се гости примали у све четири и у свакој поставили по једну малу совру, са |
ор.{S} За време одмора загледивали су у све, што је од прошле Недеље приновљено.{S} Један, дирн |
а клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на |
и а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А |
о извршене дужности.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или светит |
да направе план од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљ |
разгранавају своје послове; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас |
уче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и |
на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све.{S} Онда обрнуто, да се све по десет оставља на клу |
е још једну! (Овако док се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клу |
еношћу оспособљени, кадри су да сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања углађена и прив |
ве и како се он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да |
него говоре онако како није, те варају све, особито прост свет.{S} Зато их после кажњавају, шт |
, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и п |
д куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете и |
А мој неписмени Миљко чинио је за школу све што сам предложио и све што сам потражио....{S} Тре |
стат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме д |
аго одговори: „Село ће учинити за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му о |
уком радили.{S} И машине у сваком послу све више одмењују човека; а он се све више измиче и ост |
оме учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због кованл |
и Радиши још једну преобуку, заплете му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му |
и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али |
трдесет!...“ И тако даље, докле не узму све.{S} Онда овако: „Метните опет свих сто на гомилу!.. |
S} Још две! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико пута може да |
олико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има десет |
могао да нађеш толико равнице, да стану све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пр |
школска напредовала из године у годину све више.{S} Жива ограда је израсла толико, да је потпу |
<p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђаци под надзором Радишиним, и да се Рад |
ју ову пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекл |
е буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала |
почео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гл |
оваром.{S} И отишли су, и покуповали су све што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и ј |
лико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и њине земље, којих су могли да се сете.{S} |
не</hi> пишу великим словом и писали су све у околини.{S} И на послетку казао им је, да се и <h |
градови пишу великим словом и писали су све познате.{S} Другом приликом поновио је ово све и до |
и зидари, помагачи и надничари, били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S} Само м |
јелени...“ и тако даље.{S} Букварци су све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинил |
јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су све парцеле прекопане и то дубље много но што их је ика |
им и са другим предметима.{S} За тим су све то огледала на памет, без очигледних средстава.{S} |
старе вршкаре олепљене балегом, него су све сандучаре назване „ђерзонке“, по славноме проналаза |
уди после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јела |
адничари, били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S} Само млади циглари нису имал |
адиша је устао рано и наредио да изнесу све његове ствари у доксат, па је пустио Милету, да рад |
воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} О |
које беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан |
у природи самој.</p> <p>На трећем месту све <hi>ново</hi> мора се наслањати на старо и везивати |
њих и градине школске унесе у Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, как |
они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и први |
моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији).</p> <p>За време одмора п |
и она има велике ученице и да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, особито у од |
и од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угод |
ти примера, да шест дана радимо и у њих све своје послове посвршавамо, а седмог дана да идемо у |
оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече |
{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо против природе, онда би рад наш б |
еће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> може да се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је |
срећу Боже дај</hi>!“ —</l> </quote> <p>све се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милост |
народи урадили за пет векова?...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачу |
им, чиме треба да се завршује...</p> <p>Све су радње рачунске деца радила најпре с овим десетиц |
задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече дец |
шестину, јесу три шестине или половина, свега 50.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
<hi>центар</hi> све тако зване наставе, свега образовања и васпитања.</p> <p>На другом месту Ра |
о су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових тридесет слова зап |
како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад ј |
је градина школска сада постала збирка свега онога, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу ун |
ка!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њих запамтите, ви можете чи |
да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је с |
} Узмите још десет?..{S} Колико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму |
м, да сваки носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само пом |
ео, да изведем једно велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створим |
а Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудила она близина дућана с једном |
и све оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И у једном |
се и сама приближивала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необично мно |
} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде друго |
о је то кад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији?..</p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то |
0" /> или <hi>сто</hi>.{S} Колико дакле свега има овде ових тачака?..{S} Колико их је у једном |
жави, осети се необично, кад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен својој савести, |
ники а преко ње и другима, за сазнавање свега онога, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је |
C4.6"> <head>6.{S} Седми дан, продужење свега и подела слова на дугачка и кратка.</head> <p>Сут |
SRP19102_C4.11"> <head>11.{S} Продужење свега</head> <p>Радиша је данас навлаш поранио, да довр |
ђују практичност и промишљеност.{S} Пре свега све је учињено да се здравље у деце одржава и сна |
ати како ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и за душевни и за телесни развитак човеков.{S} За |
нарством, него сада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у свету видео, опет |
дило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „б |
е упућује Господу за добро овога села и свега народа нашега...</p> <p>Једино што још у Загорици |
скроји и направи, а од конца до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И код малих је |
S} Напредак је у <hi>усавршавању себе и свега свога</hi>, а није у примању туђега и готовога.{S |
ртије Радишини су ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, а од конца |
уштво; а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега |
те још десет!..{S} Колико сте сад узели свега, а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. |
змите опет десет!..{S} Колико сте узели свега, а колико је још остало?..{S} Узмите још десет!.. |
и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 да под |
је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали овакав задатак: у забрану је |
ти, о заједничкој штедионици, и о круни свега овога напретка мојега села — о лепој богомољи њег |
о и најбољи парк и најбогатији расадник свега што је најбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда в |
в нови свет, свет мудрости људске, свет свега знања, што се открило човеку од постања света па |
} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што се пре тога учило и што се није свршил |
дружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега напретка у Загорици чини лепа црквица, направљена |
шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као и свакојака цвећа па чак и |
твоје.{S} Хвала ти и од мене, најбољега сведока твога труда, и од села твога, којем си осветлао |
уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су само руководили послом, а ви ст |
а бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српском јунаштву.{S} Робом икад а гробом ника |
заменила мртву и она, лепо однегована, сведочи најпоузданије, како је она од оне лепша и трајн |
у њихову и успеху у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казивати сваком, да је дужност преча |
„Доцкан је!“ Али кад разгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад је овако добар ђак, прим |
који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино и што се |
дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге |
било добро: за децу, што су имала увек свежега и добро печенога хлеба и врућа, кувана јела; за |
одраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упре |
је, по томе, одрастао на селу, у чистој свежој природи, гледајући како се она развија, и у оном |
н вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тата или ово дете |
Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако |
у, обртала, превртала с номе па рекла: „Свекрвице, мајко Дамњанова, ово ј’ рука нашега Дамњана, |
ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И добро је дошла |
енча са Станојком и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућ |
да нема белога дуда и места за храњење свелених буба у пролеће.</p> <pb n="382" /> <p>Путеви с |
авала ову радост његову.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дуби |
тара, тетака и друге родбине.{S} Па при свем том кад се свршио распуст, Радиши је опет лакше би |
ли су се сељани од суднице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред свакидањих малих ђак |
екао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу...</p> <p>Грађење се продужило и преко рас |
звесно не би развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не сам |
еводе у старији разред и зато захваљују свемогућем и милостивом Богу, што им је дао здравља да |
да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје блаженство.{S} Он:{ |
ревима, краљевима и јунацима — о свему, свему, што човек зна, што је запамтио и измислио.{S} О, |
е основа здрављу, а љубав <pb n="48" /> свему.{S} Деца расту сасвим слободна, а љубав их чува с |
} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Према свему овоме план је Радишин био овакав.{S} Лице школе о |
игли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној старој школи, |
ве оживљује.{S} Он све изводи, ствара и свему даје <pb n="393" /> живота.{S} Без њега све је мр |
оже бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећ |
позицију?...</p> <p>— Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи свему што не ваља, па |
атељи свему што је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“ |
м на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом! |
обру девојку и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и |
вима царевима, краљевима и јунацима — о свему, свему, што човек зна, што је запамтио и измислио |
еко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за ж |
ко вредни али писмени Крсман, који је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан за |
ољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи јед |
слом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовали су се, како велик |
од куће је сваки на свој начин причао о свему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о оном |
ати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чедности и осећања онога што је п |
стота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да се поправи пољопривреда и сточар |
ју.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у свему</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је боље и чег |
једну кошницу особите врсте, која је у свему селу изазивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Нико |
буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље схва |
ву иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи није |
природа одредила.{S} Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише |
ца: на храну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, |
та измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> <p>Што се више приближ |
из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената, јер се свако природно рашће |
еисказаном труду Радишином и Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној женидби Радиш |
радан, само неумешан, одвише неумешан у свему, да му свуда вреди оно „од три клена два вретена |
ер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше школе, која васп |
о.{S} И ове су године они ишли готово у свему напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешто |
други народи у Европи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много в |
д њих и данас уче, како да привређују у свему, како паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћ |
стина уредношћу у животу и умереношћу у свему очувао своје здравље и снагу своју, те још дуже м |
ућен на мишљење, домишљање и утакмицу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и в |
ле згодно средство за буђење националне свести и љубави према јунацима нашим и јуначним делима |
е.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији. |
читав нови свет, свет мудрости људске, свет свега знања, што се открило човеку од постања свет |
амо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких људи; да те ко не превари |
е у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људске, свет свега знања, што се открило |
д било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране појавити ђ |
а је то виша сила, како је она створила свет, кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, |
га грађанина, који јавља да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која дотрча и у мало |
ине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једв |
ио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је да |
ити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, простодушан, побож |
Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, живи много ла |
о ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких људи; да те ко не превари и не нав |
још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под Турцима научио |
соких, четвороногих, варошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и |
ака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио наукама и вештинама, те су му |
, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима ново.{S} |
силом да пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша уста |
ак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог с |
највећа вода није могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва |
им сељанима шири поглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад |
опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и |
да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутин |
што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људске, свет свега знања, што се от |
отворе очи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање што се зове |
по долинама и низинама извире, те поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа с |
њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све што живи на Земљи, све ш |
у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако |
а га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n="19" /> створио из ничега.{S} Он:{S} А зашто |
ог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, |
еможемо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S |
у“, овако.{S} Он:{S} Ко је створио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега г |
Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} |
је он, какав је и како је створио овај свет и њега самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и |
а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има виш |
ут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учи |
а само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему |
и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, |
о гледаних воћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} П |
/hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара наклонос |
је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ де |
најновије науке, видео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то добро пренесем и у на |
мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје |
саградио кућу зидану, какве сав паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, уск |
нити оно, што је учинио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем |
!{S} Ово је страћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили де |
а, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дана, други веле, за шест год |
и и нема принципа, мисли и уверења него свет иде за личностима, идолима и апостолима; и што ови |
се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно мало ч |
век изучи књигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнал |
д оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео свет, дошао до највиших наука и добио част да будем <hi |
S} Он:{S} За колико је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, |
зишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде шко |
стали прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} П |
и, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с кој |
ар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију, додаде Ја |
ад.{S} Загоричани престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и наста |
аском на позив само потврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</ |
, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре |
је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа |
ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са ст |
а је наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књи |
лим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се после један дру |
бично и помисли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просве |
како није, те варају све, особито прост свет.{S} Зато их после кажњавају, што лажу, клеветају и |
е све више растурају, те услед тога наш свет сиромаши и не може да учини за свој морални, матер |
тигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилично изменио, осиромашио, политички завадио и |
те и сами.{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он |
, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Јанко.</p> < |
не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немој се поносити тиме, |
и, свето Прокопље, света Огњена Марија, света Мандо и Мандалена, света Ано, света Параскево, св |
Огњена Марија, света Мандо и Мандалена, света Ано, света Параскево, свети Пантелеја, свето Прео |
ксиме, свето Воскресеније, свети Ђурђе, света Тројице жива помоћнице, свети Вртоломеја, свети П |
е и Павле, свети Врачи, свето Прокопље, света Огњена Марија, света Мандо и Мандалена, света Ано |
ду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку на југ и рече, да је т |
во, свети Пантелеја, свето Преображење, света Богородице, свети Јоване, свети Димитрије, свети |
ја, света Мандо и Мандалена, света Ано, света Параскево, свети Пантелеја, свето Преображење, св |
} И тако даље.{S} Сад долази „стварање“ света по данима редом, о „првим људима“,о животу њихову |
А сад види, како је у тога напреднијега света и то усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па он |
Он је видео, да су у тога напреднијега света отишле далеко, далеко, <pb n="46" /> не само поје |
пасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово |
а ја нисам видео како се ради у другога света и своју неспрему надокнађивао после сам, ни ја с |
е опет причао по нешто из тога великога света, што га је видео за време бављења свога на страни |
ини и на страни, те невољници из белога света потрче тамо тражећи помоћи, или им се она у разни |
собина народа нашега.{S} У образованога света опазио сам, да се сваки поноси <hi>радом</hi> и < |
живе душе у овога срећнога и напреднога света.{S} Благо и просветницима овде, благо и државници |
су у тога образованога или просвећенога света прво <hi>људи</hi> израђени више него у нас: тело |
е то потреба свакој кући у просвећенога света. „Начинићу и то, зарицао се у себи, и научићу и у |
авао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима,. свака ку |
/> „Проповедам оно што сам у паметнога света и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и |
еће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нису овако раздалеко као у нас, да изгл |
ви већ знате, како је у нашега простога света много и премного враџбина, којима се често још го |
у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села, наоко |
звикну: „Хвала Богу, господине, залудна света!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као |
знања, што се открило човеку од постања света па до данас.{S} Зато, благо онима, којима се скин |
тињу за манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до |
, којим ће се село ваше поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас ов |
оје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb n="188" /> после нашли и у школи и |
ad>10.{S} Друга шетња.{S} Четири стране света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киш |
љ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од |
разболи, он се пре излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, све |
лико часова била онака живост и онолико света, сад је све празно и пусто, да овако остане 46 да |
ше.{S} Пред канцеларијом је било толико света, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи до |
је наш највећи највећи <hi>српски</hi> светац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, у |
као човек, али се после посветио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже |
Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разг |
анпут дођу његовом оцу неки калуђери из Свете Горе, да просе милостињу за свој неки манастир, п |
р.{S} Једанпут су дошли калуђери чак из Свете Горе, да просе милостињу за манастир.{S} А знате |
ојице жива помоћнице, свети Вртоломеја, свети Петре и Павле, свети Врачи, свето Прокопље, света |
Арсеније и Максиме, свето Воскресеније, свети Ђурђе, света Тројице жива помоћнице, свети Вртоло |
у, свети Саво учитељу, свето Сретеније, свети Арсеније и Максиме, свето Воскресеније, свети Ђур |
ородице, свети Јоване, свети Димитрије, свети Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, |
свети Вртоломеја, свети Петре и Павле, свети Врачи, свето Прокопље, света Огњена Марија, света |
оване, свети Димитрије, свети Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на п |
ражење, света Богородице, свети Јоване, свети Димитрије, свети Аранђеле, свети Никола и сви све |
е!{S} Свети Стеване, свето Богојављење, свети Јоване Крститељу, свети Саво учитељу, свето Срете |
а, свето Преображење, света Богородице, свети Јоване, свети Димитрије, свети Аранђеле, свети Ни |
ти Ђурђе, света Тројице жива помоћнице, свети Вртоломеја, свети Петре и Павле, свети Врачи, све |
Мандалена, света Ано, света Параскево, свети Пантелеја, свето Преображење, света Богородице, с |
то Богојављење, свети Јоване Крститељу, свети Саво учитељу, свето Сретеније, свети Арсеније и М |
осванеш на здравље и на обрадовање!{S} Свети Стеване, свето Богојављење, свети Јоване Крститељ |
ића, прође и читава недеља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Радиша т |
упу па седните право?..</p> <p>„Овај је Свети Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш мн |
зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање з |
неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљ |
ве књиге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<ti |
те се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет д |
стите се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дође |
ите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо |
па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да проду |
етац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад |
а окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо науку коју да |
Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n="18 |
кућа донела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава Крсманова, показао је, да више не |
ју до земље).{S} И поново се ређају сви свети у години, да ни један не остане непоменут.{S} А к |
ишта не ваља, јер се после један другом свети и од добрих комшија и пријатеља постају крвни неп |
није учио и „просветио“ толико, колико Свети Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми га дан |
осле смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем српском народу. |
га не пропусти се да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас |
д се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша |
ти и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек, али се после посветио и к |
браћо, да за одрасле нема науке по оним светим местима што се зову школе: има, те још колико, с |
" /> на манастир.{S} И за час па се ова светиња напуни народа, који је стајао у њој гологлав ка |
} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све |
и ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, на храм Божји, на какву стару |
има и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они |
мљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго место. |
о се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.</p> <p>— Чули сте још реч „самоуправа“.{S} Ево |
S} Просто им се чинило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша првосвештеник.{S} Радиша сад |
освећује, на храм Божји, на какву стару светињу из славнога доба наших царева и краљева.{S} А к |
јстарији над свештеницима.{S} Он је сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или пре седа |
ођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или светитељка.</p> <p>И Груја и Станојка су ј |
о Бог, Исус Христос, Дух свети или који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, кол |
х и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни људи не вол |
елу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многи |
Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греше, нег |
склања с пута, као да иде светитељ или светитељка.</p> <p>И Груја и Станојка су још живи и здр |
о га изнесите <pb n="311" /> на сто, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему онога |
отребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последњ |
ђ његов. <pb n="406" /> Она треба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, о |
би:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених не води о томе |
ако је у природи.{S} Природа само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако |
Даница увек могли да се заклоне од доње светлости, која долази косо и највише шкоди виду, а да |
Ано, света Параскево, свети Пантелеја, свето Преображење, света Богородице, свети Јоване, свет |
то Сретеније, свети Арсеније и Максиме, свето Воскресеније, свети Ђурђе, света Тројице жива пом |
авље и на обрадовање!{S} Свети Стеване, свето Богојављење, свети Јоване Крститељу, свети Саво у |
меја, свети Петре и Павле, свети Врачи, свето Прокопље, света Огњена Марија, света Мандо и Манд |
и Јоване Крститељу, свети Саво учитељу, свето Сретеније, свети Арсеније и Максиме, свето Воскре |
Деца су седела непомично и слушала као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви |
вања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и је |
што, како је радио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и др |
дићи су загледивали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре |
честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и |
душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василиј |
и њима рече, да устану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и |
осе се Милошем Обилићем; свуда знају за Светога Саву, и свуда се певају исте песме, само мало д |
простодушни народ, да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што сам у вас вид |
видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личио на Христа, јер је проповедао рат оним |
омију и Социологију, он је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков <pb n="331" /> соц |
е према простом свету?!{S} И мора да је Светозар Марковић имао на уму овакве типове кад је река |
лу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту уређивао „<title>Јавнос |
њу слобода народу, и млађих (последника Светозара Марковића), који оштро и безобзирно нападаху |
и!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Светозарове за екстремне; а пао је на <hi>културно поље |
самога мора.{S} Они испричају како је у Светој Гори лепо: како има неколико стотина манастира и |
че стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, један до |
опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео |
воздено огњиште, па је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p |
земљи, него негде у неком другом свету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и ч |
ије тешко.{S} Наша је књига најлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене |
у себи.{S} Ја <pb n="54" /> сам у овоме свету доста видео и доста научио.{S} Сад долази време, |
н чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S |
“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часловац и Псалтир) |
чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да је у неком другом свету |
својој земљи, него негде у неком другом свету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна ш |
није на јави, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је неки голем респект пр |
ида је преживела своје и сад се у целом свету место ње употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља д |
рењу, да се он налази у неком необичном свету!..</p> <p>Сутрадан су дошли одрасли ђаци.{S} Дошл |
према мени, а какав ли је према простом свету?!{S} И мора да је Светозар Марковић имао на уму о |
еду у школи, и што је толико путовао по свету, те видео како други напреднији народи раде.{S} А |
леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову |
о: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код својих руку, а ја се |
устит’ дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на како |
веди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су историске слике, |
ко је до сад безброј тих инструмената у свету, од најпримитивнијих па до најсавршенијих; и сви |
има, за сазнавање свега онога, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било д |
скраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, покалуђери се тамо и надену му друго име <h |
тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Е |
з свега онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је мог |
ш много имате да учите и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју ви данас градите |
осао, који је био основа цивилизацији у свету...{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели д |
имо народ свој: да појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да се не |
им калуђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету |
аља.{S} Место лепоте и радости болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људим |
цу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био?.. |
д је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто ј |
его Сава..{S} После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један манастир, међу најлеп |
угих и оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили с |
дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбо |
развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи</hi>“...</p> </div> <div type="chapter" xm |
у, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много па остану д |
.{S} И Радиша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових радова: од круте харти |
с „мумаказама“, којима често „усекњују“ свећу.{S} Изгледа му нешто хладно, мрачно и тајанствено |
ије, свети Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе п |
уке земљу и опет се усправљају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождество Хри |
имо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају до земље) |
бу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима царевима, |
ештеницима.{S} Он је сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина годин |
ком смишљати, како овај дан што лепше и свечаније да се прослави, али опет просто и срдачно, бе |
завршује школска година па да се те две свечаности споје.{S} Свештеник му обећа, и од сад се зн |
ве у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечаности Радиша је купио својим ученицима у оближњој |
тога места, те да је виде и присуствују свечаности својих другова.{S} Али како су се разочарали |
на па да се те две свечаности споје.{S} Свештеник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу |
свршетку ове скромне и кратке молитве и свештеник с учитељем и кметом и народ цео крену се ново |
еник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, или прота, него је био |
Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник |
а и да га просвећује.{S} Додуше и добар свештеник може много да учини за просвету и напредак св |
и мале црквице и попа, те одмах дозову свештеника и до подне се изврши и испит.{S} Остало је с |
ли селу.{S} Зато једва дочекаше долазак свештеников у велике посте, те је крстише, и кум јој да |
а неколико дана пре Петрова дне ишао је свештенику и умолио га, да дође да им освети нову школу |
лекара и лекова, или докле он не дође; свештеници их уче како да се владају, да се воле и пома |
а и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или попови.{S} Запамтите, да је ово <hi>цркв |
, или прота, него је био најстарији над свештеницима.{S} Он је сад светитељ, међу свецима; а пр |
свима српским калуђерима и поповима или свештеницима.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио наро |
ајстарији ђак над часловцима слишаваше „Свештену Историју“, овако.{S} Он:{S} Ко је створио овај |
у, други боље певају, трећи боље знају „свештену историју“, четврти се боље владају и тако даље |
каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за кој |
ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, |
месеца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су скидали капе, прилазили му руци и говорили: „Бла |
и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајст |
васходно“.{S} Кад им је вратио прописе, сви су ученици загледивали у Радишин пропис и дивили се |
и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све траж |
било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће господин пресудити |
ки ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли д |
..“</p> <p>Докле је ово Радиша говорио, сви су слушали нетремице и ниједан очију није скидао с |
апамтите, да никад не одговарате овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једно |
оји пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут |
чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако с |
ем неколицине, који су отишли у војску, сви су остали још и ове године долазили Радиши сваке Не |
камење?{S} Један рече: „Јок, господине; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да |
н, напред гласно, а други <pb n="27" /> сви за њим полако, од прилике овако: „Да се молимо и по |
се одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да разгледају оно, што с |
у срцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а |
трану, на коју се равнина накренула.{S} Сви се почудише овој малој вештини и досетљивости и зап |
дан у години.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се |
а, шта сад да радимо?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казни |
<p>Освануо је први дан после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао око новога насеља.{S |
ити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у |
на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и |
и туче другога?“ запита Радиша даље.{S} Сви опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, |
а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други радови, из картонаже и плетарства, ишли с |
сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека к |
p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{S} А њихове |
колу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да да, и да пог |
и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови пошли својим током и сад је још више |
дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и |
е, на њему беше неко необично одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене или чојане, и гуњче или ћурче |
ом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу |
е кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га неколико година нису в |
и рече ученицима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да |
се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су очекивали час порођ |
а доведу само једнога, да им покаже?{S} Сви се замислише и као хтедоше пристати на ово последње |
да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви превикаше: <pb n="33" /> Радиши!{S} И учитељ изазва |
обро јутро, момци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њега.{S} Радиша онд |
{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се мало и забри |
мирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Ради |
не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} Ко |
е на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И |
у, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дошао |
и и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егз |
и</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам ц |
е тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак тел |
кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и да читају.{S} Овако село, |
а онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хај |
е волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки калуђери |
оне занемарују <hi>рад</hi>, од којега сви живимо, и тако одвајају омладину од оне средине, у |
тати како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу извору.{S} После ручка Ради |
Радиша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се замор |
да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} Чекајући он се наслушао таквих грдња и |
прети опасност, да плану у пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окречен |
му је изгледало, да не певају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним осе |
осле мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеју:</p> <quote> <l>Из мрачнога сину гроба</l> |
p>Дана се и матери поверила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“, и зато су |
S} А кад је свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, да дете остане овако, кад воли да уч |
боље плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у присојној стр |
ало у општини, и у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била у |
у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапије и облига |
жава и друштво напредује само онда, кад сви <hi>послови</hi> у њему напредују.{S} А државни чин |
ожјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, |
ов.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с чуђењем послужитељ Г |
врте!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да отвори прозоре.{S} За све в |
уги десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви окрените ону страну где нема ових пруга!{S} Нека ва |
иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с |
ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, по |
то, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађите ону другу реч: н — о — с — и |
се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко м |
зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Ра |
разболео.{S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам ка |
ком другом свету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у п |
опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вечере; < |
ш умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о — око!..{S} Нађите најп |
Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша п |
а „у благословеном стању“, и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао расп |
к</head> <p>Шеснаестог су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу |
нове школске године.{S} Дошли су дакле сви. „Ћерамиџије“ се чисто поносе својим послом, а они |
кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда пере судове, чисти ципеле |
село као најбоље, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота ископао леју п |
овао и једну малу сушницу, где су после сви доносили и сушили, најпре за себе а после и за прод |
ни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, окр |
на онога горе, „који их поставља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јав |
то је учинило, да су одмах идуће године сви могли да отхране по неколико.{S} Тако су очигледно |
игле, песка и креча, као што данас чине сви просвећени народи.{S} Јер је све то камен, а право |
кле што више учитељских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га |
евају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама мор |
лазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају у клупе |
— И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стојте право! — Сад пазите, |
, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепет |
И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ниче |
сток а на којој запад?..{S} Окрените се сви онамо, истоку!..{S} Прекрстите се!.{S} Знате ли, за |
неку пољопривредну машину, којом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико новца |
учитељ не рече: доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи једно јецање, како Радиша никад н |
ројица су испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <pb n="231" /> Па кад можемо да се |
епа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била ле |
а како је проста ова молитва: помену се сви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а с |
мо мало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који ј |
p> <p>Идућег Понедеоника искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име |
.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите |
оже?..{S} Хајде, још једанпут да кажете сви заједно: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi>— столица, <hi |
ед и натраг, овако (показује), али ћете сви заједно овако:{S} Напред! — Натраг! — Напред! — Нат |
тог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите своју славу у најлепшем здрављу и в |
ите о — око!..{S} Нађите с!..{S} Кажите сви заједно с — столица!..{S} Кажите н — нож!..{S} Кажи |
па се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко у |
је слово <hi>т</hi> — табла.{S} Кажите сви <hi>т</hi>!..{S} Нађите шешир!..{S} Знате ли које ј |
hi>и</hi>; <hi>и</hi> — игла.{S} Кажите сви <hi>и</hi>!..{S} Пазите сад: <hi>о</hi> — око, <hi> |
/hi>, кад неко дође па седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напишем сео!..{S} Сад нађите др |
<hi>н</hi>; <hi>н</hi> — нож.{S} Кажите сви <hi>н</hi>!..{S} Нађите написано <hi>н</hi>!..{S} Н |
сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је прочит |
у и да му се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстите се и реците:{S} Боже, помози!“ (Деца |
е умеју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако, један крстић!...{S} Начините сад овако, једа |
.{S} Реците сви <hi>о</hi>!..{S} Реците сви <hi>с</hi>!..{S} Нађите <hi>о</hi>!..{S} Нађите <hi |
ела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите |
есне наштампано или печатано.{S} Реците сви <hi>о</hi>!..{S} Реците сви <hi>с</hi>!..{S} Нађите |
и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и |
на човека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да молите?!{S} А то |
ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи у др |
S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много лепше и облагорођеније.{ |
умети.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли св |
онео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Радиши никако ова вечера није пријала најбоље |
ша рече: „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да показују, где је чија кућа, а Ра |
о беше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вал |
за школу?“</p> <p>— Примамо! одговорише сви у глас.</p> <p>- Примате ли, да нову школу зидамо т |
.</p> <p>— Примамо, примамо, одговорише сви.</p> <p>— А примате ли да га ослободимо кулука? упи |
ћу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни к |
е</head> <p>Мало по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, |
ђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p |
а.{S} Она је многима и сузу измамила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратк |
ри на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побацаше на земљу. „Ме |
им беше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и |
30 ученика, колико је могло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} Па како више ученика |
и.{S} Нове су довели родитељи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам |
ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} И деци се мн |
ви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има много непро |
и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им |
ост и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је омладина поч |
њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изнена |
08" /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и пред |
ај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, да |
адишиним попом, капетаном и учитељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви с |
и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у р |
види са свима, које је највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одгов |
ајпримитивнијих па до најсавршенијих; и сви служе на то, да производе у души слушалаца пријатно |
да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једно своје дете и ми наш |
прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Радишу и овде држали за најбољега ђака; само он |
а њу, јер није било другога места.{S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У |
. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ |
ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше де |
о света, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од на |
ло не паде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше на посао, које око принове које око срећн |
таје да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ри људима, да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да |
ање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они прошли по дв |
ња.“ Учитељ каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапут |
и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико који могаде и рекоше да ће скупити јо |
доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало доброме старцу.{S} |
нога да изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су излазили и говорили као песму напамет: „Милош је |
шали одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Рад |
митрије, свети Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Госпо |
.{S} Најпре да гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су и |
ита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам с |
и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућани и пријатељи дахнуше душом, а према к |
и покућанство Даничино и њене матере и сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњима, |
ком поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда< |
у и натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу |
ељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и м |
се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разбо |
то се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне и општинске, и <pb n="47" / |
це за децу и омладину на нашем језику и сви дечји листови за све минуле године, укоричене у шко |
да неки не изостану, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да па |
упљали као на чудо.{S} Загледивали су и сви пролазници из других села и чудили се, шта је ово и |
!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и сви загоричани.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
та с чуђењем послужитељ Груја.</p> <p>И сви рекоше по нешто, само Радиша не рече ништа.</p> </d |
ад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се решило неко крупно народно |
ше и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Рад |
и отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не мол |
од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а камо л |
штро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, што сте се изделили у непри |
етан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте т |
ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код т |
а и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="255" /> поскидаше капе и ижљубише га у руку. |
вадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање таблице!..{S} Добро.{ |
ко даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао да су први, нек дигн |
д буквара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окренули).{S} Е сад отворите ову корицу!..{S} |
ад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пре г |
овима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је |
во прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је н |
То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у пе |
де браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који су се устезали да објаве рат Турској |
ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети с |
сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад порадити и чувати свој |
али.{S} Наука нам казује, да су пропали сви они народи, који нису хтели да се уче; а који су се |
само они домаћини, који имају ђака, или сви селски.</p> </div> <pb n="75" /> <div type="chapter |
Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шв |
р, часловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, |
тио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људ |
их Радиша запита, хоће ли долазити, они сви као у један глас одговорише: „Хоћемо, господине; хо |
дели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S |
ле загоричке.{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихо |
колу</hi> саградили!</l> <l>Те да у њој сви редом <hi>учимо</hi>,</l> <l>Своју <hi>срећу</hi> у |
ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ н |
назадњак, јер су прошлих избора готово сви загоричани гласали за полициског кандидата...{S} На |
шли „празних руку“.{S} Кад су се готово сви искупили, Радиша рече, да стану пред вратима у ред. |
ет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} |
се нигде не укаљамо!“ одговорише готово сви.</p> <p>После четврт сата Радиша рече Груји, да зат |
упита Радиша. „Није,“ одговорише готово сви. „Па, шта сад да радимо?“ упита Радиша.{S} Сви заћу |
као ђак.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб |
јединога живога неписменог човека, него сви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут |
д не одговарате овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S |
, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови напреднији, кад им се овакав темељ полаже ј |
пита кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју |
.{S} Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S |
до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“....</p> <p>Завршен је и други дан „наставе |
Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају прав |
јбољи.{S} А дотле какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па оп |
умеће боље све пољопривредне послове но сви загоричани пре школе.</p> <p>Кад је настало време н |
ко се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и б |
наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, који не уче, ко |
даље.</p> <p>— Примамо! одговорише опет сви.</p> <p>- Примате ли, да Томину кућу откупимо за шк |
{S} Премишљање</head> <p>Отишли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба з |
и доврше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко |
изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован. |
а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову намеру и стави |
о и четврти разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} Само се њему чи |
лањају до земље).{S} И поново се ређају сви свети у години, да ни један не остане непоменут.{S} |
остати циглана и после, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће по новом плану.{S} Ја м |
а, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, п |
ку:</p> <p>— Миљко!{S} Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће от |
код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да н |
} Онда рече Милун Стевановић, којега су сви сматрали као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћ |
та, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу |
Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у старији разред, то их је Радиша пустио, да |
атно.{S} На пример, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко и |
тако марљиво прибирао и одабирао, да су сви ученици његови налазили у њима и у објашњењима њего |
мо да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162" /> в |
а онога, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само м |
и забелела као манастир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намеште |
пет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овд |
и су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команде.{S} И како после мобилизац |
и пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша настави:</p> <p>„Извадите б |
, под којим се савијала.{S} Најпосле су сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро пр |
у Загорици нема каната за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на површини |
ларски посао радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, како се граде и прозори и столарс |
и да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S} О |
одрасле</head> <p>Идуће Недеље дошли су сви Радишини лански ђаци па и неколицина од оних одрасл |
пет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је отишао да проси девојку. „Доб |
почео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, те отуда сви |
пословима општинским; попу зато, што су сви побожни, а нису сујеверни....</p> </div> <div type= |
етова и одборника, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао).{S} Одмах сутра дан к |
ву Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нису умели да кажу.</p> <p>После |
елу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, т |
у Загорици још нису посвршивани опет су сви ученици Радишини били дошли и најпре су трчали на „ |
школе, деца вас моле</title>“, коју су сви лепо разумели и радовали су се од срца, што су је п |
шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица |
и први час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставил |
о средини камена него с краја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга страна да се одиг |
е мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање |
ахвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше толико салетати да остану и на ручку, да је |
оже изучит’ књигу“.</p> <pb n="8" /> <p>Сви заћуташе и тиме готово примише ово Јоксимово извиње |
су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S |
оваке је госте лако угостит’!..“</p> <p>Сви, који су долазили на славу, дивили су се кући Крсма |
а чколу па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се опет погледаше; погледаше и у Радована, гледајућ |
етаморфозу“ инсеката и откуда се добива свила.{S} Остало је још и да је добију, али је за то тр |
дишина нико у Загорици не знађаше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене ко |
А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добиј |
м и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као да се залепише за његове, те их он још осећа. |
е воћарство и пчеларство, да се уведе и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго ни |
и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша засади |
онцем и да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој ц |
ивадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у Заг |
о, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим концем и да у платно умећу по који ред и свиле |
о да проучава све о челама; због гајења свилених буба све о свиленој буби; због гајења живине и |
доста велики, он поручи мало семена од свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца |
Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по по |
е било ни потребно говорити о вредности свилених буба, него само о томе, како се оне боље негуј |
челама; због гајења свилених буба све о свиленој буби; због гајења живине и угледног живинарник |
креч ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим пословима руководићемо ја и они моји велики ђ |
у направити лепшу, с бољим распоредом и свим оним што треба школи тако, да ћемо се поносити шко |
ветницима овде, благо и државницима!{S} Свима је њима овде лакше утицати на масу народну него н |
И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што |
ршио песму: „То изусти а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан |
„Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз г |
у, који суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који |
ајпосле архиепископ или најстарији нада свима српским цркавама и манастирима или поповима и кал |
обично леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брдима, само се по долинама почела хватати сенка. |
ађе свима.{S} Она опази неку промену на свима.{S} А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш |
а празника, или другога којега дана, са свима ученицима походи кућу једнога од својих ученика и |
ко распуста.{S} Радиша је сву школу, са свима одељењима, сем своје собице, био уступио столару, |
о тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где је одслужио неку кратку сл |
га као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат |
цела зграда, са све четири стране и са свима одељењима и угловима — све тачно размерено, као ш |
назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="255" /> поскидаше капе и ижљуби |
лазио <pb n="29" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га питали, како |
е да се мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици жара и м |
, здравила се и разговарала слободно са свима, као да није била млада.</p> <p>Стари сват кмет М |
ође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и грозотама својим, то о гра |
раћо!{S} Господин министар, који је над свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили |
или архијепископ и буде најстарији над свима српским калуђерима и поповима или свештеницима.{S |
да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у свему</hi> и <hi>расадник</hi> за све |
оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она опази неку промену на свима.{S} А мајка ј |
је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лако књиг |
обе руке земљу и опет се усправљају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождест |
и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растанка |
оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После |
пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Р |
ив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој |
ко му је живот много угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите но |
поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају до |
свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, |
{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивал |
несите <pb n="311" /> на сто, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему онога који н |
ће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да |
свецима, о разним верама и народима, о свима царевима, краљевима и јунацима — о свему, свему, |
рила господа Хришћанска</title>“).{S} О свима овим манастирима и задужбинама причаћу вам кад бу |
о осталим врстама домаћих животиња и о свима врстама радова, који могу да се врше савршеније, |
днице.{S} Зато је Радиша најпре показао свима, шта је главно код калемљења и на колико начина м |
показивао слова.{S} Радиша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте |
, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане времена за њега с |
ст“.{S} Зато се предавања обуставише по свима школама у целој земљи и радници њихови бише одазв |
ке земље и зна се докле захватају; и по свима њима нама је милије да путујемо него по туђим зем |
ву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њих чак ни шума не расте |
лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу |
разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Истина то још |
и се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градовима или варошима живи наш наро |
држава чист ваздух у учионицама као и у свима просторијама велике загоричке школе.{S} Затим су |
распуста школскога да ради.{S} И, међу свима питањима најчешће му се наметало то питање о жени |
, те да вам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом зби |
које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити је докле га год бу |
, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, слама, слава...{S} Дете ви!..</p> <p>„Пазите сад |
њске главе зове ово сасвим напред, чиме свиња њуши?{S} Деца погађају: <hi>њушка</hi>.{S} Е добр |
вороугао између оба крила школина; а за свињац и живинарник најдаље место до нужника испод школ |
и место за кованлук, за живинарник и за свињац или обор.{S} За кованлук је за сад одредио онај |
ју; а продају: говеда, овнове, јарчеве, свиње, овце јаловице, вуну и коже, сир и кајмак, сланин |
И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста |
оре?.. (Једно дете: „Ово је, господине, свињска глава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како |
о си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме свиња њуши?{ |
ја од Радишине, четврти некаку енглеску свињу и тако даље{S} Тако загоричка штедионица поста ус |
чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и н |
p> <p>После ручка је омладина почела да свира и игра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет |
ирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали у свирајк |
а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани и |
утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише с |
неки су од њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније |
свирање.{S} Деци је не само допустио да свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, ка |
упућивао и показивао им, како се праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки |
{S} А доцније Радиша је издвојио четири свирале по гласовима те су мали свирачи свирали заједно |
свирале по гласовима те су мали свирачи свирали заједно, као у хору.</p> </div> <div type="chap |
х свира; и неки су од њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} |
би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, нити им могу донети оне савршеније; али |
енији.{S} Само се његова музика не зове свирање него певање.{S} Песма и свирка су дакле вазда б |
је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S} Деци је не само допустио да свирају него их |
Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S} |
четири свирале по гласовима те су мали свирачи свирали заједно, као у хору.</p> </div> <div ty |
не зове свирање него певање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће ост |
бу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за св |
њу и тако даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Н |
у, сваку причу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим је једанпут чује, и направи што год види.{S |
ача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао више |
нања из природе, и никако без хигијене, свих врста пољопривреде, ручних радова и кућења.{S} А в |
е самих радова ђачких с именом њиним за свих минулих тридесет година, а учионице нису више обич |
И у овом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет</hi> редова, он има пет — десет или < |
у овом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>шест</hi> редова, он има шест — десет или |
И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седам — десет и |
у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> редова, онда он има осам — десет или |
деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> редова, онда он има девет — де |
ео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо пр |
станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са свих страна превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти да |
у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су им |
х него овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од свих пољопривредних радова највећу је пажњу поклонио <h |
почетка па до самога краја, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је в |
д кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша ча |
аве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од свих послова најважнији је био: читање корисних књига, |
коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем највише ми се допада она плавуша у Л |
а годину обиђе све ученике, онда је код свих само те године накалемљено или засађено 30x 30 = 9 |
о полако можемо да читамо све ово испод свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више. |
Косово и нашла све мртво, на лицима се свих опазила голема туга.{S} А кад је завриштало девет |
>6. О народу нашем</head> <p>Кад мене и свих нас данас није било, народ је наш постојао; и бори |
а; како ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће |
и, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наших.{S} Па зар да напустимо гробове сво |
ише науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих оних пријатности, што их је имао учећи, па и ове п |
о ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани прими |
узму све.{S} Онда овако: „Метните опет свих сто на гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на стра |
о би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин потискује на све с |
рите се, је ли истина!..{S} Колико је у свих пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите има |
ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам остав |
} Видите има ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова?..{S} Нађите седми ред?..{S} Колико је |
ед?..{S} Колико је ту?..{S} Колико је у свих седам?..{S} Нађите осми!..{S} Колико је тачака у о |
ите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред!..{S} Колико ј |
!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети ред!..{S} Преб |
м?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну овак |
у.{S} С овим не престану ни по свршетку свих школа, него и после сваки припада неком друштву а |
олико је на клупи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други п |
лонити и практичној геометрији и цртању свих врста, као и певању.{S} И све се ово ученицима има |
ао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали, изгледело |
евану од своје узданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полак |
им је требало од гвожђа поручивали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили сви |
оваца и јагањаца, својих коза и јарића, свога зељова, својих другова, своје мајке и сестара сво |
не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а не гради свака кућа што јој треба од д |
ело сваки себи па да му стоји као туђе; свога чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из |
опанци у свакој кући од неучињене коже; свога кројача, а не кроји одело сваки себи па да му сто |
еба од дрвета како му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у |
сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од не |
редак је у <hi>усавршавању себе и свега свога</hi>, а није у примању туђега и готовога.{S} А у |
у ње, а Радован даде Радишу код некога свога познаника, сиромашна али поштена човека, с погодб |
ога оца и мајку, кума од куће и једнога свога најбољега друга за девера, а кмета Миљка остаросв |
колу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазим |
сав уплакан и стаде се тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога дана и он |
смо пазили <pb n="242" /> и учили друга свога!..{S} Слушајте старије своје, волите се између се |
јревноснијих мучитеља и гонитеља народа свога.{S} Оно: „гори потурчењак од Турчина“ вреди за св |
код себе сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поу |
ригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига наша састојала у томе, |
су имали читаву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за у |
ћају се младости своје и толикога труда свога...</p> </div> </div> <pb n="387" /> <div type="gr |
ну писмо и упути га на некога познаника свога у окружном граду, где је гимназија, и препоручи Р |
да каже Радиши, само је мило погледала свога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} |
тавнике слатке куће своје и лепога села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Јо |
била драгоцена грађа за познавање села свога, а у исто време упознао се боље и с појединим уче |
рдно завадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, ка |
жбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; |
света, што га је видео за време бављења свога на страни, и много што шта им је изгледало чисто |
<p>Прво је газда Мијаило дигао плот са свога шљивара и оставио га само с удице и до његове авл |
му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом тренутку во |
читељицу своју као младу и да виде зета свога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је било време |
одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје.{S} А |
м селу и данас постоји, на славу творца свога и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело |
отац претио своме сину, ако не узаслуша свога учитеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
е се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже што |
а света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на које још |
времена Миљко сазвао све виђеније људе свога села на договор; и договорили се, да новац прима, |
S} И док је он ово посматрао и сећао се свога села и свога детињства, чича Миладин викну: „Ено, |
а хвала од неба до земље, што не жалите свога труда, да од овога села направите рај на земљи а |
раџбина и лудих обичаја свадбених, а из свога села је он још из детињства доста и поборавио.{S} |
н ово посматрао и сећао се свога села и свога детињства, чича Миладин викну: „Ено, господине, н |
то им треба за боље познавање природе и свога народа а највише оно, што им треба за живот.</p> |
а.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што и он није |
скоме...{S} А село се радовало, да види свога учитеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
енко?“ а ова јој одговорила, да он жали свога господара, што га није на себи донео, већ је и њи |
ле која ће гласније и речитије да ожали свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S} Све је |
го слободнији и више су волели и питали свога учитеља. </p> <pb n="165" /> <p>Остатак времена д |
ћи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овима најпре пон |
ма нема много њива и ливада, те нема ни свога посла много, него више ради код другога.{S} А кад |
е много да учини за просвету и напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан пр |
_C1.4.5"> <head>5.{S} Радиша гради план свога рада</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врат |
у много ни трошили.{S} Радиша је позвао свога оца и мајку, кума од куће и једнога свога најбоље |
ко:</p> <p>„Радоване!{S} Ти си претекао свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ тв |
ити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, да сам управља собом и да сам бира своје и |
гласају.{S} Они су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да |
пим данима, те да види и другу половину свога села.{S} Зато рече деци: „Данас нећемо учити у шк |
и искрено предао пословима на извођењу свога културног задатка.{S} И у колико је борба у земљи |
у Миљковом конструисао и камени мост на свод на најглавнијем прелазу преко реке више суднице.{S |
оне овакве, и докле им се год сав посао своди на међусобну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} |
овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По |
.{S} Јер свако рашћење има своје време, свој рок, колико траје.{S} Може ли он сада за један век |
боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се сутра спреме па да дођ |
аду и пожелео им само добро здравље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, како је могл |
наш свет сиромаши и не може да учини за свој морални, материјални, умни и телесни напредак онол |
за послугу, и колико ће они добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о |
ри из Свете Горе, да просе милостињу за свој неки манастир, па у вече стану причати Растку, как |
бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и да их стигне.{S} Јер свако рашћење има |
го што шта у обичајима сеоским и почела свој благотворни утицај културни на село.{S} И Станојка |
ај.{S} Све што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то је |
ко питање одговарају својим речима и на свој начин с пуним разумевањем, он је просто био очаран |
камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин причао о свему ономе, што им је учитељ говор |
обични.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила |
ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> <p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су св |
ету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак |
>Зато је и уредио, да се за време поста свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а з |
е он води свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће године нису примљени нови ђаци |
е Радиша свој III. превео у IV а Даница свој II у III.{S} Тек треће године, кад су четвртаци св |
нису примљени нови ђаци, него је Радиша свој III. превео у IV а Даница свој II у III.{S} Тек тр |
оворе, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} |
ло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје миле и драге....{ |
а да учиним малу задужбину, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа |
својим и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према народу своме.{S} Јер то је поље, на којем |
астави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој према породици и земљи својој?{S} Родитеље сам сво |
равља или искорењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограничила само на посматрање и позн |
и својим сељанима шири поглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чин |
си поправио, ојачао и унапредио и народ свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да помогн |
м народним успемо, да препородимо народ свој: да појми положај свој у свету, да се и у туђини п |
еже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредовати, они ће бити |
дно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој, онако, како су и нас родили и одгајили родитељи н |
у Марту изиђе наредба, да школе продуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И |
ажени комшија и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село бил |
оту Радишину, кад је он имао да отпочне свој најузвишенији посао.{S} Рано зором устала је Миљко |
а, исто тако можемо у многоме убрзати и свој морални, економски и друштвени развитак.{S} Само ј |
не колико би требало за овај напредак и свој, и <pb n="394" /> школски, и села самога.{S} Јер и |
што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст поузда |
ша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „тесте“ фишека |
да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће |
воме.{S} Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према народу своме најбоље одужује.{S} А ако с |
руго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А |
бољи учитељи у округу, који су схватили свој културни задатак шире од прага школскога и обичне |
авања своје земље не може се познати ни свој народ ни знаменити догађаји у историји његовој; а |
И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој умешности Радишиној, да сваку ствар упр |
<hi>Радишу</hi>, </p> <p>Посвећује овај свој рад</p> <p>Захвалан ти</p> <p>Писац</p> </div> <pb |
репородимо народ свој: да појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да |
сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И з |
толико су ови велики чинили за напредак свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша и |
партиске послове не мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А |
о о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који су |
намести своје ствари.{S} Сваки је имао свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач су ди |
.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну онако често и довршују |
окропи и учионицу саму, па онда зађе по свој згради, те покропи сва одељења редом па и кућу у д |
му и даље главни предмети и као стожер свој настави.{S} Све се завршивало или писањем или црта |
, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш толико равнице, да стану с |
омисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, својим милим и драг |
а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици само један човек уме нешто мало да калеми |
а сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени завичај; идем у свој добри и простоду |
носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овладало уверење, да је загоричко воће нај |
.</p> <p>Углед загоричана одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, |
клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој околини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
сад у свој непросвећени завичај; идем у свој добри и простодушни народ, да узмем на се улогу Св |
нији за нас све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршује школск |
меси хлеб онако, како се онда месило у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и |
да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и волове, |
усавршавају и што више да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, кој |
ше треба, и да они овде могу да развију свој таленат.{S} Особито их је задобијало оно све по ме |
векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло |
ародну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, ка |
!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} |
ности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S} И она нам слаби |
школу, опет онако у реду, и поседаше на своја места, Радиша рече најпре да устану, да погледају |
<pb n="384" /> ретко кад само да испуне своја корита, и то готово само у пролеће кад духне југ |
мена...“ И пишу.{S} Други пут су писали своја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сут |
сиромашка, да одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана вукао и д |
у да траже новац на зајам и да задужују своја имања, него су га имали код своје куће и у својој |
и јарића, свога зељова, својих другова, своје мајке и сестара својих, па му се само стегне доња |
а тако рано да се одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, својих сестара и браће и све р |
у своме селу, певану од своје узданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да |
те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне машине: за орање, дрљање, сејање, о |
о било, што је видео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке мале, толико му је још милије било, ш |
, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да ње |
а није провео пријатније од овога.{S} А своје јутарње уранке проводио је највише у градини школ |
ричане обучим, да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зидају од камена и цигле, и |
ој, да се представи капетану и упита за своје „место опредељења.“ Капетан га прими лепо, а кад |
ђане ове земље него и праве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од свих послова најважнији је био: |
дине Радиша је почео да полови време за своје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у школи |
} Па не ни то.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у целом свету место ње употребљава цреп. |
е, особито сад у почетку, толико мерила своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да ка |
ла огањ, донела воде, умила се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко |
живина је одвојена од људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје најугодније живинарни |
да их стигне.{S} Јер свако рашћење има своје време, свој рок, колико траје.{S} Може ли он сада |
то остане наше, народно и сад свак има своје и може да га прода другоме или и још да купи.{S} |
и убојицу, да за малу ствар кидисава на своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији чо |
од торбе па улазила у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало и |
.{S} Онда су улазили полако и седали на своје место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{ |
и стока има своје добре кошаре а живина своје најугодније живинарнике.{S} И овде боље живи сток |
пису и Историји</head> <p>Без познавања своје земље не може се познати ни свој народ ни знамени |
ам био ради продужења наука и проширења своје спреме, то учтиво молим господина министра, да ме |
ава, да сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, ако му требај |
имио своје ђаке, други разред, а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све било наба |
буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „ |
две и три дана, усавршавајући се, поред своје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољоприв |
н је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, својих сестара и б |
ученици његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} То |
а и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, заједничку.{S} О |
сељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и |
е би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општин |
слим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и |
ају ову молитву у своме селу, певану од своје узданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша ј |
дници: „Људи, ко год кад нема посла код своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко им |
ужују своја имања, него су га имали код своје куће и у својој заједничкој штедионици.{S} Али ок |
рад у „интернату“ и радиле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочи |
црт и прорачун прегледа и каже примедбе своје и приближну цену.{S} Кад инжињер виде колико се у |
и, и накалемили, и продали солидне робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како |
време одмора Радиша је пописао све ове своје ђаке и са сваким се поразговарао: из које је мале |
тала а да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије ученике, показавши им барем слику њихов |
мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме селу видели |
сте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зове своје мушко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је ли тешко?. |
није марила за децу своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, како су |
нашања углађена и привлачна; за послове своје потпуно спремни, сваки вам представља не само пот |
уза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове своје:</p> <p>„Јао сине, где кости остави!</p> <p>„Куку |
римера, да шест дана радимо и у њих све своје послове посвршавамо, а седмог дана да идемо у црк |
вим сав свој седмогодишњи рад и још све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече Рад |
аже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђа |
смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње јутарње часове сад најрадије проводио овде, |
и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио је своје негодовање што је молитва била на српском а не на |
и чешати се по опеченом месту — Само је своје парче донео Станко, чија је торба била кожна.{S} |
чили друга свога!..{S} Слушајте старије своје, волите се између себе и слажите се лепо, па срећ |
ушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекопавају, па рече: „Ево ја по |
таборе.{S} Свака странка поче да врбује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава по нов |
ветар.{S} Деца покисла, и зима показује своје зубе.{S} Радиша нареди Груји да мало заложи пећ у |
, да није гладан и да жели да распакује своје ствари и извади што му треба.{S} Нуди га да иду г |
ак за све, и јер велика већина завршује своје образовање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и с |
Уз то причају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује људе некаквом новом |
о.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{S} И, |
S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио их по гласовима |
зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је о |
аздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање најтачније и најп |
} Било је ту и породиља, које су донеле своје дете да им га попа крсти, јер је некима већ по не |
заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад заборавит |
е обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје.{S} То је учинило, да су љу |
ите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака својих, изјавим срдачну захвалнос |
а да расте и да се развија, да достигне своје савршенство и у узрасту и у покретљивости и умешн |
а, својих сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша н |
аду око ослобођења и проширења отаџбине своје.{S} Одоше и загоричани првог и другог позива, одо |
з познавања околине, природе и отаџбине своје.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни д |
и најбољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија го |
е да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагно |
чанина није више срамота, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући вл |
е што сами не знате, питајте и слушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији у |
/> му се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </div> <div ty |
оња као у миле представнике слатке куће своје и лепога села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, |
ила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута |
више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад ј |
ављати народ и надгледати како они врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини |
за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљивао овој земљи, која га је довела у овак |
ошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом уређена земљо |
етио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија три си |
ју или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тесте |
кву, своју школу, пошту и телеграф па и своје новине, које доносе само новости из места, објаве |
ељима кући.{S} Радиша је после позвао и своје ђаке и раздао им нове књиге, и овом им је прилико |
ам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се |
велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; има |
S} Наједанпут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а ма |
и у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с једном справом, Радиш |
Ђак:{S} Створио га је зато да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, а разумнима да пока |
и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> <p>О |
она два излета, не само да Радиша види своје село него и да ученици његови виде што више и даљ |
е наде, којим је намеравао да препороди своје село.{S} Јер и само читање и писање јесте средств |
дмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се |
страшљивог човека или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви то!..{ |
ошли су дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „биро |
двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачко; само су купили по једну памуклију.{S} Н |
г њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више |
табак хартије и на њему поче записивати своје ученике.{S} Записивао их је само привремено: име |
надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и |
<p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар усвојити м |
па сваки ухвати по једно ћоше и намести своје ствари.{S} Сваки је имао свој ковчежић за књиге и |
им играма њеним и не сећају се младости своје и толикога труда свога...</p> </div> </div> <pb n |
јој кући; само они, који оставише кости своје на бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче |
с Радишом и кметом Миљком па, заузевши своје место иза стола, поче овако:</p> <p>— Кмете, ти з |
ородици и земљи својој?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад |
а је сву школу, са свима одељењима, сем своје собице, био уступио столару, који је био изишао, |
прве; јер је Радиша много боље познавао своје ученике, а они су опет били много слободнији и ви |
ћу у животу и умереношћу у свему очувао своје здравље и снагу своју, те још дуже може „делати у |
унђерским“ тестером, али је Радиша имао своје мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} |
безброј хартица, на којима је скицирао своје замисли.{S} Треба да буде једна зграда.{S} Треба |
сто и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом вид |
ксера.{S} Радиша не беше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан њег |
илније!{S} И Сунце и данас загрева чедо своје, Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И онога ча |
је нови грађанин протествовао и тражио своје право.{S} Радиша зато нареди, да скувају слаба те |
а, Радиша је у почетку и сувише испољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да |
текао рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, други разред, а Даница своје, то јест први |
и собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о школи, шта њој треба и шта |
лед</head> <p>Јачајући и подижући овако своје село привредно, умно и морално, Радиша није забор |
је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније особине детињскога доба у главноме задржа |
жињер виде колико се учитељ заузима око своје школе, и да је то за једно сиромашно село, као шт |
ку годину, него и освећујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вам |
нао.{S} Радиша је пак желео, да не само своје ученике, нарочито ове велике, обучи како се што к |
нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и само <hi>поправљајмо</hi> оно, што нам је |
} И сви рекоше, да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља |
ду „своју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и |
ом, него оним што је желео да пренесе у своје село као најбоље, те да га приме после сви.{S} За |
м се допадне да одатле узму и преносе у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је |
у по <pb n="390" /> угледу на моју, и у своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а о |
новници, који су сву власт приграбили у своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а на |
па су се после малога одмора вратили у своје село и распустио их је кућама, да се виде сутрада |
ајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команде.{S} И како после мобилизације дође и обја |
ршију те изучио ковачки занат и дошао у своје село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, а |
, отеше му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет ве |
о смо првог рата предали главну команду своје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у др |
им све напредују, јачају и разгранавају своје послове; а не чекају све од државе као у нас и он |
би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не ударају плафоне, који могу да се крече, |
е тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, који је научио |
ље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као |
а је у то време импровизовао колевку за својега Милана и ученици су гледали како он ради и прим |
, у свој народ, својим рекама и брдима, својим милим и драгима: и родитељима, и родбини, и приј |
е враћа у своју Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, својим милим и драгима: и родит |
волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним очима па, место одговора, он је запита: |
учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао сваку ситницу и на ученицима |
а само се заигравала и полако примицала својим кућама.{S} Чобани се још заигравају и чисто им ж |
ли готово сви, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даљ |
свима тегобама, страхотама и грозотама својим, то о грађењу школе тада није могло бити ни поме |
књигу и може бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу |
иша ишао о саборним данима с родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пу |
сао подели.{S} Сваки према наклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуч |
једне Недеље Радиша рече овим јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније |
дужио дуг према породу своме, ученицима својим и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према нар |
а подеси понашање према деци, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати |
посматрао сваку ситницу и на ученицима својим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, < |
вао и одраслим загоричанима и ученицима својим, да шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуш |
кој, а одатле почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз десетак година код сваке је куће био |
ашем језику давао на читање и ученицима својим, особито онима у продужној школи.{S} И кроз крат |
који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S} Милина је <pb n="360" /> било видети, како с |
и и Радиша је почео с великим ученицима својим Недељом егзерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Н |
човечански Исус Христос рекао ученицима својим: „Не крите видело под сто, него га изнесите <pb |
показивао, те су млади загоричани очима својим видели, шта све може да се учини кад се зна, и ш |
у, споразумевају и раде заједнички и на својим приватним и општим стварима; а не мрзе се и не к |
лога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунали са десетиц |
ј Станојки.{S} А Радиша је код школе са својим ученицима импровизовао и једну малу сушницу, где |
.{S} Мало после нађе се код школе, и са својим сељаком, те су се разговарали докле год није уда |
после настојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, обилазио заграду |
школе загоричке, нису ни престајали са својим послом, него су га још усавршавали и повећавали, |
Зато се Радиша једне Недеље договори са својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, гд |
, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш пос |
у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са својим пријатељима сва села, он једном нађе и кмета Миљ |
ила сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту о |
ба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако звана либерална странка.{S} Зато |
тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељима кући.{S} Радиша је после позвао и сво |
„Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му тре |
ше него што је био у својој држави, под својим краљевима и царевима.{S} А почетком и половином |
ml:id="SRP19102_C13.1"> <head>1.{S} Све својим редом</head> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи су |
И у школи загоричкој пошло је опет све својим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и и |
упаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да иде својим редом.{S} И свако пренагљивање могло би донети ш |
дакле сви. „Ћерамиџије“ се чисто поносе својим послом, а они други гледају на њих као на изврши |
изабрао место за купалиште па сад рече својим ученицима, да се најпре неколицина изују, подигн |
није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили послуживање и да се сада |
да сваком приликом и својим ученицима и својим сељанима шири поглед на народ свој и свет још ви |
а, и не копају и не жњу својом снагом и својим рукама, него машинама.{S} Машина им и ливаде кос |
ша није заборавио, да сваком приликом и својим ученицима и својим сељанима шири поглед на народ |
а; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</hi>... |
љеним срцем.{S} Сви су му послови пошли својим током и сад је још више умело да цени једно друг |
инску, па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну машину (у Кристалној Палати у |
дело му је као њихова кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као о |
ни да се прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не го |
вине, али ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</p> <pb |
у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава |
ароду“.{S} И она је мамила самим именом својим, јер ради—кал значи калогажу, онога у опанцима и |
по.{S} А Зора их је занимала причањем о својим професорима, о томе какав је који и како предаје |
<p>После ове свечаности Радиша је купио својим ученицима у оближњој механи две оке сира и десет |
и, и помогне му.{S} И све је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа |
што ми јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућама! одговарале су оне обично. </p> <p>- Здра |
нај народ, који има толико филозофије у својим умотворима, није глуп.{S} Он ће лако разумевати |
у на књизи српској, који си и сам, међу својим многобројним и разноврсним делима, покушао да у |
они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, да мало оквасе уста и засладе што су да |
одна, и како на свако питање одговарају својим речима и на свој начин с пуним разумевањем, он ј |
наш закон и наша власт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш |
ушла у школу.{S} Сад је Даница показала својима, како се држи и отвара буквар и како му се прев |
} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра...“</p> </div> <div type="ch |
људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је в |
ца, својих коза и јарића, свога зељова, својих другова, своје мајке и сестара својих, па му се |
од своје куће, своје мајке и оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све |
својих <pb n="22" /> оваца и јагањаца, својих коза и јарића, свога зељова, својих другова, сво |
ваше и од стране своје, школине и ђака својих, изјавим срдачну захвалност. (Окреће се кмету Ми |
рни стубови.{S} Преко градине и ученика својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене |
орам подмиривати и ту потребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и |
ло.{S} А познато је, да свака влада има својих ревноснијих чланова од себе саме.</p> <p>Тако се |
, својих другова, своје мајке и сестара својих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме по |
више, па је добро пазила, да у ученица својих развија укус само за домаћим израђевинама, којим |
свима ученицима походи кућу једнога од својих ученика и да му том приликом сваки за спомен зас |
его све што хоћете, ваља да поиштете од својих старијих...</p> <p>Ето то за сад утувите добро, |
ни куповали пера, него су их чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, само да и |
те ви урадили другојаче и паметније код својих кућа, ви сте највише припомогли, да се подигне о |
{S} У свету нико није умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{ |
о.{S} Од њих је и ово доста.{S} Они код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу |
а наших.{S} Па зар да напустимо гробове својих старих и да се не побринемо за колевку и кућу св |
, ако они то чине или из незнања или из својих личних рачуна...{S} Зато је свако бесвесно трчањ |
олевку и кућу својих синова и ћерију, и својих унука и праунука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора |
е дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb n="22" /> оваца и јагањаца, својих коза и ја |
те да је виде и присуствују свечаности својих другова.{S} Али како су се разочарали, прво <pb |
дњаци су сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и они су „господа“, која „народу си |
S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко својих ученика и познаника.{S} Да хватам познанике.{S} |
законе и уредбе доноси сам народ преко својих избраника, него се она прошири и на практичан жи |
ом је и Даница узела удела, те је преко својих познаница и ученица много учинила, да то буде ви |
а све, који брине о целој земљи и преко својих чиновника управља целим народом и његовом државо |
дана преко Грује Радиша позва неколико својих виђенијих ђака из оне школе за одрасле, па их уп |
ралачку моћ, коју је желео да развије у својих ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику паж |
ек трећег дана деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n |
раду Господњем“ и радовати се делу руку својих, заједно са својом вредном, али послом и порођај |
и да се не побринемо за колевку и кућу својих синова и ћерију, и својих унука и праунука!...</ |
о на томе, да народ дође потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, |
Кад Радован дође из суднице кући и каза својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу, |
стао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао да изводи и остварује поједин |
лова цртала.{S} По нешто је Радиша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио |
ве године односили много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, |
.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали |
оста, било здраво или начето, врати се својој кући; само они, који оставише кости своје на бој |
ности и простодушности деце загоричке и својој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао |
тави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи животиње</hi>, да их не трујеш |
о.</p> <p>Срећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува п |
ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и с |
а</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и почела је лепа |
одужио дуг свој према породици и земљи својој?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и потпомагао |
дала, да ту празнину код себе, у спреми својој, надокнади што пре и што више.</p> <pb n="362" / |
после покушао, да их и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S} Исто тако и гледичија м |
а им је и зајмила све што има у градини својој и казивала како се што ради.{S} А колико су тек |
а два сирочета.{S} И док је он у памети својој замишљао њену сиротињу и муку, она продужи:</p> |
их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише ме плаши оно Краљевића |
ад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика |
оправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ће и други видети од вас и п |
Прво, радио је сам разне потребе у кући својој, које би му пружила варош или већа култура, и ра |
начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој калдрми.{S} И благосл |
и и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали, да је овако боље.</p> </div> <div ty |
свега овога и кад се види сам, остављен својој савести, која му још није довољно развијена.{S} |
задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> домаћина |
једним писмом известила министарство о својој удаји и молила за промену презимена а другим мол |
више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допустите, да му |
е и догађаји јављају у своме развоју, у својој целини.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} Зат |
не, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету био унео очигледност, е |
ња, него су га имали код своје куће и у својој заједничкој штедионици.{S} Али околни сељани с у |
али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него негде у неком другом свету, свету бе |
{S} Зато је Радиша сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није н |
<pb n="171" /> направити и употребити у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направим, |
да се Радиша могао похвалити здрављем у својој школи.{S} Целе ове године ниједан <pb n="296" /> |
ле, скоро двапут кише него што је био у својој држави, под својим краљевима и царевима.{S} А по |
„Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће с |
и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном ралицом преоравао.{S} За време ово Радиш |
И сваки има зграду, у којој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S |
е увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом састругао сваку суву грану на воћкама |
више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спремом.{S} Све удари натраг, кад се не обнавља |
адовати се делу руку својих, заједно са својом вредном, али послом и порођајима већ изнуреном п |
лио Радиша и тако је и радио заједно са својом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женск |
еза учитељ је неки Радиша Здравковић са својом женом Даницом такође учитељицом у истом месту.{S |
о своју и животињску снагу; а не издире својом снагом и не ради овако примитивним алатима као м |
ва.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} |
, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либелом“.{S} За непун сат доврши се тротоар и н |
и године.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом искреношћу и простодушношћу рече овако:</p> <p>— |
га, а што више онога, што је сама руком својом могла израдити, и ово да је што лепше, и ето так |
ом до најближе вароши а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и |
и данас управља том великом грађевином својом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да С |
што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржавање како можемо |
се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу често сметамо.{S} Кол |
воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и својим рукама, него машинама.{S} Машина |
то не само да није жалио труда, него је својски и с планом радио, да од ових младих људи створи |
а ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и телеграф па и своје новине, које д |
мећу у томе, која ће чистије да одржава своју собу и да је лепше намести.{S} И колевке су подиг |
стидни иза других села а жељни науке за своју децу, Загоричани се даду на посао и кроз кратко в |
и учинио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зат |
зивала под своју заставу и пребројавала своју војску, која јој је требала за нове изборе и већи |
већ свршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{S} И Милена се удала за једнога богослова и |
и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не тр |
нисам имао потпуно једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да сва |
ац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово „реакционарство |
три.{S} И од сад свака је позивала под своју заставу и пребројавала своју војску, која јој је |
к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мајку и настане мир, као да све посни.{S} У тој в |
зато да прослави своје име и да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје блаженство.{S |
р му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> <p>Прво је пазио на <hi>чистоту</hi> |
д и штедњу.{S} Мајке много чистије држе своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању њихов |
о и срећно поживите сви у њој и славите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и сл |
Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и телеграф па и своје н |
ам видео како се ради у другога света и своју неспрему надокнађивао после сам, ни ја с оном из |
pb n="403" /> народима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на ту |
ечја <hi>тражи</hi>, као што тело тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> |
ло берићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спојено с пла |
од људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му |
е.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има наро |
и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео колико сам боље |
за ову радост у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и доносит |
пет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју погрешку...{S} И од то доба рад се у загоричкој ш |
требио природне силе, којима је заменио своју и животињску снагу; а не издире својом снагом и н |
исам ни за ни против ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то |
вреднији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, ми морамо почети од себе.{S} Поправи, оја |
драви будемо и опет дођемо да продужимо своју науку!.. “</p> </div> <pb n="128" /> <div type="c |
ави будемо и да опет дођемо и продужимо своју науку!..{S} Сад узмите ствари и идите кући!...“</ |
еже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, с |
у младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато |
а на доручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише у чит |
у, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Р |
ио.{S} Сад долази време, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ поп |
гу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ства |
ојачао и унапредио и народ свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини јо |
вде су ове мале реформаторке понеле ову своју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упо |
ћу у свему очувао своје здравље и снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Господњем“ |
ега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све |
о, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође д |
ворили децу своју, подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим |
А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са |
који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе тако просто и јасно, да је онда м |
и прими га!</p> <p>Даница послуша мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, а |
Нана</hi>, тако по неко дете зове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко |
стеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и |
ато, ко у истини хоће да поправља школу своју, он мора да поправља себе, учитеља... </p> <pb n= |
што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државн |
да не може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и |
.“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p>„Јао б |
и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му село другу направи, где хоће, а |
аучите, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и други видети од в |
торке понеле ову своју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упоредно поправљало и усав |
очекивали, да мајка није марила за децу своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша запевао |
какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p |
ди овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад с |
да затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S |
ела, особито женских, да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, загоричкога учите |
ећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју за сваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она т |
у њој сви редом <hi>учимо</hi>,</l> <l>Своју <hi>срећу</hi> у њој да градимо,</l> <l>Да све <h |
штини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке.{S} И не |
рипрема.{S} Највише је пак овде била на свом месту гимнастика, она у реду (шведска и војничка), |
мештај Радишин у Прњавор и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућани и пријатељи |
ша погледа и помисли: предлог сасвим на свом месту, само да није много посла?{S} И зађе да види |
раве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било празнога земљишта, да |
четири године.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом искреношћу и простодушношћу рече овако:</p> |
е ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они почеше д |
, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слушају као и стари, који о |
радину школску, и да му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукл |
Радиша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у |
в. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ ре |
и смишљено ради на добру <pb n="404" /> своме, на подизању своме, него се само међу собом свађа |
А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан нег |
и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован задржава кме |
потребну количину цигала, црепа и креча своме селу, него су и продавали околним селима и носили |
све као у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом |
:id="SRP19102_C15.1"> <head>1. О себи и своме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Р |
бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране ва |
та.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о своме премештају и видео уверење, којим је постављен за |
љене мацке, којима је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша свога учитеља.</p> </div> < |
„Селу Злоселици и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и нахођењу, даш једнога <hi>Радишу</hi>, </ |
о дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по |
те да после и они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао |
их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за |
то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради |
а кућа њихова, Земља и њена површина, у своме предугом развијању, које се огледа и у кори њеној |
ду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотребнијих закона, као и књиге |
о би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да не морат |
не раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме напредовању и личном и друштвеном много изостао о |
ину: да буде писар општински и остане у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим љу |
иси и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напредн |
Крсман је сасвим извео уређење поште у своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту иде |
{S} И загоричани први пут сада видеше у своме селу дунђерско тестере и да се стружу дрва за огр |
раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету био унео очигледност, експерименат и раз |
дњега не може знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на т |
авних појмова, до којих су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S} До одмора их је обновио |
више од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} Морам тражити прилику за себе. |
тњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, и право |
пут да загоричани слушају ову молитву у своме селу, певану од своје узданице, своје наде, од св |
вечност, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у својој целини.{S} А сам је себи највећ |
ма и замењивати медену ракију.</p> <p>У своме „интернату“ Радиша је обратио особиту пажњу на чи |
сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам |
аписао цело писмо на табли, неком другу своме и јавља му о данашњем испиту, и то готово без гре |
и промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доба механи |
ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још талпаре, склепане привр |
ли писмени Крсман, који је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} |
лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу боле |
е, на којем сваки свој дуг према народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, |
, ја сам одужио дуг свој и према народу своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према |
<pb n="179" /> праведан и што је народу своме учинио толико добра, он се после смрти посветио и |
и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>политика</hi>.</p> <p>Друго је |
еч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поделу народа у непријате |
..{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима својим и селу своме, ја сам одужио дуг |
о вредноћи и љубави вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на је |
а се није уздржао, да ово и у извештају своме помене.{S} Радиша је ове године учио трећи разред |
и, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и земља наша, то су |
а породу своме, ученицима својим и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према народу своме.{S} |
шао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подигао си ову новину за ово |
оваче, што си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какве сав паметан све |
егов пређашњи газда и једноме пријатељу своме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондици |
тако ће школе одговорити поносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немил |
добру <pb n="404" /> своме, на подизању своме, него се само међу собом свађа а туђину пркоси, т |
аспуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом као уг |
чему год <pb n="355" /> у раду и животу своме.{S} После друге принове дошла је и трећа, четврта |
оба њихова јединчета.{S} Никад у животу своме Радиша није био у мучнијем положају, нити му је т |
сам никао и одрастао, куда сам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урад |
затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу да не товаре по много, јер могу покварити |
арије, под којом је село Загорица, и он сврати њој, да се представи капетану и упита за своје „ |
де имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вредност његову |
вратили из чаршије, Груја је још узгред свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође |
а виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би после |
} Радиша им је још у школи на предавању свратио пажњу, да цигле морају да буду потпуно једнаке, |
кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти испарав |
који су се „облачили“ и носили рипиде, свратише у цркву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а |
ве школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А |
, огртање, огрни, облак, облачно, орао, сврдао, пепео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, можете |
, будак, лопату, грабуље, даску, греду, сврдао, тестере, лишће од разног дрвећа, глисту, змију |
дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без л |
вршу и предаду му готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и |
увек била сва здрава, него је редовно и свршавало школу онолико колико их је и почело.{S} Зато |
S} Радиша неутралан</head> <p>Радиша је свршавао Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно време, |
а, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају |
} Четврти дан у школи</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још н |
ца кући.{S} Свршетком мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само је војска још остал |
школу.“ Тома једва дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта ме |
>С овом кукњавом што се зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, <pb n="2 |
дмах известише министарство.{S} Тако је свршено и с планом за нову школу загоричку.</p> </div> |
{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором.{S} Остало је још мало |
м прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па да |
да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их је пустио на одмор.{S} За време одмо |
" xml:id="SRP19102_C1.1.5"> <head>5.{S} Свршетак основне школе</head> <p>Настаје опет учење.{S} |
...{S} Али, тек, какав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и |
"SRP19102_C9.3"> <head>3.{S} Наставак и свршетак</head> <p>Опет у пролеће 1878 у месецу Марту и |
="SRP19102_C8.1"> <head>1.{S} Почетак и свршетак</head> <p>У пролеће, у почетку Марта, изиђе на |
дба.{S} За онај радосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају само они који нас |
Косово, враћа се сломљена срца кући.{S} Свршетком мира у Санстефану свршен је био и рат с Турск |
ај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, шта |
е најстарија Вида, пасторка Грујина, по свршетку <pb n="373" /> основне школе у Загорици послан |
ћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку четвртог разреда гимназије.</p> </div> </div> |
није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву дану. |
его је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе, особито због набавке семења разнога, ал |
у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку свих школа, него и после сваки припада неком д |
за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове скромне и кратке молитве и свештеник с учи |
из самога рада његовога даље.</p> <p>По свршетку учитељске школе Радиша зажели, да отидне на ст |
сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.</p> <p |
.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, |
диши је жао било, да му прва генерација сврши основну школу а да не добије ни појма о ономе, шт |
пет на раскрсници</head> <p>Тако Радиша сврши други, трећи и четврти разред гимназије.{S} Тада |
еца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ |
се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p> |
не!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и она уста |
ко њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n="151" /> Радиша нареди да ст |
утати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и народ само блене, само трепље, а су |
поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиљан разговор између Радише и њего |
воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по |
ам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке т |
е трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, |
аске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потребу за три гвоздена окивача или |
ор кућу гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она бил |
ами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је свршила школу и добила за учитељицу; па је мајка морала |
првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, да дете |
на у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу и добила место негде тамо у Хајдук |
и слушала као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, свакоме су дете |
ла „питомица“ села Загорице и тако је и свршила за учитељицу заједно с Радишином Миленом.</p> < |
у појединих слова).</p> <p>Кад су и ово свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар |
ли из почетка, од првог разреда, па сте свршили сва четири разреда и сад настављате даље, и у т |
и видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову уђе један |
најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили основну школу и да он мора сад да учи сваки дан |
.{S} Тек треће године, кад су четвртаци свршили и прешли у продужну школу, Радиша <pb n="356" / |
их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у |
ише и како га напише.</p> <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде оне |
анате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим пословима јо |
.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Ради |
потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напредак он |
га, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре обновио све оно, што је |
лу, јер није главно с каквим је оценама свршио, него с каквим је мислима и каквим одушевљењем и |
Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опрости, госп |
аница је имала I, кад је овај IV разред свршио (и прешао у продужну школу), Радиша је примио II |
аском као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете ум |
очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја |
ad>6.{S} На раскрсници</head> <p>Кад је свршио четврти разред, Радиша се вратио у село, где су |
ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти разред.{S} И у овом разреду сви су га |
<pb n="340" /> а Даници поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде премишља |
руге родбине.{S} Па при свем том кад се свршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да се одв |
дошао и крај школске године и испит се свршио.{S} И овогодишњи је надзорник однео уверење, да |
видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично ка |
гледају шта је који од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта |
треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, јер није главно с каквим је оц |
апут донели, Груја је одређени му посао свршио; само није био прекопао оно место, где је било б |
девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{S} И Ми |
ти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући |
ити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} |
неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљав |
а све ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И проповедаху: „сл |
оји као туђе; свога чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те д |
Радиша нареди Груји, да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери |
нађе, ту се отвара читава индустрија за сву околину па често и за извоз.{S} Треће је благо каме |
вуда двориште заједничко и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и прљаво.{S} |
и и другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако прегледа, намести му хаљинице, да му |
родужило и преко распуста.{S} Радиша је сву школу, са свима одељењима, сем своје собице, био ус |
еше царство“, отеше му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова |
{S} Моји ученици могу знати све науке и сву филозофију, па опет у кући да им остане онако како |
то израсло.{S} Радиша је прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко ниј |
так постигне; или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају шта да раде и да |
клањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда |
мо.{S} Можемо, јер имамо на расположењу сву готовину тога напретка других народа.{S} Ми данас н |
.{S} То су господа и чиновници, који су сву власт приграбили у своје руке, и они данас пале и ж |
су друга села.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и тако да |
ре?“ упита Радиша. <pb n="74" /> „Могу, свуд, господине, цео таван, и у оџаклији“, одговори он |
{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде |
земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се слив |
ни помену, јер је калдрма била довршена свуд око школе.{S} Смислио је, да на месту, где обично |
че управ испод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и |
ша је опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нек |
е, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота ископао леју пола метра у дуби |
пре су падале у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако |
ад је имао једно платно одсечене ледине свуд једнаке ширине.{S} Још ученици нису знали шта ће г |
ио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога плота, зелениле гус |
ађа са задружне стружнице тражиле су се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} И дево |
њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да и они не пију много.{S} И сви му |
на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да ш |
нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар корак далеко од зида калдрма ка |
а прескочили, и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђава |
углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би могао да окрене |
у истина направили лепу школу и калдрму свуд око ње за један метар ширине по погодби.{S} Али ни |
е деци сада било погледати лепу калдрму свуд око школе, све под конац и посуту песком, а све де |
љама.{S} Јер свуда чујемо српски говор: свуда су имена и презимена српска; свуда људи славе сла |
вор: свуда су имена и презимена српска; свуда људи славе славу; свуда певају и причају о Краљев |
ићу Марку и поносе се Милошем Обилићем; свуда знају за Светога Саву, и свуда се певају исте пес |
езимена српска; свуда људи славе славу; свуда певају и причају о Краљевићу Марку и поносе се Ми |
ца, само с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</p> |
је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује своје |
је море?“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до |
пођена каменом, посута песком, уравњена свуда једнако а права као стрела; а таква иста само мал |
аринске је „куће“ постала модерна кујна свуда попођена циглом, и у свакој је сто и столице с че |
озори свуда са стаклом.{S} Треће, врата свуда столарска, да се лепо затварају, и с бравом, а не |
е поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда столарска једнокрилна а прозори средњи, дупли, с |
ице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и природна, и како |
много доприносило и то, што је и Радиша свуда говорио против пића и сам показивао примером, как |
родаване по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока |
каза, да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, који д |
а се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште заједничко и за људе и за сву стоку, те |
ет на старој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, са стакленим прозорима и с подом баре |
и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити се |
што је најпотребније.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Св |
снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленило до самога корита њихова, а у ко |
ом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од д |
рало, да се изграде добри путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пеш |
{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда по машинским радњама употребљава и добро плаћа.{S |
ко и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по |
лежио и после наручио.{S} Сад се почеше свуда <pb n="366" /> не само ударати прагови на кућама |
овене: и данас свуда има потурчењака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте |
аши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говор |
а?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да знаш турски |
билићем; свуда знају за Светога Саву, и свуда се певају исте песме, само мало друкчије.{S} Има |
учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се само о њему говорило.{S} И ово ј |
ву и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање на заједнички живот, на друштво и рад |
у, за разне науке на универзитету.{S} И свуда озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њихо |
да: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим је |
за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су о |
S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш за |
велики напредак.{S} Не само да су људи свуда копали и разбијали камење, гледајући где има добр |
и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гледала |
воришту калдрмисаном.{S} Друго, прозори свуда са стаклом.{S} Треће, врата свуда столарска, да с |
е кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Се |
а је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, |
а се више не расипа онако као пре, него свуда видите разуман распоред и штедњу.{S} Мајке много |
, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како |
путујемо него по туђим земљама.{S} Јер свуда чујемо српски говор: свуда су имена и презимена с |
чина“ вреди за све нас Словене: и данас свуда има потурчењака, и свуда су они гори од Турчина.{ |
т у њима, вредноћу, честитост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћ |
еумешан, одвише неумешан у свему, да му свуда вреди оно „од три клена два вретена па и она два |
и чупају му сламу, докле је не разастру свуда и не остане празно пороже оцу на леђима.{S} И сад |
А спремљена грађа таман <pb n="251" /> се беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер |
ча Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађа |
е они бавили и чекали да <pb n="214" /> се још више излади, са запада су почели да се дижу обла |
о сам им и настојавам да <pb n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у се |
.{S} Колико пута може да <pb n="169" /> се узме по четири?..{S} Хајде по пет!..{S} Колико пута? |
зац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постати најчеститији човек.{S} Ако вид |
не.{S} Дошли су дакле сви. „Ћерамиџије“ се чисто поносе својим послом, а они други гледају на њ |
вао, ни застидео колико сад.{S} И једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе |
њих чак ни шума не расте онаква, каква се сама посадила, него је и она гледана и негована као |
од великих ђака (у продужној школи) ова се основа разгранавала дотле, да је надмашивала наше пр |
само оно, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај |
и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче савијати, праћакати и завапи: „Ајао, леле!{S} Н |
запе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све у |
ше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа |
тили), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати цело село.{S} Низ брд |
ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њима и поносито |
шта.{S} Ово је неки глупак и преко њега се не може ништа.{S} Морам тражити другога некога из то |
угу, а место љубави према људима у њега се развија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није д |
аде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу |
кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве за |
другог разреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете пре |
! рече Даница и пружи руку „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову школу |
е и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ни |
а иде једно из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све |
пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спас |
што је у других просвећених народа, да се сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи читање |
о присећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто |
<p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n |
час се нанесе из реке толико песка, да се на игралишту више није видео ниједан камен, а играли |
ом.{S} Треће, врата свуда столарска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Че |
ичаја народних и само је саветовала, да се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што |
пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: |
сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидата, па је чула да господ |
.{S} И та је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивање њ |
н више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се по |
своје село и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> </div> </div> |
ну писаљку под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећ |
вотиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и |
било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити. |
алиште па сад рече својим ученицима, да се најпре неколицина изују, подигну гаћице и очисте кор |
еље до Недеље доста је било времена, да се у маленом селу Загорици и до последње и најудаљеније |
госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него што донесе послужење |
д куће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављају путем, да улазе у школу, да не трче по школи |
Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњице па пом |
ито зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење циг |
"204" /> и цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво до |
ишта.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада прашина.{S} Онд |
аре ствари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Д |
е сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога говора или при |
} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак |
у овако као пустињак...{S} Време је, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових бри |
олини.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу великим |
м на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи овим лепим временом, те да више и с децом бу |
не правилности.{S} Да то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште за |
р (4).{S} Наставнику се препоручује, да се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> </qu |
рака, и све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинет |
гао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећ |
ју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{S} Једанпут о заветини |
и манастира и по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и к |
тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</p> |
у!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђите н |
на, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мо |
дићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S |
азак у школу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка |
и доста научио.{S} Сад долази време, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и м |
се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне п |
жимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{S} |
ко пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили |
д се та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да на |
е сваки дан у школу, како да поране, да се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, како |
делимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја |
" /> <p>— Није ово добро, господине, да се називамо Турцима између себе.{S} Друго су Турци, а д |
лити господина министра за одобрење, да се ове године не прими ниједан ученик за први разред и |
да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе. |
мо зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке године може окречити и убелити.{S} А погле |
три? запита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљним питањима може и одати, зашто је дошао. |
еца се мало замислише и учини им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није била доб |
?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да одредимо неко |
</p> <p>На четвртом месту старао се, да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је |
каже за страшљивог човека или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите св |
Радиша рече:</p> <p>„Одавде видите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду |
..{S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите, да се не убодете!...{S} Које јој је конац?{S} Како се зове |
у ли ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли д |
словом из почетка.{S} Сад запамтите, да се и <hi>презимена</hi> пишу великим словом.{S} На прим |
и или на крају.{S} Најпре запамтите, да се <hi>наша имена</hi> пишу великим словом, на пример А |
целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да се учитељима законом загарантује сталност, те да се не |
и концем и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, тр |
опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече |
вајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општински и машинама, кмет рече, да |
и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година |
еће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша |
го да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div |
расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет |
ви служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорник рече: да |
ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у |
оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они прошли по дворишту, постеља је |
и дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа дец |
ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим |
у и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу |
адише преоблада разлог: да виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="32 |
ци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци и часловци „слишавају“ из Историје, а букв |
а још зарана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и старо и младо |
ко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што треба |
ао, да се шири умни хоризонат дечји, да се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који пр |
{S} И тек је настао распуст школски, да се обоје одморе и освеже за идућу школску годину, а оно |
ели више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу тако |
олико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни, д |
јих кућа, ви сте највише припомогли, да се подигне овај величанствени храм науке и видела, који |
а да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде |
вци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одмах израђује само оно, што треба за живот, други с |
то треба за живот, други су тражили, да се овде изводи геометриска поступност, без обзира на пр |
S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне чистоте вентилацијом и отвореним про |
у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (пољопривредне) ма за кога |
и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, к |
улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узради |
тара и много се мучимо особито зими, да се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па с |
изврсни: насути, набијени, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и п |
сио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и поч |
ом селу дигне овакав храм просветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и |
а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, а за жив |
е да погоди кући.{S} И одмах одобри, да се могу одвојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипак с |
да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он |
онда објасни, да ће се он постарати, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп израде овде, да се и к |
рав народ, и ваља се само постарати, да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прилике |
одиоци градине школске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у |
о а друго почињало, ваљало помучити, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И за неколико минута би |
у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да |
адиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда р |
ном разнео се глас по селу Липовици, да се њихова учитељица Даница испросила за учитеља загорич |
ед одбор, и он већином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Р |
чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту |
ече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви превикаш |
м је село Загорица, и он сврати њој, да се представи капетану и упита за своје „место опредељењ |
ило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући < |
{S} У образованога света опазио сам, да се сваки поноси <hi>радом</hi> и <hi>вредноћом</hi>.{S} |
ише, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Околн |
пред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на леву страну.{S} Десна |
ео и с децом и с родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су примље |
у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћ |
ве што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, |
урадити...{S} Зато, добро да пазим, да се не обрукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћ |
се и у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што више м |
примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни овде!...{S} Онда оду да траже, где |
можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо све.{ |
нити таван може да се направи раван, да се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ |
тврто, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као |
ре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву и |
i>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> <pb n="333" /> <p>— У школи, го |
зврши, а Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чук |
мет што долази, него је само гледао, да се шири умни хоризонат дечји, да се оплемењава срце њих |
приликом поновио је ово све и додао, да се и сви <hi>потоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi> |
а позната села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом и |
за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>село</hi> пише великим словом и почели су |
Радиша рекао, онда му је овај казао, да се ови не само лети не пресађују, <pb n="284" /> него д |
ли сам <pb n="184" /> вам пут казао, да се свако име људско, човечије или женино, пише великим |
е био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb n="157" /> време пре но што је он изв |
ли се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не иду далеко од њега, него д |
м ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она |
но што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, |
решио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, својим рекама |
чани зебу тамо, него им је допуштао, да се састају у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако с |
е врсте.{S} Он никако није допуштао, да се прекида рад на подизању нове школе.{S} Зато је умоли |
и од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никак |
же и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треб |
а се развије воћарство и пчеларство, да се уведе и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ниш |
е поправи пољопривреда и сточарство, да се развије воћарство и пчеларство, да се уведе и свилар |
Радиша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Овако |
во, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога што |
и</hi> и радећи учити.</p> <p>Друго, да се боље награде, особито почетници.{S} Јер је све мање |
о се само запрепастио, кад је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, и да се од та |
једанпут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} А т |
„запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да се то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа |
ућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с доње стран |
и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваљ |
е, али хладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњч |
лој њиви.{S} На послетку је наредио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уве |
о ово „поверљиво“, одмах је наредио, да се напише претпис, којим се учитељ Радиша премешта из З |
где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста свој деци за ручак и кува јело и меси |
ко је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство врати у првобитно стање па поново да отп |
о је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају правилни и пријатељски одношаји. „ |
</head> <p>Одавно је Радиша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хра |
рији разред, то их је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, ле |
265" /> <p>— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— Добро, господине!{S} |
хом од краја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и |
је стазе на све четири стране тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима |
места и да се разреде по школи тако, да се рукама не могу додирнути.{S} Онда им рече, да стану |
ући она је изишла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа једнога јунака где јури н |
састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је завета |
неки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде добри путови, те се свуда ласно иде и дође и |
нпут.</p> <p>И ове је године остало, да се као и лањске године, набављају и књиге и све потребе |
по гласовима, и кад се све утишало, да се мушица могла чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше |
нас он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај један или не уме или не може најбоље |
е како се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А на |
ене прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Радиша могао похвалити здрављем у својој школи.{S} Ц |
ишта није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се св |
и, њима се чинило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ус |
е осетимо. <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; |
сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према наклоностима својим.{S} |
данпут мало брже! (И чита развучено, да се свака реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита готово |
азите још једанпут. (Чита развучено, да се не изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко |
ело овако сложно и овако једнодушно, да се нико ничему није противио, да никоме ништа није било |
е бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим лепим данима, те да види и другу полови |
а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и законом уведу и градине школске и радионице, и да |
још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и |
право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" /> задржавати.{S} Све |
е не поузимају све.{S} Онда обрнуто, да се све по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи св |
оближње планине Јелака, где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су |
тац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И м |
диша је поднео предлог министарству, да се ове године отвори и друго одељење у Загорици, пошто |
већ неколико стотина једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и д |
јглавније ствари.{S} Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овак |
осле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши много па прати |
оцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још н |
елеграфирали жицом а сад покушавају, да се разговарају преко жице из једне вароши у другу и из |
вештеници их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени економи како боље |
има види и да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потро |
у оно друго.{S} Они се прво старају, да се и њихова <hi>деца</hi> израђују правилно.{S} О, шта |
личимо на тетребе, за које причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до |
Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Рад |
утуцано, Радиша одведе све на реку, да се умију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</p> |
осао, показа се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики в |
тала да прича козарима и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је |
ви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласат |
, у реду и на подједнаком растојању, да се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А утица |
га је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необичном свету!..</p> <p>Сутрадан |
само је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, д |
свој: да појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада |
али опет нема, као на другом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљ |
домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају шта да раде и да све решавају <pb n="402" |
х поста Даница је обрадовала Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју погре |
оста, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крај |
оље.{S} Зато се увек јављала струја: да се место једнога или неколицине слуша већина.{S} И ова |
ви били на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за камење?{S} Један рече: „Јок, господине |
но.{S} Ево остварене жеље Русовљеве: да се човечанство врати у првобитно стање па онда поново д |
још у Загорици није изведено то је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна другој и |
и <pb n="395" /> морамо тешити томе: да се ове сметње отклањају и да се просвећивање народно ов |
за упис, онда главни говорник рече: да се сваки, ко хоће уз народ, може потписати код тога и т |
и се онда сети садашњице па помисли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли |
у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, |
иче нов <pb n="286" /> трећи правац: да се гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу људск |
и нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко у земљу и ту преспавају |
живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да се |
ст дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не са |
ци су се пустили кући, <pb n="21" /> да се после подне опет скупе на овако „учење“.{S} У једној |
господе помилуј, господе помилуј!{S} Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и сви |
д завите у хартију и оставите!...{S} Да се одморите!..</p> <p>За време одмора деца сама предлож |
у више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год чове |
коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико |
енити догађаји у историји његовој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су и бил |
е и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све о |
њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране учени |
га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећн |
и не вреди толико, колико она трудба да се до њега дође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ст дана радите, и зато седмога треба да се одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово |
ћи у простору, то више времена треба да се изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је |
е ићи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није |
продужује Радиша.{S} Онда сад треба да се договоримо о томе: где ће нова школа да се подигне? |
но, и почињало се с оним, чиме треба да се завршује...</p> <p>Све су радње рачунске деца радила |
м; само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} |
а је срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду |
кревет је лако направити, а и треба да се подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сл |
показивао примером, како људи треба да се уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се |
p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где |
о и где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} Загоричанима никад ни за шта није тре |
оловину и обележи на њој, како треба да се скроји и куда треба да прође тестере, па рече Груји, |
. „Немој сад, рече Радиша, јер треба да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га за |
ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши |
хлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Радишу, да иде његовој |
бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој |
гледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет ј |
коло да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом „л |
ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне |
некако одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у мил |
у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдари |
одно и свакоме је свака грешка могла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да |
и до саме стружнице, деца нису могла да се нагледају, завирујући у сваку ситницу: како то вода |
да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежи |
и усред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и каменарска индустрија.{S} Кречари су сваки |
{S} Кроз кратко време деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко |
иша тако љутито да су и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} Зовнуше кривца и овај до |
договоримо о томе: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} С |
с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да м |
друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} |
мењем</hi> и <hi>радом</hi>.{S} Ваља да се <hi>навикавају на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље |
.{S} У нижој основној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже |
расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност и послушност, а то се |
Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а |
о долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо и школу |
ива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају на просветитеља његовога Св. Саву и да иду |
S} А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све те |
сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала |
га што је пријатно и непријатно ваља да се развију осећања за све оно што је лепо, истинито, пр |
да и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n="181" /> стална навика на рад и висок |
гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отв |
е лепо, посла није много; земља нема да се откопава нигде, него још негде мало да се наспе, а к |
камо ли о задатку школе и средствима да се тај задатак постигне; или кад би домаћин пустио сву |
а куће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и израчунавали су колико чега треба, колико |
лаћају десет на сто, а сопственицима да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће по |
еше и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати |
идови укрштају.{S} Предсобље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда столарск |
загледивали и чудили се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанц |
оме што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини <h |
ље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изну |
је још мало дана до Петрова дана, па да се заврши и ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ |
да се постави једна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се го |
колу и гледају како и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</hi> разговарају, и договар |
, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школе око двадесет младића о |
гвоздене осовине направи дренову, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато д |
отребе ђачке о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одмора |
S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо |
да идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову шко |
не лута и не удара странпутицима па да се после мора враћати на прави пут.{S} Зато и ја морам |
н, кад се завршује школска година па да се те две свечаности споје.{S} Свештеник му обећа, и од |
о то све може тачно да се размери па да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се |
нски или они по нашки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се г |
да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} На |
о је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бо |
ома, него да ниче дивљака, која мора да се накалеми, па да роди питоме, онакве какве смо накале |
а да буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>п |
лази онако као обично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и д |
оми!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се деде!</p> <p> |
дирека.{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако, између два дирека |
живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропадаћемо и |
ите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се претури од чуда, па не знајући шта на ово да му одго |
о је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, слаб |
S} Само млади циглари нису имали кад да се радују, јер су одмах морали да отпочну грађење црепа |
ше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато |
еби рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?!“</p> <p>— Пишите министеру, да човека врати н |
спуст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} |
ривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Све |
ховита борба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбује своје |
зред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нов |
ла велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, само је незгодно, било што их је прс |
S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва деца из вашега се |
ворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се уч |
јабуке, трешње или шљиве, немају где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о ка |
“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> може да се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је данас Радиша поч |
ца до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И код малих је ударена основа, а тек код |
од калемљења и на колико начина може да се калеми, па је онда приступио послу и на разном дрвећ |
ад све по три!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} Коли |
се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше кра |
да се кречи као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стр |
ни очима својим видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и гр |
а решетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} |
сманова, показао је, да више не може да се постави једна општа совра, па да се за њом седи и пи |
ри Радиша. „Без тога нити таван може да се направи раван, да се кречи као зид, нити кућа може д |
ите звонару!..{S} По чему одмах може да се позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} |
риште нове школе загоричке почело је да се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови |
како овај дан што лепше и свечаније да се прослави, али опет просто и срдачно, без велике пара |
абављено на време, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Даница |
пише па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћ |
је најпре сео на доксат старе школе да се мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда ре |
ромаше и пропадају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче људи, да се учи |
за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једанпу |
та крајње камење, које ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци ј |
и и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више да учи |
оље да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и |
<hi>н</hi>?..{S} Сад изиђите напоље да се мало одморите.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе а Р |
у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а букв |
е уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, стално и смишљено ради на д |
ање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато |
, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и |
и, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци |
и другом угодно.{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, онда је добро; |
ошли до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што од |
ју и ђаке бунило највише: што камење да се не меће полошке, с равном страном горе, него усправн |
а се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} |
, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рендета, те да струже са засукани |
S} Зато је стао мислити, како најпре да се дође до нове зграде.{S} И мислио је дуго, далеко и д |
код патрона домаћега не пропусти се да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно име</hi> |
, које су се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша ра |
се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу в |
ивала и машина за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је |
о по тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајући не губи у времену, и засађени воћем с об |
е још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже што више великих брда |
дакле што више учитељских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да |
о количинама и њиховим односима, те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне запи |
сто, на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух |
у и ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само зато |
ко је за народна права и слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњег бирократског с |
вља за зиму, прерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико |
е морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ш |
главне даске, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима |
тавио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} Сад је потребна бил |
у, и засађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb |
чисте и опране него и застрвене, те да се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} |
а рече Груји, да затрпа све рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гр |
ло широко, јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом учењ |
рављене и обале њихове уздигнуте, те да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и к |
мо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене |
уквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица |
е, газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао |
сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде нај |
ећ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да наба |
Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n="328" /> мало одмори од плача и љутих болова, |
њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мај |
а га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће уве |
ао бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике могло више утицати, и да су они сами имал |
ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личио на Христа, ј |
намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазид |
тране зимљишта кад је уравњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у ре |
ње у тим радњама усмено, напамет, те да се са задобивеним представама и појмовима ради лако као |
има законом загарантује сталност, те да се не могу премештати без молбе <pb n="396" /> и кривиц |
дгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} |
да повећамо његову личну слободу, те да се не боји једнога од највећих елемената; а друго, да с |
ову, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши |
високих, четвороногих, варошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи |
о се овим набија камење у калдрми те да се чвршће држи, особито оно, које је остало више но што |
се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n="310" /> дисањем и исквари...{ |
„Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће т |
и, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно х |
ам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капије на дворишту ш |
и сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научит |
вали и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великог |
али од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари....{S} Само је Радиши најтеже било, |
ову школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они, што ће после да уче децу; а |
ља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} |
се отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да н |
Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} |
ће да добије доброга друга и што ће да се опрости четвороразредне мушке школе, која за њу није |
им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најс |
дне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је загоричка школа |
иле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу.</p> <p>После „одмора“ Радиша |
д овако навлаш квари!..“ Радиша поче да се стишава па сад запита немирка, зашто им је сметао? „ |
у да изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господине, молим |
сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналиј |
кад не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{ |
Још мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша оп |
ижњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који не |
ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. |
радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријави се десетак њих сасвим поуздани |
ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" /> и много брже, те се све на врем |
то <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако тако д |
веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за ше |
не тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навиш |
растворила на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, |
ез молбе <pb n="396" /> и кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута у једној годин |
еду и градине школске и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском сваке године извес |
ојао, да не учини мање него други, и да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ваш учи |
ити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у |
Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако о |
адили ђаци под надзором Радишиним, и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, т |
ко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају р |
ведено то је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна другој и поставе у неки ред.{S} |
отово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па |
ве рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах о |
е врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} Зат |
ора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се рукама не могу додирнут |
ст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским посло |
рими ниједан ученик за први разред и да се ова, школа не затвара до довршења нове зграде.</p> < |
, нити да трпе некалајисане судове и да се њима трују.</p> <p>Школска је радионица спремила и д |
ранка поче да врбује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше |
а се и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.< |
епо живују, да једно другом помаже и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не св |
буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поце |
им предају како да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не до |
авала.{S} Ту је морало нешто земље и да се откопа, па опружи конац пун метар далеко од зида с н |
ожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се |
, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова с |
претераности, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматра и никад не пада у <p |
, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из којега ће изр |
ућама, да су напустили послуживање и да се сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше |
састави са старом, знање на знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да ново само пој |
еше у своме селу дунђерско тестере и да се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио |
сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да достигне своје савршенство и у узрасту и |
, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу |
адиша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке добијају лепе паре.{S |
две „кондиције“ и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </div> < |
јвише и казује, колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, |
бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер |
и, да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прилике још више поправљају и уклања оно, |
језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших |
мах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне посао.{S} Даница је радила у главноме као и |
за све недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се |
стаје крнтија и дивљака у Загорици и да се оне замењују новима, питомијим и бољим.{S} И све што |
ет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, |
S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову о |
по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом |
еларство, да се уведе и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, само |
оме је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је р |
да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на |
и је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша нова школа, којом ће се ово село поноси |
о, да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него дру |
о млека даје.{S} Да је живине мало и да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у |
да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, н |
иви у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и ку |
борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је оп |
е, да и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса с |
да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p> < |
устану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тишина, |
и томе: да се ове сметње отклањају и да се просвећивање народно овако преко школе врши што брже |
иша позове ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткр |
производе загоричке, остане у селу и да се употреби на друге привредне циљеве.{S} И на саборима |
да се споји с њом, храна на храну и да се састави са старом, знање на знање и да се уједини с |
ђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче |
да све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године деца преведу у старији разред.{S} Та |
ео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; ал |
да напустимо гробове својих старих и да се не побринемо за колевку и кућу својих синова и ћериј |
м ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о |
и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, да |
у много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрипи крижуља.{S} Ком |
ва, и кад је требало решавати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неи |
аглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им и |
длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} По |
{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{ |
Колико гроздова има?...{S} А може ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано?...{S} Погле |
} Нађите најпре нож!...{S} Можете ли да се посечете тим ножем?...{S} Зашто не можете?...{S} Кој |
те иглу! — Нађите конац! — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А |
/hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и |
еликога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умеш |
оје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где год |
ро; људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче к |
нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо зе |
о не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла ј |
И тако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од доње светлости, која долази косо и највиш |
народе и њине земље, којих су могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слов |
и су се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме поступку капетановом.{S} И, дабогме, да |
пали сви они народи, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они жи |
још више излади, са запада су почели да се дижу облаци, који су подсећали на кишу.{S} Мало за т |
је више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком него данас.{S} И замиш |
еђи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, да је овоме много доприносил |
агревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама |
..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се кушате и један другога да питате, кад сте год беспос |
вље чува, те ћете умети не само сами да се чувате <pb n="300" /> него и другом да кажете.{S} А |
ваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он |
ња, која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друш |
н је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде зазир |
пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе они људи и народи, који никако |
ту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће |
гом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се из |
стрто да се суши, он се толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми |
бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од поречкога црепа!< |
себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па каква је онда |
ећ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа прекратити и све их |
b n="245" /> а они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп... |
а надгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се користи лепим временом и да доврши започети посао ок |
људи заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре доша |
ђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „ |
ули негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они т |
а се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или |
ке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их друг |
радовали, што ће њихов вредни учитељ да се окући, толико су липовичани жалили што ће изгубити д |
м собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се |
паметна штедња у свему.{S} Успео сам да се поправи пољопривреда и сточарство, да се развије воћ |
да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Буд |
говарао: добро.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, |
а, сланине или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и непечене |
hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли д |
с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, храна на храну и да се састави са старо |
виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га пи |
кола.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му је остало само |
и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да |
веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у вис |
адише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву би |
не држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, |
оше на извор.{S} И Радиша није могао да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи његове во |
тац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не учи |
или у половини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да сти |
Овде деда Радивоју засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, |
ам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као да се решило неко крупно народно питање; и, ето тако Радиш |
?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на друго |
{S} Али њене меке руке као свила као да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> <p>— А |
све то време Даница је слушала и као да се поносила, што сад она издржава целу породицу.{S} А т |
..</p> <p>Тако Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него п |
ио још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либелом“.{S} За непун сат доврши се |
ни.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кмето |
осла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечен |
тити и све их изравнити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крош |
вена снегом, те је сад морала поново да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења н |
еко добро дете.{S} Сад почеше поново да се згледују: ко је и задружан и има добро дете.{S} Онда |
} Распоређено је где треба које дрво да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је |
само читање и писање јесте средство да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и |
ва буде занимљивија и трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне рад |
да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек |
то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта |
ти не пресађују, <pb n="284" /> него да се они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде на в |
ном својим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што више може: онда ће се даровитос |
е ризично, и често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу |
поредно с воћарством Радиша је желео да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загор |
огао и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направи од крут |
тетом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут до |
синоћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и |
да</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себи.{ |
е имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божић |
ачење, и <hi>сав је народ</hi> почео да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, |
је године први пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који |
везано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окрените лево |
Спустите! — — Хајде сад полако овако да се пропињете на прстима:{S} Један! (Подигните се).{S} Д |
пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи пи |
и да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чисту рубу п |
ане, казала, како да иду путем, како да се владају код куће, како да полазе од куће, да пролазе |
хартију и почео да смишља план: како да се постави или окрене нова зграда и са којим и колико о |
е он не дође; свештеници их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени ек |
Радиша, само велико камење може тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају. |
исте куће, једне задруге, стане тако да се тамани између себе, ту нема добра за задругу па ни ч |
— „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може, господине.{S} Има как |
месеца.{S} Време таман доста велико да се заборави много што шта, особито у ово време, кад је |
мо деца памте слова и пишу их колико да се распознају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њему п |
/hi>.{S} Е добро.{S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би |
у „екскурзију“, него је само требало да се помеша с децом, да заподева и сам разговор и да им о |
био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да држи меру у томе и да се стара |
откопава нигде, него још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи |
ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо после наставити учење.{S} Сад ћу н |
о и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Отуда |
емање за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, пошто у Загорици не |
ду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан |
поуздано достављено.{S} И поче село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се |
боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и |
Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уста д |
и нам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку код себе сматрајте за |
агорици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
или из њива па стоји на гомили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да то |
ожелео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, на овој основи: на ономе што је |
каква је онда то јадна храна — само да се деца разболевају!...“</p> <p>Подне је већ давно прев |
адину или у порту старе школе и тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Онда је на |
женили. <pb n="231" /> Па кад можемо да се женимо, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо м |
туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, своје мајке и оца свога, своји |
оба рационализма.{S} Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају |
шљеност.{S} Пре свега све је учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добр |
аготворан утицај у њему почео знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене ма |
а су гледала, како то све може тачно да се размери па да се не квари него да иде по сигурном пу |
се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у растоваривање и нам |
ожише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би |
у, о којем је она слушала само добро да се прича, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд ко |
ецу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градили, доносили |
а њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши четвртасто, и на самим коли |
опрано рубље бело као снег, прострто да се суши, он се толико збуни да се замало није вратио. „ |
н другоме, они буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="106" /> један другоме добро они |
ој, и сваки пут се налазило по нешто да се посади, пресади, оплеви, окопа, залије и тако даље а |
први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први — други!..{S} Други нек изиђу корак |
ли и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по Великој Госпођи и |
дела а радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му |
у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} Помисао: како ће они бе |
ви заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се п |
{S} Онда му објасни, да тестера могу да се удесе, да стоје уближе <pb n="212" /> или раздаље, п |
пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пић |
е било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; |
и о свима врстама радова, који могу да се врше савршеније, разним машинама и бољим алатима.{S} |
куће и не ударају плафоне, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскама, као што је |
не су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да их не испустите и не пр |
г прута забоде кукаљу па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} |
хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Сваки мора да се умије на |
изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само се бојим д |
ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва |
довели родитељи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам сати,“ него ј |
лакше од цигле.{S} Друго, оне морају да се покрију ћерамидом или, још боље, црепом, те да више |
није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто ка |
гови видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остав |
упа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, дост |
е.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и да седну успр |
<pb n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово ис |
.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Дан |
ји људи, и околна села почеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама |
лико тестера напоредо, па цео трупац да се струже у једном потезу?{S} Онда му објасни, да тесте |
да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у трен |
.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста |
буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе известимо господина |
ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{ |
ан. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове о |
ви за њим полако, од прилике овако: „Да се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до зем |
павача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао в |
воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре ни |
ећи и четврти разред гимназије.{S} Тада се у нашој земљи отвори Учитељска Школа.{S} За управите |
ито гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се често пресађују, те им корен не расте у дубину, него |
ђа него други пут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у |
за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин б |
о сто).{S} Кад има толико војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> |
је, на пример за геометриска тела, онда се могло поћи и даље, грађењу разних кутија па и кориче |
а од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопођено ни даском, ни циглом, н |
се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и употреба камена разви још више.{S} У то доб |
е поправи настава или рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате шт |
ри.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А најгор |
војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су још остали у животу, одвојио и |
сумпорну и у опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреба у месту, |
а он иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише |
о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о |
... и почне обилазити око огња.{S} Онда се она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају му сл |
и досетљивости и запамтише је.{S} Онда се то учини и на другој страни и за час би крајње камењ |
с пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од |
и да „прошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у школу и договоре овако: да село да Томи од о |
се кренуше, да се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе п |
ухватила њихов правилан облик.{S} Онда се цртање продужило за себе.{S} Деца су цртала сваку ла |
много вредна и паметна...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах |
шимо науку коју данас започињемо!“ Онда се опет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрену дец |
пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{S} И по трговинама, место данаш |
} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето т |
к код коња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето |
а лопата, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и |
, него чекају док порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наш |
му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша полако, тихо и достојанствено попе на узвишиц |
м; свуда знају за Светога Саву, и свуда се певају исте песме, само мало друкчије.{S} Има песама |
виде и „метаморфозу“ инсеката и откуда се добива свила.{S} Остало је још и да је добију, али ј |
било написано таквим језиком.{S} Отуда се необично радо читао.{S} И није чудо, што је и за мла |
воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише |
че, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече Радиша, љуљаћете руке напред и на |
мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво |
о, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајс |
ије умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим јо |
краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим т |
ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко г |
римили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не |
ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; |
јбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет |
ише чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад заборавити, да сте ђаци и да |
онос и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову |
пупољак, који се развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мо |
> <p>„Културу чини рад.{S} Цивилизација се оснива на раду.{S} Зато је рад главно.{S} Знање само |
кој речи можемо да изнађемо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми |
оман и као <pb n="385" /> молитва, која се из ње упућује Господу за добро овога села и свега на |
им није дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била утишала, сад је поново одјекивала по брдим |
p> <p>И ниједна машина и алатљика, која се употребљава у пољопривреди и домаћем газдинству, ниј |
ем циглом, јер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је увек било или прашине или бл |
догађајима у оним знатним местима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даљ |
орка а после ње и Радишина Милена, која се имала после Милована.{S} Њима је главно било: читање |
{S} Пећ је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој |
амен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу |
у школу.</p> <p>„Да погађате сад, која се слова чују кад се каже <hi>један</hi>?..{S} Која се |
ете, само кад можете да разазнате, која се слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{S} За |
реч</hi>.{S} Можете ли да познате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{ |
ке речи.{S} Можете ли да погодите, која се слова чују кад се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добр |
као и књиге загоричке штедионице, која се претворила у праву задругу за узајамно потпомагање.{ |
у школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова чују у разним познатим речима највише са два с |
зите добро: опет ћемо да погађамо, која се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{S} То |
е:</p> <p>„Хоћемо сад да погађамо: која се слова чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласов |
и и напиши их на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме д |
напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се слова <pb n="129" /> чују у речи <hi>грм</hi>!..{S} |
ују кад се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у <hi>три</hi>?..{S} Која се чују у <hi>четири< |
Која се чују у <hi>три</hi>?..{S} Која се чују у <hi>четири</hi>??.{S} Која се чују кад се рек |
у кад се каже <hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у < |
кад се изговори <hi>син</hi>?..{S} Која се слова или гласови чују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{ |
чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чу |
лова чују у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује |
ују кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се сло |
ује кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чу |
ју кад се рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова чују кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у < |
i>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да |
.{S} Шта је сад ово написано?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> |
ја се чују у <hi>четири</hi>??.{S} Која се чују кад се рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова ч |
мози!“ По том отпоче „настава“.{S} Која се слова чују, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се сл |
зите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и п |
те ли да погодите овде у школи.{S} Која се страна зове исток?..{S} А можете ли одавде да покаже |
о што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да на |
чују кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се сл |
ују, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слов |
велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназија...{S} Одма потражише гимназију, и одо |
каквом новом <pb n="336" /> науком која се не слаже с постојећим стањем и отрован је противник |
си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даћ |
ша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и |
?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако кроза стид одговори:</p> <p>— Беген |
<p>И доиста после неколико недеља Груја се венча са Станојком и она остави девера и свекрву а д |
, између ових пруга или линија.{S} Нека се слова пишу само у овом узаном реду, у средини, а нек |
је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више пр |
ас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете |
де, ручних радова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и практичној геометрији и цртањ |
куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како |
а учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерка може да б |
али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје онај лепи рукопис.{S} |
у они сада били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком д |
ово неко „дурљиво дериште“, и покајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био |
о камење.{S} Деца су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао |
о, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо. |
полицама, које се често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, |
а другога нек узјаше господин и до села се неће скидати нигде!“ одговори Миладин.{S} Радиша дод |
укла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобођење, и што смо пристали на железничк |
и га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је највише упамтио речи: „Дете, гл |
Даница је у све мило гледала, здравила се и разговарала слободно са свима, као да није била мл |
така у гађању с одраслим ђацима развила се права „стрељачка дружина“, у којој је из сваке куће |
чећи, гледала како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па |
ка, и наложила огањ, донела воде, умила се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} Устали |
и зграда довршена како ваља и просушила се, и нужник ископан, ограђен и покривен даскама, и дрв |
на</head> <p>За тридесет година и школа се Радишина прилично изменила.{S} Око ње се дигла читав |
анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Даниним ученицама.{S} |
првом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да се то здравље његово и одржи и да |
ака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А |
с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, која ожив |
Крсманове куће био оригиналан.{S} Споља се улазило у пространо предсобље, из којега су водила т |
стари људи.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуда видите разу |
тељи.</p> <p>„На првом месту, у књигама се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд |
сачувале многе песме наше, а у песмама се сачувало много причање о јунацима и ратовима нашим с |
Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао игуман па а |
м.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша |
а вам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом по |
о: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се ст |
ус само за домаћим израђевинама, којима се и сама приближивала, а чувала их од свега „куповнога |
до данас.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај мрак с очију, којима се отворе очи, те мог |
света много и премного враџбина, којима се често још горе трује и зато много пропада.{S} Зато и |
ако дошли и његови одрасли ђаци, којима се није знао разред, али који су осећали, да код Радише |
ојима се скине тај мрак с очију, којима се отворе очи, те могу видети и тај други свет, то виде |
је, имаће кад; то су апстракције којима се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јас |
<p>Све су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред на |
има научио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и нев |
путањом која је водила стружници, њима се чинило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој |
ајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту високом чит |
снете много овде на средини.{S} По њима се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омо |
му људи у првобитном стању...{S} С њима се може радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су |
на Косово и нашла све мртво, на лицима се свих опазила голема туга.{S} А кад је завриштало дев |
та је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, |
добри и простодушни народ, да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што сам |
им дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким поразговарала мало, питајући свакога за им |
те, па реците оп!“....{S} 1</p> <p>Дана се и матери поверила, те су сада сви знали, да је она „ |
лу и одавно има своју кућу.{S} И Милена се удала за једнога богослова и сад је млада попадија.{ |
“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој р |
ге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола |
Даница је обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, ш |
ки жар посу младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} Одкуд б |
га, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, |
е, где он живи, зову српске земље и зна се докле захватају; и по свима њима нама је милије да п |
е пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, с |
ики прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после неколико недеља из ових чау |
аде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало сми |
а учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што |
је све то замишљала још лепше...{S} Она се радовала и што ће да добије доброга друга и што ће д |
} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чистим интелектуализмом или филозофирањем |
се пишу и штампају или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или |
и, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забрину. „Збориш ли истину |
крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поделу народа у непријатељске табор |
у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје ни |
зговор и ова направа.</p> <p>Код читања се продужило и вежбање у растварању речи на слогове и г |
ле развијати и у болесном телу, осећања се извесно неће развијати како ваља.{S} Место лепоте и |
и да га одваја од оволиких послова, па се није уздржао, да ово и у извештају своме помене.{S} |
и се необично допала ова филозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n="3 |
ца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из милости зове тета, као што се за сестру каже сеја |
знање нам долази споља, преко чула, па се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њ |
ајпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика поста сад се |
таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако углављена у дрв |
ромашно и ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скупоће и великих трошкова.{S} Али ј |
механички саже, узе перо и потписа, па се усправљајући рече: „Потписујем, господине капетану, |
у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља ка |
стине најпре потицале од појединаца, па се после шириле на неколицину, на више њих, на већину и |
ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле рече: |
и да куп покрију земљом и да заложе, па се онда вратили, оставивши двојицу оближњих, да ложе до |
е и наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, помози! <pb n="324" /> Узех, |
е сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и |
које причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њих па их он развади. |
{S} Сад спустите крижуље више табле, па се усправите! (Прегледа их како седе и поправља их).{S} |
дговорима.{S} Имао је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се договори с неки |
{S} Стругар купио још једно тестере, па се мучи како да га намести.{S} Радиша му помогне те нам |
се изделили у непријатељске таборе, па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представ |
не жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због |
{S} Радиша рече деци да се прекрсте, па се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Сав |
гледала, како је у госпођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је |
о сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здрављ |
о</hi>; оно што се накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, |
кромпира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па п |
осталих народа, који нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак |
<p>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено као увек рече |
се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он |
ђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим необичним ђацима и из |
сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{ |
очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово |
де у крају.{S} Радиша се пренеразио, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} З |
чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово „реакционарство“ Радишино <hi>прочује и до </hi> |
<p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори |
енице“ порастоше колико велики прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после |
Радиша сасвим механички пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину шк |
треба више новаца но што они имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп интере |
де се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу |
бе мало зачуђено погледаше у Радишу, па се мајки оте простодушно признање: не знамо.</p> <p>— Д |
им треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} |
су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол’те господи |
респавају целу зиму; да многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова ве |
а и Марку се ражалило <pb n="199" /> па се и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} П |
имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нист |
цу моме, устргнута на Косову равну!“ па се надула и препукла: онда је чисто и ученицима лакнуло |
S} Не смемо више трошити толика дрва па се опет не згрејати, него морамо учинити оно, што је уч |
ошто су се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред |
е латана, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве дакл |
ени у новац, у паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, вр |
а би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала кући.{S} Зато изведе децу на један изб |
ајући књиге.{S} Растку се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, |
ка слова.{S} Старији се ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да нау |
кад се гроздови овако оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод њ |
покуповао неке најпотребније ствари па се онда вратио на посао.{S} Најпре је премерио газда Ми |
неки техничари, агрономи и земљомери па се преобукли у сељачко одело; и дивљењу његовом није би |
ља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад ј |
нички Зора спусти на сто послужавник па се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, н |
Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, до |
шао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он не |
Прве потребе</head> <p>Мало по мало па се разиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и до |
?“ „Добро, господине; ено како идемо па се нигде не укаљамо!“ одговорише готово сви.</p> <p>Пос |
пољопривредних машина.</p> <p>Ускоро па се загоричани прочуше као највреднији, најпредузимљивиј |
n="256" /> на манастир.{S} И за час па се ова светиња напуни народа, који је стајао у њој голо |
змахнуо руком и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио је своје негодо |
има, који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасаче и шами |
у.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се опет погледаше; пог |
опет прекрсти, приђе и пољуби икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, |
Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb |
јаве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој преправци и спреми па им |
је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су дома |
p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> <pb n="333" /> < |
ти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан још жешће.</p> <p>— Вреди, господине; али са |
торији његовој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су и била она два излета, н |
е мора радити на поправци њиховој: мора се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Ос |
>На трећем месту све <hi>ново</hi> мора се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на |
га што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онако, како бих желео да га и они обр |
ече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ |
о домаћи празник.{S} Сутра и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Рад |
идети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам премешта у Прњавор, сел |
о имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачније по |
кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља! |
топлота и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таван |
страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви учитељ не рече: доста.{S} И и |
р на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n="168" /> речи <hi>перо</hi>?..{S} Шта с |
ече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на |
ви чују.{S} На пример, погодите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се |
S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?. |
да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да н |
ару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} |
чује кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад |
о</hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да напиш |
а напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише |
о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела |
S} Где му се углављује дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у б |
</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта |
n="168" /> речи <hi>перо</hi>?..{S} Шта се чује у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар< |
ују кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то уме |
ују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{S} Шта се <pb n="175" /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би |
чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изговори <hi>син</hi>?..{S} Која се слов |
т</hi>?..{S} У <hi>десет</hi>?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (ас |
>?..{S} Ко уме да напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да н |
с</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише |
i>?..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напи |
уби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише |
hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да на |
школама?{S} Зашто се посветио?..{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге проч |
hi>, <pb n="125" /> п — а — с?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пер |
о ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напиш |
..{S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта се после чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово |
</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чуј |
га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S |
да можете сваку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише |
о како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у |
чују кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чу |
осле н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос |
).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово напис |
{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Извадите б |
/hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да нап |
} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да |
и</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто сни |
е једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кр |
се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад |
а у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, |
м доста и много; само сад да гледам шта се од тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немач |
цом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један гл |
коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и |
оно знаменито српско поље Косово, враћа се сломљена срца кући.{S} Свршетком мира у Санстефану с |
у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с |
еобична путника и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а |
иша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажала разјареност, с којом је онога немирка из |
Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замислише и учини им се, да се кривица преноси |
Царица Милица.“ Он чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Е |
те и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, овако.{S} С |
<pb n="198" /> на оно више.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа да одговоре.{S} Радиша о |
id="SRP19102_C11.1"> <head>1.{S} Даница се осетила</head> <p>Још пре испита у једној шетњи Дани |
испит и настао распуст школски и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, |
„тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много издвајала од сеоскога живота, и |
ве напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почињала с таблицом и правилима, и прво се морала на |
<p>Кад је свршио четврти разред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим пи |
ала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипак, никад није река |
а и обележи и дебљину зидова.{S} Радиша се срдачно захвали, и кад је сутрадан дошао за план, он |
лико чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заус |
томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих оних пријатности, што их је има |
т све својим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао пословима на извођењ |
е, на радост многога небојше.{S} Радиша се загледа у оне две дебеле растове даске, дуже од најв |
већем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, или га је права радос |
проширена са читавим ектаром.{S} Радиша се онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекоп |
друге стране?“ запита један.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од |
два дочекаше ову нову справу.{S} Радиша се само постара да их упути, како да рукују њоме те да |
у их колико да се распознају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њему после сваког распуста било |
га шамара тамо негде у крају.{S} Радиша се пренеразио, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је |
тало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, како да одговори на ово питањ |
ре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе |
кле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb n="22" /> оваца и јагањаца, својих к |
е, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, што има |
доиста, после распуста школскога Радиша се пријави у Учитељску Школу и буде примљен међу првима |
.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, како се |
еднога дана почетком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио с |
оплији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb n="157" /> време пре н |
ве је пошло опет својим редом, и Радиша се озбиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом |
да школе продуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео поново.{S} И продужио је, и довршио |
нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасв |
их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту |
i>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте о |
, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, како овај д |
пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором и задовољио.{S} Таква су општа питања |
ћи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим младићима бележе наднице, па ће по |
н, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} Дан је и данас б |
прелазе преко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио с |
и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас задржао само на утврђивању главних појмова, до |
близу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, да изиђу најпре на оно, које је највеће у ок |
аспитања.</p> <p>На другом месту Радиша се старао, да све то иде <hi>поступно</hi> напред.{S} Н |
У среској канцеларији</head> <p>Радиша се кренуо на пут чим је покуповао све што му се чинило |
3.{S} Даљи рад у школи</head> <p>Радиша се и овом приликом није држао строго прописанога „прогр |
лазак у варош с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, кад је газда Мијаилова крава пошла |
те ја научити памети!...</p> <p>Радиша се сад запрепасти још више.{S} Из каламбура мисли, које |
ли уверење, рече капетан.</p> <p>Радиша се механички саже, узе перо и потписа, па се усправљају |
игде не употребљавају одмах онаки какав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, г |
шнице продаване по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина |
мтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{S} Она се пишу увек <h |
та песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише војске на Косову пољу широкоме.)“ Рад |
S} Ово можете да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{ |
м трошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још |
а баш онда, кад је највише требала, кад се очекивала принова.{S} У Мају Даница роди опет сина и |
потребно, поновиће се с десетицама, кад се једна десетица исече на јединице.{S} А главно је: оч |
тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се једно клубе довршило а друго почињало, ваљало помучи |
/> сваки дан.{S} И говор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанством.{S} Одатл |
За то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима п |
војом спремом.{S} Све удари натраг, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и т |
а</hi>!...</p> <p>Кад све ово буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда се ваља постар |
ресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} Зато је сваки имао по неколико и |
и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта с |
д 70 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 дрвета одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако |
, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi> |
риликом врсте камења и врсте земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци |
може и у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаће |
о важније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпо |
ате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево |
редили зато, што је то школски дан, кад се завршује школска година па да се те две свечаности с |
Је ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овако оставе на лози па се повежу у киту? — |
брадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет |
ад да погађамо: која се слова чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад |
е „настава“.{S} Која се слова чују, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се каж |
окажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша и |
ч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва |
све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, остане деведесет; кад се од сто у |
д сто узме десет, остане деведесет; кад се од сто узме двадесет, остане осамдесет... и тако даљ |
{S} Чесма му је изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и обојма |
е одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, р |
ешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза низ об |
но и слушала као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, свакоме су д |
сат, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопођено н |
А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се после |
учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју св |
а доба наших царева и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви разумеј |
слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и културно, умно и морално |
ско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у т |
чували за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и упо |
е, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, оца Вид |
е ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање данашњој |
и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не може |
сти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред ње |
> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио |
о и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загорич |
о пре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде напо |
одине!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и она у |
пријало.{S} А после овакога оброка кад се напију лепе изворске воде, слађа им је она била но м |
гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</ |
ого дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и кам |
и таблица разбије и крижуља пребије кад се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро |
На пример, погодите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад се |
каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изговори |
Ко уме да напише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко у |
S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта |
вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изговори <hi>син</hi>?..{S} Која се слова или гласов |
У <hi>десет</hi>?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој |
Ко уме да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи |
би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} Шта |
уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Шта с |
о, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чуј |
аку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изи |
рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чују кад се ре |
<hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S |
>со</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi> |
} Само је купован фес, који се пере кад се испрља и који се лети замењује шеширима, који се сад |
ример овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Милован |
о коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год дође, |
е, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за страшљивог човека или дете, да се боји своје |
35" /> то је <hi>син</hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син |
шки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манастир у шуми, онда су сви дол |
у, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, а т |
катедре и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, да се мушица могла чути, онда на миг Ра |
ици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, од како сам овде, не деси н |
тве сав је народ стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који св |
данпут је учећи за столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео и он |
его и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога јела; |
се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: „Оволи |
добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="2 |
озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потреба и за мотику, да се к |
бично, кад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен својој савести, која му још није |
е чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу пр |
се они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито кад с |
разних <pb n="174" /> гласова, који кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ових тр |
..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<h |
крижуља пребије кад се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испуст |
им видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> <p>П |
.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
и друге родбине.{S} Па при свем том кад се свршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да се |
а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, |
ед њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n="328" /> мало одмори од плача |
ских ствари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</p> <pb n="292" /> <p |
е у десет редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији?..</p> |
заравни; и изгледаше дивно, особито кад се погледа заједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се дец |
је се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробље толики |
ју у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно б |
Да погађате сад, која се слова чују кад се каже <hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад се каже < |
ли да погодите, која се слова чују кад се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро како се говори: |
емо да погађамо, која се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{S} То је најглавније, а |
ојој табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} |
hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже <hi>с |
i>нос</hi>?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi |
i>сат</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з |
i>пет</hi>?..{S} Која се слова чују кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у <hi>осам</hi>?.. <h |
их напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Ш |
о написано?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> п — а — с?..{S} Шт |
<hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова чују кад се ка |
<hi>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже |
е <hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у <hi>три</hi>? |
<hi>четири</hi>??.{S} Која се чују кад се рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова чују кад се и |
.{S} Која се слова или гласови чују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{S} Шта се <pb n="175" /> чује |
<l>Боже мили, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска |
д се слеже на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Ј |
ead>1.{S} Молба за службу</head> <p>Кад се Радиша вратио у Отаџбину, поднео ју Министарству Про |
и политички збор у Загорици.</p> <p>Кад се „збор“ разишао, упита Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти |
тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина мајка повири на врата, да види |
ог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало и припремило, дошла су и деца у школу, п |
прилазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају у кл |
ади за добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>је |
ад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није толико ни изненадио, ни уплашио, ни обра |
духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленило до сам |
о своју погрешку...{S} И од то доба рад се у загоричкој школи продужавао са још веселијим срцем |
рди Радиша.</p> <p>— Тако дакле!{S} Сад се разумемо!{S} Онда иди и спремај прње!</p> <p>Радиша |
е више главе, овако! (Показује).{S} Сад се тако устурајте назад! — Сад се полако вратите и саги |
{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете |
ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стојте право! — Сад пазит |
а дочекаше и ударише у доношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с околних ливада, путева и њива |
и чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и мало да једе, |
има жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад м |
он је побележио и после наручио.{S} Сад се почеше свуда <pb n="366" /> не само ударати прагови |
песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало поткрепише јелом, па онда опет уђоше |
.{S} Сад се тако устурајте назад! — Сад се полако вратите и сагињите напред! — Опет се усправит |
њите напред! — Опет се усправите! — Сад се накрећите на десну страну колико год можете! — Сад н |
е мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам пос |
како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи з |
оно друго.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а д |
споје.{S} Свештеник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, |
му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После је и Нема |
о се запањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се ч |
шину, којом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико новца има у Загорици по паја |
зда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра па |
о.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у целом свету место ње употребљава цреп.{S} Зато и ш |
парче извојеване слободе!..</p> <p>Сад се капетан збуни па запита, тек да рекне штогод:</p> <p |
иде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини и да |
у стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег имао право, кад је ре |
чинио је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И |
постављено ново.{S} На све стране народ се сада скупља на зборове и тражи „слободу штампе“, „сл |
се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те |
да ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празноверице.{S |
етно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадил |
но, чиме ми данас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с перо |
{S} То је <hi>турска</hi> црква, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на |
— Ово је горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су < |
<hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете |
е; оно је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле пи |
е велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је то <pb n="119" / |
нако масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, б |
су више мајстори измицали с послом, све се више увиђало, да је довучена гомила камена и песка н |
xml:id="SRP19102_C4.9"> <head>9.{S} Све се ово продужује.{S} Прва колица у Загорици</head> <p>О |
рода и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, |
е и реда и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо |
дмети и као стожер свој настави.{S} Све се завршивало или писањем или цртањем.{S} Ово је чинило |
тале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само се чује лавеж по некога |
живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Само кад |
отклањања онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, |
желео да има.</p> <p>Из старе школе све се ствари пренеше у Радишину учионицу с леве стране од |
има далеко одавде на све стране, и све се те земље, где он живи, зову српске земље и зна се до |
а зиданих кућа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по |
ад све стоји овако у реду, право, и све се полако спушта капији.{S} Онда је овако исто ваљало с |
и „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изу |
ош ситније, па најпосле песак.{S} И све се то распоређивало подједнако.{S} Онда један од ђака р |
тању свих врста, као и певању.{S} И све се ово ученицима има показивати очигледно, и они сами м |
ша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново место и ново друшт |
у Боже дај</hi>!“ —</l> </quote> <p>све се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, |
аде премишљати шта да ради, и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могад |
постеље подигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава своју соб |
учено црвеном писаљком трипут.{S} Стаде се Радиша чудити овоме позиву: зашто га капетан зове, и |
ала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је у |
то је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то превар |
отрча један немирко сав уплакан и стаде се тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{S} Рад |
нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од т |
е и за гроб мога јединчета!..{S} И овде се заплака.</p> <p>Наста ћутање с обе стране.{S} Радиша |
им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уверио, да од избора онога што ће се |
вити оно, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо виш |
та бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муч |
ави видела по једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се развиј |
ако лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимал |
узео конац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала.{S} Ту је морало нешто земље |
у!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антони |
па им је онда <pb n="312" /> казао, где се употребљава и изнео слику пожара, где ее шмрком гаси |
S} И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметни |
шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека кле |
заклон, или на каменитом земљишту, где се друго дрвеће тешко прима.{S} Неки су после покушали, |
S} И кад је дошао, нашао је Даницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише ш |
Дете ви!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио с |
лу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да оно |
која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је |
е требало је само два димњака, онде где се зидови укрштају.{S} Предсобље и кујна да се поподе ц |
еме...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер, име, истина, нити, није |
ља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија за сву окол |
сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете ви! |
на, и где год има много људи... оно где се, да простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, господине, |
>“ а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали.{S} За овим је један издекламовао ди |
Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Го |
ни.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S |
ајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако, један крстић!...{S} |
ађе није доручковао.{S} Мало после нађе се код школе, и са својим сељаком, те су се разговарали |
ни инструменат, који је у свакога, може се вежбати <pb n="195" /> сваки дан.{S} И говор је песм |
воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и |
ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малак |
тићи далеко и учинити много.{S} Не може се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она тре |
d> <p>Без познавања своје земље не може се познати ни свој народ ни знаменити догађаји у истори |
не, па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без г |
их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатно изнена |
о изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и у души |
приватним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нем |
ка кућа треба и може да има.{S} Доцније се све ово продужавало.{S} Распоређено је где треба кој |
а војску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај један или не уме или не |
да не погреше...“</p> <p>Деда Радивоје се забленуо у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад |
о огњиште (или „шпорет“, штедњак), које се показало и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме |
383" /> држи, а стоји по полицама, које се често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако м |
руком и лепо паковано у котарице, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко време па је у сво |
у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без алата |
пишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</h |
зато желео, да одомаћи једно дрво, које се најбрже подиже, које је добро и за грађу и за огрев, |
ршина, у своме предугом развијању, које се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зари |
и најпосле има песама гусларских, које се певају уз гусле.{S} Оне највише опевају поједине јун |
..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је |
, које јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њ |
је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад пазите још једанпут |
само мало друкчије.{S} Има песама које се певају о слави и о свадби, а има их које се певају п |
хране стока има највише млека, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не |
S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с таваном који се кречи и подом од дас |
<p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један. |
а њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је |
евају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосл |
о из кабла.{S} Настаде живи жагор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја моје не могу да |
Настаде живи жагор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изг |
во на пример овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену |
S} Милован; чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Б |
ује се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Миловановом:{S} Милован; чује се у и |
мом имену Миловановом:{S} Милован; чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаил |
е то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чуј |
ума и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте |
седели у кући поред огња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и размилеле се по дворишту, а нај |
кошке се поскидале с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују |
е и кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су загоричанк |
мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Рад |
ена јетрва и најстарија кћи провредниле се по кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чу |
ли су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и приличан простор на тој страни, п |
задовољавати и законске прописе, докле се они не измене; а загоричани су видели, како им је шк |
.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле је српско.{S} Српскога наро |
је арије и узвишенија осећања, па докле се стигне...</p> <p>И овде од онога што је у души дечјо |
.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: „Доста.“. |
а, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како су мили би |
позива дужност на другу страну, и школе се опет затварају.{S} Тиме је решено и ово питање. —</p |
ковачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики |
и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером |
и у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у једноме хладу, била |
сто проширено домаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа за мушке, за женске |
} Сад изиђите на одмор!..“</p> <p>Време се мути.{S} Облаци прелазе преко брда загоричких и Ради |
о као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може непријатељу да даје отпора онолико |
и; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први политички збор у Загорици.</p> <p>К |
чење“ на крају дневног учења.{S} И чиме се год могла будити права побожност, она унутарња, у ср |
чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево да нап |
а колика на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каз |
е.{S} Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! |
време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако јело може зготовити боље нег |
нда гледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово је нек |
, те одмах дозову свештеника и до подне се изврши и испит.{S} Остало је само, да уговоре дан св |
.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људ |
ност и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доба механизма оне пр |
е Радишина прилично изменила.{S} Око ње се дигла читава шума <pb n="375" /> од разнога дрвећа, |
на месец.{S} Поред овога и благодејање се у старијим разредима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 |
:id="SRP19102_C4.8"> <head>8.{S} Читање се продужује, рад с десетицама, игралиште и о Св. Сави< |
лепша у „свем“ округу...</p> <p>Грађење се продужило и преко распуста.{S} Радиша је сву школу, |
ти овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће |
је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно |
готовости и у даљем разговору договоре се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И з |
и час могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него д |
и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и другом угодно.{S} Онда јед |
о су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опажало на здрављу дечјем, јер су не само деца ув |
ју и причају о Краљевићу Марку и поносе се Милошем Обилићем; свуда знају за Светога Саву, и сву |
S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без н |
амога тесаног мрамора из овога села, те се бели као Студеница.{S} Њен је намештај још скроман и |
је сва одрасла женска чељад изишла, те се најпре поздравила с људима, љубећи свакога па и Ради |
е уради <pb n="144" /> и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и неза |
преоптерећују и много се не сварује, те се не усваја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брж |
че и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша је још ум |
дговори: „Е ракије имамо, господине, те се ми старији сваки дан прекрстимо и по мало поткрепимо |
су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Преко градине и ученик |
ве успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да |
опуштао ни прут одатле да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једанпут рече Радиша |
старало, да се изграде добри путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и |
ба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша је |
убрусом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око округле сов |
да му штогод спреми, па је наредио, те се код његове куће спремило и донело све што треба за в |
тај је народ много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и раде заједнич |
деца наша не остану слепа код очију, те се договорисмо да направимо мало школе.{S} Преправили с |
} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпоступније, а хартија је и најјевт |
и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша пође |
в. Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала |
е.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и помогну се њоме.{S} На пример, ако |
Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може |
Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не |
д нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и б |
ину за ово село, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} |
ову величанствену палату, с којом ћете се поносити докле буде Загорице.{S} И само за оно, што |
О себи и своме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се в |
своје, волите се између себе и слажите се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете онда траж |
га!..{S} Слушајте старије своје, волите се између себе и слажите се лепо, па срећа неће изостат |
по седам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете кући!.. “</p> <milestone unit="subSection" |
пињете на прстима:{S} Један! (Подигните се).{S} Два! (Спустите се).{S} Један! — Два! — Један! — |
ад пред вама?.. <pb n="163" /> Окрените се северу!..{S} Шта је на тој страни?..{S} Окрените се |
{S} Окрените се Бугарима!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири |
о.{S} Окрените се Русима!..{S} Окрените се Црногорцима!..{S} Окрените се Бугарима!..{S} Окренит |
Окрените се Црногорцима!..{S} Окрените се Бугарима!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод ј |
и нек изиђу корак напред!..{S} Окрените се напред!..{S} Ухватите се за руке!..{S} Пођите до кап |
у!..{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад пред вама?.. <pb n="163" /> |
и исток а на којој запад?..{S} Окрените се сви онамо, истоку!..{S} Прекрстите се!.{S} Знате ли, |
{S} Шта је на тој страни?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S |
је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно! — Обрните се опет овамо к мени! — Обрните |
лијани, Французи и Енглези.{S} Окрените се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, |
а видим, јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет истоку!..{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се |
равци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окрените се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а |
куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се сад западу!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а |
Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} Окрените се Црногорцима!..{S} Окрените |
страну! — Обрните се к мени! — Обрните се натраг! — Опет к мени! — На десно! — К мени! — На ле |
Обрните се опет овамо к мени! — Обрните се на леву страну! — Обрните се к мени! — Обрните се на |
уке.{S} Окрените се на десно! — Обрните се опет овамо к мени! — Обрните се на леву страну! — Об |
— Обрните се на леву страну! — Обрните се к мени! — Обрните се натраг! — Опет к мени! — На дес |
ету!..{S} Колико је у њој?..{S} Уверите се, је ли истина!..{S} Колико је у свих пет редова?..{S |
..{S} Окрените се напред!..{S} Ухватите се за руке!..{S} Пођите до капије!..{S} Добро.{S} Само |
изиђу за један корак напред! — Вратите се у ред! — Опет изиђите! — Вратите се! — Изиђите! — Вр |
ите! — Вратите се! — Изиђите! — Вратите се! — Изиђите опет! — Коракните још један корак напред! |
ите се у ред! — Опет изиђите! — Вратите се! — Изиђите! — Вратите се! — Изиђите опет! — Коракнит |
у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче „<title>Стрижено кошено</title>, |
е не само зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке године може окречити и убелити.{S} |
ните, погледајте у Св. Саву, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози на |
мо.{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстите се и реците:{S} Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и |
е се сви онамо, истоку!..{S} Прекрстите се!.{S} Знате ли, зашто сте се прекрстили?.. (Један реч |
а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, о |
те куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Б |
и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози |
аните, гледајте у Св. Саву и прекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози |
едан! (Подигните се).{S} Два! (Спустите се).{S} Један! — Два! — Један! — Два!{S} Сад ћете да ра |
, да паметнији попушта.{S} Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко |
Јесте; то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која м |
их, овако! — Кад стојите тако, онда сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да с |
авди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбини него |
то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, д |
мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окрените ову неповезану страну од буквара! |
ви сви политичари и партизани, што сте се изделили у непријатељске таборе, па се мрзите горе н |
ам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да долазите у школу и да изучите књигу, и р |
ки и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо |
Прекрстите се!.{S} Знате ли, зашто сте се прекрстили?.. (Један рече: „Зато, што тамо изгрева С |
. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не во |
Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова посади у предње |
чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; свога кројач |
багрема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зеленилом.{S} Друге и треће године многи су |
, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша уз |
<p>— Стојим ти добар, господине, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз вла |
о скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он постарати, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп из |
тану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Да |
и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврд |
у њему усавршава што више може: онда ће се даровитост његова прометнути у промишљеност а инат у |
у најписменији и најученији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, на |
учи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су најписмени |
празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће кр |
та; само полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} За ове је људе и ово |
дети и свирати у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, који |
се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> има |
вршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, те |
то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и каза о |
још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с ру |
вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати само успомена; а ако се не веже |
радити, и направе мало заклона, где ће се склањати од сунца, јести и одмарати се, поправе чича |
целу градину, направити распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, заливати и |
аља летава правих под конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које с |
гових паметне и вредне љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а |
.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је изла |
личанствене палате у Загорици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и |
је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мор |
оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело сел |
богме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао у Р |
редност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе пом |
чанствени храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је света и века; и да није би |
да се подигне наша нова школа, којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у вој |
ити неку пољопривредну машину, којом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико нов |
о што ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва деца из вашега села учити као у нај |
им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другога; како |
ек на друго место долази начин, како ће се то предавати.{S} Оно што је најосновније и оно што ј |
Како ће они једно без другога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити |
исприча: каква је његова школа; како ће се лепо наместити; како су сељани добри људи; како ће с |
ити; како су сељани добри људи; како ће се сад отворити друго одељење и она ће имати само први |
окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, |
по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ће с |
ати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и |
у и све спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити прави напредак, и тако ће школе одговори |
ој, те да слави име његово.{S} И оно ће се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде За |
адиша уверио, да од избора онога што ће се учити у којој школи зависи и напредак њен, па тек на |
воја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко |
них утицаја, а све ће расти и развијаће се само....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске радове није могао упуштати и с тога, што н |
аље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да |
ј други престане, онда је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га заде |
аш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно уз |
ну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је ок |
их, изјавим срдачну захвалност. (Окреће се кмету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и прод |
новога; а колико је потребно, поновиће се с десетицама, кад се једна десетица исече на јединиц |
ачунао, јер ће то село донети: поделиће се, па који вуку камен неће песак, који вуку камен и пе |
м; остави га; није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста ст |
рно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по целом селу, да ти ср |
оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="108" /> лице и срце |
а их сунце затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше дим |
уга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење и ове потребе школске.{S} Није прошао добар |
S} Радиша и многи његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту школском Радиш |
ше ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се от |
ви учитељ не рече: доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи једно јецање, како Радиша ника |
о слова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало доброме старцу.{S} Поче разговор о томе, како и |
мали више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Рад |
мо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда позове газда Мијаила и још неколико к |
мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују |
, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле с |
па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и оном Радишином шареницом.{S} Тако је Ра |
та с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S |
и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из целе гомиле. </p> <p>— Е, браћо, п |
оставио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школ |
сти барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми неш |
не и општинске, и <pb n="47" /> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него |
оћемо; хвала ти господине на томе! чуше се многи гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћо, пр |
“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, особито од оних одраслијих. „ |
ога човека. („Е, нема, господине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице |
(„Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови).</p> <p>Радиша настави: „Јесте, браћо |
гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе него |
ну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Ра |
престаних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не |
за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или питом |
је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Пр |
У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насуш |
ге од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би се Маргита најпре поасила! рече један његов најближи ко |
егов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише |
би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би се |
ео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би |
е објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само загради |
света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми |
лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, а |
д би почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И |
вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да има |
n="105" /> школу и да учи онај, који би се разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да п |
ро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од о |
о би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици |
ја добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!...</p> <p> |
а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <pb n="231" /> Па кад можемо да |
и би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једних и други |
ају омладину од оне средине, у којој би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне, и |
редак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволи |
у дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко го |
да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сутра, |
и су скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста скуп |
и остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем речи, или вербализам. |
оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за <hi |
ва, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а Дан |
ру у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли се прстена и других игар |
нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да Бог због тога |
весту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила |
е волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно а д |
ите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се мора |
и на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Косов |
тите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одр |
дмах почеше да се јављају.{S} И пријави се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима Радиша вид |
високих брда загоричких и сунце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, |
аци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли долаз |
у, на коју се равнина накренула.{S} Сви се почудише овој малој вештини и досетљивости и запамти |
ече ученицима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да пре |
ретура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су очекивали час порођаја; |
веду само једнога, да им покаже?{S} Сви се замислише и као хтедоше пристати на ово последње.{S} |
о је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ реч |
е паде преко прага од радости.{S} И сви се дадоше на посао, које око принове које око срећне по |
одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Радиша |
лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, |
олу па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се опет погледаше; погледаше и у Радована, гледајући шт |
из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је |
очетком и половином овога века ослободи се ево само један део његов, ни петина његова.{S} Оно д |
аона, логична, којом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да са |
ду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и как |
<p>— Охо; чак најлепша у Србији! почуди се Радиша.</p> <p>— Па тако је причао сам окружни инжињ |
кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваљ |
р и играње.{S} С улице и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а |
руга још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињену од две собе с подупирачем на ср |
ење у гимназији</head> <p>И у гимназији се тада само задавало „одавде-довде“ и учило на памет.{ |
каза и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: |
је добро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други |
је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пустити у рај...“ И |
осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сест |
е не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и прос |
родно и иде по природним законима, који се могу изучити.{S} Зато природне науке и јесу једине н |
и који се лети замењује шеширима, који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, ка |
у њима неколико стотина калуђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се мно |
све стране пуно извора и поточића, који се најпосле сливају у једну реку, те Загорица увек има |
донекле и потребна.{S} Има мишића, који се тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седе |
ате да има неколико људи око себе, који се зову министри и који су изделили послове између себе |
кречи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој |
говори као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, |
који не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, него остају у тами и живе онако како |
било, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који су код на |
О деци</head> <p>Деца су пупољак, који се развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху |
оз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда по машинским радњама употребљава и добро плаћа |
алих села.{S} Само је купован фес, који се пере кад се испрља и који се лети замењује шеширима, |
треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко своји |
трвене, те да се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета |
оград</hi>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима |
ва чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{ |
многима и поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице био |
фес, који се пере кад се испрља и који се лети замењује шеширима, који се сад плету у самоме с |
а гледамо, која су слова у њој или који се гласови чују.{S} На пример, погодите ми, шта се чује |
ће које се могу кречити, с таваном који се кречи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И |
коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца ј |
прашљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих једемо.{ |
ва међу девојкама осталих села, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху из овога села. |
калемили на све могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске градине д |
е и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиг |
јој су пре колица песак носили.{S} Неки се домислише, те нађоше плочаст камен па на њега метнуш |
Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега |
ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интересују за оно што им казује.{S} И кад је год опа |
у младо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он< |
вилно.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како је читао и замишљ |
<p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје село?</p> <p>М |
о.{S} Милан халапљиво узима и гута, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако се продужило <pb |
Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Р |
ече: „Свети Сава је умро као човек, али се после посветио и као светац жив је“.{S} И деци ово б |
рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, г |
а је избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се об |
мо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо род |
најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, |
де барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После ручка |
је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али мало х |
ију, капетан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премештен из |
рнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, да њен син ниј |
па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не мож |
дна другој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде добри путови, те се св |
напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да се с |
да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом пли |
тедоше пристати на ово последње.{S} Али се Радојица Вукмировић издвоји па с пуно поуздања рече: |
грешила и нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, него их је жалио и |
шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато |
и му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима догово |
а смотана овом шареном хартијом.{S} Али се и таблица разбије и крижуља пребије кад се испусте и |
е селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потреба, да код куће има не |
а најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мало.</p> </div> <div |
а га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</ |
хватише тестере, да сама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, да и |
није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњице па помисли: да се нисам удала за |
алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му |
га или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине |
а света и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, па ок |
амен и песак.</p> <pb n="228" /> <p>Али се ускоро увидело, да у Загорици нема каната за песак, |
после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша |
ева.{S} И после ове мале напојнице мали се грађанин умири и заспа.{S} Дана је после чешће опоми |
="238" /> и гимнастичка вежбања, играли се разних игара и надметали у трчању, скакању и бацању |
S} Ту би се загонетали, причали, играли се прстена и других игара собних, певали и т. д.{S} Зат |
то су загледивали сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиш |
остирач пред вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставил |
шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и немојте |
<p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећује, школа отвара очи, школом су народ |
утем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, |
.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се чест |
и загледивали у Радишин пропис и дивили се.{S} Само њему самоме није изгледао много лепши од њи |
сви пролазници из других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећен |
на побусаној страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, |
на надзорника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то |
.{S} Све су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад |
не?!“ А највише су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и |
/p> <p>Тако су разгледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковима куд <pb |
уде свога села на договор; и договорили се, да новац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да ду |
тали и у Штедионици за паре и известили се, да можете добити колико вам год затреба за мајсторе |
и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили и изашли у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда |
остодушно а љутито рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета |
е пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспавати!...</p> </div> <div type="chap |
што заигра овде, под појасом, као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се т |
у, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде сра |
емо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још <hi> |
љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојан |
?...{S}Од свих које познајем највише ми се допада она плавуша у Липовици.{S} За њу причају, да |
де живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не |
его још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до св |
ја тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="321" |
у имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} |
Мама, ено га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загорички, Радиша! рече Даница ут |
д зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би бил |
е сами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се неким несрећним узроком задруге све |
куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише па |
="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Скочит |
другови у школи мислили и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“. |
ет стотина година напред?!{S} Организми се не развијају тако брзо.{S} Брзина развитка њихова ни |
г да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хо |
т.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога на средини куће с |
лако примицала својим кућама.{S} Чобани се још заигравају и чисто им жао, што морају да прекину |
к бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најл |
а жељни науке за своју децу, Загоричани се даду на посао и кроз кратко време они јаве попу, да |
ече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бу |
и, они после израђују оно друго.{S} Они се прво старају, да се и њихова <hi>деца</hi> израђују |
, него жели природну поступност.{S} Они се побоје ове екстремне струје и стану је сузбијати по |
да <pb n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да |
е куће најмање по један члан њен; и они се састају сваке готово Недеље и празника, те гађају у |
а слушала само добро да се прича, збуни се и сама па једва проговори: „Откуд колега тако рано?! |
оноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори, него се саж |
гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Ради |
најрадоснији за нас све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршу |
а.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно |
ђерима побегне у Свету Гору, покалуђери се тамо и надену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од са |
оним црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с младом твојом данас венчао, да живите заједно, да |
Свако село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а не град |
е поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу па |
о ти пратила моја снаша и поздравила ти се много.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га преск |
којега доброга певача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише лакомислен, не љут |
ко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, |
{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озебао сунцу“....</p> </div> <pb |
овори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолико п |
колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као и ово, само д |
о, упита Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти се ово допада, господине?</p> <p>— Не знам мени, него к |
прављају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождество Христово, да нам осванеш |
> мора се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њо |
елати у винограду Господњем“ и радовати се делу руку својих, заједно са својом вредном, али пос |
ити и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеја и раздраганости исто онако као и велике |
ду штампе“ и „самоуправу“.{S} Састајати се и договарати можемо, хвала Богу, и данас до миле вољ |
а заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо |
кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао. |
бити другојачи но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да |
се склањати од сунца, јести и одмарати се, поправе чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да ниј |
осао испао овако срећно за руком, врати се у село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако |
{S} Најпосле рече Радован: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало |
што оста, било здраво или начето, врати се својој кући; само они, који оставише кости своје на |
утра се може и изићи и отићи, и састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су |
анимир и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — Само је своје парче донео Станко |
у ствар кидисава на своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији човек, који неће ни тр |
а мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу д |
ом старешине и у кући и у држави, осети се необично, кад му нестане свега овога и кад се види с |
же.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, ш |
прошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.</p> </div> <div type="chapter" |
вно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} |
и ту књигу после није много волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потра |
Радиша данас нити је имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано м |
леб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зи |
ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам каж |
боље знају „свештену историју“, четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато друг |
мета загоричкога за сутра.{S} И опрости се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</p> <p>Ради |
са жаром, метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и с |
диши.{S} Радиша узе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и |
е домаћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се и поче лагано и достојанствено овако: „Боже, помози! |
да се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да |
.{S} А код патрона домаћега не пропусти се да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно им |
неозбиљан и сувише лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати друштву |
пород само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју за сваку ситницу, него чувај ти њ |
мо се, господине, па је тешко одвикнути се.</p> <p>— Није тешко, деда, само кад људи хоће.{S} К |
т.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да св |
вицу, Станојку! одговори Груја, стидећи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, |
мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си |
купио и још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чарш |
и забава у многоме другојача.{S} Шалећи се и забављајући себе они не руже и не исмевају па по т |
луђера и како проводе време само молећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се |
мајстор!“ потврдише они други, поносећи се и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било |
о годину, две и три дана, усавршавајући се, поред своје струке, и у овоме.{S} Али је после свак |
расту у здравој атмосфери, развијајући се телесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да во |
астали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, да је види и |
ујутру и провели цео дан разговарајући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца |
м парковима европским.{S} Али, шетајући се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S} А један |
и, развијајући се телесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје |
— Које три? запита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљним питањима може и одати, зашто је |
и; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здр |
и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богом |
хранили одатле као из казана.{S} И деци се много више допадала ова проста храна у школи, него о |
била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча |
у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особито женских, да виде учит |
на јавља Еразму како се осетила, Даници се објасни и њено чуђење, што јој игра под појасом.{S} |
био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај рад пун такта, пун живота, поступности и |
пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно говорило, а где су деца одступал |
у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго добро.{S} Радиша је и пре не |
} Али вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци.{S} И ми <pb n="395" /> морамо тешити |
о потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци...</p> </div> <div type="chapter" xml |
: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} |
аматика је реч грчка и значи....“ „Речи се деле на „именителна“,и „прилагателна“, „бројителна“, |
сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи учи |
усле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="108" /> лице и срце поче брже да куца; и сви |
} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и о |
аде му десет пара или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини пријатељска, бољи доручак није ни |
о према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре |
итеља, који су га родили“..{S} И Радиши се необично допала ова филозофија, па се сада старао и |
отиње.{S} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту ст |
ад дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономадашње. „Хајде, господине, та |
војом „либелом“.{S} За непун сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе с |
е!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Школом ов |
родужи и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и о |
овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио наукама и вештинама, те су |
сам, али је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити |
меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео да о |
у, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пи |
мо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак |
душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, |
покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прис |
књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узм |
, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахн |
ла ова примитивна направа, и колико јој се обрадовао, толико га је зачудило, да само једно тест |
е ли одавде да покажете руком, на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добр |
, да виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на |
у Кристалној Палати у Лондону), у којој се на једној страни метне вуна, а на другој страни чека |
еоску, те она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски, него пристојан стан вреднога, р |
о сад подиже читава млада шума, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, које расте у н |
о је једва чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим правилно.{S} Јер је помало и сумњао, д |
читам из ове књиге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита п |
читам из ове књиге једну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, како Му |
ге да вам прочитам једну песму, у којој се прича, које је цркве и манастире отац Савин подигао. |
можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају |
оја се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће |
/> дође судници и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо по један малишан као да ће на с |
несташка, који ником не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима би |
аш свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немој се поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, |
уљени“ опозиционар и „демагог“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Р |
ти они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на пра |
на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је |
околних ливада, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није казао да |
.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало раније па |
је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа н |
да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је по |
ово створио; само човек може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је ст |
ад изговорите оно што је насликано увек се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} За |
{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, от |
е се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих |
с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на с |
се полако навикавали, тако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само |
права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не јави. |
„слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, да га други народ не притисне...{S} А ако то б |
е да буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа |
му није помогло то објашњење: надзорник се непрестано љутио и говорио: „То је <hi>јерес</hi>, г |
се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворк |
р и гимнастику?{S} За време одмора, док се учионица ветрила, деца су чечала око школе под стреј |
љутини и да ниједан спор не решава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да |
а најлепши изглед на будућност, све док се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у сво |
остало?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико п |
ово је збиља неки кабадахија.{S} И док се сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у чино |
је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n="77" /> он спремао, стигао је и кмет Миљко са |
: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипут не прекрстимо, не остављамо чутуру!“ Радиш |
свега, а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се о |
лупи?..{S} Узмите још једну! (Овако док се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} |
ну пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се појача: <pb n="20" /> „Јао, научићу, господине; немо |
е запомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужаваше: „Лези, лези, лези. |
ајте, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше као запањени.{S} |
те марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је смести |
данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној с |
, предложити господину министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци пре |
ло, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи |
уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него гледам свој посао |
„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овак |
" /> <p>— Господине капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло |
кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар усвојити мој предлог.{S} |
дити са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати н |
нимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди |
блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде м |
и више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p> |
="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову |
кад ми је позив да другога учим, морам се трудити како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља, Ради |
је била таванисана и судница.{S} Морам се дакле постарати, да и то приближим и ојевтиним...{S} |
во и добро и да ми је овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, док |
зашто им је сметао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа у обој |
} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе муч |
према наклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S |
јунака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се |
видео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио |
штаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, |
диша, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пуст |
а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле |
ај велики и узвишени посао, за који сам се толико спремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је |
то одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па |
с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и не доби |
ете и црквених послова</p> <p>Пошто сам се вратио са стране, где сам био ради продужења наука и |
је све мање оних поклона, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И |
је на <hi>културно поље</hi>, на којем се и огледа прави напредак.{S} Зато је Радиша сада ради |
незда а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је св |
да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо |
или да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ће |
његовој.{S} Деца су једва чекала да им се испече креч и да понесу по једно парче, али он ни да |
ад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да ид |
пају у књиге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи нећ |
ћ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице б |
цима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се сусретоше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да види, |
више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда |
анас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и |
их овако сви послови напреднији, кад им се овакав темељ полаже још и у овим малим школама и у о |
за непажљиве ученике његове, но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако су мла |
ене дужности.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или светитељка.</ |
су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да уч |
ју, докле су год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на међусобну грдњу и устани ти, |
вима и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећања, као најузвишенија, не могу раз |
о им деца остају слепа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа |
а ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити необич |
опа им благослови ову намеру и стави им се на расположење, да им напише молбу министарству за у |
те стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни још других три |
о узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, за којом се по ваз |
вета потрче тамо тражећи помоћи, или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и |
а.{S} Деца се мало замислише и учини им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није б |
те им корен не расте у дубину, него им се више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају |
неколико година нису видели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши је све изгледало другојач |
его и корисне науке, која им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер су |
ли црквенску књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је нека |
ли у шта пре да погледају.{S} Просто им се чинило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша п |
и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој случајности има |
аху сељани, пливајући у радости, што им се школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала в |
боље и напредније у тој грани и што им се допадне да одатле узму и преносе у своје градине; а |
гу, што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрави...</p> </div> </div> <pb n="24 |
друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n="295" /> нису за њих брин |
ко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису им се врзле овакве мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад |
многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни за срце, |
не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете |
и ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај разговор и ова направа.</p> <p>Код чит |
} Никако много и никако брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и много се не сварује, те се не у |
продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да одреди |
астојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, обилазио заграду, попра |
тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам премешта у Прњавор, село у једноме најдаљ |
је наредио, да се напише претпис, којим се учитељ Радиша премешта из Загорице чак на други крај |
то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може |
и нимало нису олакшавале бол, под којим се савијала.{S} Најпосле су сви заћутали и само су се м |
пописао све ове своје ђаке и са сваким се поразговарао: из које је мале, којим путем иде кући, |
записати то; а, обрнуто, оним записаним се тешко ствара оно у глави.{S} Зато прво очигледност и |
е на одмор.{S} Изиђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше поред ограде и г |
је најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га |
тај ум употребити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, про |
ња редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столица у Заго |
а око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n="151" /> Радиша нареди да |
подин надзорник рекао, да ће одмах, чим се врати, предложити господину министру, да вам се школ |
и, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело за један растегљај или два, Радиша је показао |
и, онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, онда кон |
к зашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу |
них људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно с |
ете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и козама и миловао их је све |
?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с |
е код деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не |
арактеру и човека и народа.{S} С таквом се особином не живи у друштву и не напредује.{S} Зато м |
же усавршавати живот људски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Ра |
ена дође из министарства наредба, којом се опозива премештај Радишин у Прњавор и он остаје на с |
о није допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души |
ка сна јутро доноси нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.</p> </div> <div type="chapt |
е судба чекала и остале редом.{S} Ником се никакав изговор није примио.{S} Један рече: „Господи |
ио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио старој школи кроз читав шпал |
да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и ка |
и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у болесном телу, осећања се изве |
је штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „танкога смо стања, па не можемо издржат!“.{ |
.{S} Други дан рада</head> <p>Сутра дан се Радиша досетио, да му „мајстори“ направе пред вратим |
а му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она с |
добре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на пролеће почне у име |
, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе, да његов предлог може имати и |
че Миљко сасвим одлучно.</p> <p>Капетан се дубоко замисли па у себи рече, „Противно дејство; шт |
олако, тако и душа расте полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему треба још више па |
а нисмо сами ја и господин“.{S} Миладин се захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му |
о, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, госп |
е дужности ослободи.{S} Миљко и Миладин се понудише још по једанпут ракијом, па је и они остави |
дну кап на кашичици, и немирни грађанин се одмах умири.{S} У осталом Радиша је читао, да је то |
и зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над час |
је народу своме учинио толико добра, он се после смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава |
ош лакше научити него она мала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, само |
не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад каж |
е погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замислише и учи |
Земљописа, и кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од |
мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је |
је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до с |
бело као снег, прострто да се суши, он се толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја |
осао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете |
ристос, Дух свети или који светитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба |
{S} А пошто рачунаљке још није имао, он се, још боље, послужио овим десетицама на картону, с ко |
а.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пожалио једноме доброме привреднику и питао га за уз |
ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толико <pb n="38" /> заморавао, да му је школа била |
еном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим ш |
би прекратио овај лудачки разговор, он се механички поклони и рече: „Хвала, господине капетане |
д чу, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке рук |
де у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима па с њима пр |
он зајеца и место да седне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца.{S} И газ |
ад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу н |
га још више изазива против себе.{S} Он се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шумад |
коше да има и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се што |
ксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још поне |
ла у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није мог |
станеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у к |
и био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више |
валио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима чак д |
Радиша опет остави она два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана деца |
ом послу све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља машин |
су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније и леп |
Радовану ово није било неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило књигу и дошло као јед |
кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А об |
ветли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последње дужности ослободи.{S} Миљко и Миладин с |
е чекао, да сви захвате.{S} Чекајући он се наслушао таквих грдња и такве псовке, каквих у селу |
ењу болести!...{S} Премишљајући тако он се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрт |
ашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, п |
ве школске године</head> <p>Приближавао се крај и ове најсрећније године школске у животу загор |
је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најст |
малим и с великим ђацима и приближивао се крај школској години.{S} За надзорника у томе крају |
су околину.{S} И тесан камен поручивао се из Загорице.{S} Њихови „мајстори“ зидари радије су с |
С највећом журбом и нестрпљењем предао се сада послу, да измисли најбољу школу.</p> <p>- Сад м |
ио за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, ко |
чича Стеван, отац Радованов, и заплакао се је од радости.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била |
е он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаше најпре пред кућом на троножне столице, |
вање села свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „учениц |
помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, да му тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недово |
војено.</p> <p>На четвртом месту старао се, да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, |
по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилијим друштвом, с јагањцима и јар |
знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању |
опет самом чинило да је много, и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће приста |
што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле рук |
мети све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњ |
е.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свога села и свога детињства, чича Миладин викну: „Е |
ло је вече само слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиниц |
већенога света. „Начинићу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике |
а не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и пре |
гачак.{S} Из овога другога ходника лево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са по т |
је умрла...</p> <pb n="247" /> <p>Такво се лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 187 |
ову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} |
о.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу...</p> </div> <div type="chapt |
ађивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за истресање меда, те |
који озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћивати и у другим кућама и |
тако, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школа и |
опет се клањају до земље).{S} И поново се ређају сви свети у години, да ни један не остане неп |
е му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда загледају клупе, сто и столи |
почињала с таблицом и правилима, и прво се морала научити „таблица множења.“ Учитељ каже: „ Таб |
} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту |
сам народ преко својих избраника, него се она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друш |
е не може подићи с готовим парама, него се мора задужити па после по мало да отплаћује.{S} За т |
авају одмах онаки какав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе до |
а Радиша није ни смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац |
Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече |
"404" /> своме, на подизању своме, него се само међу собом свађа а туђину пркоси, те га још виш |
ним одношајима нису у деце готови, него се и они развијају поступно, живећи у друштву, долазећи |
уштвима не само што се више уради, него се сваки навикава на попуштање, споразум и слогу и на р |
, па не знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох |
и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била |
} Али убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина из околних кућа те примише уч |
не само огромна употреба у месту, него се прочује и по околини и на страни, те невољници из бе |
подине.</p> <p>— Немој да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге |
ове широке линије, <pb n="149" /> него се пише само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У |
мија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов црквењак или поп што га зо |
нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, да се око тога њине жене и деца |
S} Посуђе је сад мало другојаче и много се чистије <pb n="383" /> држи, а стоји по полицама, ко |
S} Многим се деца преоптерећују и много се не сварује, те се не усваја, него изнурава и троши с |
е у њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић |
чање</head> <p>Муњевитом брзином разнео се глас по селу Липовици, да се њихова учитељица Даница |
олна села.{S} А утицај геометрије почео се опажати и на имањима, јер је свако тежило да заузме |
а па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврше ону |
Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у |
е дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек к |
{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S |
је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправк |
реснуо ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{S} То су гос |
здравље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овакога радни |
hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ст |
hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио се, уста, устукнути, умукнути...{S} Дете ви!..{S} Тако |
је било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n="403" /> народима, и бр |
ко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S |
које свако дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење |
као оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с увер |
ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се рас |
има је необично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> < |
оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша |
а је обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су |
самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине н |
а два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да једно без другога |
је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека и његов жив |
ува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашег |
ст и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у паме |
јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падн |
ав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће остати? онда су рачунали овако: |
и се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и |
аборавити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса н |
, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; <hi> |
па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а |
бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште мине |
се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — |
и се непрестано купи и вришти.{S} Овако се продужило <pb n="327" /> целог дана.{S} На послетку |
еданпут.{S} Сад идите на место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито |
milestone unit="subSection" /> <p>Овако се продужио рад и сутрадан и прекосутра.{S} Сутрадан је |
помози!“ (Деца слушају: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, помози!...“).</p> <pb n="89 |
о с леве стране писано <hi>о</hi>, како се пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, |
ви се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда ве |
ва и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена вратима и прозорима и како се погађа с м |
дућу годину.{S} Сад Радиша показа, како се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од ча |
стове.{S} Најпосле им је показала, како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Ради |
ржи таблица, како се чува крижуља, како се држи, и, огледа ради, цртала су: сунце, месец, млад |
S} Сад је Даница показала својима, како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те |
ља, а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, како се држи, и, огледа ради, цртала с |
ежава концем, како се гради нагиб, како се углављује камење и зашто се посипа песком.{S} Видеше |
ије.{S} Погледајте само, око себе, како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, |
еча, и да наши зидари не забораве, како се зида и покрива...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ић |
од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде него |
, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на св |
амида, цреп, лонци и друго посуђе, како се гради стакло и порцулан, шећер, хартија, и све што љ |
а људима и на стоци: откуд долазе, како се шире, како убијају наше здравље па и сам живот, како |
сти к раду.{S} Интересовало га је, како се на телесно кретање и здравље, на певање, цртање и ле |
и свилених буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те |
што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пи |
слово код ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?. |
у.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Мил |
покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако |
е и из њих изручује; како се суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише град |
, те да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим и |
иве душе, која није дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајс |
ас нацрта целу околину и побележи, како се зове које брдо, који поток, које поље, која мала и к |
селу, те су сви још онда гледали, како се граде и прозори и столарска врата (сложена из више д |
пећи намештене, онда су говорили, како се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па виде |
а видим, јесте ли добро запамтили, како се намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе |
а ћу вам највише о томе и причати, како се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и |
</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} |
ље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и дал |
ико оклагија.{S} Онда показа деци, како се овим набија камење у калдрми те да се чвршће држи, о |
показа: како се обележава концем, како се гради нагиб, како се углављује камење и зашто се пос |
у томе и упућивао и показивао им, како се праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свир |
каквоме ни појма није имао.{S} О, како се само запрепастио, кад је видео, да се вода растворил |
у пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непријатеља...</p> <p>Радиша ј |
ља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарству може употребити и слама, која и како, з |
оје је слово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово |
Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово ко |
је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако |
упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, ј |
ној радионици у Немачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад треб |
бље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу н |
да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у |
ијају наше здравље па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви зн |
о ми сад прилике, да покажем селу, како се поправља, ђубри или гноји земља без ђубрета! узвикну |
{S} А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече |
стадоше поред ограде и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима |
} У књигама има како се пече креч, како се и од које земље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и |
велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава концем, како се гради нагиб, како се углав |
о се у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије с |
меси; какви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се |
га кречњака.{S} Али <pb n="213" /> како се пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} |
у Радиша, гледајући <pb n="159" /> како се деца муче носећи земљу на даскама и мотикама а знају |
ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се |
!..{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Е |
Колико их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири реда? |
ма <pb n="178" /> толико ока?..{S} Како се зове кад има толико година?..{S} Сад оставите и то у |
одете!...{S} Које јој је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева конац?...{S} Нађите |
ледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковима куд <pb n="111" /> иде дим |
о војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> толико ока?..{S} Како се |
лико их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} Узмите још једну!..{S |
не школе, од 12 до 15 година.{S} А како се изненадио, кад су пред њега изишли читави момци, мла |
Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме свиња њ |
и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е човек опасан за и |
, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису имала. |
земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су и колики су калупи; како се у њих |
то има у градини својој и казивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, |
ека чучећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Ов |
уде, јер су <pb n="172" /> гледала како се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да оглед |
едесет до двеста.{S} У књигама има како се пече креч, како се и од које земље граде цигле, ћера |
мету Радиша је овако мислио.{S} Од како се човек одвојио од животиње, он је почео измишљати раз |
: за поједина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина |
и ћете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да з |
аној страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, где се |
слово код дрвета!..{S} Ево, пазите како се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?. |
Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како се пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На које слово личи?.. |
е писали и ономад.{S} Сад гледајте како се пише <hi>п</hi>, код пера: као <hi>и</hi>, код игле, |
књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљ |
од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети много дрвета.{S} Воћке су се све |
а људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим ј |
праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали |
вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умети не само сами да се чуват |
иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих загорича |
и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чува |
није дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с |
; како од паре постане опет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу да падају кад нем |
им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она осећала, да јо |
е упознао с појединим алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио да раде, и то прв |
па и пропадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прерађује |
тако даље.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да |
рачуна цена вратима и прозорима и како се погађа с мајсторима, па пристаде, да му и „план“ пре |
разумеју задатак основне наставе и како се он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме |
еју.{S} Том приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је |
Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер пруће од ове обичн |
и причати, како се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ з |
јевима, где се шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљ |
ца и да још много имате да учите и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју ви дан |
раде.{S} У књигама има записано и како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови в |
да учите и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоће |
ом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад о |
.</p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајст |
опет слова код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <hi>о</hi> |
{S} Нађите код игле!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> |
или кроз загоричку школу и гледали како се у овој градини за углед ради, разумеће боље све пољо |
ели, те су не само научили у школи како се то ради, него су и израдили све ово и задивили и сел |
ети могло.{S} Одмах је стао питати како се зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђак |
да су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после да си |
ође у школу, она ће и њега научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки да |
у чистој свежој природи, гледајући како се она развија, и у ономе простом животу људском, у кој |
ченике, нарочито ове велике, обучи како се што калеми, него и да преко њих и градине школске ун |
мо да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је |
е им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево, има слова, а |
се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, како се држи, и, |
од белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по упуств |
је ово слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово ко |
лово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{ |
одине?</p> <p>— Не знам мени, него како се ово допада вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово н |
ом спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и своју неспрему надокнађивао п |
зиђи и напиши!..{S} Ко је запамтио како се пише <hi>нос</hi>?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Е сад д |
да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како се пишу <hi>очи</hi>!..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ко је з |
да продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како се пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај |
а је оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овако оставе на лози па се |
ке постале у дугом развитку, онако како се мењала кућа њихова, Земља и њена површина, у своме п |
окле нису достигли да читају онако како се прича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су |
и?! упита Миљко.</p> <p>— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћем |
аже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е |
училе и чистоти уопште а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реф |
, ма по коју цену, само да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буд |
ни моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију и најлепшу |
оно место, где Јелена јавља Еразму како се осетила, Даници се објасни и њено чуђење, што јој иг |
јем што мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује и калеми, рече Радиша.</p> |
вају, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним осећањима у овом тренутку!... |
к не узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има десет десетака?..{S} Оставите једну |
а је сад ово написано?..{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ов |
и о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!. |
де је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко у |
ну!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећ |
паљива, романска или политичка.{S} Тако се и после ручка Радиша највише забављао књигом а Даниц |
оја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља а у друге две из куј |
школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније наша |
свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабог |
у своју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упоредно поправљало и усавршавало све.{S} |
свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу |
и пресађивање оних калемњених.{S} Тако се и у старој градини направило више места за цвеће, по |
шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и народ само блене, само трепље, а |
бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиша је све бележи |
је ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа |
исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S} И она |
их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити не може. |
жито овршу и предаду му готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поште |
ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиљан разговор између Радише и њ |
љани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и имао да |
као што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име |
сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi> |
а стручне људе по томе послу.{S} И тако се промучио годину, две и три дана, усавршавајући се, п |
а све у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се може |
је с леве <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, |
, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао према потписаноме, да је овај стекао т |
не стране, печатано или штампано и тако се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} |
дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако се продужавао разговор докле кмет не рече: „Ти си, госп |
те воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, |
полако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове |
о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} |
ги видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши напредак.{S} И што више новин |
К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која |
ead>6.{S} Продужење рада</head> <p>Тако се у школи загоричкој с учитељем њеним одиграла ова пол |
ов примише и кмет и Радиша.</p> <p>Тако се продужавао пријатан разговор за све време вечере.{S} |
нијих чланова од себе саме.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отвори страховита борба унута |
то можете и сами замислити.</p> <p>Тако се ова година највеће радости њихове изметнула у годину |
а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n="35" /> човек после вреди, п |
ла погледати сада двориште.{S} А колико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да |
могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по другим народима, могли бисмо да кажемо овако: |
или мало гледаних воћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна благ |
ближну цену.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ заузима око своје школе, и да је то за једно |
је; како се суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише градиле ћерамиду, мањ |
ави, да се потпишемо...“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим су говорили још неколицина, све |
"295" /> нису за њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заједницу љутио.{S} А совру |
етну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео. |
ава и да могу да дођу да носе.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно време узимао људе |
ео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и |
гроба!...“</p> <pb n="262" /> <p>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно |
истра да га остави овде...</p> <p>Миљко се запањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је |
ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер |
иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} Комшилук је чуо да је Радиша дошао |
оручкује, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици обоје и рече: „Не мог |
за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и многи су желели да дођу |
опако, натрашке, неприродно, и почињало се с оним, чиме треба да се завршује...</p> <p>Све су р |
оних који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, ш |
.{S} Хиљадама хиљада турских руку дигло се на јуначног Милоша и његова два побратима, али су од |
б и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни мора |
ач и песму, унела је живот.{S} И живело се радосније и срећније но икад.{S} Здравље је и Радишу |
напредовао не може бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: једно што је ово новина у њем |
несрећноме боју косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога учитеља.</p> </div> <div typ |
цигле и црепа и печење креча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оп |
то је могло родити у Загорици преносило се из градине школске у село, и оно је почело да осећа |
е неко звоно као мало црквенско, и чуло се не само по целој варошици него и по околини.{S} То ј |
„свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напредак онолико, колико је допуштало време и снаг |
е је још сијало нада свима брдима, само се по долинама почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде с |
е ј! (Пише га).{S} И оно иде доле, само се овако савије и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и |
А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш |
и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли |
.{S} Све се утишало и предало сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљин |
е: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, |
зида. „То ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Нем |
у га сматрали за најбољег ђака.{S} Само се њему чинило, да он није најбољи; да има ђака који од |
шину с оним одраслим ученицима.{S} Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћ |
другом па натраг, и тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се једно клубе довршило а друго по |
е сав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно узвишење за попа кмета |
и овај инструменат савршенији.{S} Само се његова музика не зове свирање него певање.{S} Песма |
ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост све |
, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су |
у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ов |
и иначе добро ухрањена преко лета само се заигравала и полако примицала својим кућама.{S} Чоба |
ер се без рада у животу не може, и само се радом може усавршавати живот људски.{S} А радом се о |
S} Школом овлада страх и трепет, и само се чује по нека мува, која прелети преко учионице; јер |
ом приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи разговори о ономе што се види |
ижњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису и |
ли и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде |
дне оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капетаном и учитељем; |
свим оним што треба школи тако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорник вол |
:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без |
одина док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су во |
е, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и конши |
еме, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згод |
е и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и |
и слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњег бирократског система, и порадимо на |
ји тићи</title>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ надзорник намрштено |
добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће |
живот и здравље, него избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо |
вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсман |
до сад глава није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова стари |
ће покварило сасвим.{S} Али научили смо се, господине, па је тешко одвикнути се.</p> <p>— Није |
окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку школу... |
идео и кад смо градили школу колико смо се мучили; и да није било опет готовине општинске, ко з |
управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна п |
и чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили.{S} Ми личим |
по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко је при |
ас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин м |
Радови на новој згради</head> <p>Одавно се издиже велика гомила песка у дну дворишта нове школе |
п сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="255" /> поскидаш |
е је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, |
еликога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако, између два дирека.{S} Нађите конопац!.. |
ишта.{S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за руч |
и освеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба. |
а им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се прим |
“...</p> <p>Онда приђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и с овим н |
.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, заузевши св |
сте ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се мно |
оју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у |
е више напредовала Радишина градина, то се више загоричани скупљали као на чудо.{S} Загледивали |
ицу и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече или промени у новац, у паре или друге делове п |
диша јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме.</p> </div> <div type="chapter" xml |
S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред |
даде, па пошто је она имала свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, ка |
Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово |
иду то се не сме доносити са стране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обуч |
редомишљања: „Е, опрости, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати праши |
.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ <pb n="316" /> није више допадало ни родитељима |
еши, да се Чука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да се |
да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени дан дође из оближњ |
} Знате ли како се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> — игла.{S} Кажите сви <h |
на пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно постиже у заједничким покретима по ком |
се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу деч |
, господине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писм |
еде, привреде и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и само |
помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докл |
60 комада од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала |
нжињер прегледа и провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли |
а малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то се мора правити овде.{ |
н Немања имао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} |
S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само изви у страну и погледа |
„за ослобођење и независност“.{S} Зато се предавања обуставише по свима школама у целој земљи |
тио“ толико, колико Свети Сава.{S} Зато се он после и посветио, и ми га данас зовемо српски про |
и тако звана либерална странка.{S} Зато се после рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај |
природна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} Учити природу, из природе |
него с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на с |
јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио више на цртање и износио |
ео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикивати једнога по је |
" /> нису могли да их задовоље.{S} Зато се увек јављала струја: да се место једнога или неколиц |
И она нам слаби на све стране.{S} Зато се народност наша у тим крајевима не увећава, као друге |
еоским совралуцима за заветине.{S} Зато се и цео овај ограђени простор зове „Порта“.{S} Школа ј |
па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим друговима, да оставе послужив |
" /> више и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али |
ш горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку задовољио и оним што је најпотребни |
бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше да му загревај |
у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито гаје за преме |
валило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, |
таје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље договори са својим великим ђацим |
е пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пр |
ће јој толико требати у животу.{S} Зато се старао, да још у току ове године набави најпребније |
одобри то неправедно дело руско, и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири округа |
а и ономе што је опште, државно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредб |
ајбоље да управља целим народом: и зато се пожелело, да уз тога једнога или место њега буде виш |
а будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем....</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
највише опевају поједине јунаке и зато се и зову <hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има сав српс |
о мртвила...</p> <pb n="392" /> <p>Зато се мора радити на поправци њиховој: мора се настава вез |
да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више школа да подигне и к |
олскога и обичне писмености.{S} Особито се и њему допала Радишина продужна школа и градина школ |
животом а учење с радом.</p> <p>Особито се основна настава мора поправљати.{S} Она је у маси, о |
емена било и за обнову свега онога, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је |
b n="47" /> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, што је така |
осадање су тегобе и долазиле отуда, што се радило наопако, натрашке, неприродно, и почињало се |
да буде и старешина над калуђерима, што се зове игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гро |
мудрости људске, свет свега знања, што се открило човеку од постања света па до данас.{S} Зато |
ас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, на храм Божји, на какву стару светињу из с |
.{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се неким несрећним узроком задруге све више растурају, |
{S} Читање ћете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>та |
кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилично изменио, осиромашио, политичк |
ици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи један др |
обре плетаре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски занат у Заго |
је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад |
Груја и Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњ |
зети да сам готов, особито у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, как |
најзгодније било показати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на „Чи |
ишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобројним фабрикама израђује, и да |
ли су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био п |
); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој |
ој <hi>таблици</hi>, овом писаљком, што се зове <hi>крижуља</hi>, па ћете после на хартији, пра |
д су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне мучне неодлучности, да ли да иде или не и |
и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео |
а друштва и за оно највеће друштво, што се зове држава.{S} Не, него овако развијена личност је |
сади.{S} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио пољопривредом и градинарством, н |
даџије, и необично му је мило било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даница доиста и засл |
како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{ |
казивало је, да има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да |
и листове и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједина питања па д |
што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Учила их је највиш |
јглавније, ми морамо поправити оно, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и |
исте зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, к |
ек за ону највећу заједницу људску, што се зове човечанство.</p> </div> <div type="chapter" xml |
дим земљу; могу у једну нову школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они, шт |
ком по десет ових кромпирића црних, што се зову тачке.{S} Пребројте, је ли истина десет редова |
учних крпа куповних, него да новац, што се узме за домаће производе загоричке, остане у селу и |
и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је целе године при оном простод |
тељев глас, који загрми на понекога што се окренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога шам |
и читање из буквара и писање онога што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рач |
зове учење, онога страшнога човека што се зове учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштв |
е нема науке по оним светим местима што се зову школе: има, те још колико, само ко хоће и може |
це.{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена савезниц |
њега у школи: оне дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога страшнога човека што се зове учите |
једва чекао, да одатле прегледа све што се видети могло.{S} Одмах је стао питати како се зове к |
сваку ситницу и пажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога мес |
ет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.</p> <p>— |
заподевати и дужи разговори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само речима и ни |
у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, чувања његова и отклањања онога што га |
о видело што је у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже то |
.{S} Је ли то мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или |
и.{S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце му је све јаче куц |
у.{S} Хај, веселих загоричана!{S} И што се зидови издизали све више, то је и радост њихова бива |
ицу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде струган |
мо што директор уписа Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Рад |
вега онога, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре обновио све оно, |
онда право имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо.{S} К |
умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} |
„учење“.{S} У једној малој књижици што се зваше „Земљопис“ беху пописана сва имена река, плани |
вај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите корице! — Отворите први лист!{S} |
а коју страну да окренете овај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите корице |
учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, зе |
тренутку!...</p> <p>С овом кукњавом што се зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пус |
равља том великом грађевином својом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, |
ка, па се из милости зове тета, као што се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто |
е стране печатано или штампано, као што се гради по књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ м |
отићи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да |
3"> <head>3. У Рачуну</head> <p>Као што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и очиглед |
а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi |
м тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја |
а уради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, него се сваки навикава на попуштање, спо |
{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Ка |
} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</h |
каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно |
еке узане гаће до чланака и зубунић што се на грудима закопчава дугмићима, а не копчама; а на г |
ну страну окрените левој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} |
шљење, домишљање и утакмицу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и весело раду |
олазити још само две године.</p> <p>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њи |
свему изостали много, много.</p> <p>Што се више приближивало време повратка Радишина у Отаџбину |
ако стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих там |
ју.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а не при |
ржимо његову икону по школама?{S} Зашто се посветио?..{S} Шта се прича у оној песми, што сам ва |
о требало да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе |
нагиб, како се углављује камење и зашто се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта |
адио овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говорило о пол |
{S} Устао је пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију |
о школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ћ |
таџбину, рече секретар.</p> <p>Министар се размисли па најпосле опет рече: „Ипак га преместите, |
ст свет завади, онда ништа не ваља, јер се после један другом свети и од добрих комшија и прија |
е било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро |
ипак у свему почињао од елемената, јер се свако природно рашћење и наслања на оно, што је пре |
су му били тежи него прошле године, јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет, као и лане |
ну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и |
ла, да се сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А после то |
цу у селу, где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врел |
: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi> пићем.{S} Немој се поносити |
школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му |
мува, која прелети преко учионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која |
ад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом може усав |
се бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да |
ност“, „безвлашће“ и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не употребљује само у политичком смислу |
ву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добити на поклон него з |
рок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb n="365" /> не само по Загориц |
та само речима и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе, а никако из књиге.</p> |
, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ само <hi>редом</hi> може одржати у једно |
опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућут |
ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко |
н доноси срећу за целу годину.{S} Данас се руча раније него других дана.{S} Пушке непрестано пу |
ате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њим |
S} Ти си претекао свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паме |
И благословене су многе ручице, за час се калдрма доврши, и камење песком покри и заравни; и и |
ло ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа |
. „Треба“, одговори Радиша.{S} И за час се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а неки |
ебес:{S} Доста!{S} Граматику!“ И за час се досадање књиге оставише у клупу а извадише неке друг |
њега предузеше мале калдрмџије и за час се саставише. „Сад нам треба песка, господине“, рече је |
дложише неки.{S} Радиша одобри и за час се нанесе из реке толико песка, да се на игралишту више |
руге стране почеше прекопавати и за час се саставише на средини, а друга су већ доносила камење |
ноћи Милан је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му давала си |
да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотина |
ма.{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи |
и леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и |
ако ово није било много песнички, опет се простодушним загоричанима много допало, јер су видел |
олако вратите и сагињите напред! — Опет се усправите! — Сад се накрећите на десну страну колико |
ље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чит |
у са по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и |
вима свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И поново се ређају сви свети у |
је дошао и крај школске године и испит се свршио.{S} И овогодишњи је надзорник однео уверење, |
ила је по градини школској, и сваки пут се налазило по нешто да се посади, пресади, оплеви, око |
ио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једнога походиоца развио овакав разгов |
тупио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога плота, зелениле |
о: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најглавнија; али има и |
74" /> гласова, који кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ових тридесет слова, о |
{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи |
у озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне морају да |
, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и само пренесени из гради |
имо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље и дохватају са по три прста обе руке земљу |
вају у веселим играма њеним и не сећају се младости своје и толикога труда свога...</p> </div> |
, онда конац иде на ону страну, на коју се равнина накренула.{S} Сви се почудише овој малој веш |
кречана него нагла низбрдица, низ коју се сливала вода из половине дворишта и отицала напоље.{ |
нац?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева конац?...{S} Нађите ушице!...{S} Погледајте у |
ђу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим |
а? („Тако је, тако је, господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући но |
заробили.{S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и најпосле пропали.{S} Наука нам казује, да с |
одрасле, врло добар (4).{S} Наставнику се препоручује, да се држи програма и да не уноси јерес |
!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n="199" /> па се и њему скотрљаше две т |
де износила му је пакао.{S} На послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На раста |
ећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побе |
а се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда н |
де више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, није могао да научи, терала га је у |
ле ове године ниједан <pb n="296" /> му се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, |
ило некога мушкога поноса, са којега му се чинило, да је срамота да плаче....</p> <p>Дође и вар |
од сеоскога живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било вид |
} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није мо |
тану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Ра |
вака грешка могла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у |
помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстите се и р |
„господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све ш |
из семена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, да је просто посејао онако, и да му т |
ну школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно иде напоље и да се сад тек |
кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књиго |
ну, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, |
ва, своје мајке и сестара својих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи... |
ик, и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и |
ну посао и да мало ручају, и предлог му се прими. „Заповедајте, господине, данас код нас!“ рече |
ша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пожалио једноме доброме п |
ана и носио га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, он га |
стаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли д |
не овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p> |
руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, више него икад у оба р |
ов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може |
арод само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша полако, т |
али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика галантерија у изразима према же |
ош више.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> |
гле и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S |
пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра |
издељено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у својој целини. |
црепом и окречио, <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у |
се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашто сте м |
чио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида окрен |
Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешнош |
.{S} И, међу свима питањима најчешће му се наметало то питање о женидби.</p> <p>— Сад сам посвр |
вену грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа има кошница и меда, добро спр |
слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него негд |
у постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао, д |
говој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није гладан и да жели д |
.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикне још в |
да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао је |
како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи... |
код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише може да утиче на <hi>де |
{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, његове овце, његови јагањци, |
потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните га |
Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају простодушно и прилазе да га пољубе у руку.</ |
лакше и најзгодније за почетак, ипак му се чинило у многоме незгодно и непотребно за село, јер |
ло Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и сазове збо |
ати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу |
бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодна по садржини.{S} Читали су и лепше поп |
како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за |
не тражећи велике наднице но колико му се да.{S} За школу је требало око седам стотина кола пе |
и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и оно |
овде није било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S |
упио врућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад слађе није доручковао.{S} Мало после нађе |
и говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} |
им барем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њих |
ојим је постављен за Прњавор, смркло му се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме |
едмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „стварање“ света по |
ај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по памети.{S} Газдарица му даде да донесе тести |
ештину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што је видео у једној најпросвећенијој земљи |
вину само видео на страни и необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад |
је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као писменоме, па помисли: а како је тек на |
енуо на пут чим је покуповао све што му се чинило најпотребније за село.{S} Пут га је и онако в |
дравље и срећу, онда право имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније |
чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад б |
су измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога последњега не може знати, чему |
и за Педагогију и Методику, и те су му се науке много допале као нове и посве корисне.{S} Зато |
и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је <p |
иша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њој; и слушао је шта мајк |
могао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега разговора, с |
погаче и парче сира да доручкује, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдар |
ед...{S} А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да је много, и питао се, да ли то |
гу они имали у грађењу нове школе: њему се просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, |
оле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ова побожност њихова, па помисли како |
Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га |
ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенске, што ј |
ово сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опажале две природе: једна осећајна, која је ј |
Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су |
ј није могао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет |
> Да ли је коза или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли |
ниже.</p> <p>Радиша заћута.{S} Капетану се учини да га је победио па продужи овако:</p> <p>— А |
слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Рад |
номе, врате се на очигледност и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, о |
, па како је проста ова молитва: помену се сви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, |
к с учитељем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чис |
<pb n="271" /> <p>Радиша устаде, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, |
интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, привреда и ручни р |
књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Ра |
и одговарати на сва та питања, ревизору се учинило, као да су дошли неки техничари, агрономи и |
рут дебљине обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172 |
анцеларијом је било толико света, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком |
прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и путови ван Загорице.</p> <p>Одел |
најбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.< |
црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће гласније и речитије да ожали свога |
очитала све оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n="183" /> л |
а по дванаест у „туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како |
су ова слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, к |
ма направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје |
а, планина и градова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Оп |
и приличан простор на тој страни, па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње врати |
есетак хлебова те их је нахранио, па су се после малога одмора вратили у своје село и распустио |
таде и почини онолика јунаштва, деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин та |
едној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице те |
а ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а нек |
туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је |
више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и |
рвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то под кош општински, а најви |
другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су остали сами, јер и |
да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклон |
ио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита молили Богу, он је некако много раз |
ги нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се готово сви искупили, Радиша рече, да стану пред врат |
само мало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, кој |
бље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, старији ђаци, који су се „облачили |
зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви |
о који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А да |
диша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи |
нца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом која је во |
уја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо на калуђ |
„Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили судници и угледали нову загоричку школу, |
чини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане, њеног лепог чела и њ |
онели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у |
и хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су се искупила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по |
како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се вратили из чаршије, Груја је још узгред свратио и до |
ику.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за вр |
лићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива траву него и |
вали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а |
е онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и његови ученици много зближе |
ли и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву за |
а ограда је нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто |
„либелу“ од круте хартије; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је |
чела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и от |
зиданих неколико главних улица, где су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро к |
ас то је остало ђачко купалиште, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Ал |
на уравњено место за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за тим |
.{S} Њихови „мајстори“ зидари радије су се примали по околини него неписмени „Бугари“, јер су у |
али кривци с испруженим рукама, које су се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} |
може уштедети много дрвета.{S} Воћке су се све дивотно разгранале, а лепо однеговане изгледају |
ву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се непрестано доносиле, пресађивале и калемиле, а стари |
грађа са задружне стружнице тражиле су се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} И д |
идела дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> се још више из |
еч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића |
и до продужне школе.{S} Друго, добре су се стране овога малога броја ученика и негомилања разре |
е код школе, и са својим сељаком, те су се разговарали докле год није ударило звонце да улазе у |
n="240" /> их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изостану.</p> <p>У току ове годи |
бав и послушност према старијему, те су се зато и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет још |
и било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Миле |
а искрсавала сваки дан.{S} А највише су се интересовали за физичке појаве и геометриске законе, |
у ишли и у градину школску и највише су се чудили оној правилности и реду у њој, а много су што |
ље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више приближили њему.</p> <p>После читавог |
и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило мла |
вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} И деци се много виш |
убав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је омладина почела да |
ер није било другога места.{S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Л |
буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
а Радиша је само надгледао.{S} Други су се надметали у доношењу камења и песка.{S} А да би свој |
била предмет разговора у селу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дају толико млека.{S |
Србији су падали сви кабинети, који су се устезали да објаве рат Турској, док најпосле не дође |
вратили с гробља, старији ђаци, који су се „облачили“ и носили рипиде, свратише у цркву, да ост |
и, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} Чул |
ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје |
ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели зачикавати с малима, који ће пре да изучи „пи |
итељима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или су више жалил |
!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили, кад су дошли школи.{S} |
крају још прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје |
вему.{S} И они који пролазе радовали су се, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ село |
коју су сви лепо разумели и радовали су се од срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао једа |
дате.</p> <p>Идући путем разговарали су се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме пост |
/> они, који су били поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загл |
мели овако да исплету.{S} Зауставили су се и на побусаној страни више школе и чудили се како се |
и, који су долазили на славу, дивили су се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у Бе |
.</p> <p>Идућег Понедеоника искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у и |
} И људи, и деца, и младићи закитили су се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и око м |
Други дан у школи</head> <p>Разишли су се сељани од суднице и разнели по свем селу глас, да ће |
, па је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа д |
ет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета |
{S} А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим пословима још више.{S} А ти су послови |
успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су им заслађивали горчину |
.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, |
„пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, <pb n="21" /> да се после подне опет с |
ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица, која је тр |
лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни |
одитеље на њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио д |
сам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци заузели, те |
чани што пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло ј |
ао „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одвалио једну добру партиј |
седи и пије и једе по три дана, него су се гости примали у све четири и у свакој поставили по ј |
је <pb n="360" /> било видети, како су се загорички ђаци грабили, да очувају семе од какве бољ |
и алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рендет |
това.{S} И довршио их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како ј |
о, деда, само кад људи хоће.{S} Како су се полако навикавали, тако полако и нек се одвикавају; |
учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео једно кукас |
аки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не познате!{S} Па, Недеља је, |
ечаности својих другова.{S} Али како су се разочарали, прво <pb n="301" /> кад су видели каква |
сио учитељицу липовичку.{S} И колико су се загоричани радовали, што ће њихов вредни учитељ да с |
ко крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставили су у порти код |
.{S} Најпосле су сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око девет с |
је чисто и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господ |
за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући пр |
у крапучем од трешњеве коре.{S} Зато су се много и чудили овој сандучари и мислили су, да челе |
вао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испит |
: или она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И |
суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више приближивали вароши, то је Радиша све више мисл |
читељ њихов „записује“ све.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), по |
а заједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Р |
гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да |
.{S} Конак код кмета</head> <p>Пошто су се добро одморили, кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћ |
ва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао је |
је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S} К |
х је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописци и они, који имају добр |
радиле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судови пер |
за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија за сву околину па често и з |
.{S} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се завршује наша младост и детињство, а почиње зрелост, |
да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} |
о.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <h |
оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоских ств |
говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за углед!...</p |
и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са с |
и празника, те гађају у нишан и надмећу се у разним другим играма.{S} Често ту дођу и девојке, |
сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} |
ује.</p> <pb n="16" /> <p>Мало после чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло се не само по |
прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, који јавља да је дошао |
ало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се договорише, да му не даје више да сиса, него да му д |
воји се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га на |
а дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и не иде, него да ноћи овде и сачека |
ead>3.{S} Село Радишино</head> <p>Успех се Радишина рада не види толико у школи колико у селу њ |
а да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, па |
има.{S} И после неколико година од ових се првих почетака готово на сваком брегу, на свакој стр |
мо што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и покривена |
има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више пази на здравље појединаца: на храну, оде |
не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, државно, |
блу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и реч |
и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се поплаши много па прати људе на све стране, да га тра |
{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што |
ако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима ново.{ |
о ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожалио, да му је што украдено.{S} Заповед |
ечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S} Колико сте узели, а колико |
постане навика и умешност.{S} Ништа за себе, прекинуто и одвојено.</p> <p>На четвртом месту ст |
само поуке, него и забаве и насладе за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, |
после сви доносили и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве |
м просто.{S} Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, |
аго мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
лат за себе и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и ма |
двојица тројица заједно, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да ск |
су после, особито они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Рад |
ара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а не гради свака кућа што јој треб |
оставе послуживање, па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредо |
ели и могли, или је сам поручио, као за себе или школу, па после њима предавао.</p> <p>Циглари, |
S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или попови.{S} Запамтите |
н облик.{S} Онда се цртање продужило за себе.{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар не само с пра |
руку, те су набавили и потребан алат за себе и продужили израђивање и за себе и за друге.{S} Уз |
игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се |
то бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} |
у рођења...{S} Морам тражити прилику за себе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и у |
правља школу своју, он мора да поправља себе, учитеља... </p> <pb n="391" /> <p>Наше школе ништ |
у пркоси, те га још више изазива против себе.{S} Он се под туђином свађа исто онако као и у сло |
еђају никога, те да га изазивају против себе, него траже оно што је у опште смешно; а забавно и |
ле имао благодејања.{S} Јер многи поред себе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А |
а је капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и |
влада има својих ревноснијих чланова од себе саме.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отвори |
ачамо своју државу, ми морамо почети од себе.{S} Поправи, ојачај и унапреди себе па си поправио |
да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само приносио и припремао потребну х |
Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А |
А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко својих ученика и познаника.{S} Да хватам |
{S} Зато нам је дужност, да почињемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, не само на сав |
а се чувамо.{S} Зато сваку поправку код себе сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнет |
то је и она гледала, да ту празнину код себе, у спреми својој, надокнади што пре и што више.</p |
акав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ <pb n="267" /> И пошао |
онима, који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредовати |
ече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам шко |
тарао за једно узвишење за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само |
ијатељски одношаји. „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теб |
ругога учим, морам се трудити како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и сув |
метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић |
од себе.{S} Поправи, ојачај и унапреди себе па си поправио, ојачао и унапредио и народ свој, д |
д ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Ве |
тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једн |
и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје. |
тар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат Миладине, и они који пију сил |
е другојача.{S} Шалећи се и забављајући себе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају |
</hi>?..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) |
ни лако ни добро.{S} Морао је дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послет |
а они?{S} Човек није могао начинити сам себе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Мо |
е држали за најбољега ђака; само он сам себе није држао за најбољега, јер то никако није волео. |
ругим <pb n="403" /> народима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао |
о што год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље |
оне и здравије.{S} Погледајте само, око себе, како се лепо беле не само зидови него и таван, и |
сматрају природне предмете и појаве око себе.{S} Животиња познају доста а готово и све шумско и |
И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање |
.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ће и други виде |
ц.{S} Он знате да има неколико људи око себе, који се зову министри и који су изделили послове |
осподине, да се називамо Турцима између себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има |
шову“! „на мотици“, „на даску па између себе“... одговараху <pb n="118" /> деца и домишљању не |
истри и који су изделили послове између себе, те је један за судове, други за цркве и школе, тр |
лушајте старије своје, волите се између себе и слажите се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу н |
арод је наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n="403" /> народима, и бранио себе |
ка?..{S} А како ваља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љутите један другога?..{S} Хоћу |
задруге, стане тако да се тамани између себе, ту нема добра за задругу па ни чељад њену....</p> |
трче по школи, да се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даниц |
љске редове, те да се бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само зато премештам, што Вам ни |
ршено.{S} Напредак је у <hi>усавршавању себе и свега свога</hi>, а није у примању туђега и гото |
х су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће потребе, него граде и по селу |
мајка прва скувала три бакрача пекмеза себи, један Миљковој Станики, један газда Мијаиловој до |
Милош нису могли да нађу писмена човека себи за писара у целој земљи, него су их доводили са ст |
што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ће и |
он жали свога господара, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да |
рукотвор, што сами израђују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа |
отребном новином, да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљком наоколо па су после |
е развоју, у својој целини.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и премишљао о с |
воме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p> </div> <div type="chapter" x |
n="250" /> <p>Мајстори дакле направише себи привремене кућице и, у име Бога, отпочеше копање и |
карактеру и преступи према другоме па и себи самоме.{S} И тешко ономе, који није осетио довољно |
ши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о |
; свога кројача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свога чобанина, који чува |
er" xml:id="SRP19102_C15.1"> <head>1. О себи и своме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мисл |
елини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: народ наш и |
огађај.{S} Зато је најпре и премишљао о себи: где сам рођен, где сам никао и одрастао, куда сам |
да-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здра |
развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Нека <pb n="192" |
могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стајаше |
у за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у Загорици |
но и пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поп |
њавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако р |
а земља мора имати извесних састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да |
.</p> <p>Капетан се дубоко замисли па у себи рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?!“</p> |
Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним одношајима нису у д |
и с оним малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили, кад су |
акле имам да вршим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, на његовом телу и души, а |
а се не обрукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбо |
нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи.</p> <p>Онда је најпре тачно премерио земљиште и н |
а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три, |
> <p>Радиша није тако радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла доста; само полако, и, |
тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом уређена земљо!{S} Збогом срећни и |
загледивали сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им |
ога света. „Начинићу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их |
да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог |
слушао ову простодушност Миладинову и у себи мислио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи д |
ете овако <hi>добро</hi>“, па помисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мис |
речи падоше некако необично и помисли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице!{ |
из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њега са |
бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говорили |
оју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, о |
, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анархи |
вета и то усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви посл |
у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себи.{S} Ја <pb n="54" /> сам у овоме свету доста видео |
учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом |
де да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... |
Ја мислим, да сваки носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо |
ће упитомљавати, и неће привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар |
да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га |
о као јунак за све нас.{S} И право је и севап је, да му дете помогнемо!...“ И сви дадоше колико |
ите ми још једанпут: исток, запад, југ, север!..{S} Покажите ми зидове: источни, западни, јужни |
за тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово источна, |
исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и в |
точна, то тамо западна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо да кажемо, д |
ране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми још једанпут: исток, запад, ј |
га.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточне стране, те да заклања од ветров |
ва, ни ливада, ни забрана, него само са северне стране нешто мало жалосних остатака од некадање |
багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, да служи као заклон, или на каменитом з |
ите ми зидове: источни, западни, јужни, северни!..</p> <p>„Добро сте то запамтили.{S} Сад извад |
точни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да вас к |
е на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас кушам овако.{S |
ц пун метар далеко од зида с нагибом на северну страну.{S} Дотле деца већ почеше да доносе каме |
е и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточне стране, те да заклања од ветрова, а мање |
Знате ли, која је окренута југу а која северу?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћ |
пред вама?.. <pb n="163" /> Окрените се северу!..{S} Шта је на тој страни?..{S} Окрените се југ |
ани, Французи и Енглези.{S} Окрените се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Сл |
онда је један крај окренут југу а други северу.{S} Знате ли, која је окренута југу а која север |
точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да |
јексере код торбе па улазила у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су д |
тима у ред.{S} Онда су улазили полако и седали на своје место као и првог дана.{S} За њима уђе |
би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, само кад бисмо умели да радимо земљу к |
свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седам — десет или <hi>седамдесет</hi>.{S} И у овом осмо |
да у селу Загорици било седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам |
Он је сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина година он је ишао по |
е било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{S} Онда је у |
еђу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина година он је ишао по земљи и учио људе.{S |
но.{S} Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{S} Онда је у Србији владао Стеван |
ите шест!..{S} Како је сад?..{S} Узмите седам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите осам!..{S} Како је |
рећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести л |
ко му се да.{S} За школу је требало око седам стотина кола песка и преко хиљаду кола камена, и |
јала, и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниј |
} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете кући!. |
S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је у седам редова?..{S} Шта је то седамдесет?..{S} Колико је |
пет?..{S} Колико у шест?..{S} Колико у седам?..{S} Колико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} А |
где ми добијемо један товар, они добију седам товара...{S} И све је то записано у књиге па људи |
{S} Колико је ту?..{S} Колико је у свих седам?..{S} Нађите осми!..{S} Колико је тачака у осмом |
у је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седам — десет или <hi>седамде |
о им поделимо шездесет?..{S} Сад узмите седамдесет и поделите им то!{S} Колико добије први а ко |
олико је у седам редова?..{S} Шта је то седамдесет?..{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли ве |
i> редова, он има седам — десет или <hi>седамдесет</hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} Ако нек |
одрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња |
саше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете оста |
, распоредио по клупама и казао како да седе, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n="27 |
о 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе су стајале у дв |
ак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, о |
више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: учи |
сле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли оч |
ове свађе капетанове с Радишом, капетан седе и написа ово писмо министру просвете.</p> <quote> |
бле, па се усправите! (Прегледа их како седе и поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто |
код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли се прст |
и искрена.{S} За време вечере млада је седела с њима заједно, а није дворела по њином сељачком |
чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомично и слушала као свето јеванђеље; а кад с |
же; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те нам преседн |
куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошке се поскидале с д |
лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига.{S |
м зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по крајевима вароши, нису ни куповали пера, него |
руисао једну нову клупу, најзгоднију за седење и рад и најпростију за грађење, па је после пост |
зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, |
преоптерећивао децу умним радом и дугим седењем у школи.{S} Његови ученици ништа нису учили нап |
идањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак телесни ваља |
шу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држању главе, писаљке и таблице и у писању поје |
титога и вреднога али неписменога Миљка седео је сада исто тако вредни али писмени Крсман, који |
аспусту школском Радиша је једнога дана седео с оцем и мајком за ручком, и отпочео је овакав ра |
да је сада на столици министра просвета седео човек, који је једне године био Радиши изасланик, |
ори прозоре.{S} За све време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе |
ле вештине, јер је сваки ученик у школи седео угодно и свакоме је свака грешка могла да се испр |
на нико више од вас неће <pb n="230" /> седети у овим талпарама, кровинарама и брвнарама које п |
м.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а де |
А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како се ово |
Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се н |
ко их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на зе |
а одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е |
кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi |
{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учитељеву, Радиша ступи у једну ве |
иже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами с |
је наш град сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{ |
отпуно према дечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на је |
тави једна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости примал |
, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој призн |
на један избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах од |
онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није |
на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте! |
и поручено десет нових клупа са по три седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе направи он |
лико су могли моји добри загоричани.{S} Седма је, тако исто велика, што учитељи нису стални, те |
roup" xml:id="SRP19102_P7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДРУГА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div typ |
у самом почетку рада нове ове и његове седме године школског рада.{S} Мало пре тога на два три |
er" xml:id="SRP19102_C4.6"> <head>6.{S} Седми дан, продужење свега и подела слова на дугачка и |
лико је у свих шест редова?..{S} Нађите седми ред?..{S} Колико је ту?..{S} Колико је у свих сед |
лико деветака има у сто, колико осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то исто радили и на табл |
<pb n="139" /> шестица!..{S} Колико је седмица?..{S} Колико је осмица?..{S} Деветица?..{S} Сад |
S} Четврто?..{S} Пето?..{S} Шесто?..{S} Седмо?..{S} Осмо?..{S} Још једанпут, кажите прву реч!.. |
оге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много разних друштава, |
ог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати прим |
у њих све своје послове посвршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И так |
одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога треба да се одморите и да што више научите“.{S} |
а идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје миле и драге....{S} Па |
т — десет или <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам |
љина!....{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> <p>Радиша није т |
ече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам |
ту опрему.{S} Радован задржава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу |
њега облише сузе, он зајеца и место да седне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и глас |
то пише: <hi>сео</hi>, кад неко дође па седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напишем сео!.. |
ижуља пребије кад се испусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испустите |
води на међусобну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То није права политичка борба и у таку п |
те добро чувати да не испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбиј |
авите и буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните право!..{S} Грујо, дај ми гусле...{S} Груја, ко |
д оставите и букваре и табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, |
дина?..{S} Сад оставите и то у клупу па седните право?..</p> <p>„Овај је Свети Сава ишао некада |
ђе до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници општинскога суда и запита: би ли и ми могли што |
озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{S} Прекрсти се и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу |
ју у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува могл |
а рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је запамтио како |
таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите сва ова слова |
оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда извади један табак круте хартије, |
рече, да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S} П |
моравају, он им је рекао да оставе и да седну усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да ва |
би икону па се окрену деци и рече им да седну.{S} Онда рече кмету, да седне и он, па поче овако |
ти зове тета, као што се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а |
ела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло врем |
пољопривредне машине: за орање, дрљање, сејање, окопавање, жетву, вршај, вејање и тако даље, и |
а су и разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљи |
ранама разривао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа а по на |
ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати добро семе и што никне заливати, плевити и чуват |
адину, направити распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, заливати и тако д |
И овде му исприча ону Христову причу о сејачу и семену, коју је деда Радивоје саслушао нетреми |
робом никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође понос и храните |
је била Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавили боље плугове |
мекне, па онда да га посеје, и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану.{S} И чел |
еде; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза |
белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{ |
били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, што их је |
мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује и калеми, рече Радиша.</p> <p>Миљ |
његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се што сеје, |
апредак, него га у многоме коче.{S} Оне сеју фразе, развијају фразеологију и дају шарлатане, ко |
идеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше н |
да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и све ново што им је треб |
ече: „Ово би ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла |
толицу за његову собу, две метле, једну секиру и једно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у Загор |
само у срезу него у томе округу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упита министар.</p |
Дакле развод без конзисторије, додао је секретар.</p> <p>- Ако моли, преместићемо и њу, рече ми |
ије.</p> <p>- А његова жена? запитао је секретар.</p> <p>— Његова жена нек остане; она није кри |
обедити школу а политика отаџбину, рече секретар.</p> <p>Министар се размисли па најпосле опет |
рио, јер сам му био надзорник, одговори секретар.</p> <p>- То ми је мило, али га капетан не трп |
но дрво, које им највише треба па га не секу младо и на грабац, него чекају док порасте велико |
искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; |
аје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ села Загорице и тако је и свршила за учитељицу заједно |
поједине куће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чине народ или |
што је обишао са својим пријатељима сва села, он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици |
, и о круни свега овога напретка мојега села — о лепој богомољи његовој, која данас блажи душу |
о ће се сваке године сва деца из вашега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али |
е господин министар преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за вла |
те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а |
постало ма какви чиновник, а из нашега села није изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет |
што не жалите свога труда, да од овога села направите рај на земљи а од становника његових пам |
е омогућио школовање све омладине овога села, уредио сам градину школску, те од ње створио мали |
таре од самога тесаног мрамора из овога села, те се бели као Студеница.{S} Њен је намештај још |
ва рата.{S} Гробова је доста и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободили све, и |
, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су из околних села говорили: „Боже нам да |
се из ње упућује Господу за добро овога села и свега народа нашега...</p> <p>Једино што још у З |
опети на које још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже што више |
а.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, |
на Миљко сазвао све виђеније људе свога села на договор; и договорили се, да новац прима, чува |
ок је он ово посматрао и сећао се свога села и свога детињства, чича Миладин викну: „Ено, госпо |
а и лудих обичаја свадбених, а из свога села је он још из детињства доста и поборавио.{S} Зато |
о да учини за просвету и напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председн |
нима, те да види и другу половину свога села.{S} Зато рече деци: „Данас нећемо учити у школи, н |
у Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“...</p> <p>Онда приђе Радиши и срдачно се рукова |
ро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље |
представнике слатке куће своје и лепога села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{ |
шлога века дође од капетана кмет лепога села Планинице и објави капетанову заповест: да свако с |
S} Морам тражити другога некога из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислит |
ти је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви ви |
ти изборима и да ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ И доиста, после кра |
ици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати изборима и да ће и о |
о тих села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и вели |
ајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доц |
мо у Загорици.{S} Око Загорице су друга села.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, друга села, |
каре него твоја ишпартана поља, ушорена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми пока |
амо запиткивао за које шта: за поједина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њ |
и моје село угледају и други.{S} Околна села не само да граде клупе него и зграде школске подиж |
ани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је |
дно оближње брдо, одакле се виде околна села и приличан простор на тој страни, па су се онда вр |
зимљивији и најсигурнији људи, и околна села почеше на њих да се угледају па по мало и да им за |
о.{S} Њихове су калемаре звала и околна села, да им калеме; њихове су кошнице продаване по дука |
се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај геометрије почео се опажати и на имањ |
едни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по равнијим крајевима имају школе, а они <pb n="57 |
} И не може се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатно изненадила.{S} Прегледајући ђаке н |
бивао, да узмем коју добру девојку и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако н |
ли су од Загорице па писали сва позната села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или |
ојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су погинули на бојном пољу, бранећи све нас! |
алеми, он је доводио калемара из другог села.{S} А о толиким врстама јабука, крушака, шљива и т |
аводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код |
у селу његовом; јер школа и јесте зарад села.{S} Радишини мали ученици постајали су велики, а о |
разговора, слике са данашњега пута, од села, од његове школе, као и планови о сутрашњем раду.< |
не, најбољега сведока твога труда, и од села твога, којем си осветлао образ, и од ове деце мале |
од села? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да на |
трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од села? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не траж |
мислио је дуго, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су |
и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници и |
адиши била драгоцена грађа за познавање села свога, а у исто време упознао се боље и с поједини |
з вароши, а они су други били оданде из села, особито они, који су суделовали и при грађењу нов |
а. <pb n="96" /> Још мало па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загор |
е кратког времена дође један домаћин из села па запита, може ли суд сад да му набави један плуг |
ико познато из основне школе или још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латински, па после и Фр |
p>Пошто су овако путовали два сата кроз села и још пун један сат кроз планину, дођоше до једне |
дак и свој, и <pb n="394" /> школски, и села самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи |
данас постоји, на славу творца свога и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово |
Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код |
е великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Показивао је опет на којој је страни који наро |
бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да |
самоуправа.{S} Тако сад ови кметови или села сама да бирају капетана <pb n="353" /> и начелника |
и чинили за напредак свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесно не би развио |
, а на другога нек узјаше господин и до села се неће скидати нигде!“ одговори Миладин.{S} Радиш |
ку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особито женских, да виде учитељицу своју као млад |
донекле.{S} А <pb n="133" /> после дођу села и градови где живи друга вера и други народи, и ми |
шке њихове.{S} Још их је питао, која су села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и то |
кад буду готови.{S} Постидни иза других села а жељни науке за своју децу, Загоричани се даду на |
гледивали су и сви пролазници из других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом |
ки ђаци.{S} И иза Загорице има и других села, у којима је одавио отворена школа, па су у њу ишл |
, да је и то било новина, које у других села није било.{S} И та је новина збиља допринела, да с |
друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вароши или |
даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Н |
имале првенства међу девојкама осталих села, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху |
кроју, те оно одваја од одела у осталих села.{S} Само је купован фес, који се пере кад се испрљ |
ху из овога села.{S} Људи су из околних села говорили: „Боже нам дај среће и напретка загоричко |
ни дан дође из оближње вароши и околних села читава поворка гостију.{S} Дошло је и неколико заг |
} Око Загорице су друга села.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет д |
бе <pb n="396" /> и кривице, и да се не селе као Номади па и неколико пута у једној години.{S} |
су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиш |
о је само Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели извештај министру.{S} За тим је и кмет о |
а извести.{S} Ево се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и председницима, које сами |
ашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Загорице и у целој нашој земљи школе нису от |
т и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не остану сле |
и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, има пуно писмених људи, а у наше |
своме селу, него су и продавали околним селима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели |
> не само по Загорици него и но околним селима.{S} Један од оних првих великих ученика Радишини |
село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричк |
зонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селима није мислио, да кошница може бити другојача од о |
„Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градовима или варошима живи наш народ српски, |
неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“</p> </div> <div typ |
а света, где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овака колица.{S} Многи рекоше, |
воме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, као у вароши, и у |
изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не само болни траже окре |
кући, привреда и ручни рад, особито по селима.</p> <p>И наше средње школе морају нагињати овом |
че Радиша. „Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Рад |
којим се Радиша сам премешта у Прњавор, село у једноме најдаљем округу.</p> </div> <div type="c |
друго: и село њега и он <pb n="344" /> село, и Даница њега и он Даницу.{S} После кише сунце ув |
er" xml:id="SRP19102_C2.2"> <head>2.{S} Село Загорица и његова школа</head> <p>Село Загорица је |
r" xml:id="SRP19102_C14.3"> <head>3.{S} Село Радишино</head> <p>Успех се Радишина рада не види |
ао је напредовао не може бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: једно што је ово новина |
оман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико с |
авље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добро; људи су сложни и једва су чекали да се и |
во шта је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, и право је имао кмет М |
о постоји, него и у животу Радишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша добија школу; и престаје |
лику и лепу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А спремљена грађа таман <pb n="251" /> се беше |
нашу школу да направимо колико треба, а село после како нађе за право...</p> <pb n="232" /> <p> |
ше о несрећноме боју косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога учитеља.</p> </div> <di |
о: да је дошла заповест од капетана, да село Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једн |
.{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре него за владине људе, |
а се врате у школу и договоре овако: да село да Томи од општинске утрине где хоће двапут више з |
ра село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То би била опш |
ве школе</head> <p>Али је ова година за село Загорицу много, много значајнија по томе, што је у |
па покупује што му је најпотребније за село и пође.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
о све што му се чинило најпотребније за село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцелари |
ве је набавио и учинио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то ви |
авио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n="380" /> нису морал |
и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опасности од глади, |
нило у многоме незгодно и непотребно за село, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по в |
д хартије није имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="193" /> Много би му више в |
кречена и покривена ћерамидом.{S} Кроза село и старо и младо види необична путника и необичан т |
ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то |
> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, < |
ас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, |
ела свој благотворни утицај културни на село.{S} И Станојка је збиља и заслуживала ову пажњу и |
та не поставља капетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира друго |
вори:</p> <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S |
ближој планини, те јевтино снабдева све село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покривај |
били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; |
тојим ти добар, господине, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и сл |
што су је осећали кад помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им |
ка није закметио капетан, него да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече т |
овоме да известимо министарство, да је село направило план за зграду с две учионице, за два од |
највише је овај мајдан послужио кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова зи |
, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, |
даном пролазио и за кратко време све је село знало: да је дошла заповест од капетана, да село П |
{S} Крушевац!..{S} Косово!..{S} Које је село до Загорице с источне стране?..{S} А које је село |
горице с источне стране?..{S} А које је село до Загорице са западне стране?..{S} А које је с ју |
поред среске канцеларије, под којом је село Загорица, и он сврати њој, да се представи капетан |
ивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било најзго |
је мирно текао и напредовао.{S} Цело је село сазнало за ову радост у школи и сматрало је као св |
и друге грађе растове и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Км |
ва излета, не само да Радиша види своје село него и да ученици његови виде што више и даље од с |
, којим је намеравао да препороди своје село.{S} Јер и само читање и писање јесте средство да с |
ead> <p>Јачајући и подижући овако своје село привредно, умно и морално, Радиша није заборавио, |
го оним што је желео да пренесе у своје село као најбоље, те да га приме после сви.{S} Зато је |
се после малога одмора вратили у своје село и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по В |
те изучио ковачки занат и дошао у своје село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, а после |
е „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје село?</p> <p>Миљко стидљиво слеже раменима и одговори м |
..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетину година!...</p> </div> |
учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Околна села не само да граде |
</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> |
е дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само |
ствени храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је света и века; и да није било |
другој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде добри путови, те се свуда |
Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озебао сунцу“....</p> </div> <pb n= |
бро си нам дошао, господине!{S} Наше те село једва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо ос |
ати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи |
лу, да оно учини како је право, онда ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затр |
pb n="341" /> Господин капетану, све ће село молит’ да господин Радиша остане.{S} Оно га не да, |
е потребе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп |
је му је поуздано достављено.{S} И поче село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири |
е, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у |
у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома |
а вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте з |
е мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да ви останете г |
да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време |
читељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па одгово |
, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше село данашњи је дан доиста највећи и најзначајнији дан |
подине, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb |
ма је изабрао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му је остало само да збере оно |
е још више умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n="344" /> село, и Даница њега и он |
, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све |
мале прилично удаљене једна од друге и село растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све кр |
ија, што су задруге напредније, то је и село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с наро |
јега помагача из вароши, који познаје и село Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на р |
него су и израдили све ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{ |
.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благо |
кле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране п |
аље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} После |
т’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да т |
м и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једно своје |
едан јединствен начин, да је ретко наћи село, да је један заједнички посао извело овако сложно |
оја је већ постала мали расадник за ово село.{S} И тек је настао распуст школски, да се обоје о |
што, што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису толико |
предњачиш: подигао си ову новину за ово село, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно |
одигне наша нова школа, којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као |
и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на оволику грађевину?.. |
етан не може да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашта праћ |
миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, његове овце, његови јагањци, његова мајка, сестре |
обре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто ви |
<pb n="50" /> кад и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју шк |
ицу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући |
и објави капетанову заповест: да свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варош |
{S} Учитељ је знао, да је Радиши далеко село, па му ништа није ни радио.{S} Само му је рекао, д |
} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И |
/p> <p>И за неколико дана знало је цело село, да ће Радојица Вукмировић, Милић Лазовић, Никола |
најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и како је рекао, да |
оручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.< |
а, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и многи |
се Радиши чинило да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који па |
ако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, |
едно није дошло „празних руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре |
жао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија |
емљи нису више много запљускивали мирно село Загорицу.{S} И у школи загоричкој пошло је опет св |
у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је л |
је школе, и да је то за једно сиромашно село, као што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учин |
>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете |
и диреке није ништа рачунао, јер ће то село донети: поделиће се, па који вуку камен неће песак |
вестимо господина министра, да је данас село решило, да гради нову школу и изабрало место за њу |
ће село, грађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи с |
ц.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и укућани Радишини |
орици преносило се из градине школске у село, и оно је почело да осећа благодети овакога Радиши |
испао овако срећно за руком, врати се у село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако запи |
{S} Пут у Загорицу</head> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још један млади |
је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко но |
а спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово |
па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што |
ку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову школу, што се с |
ршио четврти разред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим писмена младић |
истао је и кућу своју да да, само да му село другу направи, где хоће, а и после је помагао мајс |
е за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе растеривати одавд |
.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>село</hi> пише великим словом и почели су од Загорице п |
Село Загорица и његова школа</head> <p>Село Загорица је у једноме од најврлетнијих и најзабаче |
се кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све што може, само да не буде |
о, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па |
много чинила и Даници, за упознавање са селом и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима |
е тековине, али ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</ |
они домаћини, који имају ђака, или сви селски.</p> </div> <pb n="75" /> <div type="chapter" xm |
ори класично; „Божје и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га за |
Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала селу што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од |
<p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ НАМ УЧИТЕЉ ТРЕБА НА СЕЛУ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј. МИОДРАГОВИЋ</p> <p>БЕОГРА |
ћевне послове па чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему то ништа није било теш |
да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „танкога смо стања, па не м |
видео, колико је добро: што је рођен на селу, те добро познаје живот сеоски, што је слушао и во |
" /> <p>Радиша је, по томе, одрастао на селу, у чистој свежој природи, гледајући како се она ра |
и</head> <p>Каква гимнастика за децу на селу, која све слободно време проводе у раду код куће и |
не би развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редо |
зе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, |
би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, који је био основа цивилизацији у свету... |
све благородно или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео један необично леп обичај: да једн |
а буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онако, како бих желео да |
е.{S} То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато |
ој мисији, коју имам да извршим у овоме селу...{S} Зато да тражим учитељицу.{S} Да тражим ону, |
је био највећи догађај не само у овоме селу, од како оно постоји, него и у животу Радишину.{S} |
да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} |
исмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> |
срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа н |
вом реформном и културном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кр |
ну количину цигала, црепа и креча своме селу, него су и продавали околним селима и носили у вар |
после и они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао кућу о |
ило, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да не морате нико |
а буде писар општински и остане у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, |
сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напредније; а |
н је сасвим извео уређење поште у своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} |
загоричани први пут сада видеше у своме селу дунђерско тестере и да се стружу дрва за огрев!{S} |
ead> <p>Ево шта је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, и право је им |
загоричани слушају ову молитву у своме селу, певану од своје узданице, своје наде, од свог срц |
, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће г |
може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан с оваким напретком и пожелео |
шије сав столарски посао радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, како се граде и прозо |
је шеширима, који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке и опасач |
старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи |
че, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се кот |
би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило |
о као једино писмено у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово <hi>наше</hi |
p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да одредимо неколик |
где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту нем |
према породу своме, ученицима својим и селу своме, ја сам одужио дуг свој и према народу своме |
е више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше долазак свештеников у вели |
, шта ће тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, та |
се сељани од суднице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред свакидањих малих ђака учи |
/p> <p>— Ево ми сад прилике, да покажем селу, како се поправља, ђубри или гноји земља без ђубре |
а, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово |
икано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Манастире су подиза |
ра“, и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку школу....{S} И ту му показа цео пл |
гнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједн |
е онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долазили ст |
роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па силне п |
Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, па ћемо |
то ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Загорице |
и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и |
за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш |
да стану све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје |
ложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер |
, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо мимо све |
иже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу и |
иких ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. |
је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивање њихово.{S} |
бар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживал |
ену његовом „Милунов Мост“, који у овом селу и данас постоји, на славу творца свога и села одак |
онака колица, каква после сваки у овом селу може направити“, мишљаше Радиша: и смисли овако! д |
ао да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ |
нате, који данас ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко х |
у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говорило о политици, то он |
ећ постојало у Загорици као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је с |
ви, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече др |
стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за пра |
снег, остала да прича козарима и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> |
е преруше.{S} И почеше запевке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{ |
рици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при |
то се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стругане даске, греде и дирека, него све дељ |
/p> <pb n="382" /> <p>Путеви су у целом селу оправљени, а местимице и подзидани и насути, да ва |
доста је било времена, да се у маленом селу Загорици и до последње и најудаљеније чобанске кол |
ткуд ово у овом простом и непросвећеном селу, у којем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша |
мао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нема толико равнице да би све куће могле да |
и и чудили се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила |
еници његови видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је би |
ни пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{S} Једанпут о заветини сеоској они то помену попу |
а калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груја онда рече: „Дај |
е и козе — исто онако као и у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини му се, да је |
подигло у вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову величанствену палату, с којом ћете се поносити |
што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни, да се с њим можете по |
> <p>— Родио сам се у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао ц |
н хранитељ погинуо, ишла је као луда по селу, сва расплетена, с преврнутим оделом, и хулила на |
чили, и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празн |
лу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикивати једнога по једнога, да сутра д |
је оставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује људе некаквом новом <pb n="336" /> на |
од тесана камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљково |
испросила за учитеља загоричкога, и по селу Загорици, да је учитељ њихов Радиша испросио учите |
извесне домаће потребе, него граде и по селу врата и прозоре и под, где год ко зида нову кућу и |
аповест од капетана, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овог |
по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{S} |
оље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати... |
А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи бакраче, па да т |
срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с колима и воловима |
шао и узимао и најмарљивије разносио по селу.{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе везе |
<p>Муњевитом брзином разнео се глас по селу Липовици, да се њихова учитељица Даница испросила |
е у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; |
и, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да с |
цу и на ученицима својим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, <pb n="95" /> на воћу, |
послужио кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова зиданих неколико главних у |
га су сви сматрали као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже |
гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој кући има гусала.{S} Зато |
.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капетан, него да га бира село са |
ила лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам парохија; а са |
вако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под није ништа ни помињао.{ |
стотина метака, а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад |
суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о |
спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде |
у у Јоксима, најзадружнијега домаћина у селу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јок |
је крава дуго била предмет разговора у селу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дају |
сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви п |
роугаону форму.</p> <p>Крсманова кућа у селу није била последња.{S} За њом је дошла Миладинова, |
у ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерамидом.{S} Кроза село и ст |
пштину чине поједине куће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чин |
ко су та писма била упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала адресантима бесплатно, а |
тако даље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима |
за домаће производе загоричке, остане у селу и да се употреби на друге привредне циљеве.{S} И н |
д вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се |
да је постављен за учитеља VIII класе у селу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиша добије |
си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подигао си ову новину за |
уће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, |
окречио, <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} П |
еби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какве сав памета |
раћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давање на чколу.{S} |
о му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи: оне де |
ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} |
вљу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви ст |
на рада не види толико у школи колико у селу његовом; јер школа и јесте зарад села.{S} Радишини |
меља.{S} И за неколико дана није било у селу живе душе, која није дошла да види, како се зида и |
чило књигу и дошло као једино писмено у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: |
и иначе поучних.{S} И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши и питао га за савет. |
ме незгодно и непотребно за село, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па |
; да преправку изврши најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да д |
спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прву |
Радиша му рече, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не мо |
о таквих грдња и такве псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се њ |
имала и чаршијска пратња, јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него са |
ку за поливање.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је већ већа половина зиданих кућа покривених црепо |
ли, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах д |
/p> <p>„<hi>Президијално</hi></p> <p>„У селу Загорици повереног ми среза учитељ је неки Радиша |
А кад они ништа не траже, но остављају селу, да оно учини како је право, онда ће село лако и н |
т’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо по |
кошницу особите врсте, која је у свему селу изазивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Нико у Заго |
ним и разноврсним делима, покушао да у „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и на |
{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару |
шкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељака правило, да их сунце не затече у постељи, дотле |
дника и радничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „експлоатишу |
ло после нађе се код школе, и са својим сељаком, те су се разговарали докле год није ударило зв |
му лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи. |
ади.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико су им они и позајмили, и накалемили, и п |
позове и њихове родитеље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви су поранил |
{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, што имају оваког учитеља |
, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини земаља или ђубрењу б |
икује.</p> <p>Освануо је Петров дан.{S} Сељани су почели да долазе још зором, те да хватају хла |
уги дан у школи</head> <p>Разишли су се сељани од суднице и разнели по свем селу глас, да ће Ра |
теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окр |
а неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ И доист |
и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по које печено пи |
, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледу |
и ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна |
ј заједничкој штедионици.{S} Али околни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Ра |
о него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онд |
ола; како ће се лепо наместити; како су сељани добри људи; како ће се сад отворити друго одељењ |
ао, господине, што пожелео! благосиљаху сељани, пливајући у радости, што им се школа неће затва |
х, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани примише ову изјаву кметову веома радо и сад поче |
ељу је било мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, што имају оваког учитеља; обојма |
ом приликом и својим ученицима и својим сељанима шири поглед на народ свој и свет још више.{S} |
шали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељанима којих беше пуна тескобна загоричка школа, па < |
какав кулук.</p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, који беху дошли судници: „Људи, ко год кад не |
о се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу, преко које је сазнавала за много што |
кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђењ |
о га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и укућани Радишини видели црквенску књигу у Ради |
не, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у н |
ји код ковача, то би учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} Зато смисли, да точак ос |
о нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да Бог због тога не пусти к |
на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је в |
све.{S} Највише му је пало у очи, како сељаци, особито мушкарци, много пију и расипају.{S} Јед |
сти једну плочу полошке, као што обично сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари к |
е Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <p |
т пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачко; само су купили по једну памуклију.{S} Не прође |
вољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из „Српског језика“ деца су лепо чит |
уља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете?..{S} Ви |
агрономи и земљомери па се преобукли у сељачко одело; и дивљењу његовом није било краја.{S} А |
с њима заједно, а није дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником ни |
и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу занимало, кад је чуо, да свака земља мор |
мојте никад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео |
печене проје.{S} Али кад је пост, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и каткад по мало пасуља |
адиша је сву школу, са свима одељењима, сем своје собице, био уступио столару, који је био изиш |
адишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је отишао да проси девојку. „Добри ст |
у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни |
зар то опет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци н |
износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личио на Христа, јер је проповедао |
{S} Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност |
ебљавају разне кутије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити |
н сам може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, који је научио да ради све с помо |
је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ одавно полегале, Р |
му се допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни пра |
итано и сазнано; само да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друштвеним наукама, |
авао је тугу у другарском разговору.{S} Сем тога у њега је било некога мушкога поноса, са којег |
увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, особито с медом и воћем.{S |
и посао и пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је |
> <head>9. У школи за одрасле</head> <p>Сем неколицине, који су отишли у војску, сви су остали |
S} Други радови у овој години</head> <p>Сем редовног рада у школи с другим разредом и проширења |
где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се чује <hi>и< |
сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње и на камениту земљ |
темељ, на којем треба дизати зграду, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава б |
и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и |
вредном Друштву у Београду, да му пошље семе од гледичије, колико му треба за ограду од толико |
ио је тачно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свако |
ста око цвета проврте а дршку пресече и семе истресе па га намести тестији пуној воде у грлић и |
и привредник није казао, како да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — |
ло време ницања, деца су видела, да оно семе, што је посејано сувише плитко, као и оно, што је |
ве полако, од зачетака.{S} Сејати добро семе и што никне заливати, плевити и чувати од штетних |
у се загорички ђаци грабили, да очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље м |
опет не беше краја.{S} Одмах потражише семена од дуда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући |
и загорички на пример нису знали, да из семена питоме јабуке или крушке неће да никне и израсте |
и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, д |
мао читаву леју младица произведених из семена, те је свакоме могао да да по неколико.{S} И то |
градина не само обогаћена новом врстом семена и садница, што их је Радиша добивао из Топчидера |
израстоше доста велики, он поручи мало семена од свилених буба и у једној соби поче да их хран |
у исприча ону Христову причу о сејачу и семену, коју је деда Радивоје саслушао нетремице, као д |
по свршетку школе, особито због набавке семења разнога, алата, машина и књига пољопривредних и |
а деца у Загорици до сад нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су |
не бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И |
тацима до плота.{S} Доносила су и разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где |
владати полако.{S} Из једне коштице или семке израсте најлепша и најроднија воћка.{S} Само неге |
а се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко у |
је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за страшљивог човека |
љивог човека или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађ |
е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за страшљивог човека или дете, |
има, само се по долинама почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а |
ани стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочита четвр |
ажимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се чује |
о можемо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, |
машинама.{S} Машина им и ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек сам |
то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се накоси по ливади, па се зими њиме |
ЛАНУ Ђ. МИЛИЋЕВИЋУ</p> <p>Теби, сјајном сену твоме, поштовани учитељу и пријатељу, највреднијем |
што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад |
ржавају жандарми.</p> <p>Попа је најпре сео на доксат старе школе да се мало одмори, поздрави и |
е и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да поведе разгов |
, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла кра |
, кад неко дође па седне.{S} Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напишем сео!..{S} Сад нађите другу |
Кажите сви сео!..{S} Ево ја да напишем сео!..{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које је ту прво сл |
м округлога отвора за чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још једну пећ |
рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући ка |
о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <hi>сео</hi>, кад неко дође па седне.{S} Кажите сви сео!..{ |
и, или се нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се често пресађују, те им корен не расте |
све угодбе варошкога живота има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема |
лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, ко |
ead> <p>Одавно је Радиша запазио, да се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, |
е рођен на селу, те добро познаје живот сеоски, што је слушао и волео пољопривреду у школи, и ш |
сазнавала за много што шта у обичајима сеоским и почела свој благотворни утицај културни на се |
о потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским совралуцима за заветине.{S} Зато се и цео овај |
аници, за упознавање са селом и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање с |
Интересовало га је, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, као у на |
ајбоље видело, како и оно мало скромних сеоских ствари може да буде лепо, само кад се оне држе |
ица се и оделом није много издвајала од сеоскога живота, и тежила је, да му се што више приближ |
много учинила, да то буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњивала им је све користи од м |
Загорици, у радионици школској а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били географск |
и у њином селу.{S} Једанпут о заветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да то може и |
ешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и животу народном онако како је, као добро, а ш |
о њих све више утиче на поправку у кући сеоској, особито у одржању реда и чистоте, у кувању јел |
ли прагове, него је тако један наишао у сеоској планини на најлепши бели мрамор, од којега су п |
чешљано, у лепом белом девојачком оделу сеоском, које је само понека варошка ситница допуњавала |
ђе; свога чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца |
акав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћ |
за пчеле, него су преображавали и кућу сеоску.{S} Они су измењивали намештај домаћи: место сни |
у кући. <pb n="389" /> Подигао сам кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се крију Еским |
а зељова, својих другова, своје мајке и сестара својих, па му се само стегне доња вилица а сузе |
е куће, своје мајке и оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: н |
у пољским пословима, и да оде до удатих сестара, тетака и друге родбине.{S} Па при свем том кад |
ка, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели ук |
едну преобуку, заплете му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове |
пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, п |
и крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се дед |
азе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збого |
е отела не Турска него њена савезница и сестра — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је за |
ксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се сусретоше погледи:{S} Ради |
уд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века |
ове овце, његови јагањци, његова мајка, сестре, браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово |
и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој!< |
женске радове Даничине и њене матере и сестре Зоре, и често нису могле очију да скину с њих.{S |
о и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше село дана |
е имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да убије и спу |
дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S |
то криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближуј |
се из милости зове тета, као што се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна |
ли мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Ра |
роде и њине земље, којих су могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова п |
а малу ствар кидисава на своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији човек, који неће |
њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и п |
в, да се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњице па помисли: да се нисам удала за Грују и |
е, да се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после |
, ни застидео колико сад.{S} И једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за |
читељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што и о |
иша сасвим механички пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу |
ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb n="22" /> оваца и јагањаца, својих коза |
е запањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се чуди |
е да има и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се што зо |
и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од три клена два вретена, |
не да мира, немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у жив |
на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих оних пријатности, што их је имао учећи, па и |
{S} Премишљајући тако он се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, к |
ња: „Е, опрости, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а бољ |
во имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо.{S} Кажите ми |
а слатко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је |
преко које свако дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за п |
лико да се распознају.{S} Радиша се сад сетио, како је и њему после сваког распуста било тешко |
е деда Радивоју засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, ко |
, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче „<title>Стрижено кошено</ |
то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, да је наш свет неук и прост, да је прост свет л |
епо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке године може окречити и убели |
<head>1. О себи и своме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У |
ура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су очекивали час порођаја; а |
, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, нек |
је и у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас |
иди необична путника и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га вид |
не уживају у веселим играма њеним и не сећају се младости своје и толикога труда свога...</p> |
.</p> <p>— Које три? запита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљним питањима може и одати, |
ша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане, њеног лепог чела и њене мале, бе |
е у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи: оне дерњаве |
ово место и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Само кад би Субот |
о је збиља неки кабадахија.{S} И док се сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у чиновни |
ко даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свога села и свога детињства, чича Миладин вик |
{S} Цело је вече само слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Пл |
за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуш |
биља допринела, да се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивање њихово.{S} Уз ово <pb |
его чекају док порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших |
умножавањем становништва и безразложним сечењем и трошењем ускоро понестати; па је зато желео, |
не знам, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p> |
е овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандура с господином, ал |
мо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену па |
е рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи |
она склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Ради |
је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Р |
/p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако кроза с |
} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад н |
дем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш најузвишенији п |
си расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ па се на |
.{S} Поправи, ојачај и унапреди себе па си поправио, ојачао и унапредио и народ свој, државу св |
ао</hi>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; <hi>п |
јтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни |
е имају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда наслу |
од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ И молитва му је потицала са дна душе |
да пратим пандура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господи |
а; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озеба |
ла Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мал |
руко, зелена јабуко, где си расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргнута н |
акукала: „Моја руко, зелена јабуко, где си расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу мом |
{S} Извол’те господине!“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ход |
о више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми |
да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а и велике си науке |
реднијем раднику на књизи српској, који си и сам, међу својим многобројним и разноврсним делима |
м ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да н |
кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, п |
з, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подигао си ову но |
Радиша.</p> <p>— Пре ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи |
рио оним црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с младом твојом данас венчао, да живите заједно, |
и рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} Ти си претекао свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти оп |
му одговори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; |
{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа |
у: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико смо се мучили; |
го чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у |
ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си доша |
мањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (п |
опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, први |
е, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећ |
рављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научи |
научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша нова школа, којом |
Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха |
има дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наш |
али, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по |
} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си толике |
ужавао разговор докле кмет не рече: „Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спав |
>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да |
брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а |
ока твога труда, и од села твога, којем си осветлао образ, и од ове деце мале, која још не могу |
селу своме почео да предњачиш: подигао си ову новину за ово село, ову лепоту, којом ћете се по |
, тецијасте, тецијаху; текао сам, текао си, текао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако д |
е био с ученим и паметним људима и учио си толике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} |
ече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Ра |
м школа!{S} Срећан наш учитељ!{S} Добро си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу |
во је, господине, свињска глава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зов |
{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро си нам дошао, господине!{S} Наше те село једва чека.{S} |
ро</hi>“, па помисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу п |
учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, |
амо кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу |
онакав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је |
и остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле сти |
ивца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажала разјареност, с ко |
пет дрекну:</p> <p>— Сад ћеш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?</p> <p>— До |
у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме поче |
сестре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„ |
боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар виси |
че: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отел |
с преплетањем; и нађе, да је ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је |
не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико н |
у, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто |
азмери па да се не квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске радове није могао |
ече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе по јед |
рта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико |
S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу извору.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и |
есец? — Хајдете да направимо Сунце, кад сија! (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} |
Даницу.{S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А после ове радости због останка и заједничког |
рски, али необично леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брдима, само се по долинама почела хв |
" /> погачу, точак, јаје, мотику, ашов, сикиру, будак, лопату, грабуље, даску, греду, сврдао, т |
сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за |
тељу</head> <p>Учитељ је дакле она жива сила, која све оживљује.{S} Он све изводи, ствара и све |
ачини, него да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како ј |
е и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и т |
а, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад, за које време, од |
е у природи природно и иде по природним силама и по природним законима; а нема аветиња, вила, в |
вратности према њој.{S} Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитању, које данас не васпита |
у раду је много више употребио природне силе, којима је заменио своју и животињску снагу; а не |
вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам љу |
чавати природу, познати је и употребити силе њене.</p> <p>Према овоме, ништа не вреди учити сам |
"313" /> кречна земља, с мало песка или силиката, још мање смонице или глине а најмање црнице и |
у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што |
мо да умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек ре |
оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само најглавније и о догађајим |
на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l> |
рече и моме Крсману, да никога не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиш |
него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат Милади |
шу.{S} У доба, кад на другом месту људи силом дају у школу и малу децу, оволико младића доброво |
битак, рече Радиша, да никога не терамо силом да пије, па ће после све мање, и свет ће сам виде |
е много, брат Миладине, и они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију |
кварио буквар.{S} Ово можете да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да |
уђе један висок, личан, просед и веома симпатичан човек и, подижући десну руку десном образу, |
Радивоје говораше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си мно |
мо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, слама |
пет су мајци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада причекати док надође млеко, ал |
ен.{S} Из гомиле се јави газда Мијаилов син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га н |
иђе и Радиша.{S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше поред ограде и гледали су, како с |
у толико више падало у очи, што кметов син није донео Часловац, па су неки мислили, да он није |
ц и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} Нађит |
>син</hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} |
.{S} Знате кад се каже: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите са |
но остала удовица и којој је сад једини син хранитељ погинуо, ишла је као луда по селу, сва рас |
у тренутку повраћала и говорила, да њен син није погинуо, јер правда и милост Божја то не може |
д му дете овако хвале, и помисли, да му син истина може изучити <pb n="9" /> књигу и бити срећа |
на: отац мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко |
о?..{S} Јесте, <pb n="135" /> то је <hi>син</hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, или син и м |
>?..{S} Шта се чује кад се изговори <hi>син</hi>?..{S} Која се слова или гласови чују кад се ре |
ши, само је мило погледала свога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је прес |
у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> |
ео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и |
оја му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, |
вао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је најмлађи, Р |
ала принова.{S} У Мају Даница роди опет сина и надену му име Милован.</p> <p>И овогодишњи надзо |
одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па о |
а остане сам.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S} У здрављу и са срећом да <hi>останеш</hi>!“ Ра |
мишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће тр |
иђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи |
ега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадош |
S} Мајке жале синове своје:</p> <p>„Јао сине, где кости остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка ви |
ао сине, где кости остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, |
во с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зове своје мушко дете.{S} Ево да на |
мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синова ове наше оназађене и напаћене земљице било је у |
е не побринемо за колевку и кућу својих синова и ћерију, и својих унука и праунука!...</p> <p>Ј |
оцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове своје:</p> <p>„Јао сине, где кости остави!</p> < |
у једна газда Мијаилова унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а |
пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, док |
ћа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Се |
ко си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило |
јутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у |
н уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојаница у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и н |
синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само му нема — оц |
; лојаница у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од |
ице.{S} Али кад му после дадоше комадић синоћне погаче и парче сира да доручкује, њему се нешто |
о ето најпосле и њих.{S} Настаје поново синоћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S |
ви разумеју:</p> <quote> <l>Из мрачнога сину гроба</l> <l>Српске круне нови сјај,</l> <pb n="25 |
ацке, којима је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша свога учитеља.</p> </div> <div ty |
није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до |
вуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црн |
и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и реч |
оседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људи поседали с Радишом.{S |
а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда |
еве, свиње, овце јаловице, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вин |
торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и |
расе рањенче него и краву, зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло |
доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је кућа, која није набавила бар |
те им донеше по мало пасуља, кромпира, сира, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пар |
неко заструг кајмака, неко груду млада сира, неко пастрме и сланине, неко котарицу јабука и кр |
ично: по једну за добродошлицу, па онда сира и кајмака с врућом погачом, па онда друга јела ред |
иљеже, коју јаловицу, који заструг мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је |
у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вина <pb n="13" /> и пљоску раки |
јани дељу камен за мостове као да је од сира, и мостове граде као саливене.{S} Разгледао је и а |
јим ученицима у оближњој механи две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио, па су се посл |
су се слагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет |
е дадоше комадић синоћне погаче и парче сира да доручкује, њему се нешто ражали и у мало се не |
евно, те су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место кисе |
е скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, |
ак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмака, сланине или пастрме, те имају чим да се |
врто јабука, пето јаја, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без |
{S} За вечеру најпре принеше као обично сира с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу зачињену к |
Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагороднијега, до миле воље.{S} Само у подр |
ати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где н |
ражиле су се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} И девојке су загоричке имале прве |
, ја појест’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку је |
а је спремила, да се сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} |
најпосле кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и са |
да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да поклоним, као газда Мијаило.</p> |
ије право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући има |
мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброга Томе, који би је и поклонио, да му је |
рица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам и да |
ако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинске послове |
а нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у прв |
огу да живе, не могу да напредују, него сиромаше и пропадају.{S} Зато су школе да се у њима још |
више растурају, те услед тога наш свет сиромаши и не може да учини за свој морални, материјалн |
ла смоница.{S} Миљко је одредио једнога сиромашка, да одужи порез, па му је дао своја кола и во |
даде Радишу код некога свога познаника, сиромашна али поштена човека, с погодбом шест дуката за |
згодније место за школу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само |
а вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се можете поб |
ма око своје школе, и да је то за једно сиромашно село, као што је Загорица, он рече: „Дајте и |
о овако:</p> <p>— Родио сам се у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет за |
научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је потребан добар друг...{ |
ођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два сир |
ре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара помоћ |
срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слушала |
днице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти загоричани, толико потрошили па ништа!“....{S} И |
види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш децу твој |
ише за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет много више кор |
нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато на |
су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово је <pb n="270" /> честита породица.{S} |
кметом по селу, да купе порез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно што је и био |
важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињским плотом, да је сваки могао да га прескочи гд |
док је он у памети својој замишљао њену сиротињу и муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био |
остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, ме |
закукало девет удовица, заплакало девет сиротица, завриштало девет добрих коња, залајало девет |
другом месту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога јединчета!..{S |
тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају г |
енесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у до |
, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А спремљена грађа таман <pb n="251" / |
уће је и подигло у вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову величанствену палату, с којом ћете се |
вала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни, да се с њим |
ра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својој замишљао њену |
бро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све м |
ах се договорише, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробуд |
почне да му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{ |
аки час је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S |
и безобзирно нападаху цео „бирократски систем“, који представљаше влада Ристићева, и не налажа |
боримо се против данашњег бирократског система, и порадимо на томе, да народ дође потпуно до т |
јединице.{S} А главно је: очигледност и систематски рад с очигледним средствима.{S} А пошто рач |
покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета само се заиграва |
ударише у доношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с околних ливада, путева и њива а остатак с |
рече, да по тој земљи растуре сав онај ситан камен што је остао од калдрме и тротоара.{S} А ка |
јком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви примише ово и насмејаше се |
д није хладно; да из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у обл |
ешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине мало и да с |
ове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничин |
гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета с |
Сваки је имао свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали н |
потребан нагиб.{S} Онда рече, да доносе ситније камење, па још ситније, па најпосле песак.{S} И |
рече, да доносе ситније камење, па још ситније, па најпосле песак.{S} И све се то распоређивал |
и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упућивао и ис |
ер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Напр |
је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница дубоко продирала у срце и освајала га све више. |
д вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је двориште, заједно с његовим со |
лу сеоском, које је само понека варошка ситница допуњавала и полепшавала; па и њу је Даница сам |
им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} |
сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с чита |
па му је <pb n="254" /> дао нацрт и до ситница избележио и испричао како што треба да буде, те |
} Само је кујна остала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било леп |
а савршенијега живота на страни и сваке ситнице у њему.{S} Интересовале су га све више и тако з |
="263" /> школу, сваки кутић њен, сваку ситницу и све је задивљавало простодушне загоричане, и |
ше, те да загоричани не морају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div |
Не љути се на избраницу своју за сваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си м |
о далеко, и на свадби је пазио на сваку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има враџби |
олу, они су радознало загледивали сваку ситницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} |
{S} О, како су побожно разматрали сваку ситницу и пажљиво слушали све што се чита и пева у њој! |
и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситницу на школи.{S} Прво их је зачудила леса пред врат |
осно за својим ђацима и посматрао сваку ситницу и на ученицима својим и у околини, у селу, на к |
диша је чешће долазио и посматрао сваку ситницу у овој величанственој припреми будућности.{S} Т |
гла да се нагледају, завирујући у сваку ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и примиче |
>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, слама, слава...{S} Дете ви!..< |
а</hi>, онда је то оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</h |
S} Учитељу зато, што има добру: здраву, ситу, одевену, чисту, мирну и уљуђену децу; кмету зато, |
Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан |
лу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви с |
дети све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће |
.{S} Сутрадан је Радиша за време одмора сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једн |
дника, и они су „господа“, која „народу сише крв на памук“.{S} А радикална је странка тек права |
ко, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у р |
и оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро? |
ога сину гроба</l> <l>Српске круне нови сјај,</l> <pb n="257" /> <l>Настало је <hi>ново доба</h |
је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су прими |
S} Полаженик је донео и свој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и |
и зидари, који су онако огроман труд и сјајан успех показали при грађењу школе загоричке, нису |
што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пренели и многе мане унутрашње, на штету |
изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајније него други пут.{S} Домаћица Миљкова, њена јетр |
"> <p>МИЛАНУ Ђ. МИЛИЋЕВИЋУ</p> <p>Теби, сјајном сену твоме, поштовани учитељу и пријатељу, најв |
му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са св |
, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакали од радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и |
ма, и надметању у бацању камена, мотке, скакању, прескакању, трчању, рвању и тако даље.{S} А ни |
и се разних игара и надметали у трчању, скакању и бацању камена, као и прошле године.</p> <p>Ус |
али у јутру, истресали на пољу, па онда скалупили и остављали на ковчежић.{S} Од благодејања су |
чаршији наручите код кога столара 5—6 „скамлија“ и једну таблу, па јавите министарству да имат |
еда Радивоје се забленуо у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он наст |
ред школом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улаз |
и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онак |
о сте дошли!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете ли да у |
.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су скидали капе, прилазили му руци и говорили: „Благосови, |
Ово су говорили, а једно с другога није скидало очију.{S} Само је Даница искрено примала госта, |
слушали нетремице и ниједан очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} |
а нек узјаше господин и до села се неће скидати нигде!“ одговори Миладин.{S} Радиша додаде, да |
ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад |
S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша зар |
данас.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај мрак с очију, којима се отворе очи, те могу в |
ља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ако ј |
естре Зоре, и често нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу |
и одахнуше, као да су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зет |
аопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим љ |
оцепао је безброј хартица, на којима је скицирао своје замисли.{S} Треба да буде једна зграда.{ |
чињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у |
дужности.{S} И куд год прођу све им се склања с пута, као да иде светитељ или светитељка.</p> |
ту још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то под кош општински, а највише |
шали од Радише и Данице, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу св |
едом да „слишавају.“ Они су најстарији „склањали“ глаголе „течем, течеш, тече, течемо, течете, |
дити, и направе мало заклона, где ће се склањати од сунца, јести и одмарати се, поправе чича Ја |
воме.{S} Као зграде оне су још талпаре, склепане привремено од судница, као што је била и моја, |
велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, само је незгодно, било што их је прскал |
уке, трешње или шљиве, немају где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о какво |
а прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескоч |
стина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да је као саливен и да га н |
јне човекова тела и видети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како |
не старије групе, која страхује од ових скокова у давању слобода народу, него жели природну пос |
дотле какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Б |
то, да су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и кад народ није више могао да их |
ло разлике између <pb n="330" /> њега и скорашње турске владавине.{S} Зато говораху, да све ово |
обље“ и робова скоро пет векова; дакле, скоро двапут кише него што је био у својој држави, под |
, која води њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С леве стране је дугачак општински |
је руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, скоро двапут кише него што је |
сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затвореније, а |
и најсавршенији, и радионица је заузела скоро цео други стан, и пространа загоричка школа већ п |
, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" /> храна ових младих умни |
слушајте!{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам |
наше царство?{S} То је било одавно, има скоро пет стотина година или, како људи кажу, пре пет в |
о, да није ништа хитно, одговори Радиша скоро равнодушно.</p> <p>— Није твоје да пресуђујеш је |
{S} Овако је и јевтиније - инжењер каже скоро двапут - а <pb n="226" /> овако ћемо и школу напр |
ужбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже и в |
ла.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро главом дохватао до тавана.{S} А што је најглавниј |
давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене прагове, двориште пред кућом и |
н су дошли одрасли ђаци.{S} Дошла их је скоро половина.{S} Господин ревизор је мислио, да ће ви |
јаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од поречкога црепа!</p> |
да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и казао, к |
вели у школу.“ </p> <p>Овако је трајало скоро до подне, и уписано их равно тридесет, све одрасл |
стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она |
нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више приближивали |
се ражалило <pb n="199" /> па се и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам |
видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да м |
одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухват |
вао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с |
да игра.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори |
нете и договарате, како да га учите!{S} Скочите, па реците оп!“....{S} 1</p> <p>Дана се и матер |
оћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак излагана опас |
а пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, х |
бито у ово време, кад је сва пажња била скренута на другу страну.{S} Али је доста времена било |
е овога листа казивало је, да има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на |
сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз отворена и прозори затворени тек пред улазак ђачк |
по однеговане изгледају као да су руком скројене и понамештане.{S} А повртњак и цвећарник и да |
тово дете и Радиша Радованов.{S} Велика скроји и саши Радиши још једну преобуку, заплете му све |
вину и обележи на њој, како треба да се скроји и куда треба да прође тестере, па рече Груји, да |
уће и зграде, и како кров на њима да се скроји, и израчунавали су колико чега треба, колико ће |
и до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што од ње |
ево центра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало |
и као Студеница.{S} Њен је намештај још скроман и као <pb n="385" /> молитва, која се из ње упу |
о ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове скромне и кратке молитве и свештеник с учитељем и кмето |
А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, п |
и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоских ствари може да буде лепо, само кад се |
етка загоричкога!“....</p> <p>А из оних скромних почетака у гађању с одраслим ђацима развила се |
у вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учитељу и казивала ко му је то пратио |
е?!“</p> <p>По вечери газдарица простре скромну постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли |
.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не |
своје право.{S} Радиша зато нареди, да скувају слаба теја па да засладе и да му дају по једну |
из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва скувала три бакрача пекмеза себи, један Миљковој Станик |
разником позајмили лонац од газдарице и скували мало пасуља или кромпира са сланином или пастрм |
уче и често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с гот |
а?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан са |
рва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако јело може з |
амисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Радиш |
и, <pb n="21" /> да се после подне опет скупе на овако „учење“.{S} У једној малој књижици што с |
бри то неправедно дело руско, и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири округа, а |
позове цара Лазара на мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад |
порте читавих гомила камења што су људи скупили по ливадама, и извадили из њива па стоји на гом |
адоше колико који могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од са |
но ново.{S} На све стране народ се сада скупља на зборове и тражи „слободу штампе“, „слободу зб |
а „за оно, веле, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по толико, да је <pb n="374" /> Груја ма |
Радишина градина, то се више загоричани скупљали као на чудо.{S} Загледивали су и сви пролазниц |
еном оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца „за оно, веле, <hi>наше дете</h |
а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела скупљати сваку коштицу и доносити је учитељу.{S} Тако ј |
ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, да учитељ почетни |
здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде <pb n="26 |
ава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рогове па и главне греде тавањаче |
овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад |
као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то |
плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари — добри заг |
олу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он постарати, |
ди танкога стања, па се можете побојати скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко |
S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то не може чинити.</p> <p>Чули сте да по |
мо чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и пр |
у нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом |
лоције је <pb n="76" /> био превртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала |
обинама дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi |
{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је потребан добар друг...{S} А мен |
о не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу |
ead> <p>Онде где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Р |
раво.{S} Радиша зато нареди, да скувају слаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на к |
о правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато школа онакарађује.{ |
ига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по |
p> <p>Али и много топлоте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца |
одност.{S} Она тако слаби.{S} И она нам слаби на све стране.{S} Зато се народност наша у тим кр |
се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S} И она нам слаби на све стране.{S} Зато се нар |
ли да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан |
ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле |
ане, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога ду |
него онај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ |
— Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима, кад други решавају о нама!...</p> <p>И Радиша, |
камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греше, него им помози да не погреше. |
лима пак све ово изгледаше растројство, слабљење државне власти, убијање ауторитета власти и вл |
нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нем |
њиву с црном земљом као угљен, која је слабо родила и којој није помагало никакво ђубре.{S} А |
увишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво |
е на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоатише до краја.{S} Н |
с саса, сито, снег, стог, свиња, слама, слава...{S} Дете ви!..</p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лак |
ом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава Крсманова, показао је, да више не може да се пост |
е га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим старима, који поред два огромна, ст |
ше преоблада разлог: да виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="326" |
аплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко год дође, питао је за Радишу и |
ге дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, н |
светио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми |
су имена и презимена српска; свуда људи славе славу; свуда певају и причају о Краљевићу Марку и |
његово остаће и по смрти његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће се помињати „докле тече с |
xml:id="SRP19102_C11.8"> <head>9.{S} На слави у Крсмана</head> <p>На Крсманову је славу дошао и |
а ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи животиње</hi>, да их не |
рукчије.{S} Има песама које се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу |
; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љуб |
воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и свети |
сном.</p> <p>Србија је најпосле, после славне битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после |
а храм Божји, на какву стару светињу из славнога доба наших царева и краљева.{S} А кад се после |
су све сандучаре назване „ђерзонке“, по славноме проналазачу њихову попу Ђерзону; и мало која к |
Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, |
поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и јуначке песме гусларске, а и нек |
“, који у овом селу и данас постоји, на славу творца свога и села одакле је.{S} Милун је и дана |
ит’!..“</p> <p>Сви, који су долазили на славу, дивили су се кући Крсмановој и говорили: „Е, ниј |
ао девојка.{S} И колико га људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од ј |
на и презимена српска; свуда људи славе славу; свуда певају и причају о Краљевићу Марку и понос |
ави у Крсмана</head> <p>На Крсманову је славу дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, |
} Он је најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срц |
ећно поживите сви у њој и славите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S |
оје су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где |
Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад |
него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним осећањима у овом тренутку!...</p> < |
а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друго друго |
брока кад се напију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима |
и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, романска или политичк |
а и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По вечери гледа се, ко први |
о, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га |
пињу и појео је, чинило му се, да никад слађе није доручковао.{S} Мало после нађе се код школе, |
трму површину па поче <pb n="170" /> да слаже први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је |
интереса за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде него каменом. |
новом <pb n="336" /> науком која се не слаже с постојећим стањем и отрован је противник данашњ |
ви у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да се бој |
старије своје, волите се између себе и слажите се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете о |
питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и раде заједнички и на својим прив |
ше ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на |
да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и |
у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде |
сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, слама, слава...{S} Дете ви!..</p> <p>„Пазите сад овако. |
како се у плетарству може употребити и слама, која и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А с |
је добра простирка, од читавога бремена сламе с једном вуненом шареницом, и добар покривач опет |
овизовао и један општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавал |
дионици у Немачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало!{S |
и други могу правити.{S} Да исплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не упо |
затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} |
рују, где могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно одговори: „Где год |
хартије (картонажа), од прућа, витака и сламе (плетарство), од дрвета (столарство или шведски с |
шао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње |
а Радиша је непрестано додавао по мало сламе, пазећи, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се |
еле — и сламњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и ду |
ем ђаку, а он преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Ра |
после и леса пред школом, и чистаљке, и сламни простирач, и колица — све што свака кућа треба и |
шта су.{S} Гледали <pb n="176" /> су и сламни простирач пред вратима у ходнику и питали се, да |
ом чистом шареницом или поњавама озго и сламним подглавницима наоколо.{S} И није пропустио а да |
а земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Б |
шта, али висока од земље на даскама, са сламом и лепом чистом шареницом или поњавама озго и сла |
вицу и метнуше један подглавник напуњен сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапу |
и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: |
рство, али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато |
за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу, докле је не разастру свуда и не остане празно по |
огу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пада ситна к |
се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна. |
, изградили лепе кашике, <pb n="363" /> сланике, вретена, кудеље или преслице, разбоје, кола и |
о мало пасуља, кромпира, сира, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад им |
зи: свако донесе по мало сира, кајмака, сланине или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поје |
, неко груду млада сира, неко пастрме и сланине, неко котарицу јабука и крушака, неко чутуру ви |
"13" /> и пљоску ракије, мало пастрме и сланине, јабука и ораја и преобуку Радишину, с једним п |
е и скували мало пасуља или кромпира са сланином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили так |
чињену кајмаком и јајима, онда пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кокошку печену на ражњу и н |
це јаловице, вуну и коже, сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију пла |
ма својим поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јес |
га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита, и капетан је |
у оца и у коња као у миле представнике слатке куће своје и лепога села свога.{S} Отац узјаха к |
а мајкина вечера.{S} Што им год спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек |
слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она опази неку промену на |
е је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оца, па |
уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најсла |
иком не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} Комшилук је чуо да је Радиш |
убоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспавати!...</p> </div> <div type="chapter" xml |
та кад је уравњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци делом док |
Боже мили, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и |
е слеже на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југо |
га је твоје село?</p> <p>Миљко стидљиво слеже раменима и одговори му: не знам, господине.</p> < |
одно место, горе у реци...</p> <p>Миљко слеже раменима па простодушно као увек одговори: „Како |
д, како ћемо да поправимо?</p> <p>Миљко слеже раменима и сасвим простодушно и забринуто рече:</ |
управо шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима и одговори му: „Хвала твојој снаши!{S} А |
о?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— |
и не зна књигу.{S} Јер неписмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а т |
шу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да |
b n="57" /> немају, него им деца остају слепа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, о |
нисмо мимо свет и да нам деца не остају слепа код очију, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у |
читеља, те да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p>Понизни:</p> </quote> <p>(Сад д |
а рекосмо, да барем деца наша не остану слепа код очију, те се договорисмо да направимо мало шк |
нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S |
и учитеља па родитеља“, и кад је назвао слепим код очију онога, који не зна књигу.{S} Јер непис |
фски цртежи школе загоричке с околином, слива реке загоричке, сливова других река у околини и н |
не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове овако исп |
да, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је в |
о да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом „либе |
уно извора и поточића, који се најпосле сливају у једну реку, те Загорица увек има довољно и на |
ој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с |
ечана него нагла низбрдица, низ коју се сливала вода из половине дворишта и отицала напоље.{S} |
реда зиду, опет с потребним нагибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и |
ричке с околином, слива реке загоричке, сливова других река у околини и најпосле у целој отаџби |
слика столица на слово с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и |
столица; слика нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек ј |
ка око подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — столица; слика нож на сло |
ју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као вел |
мтили, код свакога слова стоји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око |
на и штампана и прочитала све оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у читањ |
о била и Даничина учионица, само с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, |
чили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животиња, биљака и минерала у о |
на столу Радишином стајао је глобус као слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша |
о перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, направљена <pb n="85" /> од ове црне боје |
, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика столиц |
око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>ре |
ако можемо да читамо све ово испод свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Н |
оједине мисли из вечерашњега разговора, слике са данашњега пута, од села, од његове школе, као |
мо казивали и писали само ова слова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и |
ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} Зато добро пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S |
е тај лист!{S} И с друге стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То је <hi>н |
и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошл |
hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — |
има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то на |
} А на трећем зиду стајале су историске слике, до којих је Радиша могао да дође.{S} Таква је ис |
другојача.{S} По ходницима су повешане слике и цртежи све самих радова ђачких с именом њиним з |
више на цртање и износио је деци разне слике од бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разн |
во</hi> слово оно слово што је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе |
најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да погађате и пог |
ље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те су млади загоричани очима својим ви |
другом зиду у школи Радиша је изложио и слике од разних пољопривредних алата, бољега соја говед |
n="84" /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да вид |
же да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад преврните тај лист!. |
е одраслије ученике, показавши им барем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим више није по |
2" /> казао, где се употребљава и изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, как |
илом, зове се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве му драго тице.{S} |
еше у руке књигу и почеше све редом да „слишавају.“ Они су најстарији „склањали“ глаголе „течем |
сад нареди, да се псалтирци и часловци „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу слова.{S} На |
ану.{S} А најстарији ђак над часловцима слишаваше „Свештену Историју“, овако.{S} Он:{S} Ко је с |
т“, „безвлашће“ и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не употребљује само у политичком смислу, д |
која страхује од ових скокова у давању слобода народу, него жели природну поступност.{S} Они с |
ост у напредовању и поступност у давању слобода народу, и млађих (последника Светозара Марковић |
, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, да га др |
тампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете |
развијена.{S} И онда није чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуштеност“, „расуло“, „разузд |
астити ову земљу и ово парче извојеване слободе!..</p> <p>Сад се капетан збуни па запита, тек д |
ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијала и ојачавала.{S} И наста не само расцеп |
ли, да видимо, ко је за народна права и слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњег |
је много и да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али ј |
b n="48" /> свему.{S} Деца расту сасвим слободна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S |
ким покретима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Не дакл |
чинило у души Радишиној и колико је сад слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све је пр |
своје ученике, а они су опет били много слободнији и више су волели и питали свога учитеља. </p |
Заклањао је од свакога тежег посла а у слободним часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. Мил |
о ће долазити жени мојој <pb n="266" /> слободно, те и преко њих можемо нешто учинити...{S} Али |
мило гледала, здравила се и разговарала слободно са свима, као да није била млада.</p> <p>Стари |
о и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашт |
ва гимнастика за децу на селу, која све слободно време проводе у раду код куће и у игри и потеж |
ко да по четворица седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе су стајале у два реда по четири, а п |
конџула и злих духова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и |
снут је, погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком својим |
{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код |
очи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; кажи слободно.{S} Ти господина знаш по чувењу; знаш шта смо |
сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Даница подиже очи, уозбиљи оно лепо ве |
ат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпо |
и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда им слободно реци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће |
а дати народу, па нек <pb n="348" /> он слободно управља собом.{S} А рат тиранији и данашњој би |
жемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне стар |
што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом учењу у школи преоблађуј |
.{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле |
се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може непр |
ремена проведу у градини школској или у слободној игри.{S} Зато су их <pb n="357" /> чешће изво |
е Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да би раст |
} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, |
желимо свакоме да повећамо његову личну слободу, те да се не боји једнога од највећих елемената |
да помињу „слободу збора и договора“, „слободу штампе“ и „самоуправу“.{S} Састајати се и догов |
е.{S} И проповедаху: „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.</p> |
а на зборове и тражи „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуправу“.{S} |
праву у његове руке.{S} И проповедаху: „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинск |
арод се сада скупља на зборове и тражи „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинск |
може чинити.</p> <p>Чули сте да помињу „слободу збора и договора“, „слободу штампе“ и „самоупра |
се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам п |
о да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово и |
начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слике и поред ње опет дв |
д ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја! |
ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} Хај |
„<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је он |
спод ока неке слике и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано!.. <pb n="80" /> Т |
земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да |
?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, још једанпут да ка |
во, и онда рече: „Кад попамтите сва ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и д |
м овако напамет, јесте ли попамтили ова слова.{S} Ко је запамтио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га |
„до сад смо казивали и писали само ова слова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да |
} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао јуче. |
рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{ |
и штампаним.{S} Рекао им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, |
читали мало пре, и показаше понова сва слова и писана и печатана, па онда рече, да оставе букв |
S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтите св |
извадите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас кушам п |
ч написати ласно само кад запамтите сва слова.{S} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да их д |
је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</p> </div> </ |
ко све до краја.{S} Кад су исписали сва слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Одавде видите, да се н |
за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су прешли на читање и све што су читали одм |
нож — н!..“</p> <p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам р |
га слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И |
дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поч |
, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и преко реда, и поједин |
/p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамтите.{S} Изнесите и букв |
во?..</p> <p>„Ето, исписали сте <hi>сва слова</hi>.{S} Још само да их запамтите.{S} Зато, хајде |
148" /> их лакше запамтили, код свакога слова стоји по једна слика, те да вас подсећа на то сло |
рече:</p> <p>„Одавде видите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, |
ле преслиша, он показа и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изненади па се загледа у Радиш |
сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{S} Она се п |
вар и нађите после џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Хајде са |
Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога говора или приче и у поч |
решли су на „Читанчицу“, тражили велика слова и казивали зашто је где написано.</p> <p>Код „Чит |
ом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво о |
а што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих |
{S} Седми дан, продужење свега и подела слова на дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан у Суботу |
ој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрените даље, а ову са словима окрените горе. (Н |
и буквар.{S} На једној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема |
и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате |
S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате |
а им.{S} Дуго су тако писала и печатана слова цртала.{S} По нешто је Радиша и на својој табли п |
n="119" /> џамија?..{S} Сад нађите њена слова?..{S} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта |
..{S} Може ли да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова? |
су деца просто <hi>цртала</hi> поједина слова, докле им нису добро запамтила облик.{S} Па и доц |
да цртају.{S} За тим су цртала поједина слова печатана, мала и велика па чак и писана, докле ни |
S} Дете пун ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и |
{S} Нађите јарца!..{S} Погледајте у она слова код њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то уво?. |
</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој табли!..{S} Која |
дите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите са |
.{S} Зато је најглавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и пи |
<hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>очи</hi>? |
школу.</p> <p>„Да погађате сад, која се слова чују кад се каже <hi>један</hi>?..{S} Која се чуј |
, само кад можете да разазнате, која се слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{S} Зато |
</hi>.{S} Можете ли да познате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} |
речи.{S} Можете ли да погодите, која се слова чују кад се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро к |
школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова чују у разним познатим речима највише са два слог |
е добро: опет ћемо да погађамо, која се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{S} То је |
/p> <p>„Хоћемо сад да погађамо: која се слова чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласови и |
напиши их на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да и |
пише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се слова <pb n="129" /> чују у речи <hi>грм</hi>!..{S} Ко |
се изговори <hi>син</hi>?..{S} Која се слова или гласови чују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{S} |
у кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују |
а чују у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује ка |
кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова |
кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује |
кад се рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова чују кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у <hi> |
..{S} Ко уме да их напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их |
} Шта је сад ово написано?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> п — |
и!“ По том отпоче „настава“.{S} Која се слова чују, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се слова |
е, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и пога |
то се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напиш |
ју кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова |
, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова ч |
змеђу ових пруга или линија.{S} Нека се слова пишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и |
/> гласова, који кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ових тридесет слова, он п |
оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? |
же?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да пишете слова.{S} Извадите таблицу и писаљку!..{S} Избришите ле |
је?..{S} По чему познајете?..{S} Видите слова поред љуљашке!..{S} Доста.</p> <p>„Сад оставите б |
олица — с!..{S} Нађите нож!..{S} Нађите слова н!..{S} Реците: нож — н!..“</p> <p>Овако су прешл |
о — о!..{S} Нађите столицу!..{S} Нађите слова с!..{S} Реците: столица — с!..{S} Нађите нож!..{S |
/hi>..{S} Камо му кићанка?...{S} Нађите слова код феса!..{S} Које је писано?....{S} Које је шта |
е ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Затворите буквар, па |
уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?.. |
пу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то слово?..{ |
те, по овој торбици за књиге.{S} Нађите слова код ђака: писано и штампано!..{S}Сад пређите на д |
лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите слова код венца: писано и печатано!..{S} Преврните и та |
е онај лепи рукопис.{S} Само деца памте слова и пишу их колико да се распознају.{S} Радиша се с |
де је најглавније било, да деца попамте слова и да их изговарају по два — три, развучено, на сл |
ушку и слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње!...{S} |
и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!... |
и слова код њега!...{S} Нађите гусле и слова код гусала!...{S} Нађите чашу и слова код чаше!.. |
и слова код столице!...{S} Нађите нож и слова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игле!...{ |
се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би уме |
Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и слова код ока!...{S} Нађите столицу и слова код столице |
и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!...{S} Нађите таблу и слова код табле!.. |
и слова код табле!...{S} Нађите шешир и слова код њега!...{S} Нађите гусле и слова код гусала!. |
у и слова код чаше!...{S} Нађите лист и слова код листа!...{S} Нађите мачку и слова код мачке!. |
а и слова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње!...{S} Нађите змију и слова код змије!..{S |
бу и слова код ње!...{S} Нађите змију и слова код змије!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S} |
и слова код игле!...{S} Нађите евењку и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!. |
и слова код листа!...{S} Нађите мачку и слова код мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова код љуљаш |
слова код мачке!...{S} Нађите љуљашку и слова код љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова код ње!.. |
слова код љуљашке!...{S} Нађите њушку и слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S} |
и слова код пера!...{S} Нађите таблу и слова код табле!...{S} Нађите шешир и слова код њега!.. |
ж и слова код ножа!...{S} Нађите иглу и слова код игле!...{S} Нађите евењку и слова код евењке! |
="85" /> од ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћ |
и слова код ока!...{S} Нађите столицу и слова код столице!...{S} Нађите нож и слова код ножа!.. |
и слова код гусала!...{S} Нађите чашу и слова код чаше!...{S} Нађите лист и слова код листа!... |
шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о владању у друштву, а ка |
ад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад у |
S} Ко уме да напише тата?..{S} Која нам слова требају кад хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} |
У школи је и њему старији ђак показивао слова.{S} Радиша им је готово свима знао имена: аз, бук |
изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их ј |
за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало доброме с |
ве ово испод свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таблице, |
i> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад |
ечи с табле!...{S} Сад пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша |
тако, у свакој речи можемо да изнађемо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је |
напишете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет слова код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} |
ре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њих запамтите, ви можете читати сваку књиг |
их има тридесет.{S} И кад ових тридесет слова запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате св |
а, и ко утуви или запамти ових тридесет слова, он после уме да пише што год хоће и да чита свак |
ова начињене све речи и са тих тридесет слова можемо да напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на |
итамо; само ако знамо оних <hi>тридесет слова</hi>.{S} Зато је најглавније, да изучите та слова |
А које је њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, |
S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, госп |
во горе истински шешир? —- Погледајте у слова поред њих! — Доста.{S} Затворите буквар! — Сад уз |
вели прозвани ученик).{S} Погледајте у слова код цркве!..{S} Шта је оно испод цркве?.. („Тести |
све листове до рибе!..{S} Погледајте у слова код рибе!..{S} Нађите јарца!..{S} Погледајте у он |
е у слова поред чаше!..{S} Погледајте у слова поред листа!..{S} Сад пређите на овај други лист! |
е!..{S} Нађите шешир!..{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите гусле!..{S} Које је гудал |
} Нађите листу дршку!..{S} Погледајте у слова поред чаше!..{S} Погледајте у слова поред листа!. |
те му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Сад преврните и тај лист!..{S} Ш |
те му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинско |
...{S} Нађите ушице!...{S} Погледајте у слова поред игле!...{S} Нађите евењку!{S} Откините које |
о?...{S} А какво је?...{S} Погледајте у слова поред ока!...{S} Нађите столицу!...{S} Каква је т |
које јој је наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње!...{S} Преврните и тај лист!...{S} Нађит |
ибљика лозе увезано?...{S} Погледајте у слова код евењке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је а |
А које му је ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа!...{S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите, |
S} Каква је то мачка?..{S} Погледајте у слова поред мачке!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али ниј |
.{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Е доста.{S} Даље ћемо други пут. |
..{S} А где су змије?..{S} Погледајте у слова код змије!..{S} Затворите буквар и оставите га!.. |
.{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинско |
колико ногара стоји?..{S} Погледајте у слова поред табле!..{S} Нађите шешир!..{S} Погледајте у |
е ли то истинско перо?.{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће та |
акав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} Ч |
творио; она није крива.{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} |
а трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта!..{S} Сад пређите на десну страну!..{S} |
...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте у слова поред ашова!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађит |
} Онда налазе све слике редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша к |
ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите му слова!..{S} Испод бурета видите једно дете насликано.{S |
} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско |
кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њој или који се гласови чују.{S} На пример, пог |
шавају“ из Историје, а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтирцима изиђе, узе књи |
о, да не пресецају глас измеђ појединих слова).{S} Пазите још једанпут мало брже!..{S} Ко може |
писаљке и таблице и у писању појединих слова).</p> <p>Кад су и ово свршила, Радиша рече деци, |
S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} Отворите код ока и н |
о да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин потискује на све стране.{S} |
потурчењак од Турчина“ вреди за све нас Словене: и данас свуда има потурчењака, и свуда су они |
ажио из „Науке Хришћанске,“ и то све на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици, али му ј |
што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четврто, и на самом испиту највише је тр |
где нема слова окрените даље, а ову са словима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви тако урад |
о за потребно, да упозна децу с великим словима и рукописним и штампаним.{S} Рекао им је овако: |
е је слово код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и п |
очетка!{S} Пишите најпре <pb n="121" /> слово о!..{S} Хајдете сад слово с!..{S} Сад н!..{S} Даљ |
, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово оно слово што је поред те слике: код дрвета д, ко |
слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово <pb n="150" /> ђ иде и горе и доле, ево овако!..{ |
?..{S} Камо га слово <hi>п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А слово |
п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е с |
т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покажем |
ђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} |
{S} Писано?..{S} Штампано?..{S} Камо га слово <hi>п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А слово |
о познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их |
нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi |
с на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; сл |
а на слово с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; слика игла на слово и, и — игла, и та |
слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — столица |
<hi>т</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко зна слово <hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако сваки мо |
pb n="121" /> слово о!..{S} Хајдете сад слово с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које долази посл |
<hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi> |
<hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово <h |
hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово ј |
наћете нож, насликан.{S} То код ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писано ј |
.{S} Е сад добро пазите: ово код ока је слово <hi>о</hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве стр |
ано?..{S} Које је печатано?..{S} Где је слово <hi>и</hi>?..{S} Нађите писано!..{S} Нађите печат |
писано!..{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано?..{S} Штампано?..{S} Камо |
в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напише |
ко!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишит |
та то пише испод столице?...{S} Које је слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод но |
а читамо ово испод евењке...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</p> |
ого другојаче од писанога?..{S} Које је слово код ножа?..{S} Које је писано а које печатано?..{ |
рочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле?.. |
да прочита то испод игле?..{S} Које је слово код евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово испо |
печатано много другојаче?..{S} Које је слово код игле?.. (Овако све до краја).</p> <p>„Е добро |
ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код дрвета!..{S} Ево, пазите како се пише!..{S} Н |
ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако |
ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код цркве?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите |
} Које сте слово написали?..{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи |
..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево гледајте, како се пише н!..{S} |
S} Пазите сад ово код табле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да читамо ово испод табле. <hi>Та |
ошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да читамо оно испод пера: <hi>па</ |
!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово <pb n="15 |
hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слов |
е чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево је писано <h |
чатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi> |
но јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а д |
} Знате ли које је то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> — табла.{S} Кажите сви <hi>т</hi>!..{S |
нате ли како се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <hi>о</hi> — <hi>око</hi>.{S} Видите, |
о су гусле, и <pb n="147" /> код њих је слово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово ј |
Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је |
</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Које слово треба велико?..{S} Како је теби?..{S} Које ти сло |
i>.{S} Шта се ту чује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ев |
велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко т |
пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На које слово личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ово печата |
да их је питао преко реда, које је које слово.{S} Затим је казао, да пишу још један ред, а он и |
/hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко уме слово <hi>т</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко зна слово <hi |
слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <h |
бришите их лепо!..{S} Сад пишите најпре слово <hi>о</hi>!{S} Где је о?..{S} Начините најпре оно |
емо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; |
да казујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово о!..{S} Реците: око — о!..{S} Нађите столицу!..{S |
/hi>!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>н</hi>!..{S} Где је н?..{S} Које је писано?.. |
сано!..{S} Нађите печатано!..{S} Нађите слово <hi>е</hi>!...{S} Где је е!..{S} Које је писано!. |
пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово слово код ува?..{S} |
м!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е, ту |
ше га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је |
(Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е, код евењке!..{S} Напиши |
!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме да напише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко уме сло |
ли?..{S} Које је слово код коња!..{S} И слово к иде мало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви |
њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово |
дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово ј |
жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и слово <hi>з</hi>; ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац |
лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ов |
ка и слово <hi>м</hi>; ово је љуљашка и слово <hi>љ</hi>; ово је њушка и код ње слово <hi>њ</hi |
црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је |
њих је слово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово ј |
венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово |
е ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово |
е уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово |
јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово ј |
Дете ви!..{S} Тако можемо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито, |
чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и слово <hi>м</hi>; ово |
буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамија, |
коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово ј |
ово је риба <hi>р</hi>; ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је |
велико?..{S} Како је теби?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слов |
да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Које нам слово треба најпре? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, к |
</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и <pb n="147" /> код њи |
ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>). |
акривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi>с</hi> — ст |
читањем“.{S} Нађите око!... које је ово слово код ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве стран |
!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} |
ем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Ко |
је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? |
а).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како се пише ј! (Пише га).{ |
!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} Напишит |
н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете |
а чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово код евењке!..{S} Да читамо ово испод евењке...{S} |
је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S |
е?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Нађите писано <hi>с</hi>!..{S} |
ово слово код столице?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово |
сте слово написали?..{S} А које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите г |
(Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} |
.{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и |
у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р — ри |
ду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни го |
} Нађите прву реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с— |
нађите другу реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с |
S} Иди и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме да напише |
таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>е</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко је запа |
иши на мојој табли!..{S} Ко је запамтио слово <hi>с</hi>!..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамт |
.{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га! |
.{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамтио слово <hi>н</hi>?..{S} Иди га напиши!..{S} Ко је запамт |
попамтили ова слова.{S} Ко је запамтио слово <hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на мојој табли!..{ |
, која се слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежб |
hi> можете да погађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем јо |
то и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} Зато опет извадите буквар!..{S} Да ми кажете |
у линија и ученици поново гледају свако слово, које Радиша напише и како га напише.</p> <p>Кад |
би?..{S} Које Здравко теби треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблицу, да пишемо |
Тако је цела зграда личила на штампано слово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а станови у кр |
а развучено, да се не изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} |
.{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <hi>о< |
S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онд |
то је насликано увек се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> |
аље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово оно слово што је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, |
по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око |
код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <hi>о</hi> — <hi>око< |
код игле!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> — игла.{S} |
код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне |
S} Отворите га код ока!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли м |
.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали сте <hi>сва слова</hi>.{ |
читамо.{S} Нађите око!..{S} Које је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод столице? (Ђак ч |
асове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} Које је |
а?..{S} Нађите столицу!..{S} Које је то слово код столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с лев |
после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} Написали смо <hi>че |
прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише р! (Пи |
а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово |
оно код табле!..{S} Знате ли које је то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> — табла.{S} Кажите с |
{S} Преврните!..{S} Знате ли које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — нож.{ |
Нађите шешир!..{S} Знате ли које је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је |
Нађите перо!...{S} Знате ли које је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите |
буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта |
ом писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтит |
то, па напишите друго!..{S} Које сте то слово написали!..{S} Ово печатано с десне стране нећемо |
се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује после п?..{S} Где је |
дско, човечије или женино, пише великим словом из почетка.{S} Сад запамтите, да се и <hi>презим |
да се свако <hi>село</hi> пише великим словом и почели су од Загорице па писали сва позната се |
да се <hi>наша имена</hi> пишу великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благ |
да се и <hi>презимена</hi> пишу великим словом.{S} На пример, за твоје презиме Лазовић треба ве |
/hi> и њине <hi>земље</hi> пишу великим словом, на пример Срби и Србија треба велико <hi>с</hi> |
hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим словом и писали су све у околини.{S} И на послетку каза |
hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом и писали су све познате.{S} Другом приликом поно |
у разним познатим речима највише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблица |
и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n="260" |
, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропао...</ |
понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љубав и послушност према старијему, те су се за |
ини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и т |
и новинама.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога и споразум, на најлепши, најуљуднији начин.{S} И |
ички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда |
изговарају по два — три, развучено, на слогове, да их <hi>шчитавају</hi> без застајања а никак |
родужило и вежбање у растварању речи на слогове и гласове, и читање из буквара и писање онога ш |
ет ђак полако шчитава развучено, као на слогове, а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је |
еданпут!.. (Сад читају развучено као на слогове).{S} Сад да прочитамо ово на табли! (Читају опе |
женско срце и добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, особито у задругама.{S} Зато их ј |
сваки навикава на попуштање, споразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну. |
а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима је било мило, и |
о ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не |
о се граде и прозори и столарска врата (сложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је |
зумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија осећања, па докле се стигн |
И ено, испод дугачкога коша општинскога сложено их је већ неколико стотина једна на другу, да с |
, што је село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за разбијањ |
даљему, од лакшега тежему, од простога сложеноме.{S} Напоље с неприродношћу и онакарађеношћу, |
еже било, да споји она два принципа, да сложи оно, што је најпростије, с оним, што је најпотреб |
, а киша поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак као из кабла.{S} Настаде живи жагор: мој |
да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по |
Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије |
смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете так |
адити и нову.{S} Село је добро; људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори шк |
је један заједнички посао извело овако сложно и овако једнодушно, да се нико ничему није проти |
најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к м |
А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша |
тво), од дрвета (столарство или шведски слојд) и од метала (ковачки послови или метални слојд). |
од метала (ковачки послови или метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и |
одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се поноси!</p |
оквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу па се |
: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још <hi>т</ |
знаменито српско поље Косово, враћа се сломљена срца кући.{S} Свршетком мира у Санстефану сврш |
предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови пошли својим токо |
су Радиши на таким ђацима.</p> <p>После службе одвео их је и у школу тога места, те да је виде |
d="SRP19102_C2.1"> <head>1.{S} Молба за службу</head> <p>Кад се Радиша вратио у Отаџбину, подне |
ико мој, док ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Рад |
а црквиште, где је одслужио неку кратку службу.{S} А за све време ове молитве сав је народ стај |
де села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или попови.{S} Запамтите, да је ово <h |
нога горе, „који их поставља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јавља з |
имитивнијих па до најсавршенијих; и сви служе на то, да производе у души слушалаца пријатно рас |
итав низ, особито са северне стране, да служи као заклон, или на каменитом земљишту, где се дру |
по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад је |
дне и без појезије.{S} За гимнастику су служили радови у градини, а у згодно време радили су и |
вље је и Радишу, и Даницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напр |
и служите не отаџбини него партијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову з |
е, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбини него партијама, и служите им и часн |
у пољопривредну машину, којом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико новца има |
лаго мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гај |
ретеривали у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњ |
у „народну партију“.{S} И само је пуки случај хтео, да је сада на столици министра просвета се |
о два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да још остану.</p |
блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда од гледичије или бодљикавога багр |
и нико није ни садио.{S} Зато је бивало случајева, да пред многим кућама, ако нема каквога орах |
се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој случајности имам да захвалим, што у оба маха нисам био |
се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њи |
о неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад д |
његова сопствена рука није хтела да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан и пре и посл |
и му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио брем |
ична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Ради |
; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истинс |
мшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с чуђењем п |
жно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по ма |
д је остао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбо |
ајпоузданији, газдарица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њим |
нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; него да <hi>пази</hi> и < |
о, политички завадио и распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућено |
уја: да се место једнога или неколицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила ви |
ароду како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сиротиња раја, као ш |
е о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> домаћина!</p> <p>— Реакционар, назадњак! узв |
pb n="242" /> и учили друга свога!..{S} Слушајте старије своје, волите се између себе и слажите |
томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био |
шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! (Узима књигу и чита |
а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму |
увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва војска |
ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваш |
.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да |
чили, што је требало да научите.{S} Али слушајте господина, као што сте га, видим, и до сад слу |
шим с Турцима и другим народима.{S} Ево слушајте, шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева |
</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све |
рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, гд |
е баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили школу, да н |
и чита пред свом чељади, те и мала деца слушају као и стари, који осташе неписмени.{S} Подигао |
те се и реците:{S} Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, пом |
а порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— Они мене слушају за друге ствари: за |
да они тебе слушају.</p> <p>— Они мене слушају за друге ствари: за школу, за здравље и бољи жи |
добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>о |
авно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне и општинске, и <p |
а ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо км |
оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад д |
<p>И ово је било први пут да загоричани слушају ову молитву у своме селу, певану од своје уздан |
је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интересују за оно што им казује. |
што имате овако добру децу, да ме лепо слушају и да добро примају науку!“ И овде му исприча он |
е који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест година млађа.</p> |
о мало збуњенога Радишу, о којем је она слушала само добро да се прича, збуни се и сама па једв |
удовице.{S} А за све то време Даница је слушала и као да се поносила, што сад она издржава целу |
а све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница јој је показала: како и <pb n |
им ученицима.{S} Рука сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишл |
о у децу.{S} Деца су седела непомично и слушала као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и и |
и сви служе на то, да производе у души слушалаца пријатно расположење и веселост.{S} А један т |
Радован и његова млада и сва свадба са слушали су ове Радишине речи најпажљивије и захвалама н |
подина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељанима кој |
ченици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу |
ељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали на |
едиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, |
ожно разматрали сваку ситницу и пажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учите |
а.{S} Одрасли су још долазили и марљиво слушали све, што им треба за боље познавање природе и с |
..“ и тако даље.{S} Букварци су све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да ни |
господина знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па |
>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господи |
о, хвала много, што сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, н |
<p>Докле је ово Радиша говорио, сви су слушали нетремице и ниједан очију није скидао с Радише. |
диша показивао све очигледно, а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{S} И кад с |
капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини и капетана у држави као и дом |
<p>— Ништа ово не ваља, господине; само слушам шта људи зборе! рече одлучно газда Мијаило.</p> |
нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он п |
тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање разних одабрани |
ше сами, он рече Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова де |
аље.{S} Букварци су све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи |
, али и много незнања и неумешности.{S} Слушао је тице како певају по шумама и воћњацима, гледа |
шао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре много добро о теби.{S} Код те |
није“ и захваљивао је Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Ј |
{S} За све време и Миљко је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он реч |
е које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђење |
жићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слушао да говоре, како ће он лако изучити књигу и како |
, те добро познаје живот сеоски, што је слушао и волео пољопривреду у школи, и што је толико пу |
му се очи највише заустављале на њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и |
зажели, да отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у Европи измакли од |
>Дође и после подне веселији из школе и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је с |
д би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слоб |
је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав |
си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам д |
, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао ову простодушност Миладинову и у себи мислио: ов |
="213" /> како се пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помисли |
а с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али срце |
ељицом у истом месту.{S} О томе учитељу слушао сам много од како сам дошао у поверени ми срез, |
т’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи те |
олу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите, па и |
о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не је |
и и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све што вам кажем.{S} |
најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо предругојач |
школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треб |
ма, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> </div> <div type="chap |
близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо |
д“ не може да врши!{S} Зато је почео да сматра ове идеје Светозарове за екстремне; а пао је на |
н верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.</p> <p>— Чули сте још реч „са |
чувамо.{S} Зато сваку поправку код себе сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнете и ј |
ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ |
и разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} Само се њему чинило, да о |
партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а камо ли на |
да рече Милун Стевановић, којега су сви сматрали као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћо, ш |
је село сазнало за ову радост у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазити жене на |
етицама и очигледно.{S} С јединицама је сматрао за непотребно и дангубно, пошто су деци познате |
т помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим лепим данима, те д |
м месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И веће |
од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду, за семе |
однесе.{S} А Радиша је градину школску сматрао као расадник за околину и давао је и одраслима, |
г града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или може ли га носити тамо, |
тело, што су га деца донела у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да д |
а, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч |
Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу...</p> </div> <div type="chapter" xm |
ер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то се мора правити овде.{S} А ј |
ритиснут је, погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да говори језиком св |
се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он |
немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља |
о и њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господине министре, ов |
то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за ду |
олите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно |
лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с високим обрвама, или густа плава коса, или |
и, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлуч |
љан и достојанствен, и чувати се велика смеја и раздраганости исто онако као и велике љутине и |
ешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољ |
и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамот |
м деца остају слепа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отв |
више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, није могао да научи, терала га је у шк |
“ „Она где се нико не љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и |
ад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да није све спремно з |
што буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи да погледам...{S} А заш |
е, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов, особито у овоме, што се добива |
и ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се опет не згрејати, |
како није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис н |
стојно.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И |
е у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, помешана са шеничним брашном, а сва су д |
још онда, кад нисте имали где ни да је сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили б |
ревикаше: „И ми ћемо господине; нама не смета снег“...</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако у р |
а марљиво настојава, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје летње јут |
} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу често |
е могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да допу |
дине, кад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово с |
ед</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, |
. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ <pb n |
рамо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, |
не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином интензивнијем раду с овима. <pb n="23 |
аша истина мала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и да научите у њој што с |
е он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учи |
својом неумешношћу и претераношћу често сметамо.{S} Колико је лудо, на пример, само оно веровањ |
е, криви смо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управ |
шава па сад запита немирка, зашто им је сметао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још јецај |
S} Неки су више кривили немирка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било доб |
стави овако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. |
и кмет тога села дали уверења, да неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога села гласа |
а.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за владин |
..</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласат |
ажењу онога што је право.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмов |
="395" /> морамо тешити томе: да се ове сметње отклањају и да се просвећивање народно овако пре |
е било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу |
а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народн |
тив себе, него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су |
за оставу истругане грађе задружне и за смештај алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако за с |
и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да |
н ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се договорише, да м |
е га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе Милана |
Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и потребна.{S} Има мишића, који |
но у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну прошири градину па ће земљиште |
селу може направити“, мишљаше Радиша: и смисли овако! да точак направи од једноставне даске, па |
ови сељаци не приме ову новину.{S} Зато смисли, да точак остави без окова, пошто је од тврда др |
алдрма била довршена свуд око школе.{S} Смислио је, да на месту, где обично игра оро, кад је са |
то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати за школу, за оба о |
" /> колико ће чега требати.{S} Прво је смислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два |
од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата |
е.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} Стеван |
ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина ово није лако.{ |
ревртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи сво |
су говорили још неколицина, све у овом смислу, нападајући још жешће на чиновнике и један их на |
а онда не употребљује само у политичком смислу, да законе и уредбе доноси сам народ преко своји |
а око, и гимнастике за дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер ства |
е па га је снимио на хартију и почео да смишља план: како да се постави или окрене нова зграда |
равао.{S} За време ово Радиша је полако смишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му доносила м |
је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру сеоск |
адиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, како овај дан што лепше и свечаније да се про |
да се организује, па да мирно, стално и смишљено ради на добру <pb n="404" /> своме, на подизањ |
, моји тићи</title>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ надзорник намршт |
а, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си |
на селу.{S} Радован се бранио: „танкога смо стања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви гов |
Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако |
и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили послу, и онда нам неће затворити школу,“ |
>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n= |
{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају |
ато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жа |
свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> <p>Што се виш |
ала и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката |
о рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћ |
више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а ш |
кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не стане много |
а чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и поч |
га села није изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад |
бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Са |
} Ти господина знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, |
ави: „И толико није потребно, деда, кад смо здрави.{S} Лекари данас доказују, да човек не мора |
бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све како мајстори раде?!...</p> <p>И одмах и |
еколико пута у среској канцеларији, кад смо примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} |
оказали ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су оставили се |
с ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико смо се мучили; и да није било |
{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; може |
ад добро пазите, рекао је деци, „до сад смо казивали и писали само ова слова код слике, с леве |
калеми, па да роди питоме, онакве какве смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је |
ојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја с |
>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут |
е за живот и здравље, него избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрз |
колу, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред други |
у у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори госпођа.</p> <p>— У том у |
огу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Кр |
арко отворено изјави: „Господине, криви смо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га |
најпоштенији, најбољи.{S} А дотле какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били |
, најбољи.{S} А дотле какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени п |
едну до сад глава није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова с |
?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} Написали смо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде чело?..{S |
полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела да црт |
и како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Рад |
им стидом рече: „Ево, господине, донели смо ти мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, |
ратили с Турцима и надјачали их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога |
уђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и дељена нам је турска правда, а њ |
да направимо мало школе.{S} Преправили смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и |
ели смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, са |
ова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли начина, да нас и велика |
је зидарски и столарски посао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће уск |
е пиће покварило сасвим.{S} Али научили смо се, господине, па је тешко одвикнути се.</p> <p>— Н |
у; текао сам, текао си, текао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи гово |
њем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А М |
дете; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и пр |
ече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су друга села.{S} До ти |
Не треба нам, господине, ниједан.{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те |
а ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и |
шем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку школ |
а, да продуже ово ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова је дос |
мља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њ |
апретку других народа, те да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта |
си видео и кад смо градили школу колико смо се мучили; и да није било опет готовине општинске, |
ева, са својом женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и с |
напоље!“ — „Право велиш, господине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо да направимо“, додад |
бом управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народ |
одили сав српски народ под Турцима, што смо и у она четири ослобођена округа земљу морали спахи |
{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша д |
емљу морали спахијама да исплатимо, што смо изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла прва п |
де боље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескакати свуд по се |
а.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали главну команду своје војске у ру |
па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили.{S} Ми л |
блице, да пишете сад све ове редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућује). |
много.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе најлепше вунене |
отпочела се борба за ослобођење, и што смо пристали на железничку конвенцију како је Андраши х |
/p> <p>— Господине, од нас двадесет што смо долазили теби у школу, два су жењена а тројица су и |
росвете и црквених послова</p> <p>Пошто смо од суднице направили школу и набавили клупе, сто, с |
сти господина.“ „Можемо, господине; нас смо двојица; обојица с коњима, па ћемо на једнога ствар |
н човек с колима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је одредио једнога сиромашка, да одуж |
ико дана вукао и довукао: десетину кола смонице, двадесетину кола црнице и неколико кола песка. |
ља, с мало песка или силиката, још мање смонице или глине а најмање црнице или хумуса.</p> <p>— |
овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, или пескуше, или иловаче, или црнице, или чега |
блица овако углављена у дрво, а писаљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али се и таблица разб |
уверење, којим је постављен за Прњавор, смркло му се пред очима и није знао шта да рекне, а суз |
њима се чинило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускор |
о би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по природни |
по памети „ђак.“ Најпосле мајка прегоре смрт и живот и отворено запита Радишу: „Истина, Радо, б |
ој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништа.{S |
тку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке б |
своме учинио толико добра, он се после смрти посветио и ми га сада зовемо Свети Сава и славе г |
и у животу човековом.{S} После рођења и смрти у животу човековом нема већега и значајнијега дан |
сам своје волео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна |
и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће се п |
имо и слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, слама, слава... |
о и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се сваки посао врш |
Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да |
ружницу у најближој планини, те јевтино снабдева све село с летвама и даскама, те сад људи и зг |
и, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо ра |
с.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем |
ази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља нау |
{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек зд |
ак онолико, колико је допуштало време и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекидан све до |
ћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо |
са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, као и мајци деца и |
амо онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дужност, да по |
омогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте учинили још више.{S} А пра |
и животињску снагу; а не издире својом снагом и не ради овако примитивним алатима као ми.{S} Ш |
а и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и својим рукама, него машинама.{S} Машина им и л |
, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и |
— никакве вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а |
ереношћу у свему очувао своје здравље и снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Госпо |
школу, дахнули су душом и удвостручили снагу око грађења нове школе.</p> </div> <div type="cha |
те се не усваја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одред |
{S} А после овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.</p> </div> < |
ши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад н |
уливала је у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да |
ћи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са струг |
е, којима је заменио своју и животињску снагу; а не издире својом снагом и не ради овако примит |
о од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} А шта з |
ишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте |
учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде школске, простране |
снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне др |
b n="326" /> и они одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’!..“</p> <p |
узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко ру |
казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако да |
ме“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је |
деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снахе његове.{S} Деда Радивоје говораше: „Господине и б |
обртата, превртала па снаху запитала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово р |
узела руку, па је обртата, превртала па снаху запитала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ позн |
ваки се радовао, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су из околних села говорил |
је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један стари губер, те га разастрше по каната |
завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и поздравила ти се много.{S} Оздравило јој је оно |
дан ђак рече:{S} Господине, ово је моја снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово треће мно |
е раменима и одговори му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Б |
сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмог |
а буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, па да |
их тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и у <pb n="42" /> тајне ч |
>: сено, син, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, слама, слава...{S} Дете ви!..</p> <p |
е стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да листа на присојним стр |
ше: „И ми ћемо господине; нама не смета снег“...</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и |
рав испод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и прич |
, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се ко |
зде, и облак, и муњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Он |
ет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана |
ба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне грабуље, а уч |
облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у једном крају до школе мала дашчара |
ти зими, може ли долазити кад је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази |
нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико |
у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше з |
да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан је освитао Петак |
у собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом |
е кречана њихова, пуна прашине беле као снег, остала да прича козарима и целом селу, да се ту м |
се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба |
гледао у дворишту опрано рубље бело као снег, прострто да се суши, он се толико збуни да се зам |
угледали нову загоричку школу, белу као снег, као царицу међу просјакињама, кмет Миљко као стар |
ду сутра или прекосутра, јер је и онако снег велики, па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша ви |
што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала |
гана опасности, зими да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се уд |
hi>киша</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћете да напишет |
ине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу проми |
била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те је сад морала поново да се прекопа, уреди и |
даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и соб |
де и Радишу кући, и стигоше по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао ку |
уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те да се |
Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Ради |
ма својим, да шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, одакле он |
шке, које носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} У књигам |
ђењу њихову не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину.{S} Сад Радиша показа, како |
шину дворишта, њива и ливада, него и да сниме свако земљиште и измере сваку неприступну дужину |
аилов воћњак и Томино окућиште па га је снимио на хартију и почео да смишља план: како да се по |
ас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... <hi>Нана</hi>, тако по неко дете зове ма |
столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Тако |
ни су измењивали намештај домаћи: место сниске совре изградили су столове и место троножних сто |
ређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко сноси или трпи |
азбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто снити; <hi>сносити</hi>, |
ме рата све је лежало и пачивало мртвим сном.</p> <p>Србија је најпосле, после славне битке на |
неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; <hi>посно</hi>, и то зн |
гвоздених и челичних „пера“, висили су снопићи истинских гушчијих пера по дванаест у „туцету“ |
начких десница њихових Турци падали као снопље... “ И тако даље.{S} Који где застане па не зна |
могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — |
емљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и |
.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето |
оси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе не |
ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, |
— с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и |
снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} Пазите још јед |
здена сталност у извођењу једнога плана сносила све тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он је непр |
нити</hi>, то је у сну нешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко сноси или трпи неку муку и |
зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање к |
протиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко сноси |
, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је неки голем респект према Радиши и |
е ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите на слова у њ |
“ Да загоричани купују само ове ствари: со, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а |
брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца доб |
лице?..{S} Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко |
, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта се најпре чуј |
ли ко да прочита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали. |
годите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад се каже <hi>оса< |
hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>пас</ |
це су већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове столице и постеље подигнуте од |
ни каменом, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази |
} Негде је опет на старој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, са стакленим прозорима и |
заним двориштем.{S} Унутра је пространа соба с ниским таваном, који је на средини подупрт дебел |
одрумом, и обашка стан за послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад |
и по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни. |
као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не д |
и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој |
S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>очи</hi>?.. <hi>Уши</hi>?. |
реју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да се |
ина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; |
почну да зидају оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет |
(а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под |
Предсобље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда столарска једнокрилна а про |
уста и зубе перу после свакога јела; да собе где једу и спавају и кујну држе најчистије, и, кад |
“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подиг |
лико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђена великим прошћем или ду |
нај зид, што дели собу за преноћиште од собе за „заседање“, па таван подуприте диреком и у чарш |
ље улази се у учионицу, начињену од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, него са ш |
: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на |
е осваја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и бриш |
трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари нераспаковане |
и од школе до стана послужитељева и оне собе за ручавање зими и по рђаву времену, и одатле до н |
ештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна ост |
удо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском попођене, и пећи намештене, онда су говорил |
И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подигао или патосао циглом |
колску и уређење њено, кад је походио и собе где је почетак радионице за ручне радове, и оне гд |
ловала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још |
и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особито за зиму: (а зг |
диша учинио овакав распоред: да све три собе употреби као радионице за Ручни Рад и, кад буде вр |
а.{S} Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и обашка стан за послужитеља и |
нови у крилима.{S} Станови имају по три собе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику који п |
опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља а у др |
те.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњ |
а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један према вратима а други с |
а се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи читава породица.{S} Па и |
мало семена од свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, |
евета, с толиким стварима у тој јединој соби, па тако све распоређено и намештено да те осваја. |
је и сама гледала, како је у госпођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p> |
дучара, која се ложи споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, за послужитеља, никаква.{ |
i>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп</h |
ији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказама“, којима |
оле, па сте почели и оне ручне радове у соби, који спремају за поједине занате.{S} Зато ћете са |
ваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући |
ој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој |
ву школу, са свима одељењима, сем своје собице, био уступио столару, који је био изишао, да вра |
чионица била патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а прозори су би |
ичали, играли се прстена и других игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде би |
а је било туторства; народ је дозрео да собом управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овд |
у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава Крсман |
ора доћи до свога права, да сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и кап |
нек <pb n="348" /> он слободно управља собом.{S} А рат тиранији и данашњој бирокрацији!{S} Дос |
гне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, да га други народ не притис |
да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имал |
е преко лета.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што забор |
а велики жупан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао п |
па.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања |
жиле умоташе мокром маховином те понеше собом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јел |
, да непросвећени народи управљају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да |
ле ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као зграде оне |
лост.{S} А један такав инструменат носи собом сваки народ и сваки човек.{S} То је грло његово.{ |
успеху у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казивати сваком, да је дужност преча од политик |
, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад |
народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом управљати како хоће.</p> <p>Ево говора једнога ап |
је стан за послужитеља, с једном већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога |
и радио их је алатом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А |
да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има мн |
е, на подизању своме, него се само међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива про |
их држе на клупи; како да другују међу собом; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и |
и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао, како да их чувају, ако идућ |
ити и владу „своју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „вл |
ила троја врата: десно у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које |
јој је показала: како и <pb n="277" /> собу да намести, како постеље да подигне са земље, како |
е дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина мајка |
у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школа |
бите вели, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште од собе за „заседање“, па таван поду |
игне са земље, како да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како кујн |
.</p> <p>Радиша сасвим механички пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види госпо |
вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојаница у плеха |
не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! рече Даница.</p> <p>Радиша сасвим механички пође |
необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с толи |
горички, Радиша! рече Даница утрчавши у собу матери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, до |
а: десно у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водил |
(а ову плехану да метну у послужитељеву собу), још један сто и једну столицу за његову собу, дв |
најпотребније: још једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељев |
још један сто и једну столицу за његову собу, две метле, једну секиру и једно „дунђерско“ тесте |
ене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S} Успеле с |
томе, која ће чистије да одржава своју собу и да је лепше намести.{S} И колевке су подигнуте о |
оручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише у читању по |
није свршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде премишљати шта да ради, и не могаде се дом |
и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну собу за двадесет гроша месечно, па сваки ухвати по једн |
оји је био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb |
коле до нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар корак далеко од зида кал |
S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојаница у плеханом „чира |
Данас је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви с |
де је, у једноме хладу, била постављена совра за часнике, чланове породице и неколико позваних |
више не може да се постави једна општа совра, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, |
у и о заветинама, у хладу.{S} Главна је совра постављена у совралуку газда Мијаиловом, јер је б |
ема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школ |
хладу.{S} Главна је совра постављена у совралуку газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око њ |
човек.{S} По узвишици до школе били су совралуци појединих домаћина, где су они о заветинама р |
чак општински кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судниц |
цело им је двориште, заједно с његовим совралуцима, изгледало као поварошено.{S} А кад Радиша |
и и апсана, и старо црквиште са сеоским совралуцима за заветине.{S} Зато се и цео овај ограђени |
.“ Али им се само није допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} П |
е с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Тако исто и |
змењивали намештај домаћи: место сниске совре изградили су столове и место троножних столица ви |
Онда позваше на вечеру.{S} Око округле совре, високе једва једну стопу, поседаше опет на троно |
плеханом „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега било |
шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с пажњом па се мало и забринуше, ш |
ову благословену заједницу љутио.{S} А совру су постављали и пребирали и судове прали сами ђац |
ише сузе, он зајеца и место да седне за совру, он се наслони на зид до „кубета“ и гласно зајеца |
од кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{S} Само је сва одрасла женска чељад изишла, те с |
тири и у свакој поставили по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали |
атнице отворене и на доксату постављену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим |
како да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и |
од разних пољопривредних алата, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S |
уги опет круњач, трећи краву још бољега соја од Радишине, четврти некаку енглеску свињу и тако |
млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да набављају бољ |
тре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„Јао |
јало девет љутих лава, закликтало девет соколова: и <pb n="109" /> ту мајка тврда срца била, да |
ало девет љутих лава и закликтало девет соколова, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не |
да мајка није марила за децу своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, |
уговића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова,</l> <l>Да одл |
кад су деца полако певала ону; „<title>Соколови, моји тићи</title>“ и рекла оно: „Љуба смо се |
домаћина у селу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гл |
из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прек |
да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдат |
очита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно људи |
е, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево да напише |
{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — |
и кад је пост, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и каткад по мало пасуља меџганика, више ник |
ко буде.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад ј |
ни и позајмили, и накалемили, и продали солидне робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да |
жи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети |
о тешко да почне да пише, и како његова сопствена рука није хтела да га слуша.{S} Ипак је полак |
оће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало замисли па рече: „То право велиш, ал |
једно тестере ради.{S} Одмах је призвао сопственика и питао га: зашто не намести неколико тесте |
ом и да дужници плаћају десет на сто, а сопственицима да се даје само пет на сто; а остатак да |
и прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хита |
дно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос!..{S} Јесте ли запамтили?..{S} Ко може да каже сам |
?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га |
} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} |
ео у Србију Чернишевсков <pb n="331" /> социјализам; па пошто у Србији није било радника и радн |
овој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт Спенсер, организам од организа |
сле на страни прочитао прву Економију и Социологију, он је видео, да је Светозар донео у Србију |
ава? упитао је даље походилац.</p> <p>— Спава он добро, но много рано устаје, једва ја уграбим |
.{S} Ни Радиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, уми |
е и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не ум |
ече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да пази, |
/p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље походилац.</p> <p>— Спава он добр |
ижњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они прошли по дворишту, постеља је већ |
левци и подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смр |
после свакога јела; да собе где једу и спавају и кујну држе најчистије, и, кад је год лепо вре |
зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И |
> газда и газдарица су по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељака правило, да их сун |
S} Освиће најсвечанији дан у години.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Ал |
ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изгледали су необични.{S} Али је убрзо отишао |
де, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зо |
ран и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су б |
: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиш |
љуљала га.{S} Зато и Радиша није мирно спавао.{S} Па је опет поранио и отишао пре сунца у град |
и у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси нову снагу, с |
еба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајал |
знало.{S} Зато је и Радиша ову прву ноћ спавао на земљи.{S} Легао је рано кад и остали сељаци, |
не, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су |
е да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показала јој је и колико и каквих пелена <p |
би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много |
, почела су и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу |
је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем заго |
а гледао не само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још неколи |
наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут да за |
у стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне мучне неодлучности, да ли да иде или не иде |
каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те невоље, да им поправи храну и да добије в |
uote> <l>„<hi>Боже</hi>, правде, ти што спасе</l> <l>Од пропасти до сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</h |
ки!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у шк |
ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> < |
ли она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И од |
ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацима свој |
е, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси с |
а четири ослобођена округа земљу морали спахијама да исплатимо, што смо изгубили Босну и Херцег |
ни земља није била српска, него турска, спахиска, само су је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењ |
о вели највећи социолог данашњи Херберт Спенсер, организам од организама; и што је он већи у пр |
пољопривредних, хигијенских и лекарских списа и новина.{S} И управо за ових тридесет и неколико |
} Читали су и лепше популарне историске списе.</p> <p>После читања дошло би које предавање, кој |
олска година па да се те две свечаности споје.{S} Свештеник му обећа, и од сад се знало, да ће |
оју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилова шљивара, и тако је |
....{S} Само је Радиши најтеже било, да споји она два принципа, да сложи оно, што је најпростиј |
њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, храна на храну и да се састави са старом, |
е и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додир |
т између нове школе и школске градине и спојио све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је |
ла.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да једно без другога не может |
дакле Крсманове куће био оригиналан.{S} Споља се улазило у пространо предсобље, из којега су во |
дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да |
ућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то |
едан товар креча, те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и јед |
и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су загоричанке прале судове само и |
је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, за пос |
осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, преко чула, па се то памти и прерађује у души, к |
хладноће спољне и унутарње.{S} Хладноћа спољна кочи физичке радње и производи разне пробади, ти |
е за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија тело; хладноћа унутарња, душевн |
ва побожност, она унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код малих |
ачно размерено, као што је на плану.{S} Спољне углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње |
" /> време пре но што је он извршио све спољне „реформе“ и спремио све што је требало за зиму; |
рема вратима а други с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Према овоме требало ј |
од себе саме.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отвори страховита борба унутарња.{S} И поч |
моралних у деце долази од ове хладноће спољне и унутарње.{S} Хладноћа спољна кочи физичке радњ |
или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све што живи на Земљи |
виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пренели и многе мане унутрашње, н |
х ученика и да му том приликом сваки за спомен засади или накалеми — како је кад чему време — п |
ли а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли су у |
и сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} |
му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у загоричкој школи најглавније било зд |
епши бели мрамор, од којега су почели и споменике да праве.{S} А највише је овај мајдан послужи |
и урадио око школе.</p> <p>Одмах морамо споменути, да је њему овај посао задавао много више тру |
и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђаци под надзором Радиш |
>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; <hi>посно</ |
о је кад неко падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопа |
а виде, како ће господин пресудити овај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Рад |
кад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док се парничари не одљуте.{S} Па и онда |
и, него се сваки навикава на попуштање, споразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у с |
а ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Кал |
ма.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога и споразум, на најлепши, најуљуднији начин.{S} И кад зави |
ји од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и раде заједнички и на својим приватним и |
ом, пустивши главне у средини по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда је требало |
а главнима, који држе кров, а колика на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубатура зидова и |
поврће и све друго по парцелама и поред споредних стаза.{S} Тако су после и радили.</p> <p>Нешт |
уга занимања ово само додирују, узгред, споредно, учитељевом је ово главно.{S} Само ако га узме |
и оно, што је посејано и сувише дубоко, спорије ниче од онога, што није много дубоко ни сувише |
предано као у трећој.{S} Само им је ход спорији, достојанственији, као да би хтео да каже оно у |
Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажња села Радишу пријатно изненадил |
} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступ |
А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у прес |
свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот више и подобност за усавршавање у с |
и напретку њеном, и са ретке вештине и способности, да у другога развије плам за науком и загр |
еду од велике вредности.{S} Не дакле на справама него у реду, у најразличнијем <pb n="194" /> п |
, „на десно“, или вешање и преметање на справама, којих у загоричкој школи и нема.{S} Мајстори |
да, и за ово су сами направили потребне справе.{S} Цртали су и планове за куће и зграде, и како |
воје мале помагаче упознао још с једном справом, Радиша нареди <pb n="136" /> Груји, да престру |
треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову справу.{S} Радиша се само постара да их упути, како да |
ad> <p>Школа беше обична кућа на једном спрату с великом стрејом са све четири стране и с узани |
r" xml:id="SRP19102_C10.4"> <head>4.{S} Спрема за нову школску годину</head> <p>Освануо је први |
се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде |
ење још једнога човека, те да он с њима спрема што треба на земљишту за нову школу, и кмет му ј |
} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало раније па да |
па тек онда пере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи |
акле!{S} Сад се разумемо!{S} Онда иди и спремај прње!</p> <p>Радиша онако уморан и нервиран сам |
ћу масу народа, да оне све подижу и све спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити прави на |
ође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба виш |
школе треба приближивати овоме, јер оне спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, |
школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они, што ће после да уче децу; а мо |
ајстарија кћи провредниле се по кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом |
почели и оне ручне радове у соби, који спремају за поједине занате.{S} Зато ћете сад све то ла |
потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу на |
гови у школи мислили и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...< |
и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо по један малишан као да ће на сабор.{S} Оде и |
и душевног него и усавршавања у раду и спремања за савршенији живот.{S} А друго не може ни бит |
бити добру учитељицу.</p> <p>Настало је спремање за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у |
вали час порођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је неп |
код куће.{S} И док се <pb n="77" /> он спремао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих |
и узвишени посао, за који сам се толико спремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је мален и ск |
та и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} |
ла, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде |
авни или административни, за које треба спреме као и за друге, и које неписмен „народ“ не може |
казала, како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне по |
Свој уписаној деци казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онд |
ради продужења наука и проширења своје спреме, то учтиво молим господина министра, да ме извол |
з овога нити има правилнога развитка ни спреме за савршенији живот, а без овога опет не може би |
де.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div> </div> <div typ |
ме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиш |
е пријала мајкина вечера.{S} Што им год спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те веч |
диша нема никога код куће, да му штогод спреми, па је наредио, те се код његове куће спремило и |
ћи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није им |
чисто изненадио овако брзој преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да |
е на школи, па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и |
дана почетком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само о њ |
она гледала, да ту празнину код себе, у спреми својој, надокнади што пре и што више.</p> <pb n= |
осао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу за та |
њима трују.</p> <p>Школска је радионица спремила и добре плетаре, али је много важније, што се |
о зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре омрси сиром, јер се тако в |
и, па је наредио, те се код његове куће спремило и донело све што треба за вечеру.{S} Донели су |
то је он извршио све спољне „реформе“ и спремио све што је требало за зиму; зато је данас с рад |
ша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици н |
Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то спремио и положи је на крај тога платна па одсече бусен |
т?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете кући!.. “</p> <milestone unit="su |
иша били су неуморни.{S} Требало је све спремити, да мајстори не чекају, и требало је похитати |
хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и употребити.{S} И грехота би било затворити о |
није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за |
јвише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду |
до одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда највише.{ |
у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, и по |
школу гради овако „сиротно“ село.{S} А спремљена грађа таман <pb n="251" /> се беше просушила, |
та бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним писмом известила минис |
то свака кућа има кошница и меда, добро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што с |
а и привлачна; за послове своје потпуно спремни, сваки вам представља не само потпуно развијену |
ворећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика одреши |
ни помишљати о новој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они в |
с код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спремићемо све што т |
све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно само чекало дан почетка нове школске године.</p |
како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би см |
S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спремом.{S} Све удари натраг, кад се не обнавља и не пр |
злазимо довољно неспремни и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога |
ни, да се дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасв |
њена мајка.{S} И сасвим механички Зора спусти на сто послужавник па се залете да пољуби Радишу |
свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он |
ружите их у вис, овако! — <pb n="83" /> Спустите их, овако! — Кад стојите тако, онда сте се окр |
S} Пазите брзо: први! (Дигните руку!{S} Спустите!) Други! (Дигните руку!{S} Спустите!) Е сад па |
{S} Спустите!) Други! (Дигните руку!{S} Спустите!) Е сад пазите друго нешто!.{S} Који су први н |
и! (Опет надгледа и мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (н |
аширите! — Опет саставите!— Раширите! — Спустите! — — Хајде сад полако овако да се пропињете на |
ану колико год можете! — Сад на леву! — Спустите руке! —- Хајдете само очима.{S} Погледајте дол |
ну руку)!— Спустите! — Који су други? — Спустите.{S} Пазите брзо: први! (Дигните руку!{S} Спуст |
данпут: који су први (нек дигну руку)!— Спустите! — Који су други? — Спустите.{S} Пазите брзо: |
о овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више табле, па се усправите! (Прегледа |
едан, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! — Два! — Један! — Д |
гледа и по потреби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам ка |
има:{S} Један! (Подигните се).{S} Два! (Спустите се).{S} Један! — Два! — Један! — Два!{S} Сад ћ |
а је он поставио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} |
да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} Дан је и данас био |
ништа човека не може толико да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку |
у сваку ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Радишу је интерес |
ји овако у реду, право, и све се полако спушта капији.{S} Онда је овако исто ваљало сад урадити |
о, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се дижу оздо навише.{S} |
е може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Око по ноћи Радиша реч |
шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, одакле она после по дол |
Августа 1875</p> <p>У Загорици </p> <p>ср ___ окр ___</p> </quote> <p>Министарство је одобрило |
свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећу предлог, да вам |
он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му |
Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојој <pb n="266" |
да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бе |
а поноса, са којега му се чинило, да је срамота да плаче....</p> <p>Дође и варошица у којој је |
бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући како Милета замазује оне р |
о, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оној земљи, у |
и ни за једнога загоричанина није више срамота, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.< |
А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, |
ец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, да учитељ почетник нема веће п |
ва ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, <pb n="222" /> колико ће чега требати.{S} |
ка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била с |
ли варошима живи наш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{S} А <pb n="133" /> после до |
пска, него турска, спахиска, само су је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци отера |
мље</hi> пишу великим словом, на пример Срби и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска т |
Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Г |
> пишу великим словом, на пример Срби и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба ве |
е лежало и пачивало мртвим сном.</p> <p>Србија је најпосле, после славне битке на Шуматовцу, до |
премешта из Загорице чак на други крај Србије.</p> <p>- А његова жена? запитао је секретар.</p |
о и колико је жалаба по околини и целој Србији, да кметови неће ништа да учине за школу.{S} А м |
у!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље ј |
е писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који су се устезали да о |
е и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада подузимала другојача осећ |
адили нову школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; чак најлепша у Србиј |
че Даница.</p> <p>— Охо; чак најлепша у Србији! почуди се Радиша.</p> <p>— Па тако је причао са |
пре седам стотина година.{S} Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, мес |
S} За тим су почели да отварају школе у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али з |
<pb n="331" /> социјализам; па пошто у Србији није било радника и радничког питања, то је он у |
ју, он је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков <pb n="331" /> социјализам; па пошт |
ји манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац |
{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском на |
аст.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Ту |
Само за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S |
и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и дељ |
о поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То и |
ледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио |
деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша заврш |
а нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је |
ечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам воштаницу, савије је у коту |
обележи и дебљину зидова.{S} Радиша се срдачно захвали, и кад је сутрадан дошао за план, он оп |
ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте с |
{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече |
га села!“...</p> <p>Онда приђе Радиши и срдачно се рукова с њим, па се онда рукова и растаде и |
ељења.</p> <p>Тако је просто, искрено и срдачно прослављен и крај четврте школске године и осве |
аније да се прослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> <p> |
шетње по чистој природи и у пријатном, срдачном разговору и замореној Зори и њима обојма!{S} Р |
е своје, школине и ђака својих, изјавим срдачну захвалност. (Окреће се кмету Миљку, прилази к њ |
ребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде одбијати од брдо |
који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је кадар и |
ласнем мало!“ Па извади иза појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче |
го волео.{S} Полаженик је донео и свој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И |
де: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу |
живимо, и тако одвајају омладину од оне средине, у којој би се још најбоље развијале све моћи, |
ечаги, а даска за писање стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а |
се греју у кући око огња, наложенога на средини куће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чијој |
испустите и не притиснете много овде на средини.{S} По њима се пише овим писаљкама.{S} И оне су |
трана соба с ниским таваном, који је на средини подупрт дебелим растовим диреком.{S} Од дирека |
205" /> како да га уреди.{S} Прво је на средини направио један круг и рекао: овде ће да буде цв |
ше прекопавати и за час се саставише на средини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се |
се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши четвртасто, и на самим колицима проврте |
, начињену од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, него са широким даскама преко г |
онесе конац па га веза за онај колац на средини, опружи до периферије и стаде га вући по њој гл |
ше до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издајника и најревноснијих му |
ај крај, или точак од кола не погоди по средини камена него с краја?{S} Одмах сви увидеше и рек |
е слова пишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Е |
или су камење и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо дену |
другу с друге стране пред вратима, а у средини једну велику лесу, преко које свако дете мора д |
пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најпре запамтите, да се <hi>на |
овлачили стазе редом, пустивши главне у средини по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у ширину.{S |
расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и |
неки модерни парк с пространом вилом у средини, а градина као најуређенији европски расадник.{ |
екају и испрате.{S} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се завршује наша младост и детињство, а |
још у Турској, а онда је било готово у средини српскога царства.{S} Онда је Турцима владао цар |
којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи |
екопан сав простор.{S} Онда Радиша нађе средину и ту поби један колац.{S} Онда рече, да око њег |
ница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке и не уживају у веселим играм |
и рад, особито по селима.</p> <p>И наше средње школе морају нагињати овоме, јер је ово <hi>прир |
био одређен један млад човек, професор средње школе, који је и сам доста читао, доста радио и |
а свуда столарска једнокрилна а прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; с |
пред кућом.{S} Ово је место прилично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, |
ве то огледала на памет, без очигледних средстава.{S} Овако су напослетку израчунавала и најтеж |
у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се тај задатак постигне; или кад би домаћ |
гледност и систематски рад с очигледним средствима.{S} А пошто рачунаљке још није имао, он се, |
ло.{S} Јер и само читање и писање јесте средство да се до знања дође; а знање је опет само по с |
у и даље у рукама Радишиним биле згодно средство за буђење националне свести и љубави према јун |
м много од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} Причају, да у црк |
те уклонити из ове школе и повереног ми среза.</p> <p>Учтив</p> <p>Начелник среза...</p> <p> <h |
i></p> <p>„У селу Загорици повереног ми среза учитељ је неки Радиша Здравковић са својом женом |
ми среза.</p> <p>Учтив</p> <p>Начелник среза...</p> <p> <hi>Аксентије</hi> </p> </quote> <p>Чи |
.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, који ће |
еш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчанском Кл |
ти најевтинију и најлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече |
и.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, к |
чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разговор о томе, |
уди говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
нистре, ово је најбољи учитељ не само у срезу него у томе округу, додаде секретар.</p> <p>- А о |
..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Мо |
pb n="353" /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је |
село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцеларије, под којом је село Загорица, и он св |
тане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли |
тупак његов.{S} И за кратко време преко среске канцеларије испослана је муниција загоричкој шко |
</p> <p>У то време долазио је у оближње среско место инжињер поради неких мостова на окружном д |
er" xml:id="SRP19102_C12.3"> <head>3. У среској канцеларији</head> <p>Једнога дана по Видову дн |
ter" xml:id="SRP19102_C2.3"> <head>3. У среској канцеларији</head> <p>Радиша се кренуо на пут ч |
и паметна: видео сам је неколико пута у среској канцеларији, кад смо примали плату.{S} Њу би уз |
атак</head> <p>Кад је дошао овај акат у среску канцеларију, капетан га је неко време крио; али |
не Крститељу, свети Саво учитељу, свето Сретеније, свети Арсеније и Максиме, свето Воскресеније |
ебе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу и да га поздравите, <pb n="102 |
кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете изм |
егавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова к |
људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се п |
те се између себе и слажите се лепо, па срећа неће изостати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће |
једно без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у |
рога и нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из почет |
„Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са |
и добру срећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан наш учитељ!{S} Добро си нам дошао, господине!{S} |
S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он |
увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваљ |
говорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшен |
да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l> |
може изучити <pb n="9" /> књигу и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, |
ан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети |
у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па с |
аго њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као што је |
ги је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и Косо |
рвом месту позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и научите оно што је боље |
и и да заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову |
лепши дом науке, највећи извор видела и среће наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви народи |
из околних села говорили: „Боже нам дај среће и напретка загоричкога!“....</p> <p>А из оних скр |
у њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да га ко ниј |
ик, каквога нема ни једна школа; и камо среће наше, да таквих имами више!..</p> <pb n="337" /> |
ирном раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школске године и |
дај добро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан наш учитељ!{S} Добро си нам |
а је очувате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ј |
оше на посао, које око принове које око срећне породиље, која сад заборави на болове па с неким |
данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, |
много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они са својима и |
ону вајду, коју од школе имају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И попи коли |
ко:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Школа ј |
живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, бра |
ако:{S} Збогом уређена земљо!{S} Збогом срећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио! |
ла је живот.{S} И живело се радосније и срећније но икад.{S} Здравље је и Радишу, и Даницу, и м |
ашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из почетка, од првог разреда, |
рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо науку коју данас започињемо!“ Онда се о |
у је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакат |
утем и старији су благосиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили судници и у |
Врло добро! одговори Даница: нек ти је срећно, Грујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> <p>И доист |
рстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекају, а на |
доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радован и његова млада и |
сеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите своју славу у најле |
ико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетка па до самога краја, највише о |
ажен што му је и овај посао испао овако срећно за руком, врати се у село и једнога јутра зовне |
2_P4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>СРЕЋНО ПРОДУЖЕЊЕ ПОСЛА</head> <div type="chapter" xml:i |
сушном потребом сваке живе душе у овога срећнога и напреднога света.{S} Благо и просветницима о |
о дом њихов, те су имали читаву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу |
иде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју за свак |
пет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокнађује овај људски нехат и |
ио, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржавање како |
име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најп |
ело, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши св |
амо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из целе г |
че: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко ка |
Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12 |
иши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Ради |
рече: „Збогом, сине!{S} У здрављу и са срећом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца |
дела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто је он |
ра бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећо |
било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, |
човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у к |
ао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа к |
и овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“...</ |
, и да нам он даје и живот, и здравље и срећу, онда право имамо што му се молимо и што се увек |
„Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А де |
ек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви |
рце и добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, особито у задругама.{S} Зато их је и пози |
редак твој, твој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе д |
ед ручак долази и полаженик и он доноси срећу за целу годину.{S} Данас се руча раније него друг |
ој може рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један корак, који |
своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити је докле га |
је <hi>ново доба</hi></l> <l> <hi>Нову срећу Боже дај</hi>!“ —</l> </quote> <p>све се стаде кр |
њем, да живимо заједно, да делимо сваку срећу и несрећу у животу, <pb n="241" /> да будемо једн |
!{S} Боже, дај добро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан наш учитељ!{S} До |
редом <hi>учимо</hi>,</l> <l>Своју <hi>срећу</hi> у њој да градимо,</l> <l>Да све <hi>знамо</h |
икако да их изговарају по једно, да <hi>сричу</hi>.{S} Појам „глас“ навлаш је избегао, код мали |
важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поделу народа у непријатељске таборе и на са |
нима много допало, јер су видели, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда устаде попа и рече |
ћете га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} Сад превните тај лист!{S} На њему, |
но.{S} Ласно ћете га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} Сад превните тај лист |
је на Косову изгинула скоро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда с |
{S} Ах, тада је закукала не само војска српска и њен заповедник, него је закукао и сав народ ср |
А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турска, спахиска, само су је Срби обрађива |
рпски говор: свуда су имена и презимена српска; свуда људи славе славу; свуда певају и причају |
на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југовића</l> |
дмора их је обновио из Српског Језика и Српске Историје.{S} И овим је све понова оживело у души |
е, и све се те земље, где он живи, зову српске земље и зна се докле захватају; и по свима њима |
ине и поносне Босне од Турака, и све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Срб |
quote> <l>Из мрачнога сину гроба</l> <l>Српске круне нови сјај,</l> <pb n="257" /> <l>Настало ј |
hi>јуначке</hi> песме.{S} Гусле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и в |
о даље, што даље можемо, не само на сав српски народ, који говори као ми, и на све хришћане, ко |
а, а у другом, што нисмо ослободили сав српски народ под Турцима, што смо и у она четири ослобо |
тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле је српско.{S} Српскога народа има |
заповедник, него је закукао и сав народ српски!..</p> <pb n="253" /> <p>Али Европа не одобри то |
и градовима или варошима живи наш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{S} А <pb n="133 |
је више чатрља, у којој се крију Ескими српски, него пристојан стан вреднога, разборитога и пам |
, што је место турског кабадахија засео српски.“ Јер, ово је збиља неки кабадахија.{S} И док се |
после и посветио, и ми га данас зовемо српски просветитељ и учитељ.{S} Зато и држимо његову ик |
о по туђим земљама.{S} Јер свуда чујемо српски говор: свуда су имена и презимена српска; свуда |
икона; и он је наш највећи највећи <hi>српски</hi> светац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и С |
е архиепископ или најстарији нада свима српским цркавама и манастирима или поповима и калуђерим |
рхијепископ и буде најстарији над свима српским калуђерима и поповима или свештеницима.{S} Онда |
А докле се год српски говори, дотле је српско.{S} Српскога народа има далеко одавде на све стр |
о па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле је српск |
итељу и о томе, како је пропало царство српско на Косову...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Косово, враћа се сломљена срца кући.{S} Свр |
ад дошли.{S} До одмора их је обновио из Српског Језика и Српске Историје.{S} И овим је све поно |
ије наука; то је сељачко рачунање.“ Из „Српског језика“ деца су лепо читала као да причају, па |
год српски говори, дотле је српско.{S} Српскога народа има далеко одавде на све стране, и све |
урској, а онда је било готово у средини српскога царства.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, |
ријатељу, највреднијем раднику на књизи српској, који си и сам, међу својим многобројним и разн |
своје негодовање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четврто, и на самом испи |
Свети Сава и славе га све школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо његову икону у школи |
не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српском јунаштву.{S} Робом икад а гробом никад...{S} За |
ter" xml:id="SRP19102_C5.2"> <head>2. У Српском језику</head> <p>Овде је најглавније било, да д |
„самогласника“ а колико „сугласника “ у српском језику?“ — „А колико има врста речи?“...{S} И, |
вета узео само заповести божје, и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пригодном причом |
чила и заповести (главније) и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом, из које су изводила |
свако дете и сваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да |
и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу им |
ине.{S} Зато говораху, да све ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у његове рук |
колова: и <pb n="109" /> ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика на |
ајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очек |
ликтало девет соколова, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих по |
о српско поље Косово, враћа се сломљена срца кући.{S} Свршетком мира у Санстефану свршен је био |
од своје узданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, бе |
о песму напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем пока |
109" /> ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде још веће чу |
олова, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди нек |
еликога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њи |
у сви лепо разумели и радовали су се од срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао један друг |
} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка н |
е ума нема, срце га може накнадити; где срца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су по |
су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потре |
еда, њега као да пресече неки нож преко срца.{S} Па онога часа зграби дете, подиже га и стаде г |
треба жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га може накнадити; где срца нема, ум и руке га мог |
, и што се више приближивао кући њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије |
гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; кажи |
умни хоризонат дечји, да се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што дола |
а не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на правилан рад и |
лу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ва |
е очи, насмеши се <pb n="108" /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Ул |
а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, верова |
овор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} После вечере прост |
ратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је оно јаче од мене?!“ |
} И почеше запевке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жал |
тку и сувише испољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребља |
равила да им истиче и то, колико женско срце и добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, |
равље: али му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао је све што је желео и он и се |
помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут и |
{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице. |
окрет, свака ситница дубоко продирала у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и |
Мајка га је истина волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му |
ичкој школи продужавао са још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и |
истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови пошли својим током и сад је |
ошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељане; с |
е могаде утешити.{S} И највише му је на срцу лежала загоричка нова школа, њена градина и радион |
ва своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не п |
бљени, кадри су да сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања углађена и привлачна; за пос |
будити права побожност, она унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и |
се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{S} |
ије хартија као у Радишинога газде него срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвет |
> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија „Штампе“ Ст.{S} М. Ивковића и Комп.</p> <p>1910.</p> </div> <pb |
о мрака Радиша је провео у довршивању с^ста јучерањег посла.</p> </div> <div type="chapter" xml |
оје је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав тај простор пр |
они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га |
Зато је умолио кмета, да му поред Грује стави на расположење још једнога човека, те да он с њим |
Загорицу и многе загоричане, и он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и сазове збор.{ |
ски.{S} Попа им благослови ову намеру и стави им се на расположење, да им напише молбу министар |
и дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не град |
угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши други један <pb n="164" /> малишан: „Је л |
њање!..{S} Извадите их из хартије!..{S} Ставите их на клупу једну до друге!..{S} Узмите једну!. |
ц и ова два прста до њега, овако!...{S} Ставите их сад најпре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} |
S} А од овога двога последњега умење је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се |
мудрост, све што људи знају, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може |
ш подвучено црвеном писаљком трипут.{S} Стаде се Радиша чудити овоме позиву: зашто га капетан з |
рба!“ рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч из недара и чешати |
у; „Милица је била добро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч |
; општинско“.{S} Радишу ово обрадова па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошу |
оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побож |
оже дај</hi>!“ —</l> </quote> <p>све се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, да |
али.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{ |
расле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикивати једнога по једнога, да сутра дође школ |
где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем стајаху неке хартије, па, опет |
а! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њега сазове збор у |
е требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види к |
Па онога часа зграби дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га п |
ј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати помало.{S} Милан халапљиво уз |
ти зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то |
олац на средини, опружи до периферије и стаде га вући по њој гледајући, је ли свуда равно и наг |
А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И |
где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Онда рече, да сви |
мора дотрча један немирко сав уплакан и стаде се тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{ |
вршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде премишљати шта да ради, и не могаде се домислити; |
г ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се не умило |
па — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварати капију.</p> <p>— Мама, ено га неко на ка |
неки застирач у самоме ходнику.{S} Заго стаде мислити; шта да ради, шта да простре?{S} Да тражи |
адиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато стаде мислити, шта да ради? „Ја треба да направим онака |
апита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Ву |
хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} Мало пос |
љицу.{S} Груја и Станојка се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; |
S} С њим се нађе и кметов син и обојица стадоше поред ограде и гледали су, како се играју и вел |
ли.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше толико салетати да остану и на ручку, да је изг |
, да вам се школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше као запањени.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко |
ространу и угодну једнокатницу; и одмах стадоше правити план: какву кућу да граде.{S} После пла |
изненадили, кад су дошли школи.{S} Нова стаза од капије до школе попођена каменом, посута песко |
би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се |
много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како нађ |
је утврдио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и по |
ве друго по парцелама и поред споредних стаза.{S} Тако су после и радили.</p> <p>Нешто је још н |
0,80 у ширину.{S} Онда је требало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљун |
ри правоугаоника, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је |
буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све четири стране тако, да се он види са сваке |
ипали игралиште.{S} Одатле су повлачили стазе редом, пустивши главне у средини по 1,20 а според |
{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио старој школи кроз читав шпалир |
њему није било ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело двориште изгледало као неки мод |
S} Радиша је пак навлаш направио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је |
грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су историске слике, до којих је Радиша могао да |
е у свакој и раде слободно.{S} Клупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао уч |
} Он је направио друго сандуче, које је стајало у општини, и у њега су метали писма сви, који с |
уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збу |
с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за ј |
А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос |
а се ова светиња напуни народа, који је стајао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре освет |
стране мање за креду.{S} У углу једноме стајао је орман од једре растовине, који је Радиша сам |
n="377" /> у боји и на столу Радишином стајао је глобус као слика целе наше Земље.{S} О другом |
где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда је један крај окренут југу а други |
ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих |
ма осталима, и стаде пред сто, на којем стајаху неке хартије, па, опет не претендујући ни на ка |
} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, |
вали су колико чега треба, колико ће да стаје и колико да траје.</p> <p>Познавању земље и камењ |
је и једну ђерзонку с једном страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А |
идана соба, али је свуда с плафоном, са стакленим прозорима и с подом барем од цигала, а нигде |
шмрк, који је сам конструјисао у једној стакленој цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици |
ију пера, кутију држаља, туце писаљака, стакло мастила, један рис писаће хартије, један сунђер |
а за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кућ |
еп, лонци и друго посуђе, како се гради стакло и порцулан, шећер, хартија, и све што људи умеју |
ја као у Радишинога газде него срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од кој |
к је донео и свој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да |
алдрмисаном.{S} Друго, прозори свуда са стаклом.{S} Треће, врата свуда столарска, да се лепо за |
а.{S} И довршио их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како је к |
мили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било |
у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{ |
ора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и |
мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не пре |
њему ваља да се развије <pb n="181" /> стална навика на рад и висок ступањ умешности у њему; ј |
је, тако исто велика, што учитељи нису стални, те да што отпочну и изведу до краја, него их св |
озорима, кад је год лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у учионицама као и у свима п |
н не уме да се организује, па да мирно, стално и смишљено ради на добру <pb n="404" /> своме, н |
о их још по 3 — 4 године после, него је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе, особит |
послетку оно што је забавно.{S} Тако је стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да |
ста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу једнога плана сносила све тегобе с |
ће, да се учитељима законом загарантује сталност, те да се не могу премештати без молбе <pb n=" |
и ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу виш |
иљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, цигла око четири |
а прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких и сунце, пој |
бро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење ко |
о три собе, кујном и подрумом, и обашка стан за послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде ле |
нцеларију.{S} А у дворишту иза школе је стан за послужитеља, с једном већом собом за оставу јел |
школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родб |
и.{S} Имали су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, школске потребе па и воће, |
и радионица је заузела скоро цео други стан, и пространа загоричка школа већ постаје тескобна |
p> <p>Пошто је женидбом Радишином један стан остао празан, то је Радиша учинио овакав распоред: |
се крију Ескими српски, него пристојан стан вреднога, разборитога и паметнога народа.{S} А с н |
ово <pb n="70" /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И п |
вима, да оставе послуживање, па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и |
ицу заједно с Радишином Миленом.</p> <p>Стан је Радишин данас пун и постеља и другога намештаја |
зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и обашка стан |
ду с две учионице, за два одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили послу, |
су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онд |
еље и њине породице.{S} А испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утв |
колом, него је направљена и од школе до стана послужитељева и оне собе за ручавање зими и по рђ |
е чељад једне исте куће, једне задруге, стане тако да се тамани између себе, ту нема добра за з |
ло проширимо градину јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито. |
</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запам |
примљено 30 ученика, колико је могло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} Па како виш |
јаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје с |
нашли начина, да нас и велика зграда не стане много и да је за десет година исплатимо а да не о |
очео да дрема, особито зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у в |
роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: „Оволико |
уденицу.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљком смишљати, како овај дан што лепше и свеч |
и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, |
ина лешњика којега дана набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двап |
или радионицу машинску, па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну машину (у Кри |
о, да га после поштедимо од кулука, кад станемо вући камен, песак и грађу?“ (Са свих страна пре |
егову и воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо градити нову школу...</p> <p>То су били планови |
олако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрснице, па не зна |
руго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! |
тани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до ово |
ни до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до на |
долазила старосватица, Миљкова домаћица Станика, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највиш |
познавање са селом и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање свега онога, |
ри бакрача пекмеза себи, један Миљковој Станики, један газда Мијаиловој домаћици и један Грујин |
уна“ цигала; само није било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији при печењу креча у |
Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч из недара и чешати се по опечено |
е раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, по |
еду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као ономад.{S} Јесте ли запамтили, |
ничне карауле или на модерне железничке станице, само што су биле окречене.{S} А поред њих се в |
урио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Шера глава задруге од педесеторо душа.</p> <p>— |
ченом месту — Само је своје парче донео Станко, чија је торба била кожна.{S} Тако су прошли мал |
ебе ни село...{S} И сви рекоше, да кмет Станко да једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад р |
жемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и |
знам... и поче да их ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо |
сподине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су с |
ања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега реда у кући, боље в |
е је подрум.{S} У ходнику који предваја станове од учионица преграђен је један део с леве, јужн |
акле са зачеља, а станови у крилима.{S} Станови имају по три собе и кујну, испод које је подрум |
во п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а станови у крилима.{S} Станови имају по три собе и кујну |
овога села направите рај на земљи а од становника његових паметне и вредне љУДе, на које ће се |
тима, <pb n="95" /> на воћу, стоци и на становницима његовим.{S} Наједанпут виде једну жену на |
адиша предвиђао, да ће је с умножавањем становништва и безразложним сечењем и трошењем ускоро п |
чно месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином престављала за ручак |
и, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби, |
научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, и |
су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стар |
негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка учит |
аготворни утицај културни на село.{S} И Станојка је збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, која |
, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерка |
етитељ или светитељка.</p> <p>И Груја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и |
Радиша и Даница стану говорити Груји и Станојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, |
да Мијаиловој домаћици и један Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код школе са својим ученицима |
после неколико недеља Груја се венча са Станојком и она остави девера и свекрву а дође с децом |
упита га Радиша.</p> <p>— Ону, удовицу, Станојку! одговори Груја, стидећи се по мало.</p> <p>— |
да је дошао на свет.{S} Одмах позваше и Станојку, која дотрча и у мало не паде преко прага од р |
орици могао да нађеш толико равнице, да стану све куће колико их има у нашем селу, а не би људи |
а се мало и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> < |
се готово сви искупили, Радиша рече, да стану пред вратима у ред.{S} Онда су улазили полако и с |
не могу додирнути.{S} Онда им рече, да стану право и да руке пусте низа се. „Сад пазите, рече |
реду колико има ученика, па им рече, да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намеште |
се искупила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по сел |
ори прозоре, а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су ск |
Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Мол |
је у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још јед |
Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином интензивнијем ра |
толико равнице да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да је издељено на <pb n= |
им рече, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{ |
даром и <pb n="151" /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</ |
оро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онд |
ад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Груји и Станојки, да је даду да иде с Ми |
остињу за свој неки манастир, па у вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори: како |
S} Они се побоје ове екстремне струје и стану је сузбијати по постојећим законима и упућивати с |
е појединаца: на храну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рође |
је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скупоће и великих трошкова |
битнога некултурнога или полукултурнога стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, кул |
особито у почетку, танког материјалног стања, те не могу да учине колико би требало за овај на |
елу.{S} Радован се бранио: „танкога смо стања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорил |
r" xml:id="SRP19102_C12.1"> <head>1.{S} Стање у земљи</head> <p>За време оба рата на влади је б |
ник данашње владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е |
не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно потврди Радиша.</p> <p>— Тако дакле!{S} |
ва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ ма |
ио, да се човечанство врати у првобитно стање па поново да отпочне цивилизацију, онда ево му љу |
ве: да се човечанство врати у првобитно стање па онда поново да отпочне цивилизацију.{S} И из о |
подижем и водим у цивилизовано, културо стање, где је све у човеку, на човеку и око човека обра |
/> науком која се не слаже с постојећим стањем и отрован је противник данашње владе.{S} А, приз |
ељи данашњем <pb n="335" /> „постојећем стању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опо |
а сви знали, да је она „у благословеном стању“, и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао ј |
лизацију, онда ево му људи у првобитном стању...{S} С њима се може радити.{S} Само полако и леп |
ад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а они одговарат |
S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на пролеће почне у име Бога н |
земљиште и нацртао га на хартији па је стао правити план <pb n="205" /> како да га уреди.{S} П |
и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, како најпре да се дође до нове зграде.{S} |
да све што се видети могло.{S} Одмах је стао питати како се зове које брдо, који поток, која ма |
земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, |
му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари глав |
ља.</p> <p>Радиша је сад у новој згради стао премишљати, шта му треба за идућу годину и шта ће |
другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, док |
имназију, и одоше директору.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан је!“ |
додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме није срамота |
е су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорет |
мо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедони |
рске мисије не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ја добио премештај и у нек |
к видели обоје, шта им је вредела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове |
школа — мало боља него што је била њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена и опрана, |
Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с једне стран |
нема здравља.</p> <p>Судница је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је |
без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или |
етераности, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматра и никад не пада у <pb n |
/p> <p>Тако Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него прос |
у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, да се око тога њи |
црквиште са совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака и покривена шин |
нак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и |
осле израђују оно друго.{S} Они се прво старају, да се и њихова <hi>деца</hi> израђују правилно |
бично допала ова филозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S} Од данас <pb n="319" /> ј |
p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, како се он |
итања.</p> <p>На другом месту Радиша се старао, да све то иде <hi>поступно</hi> напред.{S} Ника |
ака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не |
ео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио са |
у с оним одраслим ученицима.{S} Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи ј |
јој толико требати у животу.{S} Зато се старао, да још у току ове године набави најпребније <pb |
е ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а с |
не учини мање него други, и да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n |
му само помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, да му тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И |
то и одвојено.</p> <p>На четвртом месту старао се, да се сав овај развитак врши <hi>сам од себе |
здравља и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да не застанем |
едесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је истина уредношћу у животу и умерен |
у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су они онако радили још од памтивека |
бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих |
и, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ног |
адини, градили сте калдрму и овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне радове у соби, к |
е пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које су донеле с |
око ручка.{S} Поставили су у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, у хладу.{S} Гла |
збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или општинске суднице, и сазивач га је отво |
ју за грађење, па је после поступно све старе или заменио сасвим новима или поправио.{S} Те су |
шница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су све сандучаре н |
до куће попођене каменом, као код школе старе и нове, чистаљке пред вратима и простираче унутра |
пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијама су нас истеривали из њих.{S} Имамо са |
прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало калемова а још мање млади |
примање.{S} Примио је и пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину или у порту старе шк |
а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су запамтили кад је било турско, па ће |
то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе све се ствари пренеше у Радишину учионицу с |
А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли до по више колени и већ загази |
ми.</p> <p>Попа је најпре сео на доксат старе школе да се мало одмори, поздрави и види са свима |
несрећним Санстефанским Миром враћена у старе границе.{S} Све јој је дакле било узалуд што се б |
рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и тамо да се забављају, док он не прими и о |
чини лепа црквица, направљена на месту старе од самога тесаног мрамора из овога села, те се бе |
Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, да је и у њ |
месту као овде.{S} Па ту је „началник“, старешина над капетанима и целим округом; па „мајор“, с |
капетанима и целим округом; па „мајор“, старешина над војском; па ту суд, па она велика школа, |
е у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђерима, што се зове игуман и архиманд |
р да буде, него добар радник, домаћин и старешина.{S} Отуда послови у нас рамљу, те приватни пр |
, са страхом од греха и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети се необично, кад м |
</head> <p>Преко пута је газда Мијаилов стари воћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је |
преко пута, где је онај газда Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду |
ола, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапиј |
ученицима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекоп |
з школске градине, у којој ће и млади и стари загоричани имати да виде све што је боље и напред |
ом чељади, те и мала деца слушају као и стари, који осташе неписмени.{S} Подигао сам нову школу |
пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радиши |
ј војсци девет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића мајка,</l> |
анастира.{S} Манастире су подизали наши стари цареви и краљеви понајвише по шумама и планинама |
а смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> |
педесет и неколико година, кад су наши стари заратили с Турцима и надјачали их, почели смо да |
о, јер газда Мијаилова снаша даде један стари губер, те га разастрше по канатама газда Мијаилов |
ја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је најст |
ти како су дочекани.{S} Радишу је грлио стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снахе њего |
ре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о свадбама се више не раси |
р око нове школе загоричке.{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели |
а свима, као да није била млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Радиша нема никога ко |
ао краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n= |
и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа |
воје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: |
а и сама пође, да их испрати.{S} Пође и старија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи |
ано доносиле, пресађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је |
и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодна по садржин |
и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба |
ће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из шк |
сами не знате, питајте и слушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче мла |
ди и у чиновништву у већини људи из оне старије групе, која страхује од ових скокова у давању с |
" /> и учили друга свога!..{S} Слушајте старије своје, волите се између себе и слажите се лепо, |
време одмора је за младе загоричане, и старије и млађе, било опет лепше гимнастике но што је о |
ашчица) и тако даље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с |
захваљивао је Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и |
на осећање и да ново само појачава оно старије, рад на рад док он не постане навика и умешност |
а старији уче млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, где се ста |
ли.{S} Ускоро па га учитељ постави и за старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио да |
Кад је ушао учитељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ који ће Радишу и његовог земљака да учи |
ала је слога и љубав и послушност према старијему, те су се зато и задруге одржавале и јачале.{ |
шу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, старији ђаци, који су се „облачили“ и носили рипиде, св |
а, он показа и ова и још нека слова.{S} Старији се ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучн |
S} И ово је добро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су о |
ор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин |
он.{S} Младићи су скакали од радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“...</p> </div> |
учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ |
тељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n="2 |
>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га старији ђак после преслиша, он показа и ова и још нека |
рзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали, изгледело му је као њихова кукњава |
старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, бл |
, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним |
И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; |
једнаком растојању, да се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај геометрије поче |
S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о н |
агорицу, народ их је причекивао путем и старији су благосиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А |
има.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки мали инжињери и да ће |
и: „Е ракије имамо, господине, те се ми старији сваки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а ви |
ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци заузели, те су не само научили у школи как |
диша.</p> <p>— Пре ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се |
завршује школска година, ђаци преводе у старији разред и зато захваљују свемогућем и милостивом |
ду, него је просто превео све ученике у старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их је |
изор већ казао деци, да су сви прешли у старији разред, то их је Радиша пустио, да се до Петров |
ко је могло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} Па како више ученика не може стати у |
у много; и пето, да многи нису прешли у старији разред него, остали да „повторавају“.{S} И сами |
и да се на крају године деца преведу у старији разред.{S} Тако је ово био управо довршетак про |
паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами да ра |
угом из комшилука.{S} У школи је и њему старији ђак показивао слова.{S} Радиша им је готово сви |
отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки и |
јвазу.“ Целу страну прописа исписали су старији ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том тра |
дговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још старији могу пре да науче и неће да забораве као деца!“ |
есец.{S} Поред овога и благодејање се у старијим разредима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и од |
посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситниц |
што хоћете, ваља да поиштете од својих старијих...</p> <p>Ето то за сад утувите добро, а други |
а другог рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе згр |
векови ће говорити: слава и хвала нашим старима, који поред два огромна, страшна и крвава рата, |
мињемо.{S} С овим гвозденим огњиштем од старинске је „куће“ постала модерна кујна свуда попођен |
више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих (консервативаца), који су већ били на влади и пр |
.{S} Па зар да напустимо гробове својих старих и да се не побринемо за колевку и кућу својих си |
д наш и земља наша, то су гробови наших старих, то су гробови наши, и то је колевка или кућа де |
то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у ча |
све <hi>ново</hi> мора се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером |
нски кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским совралуцима за заветине.{S} З |
учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и старо и младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрас |
зили су непрестано, и мушко и женско, и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у ве |
и покривена ћерамидом.{S} Кроза село и старо и младо види необична путника и необичан товар и |
и.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} |
војсци девет Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Богдана.</l> <p>-------</p> <p>-------</p> < |
ари од еврејске историје.{S} Зато је из старог завета узео само заповести божје, и то на српско |
оли обавезно.{S} А кад је питао једнога старога учитеља, зашто је то, овај му је одговорио овак |
нема опасности од глади, опет је поред старога направљен још један нов кош за храну и напуњен |
тована, а наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, |
одижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да памти то турско доба и да |
и покривена црепом.{S} Негде је опет на старој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, са |
вему ономе што је добро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је трећа година већ, како нисмо могли |
тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и новој школи загоричкој и о неисказаном труду Р |
порту и оном се стазом од капије упутио старој школи кроз читав шпалир народа и с једне и с дру |
се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо |
ађивање оних калемњених.{S} Тако се и у старој градини направило више места за цвеће, поврће, в |
да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хва |
им зграду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље бил |
арицу међу просјакињама, кмет Миљко као старојко рече Радиши: „Е допусти, господине, да и ја пр |
њом, храна на храну и да се састави са старом, знање на знање и да се уједини с њим, осећање н |
е: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; па онда приђе часловцима и рече: „А в |
n="292" /> <p>Али је најчешће долазила старосватица, Миљкова домаћица Станика, а и Даница и ма |
, а почиње зрелост, после које долази и старост.{S} А што је најглавније, ми овде ступамо у вез |
ead>1.{S} Тешкоће</head> <p>Онде где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и рекли |
и градину школску, и план нове школе, и стару школу.{S} Још су градили разне фигуре у кругу, у |
} Јер многи поред себе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може |
то се освећује, на храм Божји, на какву стару светињу из славнога доба наших царева и краљева.{ |
нову зграду, ми не треба да рушимо ову стару, која је родила ову нову и за коју сте ви толико |
ТНАЕСТА</head> <head>РАЗМИШЉАЊА ЈЕДНОГА СТАРЦА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C15. |
од двадесет година знају више но некад старци од шездесет година, исто тако можемо у многоме у |
, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод двадесет година и с њима Миљко к |
примише ово и насмејаше се мало доброме старцу.{S} Поче разговор о томе, како и кад да долазе Р |
цу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити на два а трећега ја |
ао израчунати, шта ће од прилике то све стати.{S} За камен, песак, креч, циглу и греде и диреке |
разред.{S} Па како више ученика не може стати у учионицу и како радови на подизању нове зграде |
радили план без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе нешто практич |
му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намештати и други ред. „А зашто овако?“ запита Ра |
де.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загорич |
ју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници |
удова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду |
ив ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, о |
оже да буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ов |
етодичкој умешности Радишиној, да сваку ствар упрости <pb n="317" /> и учини је занимљивом, ово |
акву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидисава на своје другове, сети се, да то може би |
ствар дође до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници општинскога суда и запита: би ли и ми м |
за себе.{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар не само с правим него и кривим линијама:{S} Месец |
а, која све оживљује.{S} Он све изводи, ствара и свему даје <pb n="393" /> живота.{S} Без њега |
ке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у к |
у детета, изазива страх и место љубави ствара мржњу и према људима и према стварима, а одавде |
свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара наклоности к раду.{S} Интересовало га је, како с |
то; а, обрнуто, оним записаним се тешко ствара оно у глави.{S} Зато прво очигледност и очигледн |
штуре, празне, без живота и интереса, и стварају нераднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваљ |
та је шта, и гимнастике за осећања, јер стварају оно, што је правилно и лепо.{S} И свакога одмо |
братио велику пажњу, те да што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само пр |
што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, коју је желео да развије у својих учен |
и.{S} Зато прво очигледност и очигледно стварање појмова о количинама и њиним одношајима, после |
му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „стварање“ света по данима редом, о „првим људима“,о жив |
вци учења по школама па преко тога и на стварању нових људи, нових и бољих генерација, а преко |
а; обојица с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узјаше господин и до села се н |
еницу млека и комадић хлеба, па оста да ствари раздреши и намести за конак.{S} Кмет остави Груј |
е имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није имао картона, а то му за село на |
то треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, |
ко она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашње учење |
шћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање умешности.{S} Ј |
>За тим је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S} И одељење Д |
на жени.“ Да загоричани купују само ове ствари: со, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесове и гвожђ |
тао рано и наредио да изнесу све његове ствари у доксат, па је пустио Милету, да ради са још дв |
оња, онда можеш и ти понети господинове ствари и одвести господина.“ „Можемо, господине; нас см |
учка натоварили су на неколико кола све ствари и покућанство Даничино и њене матере и сви пошли |
" /> како да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Каза |
ају.</p> <p>— Они мене слушају за друге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, |
и то прво на најлакше и најзанимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога |
од одела и покуповао неке најпотребније ствари па се онда вратио на посао.{S} Најпре је премери |
<p>— Сад сам посвршавао све најглавније ствари.{S} Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога |
ије гладан и да жели да распакује своје ствари и извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда М |
ки ухвати по једно ћоше и намести своје ствари.{S} Сваки је имао свој ковчежић за књиге и ситне |
места, објаве и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од грдње; то |
мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари нераспаковане и у њој једна плехана „фуруница“, |
је имао свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали на пољу |
су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не |
ео да има.</p> <p>Из старе школе све се ствари пренеше у Радишину учионицу с леве стране од ула |
продужимо своју науку!..{S} Сад узмите ствари и идите кући!...“</p> </div> <pb n="124" /> <div |
.{S} Зато у њих веома и напредују опште ствари и општа корист.</p> </div> <div type="chapter" x |
иладин.{S} Радиша додаде, да има повише ствари и рече, да неће моћи све на једнога коња.{S} А М |
тио да раде, и то прво простије и лакше ствари па после теже.{S} Много је чинило, што је столар |
на из околних кућа те примише учитеља и ствари му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по с |
то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, з |
огу напредовати даље, и тако даље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, шт |
вилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште зими оној деци, кој |
идело, како и оно мало скромних сеоских ствари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и |
га, бољих алата и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је |
еко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске историје.{S} Зато је из старог завет |
х речи и у читању <pb n="183" /> лакших ствари из другог дела буквара па одмах прешла на „Читан |
ави ствара мржњу и према људима и према стварима, а одавде излазе толике и толике мане у каракт |
{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше прво, што много пута не знају како ј |
више освоји.{S} Три кревета, с толиким стварима у тој јединој соби, па тако све распоређено и |
једнички и на својим приватним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да |
којега ће израсти читав и савршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, не с |
ми овде ступамо у везу с другим једним створењем, да живимо заједно, да делимо сваку срећу и н |
му је требало много више времена те да створи све.{S} Главно је, да све то нико није видео, ни |
с планом радио, да од ових младих људи створи не само паметне и вредне домаћине и грађане ове |
S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад, за које време, од чега и зашто, то |
ек не би могао да начини, него да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је т |
ћу, не могу да верују, да су све то они створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то |
нога што сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово с |
а у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за углед!...</p> <p>Никад Радиша |
ишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су саградили мајстори; ов |
Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n="19" /> створио из ничега.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} |
н:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да прослави своје име и да покаже св |
{S} Ко је створио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} |
постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за ше |
Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмемо, д |
он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S} Погледајте у слова код жабе |
орио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n="19" /> ство |
воје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и св |
орио из ничега.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да прослави свој |
штену Историју“, овако.{S} Он:{S} Ко је створио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он: |
<p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни |
ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и њега самога, а животиње никада.{S} |
а, уредио сам градину школску, те од ње створио мали расадник за околину; установио сам и радио |
не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дана, други веле, за шест година, трећи |
помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Човек се питао: има ли Бог |
ворио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме |
Морала је дакле нека виша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и н |
сне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити јасне представе о количинама и њиховим односим |
е још једну!..{S} Колико <pb n="152" /> сте сад узели, а колико је остало?..{S} Узмите још десе |
свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу дец |
коше низ образе.</p> <p>— Потпишите, да сте примили уверење, рече капетан.</p> <p>Радиша се мех |
је Радиша.</p> <p>— Па причају људи, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Србији, |
е надам, да нећете никад заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{ |
ти Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј, господе помилуј, |
: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да долазите у шк |
</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пиш |
не, ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и како се жи |
исмена човека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да не морате никога да молите?!{S} |
о:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а |
било умом, или снагом, или имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, |
ите их, овако! — Кад стојите тако, онда сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, |
почели из почетка, од првог разреда, па сте свршили сва четири разреда и сад настављате даље, и |
те калдрму и овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне радове у соби, који спремају за |
оказује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код коња!..{S} И слово |
евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе.{S} Онда Радиш |
е пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код цркве?..{S} Ево, д |
апишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код дрвета!..{S} Ево, |
е кушате и један другога да питате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре д |
да, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиром |
адиша седе па отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су |
устаде, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољуб |
не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p>Посао је напредовао не мо |
адиног кандидата, па да ви останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметат |
ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово слово код ува?.. |
пишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е |
(Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које |
гле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е, код евењке!..{S} На |
ришите то, па напишите друго!..{S} Које сте то слово написали!..{S} Ово печатано с десне стране |
А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу |
?..{S} Начините и њега!..</p> <p>„Дотле сте писали и ономад.{S} Сад гледајте како се пише <hi>п |
“, него просто „учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан беш |
угојаче и паметније код својих кућа, ви сте највише припомогли, да се подигне овај величанствен |
о правди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбини н |
.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите |
дети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе, м |
вала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена |
А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин минис |
и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из почетка, од првог р |
те.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} |
ара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се нада |
те и ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи |
во.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи |
{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школ |
{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо нов |
ћен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду своју |
ућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умети н |
о и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и да урадите од |
нда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да Вам к |
песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и |
терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато |
Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других села |
то.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скупоће и |
и још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили сте калдр |
ео је овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S |
то сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и научите оно |
Истина, долазили сте само Недељом, али сте опет долазили сваки пут и научили онолико, колико о |
, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачува |
их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} |
је је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали сте <hi>сва слова</hi>.{S} Још само да их запамтите.{S} |
јстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа мора да има, и свака каса |
дили са мном и у нашој градини, градили сте калдрму и овде и код старе школе, па сте почели и о |
ао овде за учитеља.{S} Истина, долазили сте само Недељом, али сте опет долазили сваки пут и нау |
м, текао си, текао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Грам |
без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је господин надз |
напредовали и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до |
сматра књигу као светињу.</p> <p>— Чули сте још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели. |
ина, она то не може чинити.</p> <p>Чули сте да помињу „слободу збора и договора“, „слободу штам |
који је отишао да проси девојку. „Добри сте ми јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити з |
е са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окрените ову неповезану страну од буква |
нисте имали где ни да је сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} |
године, у којима би теже памтили, него сте још у добу младости, таман мало јачи од оне мале де |
Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се помиње |
викаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се зав |
ну (а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели |
мате по три.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још |
клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!.. |
пи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите још!..{S} По |
пу!..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели?..{S} А колико је онамо остало?..{S} Узмите ј |
ло?..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели свега, а колико је још остало?..{S} Узмите јо |
ало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико сте сад узели свега, а колико је остало?..“ Овако док с |
десет и одвојте на страну!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на гомили?..{S} Узмите јо |
а за себе.{S} Узмите једну!..{S} Колико сте узели, а колико је десетака остало на клупи?..{S} У |
ели!..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је у вас? |
ели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је са |
упи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!. |
..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели |
ало?..{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док |
тало?.{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите опет десет!. |
сом рече: „Добро јутро, момци!{S} Добро сте дошли!“ сви заћуташе и нису очију скидали с њега.{S |
Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S} То свако дете и сваки човек у нашем н |
ападни, јужни, северни!..</p> <p>„Добро сте то запамтили.{S} Сад извадите буквар!..{S} Да читам |
?..{S} Јесте, то је <hi>нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде |
, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, |
читељ.</p> <pb n="146" /> <p>„Ето, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да науч |
науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче и паметније код својих кућа, в |
ви узели лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пре градили, да начините пун ред крстића, све |
ма:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте |
узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате овако добру децу, |
</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити т |
роду своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединствен начин, да је ретко н |
и без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу, која ће веков |
ворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и хвала теби на пози |
и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из почетка, од првог разреда, па сте свршили |
децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У |
Ви, ви сви политичари и партизани, што сте се изделили у непријатељске таборе, па се мрзите го |
<p>„Хвала вама, моји мали ученици, што сте дошли и што волите да учите још, јер је наука велик |
ан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</p> < |
рекао само ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим ниј |
коли, а у торби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а нај |
ам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да долазите у школу и да изучите књигу, |
мо учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, дол |
м.{S} Рекао им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су |
, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш н |
<hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађи |
велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се ви |
>„Ето, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да научите да читате и пишете.{S} А |
лазите сваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од оно |
ог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико пажње обратили сточарству, воћарству и уопшт |
унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа није отето, само кад х |
ауку и научили толико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав х |
ите.{S} Али слушајте господина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда |
ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, |
вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри још |
ите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А |
звадите таблице!..{S} Избришите оно што сте писали мало <pb n="107" /> пре!..{S} Отворите буква |
>„Хвала вама, родитељи мили,</l> <l>Што сте нама <hi>школу</hi> саградили!</l> <l>Те да у њој с |
а:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашто сте ме звали?</p> <p>Капетан опет дрекну:</p> <p>— Сад |
.{S} Прекрстите се!.{S} Знате ли, зашто сте се прекрстили?.. (Један рече: „Зато, што тамо изгре |
су најбоље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој |
тару, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да |
ликој Госпођи и да продужимо науку коју сте почели!“..</p> <p>Веће опште радости у Загорици ниј |
Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово и |
лефон, ни парне бродове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни разне друге научне истине по раз |
да то није тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од то |
захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и заплакао се је од радости.</p |
под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и звао |
тина година.{S} Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез или кр |
и жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је најмлађи, Растко, по |
еш на здравље и на обрадовање!{S} Свети Стеване, свето Богојављење, свети Јоване Крститељу, све |
ћама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и употреба камена разви још ви |
ан и има добро дете.{S} Онда рече Милун Стевановић, којега су сви сматрали као најпаметнијега у |
ској, док најпосле не дође министарство Стевча-Ристићево, које називаху „акционо“.{S} И ово мин |
е мајке и сестара својих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У то |
ли не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се |
о понашао према потписаноме, да је овај стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непомирљиви про |
да га је ножем одсекао, под углом од 45 степена.{S} Колико су мали зидари измицали, толико су и |
.{S} И док се <pb n="77" /> он спремао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу |
а, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онда је код свих |
ез и једнога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад |
јала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша школи само с неколицином ученика, чи |
а унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина М |
и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилично |
з рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и почела ј |
.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па се онда вр |
д пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путем и стари |
е и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне мучне |
орицу.</p> <p>У градини је школској све стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако ју |
на коњу и познаде га па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прич |
о.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне другове.{S} И ово је добро утицало на Радишу.{S} |
реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Ал |
Него нек иде за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржавање како можемо....“</p> <p>„Ама |
ало више од девет година па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближно моћи да зами |
арије и узвишенија осећања, па докле се стигне...</p> <p>И овде од онога што је у души дечјој.{ |
и је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, |
и толико да убрза свој напредак и да их стигне.{S} Јер свако рашћење има своје време, свој рок, |
ти много.{S} Не може се из почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много в |
трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?. |
ћ ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, <pb n="100" /> Миљко с неким малим |
ија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша с |
еку?{S} Груја се насмеши па онако кроза стид одговори:</p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, него не |
оних пре четири године, када их је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални били Радиши, шт |
ли мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S |
би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних |
стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једних и других било м |
Ону, удовицу, Станојку! одговори Груја, стидећи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро |
ји, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ва |
у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што више може: о |
рба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опази |
{S} Уз кога је твоје село?</p> <p>Миљко стидљиво слеже раменима и одговори му: не знам, господи |
аже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим стидом само изви у страну и погледа у мајку, као да је |
еља, <pb n="100" /> Миљко с неким малим стидом рече: „Ево, господине, донели смо ти мало хлеба |
у, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаше најпре пред кућом на троножне |
трче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва че |
ће сами.{S} Но после неколико дана њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{ |
анила и већ одмах после сунца почела да стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад |
еколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а |
е и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабранијега и н |
у то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </div> <div type="chapter" |
ад заборави на болове па с неким чудним ститком помешаним с осмејком поче да тражи, да види при |
памет само лепше песме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и што деца могу |
е краће комаде у „Читанчици“, који су у стиху.</p> <pb n="185" /> <p>У почетку су деца просто < |
вако навлаш квари!..“ Радиша поче да се стишава па сад запита немирка, зашто им је сметао? „Гос |
едео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало и припремило, дошла су и деца у школу, после ра |
днице направили школу и набавили клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то покорно молимо господ |
ваки прекрсти.{S} Онда загледају клупе, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Заг |
трећина.{S} Радили су и оваке задатке: сто да поделимо за тројицу тако, да први добије један д |
самдесет!..{S} Поделите деведесет!..{S} Сто!..“ Овако су делили и за петорицу и десеторицу, па |
се чује кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме |
а трећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дам |
реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове столице и постеље подигнуте од земље.{S} |
сто, него га изнесите <pb n="311" /> на сто, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нече |
етан узео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан |
а.{S} И сасвим механички Зора спусти на сто послужавник па се залете да пољуби Радишу у руку.{S |
а сопственицима да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће |
с Радишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопственицима да се даје само пет на сто; а оста |
четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту високом читаву стопу а широком |
, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда ћемо најпре метнути на |
а клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет!..{S} У |
п и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на којем стајаху неке хартије, па, опет не претенд |
Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, остане деведесет; кад се од сто узме дв |
узме десет, остане деведесет; кад се од сто узме двадесет, остане осамдесет... и тако даље, док |
душу.{S} И деведесет и девет болести од сто и телесних и душевних или моралних у деце долази од |
ученицима својим: „Не крите видело под сто, него га изнесите <pb n="311" /> на сто, да светли |
т редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији?..</p> <pb n=" |
на свуда попођена циглом, и у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске сов |
ој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n="168" /> речи <hi>перо</hi>?. |
у клупе, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве |
д клупа и табле кмет купио и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казал |
ан број кревета и имадне барем по један сто и потребан број столица високих, четвороногих, варо |
метну у послужитељеву собу), још један сто и једну столицу за његову собу, две метле, једну се |
некога што се окренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога шамара тамо негде у крају.{S} Ра |
у убрзо савладали све врсте рачунања до сто очигледно и усмено, па су онда направили онако и ст |
ројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, четворицу и тако |
Направите још десет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се то зове чета; |
преко четири стотине кола креча, преко сто десет хиљада цигала и око педесет хиљада црепа.{S} |
а око четири стотине дуката, и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина дука |
јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} У књигама има како се пече кр |
рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу ли све на |
а тим су тражили, колико деветака има у сто, колико осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то и |
све.{S} Онда овако: „Метните опет свих сто на гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на страну!.. |
је на клупи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S |
</hi>?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на |
, десет десетица <pb n="130" /> или <hi>сто</hi>.{S} Колико дакле свега има овде ових тачака?.. |
о, син, сан, сна, нос саса, сито, снег, стог, свиња, слама, слава...{S} Дете ви!..</p> <p>„Пази |
били су му и даље главни предмети и као стожер свој настави.{S} Све се завршивало или писањем и |
као велико гувно с малим испупчењем код стожера.{S} Онда рече, да по тој земљи растуре сав онај |
овић, Никола Радичевић, Павле Чомагић и Стојадин Ђуровић да граде циглу за школу.</p> <p>Идућег |
нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Подгорине:</p> <p>— Господине, од нас двадесе |
Истина ово није лако.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо довољно |
бјасни, да тестера могу да се удесе, да стоје уближе <pb n="212" /> или раздаље, према томе, хо |
ткана у Загорици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже |
вала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А |
егледа, намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школо |
у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји у виси |
цу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узмите још једну!.. |
азите друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један кора |
! — Кад пружите напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их колико |
х и онда наставио разговор о томе, како стоје извори у Загорици: има ли их сад више или мање не |
има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања ово само до |
пустио.{S} На завршетку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су |
да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у пам |
/p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет напр |
и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремат |
вори нек устане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" /> школу и |
мо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећи...{S} И свакад онај што говори нек устане. (Она |
много се чистије <pb n="383" /> држи, а стоји по полицама, које се често перу.{S} И јела се виш |
> их лакше запамтили, код свакога слова стоји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} |
га наместили пред вратима где треба да стоји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала ног |
дајте сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пун Месец? — Ево о |
конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве п |
ме обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране и са свима одељ |
зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправит |
пили по ливадама, и извадили из њива па стоји на гомили, само да се змије и гуштери легу у њима |
и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји?..{S} Погледајте у слова поред табле!..{S} Нађите |
ју, <pb n="122" /> како је лепо кад све стоји овако у реду, право, и све се полако спушта капиј |
го брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће по неколико |
не буде равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи |
<p>— Зато и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако |
без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко ни да га о |
ћа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи него на жени.“ Да загоричани купују само |
је на једној пречаги, а даска за писање стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 сантим |
одједнако хладни и топли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни |
га пред себе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад п |
ије ни ово земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу |
Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите оне д |
и; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, онда конац иде на ону страну, на коју с |
за врх троугла и показа: да кад троугао стоји сасвим равно, ненакренуто ни на једну страну, нег |
ети.{S} И Груја заборавио да изиђе него стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да пева:< |
и звезде, и сазнати откуда је то, како стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунце помрачује |
ђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео ј |
ову градину испод куће, која му и онако стоји више празна него засађена; а кућу његову и воћњак |
у где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како |
.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и умешности.</p> <p>Зато, а |
ко даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> < |
а, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свога чобанина, који чува сву стоку сео |
у објасни, а он онда одговори:</p> <p>— Стојим ти добар, господине, да ће се све село обрадоват |
<pb n="83" /> Спустите их, овако! — Кад стојите тако, онда сте се окренули напред, к мени.{S} А |
едној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И у другим речи |
а.{S} Сад се сви обрните овако к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко дру |
зинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена пре |
рсте и марљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје д |
уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да мало млека даје.{S} Да је живине мало |
и до сад школу, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и |
жио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер ј |
детелину.{S} Они знају и од које хране стока има највише млека, од које се гоји а од које само |
де.{S} У књигама има записано и како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку |
А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје најугодније |
загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зва Ради |
одније живинарнике.{S} И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: на |
накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ево да н |
хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био доне |
кав вам је напредак, кад је, на пример, стоке све мање и кад она кржљави?{S} Напредак је, кад ј |
а пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретк |
и знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви можете трпати |
ле, Радишин газда немађаше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Ра |
реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писмености ширити и |
не југозападно била је пољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било најбоље, као и оно у гради |
и, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без |
; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми и |
и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или куј |
поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита места угођена за њу.{S} По д |
ине многи су хтели да косе или да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то није допусти |
као туђе; свога чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да св |
двориште заједничко и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да |
м почетак буде мио.{S} Чобани протерују стоку поред школе и застајкују пред капијом од „порте“ |
том Миљком па, заузевши своје место иза стола, поче овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су избор |
после теже.{S} Много је чинило, што је столар из чаршије сав столарски посао радио у самоме се |
си се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета |
е диреком и у чаршији наручите код кога столара 5—6 „скамлија“ и једну таблу, па јавите министа |
идарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари....{S} Само је Радиши најтеже било, да споји он |
свуда са стаклом.{S} Треће, врата свуда столарска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кљу |
де циглом а собе даском.{S} Врата свуда столарска једнокрилна а прозори средњи, дупли, с два кр |
онда гледали, како се граде и прозори и столарска врата (сложена из више дасака и дашчица) и та |
о да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске радове није могао упуштати и с тога, што нема |
колико вам год затреба за мајсторе, за столарски рад и друге потребе.{S} А камен и песак довућ |
је чинило, што је столар из чаршије сав столарски посао радио у самоме селу, те су сви још онда |
смо могли дати сами, а то је зидарски и столарски посао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја с |
е, што се из ње и преко ње развио прави столарски занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат на |
е своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да |
аде полагао.{S} То је рад с дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да препороди покућанств |
витака и сламе (плетарство), од дрвета (столарство или шведски слојд) и од метала (ковачки посл |
ави.{S} Зато је у радионици школској, у столарству, прва већа направа била ђерзонка.{S} Ученици |
дељењима, сем своје собице, био уступио столару, који је био изишао, да врата, прозоре и патос |
лицу!..{S} Нађите слова с!..{S} Реците: столица — с!..{S} Нађите нож!..{S} Нађите слова н!..{S} |
ите сад: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi> — столица, <hi>н</hi> — нож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли |
лице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi>с</hi> — столица.{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне |
а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно |
апамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столица.{S} Сад превните тај лист!{S} На њему, ево горе |
о — око; слика столица на слово с, с — столица; слика нож на слово н, н — нож; слика игла на с |
ајпре о па онда око!{S} Сад кажите: с — столица и нађите!..{S} Сад реците: н — нож, и — игла, е |
о од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, и — игла.{S} Кажите сами!.{S} Где је |
} Нађите с!..{S} Кажите сви заједно с — столица!..{S} Кажите н — нож!..{S} Кажите и — игла!..{S |
заједно: <hi>о</hi> — око, <hi>с</hi>— столица, <hi>н</hi>— нож, <hi>и</hi> — игла, <hi>е</hi> |
д њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је он |
о и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А једа |
подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на слово с, с — столица; слика нож на слово н, |
ђите оно испод ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столиц |
адне барем по један сто и потребан број столица високих, четвороногих, варошких, те да се свет |
..{S} Нађите столицу!...{S} Каква је то столица?...{S} Колико има нога?...{S} А које јој је нас |
е опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне |
изградили су столове и место троножних столица високе четвороножне с наслоном и усправили чеља |
то насликано!.. <pb n="80" /> То је <hi>столица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него |
има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге |
д евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би |
а је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi> код столице, <hi>н</hi> код ножа, <hi>и</hi> код игле, <hi> |
ете још лепше!..{S} Хајдете она два код столице!{S} Преврните!..{S} Правите сад она код ножа!.{ |
д ока!...{S} Нађите столицу и слова код столице!...{S} Нађите нож и слова код ножа!...{S} Нађит |
..{S} А знате ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi>с</hi> — столица.{S} |
есне стране?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А које ј |
ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Нађите писано <hi>с</hi>!..{S} Нађите печ |
ђите столицу!..{S} Које је то слово код столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с |
то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пише испод столице?...{S} Које је |
те.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} Прво |
то код столице?..{S} Шта то пише испод столице?...{S} Које је слово код ножа?..{S} Ко уме да п |
читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столице?..{S} Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А ш |
слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је |
ко исто и свака соба има сто и ове нове столице и постеље подигнуте од земље.{S} А младе се над |
и наслоном.{S} А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има с |
таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — Подигните и та |
Поседаше најпре пред кућом на троножне столице, а Радиши још <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S |
једну стопу, поседаше опет на троножне столице чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша |
да и за вејање жита и ормане, столове и столице, а један је неколиким школама израдио и нове кл |
да попођена циглом, и у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и т |
само је пуки случај хтео, да је сада на столици министра просвета седео човек, који је једне го |
направили школу и набавили клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то покорно молимо господина м |
Радиша узе гусле, приђе столу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега |
во о!..{S} Реците: око — о!..{S} Нађите столицу!..{S} Нађите слова с!..{S} Реците: столица — с! |
ледајте у слова поред ока!...{S} Нађите столицу!...{S} Каква је то столица?...{S} Колико има но |
ађите око и слова код ока!...{S} Нађите столицу и слова код столице!...{S} Нађите нож и слова к |
ојаче печатано од писанога?..{S} Нађите столицу!..{S} Које је то слово код столице?..{S} На шта |
рекрсти.{S} Онда загледају клупе, сто и столицу, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, |
а и табле кмет купио и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у ча |
лужитељеву собу), још један сто и једну столицу за његову собу, две метле, једну секиру и једно |
уге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <p |
цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и столице, а један је неколиким школама израдио |
ирина и дебљина прописана.{S} Изграде и столове, на којима ће радити, и направе мало заклона, г |
домаћи: место сниске совре изградили су столове и место троножних столица високе четвороножне с |
и главом о зид.{S} Једанпут је учећи за столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лампиц |
а Полуострва <pb n="377" /> у боји и на столу Радишином стајао је глобус као слика целе наше Зе |
Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n="168 |
адиши гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и седе на столицу, па лагано поче да гуди, а сви |
е је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било празнога земљишта, да на њему није било |
о било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе залудне земље, него је све или зелена ливада, или |
ину.{S} Онда је помакао конац за читаву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом п |
сто на јаком постаменту високом читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радиши |
} Око округле совре, високе једва једну стопу, поседаше опет на троножне столице чича Миладин, |
, двизака, овнова и јагањаца, колико је стотина лешњика којега дана набрао и колико стане у кој |
ецима; а пре седам векова или пре седам стотина година он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је л |
Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{S} Онда је у Србији владао Стеван Немањ |
се да.{S} За школу је требало око седам стотина кола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте |
дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а |
да тражим од министра војнога неколико стотина метака, а пушака државних има у селу, па да их |
е у Светој Гори лепо: како има неколико стотина манастира и два три пута толико калуђера и како |
све лепши од лепшега, и у њима неколико стотина калуђера, који се само моле Богу и читају и пиш |
општинскога сложено их је већ неколико стотина једна на другу, да се не би кривиле и витоперил |
шем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под Турцима научио да живи у ч |
{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напред?!{S} Организми се не развијају та |
во?{S} То је било одавно, има скоро пет стотина година или, како људи кажу, пре пет векова.{S} |
ече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина, исто онако као лане по десет десетица, и рачун |
као, да овако треба да направе по десет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="23 |
да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синова ове наше оназађене и напаћене земљице |
“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: „Оволико оваца |
За рачунање је и њима казао да направе стотине, те су с њима и они рачунали исто онако као и л |
и усмено, па су онда направили онако и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овд |
ати.{S} За овим су на таблицама правили стотине и сваки их је направио по десет.{S} Онда је Рад |
и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотине кола креча, преко сто десет хиљада цигала и око |
реч око триста дуката, цигла око четири стотине дуката, и цреп око сто дуката, без подвоза; то |
S} Онда узме ножице и свакоме исече ону стотине на десетице, па онда рече: „Метните <pb n="137" |
лист, и рекао, да чим који направи коју стотину, да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десе |
и у двориштима, <pb n="95" /> на воћу, стоци и на становницима његовим.{S} Наједанпут виде јед |
учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, како се шире, како убијају наше зд |
је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печењ |
редак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у ков |
а калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што з |
Успео сам да се поправи пољопривреда и сточарство, да се развије воћарство и пчеларство, да се |
Хвала вам што сте толико пажње обратили сточарству, воћарству и уопште земљоделским пословима, |
не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река њена <pb n= |
је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и невини.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
о животу и науци Христовој укратко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, о |
ан сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина је деци сада било погледати лепу калд |
х сви увидеше и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се к |
а кратко време била је довршена и друга страна.{S} Радиша сад намести први попречни ред.{S} Он |
војници, не само да знају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће ра |
нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села |
а не полошке него усправно, да му тупља страна дође горе.{S} Онда тако до њега други, па трећи, |
истојност или владање, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога последњег |
о тамо западна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо да кажемо, да је ово |
чувају и од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе родну земљу, а равнице затрпава |
же за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и заклоње |
трану и на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно! — Обр |
ли да погодите овде у школи.{S} Која се страна зове исток?..{S} А можете ли одавде да покажете |
мо вући камен, песак и грађу?“ (Са свих страна превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за |
ћ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су имала г |
ао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих сејао жир и с |
опни и гора почне да листа на присојним странама, па онда у осојним; да многе птице у пролеће д |
и да претекне још толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита з |
о кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} |
исто.{S} Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне две п |
рађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда је приступио плетењу најмањ |
а у целој земљи, него су их доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају шк |
теља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас тежимо <pb n="351" /> да сваки |
јстора, те их нећемо морати доводити са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови мо |
глу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да заго |
х послова</p> <p>Пошто сам се вратио са стране, где сам био ради продужења наука и проширења св |
увек на ово гомилало и других питања од стране ученика, на које је Радиша јасно и пажљиво одгов |
допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака својих, изјавим срдачну за |
имању.{S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака својих, и |
уре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није право, а |
им растовим диреком.{S} Од дирека с обе стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима ниј |
pb n="136" /> Груји, да преструже с обе стране једну облицу дугачку деци до груди па да је на ј |
е и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац од јучерање ка |
а овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе мало и да једу. |
е се заплака.</p> <p>Наста ћутање с обе стране.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан н |
губи у времену, и засађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара. |
у да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема |
опет правим линијама и с оне друге две стране, те је добио четири правилне Фигуре, четири прав |
и даском, ни циглом, ни каменом, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још мања, а п |
ока?..{S} Како је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код |
орту на два скоро равна дела.{S} С леве стране је дугачак општински кош а с десне црквиште са с |
опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Р |
ивена шиндром.{S} Пред школом је с леве стране доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад се от |
<hi>с</hi> — столица.{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано или печатано.{ |
/hi>.{S} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi |
иша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио их по гласовима, и кад се св |
тање крајњега камења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан.</p> <p> |
слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Позна |
округло као око.{S} Ово је прво с леве стране писано <hi>о</hi>, како се пише кад пишемо пером |
{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у загори |
е је о?..{S} Начините најпре оно с леве стране па после оно с десне!..{S} Сад пишите <hi>с</hi> |
дишу посади учитељ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту |
вари пренеше у Радишину учионицу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p |
{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запамтите је; њоме се и крсти |
ј лист!..{S} Шта је ово насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манас |
тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} |
отпуштено, а постављено ново.{S} На све стране народ се сада скупља на зборове и тражи „слободу |
} Испод њих је и толиких воћњака на све стране пуно извора и поточића, који се најпосле сливају |
рице његове донео је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су има |
рпскога народа има далеко одавде на све стране, и све се те земље, где он живи, зову српске зем |
ц се поплаши много па прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема |
на, те нас отуда туђин потискује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, д |
а тако слаби.{S} И она нам слаби на све стране.{S} Зато се народност наша у тим крајевима не ув |
. „Да почнемо, господине, и с ове друге стране?“ запита један.{S} Радиша се упути и на тај крај |
сподине, тако да начинимо и с ове друге стране!“ предложи један.{S} Радиша погледа: време лепо, |
један према вратима а други с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Према овоме тр |
ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопавати и за час се саставише на сред |
пији с једне стране и од капије с друге стране, на два метра ширине и рече ученицима, да ово пр |
S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то насликано? |
ша прими ово па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише посао и с једне и с |
читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткос |
ари продужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други су се надм |
онца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, оставивши ширине толико да два човека ласно мог |
ће до конца.{S} То исто учини и с друге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па јед |
овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он н |
о, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге стране |
ните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не може? — |
т! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> |
и тај лист.{S} Познајете ли то с друге стране?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се овако |
ата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну велику лесу, пре |
S} Познаћете шта је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле |
и наштампано <hi>н</hi>!..{S} С које је стране написано а с које напечатано!...{S} Нађите код и |
ири стране тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограничио је опет пр |
} А које је село до Загорице са западне стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} |
ите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране повезано а с друго није, те може овако да се отв |
нац и опружи га од школе капији с једне стране и од капије с друге стране, на два метра ширине |
и.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните тај лис |
марљиво пребојена црно, и опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по правили |
ца преграђен је један део с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишту иза школе је ста |
ња од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога дуда, заједно с уп |
абле па да напишете све ове речи, с оне стране где нема линија!.... <pb n="140" /> (Деца пишу, |
али су свакога дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити необичан путник |
ивада, ни забрана, него само са северне стране нешто мало жалосних остатака од некадање лепе шу |
а негде и читав низ, особито са северне стране, да служи као заклон, или на каменитом земљишту, |
м или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печатано или штампано и тако се гради по књигам |
сна и ова штампана или печатана с десне стране.{S} Почните редом!“..{S} Деца пишу, а Радиша оби |
руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, као што се гради по књига |
ичи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много другојаче од писанога |
о ова слова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод с |
е то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много другојаче печатано од писанога |
во је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} Које ј |
дуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме стајао је орман |
ово написали!..{S} Ово печатано с десне стране нећемо.{S} Е пазите сад с! (Пише га).{S} Дете са |
те.{S} Пређите сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе |
.{S} Које је село до Загорице с источне стране?..{S} А које је село до Загорице са западне стра |
крст, који је укован у дувар с источне стране.{S} Онда узме кадионицу са жаром, метне у њу там |
е одредио је са северне и североисточне стране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с ју |
у нову школу, и узео је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, и да насели и Грују у но |
Оне су притиснуле земљу бачену с горње стране зимљишта кад је уравњивано, те да се она боље сл |
} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазил |
о продужне школе.{S} Друго, добре су се стране овога малога броја ученика и негомилања разреда |
не.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућивао га. |
ко је урадио и с друге, треће и четврте стране.{S} Изгледало је сада као велико гувно с малим и |
за село.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани су |
е од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb n="188" /> после нашли и у ш |
0"> <head>10.{S} Друга шетња.{S} Четири стране света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрск |
га круга повукао је стазе на све четири стране тако, да се он види са сваке стране, а четири па |
ће да стоји цела зграда, са све четири стране и са свима одељењима и угловима — све тачно разм |
спрату с великом стрејом са све четири стране и с узаним двориштем.{S} Унутра је пространа соб |
Је ли когод јунак, да покаже све четири стране и шта је на којој?..{S} Може ли још когод?“..</p |
лови у нас рамљу, те приватни прелазе у стране <pb n="405" /> руке а државни нам не напредују.{ |
којој су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрени |
, која су села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, |
о га је видео за време бављења свога на страни, и много што шта им је изгледало чисто невероват |
кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине учит |
посматрању онога савршенијега живота на страни и сваке ситнице у њему.{S} Интересовале су га св |
е он проповедао.{S} Али кад је после на страни прочитао прву Економију и Социологију, он је вид |
l:id="SRP19102_P1.4"> <head>IV УЧЕЊЕ НА СТРАНИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C1.4 |
есту, него се прочује и по околини и на страни, те невољници из белога света потрче тамо тражећ |
ом већином.{S} Право добро може бити на страни само неколицине.{S} И нису ли све научне истине |
Он је ову наставну новину само видео на страни и необично му се допала; али је сам није радио.{ |
идео тамо</head> <p>Бављење Радишино на страни учинило је други преокрет у души његовој.{S} Он |
им где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Окрените се сви она |
ија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Н |
села.{S} Показивао је опет на којој је страни који народ и која земља.{S} А на крају године по |
и одавде да покажете руком, на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, |
ни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <pb n="166" / |
а непун сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша |
лова код јарца!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} Је ли истинс |
а једној страни метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И |
ише је.{S} Онда се то учини и на другој страни и за час би крајње камење намештено и на тој стр |
Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе листу горе?.. (Једно дете: „Ово је, господи |
етака готово на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по једна од ових новин |
ету.{S} Зауставили су се и на побусаној страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо |
S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од н |
кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ов |
Палати у Лондону), у којој се на једној страни метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готов |
и, да не падну.{S} На таблици на једној страни има ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви о |
ита добивају.{S} Поред куће у присојној страни сваки домаћин има велики воћњак, у којем има сва |
.{S} Школа је према капији на супротној страни, тако, да путања, која води њој, дели целу порту |
S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западно |
Окрените се северу!..{S} Шта је на тој страни?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А |
час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било намештати |
"138" /> <p>„До сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам ок |
е околна села и приличан простор на тој страни, па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су |
S} А где су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу |
адикална је странка тек права „народна“ странка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само |
поче све да се дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбује своје чланове и да се поноси већ |
ојске“ била активна најмлађа, радикална странка.{S} Либерали, то су они опробани „власници“, „к |
својим људима или тако звана либерална странка.{S} Зато се после рата за сав неуспех окривљива |
у сише крв на памук“.{S} А радикална је странка тек права „народна“ странка, од народа самога и |
{S} Само „изроди“ осташе у другим двема странкама или неутрални.{S} И она наброја „девет десети |
ора једнога апостола ове нове „народне“ странке, који је држан у самој Загорици.{S} Пошто је об |
ихов у корист данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господине министре, да га |
камење да се не меће полошке, с равном страном горе, него усправно!{S} Радиша намести једну пл |
} Измислио је и једну ђерзонку с једном страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе |
поузданији; он онда не лута и не удара странпутицима па да се после мора враћати на прави пут. |
ме да поради.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У Министарству Просвете били су тада људи, к |
ељске школе Радиша зажели, да отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у |
гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на страну!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на го |
} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над часловцима слишаваше „С |
о Радиша није погрешно што је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А |
— Два! — - -Хајде сад, да дижете руке у страну, овако, положено, и кад ја кажем један, ви подиг |
све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Али |
ана и прекраћене оне што далеко стрче у страну те кваре облик и лако их може изломити и ветар и |
се он с неким малим стидом само изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Шта |
ребало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде б |
убину, него им се више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се |
обе руке напред, овако! — Пружите их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! — <pb n="83" |
опет овамо к мени! — Обрните се на леву страну! — Обрните се к мени! — Обрните се натраг! — Опе |
а се окренете на десну страну и на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S} Окр |
слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрените даље, а ову са словима о |
кад је сва пажња била скренута на другу страну.{S} Али је доста времена било и за обнову свега |
еба да жалим, што нисам отишао на другу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико кор |
све загоричане, позива дужност на другу страну, и школе се опет затварају.{S} Тиме је решено и |
амтили, како се намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе? — На коју страну да окрен |
страну ваља да окренете горе? — На коју страну да окренете овај крај што се не отвара? — А овај |
рци су дотле писали „по плајвазу.“ Целу страну прописа исписали су старији ђаци плајвазом, а он |
о да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окрените левој руци а ову што се отвара десној.{ |
сте се крстили, окрените ову неповезану страну од буквара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви леп |
едложише, да доврше и последњу, западну страну калдрме испод стреје школске, Радиша је и сам на |
} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе |
и сасвим равно, ненакренуто ни на једну страну, него положено као вода у бари или тепсији, онда |
ели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од |
е реч и реченица.</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У |
а пишете...{S} Окрените опет ону празну страну, где нема ових пруга!{S} Отворите буквар код ока |
н стоји, накрене, онда конац иде на ону страну, на коју се равнина накренула.{S} Сви се почудиш |
у а извадите таблице!..{S} Окрените ону страну где нема ових црвених пруга!..{S} Начините у јед |
зи и надгледа).{S} Сад сви окрените ону страну где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табл |
лицу и писаљку!..{S} Избришите лепо ону страну где нема линија!..{S} Почните с почетка!{S} Пиши |
деци, да изваде таблице и да окрену ону страну са црвеним линијама.</p> <pb n="138" /> <p>„До с |
тар далеко од зида с нагибом на северну страну.{S} Дотле деца већ почеше да доносе камење и Рад |
анпут на чело!{S} На груди!{S} На десну страну!{S} На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к то |
о!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десну страну!,..{S} Сад на леву!..{S} Хајде још једанпут на ч |
могу да кажем, да се окренете на десну страну и на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с д |
ова код хрта!..{S} Сад пређите на десну страну!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли истинска |
но и штампано!..{S}Сад пређите на десну страну!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, |
усправите! — Сад се накрећите на десну страну колико год можете! — Сад на леву! — Спустите рук |
мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну прошири градину па ће земљиште поправити.{S} Зат |
да угледа Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђош |
о земљи тако, да један крај показује ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати |
шемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! (Напише <hi>о< |
да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ или |
рио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда затвар |
ња кочи духовне радње у детета, изазива страх и место љубави ствара мржњу и према људима и прем |
„Удри!“ викну учитељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и само се чује по нека мува, која преле |
а, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђавих дела а радовање и она мила го |
е напредује.{S} Зато ме од ње највише и страх...</p> <p>Плаши ме и још једна особина народа наш |
да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер ј |
велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али тако ист |
љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{S} |
кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле год н |
p>Тако се после оне спољне борбе отвори страховита борба унутарња.{S} И поче све да се дели у т |
научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом старешине и у кући и |
на...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не |
а а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и грозотама својим, то о грађењу школе тада |
већини људи из оне старије групе, која страхује од ових скокова у давању слобода народу, него |
i>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за страшљивог човека или дете, да се боји своје сени.{S} Е |
нашим старима, који поред два огромна, страшна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и |
анцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи, или |
њаве и кукњаве што се зове учење, онога страшнога човека што се зове учитељ, онога боја и запом |
мајка покупила те жалосне живе остатке страшнога косовскога покоља па пошла „двору бијеломе“.{ |
>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, само ј |
последњу, западну страну калдрме испод стреје школске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ов |
рвећем кисне; под кошем је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла |
а ветрила, деца су чечала око школе под стрејом, по оним лепим тротоарима, што су их сама напра |
ета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом...{S} За тим је Радиша отворио све прозоре и ме |
две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред |
обична кућа на једном спрату с великом стрејом са све четири стране и с узаним двориштем.{S} У |
во, то под кош општински, а највише под стреју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем је п |
ком, уравњена свуда једнако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника |
се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини |
о снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајући не губи у времену, и засађ |
ању с одраслим ђацима развила се права „стрељачка дружина“, у којој је из сваке куће најмање по |
епознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачку дружину....{S} Зато им је рекао:</p> <p>„Хвал |
она близина дућана с једном заједничком стрехом од краја чаршије до краја, тако, да се и лети и |
} Сетите се само оне луде приче „<title>Стрижено кошено</title>,“ па ће вам она најбоље показат |
нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се |
од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе родну земљу, а равнице затрпавају.{S} За |
ниско, нишка, низина, висина, равнина, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тражимо речи: где с |
земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати равну, хоризонталну |
но.{S} Он најпре добро покваси целу ону стрму површину па поче <pb n="170" /> да слаже први ред |
анко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „мајстори“ загорички одмах |
ема деци, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати, и неће привлачити |
у, и одоше директору.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад |
<p>Радиша се и овом приликом није држао строго прописанога „програма“, него онога конца, који ј |
ешавао другојаче.{S} Наставу није ценио строго по предметима и водио рачуна о томе у који наста |
дигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине шт |
епша и најроднија воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја |
га плана сносила све тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без ма |
у се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рендета, те да струже са засуканим рукавима |
не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали но горели онако, читаве главње), једне машице, |
које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били |
мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стругане даске, греде и дирека, него све дељано; нигде |
уд <pb n="111" /> иде дим, и нужнику, и струганим дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и учитељ на докс |
тачно тако, да нигде није по други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или |
упућујући га како да направи ногаре за стругање дрва дунђерским тестером.</p> <p>И Бог је хтео |
а поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онда су Р |
и ускоро чуше неко шуштање, клопарање и стругање. „Ево стружнице!“ повикаше деца радосније но К |
е цигле лежало је покривених у реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих |
адиша и Миљко оду у Јелак стружници.{S} Стругар купио још једно тестере, па се мучи како да га |
репом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама т |
воје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, по т |
да се дохвати струга или рендета, те да струже са засуканим рукавима као прави „тишлер“, докле |
диша имао своје мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја рече: |
о тестера напоредо, па цео трупац да се струже у једном потезу?{S} Онда му објасни, да тестера |
ствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нису видели над главом.{S} А кад |
кнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стружнице, деца нису могла да се нагледају, завирујући |
.{S} А даске и остала грађа са задружне стружнице тражиле су се свуд, јер су знали, да они сиро |
еко шуштање, клопарање и стругање. „Ево стружнице!“ повикаше деца радосније но Колумбо кад је у |
од пута и пошли путањом која је водила стружници, њима се чинило да је сунце зашло, да се смрк |
<p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јелак стружници.{S} Стругар купио још једно тестере, па се му |
ља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову |
великих ученика Радишиних отворио је и стружницу у најближој планини, те јевтино снабдева све |
и у планини су подигли једну заједничку стружницу.{S} А на месту честитога и вреднога али непис |
одобри, она дохватише тестере, да сама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, те р |
лижње планине Јелака, где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дош |
у своме селу дунђерско тестере и да се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову ноћ преноћио на |
да их задовоље.{S} Зато се увек јављала струја: да се место једнога или неколицине слуша већина |
и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијала и ојачавала.{S} И н |
тупност.{S} Они се побоје ове екстремне струје и стану је сузбијати по постојећим законима и уп |
три дана, усавршавајући се, поред своје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољопривредни |
ругом разреду.{S} И ако је надзорник по струци био математичар, опет он с овим није био задовољ |
разрађује.{S} Зато је морао да набавља стручне књиге и листове и сам да огледа све оно, што се |
ележи поједина питања па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се промучио годин |
ње у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба приближивати овоме, јер оне спремај |
ише кукутом и репушином, од које је још стрчало корење и по нешто од стабљике.{S} Радиша нареди |
сува грана и прекраћене оне што далеко стрче у страну те кваре облик и лако их може изломити и |
оћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Преко градине и ученика својих Радиша је ув |
г мрамора из овога села, те се бели као Студеница.{S} Њен је намештај још скроман и као <pb n=" |
да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша се даде на посао и стане с Миљко |
ија увећавала још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом није било задовољно, и о |
ка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „народу“.{S} |
премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докл |
арост.{S} А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим једним створењем, да живимо зај |
али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, могу имати.{S} |
око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} С |
а, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су те |
n="181" /> стална навика на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу не мо |
си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у |
седи; и, према писму учитељеву, Радиша ступи у једну велику кућу као ђак који послужује.{S} И |
ојом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега највећег непријатеља: не |
S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат савршенији |
узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> су управљене и обале њихове уздигнуте, те да се не изли |
она чиста душа, из које <pb n="275" /> су излазиле само миле и мудре речи и осмејак. „Е, лепа |
ћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела скупљати сваку коштицу и доносити је |
ше за шта су.{S} Гледали <pb n="176" /> су и сламни простирач пред вратима у ходнику и питали с |
а.{S} А ученици њени све <pb n="378" /> су више осећали, да у радионици њеној имају не само при |
лима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и |
словицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим п |
есет што смо долазили теби у школу, два су жењена а тројица су испросили девојке, и ми би се св |
S} Господине, ово је моја снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово треће много занемогло.“ |
дужаваше: „Лези, лези, лези...{S} И два су најјача ђака требала, да га поново положе потрбушке, |
ић, чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Ра |
дне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију земљом и да заложе, па се онда |
} Село је добро; људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те да и на |
се тим одговором и задовољио.{S} Таква су општа питања искрсавала сваки дан.{S} А највише су с |
сали до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном |
ба, помешана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли |
деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на по |
.{S} Онда рече Милун Стевановић, којега су сви сматрали као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, б |
а блага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њег |
нини на најлепши бели мрамор, од којега су почели и споменике да праве.{S} А највише је овај ма |
лазило у пространо предсобље, из којега су водила троја врата: десно у <pb n="322" /> собу и ле |
умовима и гвозденим путовима.{S} У њега су још веома ретке благотворне установе пошта и телегра |
не установе пошта и телеграф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породице и општине неподобне |
че, које је стајало у општини, и у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су |
ису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <pb n="249" /> да им прича |
н прут дебљине обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n=" |
а брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не |
за час се саставише на средини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење и ове по |
..“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} После овога „предавања“ на брд |
буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили послуживање и да се сада сами хране, од њи |
д канцеларијом је било толико света, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по ова |
врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Б |
о ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у оста |
око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да м |
јпосле пропали.{S} Наука нам казује, да су пропали сви они народи, који нису хтели да се уче; а |
да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, |
не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све недаће наше криви чиновници и да се без њих м |
о има врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали загоричани бленули у господина надзорника као и |
е а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том |
полупани и хартијом олепљени; треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров д |
Радиша најпре зовну њих, па им рече, да су они свршили основну школу и да он мора сад да учи св |
ожи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, као |
н и приближан предрачан, па му рече, да су питали и у Штедионици за паре и известили се, да мож |
елу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису веровали.{S} Заглед |
гне те наместише.{S} Онда му рекоше, да су они приступили грађењу нове школе и да су дошли да в |
могли да оћуте.{S} Само су додавали, да су молили, да остане.</p> <p>После неколико дана капета |
ади „циглари“ у реци делом доказали, да су примили занат, који није тако тежак, али му по важно |
и показаше руком где.{S} Он се сети, да су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Он |
{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у старији разред, то их је Радиша пустио, |
ка и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио к |
роватно.{S} На пример, кад је казао, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па к |
а завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђено |
ша тако марљиво прибирао и одабирао, да су сви ученици његови налазили у њима и у објашњењима њ |
а страну.{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у Европи измакли од нас у свему за пуни |
крет у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега света отишле далеко, далеко, <pb |
о клиновима од суве дреновине, тако, да су цела колица била направљена без и једнога јексера.{S |
онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{ |
ђено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало калемова а још мањ |
рмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су то радили!... |
запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су загледивал |
е.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> <div type="chap |
да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и путови ван Загорице.</p> <p>О |
вас другове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и на |
да по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће године сви могли да отхране по неколико. |
p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђаци под надзором Радишиним, и да се |
на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{S} |
> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и |
ом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју |
, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, |
едају ову пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, они урадили.{S} Зато би чешће р |
у год одлазили од школе, осећали су, да су данас научили нешто ново.{S} То <pb n="240" /> их је |
поче овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се аг |
а у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавају, да се |
; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима н |
пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцим |
сушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и |
на, сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собам |
ици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и |
{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђена великим прошћем или дугачким и деб |
ело растурено на 3—4 сата даљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, цр |
која су одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано грешила и нису могла да запамте.{S} |
.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци |
изало ове дечаке загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </ |
је најбоља за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људ |
и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли пр |
из шездесет и неколико елемената, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте ма |
се на ученике могло више утицати, и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се |
о уверење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, који су сх |
је издељено на <pb n="97" /> мале и да су мале прилично удаљене једна од друге и село растурен |
они приступили грађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан број д |
о тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и заповести (главније) и оченаш на српско |
м селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали школу... „Ово је друга моја војска, |
волели њихове регруте, јер су знали да су писмени, разборити и из добрих задруга.{S} Њина цигл |
гну десну руку они, којима сам казао да су други! (Опет надгледа и мирно исправља).{S} Спустите |
а!{S} У том поседаше и одахнуше, као да су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било |
та питања, ревизору се учинило, као да су дошли неки техничари, агрономи и земљомери па се пре |
ку црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће гласније и речитије да ожали св |
але, а лепо однеговане изгледају као да су руком скројене и понамештане.{S} А повртњак и цвећар |
и сви запамтили.{S} Којима сам рекао да су први, нек дигну десну руку! (Надгледа и по потреби и |
само да не иду далеко од њега, него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162" / |
учинила велики напредак.{S} Не само да су људи свуда копали и разбијали камење, гледајући где |
га овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљутио као никад досад.{S} Зов |
ање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, у |
="214" /> се још више излади, са запада су почели да се дижу облаци, који су подсећали на кишу. |
вега онога, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, сам |
"187" /> колико је пет пута по 19, онда су радили овако:{S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по |
ер, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети овако рачунали:{S} 30 и 40 то |
днака дела или три једнаке гомиле, онда су на сваку метнули по 20 и тако поделили 60.{S} Сад јо |
даском попођене, и пећи намештене, онда су говорили, како се Крсман сасвим поварошио. „Био, вел |
д ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали концем и заденули га у клубе.{S} Онда |
мали забелела као манастир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори наме |
епање и ношење дрва и ложење пећи, онда су Радишини ученици и то радили сваки дан.</p> </div> < |
пара, а и година је родила добро, онда су градили план без обзира на то, колико ће стати.{S} И |
ко се одсече 27, колико ће остати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одсече 10, остане 8 |
е, да стану пред вратима у ред.{S} Онда су улазили полако и седали на своје место као и првог д |
амо с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве |
и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су градили све по једанаест, све по дванаест, све по тр |
ико осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама тачкама, крстићима, цр |
оспођи зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали и малтерисали а други радили ону |
S} Јер свуда чујемо српски говор: свуда су имена и презимена српска; свуда људи славе славу; св |
и данас свуда има потурчењака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, |
иладином ишао је још један младић, чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а о |
поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да |
ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано гр |
грешке њихове.{S} Још их је питао, која су села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и |
да кажемо неку реч па да гледамо, која су слова у њој или који се гласови чују.{S} На пример, |
овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} Ево <h |
и светитељка.</p> <p>И Груја и Станојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилија |
онесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овак |
свирање него певање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то |
је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у пријатн |
прочитала све оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n="183" / |
пера по дванаест у „туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао к |
о децу у школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, |
ичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо окаракте |
и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану. |
Сва су ова слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова |
и читање, па су после писали.{S} Читала су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се |
а, како се држи, и, огледа ради, цртала су: сунце, месец, млад месец, звезде и крстове.{S} Најп |
е деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша |
о ни сувише плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држали који |
Загорице су друга села.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга |
друго.{S} Кад је мало одјутрило, почела су и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на |
ти њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечи |
ју на улицу.{S} Из овога ходника водила су опет два али затворена: један у једно крило а други |
равилним остацима до плота.{S} Доносила су и разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и б |
>Кад се све стишало и припремило, дошла су и деца у школу, после равно девет месеца.{S} Време т |
има.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао |
и и разваљивали и оне старе и камџијама су нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, |
у сеоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били географски цртежи школе загоричке с околином, с |
суднице још су биле „мацке“, на којима су пређашњи кметови делили правду и непокорне навраћали |
боље утврди за главне даске, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављи |
ио овим десетицама на картону, с којима су радила сва деца.</p> <p>Најнеобичније је то, што Рад |
онајвише по шумама и планинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села |
је сад много другојача.{S} По ходницима су повешане слике и цртежи све самих радова ђачких с им |
д.{S} За ове две године дакле попримана су сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на |
и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одре |
кола и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово ј |
сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да сто |
је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад каког |
чили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих с |
река, планина и градова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше |
ече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви примише ово и насмејаше се мало |
е и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали све врсте рачунања до сто очигледно |
стављали на ковчежић.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло |
авни део природе човекове.{S} И осећања су морална и религиска исто онако природна као и естети |
, у којима је одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да |
а у природи, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износ |
итају, те да им је садржина позната, па су онда полако шчитавали, докле нису достигли да читају |
да види, да нису заборавили читање, па су после писали.{S} Читала су прилично, али писање је и |
лоча искрижана све на оваке шипчице, па су оне после обавијене овом шареном хартијом.{S} У коју |
ли, да је све добро што Радиша ради, па су само посматрали и куповали.</p> <p>Радиша је ово у г |
кола у многим местима давно постоји, па су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, |
поновио све оно што су лане изучили, па су онда читали и преписивали народне песме.{S} За рачун |
ла и приличан простор на тој страни, па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње вр |
а код Радише могу још много научити, па су долазили сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша |
а се буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је прич |
и десетак хлебова те их је нахранио, па су се после малога одмора вратили у своје село и распус |
ртама и тако даље.{S} Све очигледно, па су после све ово огледали напамет.</p> </div> <div type |
рачунања до сто очигледно и усмено, па су онда направили онако и стотине до хиљаде и рачунали |
и, који су у детињству ишли у школу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, који је пос |
су за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А Рад |
у делили и за петорицу и десеторицу, па су после огледали и за тројицу и четворицу, па и за осм |
што кметов син није донео Часловац, па су неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> < |
ла близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет уд |
о, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишп |
еца су ручала од онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показала својима |
вим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотане овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али |
а опет рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има |
S} Деца су бележила писаљком наоколо па су после ножицама исецала; или су одмах исецала поред к |
какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S |
то вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој земљи, као што знате, владали Тур |
и треба да се подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер |
пут кад је суво време, а преко распуста су пребојена врата и прозори и поручено десет нових клу |
на откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили и тако да |
ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} И све је пошло оп |
с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама има и |
.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гледали <pb n="176" /> су и сламни простирач пре |
а као да причају, па после казивала шта су прочитала и изводила поуку.{S} А надзорник је рекао |
, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли |
рена, као око школе њихове.{S} Дворишта су већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на |
ију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужници са четири преграде: две за ђаке и по једна з |
устаде и почини онолика јунаштва, деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин |
е одмора, док се учионица ветрила, деца су чечала око школе под стрејом, по оним лепим тротоари |
p> <p>Кад је настало време ницања, деца су видела, да оно семе, што је посејано сувише плитко, |
год Радиша није казао да је доста, деца су ревносно доносила; а он је само поравњивао и давао п |
одмора од сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су све парцеле |
и пред вратима где треба да стоји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једн |
а равно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гледала и сама погађала: овде још мало, овде још мал |
да се цртање продужило за себе.{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар не само с правим него и кри |
а одобри да донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Г |
ом, да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљком наоколо па су после ножицама исеца |
смишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му доносила младице крушке и јабуке дивљаке те их је |
у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице |
чу и огромној употреби његовој.{S} Деца су једва чекала да им се испече креч и да понесу по јед |
адан је освануо први кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићи |
е и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после сунца почела да стижу шко |
о а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомично и слушала као свето јеванђеље; а ка |
него питајте <hi>граматику</hi>! “ Деца су читала „Милицу“.{S} Надзорник сам прочита прву речен |
чко рачунање.“ Из „Српског језика“ деца су лепо читала као да причају, па после казивала шта су |
да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиш |
љина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а |
а час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало пиљила како учитељ њихов „записује“ све.{S |
ам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те с |
да нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио |
!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, по |
рати школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су се они бави |
утрадан.</p> <p>После овога одмора деца су ручала од онога што су донела па су опет ушла у школ |
а да направе.{S} Кроз кратко време деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као |
туру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учитељу и казивала ко му је то пра |
су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша |
и.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} Колико с |
а на школи је била велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, само је незгодно, би |
да више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашово |
испољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S} То |
м дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то под кош општински, а на |
} Време је и данас необично лепо и деца су дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас добио ј |
аде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледала, како то све може тачно да се размери па да |
д пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па у |
_C15.4"> <head>4. О деци</head> <p>Деца су пупољак, који се развија.{S} А развија се полако.{S} |
один пресудити овај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им рече: да уста |
и теби у школу, два су жењена а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <p |
а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И свак |
оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у њега, особито у кр |
шио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су остали сами, је |
е.{S} А <pb n="15" /> газда и газдарица су по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељак |
а рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <pb n="209" /> с |
head>1.{S} Почетак</head> <p>Шеснаестог су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, |
аздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре д |
а далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да још остану.</p> </div> <div t |
вали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команде.{S} И како после мобили |
мрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником позајмили лонац од газдарице и с |
тек пре педесет и неколико година, кад су наши стари заратили с Турцима и надјачали их, почели |
свој II у III.{S} Тек треће године, кад су четвртаци свршили и прешли у продужну школу, Радиша |
му шала није била добра, господине, кад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат. |
ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само пок |
ему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше царство?{S} То је било одавно, и |
су се и ови добровољци изненадили, кад су дошли школи.{S} Нова стаза од капије до школе попође |
ружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита молили Богу, он је некако много |
одужи лањски рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им министар, с обзиром на предузете радове о |
водили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и вежбали у п |
је.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, ишло |
бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да ш |
етету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је трајал |
узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му ј |
15 година.{S} А како се изненадио, кад су пред њега изишли читави момци, младићи око и преко д |
<pb n="287" /> и много обрадовало, кад су видели, како лепе и другојаче котаричице они умеју д |
во да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима је многи отац претио |
рби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и |
а описали круг, као оно у дворишту, кад су насипали игралиште.{S} Одатле су повлачили стазе ред |
говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика одре |
се разочарали, прво <pb n="301" /> кад су видели каква им је школа — мало боља него што је бил |
многи нису дошли „празних руку“.{S} Кад су се готово сви искупили, Радиша рече, да стану пред в |
га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Одавде |
е с онима малима за недељу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су прешли на читање и све |
показати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на „Читанчицу“, тражил |
учини и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили пред вратима где треба да стоји, деца с |
} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископају рупу за кре |
јер је тежи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем добро запамтила и рукописна и штампа |
еме само мало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, |
и и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице отворене и на доксату поста |
тали пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша настави:</p> <p>„Извадит |
ске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нису ви |
гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, старији ђаци, који су се „облач |
опет са сваким нешто проговорио.{S} Кад су завршили ово записивање, видели су, да их има много |
то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и укућани Радишини видели цркве |
га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ћ |
ризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, доносили су камење и почели да |
с није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред шко |
ју.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градили, доносили су циглу, ћерамид |
лумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стружнице, деца нису могла да се нагле |
а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и д |
не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „ |
ве краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами |
е занате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим пословима |
кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где је одс |
да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитељ |
људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру м |
и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путем и ст |
код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и оде ка |
ш по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А |
о је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне муч |
Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо |
обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их подиг |
је ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико да ви |
реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рек |
сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом која је |
своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови ученици дошли у школу, они су радозн |
а су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском попођене, и пећи |
Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо на ка |
дом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист |
ли: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили судници и угледали нову загоричку школ |
>Пошетала царица Милица</title>.“ А кад су деца полако певала ону; „<title>Соколови, моји тићи< |
, који су били поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали |
тану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у |
зио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S |
а је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јелена јавља Еразму како се |
е учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане, њеног лепог чела |
ме како постају разне болести.{S} И кад су год одлазили од школе, осећали су, да су данас научи |
мисли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изгледали су необични.{S} |
елео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него |
су своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите ово моме оцу и м |
олако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су |
радости дечје није било веће, него кад су нешто направила да сасвим личи на оно што су хтела д |
га, него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, |
време, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нароч |
о бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет при |
о кад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} |
Како поступају према деци</head> <p>Кад су тако људи израђени, они после израђују оно друго.{S} |
оси јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су понудили господина надзорника, да види школску гради |
и у писању појединих слова).</p> <p>Кад су и ово свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу |
, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу |
п понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу школ |
ушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су се искупила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред |
му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су се вратили из чаршије, Груја је још узгред свратио и |
анџику.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за |
иша напише и како га напише.</p> <p>Кад су ово свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изв |
а и животиња, којих данас нема, а некад су покривале земну површину.{S} А у почетку, кад је зем |
што је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати |
вали као сасвим писмена младића.{S} Сад су му доносили књиге, позиве од капетана и разна писма |
.</p> <p>Почеше долазити и деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{ |
ну од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Радишини ђаци и походиоци градине ш |
онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова чују у разним познатим |
грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива траву нег |
тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца „за оно, веле, <hi>н |
учивали код свог ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили сви, да ковач може бити и Србин |
је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара душа |
} Робом икад а гробом никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе погледивале, да и њима дође |
у Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала |
е.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала з |
од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду озидане, |
ида и живи у оваквим грађевинама, какве су најбоље данас и за здравље, и какву сте ево данас ви |
и овде, у ову општу, заједничку.{S} Ове су године с пролећа могли и да калеме лањске саднице.{S |
у се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и његови ученици много збл |
м сада нимало није било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у свему напоредно с малим ђац |
ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} |
ала и околна села, да им калеме; њихове су кошнице продаване по дукат комад, а њихов се мед сву |
бро <pb n="386" /> упаковано.{S} Њихове су калемаре звала и околна села, да им калеме; њихове с |
слили и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву |
е и недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, чет |
о ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здра |
може <pb n="141" /> задржавати.{S} Све су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад у њ |
иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина Станојка, те су |
Жива ограда је нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пош |
и од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, онако |
ину „либелу“ од круте хартије; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих |
говине и поносне Босне од Турака, и све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У |
други с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Према овоме требало је само два дим |
"376" /> напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у |
ди урадили за пет векова?...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{ |
чиме треба да се завршује...</p> <p>Све су радње рачунске деца радила најпре с овим десетицама |
не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и довучена је готово цела количина; само су о |
узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној пречаги, а дас |
о у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би т |
к није могао начинити сам себе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала је дакле |
садили још неколико младица, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа засадити што |
.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четвр |
почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и |
и разне друге државне и приватне зграде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога све |
се судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформаторке понеле ову своју „науку“ и у к |
пу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како је тешко разбијати камење, без ба |
ли су совралуци појединих домаћина, где су они о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно к |
ова зиданих неколико главних улица, где су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скор |
ече деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали б |
данас то је остало ђачко купалиште, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p |
и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав |
ти разред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим писмена младића.{S} Сад |
и на уравњено место за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за т |
Радишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало похладн |
радили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли до по више колени и |
импровизовао и једну малу сушницу, где су после сви доносили и сушили, најпре за себе а после |
е; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} |
се у главноме правилно говорило, а где су деца одступала од књижевнога језика, он им је само р |
Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушевац!..{S} Косово!..{ |
..{S} Кад има највише змија?..{S} А где су змије?..{S} Погледајте у слова код змије!..{S} Затво |
е се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S} С ко |
као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за тав |
и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} Сад је потребна била и решетка за зал |
де су Руси!..{S} Пружите руку онамо где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где с |
да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} Пружите руку онамо где су Грци!..{S} Пока |
ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више |
сец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утиша |
и, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескра |
на.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и писа |
ице.{S} Њихови „мајстори“ зидари радије су се примали по околини него неписмени „Бугари“, јер с |
силе, пресађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било нај |
школи само с неколицином ученика, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> < |
А један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад однели читаве три гомиле, рекао: „Хвал |
не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <pb n="369" /> коме требају.{S} Зато би та |
се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише градиле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, |
ебало је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радо |
чађав таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране него и застрвене, те да се ид |
е школе.{S} Било је ту и породиља, које су донеле своје дете да им га попа крсти, јер је некима |
легали кривци с испруженим рукама, које су се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили. |
, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида ка |
гусларске, а и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде к |
а је наредио, да поседају у клупе, које су биле изнесене и намештене пред школом.{S} Онда им ре |
шка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с високим обрвама, или густ |
износила царство појава у природи, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{ |
као ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројит |
Јесте ли запамтили, које су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први — други |
ме што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и доносила и о разном камењу а највише |
аске, дуже од највећега човека, на које су легали кривци с испруженим рукама, које су се уметал |
<pb n="85" /> од ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И |
скоме, у вези с понеком причом, из које су изводила ону молбу или заповест за коју је она.{S} Н |
е саставио најпотпунију збирку, из које су редовно деца узимала на читање, особито о већим праз |
бу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Так |
На којој су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окр |
тао, која су села око Загорице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша увер |
је и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готов |
обу и да је лепше намести.{S} И колевке су подигнуте од земље.{S} Посуђе је сад мало другојаче |
да они сирове не продају.{S} И девојке су загоричке имале првенства међу девојкама осталих сел |
и се тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да се одморе |
ену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим концем и да у платно ум |
од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је са |
земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, |
угаонику и у троуглу.</p> <p>Из школске су градине многи ђаци ове године односили много цвећа и |
ме може уштедети много дрвета.{S} Воћке су се све дивотно разгранале, а лепо однеговане изгледа |
суву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се непрестано доносиле, пресађивале и калемиле, а ст |
аци имали да науче.{S} И природне науке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и бе |
</head> <p>Младе „ћерамиџије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се дан |
и сваке ситнице у њему.{S} Интересовале су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишт |
доносити дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у сел |
ко се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове Даничине и њене матере и сестре Зоре |
на у свету.{S} А на трећем зиду стајале су историске слике, до којих је Радиша могао да дође.{S |
и миловао их је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега као у нек |
ивет’ никад у својим кућама! одговарале су оне обично. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? |
уди и зграде покривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими по |
е се белела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле би |
воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{ |
ли и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и доносити дарове, и при пол |
ала грађа са задружне стружнице тражиле су се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} |
аника, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба необично много чинила |
.{S} Кућа Радишина.</head> <p>Пролазиле су године.{S} Прошла је младост.{S} Прошло је пролеће и |
су за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигне постељу са земље и начин |
сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и |
S} Оно, што је од људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша намисли, да учини један велики |
ну разговор на друго и запита га, докле су данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајк |
} Опет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се |
{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и докле им се год сав посао своди на |
адали су разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одмах израђује само оно, што треба |
у видела дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> се још више |
бол, под којим се савијала.{S} Најпосле су сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро |
у реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југов |
у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средство за бу |
с <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како је било на |
у, кад су насипали игралиште.{S} Одатле су повлачили стазе редом, пустивши главне у средини по |
ко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи и Енглези.{S} Окрените се северу! |
ет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају |
песма и изгинуше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ |
овим диреком.{S} Од дирека с обе стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима није харти |
науке и јесу једине науке.{S} И душевне су појаве природне појаве, и говор је саставни део прир |
аблу.{S} Она има две стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу уве |
али по новој калдрми.{S} И благословене су многе ручице, за час се калдрма доврши, и камење пес |
од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људском, за |
них мајстора по варошима.{S} А Даничине су ученице уносиле новине и поправке у ношњи и оделу ос |
не да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је |
е још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с горње стране зимљишта кад |
школској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав рад у „интернату“ и ради |
нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама се сачувало м |
удове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела и |
ам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато и |
обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је од |
е, ништа не вреди учити саме речи — оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у о |
е отворене само за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије |
де, ни по раду своме.{S} Као зграде оне су још талпаре, склепане привремено од судница, као што |
з мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака |
о њима се пише овим писаљкама.{S} И оне су од камена па су омотане овом шареном хартијом, да бу |
ијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало се и в |
оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, што се радило наопако, натр |
треће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста |
тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на м |
ва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, |
седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао |
школу су саградили мајстори; ове клупе су начинили људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко ј |
ио и до продужне школе.{S} Друго, добре су се стране овога малога броја ученика и негомилања ра |
ема ни цркве ни манастира.{S} Манастире су подизали наши стари цареви и краљеви понајвише по шу |
?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суд |
хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџијама су |
ма, да то изведе и у градини.{S} Најпре су побили колац насред њиве и око њега описали круг, ка |
чионицама изгледао другојачи.{S} Најпре су падале у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зе |
ви ученици Радишини били дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњено место за нову школ |
још затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од платна изаткана у Загори |
„стара госпођа“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа |
1</p> <p>Дана се и матери поверила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“, и |
загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша од |
о више користио наукама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много |
е купио и чекић за разбијање камена, те су и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „ |
мали лењир и неколико малих шестара, те су цртали и градину школску, и план нове школе, и стару |
} Бог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту бе |
о и испричао како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље |
дели, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико трошка и направили ов |
је и њима казао да направе стотине, те су с њима и они рачунали исто онако као и лане с десети |
д је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само проду |
и а моји добри старији ђаци заузели, те су не само научили у школи како се то ради, него су и и |
јих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене правилно, у реду и на подједнаком растојању |
да у Загорици нема каната за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на површ |
И они су се ређали један за другим, те су им заслађивали горчину, коју би осетили у чему год < |
рану на воћкама у дворишту Миљковом, те су оне изгледале као подмлађене и покалемио му пуно мла |
е се код школе, и са својим сељаком, те су се разговарали докле год није ударило звонце да улаз |
стао је само Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели извештај министру.{S} За тим је и кме |
.{S} Ту је за све и слике показивао, те су млади загоричани очима својим видели, шта све може д |
оме Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрави...</p> </div> </div> <pb |
граф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породице и општине неподобне за већу дружбу и заједн |
земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас тежимо <p |
давала по 5 — 6 литара млека дневно, те су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутк |
ме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавили и потребан алат за себе и продужили израђив |
столарски посао радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, како се граде и прозори и стол |
pb n="240" /> их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изостану.</p> <p>У току ове г |
љубав и послушност према старијему, те су се зато и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет |
е и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част |
менио сасвим новима или поправио.{S} Те су клупе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете |
издвојио четири свирале по гласовима те су мали свирачи свирали заједно, као у хору.</p> </div> |
то чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се науке много допале као нове и посве корисне.{S |
ом.{S} А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове |
зи водио тачан записник.{S} Око суднице су били павиљони за оставу истругане грађе задружне и з |
личила на штампано слово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а станови у крилима.{S} Станови има |
гледала Даница с ученицама.{S} Кошнице су испуниле онај простор између оба крила школина и Рад |
.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су друга села.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, др |
ни су опет били много слободнији и више су волели и питали свога учитеља. </p> <pb n="165" /> < |
бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, коју дотле |
е би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш М |
тања искрсавала сваки дан.{S} А највише су се интересовали за физичке појаве и геометриске зако |
нам куће овако таванисане?!“ А највише су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се ложи изну |
32" /> <p>И кмет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига ск |
м су ишли и у градину школску и највише су се чудили оној правилности и реду у њој, а много су |
и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у ча |
у пролеће.</p> <pb n="382" /> <p>Путеви су у целом селу оправљени, а местимице и подзидани и на |
ојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а он |
у по мало; онда како се она меси; какви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изру |
Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга С |
них, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинске послове, за које им је плаћано, т |
пажњу и на практичну геометрију.{S} Ови су његови ђаци умели не само да израчунавају површину д |
} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају м |
боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више приближили њему.</p> <p>После чита |
ажњу него и познавању биљака.{S} Његови су ученици знали готово сваки минерал у околини и умели |
на.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је пон |
у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} |
тока него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: насути, набијени, уравњени, да се по њима и |
еца.{S} Кад је поп дошао до народа, сви су скидали капе, прилазили му руци и говорили: „Благосо |
одно“.{S} Кад им је вратио прописе, сви су ученици загледивали у Радишин пропис и дивили се.{S} |
туд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило |
о добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће господин пресудити ова |
/p> <p>Докле је ово Радиша говорио, сви су слушали нетремице и ниједан очију није скидао с Ради |
еколицине, који су отишли у војску, сви су остали још и ове године долазили Радиши сваке Недеље |
рцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она |
свануо је први дан после свадбе.{S} Сви су поранили и дали се на посао око новога насеља.{S} Гр |
њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, да добро учи и да |
ти лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига |
о из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови пошли својим током и сад је још више умел |
а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <p |
д су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га неколико година нису видел |
диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S} Комшил |
} Она је многима и сузу измамила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу збогом.{S} За кратко вр |
еше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чар |
ченика, колико је могло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} Па како више ученика не |
к и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} И деци се много |
пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више |
и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је омладина почела |
са свима, које је највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао |
чуо као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Радишу и овде држали за најбољега ђака; само он сам |
, јер није било другога места.{S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У сел |
ета, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напаст |
да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
да изазива, да „говоре лекцију.“ И сви су излазили и говорили као песму напамет: „Милош је био |
е.{S} Јутро је било необично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и млади |
четврти разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} Само се њему чинило |
о више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и „огра |
ли су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по које пече |
еленилом.{S} Друге и треће године многи су хтели да косе или да пусте стоку <pb n="368" /> да п |
о се за ово и по околним селима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу, о којо |
ује само оно, што треба за живот, други су тражили, да се овде изводи геометриска поступност, б |
е, а Радиша је само надгледао.{S} Други су се надметали у доношењу камења и песка.{S} А да би с |
Пошетала Царица Милица</title>“ а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали.{S} За |
ша је допуштао по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И |
и после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљк |
тан.</p> <p>— Господине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како |
аградити и нову.{S} Село је добро; људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори |
да добије снаху из овога села.{S} Људи су из околних села говорили: „Боже нам дај среће и напр |
</head> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе |
с и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали <pb n="263" /> школу, сваки кутић њен, св |
p>— Господине, како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нар |
свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледају кућу |
реме стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душо |
S} У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мањ |
на у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узм |
го била предмет разговора у селу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дају толико млека |
бично кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још н |
и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако ј |
а разви још више.{S} У то доба Французи су градили нашу железницу, и он је видео, како Талијани |
е, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који су се устезали да објаве р |
ему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е |
народ их је причекивао путем и старији су благосиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су |
оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледали учитеља загоричкога, жалећи га куда је бачен |
елемента: старих (консервативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у напредов |
ласници“, „кабадахије“, „курџони“, који су заменили Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они |
мо оне краће комаде у „Читанчици“, који су у стиху.</p> <pb n="185" /> <p>У почетку су деца про |
ош јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по м |
„Бог да прости оне из нашег села, који су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p> </d |
му веће доброчинство од родитеља, који су га родили“..{S} И Радиши се необично допала ова фило |
S} Опростио се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих |
ад је Радиша најпре побележио све, који су дошли, па онда одабрао најодраслије и намирио тридес |
ачува више!{S} Питајте старе људе, који су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричат |
одрасле</head> <p>Сем неколицине, који су отишли у војску, сви су остали још и ове године дола |
и све ово и задивили и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили |
чаре, цигларе и црепаре, и зидаре, који су зидали школу с мајсторима и примали зидарски занат, |
ини, и у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена ком |
и. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побацаше на земљу. „Мени је госп |
и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, да је и учите |
осте лако угостит’!..“</p> <p>Сви, који су долазили на славу, дивили су се кући Крсмановој и го |
могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком |
его и да види како живе ти народи, који су измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да б |
арству Просвете били су тада људи, који су могли да појме Радишу и да одобре његове намере.{S} |
могу да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству ишли у школу, па су после све заборавили |
код куће.{S} И <pb n="26" /> они, који су били поспали, дигли су се кад су чули да је тата дов |
за чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су најписменији и најученији.{S} Онда ће се бирати и он |
уче из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и само пренесени из градине у градину. |
е у животу загоричке школе, и они, који су целе године радили с планом, одмерено и поуздано, са |
о већим празницима, а после и они, који су излазили из школе.{S} На орману је била права руска |
рена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма |
енији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, најбољи.{S} А дотле какв |
а им зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по крајевима вароши, нису ни куповали пера, н |
били оданде из села, особито они, који су суделовали и при грађењу нове школе.{S} И откуда је |
иглари, црепари, кречари и зидари, који су онако огроман труд и сјајан успех показали при грађе |
подножју његову „оживеше“ извори, који су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, |
} У Србији су падали сви кабинети, који су се устезали да објаве рат Турској, док најпосле не д |
се вратили с гробља, старији ђаци, који су се „облачили“ и носили рипиде, свратише у цркву, да |
апада су почели да се дижу облаци, који су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан |
рци.{S} То су господа и чиновници, који су сву власт приграбили у своје руке, и они данас пале |
адиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Онда оп |
и Даница најбољи учитељи у округу, који су схватили свој културни задатак шире од прага школско |
е...{S} Онда их је Радиша запитао: који су жењени и који су испросили, и, готово завидећи им, у |
ите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— Спустите! — Који су други? — |
те!) Е сад пазите друго нешто!.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу з |
рви (нек дигну руку)!— Спустите! — Који су други? — Спустите.{S} Пазите брзо: први! (Дигните ру |
Који су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један корак напред! — Вратите се |
роди, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} |
авља да изврше један део посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много |
она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зову попа да им га |
е Радиша запитао: који су жењени и који су испросили, и, готово завидећи им, упитао их је: „А з |
око себе, који се зову министри и који су изделили послове између себе, те је један за судове, |
ичати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да ра |
је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и с |
и, којима се није знао разред, али који су осећали, да код Радише могу још много научити, па су |
о највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срце |
де се друго дрвеће тешко прима.{S} Неки су после покушали, да од њега подижу и живу ограду.{S} |
ма препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, што је сметао, а други Марка ш |
е беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, |
т младића од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио |
обито они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је овима |
ао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој калдрм |
тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудел |
ли и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље |
ике ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели зачикавати с малима, који ће пре да изучи |
нда како се она меси; какви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како с |
родитељима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или су више жа |
b n="244" /> преслишавао ученике, да ли су добро ово запамтили.{S} Калемгранчице доносили су и |
, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли данас још дрва школи и колико. |
воју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај т |
ице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, к |
чног Милоша и његова два побратима, али су од јуначких десница њихових Турци падали као снопље. |
а њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} Ово |
све редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И |
S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њој; и слушао је шт |
о замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Ра |
иком прекопавању и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша рад |
јер су многи веровали, да не могу; али су други опет наводили, како је тај и тај из тог и тог |
о стања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваља |
овора“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне стари |
тално, како она за најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и готово увек м |
рти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни |
има!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили, кад су дошли школи.{ |
ији баш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} Најгор |
ни никако нису веровали.{S} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од |
су ученици живели у природи и познавали су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, са |
ов на њима да се скроји, и израчунавали су колико чега треба, колико ће да стаје и колико да тр |
Радован, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{S} Ниједне ноћи до сад нису |
има почео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више |
ни скупљали као на чудо.{S} Загледивали су и сви пролазници из других села и чудили се, шта је |
а одмор.{S} За време одмора загледивали су у све, што је од прошле Недеље приновљено.{S} Један, |
ни крају још прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у св |
о, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка |
беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне стране, која води о |
о свему.{S} И они који пролазе радовали су се, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ с |
“, коју су сви лепо разумели и радовали су се од срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао ј |
д товаром.{S} И отишли су, и покуповали су све што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио |
тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се |
обојица стадоше поред ограде и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све |
су ујутру устали од спавања, изгледали су необични.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао |
и да му поређају сва слова.{S} Огледали су и натраг, и преко реда, и појединце и сви заједно, п |
ао и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{S} Само је сва одрасла женска чељад |
ела.{S} Радишини мали ученици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине учениц |
, који ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ћ |
текло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и будак за к |
у колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли |
сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу |
и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као и свакојака цвећа па ча |
ишли су лакше, и до краја године имали су читаву збирку израђених предмета с обележеним именом |
свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша |
="188" /> после нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваљало је после ићи да |
као лане по десет десетица, и рачунали су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и но |
ндидате.</p> <p>Идући путем разговарали су се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме п |
ате те да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Он |
велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и њине земље, којих су могли да се сете.{ |
анине</hi> пишу великим словом и писали су све у околини.{S} И на послетку казао им је, да се и |
ли градови пишу великим словом и писали су све познате.{S} Другом приликом поновио је ово све и |
којнике, а кмет Миљко и Радиша написали су извештај министарству, да је одавно довршена а данас |
плајвазу.“ Целу страну прописа исписали су старији ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том |
ој школи</head> <p>Идуће Недеље упитали су велики ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збо |
е учинила згодна по садржини.{S} Читали су и лепше популарне историске списе.</p> <p>После чита |
жег посла а у слободним часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. Милићевића „<title><hi>Емила< |
ми направили потребне справе.{S} Цртали су и планове за куће и зграде, и како кров на њима да с |
и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, |
ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на доксат и, не претендуј |
е послове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И к |
ли су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили и изашли у двориште.{S} А <pb n="1 |
И кад су год одлазили од школе, осећали су, да су данас научили нешто ново.{S} То <pb n="240" / |
ике његове било привлачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију |
и су у Недељу били код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста бил |
А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је таман онолико била загрејана, |
и његова млада и сва свадба са слушали су ове Радишине речи најпажљивије и захвалама није било |
Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ра |
26" /> они, који су били поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га з |
еобично живо.{S} До саме „цокле“ извели су зидари каменом а одатле почели циглом.{S} Ово је сад |
Кад су завршили ово записивање, видели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао оп |
и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb n="188" /> после нашли |
итељ и учитељица из тога места завидели су Радиши на таким ђацима.</p> <p>После службе одвео их |
готово сваки минерал у околини и умели су да испитају састав сваке земље и да кажу, шта на њој |
нело све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли |
и запамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, на |
>село</hi> пише великим словом и почели су од Загорице па писали сва позната села.{S} Онда им ј |
около па су после ножицама исецала; или су одмах исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и |
више радовали, они што су примљени или су више жалили ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је н |
о зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, уми |
мали зидари, помагачи и надничари, били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S} Сам |
изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад вид |
<hi>писање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље главни предмети и као стожер свој настави. |
Тако су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и напи |
и утврде.{S} И за неколико минута били су при врху и Радиша опет уплете последњи ред с преплет |
ње црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Требало је све спремити, да мајстори не |
не.</p> <p>Ученици загоричке школе били су увек ошишани, очешљани, умивени и чисто обучени као |
чен човек.{S} По узвишици до школе били су совралуци појединих домаћина, где су они о заветинам |
страну.{S} У Министарству Просвете били су тада људи, који су могли да појме Радишу и да одобре |
радости.{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су за |
зајеца.{S} И газда и газдарица правили су најмилије лице и све чинили, да га утеше и приволе н |
ило или прашине или блата.{S} Направили су и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учи |
печурка млечњаја у гори.{S} Представили су му и „инжињера“, који уме да прави најбоље планове, |
е дали на посао око ручка.{S} Поставили су у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, |
и умели овако да исплету.{S} Зауставили су се и на побусаној страни више школе и чудили се како |
>Сви, који су долазили на славу, дивили су се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у |
сту дакле 28 и једна трећина.{S} Радили су и оваке задатке: сто да поделимо за тројицу тако, да |
дови у градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања |
ај домаћи: место сниске совре изградили су столове и место троножних столица високе четвороножн |
Они, с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растк |
{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види |
те да хватају хладовину.{S} И долазили су непрестано, и мушко и женско, и старо и младо, као н |
S} Њина цигла, њин цреп и креч освојили су околину.{S} И тесан камен поручивао се из Загорице.{ |
оживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и сви загоричани.</p> </div> <div type="chapter" xml |
много и чудили овој сандучари и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова дом |
олу.</p> <p>Идућег Понедеоника искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну |
а не послуша.{S} После ручка натоварили су на неколико кола све ствари и покућанство Даничино и |
ија гвоздених и челичних „пера“, висили су снопићи истинских гушчијих пера по дванаест у „туцет |
во.{S} А капетан и његови писари носили су одело као официри.{S} Радишу посади учитељ у трећу к |
S} Кад су мислили да је доста, доносили су камење и почели да га дену.{S} У средини је ваљало о |
д су ово мало суднице градили, доносили су циглу, ћерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљи |
во запамтили.{S} Калемгранчице доносили су и Радиша и ђаци од сваке добре воћке.</p> </div> <di |
.{S} И људи, и деца, и младићи закитили су се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и ок |
по, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали напамет само оне краће комаде у „Читанчиц |
, текао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Граматика је ре |
е градина била лепо уређена.{S} Одрасли су још долазили и марљиво слушали све, што им треба за |
о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p> </div> < |
е зграде, неће затварати школу, дахнули су душом и удвостручили снагу око грађења нове школе.</ |
доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице отворене и на доксату постављену совру за в |
</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку з |
а.{S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на „Читанчицу“, тражили велика слова и казивали зашт |
.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} |
огли да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S |
радови, из картонаже и плетарства, ишли су лакше, и до краја године имали су читаву збирку изра |
еку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и сел |
{S} Други дан у школи</head> <p>Разишли су се сељани од суднице и разнели по свем селу глас, да |
Бугарске.{S} У оваком разговору изишли су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна сел |
снова цивилизацији у свету...{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели да копају земљу за б |
и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали су све што је требало и донели.{S} Уз |
<head>1.{S} Премишљање</head> <p>Отишли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му |
и и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с |
абор око нове школе загоричке.{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су дов |
први дан нове школске године.{S} Дошли су дакле сви. „Ћерамиџије“ се чисто поносе својим посло |
лаву дошао и Радиша с Даницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S |
{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и сви чек |
за одрасле</head> <p>Идуће Недеље дошли су сви Радишини лански ђаци па и неколицина од оних одр |
јсторе у Загорици.{S} После подне дошли су и Радиша и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде |
ad> <p>Дошла је и друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем је |
да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео дан разговарајући се о оно |
у опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је отишао да проси девојку. „ |
ршавали и повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали потребну к |
и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{S} То су господа и чиновници, који су с |
и, (а неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегл |
1.{S} Све својим редом</head> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S |
е имала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно тек |
ваш уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су само руководили послом, а ви |
его, остали да „повторавају“.{S} И сами су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После |
ште, па је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућ |
head>2.{S} Почетак школе</head> <p>Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада били нај |
> <head>4.{S} Први Божић</head> <p>Дани су пролазили за данима, и Радиша је све више улазио у н |
опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубр |
/p> <p>Освануо је Петров дан.{S} Сељани су почели да долазе још зором, те да хватају хладовину. |
аки дан, кад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се |
све ово време на новој згради отварани су прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуст |
е, докле се они не измене; а загоричани су видели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{ |
ђу, то нису знали.{S} А мали загоричани су причали великима о тужној царици Милици и о причању |
рабила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за к |
о; а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затвореније, али не црно.{S} Завесе су би |
е ни трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној школи и после у животу били најодлучни |
едине пољопривредне машине, и у планини су подигли једну заједничку стружницу.{S} А на месту че |
и десетак година.{S} Међутим, Радишини су ђаци и сами калемили на све могуће начине, и сваки с |
ци школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скр |
прешао па је онда ишао даље; и Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти разред и прешли с |
Зато су га много и копирала и Радишини су ученици у првом разреду лепше писали него нечији у ч |
У Познавању природе</head> <p>Радишини су ученици живели у природи и познавали су је довољно.{ |
подигнута нова зграда.</p> <p>Припремни су радови били приведени крају још прошле године, и оче |
дели, да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да набављају боље врсте и да их боље г |
тели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} Чули сте да се ка |
мо их питали, шта ће тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} А где с |
радан његови ученици дошли у школу, они су радознало загледивали сваку ситницу и нису могли да |
ма.{S} А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим пословима још више.{S} А ти су посло |
утит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им |
авршеније; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, мог |
, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове |
на гледана и негована као воћке.{S} Они су посадили оно дрво, које им највише треба па га не се |
а Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се |
т Миљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На |
поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиферовали потребну количину цигала, црепа и |
арочито због радова у радионици.{S} Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће од ов |
ући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— П |
е држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направили једно сандуче с натписом <hi>Загорица</hi> |
су преображавали и кућу сеоску.{S} Они су измењивали намештај домаћи: место сниске совре изгра |
ошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморно, само да навашу доста, те |
и почеше све редом да „слишавају.“ Они су најстарији „склањали“ глаголе „течем, течеш, тече, т |
ного боље познавао своје ученике, а они су опет били много слободнији и више су волели и питали |
ња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је Рад |
S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недо |
писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могли да н |
г мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито они, који су суде |
и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле не |
у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњачили.</p> </div> <div type="chapter" x |
ни иду трагом својих претходника, и они су „господа“, која „народу сише крв на памук“.{S} А рад |
и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су им заслађивали горч |
ме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдр |
и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој посао, те да мајстори због њих не би че |
ија и каменарска индустрија.{S} Кречари су сваки бољи камен тесали и чували за прагове пред кућ |
атији, а, писменошћу оспособљени, кадри су да сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања у |
ће, донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S |
добри људи и добри домаћини.{S} Најгори су немарљиви и ленштине.{S} Њих треба терати на кретање |
ед ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ ј |
ароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој згради отварани сваки дан, кад је лепо врем |
у загоричкој школи и нема.{S} Мајстори су истина направили лепу школу и калдрму свуд око ње за |
ена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беш |
давали овим пословима још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће и градили кош |
није могао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега разгов |
новници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко |
неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њега ни он за њих.</p> <p>Свршио се први дан |
ле ове лепе и углађене даске, које нити су хладне као цигла и камен, ни прашљиве као земља, нег |
ласт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народом?</p> |
d>12. У школи за одрасле</head> <p>Исти су ови принципи провејавали и у раду Радишину с оним од |
и забаве и насладе за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb |
пама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу |
ују, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакали од радости, а старији говораху: „Е хвала Бог |
а је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, гледајућ |
ше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, <pb n="21" /> да се после подне опе |
дан после Недеље и мали загорички ђаци су поранили у школу као и првих дана.{S} Дан је данас б |
ви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица, која је |
, који су заменили Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и |
ој мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли о сваком ученику посебице да воде и наставничк |
А лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена |
већа направа била ђерзонка.{S} Ученици су после, особито они већи, правили за себе, а неки су |
вао колевку за својега Милана и ученици су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да с |
етак кованлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багр |
лни јелени...“ и тако даље.{S} Букварци су све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чи |
арању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плајвазу.“ Целу страну прописа испи |
што је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни зе |
тају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су |
хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су празна котарица па <pb n="44" /> ма како она шарена |
о родитеље на њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ доврши |
i>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци заузели, |
Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само |
замореној Зори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим дубравама загоричким нег |
Долази и крај школске године.{S} Радиши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} |
његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове: „кад је дете овако <hi |
ећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак носили.{S} Неки се домислише, те на |
..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад |
по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале потковице као по даски.{S} Кмет и Радован п |
ђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари нераспаковане и у њој једна пле |
старија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и |
људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су загорички младићи <pb n="215" /> све то лепо разглед |
је стругана и дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да се јо |
ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали, да је овако боље.</p> </di |
чана одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су п |
кога, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве |
} И сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они прошли по дворишту, постеља је већ била намештен |
н с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја је одређени му посао свр |
и ручак код газда Мијаила</head> <p>Док су они овако разгледали зграду школску и све што је у њ |
оричани што пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошл |
најбољи учитељ момак у околини, о којем су они често разговарали; али никад ни помислили нису, |
подигао или патосао циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мра |
где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све то виде |
“</p> <p>И, нико се не јави.{S} За овим су говорили још неколицина, све у овом смислу, нападају |
у рукопису код деце поврати.{S} За овим су на таблицама правили стотине и сваки их је направио |
су јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су све парцеле прекопане и то дубље много но што их је |
а гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште. |
и умешности.{S} Оно мало знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће |
за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунали са десетицама па их је Радиша пустио к |
а тим и са другим предметима.{S} За тим су све то огледала на памет, без очигледних средстава.{ |
и, колико пута може да изиђе.{S} За тим су тражили, колико деветака има у сто, колико осмица, с |
одили са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају школе у Србији, те да буде писмен |
загоричане, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и највише су се чудили оној |
пре писања, почела да цртају.{S} За тим су цртала поједина слова печатана, мала и велика па чак |
ријама велике загоричке школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи и да у |
тио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где |
о су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а доцниј |
чекао „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одвалио једну добру пар |
ла просвећује, школа отвара очи, школом су народи и људи и постали оно што су, и само школом мо |
ло је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали сваку ситницу на школи.{S} Прво их је зач |
ој мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судове, и д |
ва под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је уста |
да им освети нову школу.{S} Петров дан су одредили зато, што је то школски дан, кад се завршуј |
изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију земљом и да |
еком необичном свету!..</p> <p>Сутрадан су дошли одрасли ђаци.{S} Дошла их је скоро половина.{S |
него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још неколико младица, а за друге су ископал |
код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и <pb n="147" /> код њих је слово <hi>г</hi>; |
о ћемо да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој очи истинске, које гледају.{S} Њих мо |
ед сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <p |
} Ово је добра мајка и домаћица.{S} Ово су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добр |
1877 није запамтило у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и најсузније године од Косова.</p> <p>А |
висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потребне справе.{S} Цртали су и плано |
о.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с другога није скидало очију.{S} С |
ије почео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, те отуда |
ку.{S} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту к |
да и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мијаилова унука и Миљкова |
ом седи и пије и једе по три дана, него су се гости примали у све четири и у свакој поставили п |
а зајам и да задужују своја имања, него су га имали код своје куће и у својој заједничкој штеди |
шњих брвнара, чатмара и кровињара, него су оне и здравије.{S} Погледајте само, око себе, како с |
има вароши, нису ни куповали пера, него су их чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша до |
е само да је скраћивао дневни рад, него су и деца ипак излагана опасности, зими да западну негд |
а воће и градили кошнице за пчеле, него су преображавали и кућу сеоску.{S} Они су измењивали на |
е предмете нису ни имали штампане, него су их професори „диктирали“, а ђаци писали па после <pb |
трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сиш |
лепљу и наде секире и друге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа поручивали ко |
о научили у школи како се то ради, него су и израдили све ово и задивили и село и оне, који су |
века себи за писара у целој земљи, него су их доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим су поч |
ке старе вршкаре олепљене балегом, него су све сандучаре назване „ђерзонке“, по славноме пронал |
су ни престајали са својим послом, него су га још усавршавали и повећавали, а поред њих дошли с |
велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво р |
ојима треба узимају га на послугу, него су заједнички почели да набављају и поједине пољопривре |
цигала, црепа и креча своме селу, него су и продавали околним селима и носили у вароши.{S} А „ |
оној правилности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно н |
а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала и печатана слова цртала.{S} По нешто је |
називамо Турцима између себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и |
Радиша показивао све очигледно, а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{S} И ка |
у посао и доврше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да се не |
о да слушају разне друге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њој научил |
је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три једнак |
ини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се |
одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали да израчунају <pb n="187" /> колико је пет пут |
ма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина их ј |
разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носила на |
Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велика Госп |
има.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Р |
и морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године |
коли, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опет ни |
мет, без очигледних средстава.{S} Овако су напослетку израчунавала и најтеже рачуне, без обзира |
Поделите деведесет!..{S} Сто!..“ Овако су делили и за петорицу и десеторицу, па су после оглед |
а и ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе.{S} Онда Радиша рече:) Сва су ова сло |
!..{S} Реците: нож — н!..“</p> <p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „С |
уо и како је подигнута нова школа, како су и одрасли долазили на науку и какву су улогу они има |
ну засађивање најлепшим младицама, како су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S} И т |
су питале за кметицу и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, за |
и кад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан долетела два врана гаврана са крвава поља К |
ет Миљко.{S} За вечером испричаше, како су од суднице начинили школу, од апсане судницу а од оп |
ина је <pb n="360" /> било видети, како су се загорички ђаци грабили, да очувају семе од какве |
вио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рен |
ле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосећана: отац мајка, дете, |
готова.{S} И довршио их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Как |
је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада подузимала другојача осећања <pb n="297" /> |
S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматрали сваку ситницу и пажљиво слушали с |
ену шарена поворка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} |
оба, и да је по који старац рекао, како су они онако радили још од памтивека па им је било добр |
код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и природна, |
димо и одгајимо пород свој, онако, како су и нас родили и одгајили родитељи наши.{S} Теби је да |
кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити све шт |
астку, како је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, један до другога, и све леп |
школа; како ће се лепо наместити; како су сељани добри људи; како ће се сад отворити друго оде |
ешко, деда, само кад људи хоће.{S} Како су се полако навикавали, тако полако и нек се одвикавај |
то учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео једно ку |
воје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало имала кретања за време одмора, то он наред |
сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не познате!{S} Па, Недеља ј |
.{S} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школској градини и |
свечаности својих другова.{S} Али како су се разочарали, прво <pb n="301" /> кад су видели как |
у пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Радишу је грлио стари деда Радивоје, от |
онако како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им п |
у, него остају у тами и живе онако како су живели пре хиљаду година, не могу да живе, не могу д |
целама и поред споредних стаза.{S} Тако су после и радили.</p> <p>Нешто је још недостајало Ради |
већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само каква ће зграда да буде но и где ће кр |
анко, чија је торба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с првим кречем у Загорици.{S} Ал |
младица или калем не би примио.{S} Тако су млади загоричани у градини школској радећи учили и у |
и могли да отхране по неколико.{S} Тако су очигледно могли да виде и „метаморфозу“ инсеката и о |
е за себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве најпре дошле на пијацу чаршис |
нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разговору ручали и поседели више од два |
него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од доње све |
бирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S} Најпосле рече Радован: „Жено |
дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележил |
ead>1.{S} Одлазак и упис</head> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учи |
нашем Књазу!“ рече други...</p> <p>Тако су разгледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи |
авно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образованога или просвећенога света прво <hi> |
о су тек ћарила од мојих сељана, колико су им они и позајмили, и накалемили, и продали солидне |
али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тр |
као, под углом од 45 степена.{S} Колико су мали зидари измицали, толико су им ови доносили каме |
казивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико су им они и позај |
када их је живи стид изео!{S} И колико су онда захвални били Радиши, што их је извео из неприл |
ице жене, мајке и домаћице.{S} И колико су мали напредовали у школи, толико су ови велики чинил |
просио учитељицу липовичку.{S} И колико су се загоричани радовали, што ће њихов вредни учитељ д |
дак онолико, колико би требало и колико су могли моји добри загоричани.{S} Седма је, тако исто |
га часа, онда ћете и сами видети колико су истрајности и усталаштва показали ти млади радници н |
Колико су мали зидари измицали, толико су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало |
ико су мали напредовали у школи, толико су ови велики чинили за напредак свој и за напредак сел |
њихов вредни учитељ да се окући, толико су липовичани жалили што ће изгубити добру учитељицу.</ |
извео из неприлике и одговорио, толико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део зах |
, што јој игра под појасом.{S} У толико су радије прочитали целу књигу и чинили разне замерке, |
у људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Ј |
олико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} Поставили су у порти |
о десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачко; само су купили по једну памук |
ила српска, него турска, спахиска, само су је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци |
тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи вајде |
ино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <pb n="72" /> из поштовања, и |
довучена је готово цела количина; само су остале још греде и диреци.{S} Има и друге грађе раст |
А одело су носили своје, сељачко; само су купили по једну памуклију.{S} Не прође много, а Ради |
ше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људи поседали с Радишом.{S} Ручак је текао као обичн |
кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су додавали, да су молили, да остане.</p> <p>После неко |
мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша на |
ала.{S} Најпосле су сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око деве |
нда је чисто и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, гос |
, те да се она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци делом доказали, да су примили |
и за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући |
учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} |
{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n="17" /> „псалтирци“.{S} Псал |
н у себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу... |
а!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све |
кад кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови наших старих, то су гробови наши, и то је ко |
ошто је све било набављено на време, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпочне |
ађа, радикална странка.{S} Либерали, то су они опробани „власници“, „кабадахије“, „курџони“, ко |
вати даље, и тако даље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће нап |
што ради у њима, што креће напредак, то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене |
ља наша, то су гробови наших старих, то су гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше и с |
ир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и је л |
рачунање.{S} Говорио је, имаће кад; то су апстракције којима се завршује учење, а не почиње.{S |
оле.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb n="188" /> после нашли и у школи и знали су које |
онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p> <p>Тело и његов развит |
и после њих дошли су други Турци.{S} То су господа и чиновници, који су сву власт приграбили у |
аматике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио и |
, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима њ |
о проучавањем онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас, и |
и посленика државних или народних, а то су управни или административни, за које треба спреме ка |
} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И сас |
од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; само то |
ничким покретима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Не д |
о је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има трид |
онвенцију како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција увећав |
станемо градити нову школу...</p> <p>То су били планови Радишини.{S} И, једнога дана он их изне |
примењују науку у животу људском, зато су и корисније.{S} Моји ученици могу знати све науке и |
само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их |
и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки кал |
шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и |
енога, усиљенога и намештенога.{S} Зато су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пу |
, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање посла него и други пут.{S} Би |
уно речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато школ |
па и ма каквога мањега терета.{S} Зато су загледивали сваку чивију и питали се у себи, да ли б |
позна, мора се почети од места.{S} Зато су и била она два излета, не само да Радиша види своје |
их игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће. |
а, а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени свак |
, и умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, без живота и интереса, и стварају нер |
рију крапучем од трешњеве коре.{S} Зато су се много и чудили овој сандучари и мислили су, да че |
у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да се, поред примерне чист |
школској или у слободној игри.{S} Зато су их <pb n="357" /> чешће изводили на игру и у поље.{S |
а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цв |
ују, него сиромаше и пропадају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче људи |
о зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварили судницу а начинили школу, |
зивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишини су ученици у првом ра |
ије било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опажало на |
је она „у благословеном стању“, и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и наста |
чиновника писмених није било.{S} И зато су прве наше школе отворене само за чиновнике.{S} Па он |
ки иде напред колико може.{S} А особито су у овој школи напредовале вештине, јер је сваки учени |
употребљава и добро плаћа.{S} А четврто су разне руде: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, олово, среб |
трећу годину или трећи разред.{S} Исто су тако дошли и његови одрасли ђаци, којима се није зна |
ху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су очекивали час порођаја; а мајка је ударила у спремањ |
вајала од других школа, тиме:{S} 1) што су учитељи њени имали само по један разред, 2) што су и |
њени имали само по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, |
оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали, изгледело му је као њихова к |
ли је једва прими.{S} Застидело га, што су га тако издвојили од других и назвали „најбољим“ ђак |
еднија, то је и задруга напреднија, што су задруге напредније, то је и село и општина имућнија |
уп им је добродошла била она цигла, што су је донели из Поречја, и према њој удесе неколико кал |
ија је обухватала и готовљење јела, што су ученице све практички имале и да виде у кујни њеној |
едавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају ис |
стрејом, по оним лепим тротоарима, што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се и гр |
вао: или она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S |
>Новина је у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођу у школ |
разумели и радовали су се од срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао један други и рекао |
те поново прочиташе све оне редове, што су читали мало пре, и показаше понова сва слова и писан |
поступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су учитељи, особито у почетку, танког материјалног стањ |
о со и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n="295" /> нису за њи |
а онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} Радиша није желео о то |
опуштао, да их одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> </div> </div> <pb n="201" /> |
рије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од њих зидарски занат. |
жићне покладе један од оне тројице, што су били испросили, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша м |
и научили онолико, колико ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзо |
ца су се у толико више сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је сврш |
рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови напреднији, кад им се овакав |
и савршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, не сме да закржља него ваља |
ваког учитеља; обојма је било мило, што су добили нову школу; попу је било мило, што има оваке |
је имао да обнови с ученицима оно, што су лане учили, па онда да настави даље, особито из чита |
су учили школу, да не забораве оно, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им |
за један век урадити онолико и оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p> <p>Све су |
ако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дош |
во и предложише, да разгледају оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, ш |
њиховим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалос |
људи пазе и животиње, не само зато, што су им корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> |
им пословима општинским; попу зато, што су сви побожни, а нису сујеверни....</p> </div> <div ty |
ићи с њима; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: |
за све је ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и добро печенога хлеба и врућа, к |
м цар Лазар, онда се један од оних, што су још остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у Кру |
су више научили из граматике, нег’ што су то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дош |
вога одмора деца су ручала од онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница пок |
ту иза порте читавих гомила камења што су људи скупили по ливадама, и извадили из њива па стој |
о сад нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела ску |
у и печатају књиге, машине раде све што су некад људи руком радили.{S} И машине у сваком послу |
ова, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да чит |
кама, да мало оквасе уста и засладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, |
официри и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{ |
ли цео дан разговарајући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и дон |
ити оне послове, што их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и т |
вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S |
сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од како је човека на земљи, све је то написа |
а ћерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, св |
зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с послом, све се више увиђало |
зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или су више жалили ови, што нису примљени.< |
још да уче, да долазе Недељом, као што су долазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично |
аукама, па не морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пред нама.{S} Као што можемо да убр |
ки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; а с |
кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више од д |
рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да |
на модерне железничке станице, само што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по кој |
е ти хиљаду година</hi>.“ И не само што су те куће трајније од данашњих брвнара, чатмара и кров |
што направила да сасвим личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кратко време деца су почел |
гори као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само му |
је и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили, па су онда читали и преписивали народн |
олом су народи и људи и постали оно што су, и само школом могу напредовати даље, и тако даље.{S |
само који млађи професор причао оно што су ђаци имали да науче.{S} И природне науке су учили из |
у бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Наро |
, без њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад помисле: да га је село изабрало, да о |
о доцније, док заврше ону грађевину што су је тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до је |
то сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник рекао, да ћ |
А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ |
и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више приближивали вароши, то је Радиша све више м |
авања с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} О |
но што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарај |
с малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску ц |
иглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} |
сматрао за непотребно и дангубно, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; |
о учитељ њихов „записује“ све.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), |
леда заједно с оном јучерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила |
есе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, |
евину што су је тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зидањем, т |
d>6.{S} Конак код кмета</head> <p>Пошто су се добро одморили, кмет Миљко ће рећи: „Господине, т |
ead>5.{S} Долазак школи</head> <p>Пошто су овако путовали два сата кроз села и још пун један са |
те, да Радиша остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће |
по околини него неписмени „Бугари“, јер су умели да направе план од свачега и да озидају све бо |
ву и уопште земљоделским пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер о |
чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су загоричанке прале судове само изнутра, и то без пепе |
ружне стружнице тражиле су се свуд, јер су знали, да они сирове не продају.{S} И девојке су заг |
школске године, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Дошао је и |
ише.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи учитељи.</p> <p>„На првом месту |
деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гледала како се плете леса.{S} А Ради |
{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а практичнији је мо |
, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али о |
велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан по |
S} Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су г |
су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су писмени, разборити и из добрих задруга.{ |
м: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су други опет наводи |
и надничари, били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S} Само млади циглари нису и |
године био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Ради |
је или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошлих избора готово сви загоричани гласали за поли |
ре се то опажало на здрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него је редовно и |
кметова и одборника, сва с крстом, јер су сви неписмени и попа их потписао).{S} Одмах сутра да |
учинило, не само за здравље њихово, јер су рукотворине вунене топлије од памучних крпа куповних |
комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по |
тодушним загоричанима много допало, јер су видели, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда у |
Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у земљу а других и нема, а |
лиже.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала д |
у сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао |
иглари нису имали кад да се радују, јер су одмах морали да отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљ |
што је Радиша секао све једнаке.{S} Јер су се слагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S |
кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом као угљен, која је с |
а ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нису умели да кажу.</p> <p>Пос |
живот више и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радиони |
га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили и говорили: „ |
у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу |
хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласова начињене све речи и са тих т |
„<title>Имам јагње малено</title>“ јер су му оне изгледале неприродне и без појезије.{S} За ги |
окром маховином те понеше собом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и дв |
p> <p>„Не знамо ни откуда човек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опе |
да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, просвећени и напредни, и ако |
> <p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенијих мала дошла на време у шк |
да се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у |
, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, |
подједнако мило и мушко и женско, опет су мајци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је |
иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} |
одмора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли |
мљени новаци у I први разред.{S} И опет су пробрани најодраслији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} |
ме у Загорици још нису посвршивани опет су сви ученици Радишини били дошли и најпре су трчали н |
ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут су писали своја имена и презимена заједно а за тим и ту |
Растко, побегао у манастир.{S} Једанпут су дошли калуђери чак из Свете Горе, да просе милостињу |
есетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су све са |
а, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, за со |
н их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописци и они, који имају д |
зноси направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши. |
су и одрасли долазили на науку и какву су улогу они имали у грађењу нове школе: њему се просто |
Бога, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пут |
ите школе, деца вас моле</title>“, коју су сви лепо разумели и радовали су се од срца, што су ј |
тао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, мамила још више.{S} Радиши пак н |
иродне и без појезије.{S} За гимнастику су служили радови у градини, а у згодно време радили су |
ем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита места угођена за њу.{S} По дворишт |
</p> <p>Тело и његов развитак у почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле на |
стиху.</p> <pb n="185" /> <p>У почетку су деца просто <hi>цртала</hi> поједина слова, докле им |
та и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због краве је |
и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су саградили мајстори; ове клупе су начинили људи; ову |
руганих дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи није било н |
аједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонтално, а не наниже |
лагословену заједницу љутио.{S} А совру су постављали и пребирали и судове прали сами ђаци редо |
дићи око и преко двадесет година!{S} Ту су му представили кречаре, цигларе и црепаре, и зидаре, |
била је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омладину на нашем језику |
а се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су и Р |
и радиле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судови |
е здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде школске, простране учионице, вид |
о дрво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво н |
ије набавио, прочитао и применио.{S} Ту су и разноврсни радови и Радишини и Даничини.{S} И кад |
ци шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је било, а највише цари |
Радиша је примио II разред, а за Даницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две године дакле |
је примио Даничин III у IV а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} И опет су пробра |
у и они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаз |
и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у растоваривање и намештање.{S} Кад је вечер |
ило, почела су и деца да долазе и одмах су спазила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и ме |
шли на читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и |
ле или у продужној школи.{S} А код ових су продужене разне игре, и народне, и гимнастичке, и во |
исали су све народе и њине земље, којих су могли да се сете.{S} Још је остало да им каже, да се |
на утврђивању главних појмова, до којих су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S} До одмо |
Фигуре, четири правоугаоника, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плот |
; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нека су |
и столарски занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесн |
и продали солидне робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S |
жић за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали на пољу, па онда скалупили |
план нове школе, и стару школу.{S} Још су градили разне фигуре у кругу, у четвороугаонику и у |
зу некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређашњи кметови делили п |
испрљају; да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у вече, к |
и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{S} То је било у |
е куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, а о |
би остављао школу двапут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао да иде за плату и друге нек |
S} Онда рекоше, не вреди да иде само за Суботу, него да остану још данас па да иду сутра или пр |
дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо време само мало топлије него ј |
ез песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, нити им могу дон |
м загоричанима те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена како в |
ан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз отворена |
већ било у дворишту састругана је свака сува грана и прекраћене оне што далеко стрче у страну т |
му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свакојаке даске, в |
ци.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагороднијега, до миле воље.{S} Само |
руго торбицу пасуља, треће читав дењчић сува меса, четврто јабука, пето јаја, шесто опет мало с |
ни нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва скув |
није могао упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а н |
лављивао не јексерима него клиновима од суве дреновине, тако, да су цела колица била направљена |
ле и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве најпре дошле на пијацу чаршиску.</p> <p>Упор |
де школске, простране учионице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом |
оди, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, |
би и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувишну доброт |
звијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога ка |
па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом |
ка, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише лакомислен, не љути се ни на њега — и његова ће |
ше плитко, као и оно, што је посејано и сувише дубоко, спорије ниче од онога, што није много ду |
.</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и сувише испољио своје добро и меко срце и деца су већ по |
ниче од онога, што није много дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло |
ку да га пољуби, она му се учини некако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са стра |
су видела, да оно семе, што је посејано сувише плитко, као и оно, што је посејано и сувише дубо |
<hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као и сувишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљивија и о |
да изиђе нешто практично, без луксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и жи |
увише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ип |
здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не јед |
ди отварани су прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуста су пребојена врата и прозо |
а се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале поткови |
ре и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом састругао с |
лико, да је потпуно заменила ону мртву, суву, од коља и врљика.{S} Младе воћке су се непрестано |
је са својом тестерицом састругао сваку суву грану на воћкама у дворишту Миљковом, те су оне из |
? — Колико има „самогласника“ а колико „сугласника “ у српском језику?“ — „А колико има врста р |
ао у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинам |
едан домаћин из села па запита, може ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он после отпл |
а „мајор“, старешина над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која се з |
г, па ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, набави му плуг, који је био други |
о изнесе ту ствар у седници општинскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде |
итељ онда рече: „Доста.“...{S} Овака је судба чекала и остале редом.{S} Ником се никакав изгово |
заповести.{S} И за мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар општински и остане у свом |
и на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину до |
кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, које ми пишемо сами како хоће |
те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни ку |
ли оданде из села, особито они, који су суделовали и при грађењу нове школе.{S} И откуда је ко |
ају о нама!...</p> <p>И Радиша, који је суделовао при освојењу Ниша и био изишао с војском на о |
{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови |
те да свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о влада |
Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Срб |
власти, што треба да мирите народ и да судите свакоме подједнако, по правди, која држи земљу и |
} А у њој је: школа — пређашња судница, судница — пређашња апсана, општински кош — а сад по пот |
о ваља само под лаком женском руком.{S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао би |
а клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани; да преправку изврш |
ма и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака и покривена шиндром.{S} Пред школом ј |
поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња судница, судница — пређашња апсана, општински кош — а с |
су још талпаре, склепане привремено од судница, као што је била и моја, или од црквених и прив |
и даскама, као што је била таванисана и судница.{S} Морам се дакле постарати, да и то приближим |
згодније.{S} Нек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> </d |
ично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и ц |
прање, и умивање, нема здравља.</p> <p>Судница је још она стара, али је пуна као око и у најбо |
смевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти загори |
школи</head> <p>Разишли су се сељани од суднице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред |
равимо мало школе.{S} Преправили смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S |
и црквених послова</p> <p>Пошто смо од суднице направили школу и набавили клупе, сто, столицу |
ко.{S} За вечером испричаше, како су од суднице начинили школу, од апсане судницу а од општинск |
ојсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} |
ор је био код старе школе или општинске суднице, и сазивач га је отворио овим говором:</p> <p>„ |
село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И о |
школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређашњи кмет |
на најглавнијем прелазу преко реке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо |
дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и под |
и јарићима.</p> <p>Кад Радован дође из суднице кући и каза својој домаћици Велики, да ће Радиш |
у задрузи водио тачан записник.{S} Око суднице су били павиљони за оставу истругане грађе задр |
ако то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градили, доносили су циглу, ћерамиду и креч чак |
објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> |
и има дете за школу, <pb n="69" /> дође судници и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо |
о Милету и казао му, да сутра рано дође судници и поправи оно на школи.</p> </div> <div type="c |
оведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично |
но и дуговечно!“ А кад су се приближили судници и угледали нову загоричку школу, белу као снег, |
пут рече кмет сељанима, који беху дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла код своје куће, н |
а довео.{S} Спустише се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S |
и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p |
може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште од собе з |
ли у Загорици мало има других послова у судници него понајвише доносе људи порез.{S} А ако има |
овчезима женским!{S} За неколико дана у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко |
Крсман, који је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} Око судниц |
д му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, и он поново испр |
може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млек |
научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, г |
ошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти |
су од суднице начинили школу, од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљ |
о ће да им изврши ову преправку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} |
ли где ни да је сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим ва |
у.{S} Зато су ваши родитељи и покварили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите |
лигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске заповести |
дан је опет дошао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и да |
</head> <p>Осванула је Недеља.{S} То је суднични дан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било |
чила их је највише о јелима и о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Д |
т, да не једу из некалајисаних бакарних судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} Једанпут |
.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви с |
или послове између себе, те је један за судове, други за цркве и школе, трећи за војску и тако |
и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, |
оља и изнутра, јер су загоричанке прале судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале по |
иду у варош, нити да трпе некалајисане судове и да се њима трују.</p> <p>Школска је радионица |
и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калајише, те загоричани ни за то нису морали |
докле сви не полегају, па тек онда пере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треб |
риликом разгледале и кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра, |
равља све алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да загоричани не морају за сваку |
{S} А совру су постављали и пребирали и судове прали сами ђаци редом.{S} Радиша је пак надгледа |
пи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био |
иле и чистоти уопште а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформ |
а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота |
тражећи помоћи, или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету |
скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!..“</p> </div> <div type="chapter" |
ју слепа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њин |
је боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша |
крене у страну скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све неш |
елом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове своје:</p> <p> |
Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је |
адишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више приближ |
дине од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били су мили св |
адишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му лепу |
рита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши и |
мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, што их је у животу |
ли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно |
а бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао ка |
побоје ове екстремне струје и стану је сузбијати по постојећим законима и упућивати све на ред |
мна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша п |
пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> <p>— Потпишите, д |
јих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газ |
/> ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде још веће чуђење |
, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки пон |
мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка није м |
оца!{S} И у једном тренутку њега облише сузе, он зајеца и место да седне за совру, он се наслон |
га издржат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зна се, да ли од радости или од жалости.{S} А |
ина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни доша |
</quote> <p>све се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се сврши ц |
Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути Радиша, чекајући |
ад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеше да моле и он |
ло од постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила, и сви су прилазили Радиши, да му кажу зб |
утарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> < |
; попу зато, што су сви побожни, а нису сујеверни....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
ко необично одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес и |
д и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се доп |
лађе, машине мељу брашно, машине ткају сукно и платно, машине плету чарапе, машине и пишу и пе |
„Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише војске на Косову пољу широкоме.)“ Радиша је чи |
неколико дана у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за ш |
у буџету школском сваке године извесна сума на име помоћи и набавке онога што треба, особито у |
ило сасвим правилно.{S} Јер је помало и сумњао, да ли се може све оно и онако извести, како је |
} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, онда се одмах од ње |
табли је било обешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S |
астила, један рис писаће хартије, један сунђер и једно сандуче креде.{S} За све ово кмет је пон |
има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} |
одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је |
није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвоји |
веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, те отуда и јаја, |
аве мало заклона, где ће се склањати од сунца, јести и одмарати се, поправе чича Јанкову ограду |
шљиве, немају где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ве |
.{S} Деца су поранила и већ одмах после сунца почела да стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне |
вао.{S} Па је опет поранио и отишао пре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се |
во.{S} И оно ће се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена н |
дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле о |
ико има од Земље до Месеца, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Су |
реће се око себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање најтачније и најправилније!{ |
вим линијама:{S} Месец пун, пола и нов, Сунце, <pb n="191" /> погачу, точак, јаје, мотику, ашов |
има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком место на небу |
ако се држи, и, огледа ради, цртала су: сунце, месец, млад месец, звезде и крстове.{S} Најпосле |
школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце је још осветљавало само врхове највиших околних б |
и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они још у разговор |
је био октобарски, али необично леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брдима, само се по долин |
.. (Један рече: „Зато, што тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато прекрстили.{ |
зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; он је казао и |
д девет година па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближно моћи да замислите коли |
кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како сто |
доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам, да је исток управ иза овога з |
водила стружници, њима се чинило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају н |
а један крај показује ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда је |
ки је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке ил |
до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би кур |
стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{ |
ак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зг |
Даница њега и он Даницу.{S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А после ове радости због оста |
ретање најтачније и најправилније!{S} И Сунце и данас загрева чедо своје, Земљу, и одржава цео |
дан „наставе“ овако.</p> <p>„Децо!{S} И Сунце, и Месец, и звезде, и облак, и муњу, и гром, и ки |
ило, да их сунце затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и поче |
И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на зем |
после подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је загорич |
и.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> </div> <div type=" |
њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема занимања, које је ближе народу |
помаљати иза високих брда загоричких и сунце, појави се озго низ реку и попа на коњу, с једним |
крените се сад западу!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а |
нису подједнако хладни и топли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво о |
е да покажете руком, на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер дол |
те ли нов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, кад сија! (Као и Месец, само наоколо зраке).{S} |
да три нова месеца!..{S} Начините једно Сунце!..{S} Сад пазите, да направимо коло (точак) за ко |
} За време одмора Радишу је мамило лепо сунце, да још што привреди око школе за зиму, а од учен |
е јучерање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, да се опет шко |
Јер, докле је код сељака правило, да их сунце не затече у постељи, дотле је у варошана правило, |
ељи, дотле је у варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе ве |
шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним в |
, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затво |
д, како ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађ |
Све ће ти се село обрадовати као озебао сунцу“....</p> </div> <pb n="60" /> <div type="chapter" |
су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша школи само с неколицином уче |
чке почело је да се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{ |
аки политички ветар може одувати чак на супротни крај отаџбине наше, и тако их може јурити свак |
па нађе, да његов предлог може имати и „супротно дејство“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што је б |
ве „Порта“.{S} Школа је према капији на супротној страни, тако, да путања, која води њој, дели |
, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати, и неће привлачити децу себ |
рема њој.{S} Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитању, које данас не васпитава и не упи |
мали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због к |
анас код нас!“ рече газда Мијаило, први сусед до школе: „Овде је код мене најближе“.{S} И пођош |
а млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се сусретоше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да види, ве |
...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зат |
снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше |
рви дан Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и прекосутра се може и изићи и отићи, и састати с |
же <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{ |
S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћут |
конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зато |
брадују се много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру |
стаде довикивати једнога по једнога, да сутра дође школи, а многима и поручише по деци и онима |
е у памети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, друго, он <pb n |
свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра рано дође судници и поправи оно на школи.</p> </d |
ра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, |
ише позив и позове кмета загоричкога за сутра.{S} И опрости се с Радишом, рекавши и њему да дођ |
вном готове.{S} Само је кујна остала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се ш |
и; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера о |
S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша к |
о их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да дођу.{S} Остало време, до мрака Радиша <p |
“ До Светог Василија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ ре |
ти се с Радишом, рекавши и њему да дође сутра.</p> <p>Радиша оде и одмах се одлучи, да кући и н |
су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу преко |
ту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљ |
ме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао у Ради |
устим, да идете са својима па да дођете сутра...“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
сва је Загорица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда |
опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сложан и миран рад и |
е било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, |
тња с децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и већ о |
видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте |
ти Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо науку!..“</p> </div> < |
едељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је |
је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра опет нико не говори, |
алудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала ме |
ослушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div> </div |
оту, него да остану још данас па да иду сутра или прекосутра, јер је и онако снег велики, па не |
да и они са својима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редовно.{S} Рад |
ече, да данас и они иду кући па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписивање нових ђака за први |
је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће г |
неписмени и попа их потписао).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капет |
је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S |
оже све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одговори Ра |
ла слова на дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо време само мало то |
"> <head>9.{S} Други дан рада</head> <p>Сутра дан се Радиша досетио, да му „мајстори“ направе п |
прва настава под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Ради |
нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али |
и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>село</hi> пише велик |
родужио рад и сутрадан и прекосутра.{S} Сутрадан је Радиша за време одмора сишао с децом у реку |
те премаука целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не б |
чку удари снег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан је освитао Петак.{S} Онда рекоше, не вреди да |
ло и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> </div> </div> <pb n="3 |
ељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео једно кукасто дрво и дао га у рук |
{S} Радиша се срдачно захвали, и кад је сутрадан дошао за план, он опет запита инжињера:{S} Јес |
е тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ов |
ца, која је трајала готово целе ноћи, и сутрадан је освануо први кишни дан.{S} Деца су дошла ка |
ко снег велики, па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То |
у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дођ |
bSection" /> <p>Овако се продужио рад и сутрадан и прекосутра.{S} Сутрадан је Радиша за време о |
вим презименом.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове школе загоричке.{S |
после подне питала, шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све до ситница.{S} А гл |
ких.</p> <p>Кад га је кмет Миљко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли задовољан, То |
еше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови ученици дошли у ш |
ли лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по Великој Госпођи и да продужи |
е стране по концу, а остало је довршено сутрадан.</p> <p>После овога одмора деца су ручала од о |
е то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да допусти да једу у „оџакли |
је дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови ученици дошли у школу, они су радознало |
ад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан долетела два врана гаврана са крвава поља Косо |
алази у неком необичном свету!..</p> <p>Сутрадан су дошли одрасли ђаци.{S} Дошла их је скоро по |
не.. да не би пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељењ |
усто, да овако остане 46 дана...</p> <p>Сутрадан је опет дошао кмет Миљко и позвао у судницу То |
велики проблем још није решио...</p> <p>Сутрадан рано дође и кмет Миљко.{S} Радиша је избегавао |
ојима иду кући па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редовно.{S} Радиша је примио |
свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождество Христово, да нам осванеш на здравље |
села, од његове школе, као и планови о сутрашњем раду.</p> </div> </div> <pb n="68" /> <div ty |
ћи и не иде, него да ноћи овде и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Даници поручи, да није с |
да помогне добрим загоричанима те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зград |
е се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не |
и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које с |
тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови изв |
е највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које са страна и стрмени односе родн |
е у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су н |
ано рубље бело као снег, прострто да се суши, он се толико збуни да се замало није вратио. „А з |
но и ветровито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљк |
лу сушницу, где су после сви доносили и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су |
н житом.{S} Ту је поред њега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега напретка у Загор |
ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва скувала три бакрач |
јим ученицима импровизовао и једну малу сушницу, где су после сви доносили и сушили, најпре за |
е; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} |
да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је било м |
Дабогме, да је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано грешила и н |
мо краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску цигле и огромном и н |
лу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из |
аница најбољи учитељи у округу, који су схватили свој културни задатак шире од прага школскога |
израчунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да и |
ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, која се |
S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чуј |
о и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, |
?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Гд |
S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напи |
Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује п |
де је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч |
, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, к |
а после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писа |
то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — |
} Нађите џ!..{S} Нађите ш!...{S} Нађите т!...{S} Нађите и!..{S} Нађите п!..{S} Нађите л!..{S} Н |
прстена и других игара собних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од |
и с другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је последње б |
с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а |
</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се < |
реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова шт |
hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш</hi> код шешира и <hi>г</hi> ко |
S} Које је <hi>п</hi>?..{S} Које је <hi>т</hi>?..{S} Које је <hi>ш</hi>?.{S} Које је <hi>н</hi> |
атано!..{S} Сад пазите како се пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На које слово личи?..{S} Пишите г |
о <hi>т</hi> — табла.{S} Кажите сви <hi>т</hi>!..{S} Нађите шешир!..{S} Знате ли које је то сло |
о га слово <hi>п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А слово <hi>г</hi |
ово је табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</h |
које је то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> — табла.{S} Кажите сви <hi>т</hi>!..{S} Нађите ш |
Иди и напиши га!..{S} Ко уме слово <hi>т</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко зна слово <hi>ш</hi>?.. |
с</hi>, Турци и Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даљ |
; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да бу |
i>, то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо |
<hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више |
д табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их |
n="70" /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му |
величанственој припреми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код ов |
ба више разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује |
потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и з |
А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод |
мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачније |
им је предавао, а они одговарати на сва та питања, ревизору се учинило, као да су дошли неки те |
ена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој табли!..{S} К |
.</p> <p>Новина је у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођ |
нда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, |
орила на два гаса који горе, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је |
е и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S} А има |
е ко ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А ј |
, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу његовом у исто време и бр |
за добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>једно |
видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите |
hi>.{S} Зато је најглавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и |
њега!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова |
ајка њена одлазиле су њој највише.{S} И та је дружба необично много чинила и Даници, за упознав |
ина, које у других села није било.{S} И та је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи с |
ишао да ишао, он је причао како је та и та нарицала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна |
ринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{ |
Запамтите, да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе во |
а се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима не ш |
сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина их је р |
ле?..{S} Да читамо ово испод табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; |
>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком к |
поуку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>зановетање</hi>, него питајте <hi>гр |
ну, он је сасвим озбиљно рекао Радиши: „Та, господине, нисте Ви овде постављени за баштована, н |
сами градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би б |
има преписивао прибелешке по шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао лепе печате од у |
уди да доводе децу.{S} Радиша узе један табак хартије и на њему поче записивати своје ученике.{ |
па да седну право.{S} Онда извади један табак круте хартије, на којој беху изграђене све саме т |
накрст.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, али марљиво пребојена црно, и |
то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> — табла.{S} Кажите сви <hi>т</hi>!..{S} Нађите шешир!..{S |
— Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и |
а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, направљена <pb |
а!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у |
и код њега је слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и |
нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то |
искујеш много.{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} |
ојим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто |
>перо</hi>?..{S} Шта се чује у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се |
ра стоји?..{S} Погледајте у слова поред табле!..{S} Нађите шешир!..{S} Погледајте у слова поред |
Сад пазите како се пише <hi>т</hi>, код табле.{S} На које слово личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Н |
чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игл |
ва, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш</hi> код шешира и <hi>г</hi> код гусала.{S |
од пера!...{S} Нађите таблу и слова код табле!...{S} Нађите шешир и слова код њега!...{S} Нађит |
е слово <hi>п</hi>; ово је табла, и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је |
ово испод пера!..{S} Пазите сад ово код табле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да читамо ово и |
које је ово код пера?..{S} Које ово код табле?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Које је ово ко |
сад ово код табле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да читамо ово испод табле. <hi>Та</hi>, то |
<hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите оно код табле!..{S} Знате ли које је то слово?..{S} То је слово |
ово код табле?..{S} Да читамо ово испод табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та њива, |
.{S} А за <hi>куче</hi>?...{S} Извадите табле па да напишете све ове речи, с оне стране где нем |
} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више табле, па се усправите! (Прегледа их како седе и поправ |
чили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и столицу за учитеља |
S} После овога Радиша рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> <p> |
те?...</p> <p>„Сад оставите и букваре и табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви |
те их лепо!..{S} Нишите прво ове речи с табле!...{S} Сад пишите опет само слова, те да их боље |
блицу.{S} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао п |
и чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња |
ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p |
да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији).</p> <p>З |
и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопису и позивао децу, да и она тако пишу. |
на слогове).{S} Сад да прочитамо ово на табли! (Читају опет развучено, да не пресецају глас изм |
а читају, а један написао цело писмо на табли, неком другу своме и јавља му о данашњем испиту, |
да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите оне десетке за ра |
еду десет котурова, овако! (Прави их на табли с почетка горе).{S} Пребројте, да ко није направи |
има највише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало |
ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о</hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>?..{S} Које ј |
— А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? — Перо је од гуске, |
тала.{S} По нешто је Радиша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да ве |
<hi>о</hi>?..{S} Иди га напиши на мојој табли!..{S} Ко је запамтио слово <hi>с</hi>!..{S} Иди г |
е писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је нас |
слова?..{S} Изиђи и напиши их на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>дете</h |
вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате |
а купи.{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу |
а које није осећао никаку потребу.{S} О табли је било обешено једно сандуче за сунђер или крпу |
д ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљка су од камена, па се ласно ломе.{S |
од камена, па се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако углављена у дрво, а писаљка смотана овом |
ме да се носи, јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да |
и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је к |
е од овога истога камена од којега је и таблица; само је једна плоча искрижана све на оваке шип |
тана овом шареном хартијом.{S} Али се и таблица разбије и крижуља пребије кад се испусте или ка |
цепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, како се држи, и, огледа |
, две тестије, 30 букварова, 30 камених таблица, кутију крижуља, кутију пера, кутију држаља, ту |
и правилима, и прво се морала научити „таблица множења.“ Учитељ каже: „ Таблицу множења!“ и св |
цама и јединицама на картону а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предме |
нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из |
ако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама тачкама, крстићима, цртама и тако даље.{S} Св |
S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слуш |
пису код деце поврати.{S} За овим су на таблицама правили стотине и сваки их је направио по дес |
писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунали са десетицама па |
} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, ка |
су ово свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре |
диша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно |
ен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таблице и да окрену ону страну са црвеним линијама.</p> |
одмора Радиша је прво рекао, да изваде таблице и напишу оних осам речи.{S} Онда је <pb n="127" |
те ли сви донели оне крпчиће за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли оквасили!..{S |
пишите и ви!..{S} Е, доста.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли да пише онај, који не зна слова?. |
е буквар, па нека га на клупи; извадите таблице!..{S} Избришите оно што сте писали мало <pb n=" |
Сад оставите буквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели оне крпчиће |
те...{S} Оставите то у клупу а извадите таблице!..{S} Окрените ону страну где нема ових црвених |
{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблице, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у |
то овако да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше |
..{S} Изиђи и напиши!..</p> <p>Извадите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Нишите прво ове р |
Даље ћемо други пут.</p> <p>Сад узмите таблице, да пишете...{S} Окрените опет ону празну стран |
ворите буквар и оставите га!..{S}Узмите таблице <pb n="92" /> и крижуље!..{S} Избришите оно мал |
то да утувите?...</p> <p>„Сад изнесите таблице!..{S} Избришите их лепо!..{S} Сад пишите најпре |
{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете сад све ове редове што смо их прочит |
, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде сад опет да направите један ред крсти |
меју усмено, напамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му |
радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p>И Радиша се данас задржао с |
је их у седењу, држању главе, писаљке и таблице и у писању појединих слова).</p> <p>Кад су и ов |
за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табл |
их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао, како да |
то ви ујутру немојте доносити букваре и таблице, него их оставите код куће (само сакрите да вам |
а леђима носе; како да чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да другују међ |
адимо!..{S} Е, добро.{S} Сад оставите и таблице у клупу (само их наместите лепо, да не падну)!. |
!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам <pb n="11 |
>, господине!..“ Из „Рачуна“ је тражио „таблице“ и писмено рачунање.{S} Радиша му је објаснио, |
Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На таблици на једној страни има ових црвених пруга а на др |
о краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школ |
уквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>таблици</hi>, овом писаљком, што се зове <hi>крижуља</h |
обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су |
авде — довде.“ А Рачуница се почињала с таблицом и правилима, и прво се морала научити „таблица |
учити „таблица множења.“ Учитељ каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један |
е, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци |
} Сад ћете да пишете слова.{S} Извадите таблицу и писаљку!..{S} Избришите лепо ону страну где н |
.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље д |
{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадите таблицу, да ово пишете.{S} Можете гледати и у књигу, ал |
ико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прв |
свршила, Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда изв |
ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас |
{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и |
вршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погледајте у |
свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и о |
коли</head> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните право!..{S} Грујо, дај м |
уквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!..{S} Пребр |
вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не могу да дам онима, који н |
ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако мало п |
о друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне су ове црвене |
а пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и табл |
{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у |
че за брисање!...{S} Добро.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Н |
ледајте у слова поред њега!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} |
ите перо и слова код пера!...{S} Нађите таблу и слова код табле!...{S} Нађите шешир и слова код |
о први сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те |
вали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S |
стор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благ |
цу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко врем |
та је.{S} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напољ |
ме, и сваки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у С |
је овако лепо време, понесите буквар и таблу, само их добро чувајте!...“</p> </div> <pb n="110 |
ну вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, само оно, ш |
боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штампана или печ |
ажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек наместите овако, попреко, да један крај дође |
те ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</p> |
ио слово <hi>и</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>е</hi> |
е пише <hi>око</hi>?..{S} Изиђи на моју таблу и пробај, да га напишеш!..{S} Ко је запамтио како |
Ко уме да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи |
код кога столара 5—6 „скамлија“ и једну таблу, па јавите министарству да имате зграду, те да ва |
розала на поделу народа у непријатељске таборе и на сачекивања из заседа и међусобно убијање!.. |
ни, што сте се изделили у непријатељске таборе, па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалос |
ба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбује своје чланове и |
е нису више обично окречене, него је за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за зид |
} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за |
за преноћиште од собе за „заседање“, па таван подуприте диреком и у чаршији наручите код кога с |
, горе свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и оп |
ака, као и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упит |
руница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш |
како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да се ово сваке године може окречит |
ча и песка за зидове, дасака за патос и таван, летава за плафоне и кров, греда, дирека и црепа. |
буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета |
вље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и |
треба“, одговори Радиша. „Без тога нити таван може да се направи раван, да се кречи као зид, ни |
о после.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и |
b n="74" /> „Могу, свуд, господине, цео таван, и у оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, |
есиш доста блата с плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, |
људина, да је скоро главом дохватао до тавана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необ |
лико новца има у Загорици по пајантама, таванима и ковчезима женским!{S} За неколико дана у суд |
, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскама, као што је била таванисана и судниц |
а је била под кровом и онда су је једни таванисали и малтерисали а други радили ону мању зграду |
аље таванисали даскама, као што је била таванисана и судница.{S} Морам се дакле постарати, да и |
би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су загледивали и чудили се: „Шт |
м.{S} Унутра је пространа соба с ниским таваном, који је на средини подупрт дебелим растовим ди |
амо зидане куће које се могу кречити, с таваном који се кречи и подом од даске или цигле, који |
тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се |
пита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ниш |
ече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор |
они поручише и рогове па и главне греде тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остало угов |
<l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела за |
арутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако |
било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- |
а — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само војска српска и њен заповедник |
ледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет удовица, заплакало девет сироти |
и, трећи и четврти разред гимназије.{S} Тада се у нашој земљи отвори Учитељска Школа.{S} За упр |
градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопати целу градину, направити |
а.{S} То је суднични дан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загор |
о је неку шеширину с великим ободом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „панталоне“, „пруслук“, „ |
нарочито гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се често пресађују, те им корен не расте у дубину, |
ан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града |
гу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је поч |
а, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам парохиј |
ије, док заврше ону грађевину што су је тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени б |
и грозотама својим, то о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку ра |
у гимназији</head> <p>И у гимназији се тада само задавало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} |
века</title>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а о |
аспитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много посла па зато нису много ни тражи |
ану.{S} У Министарству Просвете били су тада људи, који су могли да појме Радишу и да одобре ње |
их првих великих ђака његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, нас је |
прави напредак.{S} Али, сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А мног |
њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да ови |
није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио наукама и вештинама, те |
ви, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има |
о примитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је народ много питомији од нас, те се људи више вол |
као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу |
благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и својом „либелом“ и реч |
<pb n="182" /> одмерена и сварљива.{S} Тај раст омеће и велика хладноћа: телу шкоди зима а душ |
о сте марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и |
итао сам, али је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политику, нити је безбожник, н |
ак, у прави напредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене на |
та за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали |
то сад она издржава целу породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њено велико чело и ле |
{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај један или не уме или не може најбоље да управља цел |
ти па после по мало да отплаћује.{S} За тај новац право је по нешто мало и да плаћа кирије, што |
дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сељане. |
се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као мног |
е Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично других дана...</p> <p>Дан је за дан |
“ запита један.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше |
слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слово код игле?..{S} К |
табљике.{S} Радиша нареди Груји, да сав тај простор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и овде |
ви пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и |
те недеље, па кад набројите шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у ш |
у; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и |
књига само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и да смо ми у св |
ану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четв |
мном и недогледном преображају, који је тај проналазак учинио у грађевинарству и у животу људск |
немар, расејаност и зевање, напуштао је тај посао и прелазио на други; а други пут га је подеша |
истаде на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је после краткога времена Миљко сазвао све виђе |
гу; али су други опет наводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, кој |
ледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је |
.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај мрак с очију, којима се отворе очи, те могу видети |
о ли о задатку школе и средствима да се тај задатак постигне; или кад би домаћин пустио сву чељ |
мало гледаних воћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{ |
о с — срп, с — столица.{S} Сад превните тај лист!{S} На њему, ево горе, познаћете нож, насликан |
друго с друге стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И с друге стране има две слике.{S} Знате л |
?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад преврните тај лист!..{S} Нађите перо!...{S} Знате ли које је то с |
ти другога некога из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе |
ни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене |
тижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S |
је допуштало време и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекидан све до испита.</p> <p>За |
мља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и |
S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с друге стране?..{S} То је |
шта је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај |
то <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето га други лист и на њему је насликано < |
те у слова поред ашова!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то пе |
ца: писано и печатано!..{S} Преврните и тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више де |
јте у слова поред ње!...{S} Преврните и тај лист!...{S} Нађите најпре нож!...{S} Можете ли да с |
д ћу да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стра |
слова код дрвета!..{S} Сад преврните и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с ове стране?..{S} |
то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? |
другу узницу па помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четвр |
којима се отворе очи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање шт |
а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим млад |
и су други опет наводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у |
о што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Радиша се договоре, да овим младићима |
игу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S} Сви |
и до љуљашке, Радиша каже, да преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на о |
<pb n="369" /> коме требају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупити на једно место, па ком |
Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око |
.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi |
ар један ковач, који би потпуно разумео тај посао и могао да оправља све алате од гвожђа и чели |
о их је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} Друго, добре с |
еку књигу па рече: „Ову је књигу пратио тај и тај, да се да „најбољем ђаку“.{S} Коме да дамо?{S |
шта</hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара накл |
просвећен и празноверан; и ваља му само тај ум употребити и развити.{S} За тим се види, да је с |
ше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том |
ше.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p>— |
</p> <p>На петом месту старао се, да му тај раст ништа <hi>не омете</hi>.{S} И недовољна као и |
ла, да је просто посејао онако, и да му тај исти привредник није казао, како да попари семе вру |
у.{S} Изгледа му нешто хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не |
а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, |
ство појава у природи, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга м |
Радишин премештај није могао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцеларије, |
значе, остаје деци непознато, тамно или тајна за свагда.{S} Зато нема јасних представа и појмов |
ња, гром.{S} Завирити и у <pb n="42" /> тајне човекова тела и видети, како је оно склопљено и к |
како је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А нај |
да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је себе „Зар је о |
а се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњ |
па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, г |
то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, како ће воћке што више бити изложене су |
атно расположење и веселост.{S} А један такав инструменат носи собом сваки народ и сваки човек. |
сила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти |
е, до којих је Радиша могао да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина учионица, само с м |
Радиша се тим одговором и задовољио.{S} Таква су општа питања искрсавала сваки дан.{S} А највиш |
ена свуда једнако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред ш |
тестије него широка.{S} По варошима је таква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да |
</p> <pb n="247" /> <p>Такво се лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и пролеће 1877 није запа |
о поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта |
слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n= |
ли ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће |
те паметно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви |
Чекајући он се наслушао таквих грдња и такве псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би ч |
тенији, најбољи.{S} А дотле какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били непис |
како у селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одр |
имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Отуда се необично радо читао.{S} И н |
и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни з |
њега се развија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им се ни религи |
а ни једна школа; и камо среће наше, да таквих имами више!..</p> <pb n="337" /> <p>— Тако!{S} А |
сви захвате.{S} Чекајући он се наслушао таквих грдња и такве псовке, каквих у селу никад нити ј |
данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, да питомци њини из њих износе што више онога зна |
Јана је умрла...</p> <pb n="247" /> <p>Такво се лето, и таква јесен и зима 1876 и зима и проле |
} Он је и то прибележио.{S} И сваком је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме п |
рта у карактеру и човека и народа.{S} С таквом се особином не живи у друштву и не напредује.{S} |
је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S} Погледајте у слов |
ица из тога места завидели су Радиши на таким ђацима.</p> <p>После службе одвео их је и у школу |
ише њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима, неписменим и непросвећеним, у људи и не |
Кроз кратко време деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће |
то је кад снимо нешто... <hi>Нана</hi>, тако по неко дете зове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то |
ем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду приј |
да телом личе потпуно један на другога, тако исто и још мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку |
чком стрехом од краја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи под њом по сувоти и |
грађу?“ (Са свих страна превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате |
уда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p> <pb n="392" / |
гли моји добри загоричани.{S} Седма је, тако исто велика, што учитељи нису стални, те да што от |
спитава.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам |
зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, |
горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у свакој и раде слободно.{S} |
ерима него клиновима од суве дреновине, тако, да су цела колица била направљена без и једнога ј |
пша и од ономадашње. „Хајде, господине, тако да начинимо и с ове друге стране!“ предложи један. |
S} Шта је сад ово написано?..{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} |
но, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само н |
хоће.{S} Како су се полако навикавали, тако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доц |
ла је према капији на супротној страни, тако, да путања, која води њој, дели целу порту на два |
нко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте у |
, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бер |
ољку.</p> <p>Као што тело расте полако, тако и душа расте полако.{S} Њен се развитак још више н |
други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, |
{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} |
и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вел |
нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да оно нађе и учи |
ије било ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело двориште изгледало као неки модерни па |
како ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ову реч па о |
о: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“.</p> <p>После одмора Радиша је |
устукнути, умукнути...{S} Дете ви!..{S} Тако можемо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сено, син, с |
ти Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и |
лоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} |
наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем |
треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч написати ласно само кад запам |
ово <hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да ли је добро утувио |
е, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због кованлука и гајења чела морао да проу |
{S} То би била општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови или села сама да бирају капетана < |
т, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на грађевини колико мајстор |
о парцелама и поред споредних стаза.{S} Тако су после и радили.</p> <p>Нешто је још недостајало |
га запаљива, романска или политичка.{S} Тако се и после ручка Радиша највише забављао књигом а |
има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на пр |
лежио већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само каква ће зграда да буде но и где |
ео Станко, чија је торба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с првим кречем у Загорици.{ |
ј, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато |
је и село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јач |
ди кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којим |
одине деца преведу у старији разред.{S} Тако је ово био управо довршетак прошле школске године, |
ла двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља а у друге две и |
374" /> Груја мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ села Загорице и тако је |
ога, него нам долази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им пох |
дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набави машину за вејање жита, други опет кру |
ут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онд |
<pb n="261" /> више радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и жи |
и у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је цела зграда личила на штампано слово п.{S} Учио |
пита га, докле су данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди |
и направи коју стотину, да је исече.{S} Тако је сваки имао сад по десет стотина, исто онако као |
ма живи наш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{S} А <pb n="133" /> после дођу села и |
и му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога распуста, а тако се продужа |
{S} И опет су пробрани најодраслији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одва |
дасака — све као у загоричкој школи.{S} Тако и план направише заједно с предрачуном, и Крсман и |
едстава и појмова, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа угушује мисли и да убија мислиоц |
е и да их боље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље |
не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички мед почео да одваја на околним пија |
же куд отићи, нити њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра |
“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте стране.{S} Из |
пунџетом и оном Радишином шареницом.{S} Тако је Радиша проспавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан |
} Он му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намештати и други ред. „А зашто овако?“ запи |
преда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више ни |
онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопр |
ово и одмах известише министарство.{S} Тако је свршено и с планом за нову школу загоричку.</p> |
ловио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом од капије уп |
аква младица или калем не би примио.{S} Тако су млади загоричани у градини школској радећи учил |
е до школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније |
не сви могли да отхране по неколико.{S} Тако су очигледно могли да виде и „метаморфозу“ инсекат |
о, и на послетку оно што је забавно.{S} Тако је стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{ |
ђите л!..{S} Нађите љ!..{S} Е добро.{S} Тако можете и сами да се кушате и један другога да пита |
Груји, да и њу саструже овако исто.{S} Тако је имао обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваља |
ре и троноге столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове нове столице и пос |
најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве најпре дошле на пијацу ч |
ељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} |
ле ову своју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упоредно поправљало и усавршавало св |
мао и најмарљивије разносио по селу.{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим |
ра и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку друг |
сваку коштицу и доносити је учитељу.{S} Тако је градина школска сада постала збирка свега онога |
топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S} И телесни и душевни |
адица и пресађивање оних калемњених.{S} Тако се и у старој градини направило више места за цвећ |
ти некаку енглеску свињу и тако даље{S} Тако загоричка штедионица поста ускоро нека мала банка |
сподин као да је учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и де |
х имами више!..</p> <pb n="337" /> <p>— Тако!{S} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и т |
мљи него на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине и није другојаче.{S} Жена ј |
тање“, одлучно потврди Радиша.</p> <p>— Тако дакле!{S} Сад се разумемо!{S} Онда иди и спремај п |
ори Груја, стидећи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста |
сузе шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и народ само блене, само треп |
Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и радио заједно са свој |
е дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учитељева гласина проломи |
о кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разговору ручали и поседели више од |
то ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиша је све б |
Тако је ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред ц |
попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је оп |
уди: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{ |
ати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, |
он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S} |
истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да говор |
коле и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и |
тако их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити не |
у неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за |
и би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах |
једва прими.{S} Застидело га, што су га тако издвојили од других и назвали „најбољим“ ђаком.{S} |
сама па једва проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону ру |
кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} |
је у госпођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог |
оту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су |
Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они почеше дубље улазити у ствар и п |
на целој дужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, оставивши ширине толи |
, да му тупља страна дође горе.{S} Онда тако до њега други, па трећи, па четврти — све под кона |
што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не |
емирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Р |
А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је све по нацрту и деца су гледал |
и лепо понашање много више пази него на тако зване „науке“ или научне предмете.{S} Интересовало |
тако се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S} И она нам слаби на све стране.{S} Зато с |
по једном непотребном новином, да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљком наоколо |
по краснопису и позивао децу, да и она тако пишу.{S} Зато су га много и копирала и Радишини су |
толиким стварима у тој јединој соби, па тако све распоређено и намештено да те осваја. „Ах, как |
диша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од своје куће, своје мајке и оца |
у Србији! почуди се Радиша.</p> <p>— Па тако је причао сам окружни инжињер, одговори она.</p> < |
о запита: „А како то, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељом |
у, посеку нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи |
згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, да су сви ученици њег |
еупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је и она мислила, „ко полако иде даље оде“, и да „ |
да дођу до године.{S} Све је ово Радиша тако лепо извео и с децом и с родитељима њиховим, да се |
ијаилу је било готово криво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њ |
рхију. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљутио као ника |
у <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све тако зване наставе, свега образовања и васпитања.</p> < |
во то велиш, господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и |
На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> направити и употре |
о нам је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао п |
о, рече Радиша, само велико камење може тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она на |
или дугачким и дебелим врљикама и да је тако исто заграђена готово свака њива и ливада.{S} А св |
ине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И |
пријатељу своме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи и да с |
е.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да је као саливен |
? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће |
лико пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито по |
гранита за зидање или прагове, него је тако један наишао у сеоској планини на најлепши бели мр |
дао здравље, господине, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бис |
нове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, али и њи |
.{S} И несварљива духовна храна исто је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n="182" / |
огледа у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премештен |
, прозоре и патос прави овде, јер му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} Даске |
риви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они љ |
молбу за премештај.</p> <p>Радиша није тако радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла |
о, нико толико.{S} Ничије занимање није тако непосредно управљено на подизање народно из основа |
оказали, да су примили занат, који није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на ку |
ршијска пратња, јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а |
а, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и невини.</p> </div> <div type="chapte |
ома.</p> <p>— Е право велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а не |
тео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, |
куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} Али родитељи, |
а повукао је стазе на све четири стране тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле м |
д једне исте куће, једне задруге, стане тако да се тамани између себе, ту нема добра за задругу |
латна изаткана у Загорици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озг |
ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања |
ном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима |
концем и својом „либелом“ и рече, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће |
је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с — о — с, сос |
ише главе, овако! (Показује).{S} Сад се тако устурајте назад! — Сад се полако вратите и сагињит |
и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша је још умоли |
све спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити прави напредак, и тако ће школе одговорити |
да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не може с |
ва тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да једно без другога не |
кола?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће б |
да се сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толик |
стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида окренут |
А сваку је идеју своју могао да изнесе тако просто и јасно, да је онда мало шта имало да се чи |
а влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које са страна |
те, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} |
побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може, господине.{S} |
во сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло |
ко седе и поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зов |
ћих нису дошли најпосле).{S} Сад пођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе |
3" /> Спустите их, овако! — Кад стојите тако, онда сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу |
воришту је распоређено свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{ |
им је говорила, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она |
за дрва (јер у Загорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали но горели онако, |
е употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан пријатан |
.{S} Другу!..{S} Трећу!..{S} Четврту! и тако даље{S} Хајдете, натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајде |
та (сложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли |
вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша нигде и никад д |
м не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска самоуправа.{S} Та |
и, који су имали тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком истом опремом као и пре четири г |
ње Даничино рачунао је са 30 ученика, и тако је израчунао, шта им треба за целу годину.{S} И то |
нож; слика игла на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово оно слово што |
с плацем од газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац дошао до школске градине.{S} Онда Ради |
код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано увек |
е: од једнога краја другом па натраг, и тако даље.{S} Само се на крајевима, кад се једно клубе |
инистарство је одобрило овај предлог, и тако нове 1875/6 није примљен ни један нов ђак.{S} Оста |
“, који уме да прави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиш |
сле почеле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница је, особито сад у п |
ети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нар |
и само школом могу напредовати даље, и тако даље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што |
и чак на супротни крај отаџбине наше, и тако их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа оз |
не.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набави машину за вејање жита, |
ољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школске године и испит се свршио.{ |
амо ће се тако вршити прави напредак, и тако ће школе одговорити поносном имену своме.{S} А дот |
у <hi>рад</hi>, од којега сви живимо, и тако одвајају омладину од оне средине, у којој би се јо |
Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на п |
и ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог |
ги.{S} Први — други, први — други.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили |
и јесу осам; двапут пет јесу десет... и тако даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет батине.{S} |
то узме двадесет, остане осамдесет... и тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{ |
омиле, онда су на сваку метнули по 20 и тако поделили 60.{S} Сад још имају да поделе онај остат |
а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко |
у, па жито овршу и предаду му готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су |
еколико комада за ову дечју књижницу; и тако је саставио најпотпунију збирку, из које су редовн |
Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и њине земље, којих су |
је Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А кој |
<hi>ј</hi>!..{S} Ево <hi>у</hi>!..{S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на табл |
да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „стварање“ света по данима ред |
то да остане сад <hi>његово</hi>.{S} И тако земља: њиве, ливаде, куће и окућиште, виногради и |
свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиљан разговор између Радиш |
оводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо врем |
уде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потреб |
, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и П |
де мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S |
ниже, него да се дижу оздо навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од доњ |
ци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију и најлепшу школу у целом ср |
као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору познати туђу веру и други нар |
ми сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и им |
е деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као нико мој, док ми Дана не сврши и |
гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у свету, од нај |
исто као што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас у |
} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже |
а пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се промучио годину, две и три дана, усавршавајући |
ти угледу њихову и успеху у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казивати сваком, да је дужнос |
шли, а све у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се |
и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S} Најпосле рече Радован: |
могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљ |
стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрните овако к |
њихових Турци падали као снопље... “ И тако даље.{S} Који где застане па не зна даље, први ђак |
, ја дирека, ил’ дасака, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бе |
је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грчка |
тридесет!..{S} Узмите четрдесет!...“ И тако даље, докле не узму све.{S} Онда овако: „Метните о |
еном; вишеброј: именителни јелени...“ и тако даље.{S} Букварци су све ово слушали.{S} Слушао је |
бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да |
тана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам пр |
, земља, иже, и, како, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најла |
ва јесу четири, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и после п |
оликим врстама јабука, крушака, шљива и тако даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак желео, да |
њом је дошла Миладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И по |
ћку, а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе св |
Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n="260" /> сирот |
коло, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има |
везде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема г |
јаја, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни |
е радујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, да треба да гледате, да је о |
таблицама тачкама, крстићима, цртама и тако даље.{S} Све очигледно, па су после све ово огледа |
, о пољопривредним алатима и радовима и тако даље{S} Младићи загорички на пример нису знали, да |
и слама, која и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици било више нег |
пља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака |
азне пробади, тишње, катаре, запаљења и тако даље; а хладноћа унутарња кочи духовне радње у дет |
уге принове дошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} И |
о ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за кметицу и оне друге, как |
ака има у сто, колико осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама тачк |
и науке....{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина |
i>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако је и радио заједно са својом Даницом.{S} Он је учи |
о школи, да се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даница, онда |
осади, пресади, оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом сл |
где да отпочну копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе |
а у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за поз |
еста за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су с |
јање, окопавање, жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују и свачиј |
Вида постала „питомица“ села Загорице и тако је и свршила за учитељицу заједно с Радишином Миле |
њему.{S} Интересовале су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</hi> и рад у њи |
његова мајка, сестре, браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматрао и сећао се свог |
вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, г |
стари грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље р |
затим и садити, пресађивати, заливати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме |
јело и кажу збогом, како да иду путем и тако даље па онда да их пусти да иду са својим родитељи |
} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штам |
е ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао према потписаноме, да је овај сте |
лазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога |
ошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на приме |
немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Тр |
, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — Два! — Кад пружите напред, гледајте д |
с десне стране, печатано или штампано и тако се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље? |
ударајући одмах на оно што је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="200 |
ко кујну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у г |
поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... <hi>Н |
ест, све по дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, колико пута може да изиђе.{S} За т |
разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него кад |
арати се, поправе чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошл |
и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа им |
ну историју“, четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што |
аписано у књиге па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама има записано и како се стока бо |
у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире двориште.{S} Каза им и одакле зем |
уги за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они преглед |
ћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Опр |
епу градину и здраво шумовиту околину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше... |
поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по |
е, скакању, прескакању, трчању, рвању и тако даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у ор |
дишине, четврти некаку енглеску свињу и тако даље{S} Тако загоричка штедионица поста ускоро нек |
вњују земљу, где ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла, |
за двојицу, па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече или промени |
четврто за Београд, пето за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једно запита: „Где је море?“ Рад |
к, облачно, орао, сврдао, пепео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју р |
.{S} Колико је остало?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по три! |
вамо напред!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док двојица највећих нису дошли најпосле).{S |
има сад?..{S} Направите још десет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се т |
м ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако се продужавао разговор докле кмет не рече: „Ти си, |
то дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша |
е ићи полако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске р |
Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те нам пр |
њке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред!..{S |
?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а исп |
а окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је лишћ |
А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S |
зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика топлота...</p> <p> |
сликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S |
е био Јован Ристић са својим људима или тако звана либерална странка.{S} Зато се после рата за |
пастрмом.{S} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им друго не донесу.{S} А поред |
распоредом и свим оним што треба школи тако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и |
изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се рукама не могу додирнути.{S} Онда им рече, |
као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати до |
.{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај показује ту страну, где је Сунце, а |
— ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја!..{S} Можете ли натраг?..{S} Ко може?..{S |
м и по њеним законима.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи т |
и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којег |
се пећ извади из зида, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не с |
треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толико <pb n="38" /> заморавао, да му је шк |
ши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груја онда рече: „Дај сад мени, господине |
ше о лечењу болести!...{S} Премишљајући тако он се на послетку сети, да ни лекари нису богови и |
Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полак |
ну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта!..{S} С |
страну где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} |
ху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном напретку њиховом.</p> </div> |
е Радиша, духовну храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, као што тело тра |
ља загоричкога, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља с |
ога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А сва |
блата с плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек |
и <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добрим васпитањем или правилним просвећивањем наро |
е свађају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити добра |
и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха још м |
рвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било празнога земљ |
Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по други пут стругано и кварено.{S} |
где деца раде разне ручне радове, и то тако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђ |
шило неко крупно народно питање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.</p> <milestone unit="su |
/hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос |
о уме да напише <hi>снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћете да напишете, само кад можете д |
и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши напредак.{S} И што више |
о! — К мени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је |
и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дет |
израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак без л |
и, ово је потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јесте у друштву и испуни |
га</hi>?.. <hi>Чело</hi>?..</p> <p>„Ето тако, у свакој речи можемо да изнађемо слова, која се у |
о некад старци од шездесет година, исто тако можемо у многоме убрзати и свој морални, економски |
ема обртушку за истресање меда.{S} Исто тако ретко која кућа да нема белога дуда и места за хра |
ни својој, произведе из семена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, да је просто посе |
много дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања |
бразовање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба приближивати овоме, јер оне |
ли неписменога Миљка седео је сада исто тако вредни али писмени Крсман, који је о свему раду св |
ег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени потоци и река |
итајте и слушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да с |
храну; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа само пружа светлост, топл |
живе ти народи, који су измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога последњег |
раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а мног |
ан, но зар је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може |
а напред?!{S} Организми се не развијају тако брзо.{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи |
о поступају према деци</head> <p>Кад су тако људи израђени, они после израђују оно друго.{S} Он |
ала по 5 — 6 литара млека дневно, те су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку с |
адиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала и печатана слова цртала.{S} По нешто је Рад |
ећу годину или трећи разред.{S} Исто су тако дошли и његови одрасли ђаци, којима се није знао р |
о како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај живот, |
ет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако ј |
аке задатке: сто да поделимо за тројицу тако, да први добије један део, други двапут толико а т |
ђу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му |
9"> <head>9.{S} Боље му је...</head> <p>Тако је пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем |
"> <head>6.{S} Продужење рада</head> <p>Тако се у школи загоричкој с учитељем њеним одиграла ов |
Забавишта и радионице у школи</head> <p>Тако Радиша није погрешно што је отишао на страну.{S} О |
ead>3.{S} Четврти дан у школи</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђа |
head>4.{S} Опет на раскрсници</head> <p>Тако Радиша сврши други, трећи и четврти разред гимнази |
"> <head>1.{S} Одлазак и упис</head> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији ко |
ово је последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад м |
осла и око грађења нове школе...</p> <p>Тако Радиша сада није имао да се стара ни за нове клупе |
ла и нашем Књазу!“ рече други...</p> <p>Тако су разгледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се |
ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Рад |
олска у Загорици са два одељења.</p> <p>Тако је просто, искрено и срдачно прослављен и крај чет |
ладинов примише и кмет и Радиша.</p> <p>Тако се продужавао пријатан разговор за све време вечер |
евноснијих чланова од себе саме.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отвори страховита борба |
ицу, то можете и сами замислити.</p> <p>Тако се ова година највеће радости њихове изметнула у г |
и нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором.{S} Остало је ј |
а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образованога или просвећенога света прво |
о.{S} И сваком је таквом детету рекао: „Тако сам и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу |
ва, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују се гласови).{S} Е са |
диша Здравковић са својом женом Даницом такође учитељицом у истом месту.{S} О томе учитељу слуш |
ан.</p> <p>Даници се допао овај рад пун такта, пун живота, поступности и мирноће.{S} Зато је оп |
ор је песма, кад се он врши с осећањем, тактом и достојанством.{S} Одатле да пођем даље.{S} Прв |
ша гледао, да децу заинтересује радом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би кој |
А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим од |
“.{S} То није права политичка борба и у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем учитељи имај |
ди су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у зе |
еба, и да они овде могу да развију свој таленат.{S} Особито их је задобијало оно све по мери и |
ући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свет |
ше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним неуспех |
или нашу железницу, и он је видео, како Талијани дељу камен за мостове као да је од сира, и мос |
ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи и Енглези.{S} Окрените се северу!..{ |
д вас неће <pb n="230" /> седети у овим талпарама, кровинарама и брвнарама које прокишњавају, у |
по раду своме.{S} Као зграде оне су још талпаре, склепане привремено од судница, као што је бил |
памтили, него сте још у добу младости, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесет |
ође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: п |
ори Даница: нек ти је срећно, Грујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> <p>И доиста после неколико н |
ко „сиротно“ село.{S} А спремљена грађа таман <pb n="251" /> се беше просушила, које овде а кој |
е чије, вешали су редом.{S} Учионица је таман онолико била загрејана, колико је топла била јуче |
олу, после равно девет месеца.{S} Време таман доста велико да се заборави много што шта, особит |
да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина мајка и преки |
е куће, једне задруге, стане тако да се тамани између себе, ту нема добра за задругу па ни чеља |
ивао им, како се праве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необич |
и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас прет |
е, који се не просвећују, него остају у тами и живе онако како су живели пре хиљаду година, не |
о што оне значе, остаје деци непознато, тамно или тајна за свагда.{S} Зато нема јасних представ |
вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој земљи, |
екао, да донесу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на цр |
нда узме кадионицу са жаром, метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и свако |
је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} |
се сад западу!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо д |
било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нам |
ољаци и Руси.{S} Окрените се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија |
аџилук.{S} Окрените се сад западу!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Хер |
и Енглези.{S} Окрените се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Бана |
или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познат |
ом и народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чистота и самоћа доист |
згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи разговори о ономе што се |
т — двадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и је |
.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људске, свет све |
управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, н |
м је захваљивао и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спорити, да је ова пажња с |
еме, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} |
сад, кад је лепо време, деца су јурила тамо на посао.</p> <p>За овим су све парцеле прекопане |
лакше утицати на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А к |
се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немај |
а прута о сто, или пукот каквога шамара тамо негде у крају.{S} Радиша се пренеразио, па се пита |
ршила за учитељицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не мож |
помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} |
ије он само почетке знађаше, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и друштв |
ани?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су страни |
решно што је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на |
нико није дошао, да нам исприча како је тамо.{S} Мора да је добро, па нико неће да изиђе — боји |
што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрени |
људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују |
/> се беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане.{S} Ип |
пусти децу па да оде њој, јер сем мајке тамо нема никога.{S} И кад је дошао, нашао је Даницу, г |
ају од своје земље.“ Кад им рече, да се тамо земља ради општински и машинама, кмет рече, да он |
има побегне у Свету Гору, покалуђери се тамо и надену му друго име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад с |
е зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда |
ни, те невољници из белога света потрче тамо тражећи помоћи, или им се она у разним судовима ши |
у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада н |
ко учионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у овај пак |
шки да говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, |
е запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видит |
се; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати |
у, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се |
кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака и |
ас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинама нема |
иду у градину или у порту старе школе и тамо да се забављају, док он не прими и ове мале.{S} Он |
домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу лежа |
у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се може наћи |
донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, г |
д да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењ |
дан.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале калдр |
разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем речи |
у пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у години.{S} Спа |
това-дне оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капетаном и учит |
на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио коња и |
ше.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо кога познатога, и тако они пођу с онаком истом опр |
ке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати кондиција а м |
{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} |
писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да буде |
- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извештај послао о њему...</p> |
авити дете овако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину ов |
S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле огромне |
о окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или може ли га нос |
ного,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четврти.{S} |
та га Радиша. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је питање за Призрен, треће з |
учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчанском Кладенцу....</ |
1.4.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша видео тамо</head> <p>Бављење Радишино на страни учинило је др |
највише зачудило кад им је казао, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари по кол |
шио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала ка |
> <p>- Примате ли, да нову школу зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! |
е, нама је овде у школи ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и |
е прекрстили?.. (Један рече: „Зато, што тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато |
ши је жао било да добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао, да се састају у школи, у Нед |
с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, као у в |
ку, како је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, један до другога, и све лепши |
Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n="17" /> „псалтирци“.{S} Псалтир |
рачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гром.{ |
Јелака свакојаке даске, велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито оне, што немају |
ви зечеве.{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи |
н рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним гласом рече: „Децо, право вели п |
} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови |
је, што су учитељи, особито у почетку, танког материјалног стања, те не могу да учине колико б |
p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скупоће и великих |
остане на селу.{S} Радован се бранио: „танкога смо стања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му |
и тако се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накри |
даље, према томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало замисли па рече: |
сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад от |
иге, позиве од капетана и разна писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судн |
да га замени новим плотом или варошком тарабом, него оним што је желео да пренесе у своје село |
} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајде |
<hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из милости зове |
поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали, као да га не |
Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад м |
: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да напише тата?..{S} Која нам слова требају кад хоћемо да напишем |
} Свеједно је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А к |
ко“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута забоде |
и целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако |
ма?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да напише тата?..{S} Која нам с |
дете, то село, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, |
па одмах одговори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умр |
ручком, и отпочео је овакав разговор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Бог |
35" /> човек после вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики с |
о да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да тр |
седам?..{S} Нађите осми!..{S} Колико је тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} |
<hi>десет</hi> ових црних орашчића или тачака.{S} У овом другом опет има десет.{S} Ко има <hi> |
i>.{S} Колико дакле свега има овде ових тачака?..{S} Колико их је у једном реду?..{S} Колико их |
а и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање |
урића, а трећи ред пун ових кромпирића (тачака).{S} Узмите крижуље!..{S} Да видим, је ли сваки |
аду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} Око суднице су били павиљони за оста |
а донесу земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да |
{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било пок |
} Онда су то исто радили и на таблицама тачкама, крстићима, цртама и тако даље.{S} Све очигледн |
а картону а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} За тим су |
приче и у почетку сваке реченице после тачке.{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и з |
ртије, на којој беху изграђене све саме тачке колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово |
есет ових кромпирића црних, што се зову тачке.{S} Пребројте, је ли истина десет редова и је ли |
="81" /> Начините овако, као кромпирић (тачку)!{S} Начините око њега котурић!...{S} Начините ма |
млади загоричани почињу да граде боље, тачније и лепше од оних простих, често неписмених мајст |
моћ састојала у томе, да их упућује, да тачније посматрају природне предмете и појаве око себе. |
е и са свима одељењима и угловима — све тачно размерено, као што је на плану.{S} Спољне углове |
заклопцем и до коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и в |
и и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније и лепше.{S} Он их је најпре |
рту и деца су гледала, како то све може тачно да се размери па да се не квари него да иде по си |
о с упуством како да ради.{S} Радиша је тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се сву |
се сеје, и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер |
тнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико простори |
је Радиша у себи.</p> <p>Онда је најпре тачно премерио земљиште и нацртао га на хартији па је с |
ке.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно тако, да нигде није по други пут стругано и кваре |
е котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или б |
покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно измерио уста на пећи за врата и обим округлога от |
ром и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша |
} Хвала ти и од мене, најбољега сведока твога труда, и од села твога, којем си осветлао образ, |
ајбољега сведока твога труда, и од села твога, којем си осветлао образ, и од ове деце мале, кој |
вој на данашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави с |
било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су |
учених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни људи н |
, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Д |
емљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да |
него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти с |
и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг ж |
помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих и неуморно |
те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш дец |
ате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти |
е може да живи читава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само де |
опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушорена села и велики градови!{S} |
/p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи. |
име Лазовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановић |
> пишу великим словом.{S} На пример, за твоје презиме Лазовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје |
твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} |
у?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша прези |
<hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за |
еба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да |
е ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје село?</p> <p>Миљко стидљиво слеже раменима и одго |
о, да није ништа хитно...</p> <p>— Није твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад вл |
Радиша скоро равнодушно.</p> <p>— Није твоје да пресуђујеш је ли хитно или није, него да на по |
орици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе дело |
пићем.{S} Немој се поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих и |
поносе делом руку твојих и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, најбољега сведока твога т |
адост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду пријатељи теб |
е твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих и неуморности твоје.{S} |
им гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом сре |
добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пренели и многе мане унутрашње, на штету не само |
ла је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживе |
нда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био |
а твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, најб |
мо слеже раменима и одговори му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном по |
лико треба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и после, да с њ |
Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, или пескуше, |
им језиком.{S} Јесте; ти си се с младом твојом данас венчао, да живите заједно, да чините једну |
тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно |
дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала селу што је марило и отворило ш |
Е допусти, господине, да и ја преступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па |
пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n="229" /> на њој подигн |
твој, твој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{ |
p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те чекају!</p> |
Ђ. МИЛИЋЕВИЋУ</p> <p>Теби, сјајном сену твоме, поштовани учитељу и пријатељу, највреднијем радн |
ну, винителни јелена, звателни јелене и творителни јеленом; вишеброј: именителни јелени...“ и т |
и у овом селу и данас постоји, на славу творца свога и села одакле је.{S} Милун је и данас жив, |
може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу једно |
вет соколова: и <pb n="109" /> ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} У учен |
да точак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним даскама |
да и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ с |
и закликтало девет соколова, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у |
о, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не |
н иде, само не могу да му кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да |
ао према потписаноме, да је овај стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непомирљиви противник |
ме крају, где га се нађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или за |
е десетке да завијете овако (показује), те да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а бук |
ста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од |
јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{ |
10 на сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да |
ћете опет да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!. |
рукама, које су се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Рад |
стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „куп |
иши, да израчунавају колико чега треба, те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село |
ете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви рекоше, д |
пре но што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато наред |
ну песму, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор збо |
дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не сп |
абле!...{S} Сад пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им пре |
и.{S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од куће онано, „бе |
мала дашчара за оставу иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А |
сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умети не само сами да се чувате <pb n="300" /> |
смевају па по томе и не вређају никога, те да га изазивају против себе, него траже оно што је у |
плаћивати; а нешто имају и општинскога, те не морају ништа тражити од народа.</p> <pb n="250" / |
астави и васпитању подмлатка народнога, те отуда и просвети народној и благостању нашега народа |
Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема ни свога посла много, него више ради код другог |
е на Земљи; он је казао и киша да пада, те да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље |
ико дана њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале о |
мета Миљка, да се дрва навуку још сада, те да их Груја иструже и <pb n="278" /> унесе до почетк |
е стока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају д |
одомаћивала и машина за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Т |
чао о културном напретку других народа, те да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у н |
одмах су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти |
, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржа |
тави на расположење још једнога човека, те да он с њима спрема што треба на земљишту за нову шк |
код свакога слова стоји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа |
састају сваке готово Недеље и празника, те гађају у нишан и надмећу се у разним другим играма.{ |
иле „стара госпођа“ и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпо |
д школу, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред др |
страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p |
овде још мало. „Да донесемо још песка, те да заравнимо!“ предложише неки.{S} Радиша одобри и з |
дошао одмах први и отпочео из почетка, те сам и зграду направио какву сам желео; а људима ниса |
се будио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Радиша није ми |
оље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко својих познаница и ученица много учинила, д |
иде као по тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајући не губи у времену, и засађени воће |
д самога тесаног мрамора из овога села, те се бели као Студеница.{S} Њен је намештај још скрома |
на које још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже што више велики |
ати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да м |
чени људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и т |
е била земља, која се копала и ситнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Направили су |
{S} 1</p> <p>Дана се и матери поверила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“ |
ну ђерзонку с једном страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је |
кали да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине |
Најпре дакле што више учитељских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао |
амо је сва одрасла женска чељад изишла, те се најпре поздравила с људима, љубећи свакога па и Р |
ико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша |
ава непокошена опет по неколико недеља, те презри, поцрни, опадне, па и пропадне.{S} У књигама |
истра, да нам изволи поставити учитеља, те да нам деца и даље не остају слепа код очију.</p> <p |
снабдева све село с летвама и даскама, те сад људи и зграде покривају црепом.{S} Цигле су и је |
ного више користио наукама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је мно |
светим местима што се зову школе: има, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих и да |
добро, да се користи овим лепим данима, те да види и другу половину свога села.{S} Зато рече де |
а нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све ш |
дставе о количинама и њиховим односима, те да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако он |
каже, него је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским гласићем певао „<title>Пошетала Ц |
Зидове чувајте да не испрљате опанцима, те нек остану овако чисти преко целе године.{S} Пред шк |
ци, пошто три године деца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спр |
ећа задруга, као и у већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ |
S} То је канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин потискује на све стране.{S} А туђин |
т је купио и чекић за разбијање камена, те су и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало |
ву леју младица произведених из семена, те је свакоме могао да да по неколико.{S} И то је учини |
колу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори госпођа.</p> <p>— У то |
о у почетку, танког материјалног стања, те не могу да учине колико би требало за овај напредак |
р, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет |
Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештеника и до подне се изврши и испит |
н! рече капетан и зовну једнога писара, те му рече, да напише позив и позове кмета загоричкога |
ан мали лењир и неколико малих шестара, те су цртали и градину школску, и план нове школе, и ст |
је и до </hi>партиског окружног одбора, те овај, у листи осталих премештаја и постављења у окру |
{S} Шесто, на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се |
е ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити са стране и плаћати њима.{ |
е пре да се дохвати струга или рендета, те да струже са засуканим рукавима као прави „тишлер“, |
лужбе одвео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечаности својих другова.{ |
рајно и неуморно, само да навашу доста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајсто |
{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да се продаје и да за њу загоричанке до |
данас навлаш поранио, да доврши колица, те да их деца затеку готова.{S} И довршио их је.{S} О, |
мет донео из чаршије један товар креча, те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и |
жава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које са стра |
ну школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајсторима учини неке напомене; а |
ожемо да убрзамо умни развитак човеков, те да младићи данас од двадесет година знају више но не |
.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту |
и који су изделили послове између себе, те је један за судове, други за цркве и школе, трећи за |
х има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти з |
да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обо |
као свила као да се залепише за његове, те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју |
то нећу и ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само |
орез, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана вукао и довукао: десетину кола |
мамо и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изос |
, кад кажемо за некога, који није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако |
димо, ко је за народна права и слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњег бирократ |
ежио и испричао како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбо |
адини школској колико које хоће и може, те им је она <pb n="53" /> увек чиста, уређена и урађен |
а се уради <pb n="144" /> и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и н |
, оставља за зиму, прерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, |
Земља.{S} Он је казао, да Сунце греје, те да загрева све на Земљи; он је казао и киша да пада, |
Радивоје.{S} Човека пиће некако угреје, те и паметан често полуди, и многе је пиће покварило са |
с једне стране повезано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану стр |
ако јесте, него говоре онако како није, те варају све, особито прост свет.{S} Зато их после каж |
ао је Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и ње |
дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио паж |
ца преоптерећују и много се не сварује, те се не усваја, него изнурава и троши снагу узалуд; а |
а цигле морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и да им је ова дужина и |
добија?{S} Добија господу и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А н |
врто, да се учитељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их |
гим играма.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изи |
не нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђак |
живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млека, сира и кајмака; и ретка је ку |
} Али у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „преотеше царство“, отеше му земље и п |
шу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њо |
видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико трошка и направили |
ди за главне даске, на којима су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јек |
и саставио и са земљом и с овима доле, те да се не познаје где су састављени.{S} Сад је потреб |
о манастирима је почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био |
за два одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили послу, и онда нам неће за |
S} Онда рече, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада бл |
чина рекла, да је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ |
ео да пренесе у своје село као најбоље, те да га приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног |
школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћ |
вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша је још |
диша је набављао и књижевност по овоме, те је оне на нашем језику давао на читање и ученицима с |
ало сира, кајмака, сланине или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често пау |
Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и |
времену, и засађени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И ре |
авим линијама и с оне друге две стране, те је добио четири правилне Фигуре, четири правоугаоник |
о је са северне и североисточне стране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стра |
очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господ |
е само чисте и опране него и застрвене, те да се иде по застирачу, који се истреса, а не по њим |
је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо |
да се растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запи |
д сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, те отуда и јаја, и доста стоке, те отуда изобиља и млек |
у одговори: „Е ракије имамо, господине, те се ми старији сваки дан прекрстимо и по мало поткреп |
ање је и њима казао да направе стотине, те су с њима и они рачунали исто онако као и лане с дес |
њене и преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, и за међус |
упе школске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у |
сам и радионицу за друге радове ручне, те упутио омладину промишљеном раду и дао основу за мно |
ве је године почело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није |
кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена за довршење мање треба |
Радиша рече Груји, да затрпа све рупе, те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржав |
Али се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеш |
д вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин министар преместио из вашега села.{S} |
црепом.{S} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходн |
а одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} И у прво |
на после по долинама и низинама извире, те поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је н |
о.{S} Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он састав |
онети са собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здра |
жем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и |
ебно и дангубно, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потре |
ао; ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни |
еоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривре |
аше долазак свештеников у велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Ра |
су управљене и обале њихове уздигнуте, те да се не изливају и не чине штету, кад већа киша пад |
е бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и н |
извади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; само Радиши никако ова вечера н |
} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у |
вара буквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи т |
ости, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и |
ло веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само с |
е они сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда бу |
ем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Преко градине и уче |
у две успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, |
е допуштао ни прут одатле да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једанпут рече Ради |
се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и |
је научио и бакарне судове да калајише, те загоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити |
вожђа и челика па и судове да калајише, те да загоричани не морају за сваку ситницу да иду у ва |
ица песак носили.{S} Неки се домислише, те нађоше плочаст камен па на њега метнуше по један или |
</hi> другу, па да их састружеш на дуж, те да добијеш <hi>летве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А |
постарало, да се изграде добри путови, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу |
који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ра |
уге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слушају као и стари, који осташе неписме |
књигама има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља |
ницу саму, па онда зађе по свој згради, те покропи сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за |
о је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, д |
ак основне наставе и како се он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме извођењу.{S} А |
м су почели да отварају школе у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих уч |
земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћ |
Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само пр |
дићи а моји добри старији ђаци заузели, те су не само научили у школи како се то ради, него су |
д није љутио, кад би они где погрешили, те не извадили лепо младицу, него јој повредили <pb n=" |
ју школу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блат |
hi>чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца да рас |
штеницима.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још више цркава и манастира и п |
а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и |
го се прочује и по околини и на страни, те невољници из белога света потрче тамо тражећи помоћи |
свако дрво шумско што расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио |
рио је и стружницу у најближој планини, те јевтино снабдева све село с летвама и даскама, те са |
о исто велика, што учитељи нису стални, те да што отпочну и изведу до краја, него их сваки поли |
Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n="328" /> мало одмори од плача и љутих бо |
само међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} Он се под туђино |
све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрављу ученичком.{S} Здра |
овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има по |
ележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либелом“. |
ници и лепога здравља и радости у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И |
ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и |
тај мрак с очију, којима се отворе очи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књи |
троба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша |
слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може непријатељу да даје отпора онолико колико би |
у на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или на модерне же |
дело његово остаће и по смрти његовој, те да слави име његово.{S} И оно ће се помињати „докле |
те да кваси Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али дру |
својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене правилно, у реду и на подједнаком растој |
ло, да у Загорици нема каната за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на по |
и је једне године био Радиши изасланик, те је знао његов рад и — није га преместио....</p> </di |
ан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се по |
{S} И они су се ређали један за другим, те су им заслађивали горчину, коју би осетили у чему го |
у грану на воћкама у дворишту Миљковом, те су оне изгледале као подмлађене и покалемио му пуно |
расла у коров а зимус покривена снегом, те је сад морала поново да се прекопа, уреди и засади; |
и убрусом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око округле |
нађе се код школе, и са својим сељаком, те су се разговарали докле год није ударило звонце да у |
} Остао је само Радиша с кметом Миљком, те су сели и поднели извештај министру.{S} За тим је и |
је, да се користи овим лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чис |
површину коју му треба покрити бусеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био гот |
дан је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{ |
окрију ћерамидом или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, да плану у пла |
} Сељани су почели да долазе још зором, те да хватају хладовину.{S} И долазили су непрестано, и |
о, да децу заинтересује радом и тактом, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погр |
и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокнађује овај људски нехат и неумешн |
вно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је само |
еделе, него дворимо као робиње цео дан, те нам преседне свадба!“..</p> <p>По доласку радосна Да |
S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећања, као најузвишенија, не мо |
је народ високо образован и просвећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам би |
пан.{S} Ту је за све и слике показивао, те су млади загоричани очима својим видели, шта све мож |
ли „интернат“ је непрестано напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети |
ликоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрави...</p> </div> </div> |
негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пруж |
цима по два гроша; други је лепо писао, те имућнијим друговима преписивао прибелешке по шесет п |
речари и циглари су убрзали свој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбу |
била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.< |
ј, само да пази, да јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе |
, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па |
ће, да му штогод спреми, па је наредио, те се код његове куће спремило и донело све што треба з |
ромашио, политички завадио и распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непо |
сваку рупицу замазао па после окречио, те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му дода |
од цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гр |
елеграф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породице и општине неподобне за већу дружбу и зај |
беху као бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике могло више утицати, и да су они сам |
х узе конац и учини све што је требало, те да мале калдрмџије отпочну посао и доврше започето д |
оси, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личио на Хри |
чио ковачки занат и дошао у своје село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и |
а ова пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, |
е подметао усправљену писаљку под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је ус |
ој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас тежимо |
прскала киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша о |
н да се насели, и село га је преселило, те му је остало само да збере оно мало берићета око кућ |
растове и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и ч |
да се намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се |
.{S} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устаните, погледајте у |
орње стране зимљишта кад је уравњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари |
штинске послове, за које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици данас нема н |
је давала по 5 — 6 литара млека дневно, те су тако имали доста и млека, и сира и кајмака, а сур |
ас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало подложи, а |
ити жени мојој <pb n="266" /> слободно, те и преко њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја |
лове.{S} У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, о |
у посумњаше, да му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} И дете је с |
и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је |
} Попречне је ваљало престругати укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставит |
да има и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом |
да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} По |
ро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољни |
х под конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и к |
„одмора“ Радиша рече, да изваде буквар, те поново прочиташе све оне редове, што су читали мало |
Мијаилова снаша даде један стари губер, те га разастрше по канатама газда Мијаилових кола и пос |
то, тај је народ много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и раде зајед |
с мајсторима и примали зидарски занат, те да после и они сами умеју зидати по своме селу, и Но |
вежбање у тим радњама усмено, напамет, те да се са задобивеним представама и појмовима ради ла |
учитељима законом загарантује сталност, те да се не могу премештати без молбе <pb n="396" /> и |
но, неиздељено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у својој ц |
„ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ај |
па јавите министарству да имате зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учин |
пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у кући још са |
акоме да повећамо његову личну слободу, те да се не боји једнога од највећих елемената; а друго |
шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким уг |
читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи |
ним узроком задруге све више растурају, те услед тога наш свет сиромаши и не може да учини за с |
е Радиша испричао оно што ће да читају, те да им је садржина позната, па су онда полако шчитава |
д ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да га не испрљате.{S} Завите га овак |
у, него им деца остају слепа код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се |
ем деца наша не остану слепа код очију, те се договорисмо да направимо мало школе.{S} Преправил |
ему очувао своје здравље и снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Господњем“ и радов |
на и поправака у њега, особито у кроју, те оно одваја од одела у осталих села.{S} Само је купов |
а Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још |
ње и сеобу.{S} Тада се често пресађују, те им корен не расте у дубину, него им се више жиле раз |
који се најпосле сливају у једну реку, те Загорица увек има довољно и најлепше воде; и усред н |
те заједничко и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћа |
овога села, уредио сам градину школску, те од ње створио мали расадник за околину; установио са |
<pb n="389" /> Подигао сам кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски |
овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавили и потребан алат за себе и продужили изра |
колико је добро: што је рођен на селу, те добро познаје живот сеоски, што је слушао и волео по |
ав столарски посао радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, како се граде и прозори и с |
и и покварили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="10 |
о <pb n="240" /> их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изостану.</p> <p>У току ов |
т и Радован прво одведоше децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{ |
послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу и добила место негде тамо у |
тарешина.{S} Отуда послови у нас рамљу, те приватни прелазе у стране <pb n="405" /> руке а држа |
Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од ко |
.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире двориште.{S} |
ни економи како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће х |
храну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не д |
а и љубав и послушност према старијему, те су се зато и задруге одржавале и јачале.{S} То је оп |
Покаткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут је уч |
е коња и однесе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати ми |
ја је вршила дужност женину и материну, те Даница више није дангубила у школи.</p> <p>Даница је |
и дренову, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини п |
овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за |
нине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је ч |
сто им жао, што морају да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу к |
набавили боље плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у прис |
е да штампају у књиге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови |
коли, и што је толико путовао по свету, те видео како други напреднији народи раде.{S} Али је с |
сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно |
јој их лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место уче |
{S} Пред школом увек да очистите обућу, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да на |
.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпоступније, а хартија је и најј |
неже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чисти |
едноме пријатељу своме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао је да живи |
стакленој цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради, како се вентил отвара |
да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он |
најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да поклоним, као газда Мијаило.</p> <p>— То |
они би се мали стидели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Мила |
толица високих, четвороногих, варошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и ка |
неписмен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а |
о сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те |
</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад нек |
бе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће |
е неписмени.{S} Подигао сам нову школу; те омогућио школовање све омладине овога села, уредио с |
рио је црепом и окречио, <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњ |
заменио сасвим новима или поправио.{S} Те су клупе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад де |
ићи правилним путем и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађати народ сам него интелиг |
ј механи две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио, па су се после малога одмора вратили |
о то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тат |
и ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одгов |
о вам свакоме по један лист хартије, да те десетке завијете овако и да пазите да их не изгубите |
ћу ја предложити господину министру, да те остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ств |
, свет је свет: има свакојаких људи; да те ко не превари и не наведе на какво рђавсто па да буд |
....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљив |
и!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротиња!< |
<p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И |
, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код ва |
па тако све распоређено и намештено да те осваја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне мој |
нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи р |
како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест година млађа.</p> <p>Посл |
је причала даље, како је мајка покупила те жалосне живе остатке страшнога косовскога покоља па |
неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне |
твори Учитељска Школа.{S} За управитеља те школе би постављен један човек, који је необично имп |
је издвојио четири свирале по гласовима те су мали свирачи свирали заједно, као у хору.</p> </d |
је хтео да помогне добрим загоричанима те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је |
њиге да сваки направи торбу с упртачима те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S |
о много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вам |
ле, да му је требало много више времена те да створи све.{S} Главно је, да све то нико није вид |
оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они пове |
је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицо |
искупи и више домаћина из околних кућа те примише учитеља и ствари му унеше у школу.</p> <p>Ка |
сном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако ј |
ти!{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, |
>прво</hi> слово оно слово што је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код ж |
није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватр |
овезују и употребљавају разне кутије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се |
се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да погађате и |
рече бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и ост |
да загоричане обучим, да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зидају од камена и |
ка и прекиде ову забуну.{S} И она приђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша п |
оносила младице крушке и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином крајем градине по оним н |
нешто од овога, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и |
остара да их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше д |
ако да га намести.{S} Радиша му помогне те наместише.{S} Онда му рекоше, да су они приступили г |
кад се завршује школска година па да се те две свечаности споје.{S} Свештеник му обећа, и од са |
а далеко одавде на све стране, и све се те земље, где он живи, зову српске земље и зна се докле |
бољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, ко |
а је надмашивала наше примитивне занате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, о |
д писана да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више |
у Св. Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хва |
и се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На та |
а. „Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Радиша потв |
је то, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све ли |
„Добро си нам дошао, господине!{S} Наше те село једва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо |
сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше по мало пасуља, кромпира, сира, кајмака, с |
земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на више н |
, побожан, искрен, правичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их јо |
нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се науке много допале као нове и посве корисне |
реба, те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради |
менији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да |
воју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!.. |
и радио.{S} Само му је рекао, да навали те да стигне другове.{S} И ово је добро утицало на Ради |
а првом месту позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и научите оно што је б |
пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз |
А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда |
и, како се овим набија камење у калдрми те да се чвршће држи, особито оно, које је остало више |
више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb n=" |
и најстарија кћи провредниле се по кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с раки |
} Добро си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам д |
ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији |
ш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив само потврђуј |
мо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре много доб |
ли како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, сам |
> „Јао, научићу, господине; немој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ он |
блато, како да чисте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће о |
м корен и жиле умоташе мокром маховином те понеше собом.{S} Бор су засадили насред градине а бо |
да не прети опасност, да плану у пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити о |
чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чува св |
одмах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, испод дугачкога коша општинскога |
школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, |
и толике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Ра |
ше упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге |
чу деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте н |
биђе све ученике, онда је код свих само те године накалемљено или засађено 30x 30 = 900 воћака. |
е, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо предруго |
ли си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си оти |
а видим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово |
тране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућивао |
е био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много и |
хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да на |
т кад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>између себ |
поступно, живећи у друштву, долазећи у те одношаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете |
Доцније је неки Ђурђе отишао у чаршију те изучио ковачки занат и дошао у своје село, те подига |
одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикивати једнога по једнога, да сутра дође ш |
ставио децу, ђаке своје, па иде по селу те обрлаћује људе некаквом новом <pb n="336" /> науком |
рекраћене оне што далеко стрче у страну те кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; |
е.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога с |
латко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, ма |
у и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у д |
и хиљаду година</hi>.“ И не само што су те куће трајније од данашњих брвнара, чатмара и кровиња |
ш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</p> <p>Радиша се сад запрепаст |
.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те невоље, да им поправи храну и да добије више времена |
рече Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Ради |
е.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те приновио нешто од одела и покуповао неке најпотребни |
ажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њ |
е нама <hi>школу</hi> саградили!</l> <l>Те да у њој сви редом <hi>учимо</hi>,</l> <l>Своју <hi> |
l> <l>Да одлети на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Ју |
видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и |
то само поклони и хладно рече:{S} Извол’те господине!“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? ра |
ност не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! рече Даница.</p> <p>Радиша сасвим механички |
, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> </div> <div |
сити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</p> <pb n="262" /> <p>Миљко |
а!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви прим |
и тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиља |
ди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти са |
та од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан још жешће. |
у кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш |
одите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да пођете.“</p> <p>Дође и Недељ |
дити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредн |
ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвал |
и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и у |
људи говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у |
а га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје |
.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње и на камениту земљу, него на родн |
до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с душе, па пр |
.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е |
жеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— Они мене слушају за друге ствари |
онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша |
оназађене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју величину |
ју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да н |
молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још в |
господине, на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвал |
ћа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ запит |
нас родили и одгајили родитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси |
S} То не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се |
> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је бил |
.{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велико слово?..{S} Е |
и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у ово |
још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, |
шта није отето, само кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и в |
ви направили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам ова |
Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је |
, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Које слово треба велико?..{S} Како је те |
} Које слово треба велико?..{S} Како је теби?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како је т |
е ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?..{S |
о од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из гомиле |
одине, од нас двадесет што смо долазили теби у школу, два су жењена а тројица су испросили дево |
ељи.{S} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњем <pb n="335" /> „постојећем |
ао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи го |
Слушао сам да људи говоре много добро о теби.{S} Код тебе је и мој Крсман научио писму.{S} Па к |
а позив само потврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</p> <p>Р |
вари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Д |
велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите т |
овај дође, он га запита: „Томо, колико теби доноси она градина испод куће?“ Тома сасвим искрен |
и вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти ж |
ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам |
lepage"> <p>МИЛАНУ Ђ. МИЛИЋЕВИЋУ</p> <p>Теби, сјајном сену твоме, поштовани учитељу и пријатељу |
ну.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у о |
вршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су они онако |
и на оволику грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно нег |
/p> <p>Истина ово није лако.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо |
објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и грозотама својим, то о грађењу ш |
ст у извођењу једнога плана сносила све тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он је непрестано био с |
онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, што се радило наопако, натрашк |
о здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе савладати полако.{S} Из једне коштице или семке |
и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је |
е најпотребније.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они |
ао је неки голем респект према Радиши и тежак дуг захвале према оваком раднику, не знајући како |
.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај рад пун т |
ли, да су примили занат, који није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на културу |
је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши други један |
књигу.{S} Јер је данас, господине, све теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде |
есме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија осећања, |
ни више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао гласно: „<hi>Не могу |
ије био у мучнијем положају, нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И дође и на веч |
о прво простије и лакше ствари па после теже.{S} Много је чинило, што је столар из чаршије сав |
миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија осећања, па докл |
од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак |
и још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, него сте још у добу младости, таман мало |
наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ћ |
у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној деци, којој је неко из куће погинуо |
још нежнији.{S} Заклањао је од свакога тежег посла а у слободним часовима читали су прекрасан |
им путем: од ближега даљему, од лакшега тежему, од простога сложеноме.{S} Напоље с неприродношћ |
а последњега не може знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успех |
ува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кок |
ш је избегао, код малих ученика, јер је тежи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем добр |
а.{S} И они други предмети нису му били тежи него прошле године, јер се и сад учило онако исто |
е много издвајала од сеоскога живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је |
о се опажати и на имањима, јер је свако тежило да заузме правилну четвороугаону форму.</p> <p>К |
а било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они дело |
их доводили са стране.{S} И докле данас тежимо <pb n="351" /> да сваки буде писмен, па био чино |
особито за онај савршнији живот, којему тежимо, и на послетку оно што је забавно.{S} Тако је ст |
ма сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мало.</p |
ју.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају правилни и пријатељски о |
ао само оно што нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривреду и здравље.{S} Зато је овде |
инило му се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p> <pb n="290" /> < |
нагу, и своје очи и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово, о |
" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим пре, што му је ово требал |
не први пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и |
ан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му каши |
го све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше да му загревају врућим цреповима. |
удио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом дават |
дана.{S} На послетку посумњаше, да му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје да с |
у не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да сп |
S} Радиша зато нареди, да скувају слаба теја па да засладе и да му дају по једну кап на кашичиц |
</p> <p>Сад се капетан збуни па запита, тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како говорите п |
ва тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добро да |
превео у IV а Даница свој II у III.{S} Тек треће године, кад су четвртаци свршили и прешли у п |
те.{S} И код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова се основа |
м готов, особито у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак |
како ће деца најлакше примити.{S} Онда тек долази право учење и то прво онога, што је најближе |
рв на памук“.{S} А радикална је странка тек права „народна“ странка, од народа самога и за наро |
и Божићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S} И <pb n="26" /> они, који су били посп |
без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <pb n="209" /> сад у другом |
појмовима ради лако као и с другима, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда не |
уљудност и пристојност или владање, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} А од овога д |
у којој школи зависи и напредак њен, па тек на друго место долази начин, како ће се то предават |
ни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда пере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде |
ветитељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба „црквено пјеније“ и захваљив |
"170" /> да слаже први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао |
ошло као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Радиша имао право, кад му је говор |
како Милан ружно иде напоље и да се сад тек мало смирио, кад га је окупала.{S} Одмах се договор |
јесен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопати целу |
разно пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{ |
и познавалац многих заната.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен на селу |
а је школа преобразила Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није у |
је било места за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато м |
је као писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n |
Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и новој |
иљану.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непријате |
у, којом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико новца има у Загорици по пајанта |
погледати сада двориште.{S} А колико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да вид |
е или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то пра |
ко су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ће о |
у ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и |
постала мали расадник за ово село.{S} И тек је настао распуст школски, да се обоје одморе и осв |
и да подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и неколико година, кад су наши стари за |
Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{S} |
авна скроз отворена и прозори затворени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И данас многи нису до |
ослу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу и буд |
рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни је |
међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да га ко |
мајка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара душа у |
зивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико су им они и позајмил |
а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су видела дело руку својих.{S} Али |
цијасте, тецијаху; текао сам, текао си, текао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље. |
ијасмо, тецијасте, тецијаху; текао сам, текао си, текао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и |
цијаше, тецијасмо, тецијасте, тецијаху; текао сам, текао си, текао је, текли смо, текли сте, те |
е пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али је с |
су људи поседали с Радишом.{S} Ручак је текао као обично: по једну за добродошлицу, па онда сир |
ad> <p>Не могу вам причати више како је текао и напредовао овај Радишин миран и поступан рад ов |
а здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи, загоричка је школ |
ви и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао.{S} Цело је село сазнало за ову радо |
а да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђаке, друг |
ецијаху; текао сам, текао си, текао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађ |
као си, текао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Граматика |
као сам, текао си, текао је, текли смо, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: |
во је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: од једнога краја другом па натраг |
е могу да појме вредност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом својим у ко |
бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, чувања |
он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за непаж |
ле „течем, течеш, тече, течемо, течете, теку; тецијах, тецијаше тецијаше, тецијасмо, тецијасте, |
те заједно, да чините једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да ч |
вирити и у <pb n="42" /> тајне човекова тела и видети, како је оно склопљено и како живи, и у т |
етању и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Ал |
најпотребније, на пример за геометриска тела, онда се могло поћи и даље, грађењу разних кутија |
оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота, |
мијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по |
ла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n="77" /> он спре |
..{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за <hi>маче< |
еома ретке благотворне установе пошта и телеграф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породице |
има и своју цркву, своју школу, пошту и телеграф па и своје новине, које доносе само новости из |
, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни телефон, ни парне бродове и железнице, ни |
{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавају, да се разговарају |
равље дакле пре свега и за душевни и за телесни развитак човеков.{S} Зато и деца прво да буду з |
} Тако и онај, који гаји животиње.{S} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помаже |
ни за свој морални, материјални, умни и телесни напредак онолико, колико би требало и колико су |
дењем омлитаве.{S} А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи |
S} И деведесет и девет болести од сто и телесних и душевних или моралних у деце долази од ове х |
раду.{S} Интересовало га је, како се на телесно кретање и здравље, на певање, цртање и лепо пис |
сту у здравој атмосфери, развијајући се телесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле |
лан, па ето не само правилнога развитка телесног и душевног него и усавршавања у раду и спремањ |
ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни телефон, ни парне бродове и железнице, ни стеарин и гли |
ће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, уб |
настике довољно.{S} Ето и гимнастике за тело, и гимнастике за око, и гимнастике за дух, који им |
ховну храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p> <p>Те |
шу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија тело; хладноћа унутарња, душевна, убија душу.{S} И деве |
змом, напоље с дресуром која не развија тело и душу поступно и правилно него насилно и накарадн |
е, да душа може напредовати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, |
што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер |
у, и да ова пића пале и сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: |
от људски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да |
ато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врлин |
асти читав и савршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, не сме да закржља |
а је душа дечја <hi>тражи</hi>, као што тело тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi |
те детету као и пупољку.</p> <p>Као што тело расте полако, тако и душа расте полако.{S} Њен се |
дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само је трошила сн |
лесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и у |
То су: шала и примена у животу.</p> <p>Тело и његов развитак у почетку су важнији а после осва |
<hi>људи</hi> израђени више него у нас: телом развијени и здрави; знањем богатији, а, писменошћ |
.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно један на другога, тако исто и још ма |
спавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} |
и бележио како је које дете развијено и телом и душом, јер је опет са сваким нешто проговорио.{ |
у човекову.</p> <p>Људи нису једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да т |
а.{S} Тај раст омеће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чувати</hi> о |
спеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива |
себи.{S} Једна је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмо |
дан их назва „живом крастом на народном телу“, на „господу“, ове „изелице“ народне, и на минист |
и ум се донекле развијати и у болесном телу, осећања се извесно неће развијати како ваља.{S} М |
и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се нај |
Жеља за вишим образовањем</head> <p>Ето тема за младу душу Радишину, о којима је могао да мисли |
могао израчунати колико треба камена за темељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, дасак |
о је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду, за семе, из којега |
ви послови напреднији, кад им се овакав темељ полаже још и у овим малим школама и у основној шк |
ваку грађевину и да је постави на здрав темељ и на њој изведе све до краја.{S} И после и непуна |
ини <pb n="237" /> прешао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> <p>Прво |
би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити јасне представе о количинама и |
ер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо окарактерисати ов |
и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неколико дана није било у селу живе душ |
оворио о њему, он није говорио само као теоретичар него и као практичар, и ово је последње било |
и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање |
принципе, које је до сад познавао више теориски.{S} Особито га је интересовало, како ће да изм |
савремени пољопривредник, и то не само теориски него и практички, као и инжињер, мајстор и поз |
рану, него положено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим се троуга |
по њима и по киши и по снегу иде као по тепсији; и прави као стрела, те да се кривудајући не гу |
не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} |
а му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до кад в |
добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече |
ци иду у разним правцима, како их ветар тера; да <pb n="190" /> ветрови нису подједнако хладни |
по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их |
е смеју и да кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} И у младој души његовој ова је |
ор на друго и запита га, докле су данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе уну |
е, него да их зовем.{S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} |
о је добитак, рече Радиша, да никога не терамо силом да пије, па ће после све мање, и свет ће с |
А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошл |
и су немарљиви и ленштине.{S} Њих треба терати на кретање, и у њима поступно будити интерес.{S} |
ивотиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не тераш н |
пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi |
седаше и одахнуше, као да су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је наш |
е кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{ |
е и тебе.</p> <p>Капетану се свали сињи терет с душе, па пружи руку и Миљку и Радиши и рече:</p |
рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с душе.</p> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не |
, песка и камења па и ма каквога мањега терета.{S} Зато су загледивали сваку чивију и питали се |
ано, сад нису имали потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно иш |
жње и одвратности према њој.{S} Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитању, које данас не |
устрија.{S} Кречари су сваки бољи камен тесали и чували за прагове пред кућама.{S} А кад се вра |
н цреп и креч освојили су околину.{S} И тесан камен поручивао се из Загорице.{S} Њихови „мајсто |
ати прагови на кућама него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми |
ца, направљена на месту старе од самога тесаног мрамора из овога села, те се бели као Студеница |
ио велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да је као саливен и да га ни највећа во |
мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удар |
нда погледа по сељанима којих беше пуна тескобна загоричка школа, па <pb n="210" /> мало јачим |
и пространа загоричка школа већ постаје тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све <pb n="378" |
за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да ози |
ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачним и чађавим кровињарама, у којима не види |
ој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да и |
у једном потезу?{S} Онда му објасни, да тестера могу да се удесе, да стоје уближе <pb n="212" / |
па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Радиша му о |
стругао онолико пута више дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их у |
а и питао га: зашто не намести неколико тестера напоредо, па цео трупац да се струже у једном п |
лопату, грабуље, даску, греду, сврдао, тестере, лишће од разног дрвећа, глисту, змију и рибу, |
метле, једну секиру и једно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у Загорици нико не имађаше тако те |
у ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Радишу је интересовала о |
реба да се скроји и куда треба да прође тестере, па рече Груји, да овуда преструже.{S} На криви |
еца, и кад Радиша одобри, она дохватише тестере, да сама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га |
ва (јер у Загорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали но горели онако, читав |
о?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима, и чистаљке за о |
пут сада видеше у своме селу дунђерско тестере и да се стружу дрва за огрев!{S} Радиша је ову |
о, толико га је зачудило, да само једно тестере ради.{S} Одмах је призвао сопственика и питао г |
к стружници.{S} Стругар купио још једно тестере, па се мучи како да га намести.{S} Радиша му по |
буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом састругао сваку суву грану на воћкама у двор |
и руке, на дрвету, на тезги са стругом, тестером и сврдлићима.{S} Па и ово, опет, по тачном нац |
60" /> је ишло доста тешко „дунђерским“ тестером, али је Радиша имао своје мало, којим је могао |
рави ногаре за стругање дрва дунђерским тестером.</p> <p>И Бог је хтео да помогне добрим загори |
је него широка.{S} По варошима је таква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да је то |
.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као у тестије него широка.{S |
цркве!..{S} Шта је оно испод цркве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте као тестија, али јој уст |
н чекић, по оке свакојаких јексера, две тестије, 30 букварова, 30 камених таблица, кутију крижу |
те као тестија, али јој уста нису као у тестије него широка.{S} По варошима је таква тестија и |
ку пресече и семе истресе па га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шик |
n="65" /> <p>У том дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све ре |
памети.{S} Газдарица му даде да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат све |
о, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} |
зготовити боље него поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе в |
hi>, то је тетка, па се из милости зове тета, као што се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то |
/hi>, то је кад дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из милости зове тета, као |
пословима, и да оде до удатих сестара, тетака и друге родбине.{S} Па при свем том кад се сврши |
ете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из милости зове тета, као што се за сестру |
ко завадили и закрвили.{S} Ми личимо на тетребе, за које причају, да се ухвате за кике, па се в |
и, који су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што ј |
онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се |
миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближи |
у и његовом утицају не само на зидарску технику него и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је з |
визору се учинило, као да су дошли неки техничари, агрономи и земљомери па се преобукли у сељач |
чете, теку; тецијах, тецијаше тецијаше, тецијасмо, тецијасте, тецијаху; текао сам, текао си, те |
тецијах, тецијаше тецијаше, тецијасмо, тецијасте, тецијаху; текао сам, текао си, текао је, тек |
чем, течеш, тече, течемо, течете, теку; тецијах, тецијаше тецијаше, тецијасмо, тецијасте, тециј |
ецијаше тецијаше, тецијасмо, тецијасте, тецијаху; текао сам, текао си, текао је, текли смо, тек |
ш, тече, течемо, течете, теку; тецијах, тецијаше тецијаше, тецијасмо, тецијасте, тецијаху; тека |
течемо, течете, теку; тецијах, тецијаше тецијаше, тецијасмо, тецијасте, тецијаху; текао сам, те |
арији „склањали“ глаголе „течем, течеш, тече, течемо, течете, теку; тецијах, тецијаше тецијаше, |
ијаило додаде: „И здрава је, господине; тече управ испод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег пок |
.{S} За тим је пазио, да његова настава тече <hi>поступно</hi>, не оптерећујући децу, <hi>приро |
његово.{S} И оно ће се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од кам |
“ Они су најстарији „склањали“ глаголе „течем, течеш, тече, течемо, течете, теку; тецијах, теци |
„склањали“ глаголе „течем, течеш, тече, течемо, течете, теку; тецијах, тецијаше тецијаше, тециј |
да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањем онога што оне значе, |
и“ глаголе „течем, течеш, тече, течемо, течете, теку; тецијах, тецијаше тецијаше, тецијасмо, те |
у најстарији „склањали“ глаголе „течем, течеш, тече, течемо, течете, теку; тецијах, тецијаше те |
ју одмах онаки какав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста |
о; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, |
у јунаци.{S} И ми <pb n="395" /> морамо тешити томе: да се ове сметње отклањају и да се просвећ |
ко је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{ |
рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говор |
дали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајала?..{S} А за |
адиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува шк |
ити и изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је најб |
дговори, да то није много, јер они раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговор |
и најтеже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле и дељиве и недељиве бројеве. |
том поседаше и одахнуше, као да су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка |
не каже да је и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја народност.{S} Он |
продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p>Добро је да буде |
ли нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима, кад други решавају о нама!...</p> < |
разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но шт |
а мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојк |
е! рече одлучно газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико |
ови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца |
то није предавао, јер је то почетницима тешко за разумевање и да ће то они учити доцније - надз |
ином, паоцима и наплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} |
ало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, речени |
а су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје онај л |
ко им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли и бољ |
кривинама <pb n="160" /> је ишло доста тешко „дунђерским“ тестером, али је Радиша имао своје м |
теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласн |
жавне и опште народне установе, онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће.{S} |
S} Али научили смо се, господине, па је тешко одвикнути се.</p> <p>— Није тешко, деда, само кад |
ути.{S} И овде су видели двоје: како је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозденог |
ута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађати камење и денути га у куп са шупљином изну |
горицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била некрштена |
то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотине к |
па је тешко одвикнути се.</p> <p>— Није тешко, деда, само кад људи хоће.{S} Како су се полако н |
е никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига најлакша на свету; и ко год хоћ |
алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирим |
и оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без |
исати то; а, обрнуто, оним записаним се тешко ствара оно у глави.{S} Зато прво очигледност и оч |
каменитом земљишту, где се друго дрвеће тешко прима.{S} Неки су после покушали, да од њега поди |
она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао |
пи према другоме па и себи самоме.{S} И тешко ономе, који није осетио довољно топлоте и од пеле |
и пак не само да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, |
шко дете.{S} Ево да напишем!..{S} Је ли тешко?..{S} Пазите још једанпут!.. (Сад читају развучен |
А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч написати ласно с |
{S} Трећу!..{S} Ко може сам?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите сад оно испод игле!..{S} Пазите: с — |
— с — и, <hi>ниси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е видите, овако полако можемо да читамо све |
Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко |
ресађују, <pb n="284" /> него да се они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде на време, у |
— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја. |
, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, што се |
леко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи овако добри и |
није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка запла |
ко је и њему после сваког распуста било тешко да почне да пише, и како његова сопствена рука ни |
ије противио, да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини ма |
не и девојке; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </div> |
занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у свему напор |
ко и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне растурен |
једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни |
, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како |
b n="284" /> него да се они тешко, врло тешко, примају и кад се пресаде на време, у јесен и у п |
размишљања један одговори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ |
прилици, али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и з |
да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мало одморит |
на <pb n="117" /> основицу, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и показа: да |
да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну с |
егде је и компромитована, а наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима ново.{S} За ме |
er" xml:id="SRP19102_C6.1"> <head>1.{S} Тешкоће</head> <p>Онде где би старост, мекуштво и слаба |
пет векова?...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне |
осла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већи |
</p> <quote> <l>„<hi>Боже</hi>, правде, ти што спасе</l> <l>Од пропасти до сад нас;</l> <l> <hi |
морили, кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није сп |
иза стола, поче овако:</p> <p>— Кмете, ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазна |
браз, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подигао си ову |
i>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то д |
и крижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари табла, а |
<hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад каж |
га Радиша.</p> <p>— Пре ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори он као стид |
оворио оним црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с младом твојом данас венчао, да живите заједн |
а га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Ради |
нпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало |
тао и рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} Ти си претекао свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти |
иша му одговори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казива |
па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само |
на.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ни |
иљку: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико смо се мучил |
него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и |
а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти праћамо; а то |
се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си д |
најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си |
ћи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, пр |
зите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (т |
здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да на |
да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша нова школа, кој |
</p> <p>— Кажи, Дано; кажи слободно.{S} Ти господина знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њем |
тну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један корак, који је најважнији у животу |
{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова уте |
људи гласати, одговори Радиша.</p> <p>— Ти можеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слуша |
да га питају.</p> <p>— Јанко, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву д |
аже а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видо |
И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радов |
па рече: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: |
а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (ч |
ти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, први — други.... и тако даље |
а) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти дру |
т врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва доче |
е одавали овим пословима још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће и градили |
е и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипут не прек |
данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, што је говорио оним црквеним јези |
јаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори |
постојећем стању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да буду п |
ашњи дан, на дан Крсног имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не г |
леда: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ |
Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и ја |
.{S} И почеше запевке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке |
n="324" /> Узех, Крсмане, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђе |
{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав |
а се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу |
порез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Не |
абогме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па |
е; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Не може |
} Ти знаш наше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је |
у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти |
за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, не |
да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сва |
Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се сусретоше погледи:{S} Р |
де ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како |
ко власт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: што је погрешно извештена.{S} Н |
едаде матери и рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у |
ражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и дуговечно!“</p> <p>И Радова |
лати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш |
Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но шт |
е примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“.</p> |
у, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величан |
јемо, пристајемо; хоћемо, хоћемо; хвала ти господине на томе! чуше се многи гласови из гомиле.< |
рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда позове |
се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нек |
ку твојих и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, најбољега сведока твога труда, и од села |
део, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} |
и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и |
баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да |
оносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње и на к |
ље.{S} Примајући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе |
и достојанствено као увек рече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> б |
као?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све шт |
„Ово ти пратила моја снаша и поздравила ти се много.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га пр |
емо сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за |
ине по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома |
еби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиш |
ор учини бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то тво |
иш којега доброга певача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише лакомислен, не |
неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрза |
о свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелети т |
већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви обрните |
абука и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учитељу и |
у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се поб |
говори оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади к |
оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад да дође |
о.... рече Радиша.</p> <p>— Дакле преча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не в |
и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! благосиљаху сељани, пли |
ову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако како вел |
а превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газд |
— „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Ра |
и ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дање, до највећега.{S} Сад се сви |
осподин Радиша испроси нашу Дану, и сад ти је зет!..{S} Неки жар посу младо лице Зорино, и не з |
одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ или против народа.</p> |
боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо предругојачавати.“</p> <p>„Ја с |
{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да упитају и |
више да научи, него и да види како живе ти народи, који су измакли од нас тако много.{S} Јер му |
ћу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан живот отишао даље у на |
а падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, |
подина министра, да га врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли ва |
ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спреми |
рече један.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је |
ап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем, како да не позн |
<p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Гру |
ба велико?..{S} Како је теби?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које с |
јице пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, одгов |
што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што |
у ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлу |
ња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и тр |
Најпосле рече Радован: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало поб |
„Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, зна |
рече Радован: „Жено, врати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И з |
свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле |
ња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озебао сунцу“....</p> </div> |
и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких |
то да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и пр |
од камена ником ни камена: <hi>трајаће ти хиљаду година</hi>.“ И не само што су те куће трајни |
одине, у торби,“ рече један. „Прогореће ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрек |
је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша |
првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне |
чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам |
о и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив само потврђујеш оно, што св |
еклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га прескочи.{S} Онда он |
уђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о |
и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби |
.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и господин“.{S |
епшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p> <p>„Госпо |
а да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и п |
ане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле стигне.{ |
тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе к |
њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и зн |
д си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинове ствари и одвести господина.“ „Мож |
за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћ |
веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, |
сте још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капетан, |
м као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш толико ра |
одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолик |
у, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И, реч |
ака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као и ово, сам |
ад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и |
мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И |
ти (најмањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већ |
кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову школу да |
јужни а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ов |
Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад |
али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам |
Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и о |
!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си тол |
ам ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја н |
власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те |
ко су истрајности и усталаштва показали ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће т |
не морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пред нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни |
мо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо предругојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад био |
, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала њему, <pb n="41" |
ајвећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с |
дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, Крсман |
ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у с |
посао своди на међусобну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То није права политичка борба и у |
гинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да дол |
знам, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— А |
пратим пандура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети господинов |
Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као опет мало з |
диша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ |
твој може рећи коју паметну и пожелети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један корак, ко |
ена.{S} Но де сад да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> |
ри му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она |
ницу своју за сваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више |
> <p>— Врло добро! одговори Даница: нек ти је срећно, Грујо!{S} Таман да нисам сама!..</p> <p>И |
Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бо |
та велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је б |
{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чу |
анас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека |
ни, а он онда одговори:</p> <p>— Стојим ти добар, господине, да ће се све село обрадоват’ и да |
Посвећује овај свој рад</p> <p>Захвалан ти</p> <p>Писац</p> </div> <pb n="4" /> </front> <body> |
а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда |
41" /> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико |
о па му сасвим одлучно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не |
кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је срећно!{S} Моја кућа и моја |
доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Радо, па купи лепињу!“ И даде му десет пара или мар |
пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и поздравила ти се много.{S} Оздр |
они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу |
рале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се п |
р преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, о |
у ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али |
против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати |
ао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти у |
упита капетан.</p> <p>— Господине, како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали с |
ишао, упита Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти се ово допада, господине?</p> <p>— Не знам мени, нег |
дило него одмах одговори:</p> <p>— Како ти рекнеш, Миљко, и како људи рекну да је право, тако и |
па простодушно као увек одговори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво |
тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — св |
ако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> |
де; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад |
емо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега човека, рекоше ови Радишним јуна |
усправљају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождество Христово, да нам осван |
оље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најч |
ћ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо |
тидом рече: „Ево, господине, донели смо ти мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па |
е дат’ да га когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} На |
и.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се нико није пожа |
са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и |
оже се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград без виноградара — |
ући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p> |
<p>— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњ |
оградара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рек |
оклоним, као газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по шт |
уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће |
ије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не |
агради по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у к |
о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га написано око, <hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите к |
Сад ћеш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?</p> <p>— Дошао сам, господине; |
се чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, |
чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је далеко; |
биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да в |
ш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они с |
, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти в |
оне послове, што их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те п |
а; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову кућ |
рече капетан.</p> <p>— Господине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S |
е кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то |
<p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрену Радиши |
урисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па после окречи |
у школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тр |
елимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти |
ол’те господине!“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чул |
га, који није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо |
ји ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учите |
иљку чисто би криво, па најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али ма |
родужавао разговор докле кмет не рече: „Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да с |
па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крил |
Миљко саслуша ово пажљиво па одговори: „Ти, господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те |
руго да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиск |
године и саму тезгу, која је најскупља; тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, ко |
, онда пасуљ са сланином и пастрмом, за тим кокошку печену на ражњу и најпосле кајгану на кајма |
е чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ев |
јвише на доксату и под стрејом...{S} За тим је Радиша отворио све прозоре и метнуо два — три др |
hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова настава тече <hi>поступно</hi>, |
и а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунали са десетицама па их је Радиша пуст |
а за тим и са другим предметима.{S} За тим су све то огледала на памет, без очигледних средста |
јлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија о |
едали, колико пута може да изиђе.{S} За тим су тражили, колико деветака има у сто, колико осмиц |
доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају школе у Србији, те да буде пи |
брига о сваком детету појединце.{S} За тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све она |
ти госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их.{S} Дана се са сваким п |
само тај ум употребити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, |
децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове, д |
шне загоричане, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и највише су се чудили |
мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда |
шту него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распоред, где ће које дрв |
д више или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, г |
еко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, да питомци њини из њих |
, и пре писања, почела да цртају.{S} За тим су цртала поједина слова печатана, мала и велика па |
сели и поднели извештај министру.{S} За тим је и кмет отишао и остао је Радиша сам с Грујом.{S} |
зале велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша |
е, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, како се |
сле на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} За тим су све то огледал |
а, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову књигу |
ијаилова унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Рад |
обим округлога отвора за чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још једну |
ако Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Мили |
ике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им онда |
дељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столица у |
, толико су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијега.{ |
ле мобилизације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и грозотама |
са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачунали с |
за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као да |
ест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, попр |
ли своја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>село< |
запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, што |
, који су подсећали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да уз |
мати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати за ш |
ове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градовима или варошима живи наш народ српс |
ђе у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором и задовољио.{S} Таква су општа питања иск |
екле и потребна.{S} Има мишића, који се тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем |
пре нож!...{S} Можете ли да се посечете тим ножем?...{S} Зашто не можете?...{S} Које му је дршк |
намештено и на тој страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} Али ј |
у много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврше ону грађевину шт |
инила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb n="151" /> Радиша наред |
алеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они још, |
ци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им |
е толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусе |
не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пренели и многе мане унутрашњ |
49" /> не би могао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, него се сваки |
све стране.{S} Зато се народност наша у тим крајевима не увећава, као друге народности.{S} И, а |
њиним одношајима, после тога вежбање у тим радњама усмено, напамет, те да се са задобивеним пр |
а њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па |
горичка школа одвајала од других школа, тиме:{S} 1) што су учитељи њени имали само по један раз |
љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И |
благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се |
у страну, и школе се опет затварају.{S} Тиме је решено и ово питање. —</p> </div> </div> <pb n= |
онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може непријатељу да даје отпора он |
не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде мање |
вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први политички збор у Загорици.</p> |
беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да т |
гу“.</p> <pb n="8" /> <p>Сви заћуташе и тиме готово примише ово Јоксимово извињење и предлог, д |
отрова</hi> пићем.{S} Немој се поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, д |
преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, и за међусобну др |
ико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то много.{ |
из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то |
а.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} З |
говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да |
је Светозар Марковић имао на уму овакве типове кад је рекао: „Сва разлика између садашње и пређ |
неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „народно“ и за „ |
/> он слободно управља собом.{S} А рат тиранији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било тутор |
што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „готован“, „изелица“ и „кожодера“ народни.{S} |
лако певала ону; „<title>Соколови, моји тићи</title>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна |
тридесет гласова начињене све речи и са тих тридесет слова можемо да напишемо све, што год хоће |
и, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и непис |
да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласова начињене све речи и са тих тридесе |
до надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити са стране и |
ке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у свету, од најпримитивнијих па до нај |
и.{S} Око Загорице су друга села.{S} До тих села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих оп |
адимо на томе, да народ дође потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се ј |
дину.{S} Зато је одмах поручио неколико тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини |
по 0,80 у ширину.{S} Онда је требало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети |
е може помоћи песак и друга земља.{S} У тих народа има фабрика и читавих трговина с ђубретом; п |
ислила, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није |
а је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву побожну молитву, а гл |
з образе.</p> <p>Онда се Радиша полако, тихо и достојанствено попе на узвишицу, где беху поп и |
терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напредак онолико, колико је допу |
с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вр |
ки је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи</hi>“...</p> |
ого незнања и неумешности.{S} Слушао је тице како певају по шумама и воћњацима, гледао је како |
оје расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојава, |
сти више нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{S} И по трговин |
ог дрвећа, глисту, змију и рибу, перо и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље |
његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је целе године при оном простодушном „Боже, |
бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, чувања његова и отклањања онога што га уб |
зити још само две године.</p> <p>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих ј |
рсте па да седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају |
струже са засуканим рукавима као прави „тишлер“, докле му грашке зноја не облију чело и даску н |
изичке радње и производи разне пробади, тишње, катаре, запаљења и тако даље; а хладноћа унутарњ |
е вуку лађе, машине мељу брашно, машине ткају сукно и платно, машине плету чарапе, машине и пиш |
ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
да остане, и што је пре држао (турско), то да остане сад <hi>његово</hi>.{S} И тако земља: њиве |
нда ћемо најпре метнути на сваку по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по |
а, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више |
>поп</hi>, знате шта је; <hi>попа</hi>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко |
дете зове мајку своју... <hi>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће? |
Да читамо ово испод табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: та жена, та њива, та ливада; <hi>те</ |
ело, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетк |
кад дете зове оца тата; <hi>тета</hi>, то је тетка, па се из милости зове тета, као што се за |
се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита< |
би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба |
жена, та њива, та ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те л |
i>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад к |
жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је кад неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; |
о на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>с |
а шта се протиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад не |
је у сну нешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} |
је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо нешто... <hi>Нана</hi>, тако по неко де |
о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ов |
падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</ |
i>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?. |
знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; |
а је то оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је о |
</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због |
о, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремо |
о коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико |
ма ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је у |
е ни он извода из „протокола крштених“, то је он записивао све из реда, по казивању очева, и бе |
ицима кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, па сутра опет да |
и ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруга напреднија, што су задруге напредније, |
редак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на |
народ и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат савршенији.{S} Само се њего |
него да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она |
p> <p>Дође и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад пр |
ла.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршил |
у.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у |
други свет, то видело што је у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, |
оћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кме |
ди на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друг |
рави с главчином, паоцима и наплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену |
суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је с |
о је више напредовала Радишина градина, то се више загоричани скупљали као на чудо.{S} Загледив |
томе, нама је овде у школи ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зат |
и није било радника и радничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да г |
и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала |
еца мало имала кретања за време одмора, то он нареди да изиђу с места и да се разреде по школи |
да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта |
о: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} |
а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} |
Јер кад кажемо: народ наш и земља наша, то су гробови наших старих, то су гробови наши, и то је |
о год не усавршава рад и живот човеков, то не усавршава ни самога човека; а што усавршава ово д |
ецу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о правом ручном раду није могло бити н |
е је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да |
еци, да су сви прешли у старији разред, то их је Радиша пустио, да се до Петрова дана одморе, а |
и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, па |
и клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, то покорно молимо господина министра, да нам изволи пос |
ма колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за песак?{ |
читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} |
напреднија, што су задруге напредније, то је и село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је |
и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст поузданији; он онда не лута и не удара стран |
мога човека; а што усавршава ово двоје, то усавршава и човека, и обрнуто.</p> <p>На првом месту |
оје ђаке, други разред, а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено н |
рист данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господине министре, да га одмах изв |
жим гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с и |
А пошто је све било набављено на време, то су одмах могле да се раздаду књиге деци и да се отпо |
одужења наука и проширења своје спреме, то учтиво молим господина министра, да ме изволи постав |
илно и накарадно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — никакве вајде о |
е може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград без виноградар |
и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша б |
иде напоље!“ — „Право велиш, господине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо да направимо“, до |
ворицу и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече или промени у новац, у паре или друге делов |
кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове оца тата; |
<hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад д |
та је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <hi>сео</hi>, кад неко дође па седне.{S} Кажит |
треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је <hi>нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н |
А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</hi>, кад отац зове своје мушко дете.{S} |
{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; знате кад се каже за страшљи |
А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се накоси по ливади, па се |
<hi>о — н</hi>: шта је то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за некога, који није овде |
то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за |
!{S} И што се зидови издизали све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зида |
ти а земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} За неколико дана градина је проширена |
лове и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избо |
ео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S} На послет |
д.{S} И што су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао |
јмлађа, радикална странка.{S} Либерали, то су они опробани „власници“, „кабадахије“, „курџони“, |
поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи сав |
аде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад |
ег размишљања један одговори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи. |
едовати даље, и тако даље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће |
ена и времена за довршење мање требати, то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да п |
емо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и умешности.</p> <p>Зато |
а, а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сун |
.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да |
а није ни знало ни говорило о политици, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем р |
мо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} З |
<p>Што су се више приближивали вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду |
но што ради у њима, што креће напредак, то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без м |
Радиша јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме.</p> </div> <div type="chapter" |
да ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристану; <pb n="245" /> а они ће дотл |
егобама, страхотама и грозотама својим, то о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> |
дбом Радишином један стан остао празан, то је Радиша учинио овакав распоред: да све три собе уп |
у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n=" |
ше молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, |
е; него ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангу |
ало и деца су се склањала то пода дрво, то под кош општински, а највише под стреју око школе.{S |
ару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi> |
ца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша желео, |
љем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза |
i>, то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то је кад дете зове |
ску Школу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то |
ви сте научили, да што научите паметно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде. |
две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шест |
и.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пр |
.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> в |
i>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете |
која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" /> храна ових |
е: отац и син, или син и мајка.{S} Ето, то је син, с — и — н.{S} Кажите сад сви: с — и— н!..{S} |
причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца |
тају крвни непријатељи...</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њи |
т, кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни |
дајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> |
у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестан |
и.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се |
рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, која се сл |
е очи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање што се зове наука |
какав је, и како је створио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки в |
е удаде, па пошто је она имала свекрву, то се мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, |
мина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а |
куда управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани су причали великима |
на подизању нове зграде живо напредују, то ми је част умолити господина министра за одобрење, д |
, идолима и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ак |
о боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као до |
ало време повратка Радишина у Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању онога савршениј |
нда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрациј |
у и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био |
рганизама; и што је он већи у простору, то више времена треба да се изврше извесне појаве и мен |
, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „готован“, „изелица“ и |
све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете и сами замислити.</p> <p>Тако се ова година н |
земља наша, то су гробови наших старих, то су гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше |
ражи од кмета неку поњаву или покровац, то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не |
} Али <pb n="213" /> како се пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је мога |
у министру, да те остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражи |
надзорник, одговори секретар.</p> <p>- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите к |
да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен дома |
аци у памети овако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} |
S} 5 пута по 10 јесте 50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали нек |
азите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даљ |
шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гусле и ј |
, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према |
адгледати како они врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна ску |
? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И |
и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а |
што учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни бра |
е: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} |
па је писао неком писмо; <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, т |
; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о) |
та, и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су с |
о задовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из „Српског језика“ деца су ле |
пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на |
ено рачунање.{S} Говорио је, имаће кад; то су апстракције којима се завршује учење, а не почиње |
и одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак |
ушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео и сво |
рамиду то се не сме доносити са стране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане о |
вори; „Ништа се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад |
з предомишљања: „Е, опрости, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати пр |
трага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а |
познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{ |
?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто руком па велимо <hi>ено</hi> |
не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, то време; <hi>тата</hi>, то |
..{S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и |
на шта је то насликано!.. <pb n="80" /> То је <hi>столица</hi>, али није са три ноге, као ове в |
ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то |
господине!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам је био мајстор!“ потврдише они други, поносећи с |
} Шта је то?..{S} Јесте, <pb n="135" /> то је <hi>син</hi>.{S} Знате кад се каже: отац и син, и |
} Да читамо оно испод пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се |
е кад неком кажемо да пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, |
че: „Зато, што тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато |
десно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је насликан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука |
S} Погледајте у слова поред мачке!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас нег |
/hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јесте ли запамтил |
нате ли које је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — п |
е ли које је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То |
S} Познајете ли то с друге стране?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лоз |
е!..{S} Знате ли које је то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> — табла.{S} Кажите сви <hi>т</hi |
реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, носи мајка |
Некоме шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се покв |
ако одсече и она 3, остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4. |
а их читамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки к |
hi>?..{S} Јесте, то је <hi>нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хај |
лова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима |
ну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То није права политичка борба и у таку политику ја нећу |
у.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја |
би требало и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин |
тано.{S} Познаћете и ово испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је |
ко — о.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с |
колска година и освећена нова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пр |
инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и човека и народа |
драсле</head> <p>Осванула је Недеља.{S} То је суднични дан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па |
ење.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ <pb n="316" /> није више допадало ни родитељи |
а једва дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша |
блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна заравањка, неравна, с рупама, малим из |
у игралишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла низбрдица, низ коју |
се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} У другом |
школе.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb n="188" /> после нашли и у школи и знали су к |
е деци, да побијају кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге стране.{S} Деца узеше једно мот |
из Поречја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречња |
и колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљал |
ски кмету Миљку једно парче хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово |
одитеље своје, ни вас другове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има в |
е зато и задруге одржавале и јачале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани напредују и и |
их има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе |
се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо |
е шта је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с нек |
ја је у свему селу изазивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селим |
p>У том уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, |
од браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спрем |
земљи и потискује све остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S |
и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родит |
како се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање |
сто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p> <p>Тело и његов раз |
по земљи?..{S} Добро сте запамтили.{S} То свако дете и сваки човек у нашем народу српскоме ваљ |
p> <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи дан |
је Свети Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам век |
а реши, да се Чука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да |
по целој варошици него и по околини.{S} То је школско звоно, и оно казује да је време, да ђаци |
кад се нека реч рекне или изговори.{S} То је најглавније, ако хоћете да научите да можете свак |
то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни најученији људи.</p> <p>„Не знамо ни отк |
Али после њих дошли су други Турци.{S} То су господа и чиновници, који су сву власт приграбили |
а чита и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и н |
оси собом сваки народ и сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И што је који народ и човек на ви |
свећени народи управљају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају |
ду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} |
, ево горе, познаћете нож, насликан.{S} То код ножа је слово <hi>н</hi>, н — нож; и ово с леве |
оно, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: |
су, да су данас научили нешто ново.{S} То <pb n="240" /> их је и вукло у школу, те су се труди |
граматике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S} Објасни |
ело да бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметов |
бурета видите једно дете насликано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли да познате да ј |
р, господине,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису |
у свих десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и дру |
огађају: <hi>њушка</hi>.{S} Е добро.{S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано |
ње, да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени дан дође из обл |
дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недола |
виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није |
а.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То је <hi>турска</hi> црква, и зове се <hi>џамија</hi>. |
иша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да с |
а по мало да му га злоупотребљавају.{S} То је он опазио и по лабавијој пажњи дечјој на ред и по |
ос и родитељима својим и свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“ |
ш зграду, него да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са сво |
оте отишао, јавио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао |
о ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости у |
} Нађите четврту <pb n="158" /> реч.{S} То је <hi>но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не мо |
Знате ли које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — нож.{S} Кажите сви <hi>н |
што.{S} Познајете ли ово испод ножа?{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређ |
е ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi>с</hi>; <hi>с</hi> — столица.{S} Ово је с лев |
.{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <hi>о</hi> — <hi>око</hi>.{S} В |
.{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> — игла.{S} Кажите сви |
кад су Турци задобили наше царство?{S} То је било одавно, има скоро пет стотина година или, ка |
е.{S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако да направите?.. |
з више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, |
учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде уден |
оно, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицим |
пет око огњишта и по један пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гом |
Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? додаде капетан.</p> <p> |
а поклоним, као газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по |
уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господине.</p> <p>— Немој да не знаш, него |
ће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише неки.{S} А |
и; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијој кући има гусал |
у да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и |
ца, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за к |
едак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па к |
је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда се |
ствари од хартије није имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="193" /> Много би |
ијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха |
осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брз |
ће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, |
ти прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да в |
него проучавањем онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас |
/p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша в |
даје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато |
о, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарски посао, платили смо.{S} А, зд |
овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југоистоку. <pb n="223" /><gap unit="graphic" />< |
и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Хр |
и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то ј |
речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањем онога |
им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi> |
ају на пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно постиже у заједничким покретима по |
гих дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик |
де је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини што |
иша желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што је видео у |
ва и посленика државних или народних, а то су управни или административни, за које треба спреме |
ио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи |
ају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе, што се чита.{ |
ати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први |
наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само с |
да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу |
стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свак |
па да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига најлакша на свету |
ема, господине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао п |
ашину, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу? |
а код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је наслика |
и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да град |
.{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S} И |
де људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки ве |
а су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према на |
бин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и |
и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чисти |
="300" /> него и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је здравље највеће |
ивреде, привреде и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и с |
за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њих |
вде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; само |
и оној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе све |
ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку п |
инистар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- |
тра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с т |
S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> |
врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо |
и црнице, или чега другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он т |
.{S} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо |
S} Јер учити другога и подизати другога то значи, давати му живот и помагати му да живи; а има |
х познаница и ученица много учинила, да то буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњивала |
онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најпре су побили колац насред |
штери легу у њима.{S} Радиша запита, да то људима неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не |
ој они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај |
из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи дана |
де видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, него учење онога, што је у на |
ужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то не може чинити.< |
кидисава на своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији човек, који неће ни трпети ни |
Радиша даље.{S} Сви опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би ј |
бележи кочићима, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакл |
амо чутуру!“ Радиша и њему одговори, да то није много, јер они раде тешке послове и не пију сва |
било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други није могао да уради него Бог, и да он и д |
волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ ви |
ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ћ |
S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и да своје домове и друге зграде зидај |
д сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
тикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотив |
лико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили |
дао је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу |
ве ово Радиша поправљао тако полако, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана дец |
сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или не прими и поступи самостално, како она за |
често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поде |
ван одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за |
ага од четвороугаоне правилности.{S} Да то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је |
а израчунавају колико чега треба, те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ зн |
.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао да начини, него да је то створила |
ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао да нач |
после опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кул |
паметан свет ради, па сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиро |
мила још више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Је |
још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем жив |
вако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а |
обито ако је непечена; па каква је онда то јадна храна — само да се деца разболевају!...“</p> < |
алеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је то |
на а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад |
ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земљ |
розоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто позајми |
ије.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други радови |
мана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним писм |
, тако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече |
да научите да читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да |
једничким покретима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Н |
ати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те срећ |
кад би се оно пошумило и како би га за то требало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђац |
жат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издрж |
у нашега народа уопште: онда захвала за то припада у првом реду племенитој Задужбини пок. Илије |
{S} Гробова је доста и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам |
нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајстора па му је <pb n="2 |
ило добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимна |
сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу по |
да му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре |
о је још прилично дана.{S} Радиша је за то време уграбио, да с малима учини један излет обданиц |
Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по времену дошао је ред |
се у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветине, |
је дрво да се посади и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту саструга |
сторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је род |
док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да |
умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и |
!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп д |
деца сад предложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им свра |
наци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, уме |
судове да калајише, те загоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисан |
хтео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, |
даде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, док је још |
им одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код својих руку, |
вала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да с |
А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе како је право.{S} |
шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цел |
ко педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, цигла |
рене само за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле д |
и по дворишту него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распоред, где ћ |
да Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то спремио и положи је на крај тога платна па одсече бу |
ло је време, да нам по мало и враћаш за то добро.{S} Стотинама синова ове наше оназађене и напа |
о куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгледао како Милета оправља школу |
ша то казао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо |
То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> <p> |
па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу |
а љутите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише сва |
зучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем офи |
ње како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ дете само у т |
није погинуо, јер правда и милост Божја то не може учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и општој н |
беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то под кош општински, а највише под стреј |
буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, он |
лиона.{S} Истина, према другим народима то није много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има |
ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо |
ико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, на то?“</p> <p>— Пристајемо, пристајемо; хоћемо, хоћемо; х |
ош слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Подгорине:</p> <p>— Господине, од |
, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема н |
како ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих |
бро, онда су градили план без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе |
ји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — |
сле отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи |
ад су спремни.{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радовану, па и с |
их па до најсавршенијих; и сви служе на то, да производе у души слушалаца пријатно расположење |
их дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, да се код њих развијају пр |
разно дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва |
ина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим конце |
ше и Данице, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али |
у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато ј |
} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; |
и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у једном сиро |
} Па и доцније је Радиша много пазио на то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао |
од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је де |
е постеље подигнуте од земље!{S} Истина то још не беху модерне постеље (кревети), за свакога по |
да то чини нека народна скупштина, она то не може чинити.</p> <p>Чули сте да помињу „слободу з |
иша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њ |
учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господина министра, да га врат |
слово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле?..{S} Које је слово код евењке?..{S} Е са |
Миљко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад прв |
.{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пише испод столице?...{S} Које је слово код ножа?..{ |
Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако забора |
е смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да ј |
ожемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за извесно затвори |
е остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово јед |
олеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Радиши, да израчунавају ко |
значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} Заклања |
акле поправио своју погрешку...{S} И од то доба рад се у загоричкој школи продужавао са још вес |
обрих загоричана не беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне |
ку кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Радиша је радио све кућевне послове па чак и он |
ова код ока!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То је слово <hi>о</hi>; <hi>о</hi> — <hi>о |
те код игле!..{S} Знате ли како се зове то слово?{S} То се зове <hi>и</hi>; <hi>и</hi> — игла.{ |
горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, кад се гроздови овако оставе на лози па се повежу у |
у све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има десет десетака?..{S} Оставите једну на клуп |
ногради и воћњаци, — <pb n="350" /> све то остане наше, народно и сад свак има своје и може да |
су загорички младићи <pb n="215" /> све то лепо разгледали и запамтили а једну циглу и цреп пон |
стине по разним гранама научним.{S} Све то ми имамо данас готово, испитано и сазнано; само да г |
ео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео је |
те да створи све.{S} Главно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту давн |
а другом месту Радиша се старао, да све то иде <hi>поступно</hi> напред.{S} Никако много и ника |
и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слушала и као да се поносила, што са |
и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, те да га газе |
а поједине занате.{S} Зато ћете сад све то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, |
околину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше...{S} Она се радовала и што ће д |
неколико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљивије растурао по целој њиви.{S} На послетку |
сила су и разно семење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Зани |
да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да је много, и п |
и напреднији народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он сам сад мор |
месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад он ни |
не сви просвећени народи.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лаза |
се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb n="365" /> не само по Загорици него |
преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко и много.{S |
е на кућама и разним зградама.{S} И све то млади загоричани почињу да граде боље, тачније и леп |
и на место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камењ |
она ће и њега научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „ |
епо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, |
S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их |
рока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да пази, да јој је дете здра |
и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са св |
ву пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, д |
са другим предметима.{S} За тим су све то огледала на памет, без очигледних средстава.{S} Овак |
а каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: „Господине надзорниче!{S} Ово је њима |
азмерио концем и обележио, како да дође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они с |
ио се договорио с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како |
говори нек устане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" /> школ |
просвећена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задо |
а!...{S} Нађите столицу!...{S} Каква је то столица?...{S} Колико има нога?...{S} А које јој је |
је то преварио министера?..{S} Каква је то несрећа?!.. <pb n="341" /> Господин капетану, све ће |
једе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачка?..{S} Погледајте у слова поред мачке!..{S} То |
виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад, за које в |
небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ниче |
ој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља |
у је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Може |
ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то поба |
исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето |
/p> <p>Радиша је помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и непросвећ |
толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами почели да набавља |
урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега што |
се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је то <pb n="119" /> џамија?..{S} Сад нађите њена слова?.. |
неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је неразумљиво и да су деца учила |
ри.{S} У осталом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за варење од мле |
а бити окречена, јер је доказано, да је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити ова |
учитељ заузима око своје школе, и да је то за једно сиромашно село, као што је Загорица, он реч |
ише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чек |
човек не би могао да начини, него да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква ј |
а; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се |
{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево |
; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требало радити и лечити коју болест, ако ј |
це, Месец и звезде, и сазнати откуда је то, како стоји, зашто залази и излази, зашто се Сунце п |
даскама и мотикама а знајући колика је то потреба свакој кући у просвећенога света. „Начинићу |
ју печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуше гласови).{S} Онда нема ко |
јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непри |
} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, сенка; зн |
ране има две слике.{S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви так |
жа!..{S} Пазите: <hi>о — н</hi>: шта је то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за некога |
ита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово код ножа?..{ |
ије; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско |
мах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је д |
столице?..{S} Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} |
ад пређите на десну страну!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли истинска <hi>жаба</hi>?..{S} |
} Колико је у седам редова?..{S} Шта је то седамдесет?..{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли |
S} Колико је у шест редова?..{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је у седам редова?..{S} Шта је |
..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у три реда?..{S} Које је ве |
уме да прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо нешто ру |
си!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>ниси</hi |
ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, носи дрва, но |
игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?..{S} Јесте, <pb n="135" /> то је <hi>син</hi>.{S} З |
ко? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке |
{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно |
читај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа |
со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша |
а их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} Пад |
ред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано!.. <pb n="80" /> То је <hi>столица</hi>, а |
} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <hi>сео</hi> |
т с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и зове се |
е и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу дец |
и, и састати се са сваким.{S} Радиша је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb |
ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико људи око |
нали од како је човека на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено |
они добију седам товара...{S} И све је то записано у књиге па људи читају, знају и тако раде.{ |
адила сва деца.</p> <p>Најнеобичније је то, што Радиша целе ове прве године није предавао писме |
} Једном приликом запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свачије и ни |
Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} Је ли истинско?...{S} Што ће нам |
ва код ока!.{S} Ко је запамтио, које је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с дес |
..{S} Отворите га код ока!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је л |
ко?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали сте <hi>сва слова</hi |
Да читамо.{S} Нађите око!..{S} Које је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод столице? (Ђа |
гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} Које |
нога?..{S} Нађите столицу!..{S} Које је то слово код столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с |
вењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта |
да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — |
је после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi>л</hi>.{S} Написали смо <hi |
га прво ово слово код рибе.{S} Које је то слово?..{S} Јесте, р — риба.{S} Ево како се пише р! |
оје је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пише испод столице?...{S} К |
т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које сл |
те оно код табле!..{S} Знате ли које је то слово?..{S} То је слово <hi>т</hi> — табла.{S} Кажит |
!..{S} Преврните!..{S} Знате ли које је то слово код ножа?{S} То је <hi>н</hi>; <hi>н</hi> — но |
{S} Нађите шешир!..{S} Знате ли које је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које |
{S} Нађите перо!...{S} Знате ли које је то слово код пера?..{S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Каж |
де буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Ш |
лепога здравља и радости у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И они с |
и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да се мало одмо |
рела по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити је к |
.</p> <pb n="269" /> <p>— А која вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она |
ка и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и при |
ју ли <pb n="289" /> и по потреби им је то објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од с |
i> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду, за с |
Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> |
од њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то уво?..{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте у слова к |
.{S} Нађите слова код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња!..{ |
Бога ми, не знам, господине!..{S} Ко је то покварио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: <pb |
ити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то преварио министера?..{S} Каква је то несрећа?!.. <pb |
, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овде п |
једну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, како Мурат позива Лазара |
се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигент |
ша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дозна |
ет су пробрани најодраслији.{S} Тако је то ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одвајала од |
ду направите опет десет!..{S} Колико је то десет и десет?..{S} Испод тога начините још десет!.. |
олико је у десет редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији |
е; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти на |
па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; није грехота примити и научити нешто, а ш |
{S} Петров дан су одредили зато, што је то школски дан, кад се завршује школска година па да се |
питао једнога старога учитеља, зашто је то, овај му је одговорио овако значајно: „Зато, драги м |
ело било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније место за школу.{S} Наш добри и сиро |
<hi>саблазан</hi>, господине!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде |
диша се пренеразио, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књ |
помињао, да им то није предавао, јер је то почетницима тешко за разумевање и да ће то они учити |
евине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то ник |
це? — Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посече? — Зашто |
е и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi |
о прилазила учитељу и казивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао их Гру |
д сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало!{S} Зато запита Грују, где могу добити ј |
години <pb n="237" /> прешао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> <p>Пр |
једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чита развучено, |
то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — о |
је могао израчунати, шта ће од прилике то све стати.{S} За камен, песак, креч, циглу и греде и |
е у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: |
лупу.{S} Некоме шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће д |
а се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас</hi> |
кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се слова < |
и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то |
те жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућама! одговарале су |
ствари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци |
народ, и ваља се само постарати, да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прилике јо |
ши, а Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, |
поганио“.{S} Радиша је сад успео, да се то прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећ |
њиви.{S} На послетку је наредио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио |
што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини <hi>п |
<hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добр |
то).{S} Кад има толико војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> тол |
досетљивости и запамтише је.{S} Онда се то учини и на другој страни и за час би крајње камење н |
ање нам долази споља, преко чула, па се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега |
реда и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо.{S |
ситније, па најпосле песак.{S} И све се то распоређивало подједнако.{S} Онда један од ђака рече |
у опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опажало на здрављу дечјем, јер су не само деца увек |
етак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко |
на друго место долази начин, како ће се то предавати.{S} Оно што је најосновније и оно што је н |
ајбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мало.</p> </div> <div typ |
стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни још других три чет |
ве.{S} Најпосле им је показала, како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша |
де раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све д |
S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица |
узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зо |
{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Е дос |
игама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и |
.{S} Том приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је ве |
селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад оста |
, те су не само научили у школи како се то ради, него су и израдили све ово и задивили и село и |
моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију и најлепшу шк |
у, него да сви кукају.{S} И, ох како се то слагало с Радишиним осећањима у овом тренутку!...</p |
ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа ниј |
се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се искраде од куће и с калуђерима побегне |
чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца да расту |
врните и тај лист!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре< |
ота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида но |
пазите да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите таблице!..{S} Окрените ону страну |
руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запам |
е то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је насликан <hi>венац</hi> од цв |
надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>зановетање</hi>, него питајте <hi>граматику</hi> |
држите!..{S} Дете овако!..{S} Избришите то, па напишите друго!..{S} Које сте то слово написали! |
те то, па напишите друго!..{S} Које сте то слово написали!..{S} Ово печатано с десне стране нећ |
ни, јужни, северни!..</p> <p>„Добро сте то запамтили.{S} Сад извадите буквар!..{S} Да читамо.{S |
..{S} Може ли ко да прочита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви ју |
почетницима тешко за разумевање и да ће то они учити доцније - надзорник је ређао ова питања је |
трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; |
ало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{S} И та |
турном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну шко |
еде и диреке није ништа рачунао, јер ће то село донети: поделиће се, па који вуку камен неће пе |
а и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им прегледа, него хоће |
<pb n="268" /> <p>— Инжињер!..{S} Биће то много.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су говор |
овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну собу за дваде |
лако заборављају и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да умеју да чит |
и су све што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се не |
авно - прави јеретик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде по с |
сира, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S |
лица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шта ј |
</hi>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо |
сви знате шта је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело каже да је посно...{S} Сад па |
го мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће нека |
квара па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и најзанимљивије ствари а не редом. |
то зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највиш |
је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} |
“ Радиша одговори, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе |
капетана <pb n="353" /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ет |
буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде |
у и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб д |
агоричанке прале судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељск |
истаљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а |
етко кад само да испуне своја корита, и то готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи с |
године покушавао је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те д |
/> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S} Радиша је набавио и једну краву по |
нац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} Нађите слова код |
створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати.{S} Зато само |
i>, где деца раде разне ручне радове, и то тако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше из |
0 — 60 комада од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и м |
њима, па их је после пустио да раде, и то прво простије и лакше ствари па после теже.{S} Много |
рог завета узео само заповести божје, и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пригодном п |
ту појединце.{S} За тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца нај |
ш мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о сл |
барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женс |
ње по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прош |
мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се ша |
је још недостајало Радишиној градини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињс |
аило уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, |
ови наших старих, то су гробови наши, и то је колевка или кућа деце наше и свих потомака наших. |
ни и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила ку |
буде прави савремени пољопривредник, и то не само теориски него и практички, као и инжињер, ма |
ужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих бо |
; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном на |
, господине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одго |
бро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију п |
цу своју, подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, под |
ами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{ |
у своме и јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор је усхићен завршио испит |
језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су празна котарица па <pb n="44" |
о, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Н |
ија са заклопцем и до коричења књига; и то све тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прут |
јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и сестра |
метао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су јед |
њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> |
ко је створио овај свет, то не знамо; и то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог |
себе и око мајке своје, око Сунца!{S} И то је окретање најтачније и најправилније!{S} И Сунце и |
Радиша.</p> <p>— Добро, господине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо гд |
ве врши и отклања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав |
ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати!...</p> <p>У на |
ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има т |
> храна ових младих умних радника.{S} И то им је у овој чистој природи необично пријало.{S} А п |
а школе, јер после неће имати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће |
градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно |
ве воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S |
е и једном шареницом за покривање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим д |
жи започети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали г |
и прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не мораш за дан; можеш и |
у белу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерамид |
у конвенцију како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција уве |
е свакоме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће године сви могли да от |
мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно д |
лова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би |
пу а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, али |
су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школ |
унао, шта им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.</p> <p>И све је готово и спремно с |
више је тражио из „Науке Хришћанске,“ и то све на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици |
о па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— Хајд |
ница.{S} Морам се дакле постарати, да и то приближим и ојевтиним...{S} А о поправци привреде у |
ен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили и |
песме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} Осн |
ручку једно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што к |
учинио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово |
ди, како је у тога напреднијега света и то усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није |
и не проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад да |
о плота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} |
е па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се оку |
и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села није било.{S} И та ј |
шину његову за зграду.{S} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Према свему овоме план је Радишин био |
но место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опр |
е ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрављу ученичком.{S} Здрављу је њ |
и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за |
нису ништа могла одговорити.{S} Он је и то прибележио.{S} И сваком је таквом детету рекао: „Так |
рице и с које су стране, и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег имао п |
ше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школским била |
своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спојено с плацем од газда Мијаилова шљивара, и тако |
се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме напредовању и личном и друштвеном мн |
> <p>За овим су све парцеле прекопане и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном ра |
имити.{S} Онда тек долази право учење и то прво онога, што је најближе, најопштије и најосновни |
се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га намести |
има толико година?..{S} Сад оставите и то у клупу па седните право?..</p> <p>„Овај је Свети Са |
убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што ж |
58" /> А није заборавила да им истиче и то, колико женско срце и добра нарав може да увећа слог |
отику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у |
нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, |
господине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо да направимо“, додаде Милета.</p> </div> <div |
ве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им напише ова |
ложење пећи, онда су Радишини ученици и то радили сваки дан.</p> </div> <div type="chapter" xml |
само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало са |
је њиховом извесно доприносило много и то, што Радиша није преоптерећивао децу умним радом и д |
татак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} Н |
иво је, да је овоме много доприносило и то, што је и Радиша свуда говорио против пића и сам пок |
ово <pb n="332" /> „одмах“ подвучено и то још неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ништ |
ице, или чега другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме н |
бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда не |
је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигама још једанпут о то |
несемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надметала се које ће виш |
кући у просвећенога света. „Начинићу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, барем |
сле и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак ура |
а не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да никога не терамо силом д |
а, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, |
— добри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не уд |
ад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује |
је кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове речи.{ |
м је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да проц |
му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно д |
Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само да долази |
, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S |
ишта да одговоре.{S} Радиша онда управи то питање на другове њине, али и они почеше да оћуткују |
има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што |
и.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је прочита?.. |
вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најб |
ли то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите оне десетке |
м чинило да је много, и питао се, да ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на |
S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и буква |
подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте с |
све своје миле и драге....{S} Па, је ли то право?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете |
а код ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинско дрво?..{S} Откините који лист!..{S} Одломит |
а дирека.{S} Нађите конопац!..{S} Је ли то мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему познај |
рви лист!...{S} Нађите око!...{S} Је ли то истинско око?...{S} А какво је?...{S} Погледајте у с |
то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледајте у слова поред њега!..{ |
а код ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинско дрво?.{S} Откините који лист!..{S} Одломите |
јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} |
{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то |
м је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, да је н |
Које је ово код гусала?..{S} Можете ли то да утувите?...</p> <p>„Сад изнесите таблице!..{S} Из |
која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да бољ |
{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то да утувите?..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с друге стране?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али к |
е у слова код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>змија</hi>.{S} Чув |
да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало |
селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и да |
едеље показао сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и |
из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само здра |
те у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и што ви |
за нову школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је госп |
е изгледао много лепши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди још |
свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ |
да му загревају врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{ |
волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Шк |
ру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилове куће прате |
гле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у целом све |
за своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га |
сланином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им друго не донесу |
елу.{S} Једанпут о заветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и ка |
јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из незнања или из својих личних рачуна...{S |
<pb n="253" /> <p>Али Европа не одобри то неправедно дело руско, и зато се скупи Берлински Кон |
рећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва дочека |
Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она |
имати у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним се тешко ствара оно у гл |
да биле потреба душевна и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подм |
ого старога деду, он може бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича |
брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају |
} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, |
учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећи...{S} И свакад онај што говори нек устане. ( |
чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине |
ћа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, штедњак), које се |
ли два, Радиша је показао, како ће онај то упредено да увије око „вретена“ па да упреда даље.{S |
ва и враџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дет |
наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се |
тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p |
о за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове скромне и кратке молитве |
е пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год |
евања и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кла |
та.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то није предавао, јер је то почетницима тешко за разуме |
{S} Сад узмите седамдесет и поделите им то!{S} Колико добије први а колико други?..{S} Поделите |
ије могао замислити, с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца привући!..{S} |
тор Милета је самоук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А к |
ему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и гра |
развијању и учењу омладине и како је он то постизао.</p> <p>На првом месту он је гледао, да <hi |
аже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или |
го ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше |
не само лакше за варење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале |
теве задовољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се интер |
озидао кућу овако, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби са |
та се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује после п?..{S} Где |
овај мирни и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита капетан надувено и прекорно.{S} |
ве су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им ре |
<p>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Ра |
га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</h |
ници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ одговори |
и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{ |
итање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само чита |
е све по нацрту и деца су гледала, како то све може тачно да се размери па да се не квари него |
ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио по не |
едају, завирујући у сваку ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{S} И |
а?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову малу де |
че и децу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице градили, до |
ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован |
се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они |
свима питањима најчешће му се наметало то питање о женидби.</p> <p>— Сад сам посвршавао све на |
коју је она.{S} Ништа њему није помогло то објашњење: надзорник се непрестано љутио и говорио: |
ост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{S} И зар |
и, заливати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну кошни |
је певају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи |
нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и |
?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гле |
сви заједно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да глед |
а продуже ово ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова је доста и |
Једино што још у Загорици није изведено то је: да се имања групишу, и да се куће приближе једна |
воре и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, |
или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да би |
ји ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било до |
рине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>политика</hi>.</p> <p>Друго је сад питање: <h |
као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега просто |
иштете од својих старијих...</p> <p>Ето то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још |
знате шта је; <hi>попа</hi>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пише, п |
о што је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и Ради |
имо господина министра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је |
или на земљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Све |
пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета |
одно ни у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледао?...{ |
ода другоме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{ |
га сад повраћати и поправљати.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затво |
је ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад има |
непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно потврди Радиша.</p |
н сам себе није држао за најбољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео да од |
у.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и |
и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је оп |
вота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да |
о дуг свој и према народу своме.{S} Јер то је поље, на којем сваки свој дуг према народу своме |
ну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, |
е њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пи |
кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чини |
старијима чак до циглане.{S} И од данас то је остало ђачко купалиште, где су се често купали и |
дгајили родитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, |
и инжињер прегледа и провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и ум |
и употреба камена разви још више.{S} У то доба Французи су градили нашу железницу, и он је вид |
по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импровизовао колевку за својега Милана и учени |
и знало ни говорило о политици, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} |
привредне) ма за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узим |
, да зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то време долазио је у оближње среско место инжињер пора |
p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, |
а за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то се мора правити овд |
о у књигама има, а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родите |
у се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и ног |
i>!“ рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најпримитивнији шумски механичар и инд |
ма, да и они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је р |
аде на селу само жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи л |
рвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, направљена <pb n="85" /> од ов |
нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису веровали.{S} Загледава |
осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то исто радили и на таблицама тачкама, крстићима, цртам |
нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И радио је |
же <pb n="141" /> задржавати.{S} Све су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад у њино |
јачим гласом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом |
постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосећана: отац мајка, дете, че |
овим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на жалост.< |
више научили из граматике, нег’ што су то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дошло. |
хартији?..</p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка з |
hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко својих учен |
це, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ и надг |
мо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то село, то јагње, |
ад станемо градити нову школу...</p> <p>То су били планови Радишини.{S} И, једнога дана он их и |
ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p>То лепо примише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку |
не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не и |
нији шумски механичар и индустријалац. „То му много треба“, одговори Радиша. „Без тога нити тав |
с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко рачунање.“ Из „Српског јез |
S} Сопственик се мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како |
свакој кући има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз |
дзорник се непрестано љутио и говорио: „То је <hi>јерес</hi>, господине!..“ Из „Рачуна“ је траж |
јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти,“ свима је необично жао било.< |
намрштено погледа у Радишу па дрекну: „То је <hi>саблазан</hi>, господине!{S} Зар је то за шко |
три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће нато |
гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке |
ка, него је кмет донео из чаршије један товар креча, те је лепо окречили и споља и изнутра; а п |
На парчету земље, где ми добијемо један товар, они добију седам товара...{S} И све је то записа |
младо види необична путника и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе д |
добијемо један товар, они добију седам товара...{S} И све је то записано у књиге па људи читај |
диша одобри; само им сврати пажњу да не товаре по много, јер могу покварити колица.{S} Док је Р |
S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и п |
маже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали су све што је тре |
уги опет наводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу |
ет наводили, како је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били |
од хоћеш, господине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, |
већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљко једанпут понесу план и оду у о |
абрикама израђује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, него они од тога ши |
пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе |
исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По то |
мљу па му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, или пескуше, или иловаче, или |
ваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
сељаци згранули и побојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S} Што виш |
о не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се |
њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао дневни рад, него су и деца |
ом задруге све више растурају, те услед тога наш свет сиромаши и не може да учини за свој морал |
је докле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих гради |
ико потрошили па ништа!“....{S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капетана г |
ге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „Господине, опростите нам сад |
души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика топло |
г и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све четири стране тако, |
и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чег |
иви на земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама има и |
егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком и гађање у нишан.{S} Зат |
а и много; само сад да гледам шта се од тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} |
е на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправ |
најпотребнији; јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у свом |
бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ |
у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље |
росвећених.{S} И ето откуд опасности од тога пребројавања и бројне већине у простих непросвећен |
сав народ наш најпотребнији; јер он од тога живи и од тога му зависи и сав остали напредак.{S} |
међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он |
ност, без обзира на практичну корист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два |
и, ко хоће уз народ, може потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија |
Колико је то десет и десет?..{S} Испод тога начините још десет!..{S} Колико има сад?..{S} Напр |
о количинама и њиним одношајима, после тога вежбање у тим радњама усмено, напамет, те да се са |
И живот је највеће добро, а потпомагање тога живота је највеће доброчинство.{S} Зато нимало не |
ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и |
ило и за обнову свега онога, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре |
седме године школског рада.{S} Мало пре тога на два три месеца Радиша је осетио неправду од Бог |
томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових |
да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, оца Видина |
му много треба“, одговори Радиша. „Без тога нити таван може да се направи раван, да се кречи к |
шта.{S} Морам тражити другога некога из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде м |
и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завидели су Радиши на таким ђацима.</p> <p>П |
е.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога великога света, што га је видео за време бављења с |
и, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете |
елим народом: и зато се пожелело, да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се ни |
му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, или пескуше, или иловаче, или црнице |
оће уз народ, може потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И |
је само још посути шљунком или песком И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја |
ечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много што шта друго, и ми ће |
од попречних дасака. <pb n="161" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то б |
сметати изборима и да ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ И доиста, посл |
им има земаља, на које ви можете трпати тога ђубрета колико хоћете па све залуд.{S} Тој земљи т |
авлаш за то спремио и положи је на крај тога платна па одсече бусен исте величине колико и даск |
то опет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису |
си на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личио на Христа, јер је проповедао рат |
Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност и п |
вају разне кутије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити нај |
м може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, који је научио да ради све с помоћу Б |
е допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци |
о и сазнано; само да га примимо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друштвеним наукама, па н |
је тугу у другарском разговору.{S} Сем тога у њега је било некога мушкога поноса, са којега му |
се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако, д |
људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, уливала је у његову младачку |
овој поправци учења по школама па преко тога и на стварању нових људи, нових и бољих генерација |
то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: на |
много се мучимо особито зими, да се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па се бојим |
рштака, чечвара и трњака, него је место тога лепа млада шума и забрани појединих домаћина или о |
и и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој нар |
ша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе капији с јед |
аху сваки покрет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, |
м желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да није ништа |
и рече му, да јој није добро и да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Р |
ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у шк |
колске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цркв |
ња, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може бољ |
ого маснија и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p |
толарске радове није могао упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа н |
и отпочео; јер нове није примао, прво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с тог |
о се мора и да се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, |
нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И опет је на |
што Даница није умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби |
ао.{S} Ово је било потребно не толико с тога, што Даница није умела да ради, колико с тога, да |
нске, и <pb n="47" /> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, ш |
Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S} И нек се само продужи ов |
Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати изборима и да ћ |
ого веће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нису овако раздалеко као у нас, да |
савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света и то усавршено.{S} Онда је река |
у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега света отишле далеко, далеко, <pb n="4 |
им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образованога или просвећенога света прво <hi>људи< |
> <p>После службе одвео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечаности свој |
, јер имамо на расположењу сву готовину тога напретка других народа.{S} Ми данас не морамо да и |
ном премештена је и Даница за учитељицу тога одељења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођ |
ђубрета колико хоћете па све залуд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад |
} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђубре може помоћ |
као увек рече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами |
ад се каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији?..</p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада да |
" /> Окрените се северу!..{S} Шта је на тој страни?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта је тамо?..{ |
за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било намешт |
b n="138" /> <p>„До сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја са |
виде околна села и приличан простор на тој страни, па су се онда вратили натраг.</p> <p>Из ове |
убље и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толи |
е с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђе |
икога родољубља, и са големе преданости тој школи и напретку њеном, и са ретке вештине и способ |
леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крстили, окрените ову неповезану |
томству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и под |
пчењем код стожера.{S} Онда рече, да по тој земљи растуре сав онај ситан камен што је остао од |
у и настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, само |
а је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шушт |
и.{S} Три кревета, с толиким стварима у тој јединој соби, па тако све распоређено и намештено д |
да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да одатле узму и преносе |
i> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{ |
г дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Д |
и тамо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много посла па зато нису мно |
, па се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду |
ете ли да познате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Е |
ад се слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Бог |
} Све што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст |
рцем.{S} Сви су му послови пошли својим током и сад је још више умело да цени једно друго: и се |
и у животу.{S} Зато се старао, да још у току ове године набави најпребније <pb n="288" /> од ал |
трудили да никад не изостану.</p> <p>У току ове године пред божићне покладе један од оне троји |
S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, да треба да гледате |
па се после једе оно друго.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S} Настаје „медена раки |
ас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити с |
а и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се опет не згрејати, него морамо учинити |
удима и према стварима, а одавде излазе толике и толике мане у карактеру и преступи према друго |
рема стварима, а одавде излазе толике и толике мане у карактеру и преступи према другоме па и с |
ега, како је могао од ничега да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то н |
ио с ученим и паметним људима и учио си толике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти |
бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок ско |
арије до десет.{S} Долазише и пролазише толики учитељи и учитељице и примише плату, а Радиша јо |
Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада |
ду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! запитаће неко.{S |
от више и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице |
доводио калемара из другог села.{S} А о толиким врстама јабука, крушака, шљива и тако даље нико |
а га још више освоји.{S} Три кревета, с толиким стварима у тој јединој соби, па тако све распор |
у њу зарије, он наилази на право гробље толиких пређашњих и <pb n="43" /> биљака и животиња, ко |
маћина или општински.{S} Испод њих је и толиких воћњака на све стране пуно извора и поточића, к |
<pb n="307" /> своје ланске ђаке мале, толико му је још милије било, што и они велики још не м |
ена.{S} Колико су мали зидари измицали, толико су им ови доносили камена а за тим и песка, најп |
} И колико су мали напредовали у школи, толико су ови велики чинили за напредак свој и за напре |
.“ „Видела жаба..,“ „Сироти загоричани, толико потрошили па ништа!“....{S} И усред тога исмевањ |
што ће њихов вредни учитељ да се окући, толико су липовичани жалили што ће изгубити добру учите |
вна направа, и колико јој се обрадовао, толико га је зачудило, да само једно тестере ради.{S} О |
о их је извео из неприлике и одговорио, толико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, |
е.{S} Даница је, особито сад у почетку, толико мерила своје речи, да је волела нешто и да не ка |
; а како се зове кад има <pb n="178" /> толико ока?..{S} Како се зове кад има толико година?..{ |
оже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам |
нико народ наш није учио и „просветио“ толико, колико Свети Сава.{S} Зато се он после и посвет |
лота ископао леју пола метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном Друштву у |
около је била висока ограда од проштака толико дугачких, да највиши човек не може да дохвати ру |
ину све више.{S} Жива ограда је израсла толико, да је потпуно заменила ону мртву, суву, од коља |
у.{S} Девето, у њих ни по новинама нема толико свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, нег |
ад је рекао, да у њином селу нигде нема толико равнице да би све куће могле да стану на једно м |
сет!.. (И тако даље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се то зове чета; а како се зове ка |
> толико ока?..{S} Како се зове кад има толико година?..{S} Сад оставите и то у клупу па седнит |
савршенијем.{S} А онај народ, који има толико филозофије у својим умотворима, није глуп.{S} Он |
ана бивало на грађевини колико мајстора толико и двапут више оних других, немајстора.{S} И зато |
колико стотина манастира и два три пута толико калуђера и како проводе време само молећи се Бог |
гледичије, колико му треба за ограду од толико и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, за |
,“ па ће вам она најбоље показати откуд толико раздора, неслоге и свађе у брачном животу, што п |
још већи понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зелен |
аћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде ј |
ну коју му треба покрити бусеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он |
и волео пољопривреду у школи, и што је толико путовао по свету, те видео како други напреднији |
љ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није толико ни изненадио, ни уплашио, ни обрадовао, ни засти |
подижу цркву; а ни камена им никад није толико требало.{S} По четири камена испод греда, по чет |
ло и старо и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим |
адиша одобри и за час се нанесе из реке толико песка, да се на игралишту више није видео ниједа |
а дочекивао.{S} Ово је било потребно не толико с тога, што Даница није умела да ради, колико с |
ради и с друге стране, оставивши ширине толико да два човека ласно могу ићи напоредо.{S} Онда р |
велики и узвишени посао, за који сам се толико спремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је мал |
ло као снег, прострто да се суши, он се толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја та |
утру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толико <pb n="38" /> заморавао, да му је школа била као |
а, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико пажње обратили сточарству, воћарству и уопште зе |
Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђуле |
нда хтедоше да пођу, али их сви стадоше толико салетати да остану и на ручку, да је изгледало, |
дне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађивао, да је подметао усправљену писаљку по |
ли чега другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри |
удни Груја рече: „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече ученици |
у животу они нису видели толико кућа и толико људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „нача |
, колико му треба за ограду од толико и толико метара дужине; и оно му одмах пошље, заједно с у |
ругога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi |
е три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико није потребно, деда, кад смо здрави.{S} Лекари д |
оја је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам ост |
неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толико, колико она трудба да се до њега дође.</p> </div |
head> <p>Успех се Радишина рада не види толико у школи колико у селу његовом; јер школа и јесте |
вога.{S} Никад у животу они нису видели толико кућа и толико људи на једном месту као овде.{S} |
о млада, што сте волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сир |
и науке, те су зато и прегли и повукли толико трошка и направили оволику и овако лепу школу, д |
е но што могу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер се наш свет <hi>отрова</hi> пићем.{ |
А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, мамила још више.{S} Радиши пак не само |
мањине.</p> <p>Зато је боље, не трчати толико за „временом“, него и ту ићи поступно; а учити н |
робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и да их стигне.{S} Јер св |
не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S} Зато се старао, да још у то |
> праведан и што је народу своме учинио толико добра, он се после смрти посветио и ми га сада з |
ли је све ово Радиши било лако и колико толико познато из основне школе или још из села.{S} Но |
р и економ у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије занимање није тако непосредно управље |
И изиђоше.{S} Пред канцеларијом је било толико света, да су се једва прогурали.{S} И сви су ти |
да узимају.{S} Више школе је било само толико пролаза, колико је захватила нова калдрма испод |
онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропадаћемо и — пропашћемо; а напред не |
30 = 900 воћака.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је било само од ових |
hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по толико, да је <pb n="374" /> Груја мало имао и да додај |
у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа пропало и нестало с лица земље а њега ниј |
да први добије један део, други двапут толико а трећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља |
и 16 и по и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 |
а“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништавнија и штетн |
чуђење, што јој игра под појасом.{S} У толико су радије прочитали целу књигу и чинили разне за |
ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син није донео Час |
у колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су остали сами, јер им је |
тири разреда и сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више |
ледала луђа, ништавнија и штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у |
мо, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треба за цигле, цреп, прозоре и врата, п |
се питали: зашто и њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или |
остало уговорише, да кад колико одвуку толико и да му плате.</p> </div> </div> <pb n="234" /> |
о и за сва околна!{S} Њини учитељи нису толико путовали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато |
сподине, у свој Загорици могао да нађеш толико равнице, да стану све куће колико их има у нашем |
ло да плати сав порез и да претекне још толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљ |
S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе г |
а њеним и не сећају се младости своје и толикога труда свога...</p> </div> </div> <pb n="387" / |
и земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толиком прекопавању и превртању земље; али су већ унапр |
тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да ј |
увао, и однеше кући да и они посеју.{S} Том приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћ |
њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судове, |
ја.{S} Зато јо данас погрешно трчати за том простом већином.{S} Право добро може бити на страни |
уради него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином својом што се зове „небо“ и Земљ |
о.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до јед |
и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га |
ову радост његову.</p> <p>Па, при свем том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини ду |
тетака и друге родбине.{S} Па при свем том кад се свршио распуст, Радиши је опет лакше било са |
м је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су за |
екрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „настава“.{S} Која се слова чују, кад се рек |
ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било п |
и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, |
јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше, као да су неки тешки терет ски |
илица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зов |
пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарству може упо |
ивање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на своме |
на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Р |
више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; |
ао нетремице, као да је за клупом.{S} У том донесоше и наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се п |
где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: „ |
и заједно, одговори госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него ш |
а само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а |
к лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварати капију.</p> <p>— Мама, ено га неко н |
министар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господине министре, ово је најбољи |
гледа у књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, д |
ије више узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом |
Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од р |
.{S} Радити на томе да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, би |
кућу једнога од својих ученика и да му том приликом сваки за спомен засади или накалеми — како |
му ово саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и |
а нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема ни свога посла м |
и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишља |
ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва дочека и погодба би свршена.{S} То је било н |
ко теби доноси она градина испод куће?“ Тома сасвим искрено одговори: „Кад роди могу да нађем и |
пане и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном ралицом преоравао.{S} За време ово |
ет Миљко.</p> <p>— Кога год хоћеш, рече Тома.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и тебе и госп |
вњују земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је пр |
и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде |
у да је право, ја ћу пристати, одговори Тома.</p> <p>— Е право велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао |
аду, то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовим |
за школу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му село дру |
д њега је кућа једнога сиромаха доброга Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, |
ео <pb n="283" /> да буде културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>з |
ближе <pb n="212" /> или раздаље, према томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопствен |
ичко и за људе и за сву стоку, те према томе и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, |
S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго |
ог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“.</p> <p>После одмора Р |
чим буде <pb n="261" /> више радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, да сваки од вас о |
познавали су је довољно.{S} Зато је на томе мало имао да ради, само да им помаже; а та се помо |
; хоћемо, хоћемо; хвала ти господине на томе! чуше се многи гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро |
ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан |
ме може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и сам још и даље учи |
доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако јело може зготовити бољ |
и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
на. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И на томе оста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћут |
сто њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколицине народи н |
а само да <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А к |
без онога првога неће моћи с успехом на томе да поради.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У |
амо да тежимо, да желимо и да радимо на томе, да се и они делови Српства ослободе и да се уједи |
њег бирократског система, и порадимо на томе, да народ дође потпуно до тих својих права.{S} И к |
градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе његову градину испод куће, која му и онако стоји в |
Али је сад најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем |
и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће жив |
о све да има сам и да има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало п |
шавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толиком прекопавању и превртању земље; али су већ |
еду и на подједнаком растојању, да се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај гео |
ка државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да |
м сваки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ само <hi>р |
вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу...</p> <p>Најпосле и капетан позва Радишу, д |
о знао шта је ово на овој другој страни томе листу горе?.. (Једно дете: „Ово је, господине, сви |
, да дубоко пооре.{S} Зато је остао при томе, да се опет прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су с |
и.{S} И ми <pb n="395" /> морамо тешити томе: да се ове сметње отклањају и да се просвећивање н |
и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе.{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили |
нимала причањем о својим професорима, о томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слу |
А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису имала.{S} Зато једва дочекаше час полас |
је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веров |
м такође учитељицом у истом месту.{S} О томе учитељу слушао сам много од како сам дошао у повер |
етак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају само они који нас дочекају и испрате.{S} Сам |
је опет слао пандура капетану, да га о томе пита, и капетан је јављао за све, за које му је по |
ништа хитно...</p> <p>— Није твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, о |
, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе известимо господина министра.{S} А пре но што то р |
“ Сад је настала међу ђацима препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, што |
Зато како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристад |
има је опширно причао, а онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио |
о строго по предметима и водио рачуна о томе у који наставни предмет што долази, него је само г |
тва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу њ |
те да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p> <p>— Господине, ка |
о људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам |
ају како и други раде, па да се после о томе <hi>искрено</hi> разговарају, и договарају како шт |
олико научи и <pb n="45" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и |
</p> <p>Идући путем разговарали су се о томе, и обојица нису могли да се начуде овоме поступку |
же да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све су се ви |
авље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здравље и како се лечи пам |
та се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут с |
градине школске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен р |
ао све очигледно, а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{S} И кад су год одлази |
вамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад |
Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, како је пропало царство српско на Косову...</p> < |
!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} После кратка разговора послужише и д |
S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шт |
дговори, онако одмах, као да је и сам о томе мислио, само није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог |
итате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем |
ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не ст |
а њему говорили.{S} Радиша није желео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није х |
пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису много претерива |
о вредности свилених буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде по |
а.{S} Онда сад треба да се договоримо о томе: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питат |
че Радиша, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведе |
мало доброме старцу.{S} Поче разговор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: са |
е улазити у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судницу |
шума на њих и онда наставио разговор о томе, како стоје извори у Загорици: има ли их сад више |
набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особито ученицама на читање |
<p>И тако се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку четвртог разреда |
} Зато прочита у књигама још једанпут о томе па једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клису |
шао кудгод и тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио кући.</p> </div> <div type=" |
старао да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на |
e unit="subSection" /> <p>Радиша је, по томе, одрастао на селу, у чистој свежој природи, гледај |
Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово источна, то тамо западна |
целим народом и његовом државом.{S} По томе је, вели, држава наша заједничка кућа, наша велика |
ело Загорицу много, много значајнија по томе, што је у њој подигнута нова зграда.</p> <p>Припре |
ћи себе они не руже и не исмевају па по томе и не вређају никога, те да га изазивају против себ |
итања па да о њима пита стручне људе по томе послу.{S} И тако се промучио годину, две и три дан |
рави, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена за довршење мање требати, то он |
једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не |
да ради.{S} Радиша је тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја |
здесет и неколико елемената, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје |
ао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да |
лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрв |
и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и |
рај школској години.{S} За надзорника у томе крају би одређен директор једне гимназије, који бе |
> <p>Некад се та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), |
да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачније посматрају природне пре |
арезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n="32" /> Кад он зареже п |
ашње и пређашње (турске) владавине је у томе, што је место турског кабадахија засео српски.“ Је |
е само допустио да свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, како се праве свирале, |
: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља д |
ет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би с |
ији попушта.{S} Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да п |
нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро ја |
и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ј |
а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје л |
иче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и |
ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово ј |
истина, и пре нису много претеривали у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије |
ле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде |
е најбољи учитељ не само у срезу него у томе округу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви знате |
х одабраних књига само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и да |
, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Пазимо само, |
да се чува претераности, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматра и никад не |
} Уз ово их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће да |
гнуте од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава своју собу и да је леп |
ку и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је који од чиновника учио и |
ћи и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и држао.</p |
оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сип |
сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше школе, која васпитава |
аних дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни с |
граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да |
S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капетана глас, да је постављен учитељ з |
те у школу и договоре овако: да село да Томи од општинске утрине где хоће двапут више земље но |
огњиште, па је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова ј |
ње живе ограде, која ће ускоро заменити Томин примитиван плот.</p> <pb n="207" /> <p>Што је виш |
е је онај газда Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест прода |
то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињским плотом, да је сваки могао да га пре |
пре је премерио газда Мијаилов воћњак и Томино окућиште па га је снимио на хартију и почео да с |
приме после сви.{S} Зато је свуд поред Томиног плота ископао леју пола метра у дубину а толико |
есецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога плота, зелениле густе младице потоње живе огра |
Мијаила и још неколико комшија, па оду Томиној кући, <pb n="221" /> да виде колики је плац и д |
орише опет сви.</p> <p>- Примате ли, да Томину кућу откупимо за школу?“</p> <p>— Примамо! одгов |
, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко |
пропусти се да се каже (на пример Свети Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас грешне |
а Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико теби доноси она градина испод куће?“ Тома |
диша.</p> <p>Миљко одмах посла Грују за Тому, и кад овај дође, он га запита: „Томо, колико теби |
емљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и ливада, те нема ни свог |
пет дошао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, |
е, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више од девет година па да са Земље стигне |
био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз отворена и прозори з |
иле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школа почне |
ли, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестано напредовао, т |
у, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, |
таман онолико била загрејана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућ |
ла и камен, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из |
на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању. |
90" /> ветрови нису подједнако хладни и топли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; |
равље њихово, јер су рукотворине вунене топлије од памучних крпа куповних, него да новац, што с |
уботу опет је било лепо време само мало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиш |
недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да |
Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ |
лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и попра |
отвореним прозорима, кад је год лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у учионицама ка |
ли тако исто као зима шкоди и превелика топлота...</p> <p>На послетку, мислио је Радиша, духовн |
ује оне рупе између дасака да не излази топлота и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и |
бави наставничке!...</p> <p>Али и много топлоте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих |
И тешко ономе, који није осетио довољно топлоте и од пелена и одела, и од милоште материне и љу |
свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре пост |
рироди.{S} Природа само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, ко |
а, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, које мали загоричани, па многи и велики, још |
и садница, што их је Радиша добивао из Топчидера, Пољопривредног Друштва из Београда и једног |
У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке о |
с решено у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га, она преко о |
мо је своје парче донео Станко, чија је торба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с први |
не, у торби,“ рече један. „Прогореће ти торба!“ рече му Радиша. „Јао, изгоре ме!“ стаде дрекати |
су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и |
идала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у школу и седала на своје место.{S} Уђ |
чувај, разболео.{S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да |
да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у цркву, Радиша ј |
и, ако пазе.{S} Онда им може прегледати торбе и казати, како да их на леђима носе; како да чува |
обацаше на земљу. „Мени је господине, у торби,“ рече један. „Прогореће ти торба!“ рече му Радиш |
и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ Сва |
А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар к |
ар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам |
ше долазити и деца.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су о |
им <pb n="78" /> ноктима и петорицу без торбице.{S} Свакога је запитао за узрок и свакоме је пр |
Само не могу да дам онима, који немају торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме |
познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торбици за књиге.{S} Нађите слова код ђака: писано и шт |
нај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој калдрми.{S} И |
но дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу пасуља, треће читав дењчић сува меса, четврто ј |
ремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично других дана...</p> <p>Да |
олазе у школу.{S} И Радиша метну празну торбицу око врата и пође.{S} Газдарица га запита, уме л |
па да улазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и та |
вати да не испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или |
пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p> |
у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима те да је носи на леђима као војници и |
им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад по |
вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите о |
те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, чу |
ради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву и прекрст |
оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво |
карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између се |
И збиља, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу пасуља, треће читав дењчић |
глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођ |
ла и нов, Сунце, <pb n="191" /> погачу, точак, јаје, мотику, ашов, сикиру, будак, лопату, грабу |
ти“, мишљаше Радиша: и смисли овако! да точак направи од једноставне даске, па да га појача са |
не приме ову новину.{S} Зато смисли, да точак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебе |
но и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, паоцима и |
здена окивача или шине: једном да окује точак, а другом и трећом да обавије и окује сама колица |
здене осовине направи дренову, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да с |
у, те да се и она окреће.{S} Зато да се точак на средини пробуши четвртасто, и на самим колицим |
о их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, д |
да коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по средини камена него с краја? |
це!..{S} Сад пазите, да направимо коло (точак) за кола!{S} Ево најпре да направимо ону рупу за |
лико недеља, а у лето жито непожевено и трава непокошена опет по неколико недеља, те презри, по |
шума <pb n="375" /> од разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да |
д кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате шта је; |
Деца грабила, које ће не само да залива траву него и да полива пред школом и око школе.</p> <p> |
оград без виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то |
ен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не |
и разне поучне и забавне ствари.{S} Ни трага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматра |
{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороугаоне правилности.{S} Да то све казује |
} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и они су „господа“, која „на |
плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво |
ваки покрет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да с |
ного па прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпосле |
ер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: |
е тако да се намешта.“ Почеше и деца да траже да и она намештају.{S} Радиша је допуштао по двој |
ћу постидети ни овде!...{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учитељеву, |
ј не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују своја имања, него су |
ва чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први г |
дићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају селу, да оно учини како је право, о |
али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Једно |
а има шеталишта, у којима не само болни траже окрепљења и здрави освежења, него и матере с мало |
а, те да га изазивају против себе, него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити |
его у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинама нема толи |
у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да |
нистру војном, и овај не само да одобри тражену количину муниције, него изјави и захвалу Радиши |
ће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи велике наднице но колико му се да.{S} За школу |
е невољници из белога света потрче тамо тражећи помоћи, или им се она у разним судовима шиље на |
ити; шта да ради, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или покровац, то не иде, јер |
уго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и да га моли да му напише, па још |
им ститком помешаним с осмејком поче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад пр |
га.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мен |
газда Мијаило.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да про |
тране народ се сада скупља на зборове и тражи „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „о |
па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а то не б |
душа дечја <hi>тражи</hi>, као што тело тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле |
а да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, као што тело тражи своју, кад је гладно.{S} |
и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброга друга у животу, а Р |
ке и остала грађа са задружне стружнице тражиле су се свуд, јер су знали, да они сирове не прод |
бро утврдили, прешли су на „Читанчицу“, тражили велика слова и казивали зашто је где написано.< |
Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор б |
Зато хвала вама опет, што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто дру |
риликом, прво што сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали |
имали много посла па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније |
само оно, што треба за живот, други су тражили, да се овде изводи геометриска поступност, без |
колико пута може да изиђе.{S} За тим су тражили, колико деветака има у сто, колико осмица, седм |
убили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи |
ђање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од министра војнога неколико стотина метака, а п |
у...{S} Зато да тражим учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...< |
стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> </div> <div type="ch |
м да извршим у овоме селу...{S} Зато да тражим учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме разумети |
на, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, |
.{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе... |
нути...{S} Дете ви!..{S} Тако можемо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сено, син, сан, сна, нос са |
их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да направимо колико |
не по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока је на |
ерес</hi>, господине!..“ Из „Рачуна“ је тражио „таблице“ и писмено рачунање.{S} Радиша му је об |
е учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за световно је рекао, да је |
школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство врати у првобитно стање па по |
} Четврто, и на самом испиту највише је тражио из „Науке Хришћанске,“ и то све на словенском.{S |
уди и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је Радиша |
ди да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је ишао и његов синчић ђак и носио не |
од њих за време распуста ишао кудгод и тражио је, да му причају о томе, па их је онда пустио к |
ко, али је нови грађанин протествовао и тражио своје право.{S} Радиша зато нареди, да скувају с |
еп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидали кућ |
учини пријатељска, бољи доручак није ни тражио.{S} И кад је после купио врућу лепињу и појео је |
.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и градин |
аума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страш |
?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је |
а наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљко једанпут понесу пл |
срећа неће изостати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело дан |
имају и општинскога, те не морају ништа тражити од народа.</p> <pb n="250" /> <p>Мајстори дакле |
ако ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од села? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ни |
ци наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе како ј |
пророк у своме месту рођења...{S} Морам тражити прилику за себе.{S} Морам тражити друга, који ћ |
и преко њега се не може ништа.{S} Морам тражити другога некога из тога села! мишљаше тај апосто |
Морам тражити прилику за себе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој ку |
им Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p> <p>- Да га зов |
— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњем |
и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Тур |
мнастика с ручним радом за време одмора трајала подуже, Радиша није после одмора дуго задржавао |
и почела је лепа јесења кишица, која је трајала готово целе ноћи, и сутрадан је освануо први ки |
ти и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад ће он |
трогодишњу бербу — колико грађење буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да то у |
у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још десетак дана, докле Даница није устала.{S |
и пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је трајало скоро до подне, и уписано их равно тридесет, св |
га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, Радиша је ишао пе |
hi>, јер од камена ником ни камена: <hi>трајаће ти хиљаду година</hi>.“ И не само што су те кућ |
а треба, колико ће да стаје и колико да траје.</p> <p>Познавању земље и камења обратио је већу |
} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога било је |
шћење има своје време, свој рок, колико траје.{S} Може ли он сада за један век урадити онолико |
школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за |
то људи зову напредак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви б |
не само сва настава буде занимљивија и трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припр |
јпоузданије, како је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети много др |
година</hi>.“ И не само што су те куће трајније од данашњих брвнара, чатмара и кровињара, него |
конопље, лана и вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новин |
мидом или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, да плану у пламен те да с |
му груди!.{S} Камо му предње ноге?..{S} Трбух?..{S} Задње ноге?.,.{S} Реп?..{S} Уши?..{S} Очи?. |
за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћивати и у |
аницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су очекивал |
већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше да му загревају врућим цреповима.{S} Ни |
затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> <p>Радиша је по |
.{S} У тих народа има фабрика и читавих трговина с ђубретом; па онај, који хоће да нагноји њиву |
А онда се писало истина пером.{S} И по трговинама, место данашњих кутија гвоздених и челичних |
пишу великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</h |
оје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Ко |
екса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</ |
и корисне науке, која им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер су тол |
и колико и каквих пелена <pb n="293" /> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете |
како ваља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љутите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да |
!..{S} Ноге!..{S} Колико има ногу?..{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте |
исли.{S} Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно пространо двориште.{S} Треба да б |
{S} Треба да буде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрум |
да буде довољно пространо двориште.{S} Треба да буде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два с |
на којима је скицирао своје замисли.{S} Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно пр |
стан за послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направ |
е сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та |
р здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и |
ба још више пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да с |
зио Радиши, да израчунавају колико чега треба, те да то поручује и набавља.{S} И те је зиме цел |
е скроји, и израчунавали су колико чега треба, колико ће да стаје и колико да траје.</p> <p>Поз |
и: „Ви шест дана радите, и зато седмога треба да се одморите и да што више научите“.{S} Сви раз |
толика и тако напредна; и, дабогме, да треба да гледате, да је очувате и још умножите.{S} Нека |
.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у донош |
с колико просторија, колико ће врата да треба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће да |
розора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, греда, дирека, рогова и л |
ћете никад заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} Она друга д |
то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином после бити лакш |
а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо нову школу наш уважени комшија и брат |
p> <p>— Е, браћо, прихвати Радиша, онда треба да известимо господина министра, да је данас село |
или какав рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу |
, јер је све имао у памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али |
ребати, то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да побијају кочиће до конца.{S} То и |
на њој, како треба да се скроји и куда треба да прође тестере, па рече Груји, да овуда престру |
S} Зато стаде мислити, шта да ради? „Ја треба да направим онака колица, каква после сваки у ово |
великим словом, на пример Срби и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба велико <h |
треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi> |
а треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све нар |
увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и |
ада, што је мала; а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по |
стављају новац на приплод, а они којима треба узимају га на послугу, него су заједнички почели |
је он већи у простору, то више времена треба да се изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А о |
а је умни вођ његов. <pb n="406" /> Она треба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ мас |
а, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није био прор |
..{S} Ево сад наплаци наоколо!..{S} Шта треба још?..{S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да их из |
не воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?. |
.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S} На |
им је показала, како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио |
визор неће ићи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, |
ростирач, и колица — све што свака кућа треба и може да има.{S} Доцније се све ово продужавало. |
или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не нав |
о, браћо, продужује Радиша.{S} Онда сад треба да се договоримо о томе: где ће нова школа да се |
.{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је |
е, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиштемо од Томе |
S} Кад су га наместили пред вратима где треба да стоји, деца су навлаш улазила, само да би избр |
ово продужавало.{S} Распоређено је где треба које дрво да се посади и ископане рупе за то; са |
а велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Милане? |
су управни или административни, за које треба спреме као и за друге, и које неписмен „народ“ не |
е у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба приближивати овоме, јер оне спремају учитеље наро |
ли ви добро размислили: колико ту земље треба преврнути?! упита Миљко.</p> <p>— Ми знамо како с |
неприродно, и почињало се с оним, чиме треба да се завршује...</p> <p>Све су радње рачунске де |
ваљало покупити на једно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико |
поље редом; само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе с |
друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио |
каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има највећу задругу, но ко има најб |
ји па с пуно поуздања рече:</p> <p>— Не треба нам, господине, ниједан.{S} Ми смо све видели как |
требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с послом, кречари с кречом а зидар |
его је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао |
ин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог р |
ју и не троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="273" /> само они једно другом.{S} И д |
о, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао |
били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће |
Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе |
та даљине одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка |
не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако |
што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешто друго; не |
мислим да, подижући нову зграду, ми не треба да рушимо ову стару, која је родила ову нову и за |
Даничине прваке и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их год |
о селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они још, и нека |
аље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред и згодном |
највеће доброчинство.{S} Зато нимало не треба да жалим, што нисам отишао на другу страну и био |
мо ми чешће овако да радимо.{S} Само не треба много да запињете.{S} Али опет није добро ни ко н |
још већу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиша о |
ребати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ништа; они ће још волети да га одн |
а на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, органско или неорганско.</p> <p>И ниједна машина |
и!{S} И овим људима што граде нове куће треба више новаца но што они имају, па се муче и често |
влачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију свој таленат.{S} О |
и су посадили оно дрво, које им највише треба па га не секу младо и на грабац, него чекају док |
треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то |
је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кука |
е.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не град |
ако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да се подижете са земље — доста су вас кости боле |
ро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село...{S} И сви ре |
и.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морат |
аучи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала |
знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Ал |
ко?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблиц |
А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако мало парче платна па да га увек о |
ића и сам показивао примером, како људи треба да се уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа |
олико хоћете па све залуд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем |
; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо прим |
о и наших народних особина?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али нити можемо нити треба да буд |
овратку. „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!..“< |
рироди својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталности.{S} А за обоје ово стара |
за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује |
то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и к |
ба да напредујемо; али нити можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и само <h |
О, колико је сад и она осећала, да јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} И че |
столара, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му драго и како уме; свога ковача, |
е ученике, да решавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, |
че, или црнице, или чега другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и то му даду; а кад ј |
да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} Загоричанима никад ни за шта |
ДИША</p> <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ НАМ УЧИТЕЉ ТРЕБА НА СЕЛУ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј. МИОДРАГОВИЋ</p> |
} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и друг |
поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо св |
лист!..{S} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинск |
дрмџије и за час се саставише. „Сад нам треба песка, господине“, рече један. „Треба“, одговори |
це, и кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здравље и с |
{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба дизати зграду, за семе, из којега ваља да никне и |
S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а |
30 ученика, и тако је израчунао, шта им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.</p> <p> |
ти некако, да људи у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или куповину, могу наћи н |
долазили и марљиво слушали све, што им треба за боље познавање природе и свога народа а највиш |
све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, |
де и свога народа а највише оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово време на новој згради |
а.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа. |
аће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече 4, |
е: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, |
владавине.{S} Зато говораху, да све ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у њего |
Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p>Нов |
.!{S} Како је теби име?..{S} Које слово треба велико?..{S} Како је теби?..{S} Које ти слово тре |
?..{S} Како је теби?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту т |
пишемо <hi>нога</hi>.{S} Које нам слово треба најпре? (Н, код ножа).{S} Које после? (О, код ока |
механичар и индустријалац. „То му много треба“, одговори Радиша. „Без тога нити таван може да с |
есет.{S} Онда је Радиша рекао, да овако треба да направе по десет стотина на хартији па да их и |
е једну половину и обележи на њој, како треба да се скроји и куда треба да прође тестере, па ре |
кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан |
и хтети и моћи да издаду толико, колико треба за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и мајсторе. |
саградити не само онолико цигле колико треба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Ја |
ата и прозора и могао израчунати колико треба камена за темељ до цокле и цигала, креча и песка |
оћемо за нашу школу да направимо колико треба, а село после како нађе за право...</p> <pb n="23 |
ући, је ли свуда равно и нагнуто колико треба.{S} Деца су гледала и сама погађала: овде још мал |
па и углави први камен под конац колико треба дубоко, намештајући га не полошке него усправно, |
оно што уради несавршено.{S} Њему само треба више разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам |
р мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборавља |
иша.</p> <p>— Добро, господине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где д |
јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им напише оваку |
} И ви жалосни представници власти, што треба да мирите народ и да судите свакоме подједнако, п |
ели, да се одмах израђује само оно, што треба за живот, други су тражили, да се овде изводи гео |
...{S} Кућа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара |
сума на име помоћи и набавке онога што треба, особито у почетку.</p> <p>Шесто, да школе обилаз |
нога човека, те да он с њима спрема што треба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому. |
ти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толи |
поквари пре но што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зат |
д његове куће спремило и донело све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће |
сутра, здравље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не |
пшу, с бољим распоредом и свим оним што треба школи тако, да ћемо се поносити школом и да ће св |
у, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што пре израсте шума.{S} Миљко не могаде |
о ситница избележио и испричао како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој ш |
особито оно, које је остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову справу.{S} Радиш |
о кмету, који суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, |
спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле што више учите |
у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно измерио уста на пећи за |
е мајстор. „Немој сад, рече Радиша, јер треба да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{S} О |
браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о |
{S} На пример, за твоје презиме Лазовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <h |
треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба вели |
та.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек наместите овако, п |
{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили, кад је су |
стао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да се п |
у новој згради стао премишљати, шта му треба за идућу годину и шта ће за време распуста школск |
а му пошље семе од гледичије, колико му треба за ограду од толико и толико метара дужине; и оно |
диних одељења, онда је видео, колико му треба врата и прозора и могао израчунати колико треба к |
.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу што је нек |
распакује своје ствари и извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер |
Радиша је био измерио површину коју му треба покрити бусеном, те је толико и ледине исекао.{S} |
н се развитак још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За њега треба још ви |
.{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба |
велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за тв |
Најгори су немарљиви и ленштине.{S} Њих треба терати на кретање, и у њима поступно будити интер |
о мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је п |
ти интерес.{S} Има и ограничених, и њих треба жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га може на |
} Написали смо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га с |
и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како |
> трећи правац: да се гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у |
м треба песка, господине“, рече један. „Треба“, одговори Радиша.{S} И за час се дадоше на посао |
слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами дол |
уме да напише тата?..{S} Која нам слова требају кад хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} А за |
е чије су, ни ономе <pb n="369" /> коме требају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупити на |
донети оне савршеније; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, неса |
.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да пре |
осланике, и кметове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n="348" /> |
лези, лези...{S} И два су најјача ђака требала, да га поново положе потрбушке, и један да га д |
пребројавала своју војску, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав наро |
добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад се очекивала принова.{S} У Мају Даница род |
а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би м |
ало је још и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по времену дошао је ред и |
мет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Требало је све спремити, да мајстори не чекају, и треба |
ето зашто је Радиши и његовим ученицима требало плетарство.{S} А чудо је, <pb n="361" /> да заг |
куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза није много дугачка, |
би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више од девет година па да са Земље стигне на С |
плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало!{S} Зато запита Грују, где могу добити једно бр |
е, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда је требало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њ |
је била зграда сасвим готова, и кад је требало решавати: да ли да се примају и нови ђаци и уво |
зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>По |
уге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа поручивали код свог ковача Ђурђа.{S} |
Ви много што шта нисте научили, што је требало да научите.{S} Али слушајте господина, као што |
.{S} Одмах узе конац и учини све што је требало, те да мале калдрмџије отпочну посао и доврше з |
е спољне „реформе“ и спремио све што је требало за зиму; зато је данас с радом у школи био нешт |
И отишли су, и покуповали су све што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну ст |
нице но колико му се да.{S} За школу је требало око седам стотина кола песка и преко хиљаду кол |
а шест векова, а четврти веле, да му је требало много више времена те да створи све.{S} Главно |
кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, как |
, и све су биле једнаке.{S} Према овоме требало је само два димњака, онде где се зидови укрштај |
ртању</head> <p>Радиши је Цртање одвише требало не само за вежбање руке и ока и за развијање ос |
све спремити, да мајстори не чекају, и требало је похитати с послом; а њих двоје су водили сав |
<hi>њушка</hi>.{S} Е добро.{S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то |
она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је потр |
Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, госп |
рзином, којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да |
а увек казивати, откуда је то и како би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ра |
и и телесни напредак онолико, колико би требало и колико су могли моји добри загоричани.{S} Сед |
ог стања, те не могу да учине колико би требало за овај напредак и свој, и <pb n="394" /> школс |
јатељу да даје отпора онолико колико би требало и колико би могао да да.{S} То је канда болест |
о то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њега не би долазили до ви |
ја је најскупља; тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још с |
цркву; а ни камена им никад није толико требало.{S} По четири камена испод греда, по четири пет |
план за ову „екскурзију“, него је само требало да се помеша с децом, да заподева и сам разгово |
д би се оно пошумило и како би га за то требало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима |
ке реченице после тачке.{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то |
че поучних.{S} И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши и питао га за савет.{S} А |
да она буде што чистија.{S} Зато му је требао неки застирач у самоме ходнику.{S} Заго стаде ми |
е.{S} Загоричанима никад ни за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало као да ће да п |
жења с децом“.{S} И доиста, Радиши није требао неки нарочити план за ову „екскурзију“, него је |
, где какве земље има, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Најдаља му је била смон |
чунавати, <pb n="222" /> колико ће чега требати.{S} Прво је смислио, да школа буде са два одеље |
ини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би |
се ни на њега — и његова ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и |
мо мало већу зграду, каква ће нам после требати увек, а не после десетак, а може бити и пет шес |
оме и камена и времена за довршење мање требати, то он узе конац и пружи га куда треба и рече д |
Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија је њива |
а то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и |
му Радиша јави кад затреба и колико ће требати.</p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је Радиша радос |
ма.{S} Радиша запита, да то људима неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, госп |
зе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и по |
је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S} И одељење Даничино |
износе што више онога знања, које ће им требати као учитељима.{S} Нека дође и филозофија и мате |
ије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S} Зато се старао, да још у току ове |
могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигама још једанпут о томе |
почео је да прикупља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је по |
.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање било за рад у градини или у к |
рече: „Јок, господине; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељко, са ч |
мори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ |
још у разговору.{S} Настаје најмучнији тренутак и за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се |
то слагало с Радишиним осећањима у овом тренутку!...</p> <p>С овом кукњавом што се зваше „пјени |
а, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно |
екло; само му нема — оца!{S} И у једном тренутку њега облише сузе, он зајеца и место да седне з |
узу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мајку и настане мир, као да с |
учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава и <pb n="18" / |
лом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, да њен син није погинуо, |
викну учитељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и само се чује по нека мува, која прелети преко |
ши цела химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда с |
то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без пр |
већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало |
ка и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицам |
ије више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} Али пос |
предложио и све што сам потражио....{S} Трећа је, што школа у многим местима давно постоји, па |
д се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажемо: дете не |
има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва |
roup" xml:id="SRP19102_P3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>ПРВИ ДАНИ И ПРВИ РАД У ШКОЛИ</head> |
ро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је трећа година већ, како нисмо могли да примимо више није |
воме.{S} После друге принове дошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем већ |
9102_P8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>ТРЕЋА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id= |
аву торбу брашна, друго торбицу пасуља, треће читав дењчић сува меса, четврто јабука, пето јаја |
и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте стране.{S} Изгледало је сада као велико |
ече оно.{S} Друго је питање за Призрен, треће за Каравлашку, четврто за Београд, пето за Крушев |
а прозори полупани и хартијом олепљени; треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и н |
нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више пази на здравље појединаца: |
за сву околину па често и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда по машинским |
{S} Друго, прозори свуда са стаклом.{S} Треће, врата свуда столарска, да се лепо затварају, и с |
велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио је своје негодовање што је молитва била |
пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окречена, јер је доказано, да је |
, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекн |
је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је < |
је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, |
есак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> може |
е!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>К |
мљиште се покрило зеленилом.{S} Друге и треће године многи су хтели да косе или да пусте стоку |
а ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од маца |
вео у IV а Даница свој II у III.{S} Тек треће године, кад су четвртаци свршили и прешли у проду |
..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово треће?..{S} Четврто?..{S} Пето?..{S} Шесто?..{S} Седмо? |
је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после |
i>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је <hi>нос</h |
{S} Два су јој детета умрла, па јој ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једним вратницам |
д поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а |
а све из мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је |
правац и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да се учитељима законом загарантује сталност, те |
н се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су видела дело руку својих.{S} Али док |
о једну воћку, а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годин |
и упис</head> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ ј |
на једнога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груј |
господине; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се |
<hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда |
вине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су историске слике, до којих је Рад |
пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у то |
нога како је у природи самој.</p> <p>На трећем месту све <hi>ново</hi> мора се наслањати на ста |
десет или <hi>двадесет</hi>.{S} У овом трећем реду је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова р |
ан пун ред ових котурића! — Хајде сад у трећем реду котуриће с крстовима у њима! — Огледајте са |
шест дана, други веле, за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало |
едан за судове, други за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у то |
ници</head> <p>Тако Радиша сврши други, трећи и четврти разред гимназије.{S} Тада се у нашој зе |
у земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњују земљу, где ћ |
и од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештену историју“, четврти се боље в |
шину за вејање жита, други опет круњач, трећи краву још бољега соја од Радишине, четврти некаку |
је добро, онда ниче нов <pb n="286" /> трећи правац: да се гради оно што <hi>треба</hi> у кући |
er" xml:id="SRP19102_C4.2"> <head>2.{S} Трећи дан у школи</head> <p>Данас је било време још мут |
едан ред крстића, један ред котурића, а трећи ред пун ових кромпирића (тачака).{S} Узмите крижу |
пут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по јед |
опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и сво |
добије један део, други двапут толико а трећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да подели |
Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, он |
ђе горе.{S} Онда тако до њега други, па трећи, па четврти — све под конац и по реду и по висини |
акну по ономе платну и одсече други, па трећи, па четврти, све до краја.{S} И још ученици не зн |
е окречио, те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топл |
, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно завадили, јер би с |
оваквога друга господин Радиша!“ рекоше трећи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако даље.{S} Тако један набави машину за веја |
ец!..{S} Дете још један!..{S} Хајдете и трећи!..{S} Начините сад само пола месеца!..{S} Дете јо |
дан у школи</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осети |
ј други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиш |
“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове овако испупчено. „Да п |
ече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим |
и на окупу, да отпочну трећу годину или трећи разред.{S} Исто су тако дошли и његови одрасли ђа |
и је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женс |
још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Растко |
ме помене.{S} Радиша је ове године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у |
а.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, како се бели. |
) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) |
ако је исто урадио и с другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, |
ан.{S} На сваком месту дакле 28 и једна трећина.{S} Радили су и оваке задатке: сто да поделимо |
{S} И још раде неуморно и предано као у трећој.{S} Само им је ход спорији, достојанственији, ка |
шине: једном да окује точак, а другом и трећом да обавије и окује сама колица код попречних дас |
нпут, кажите прву реч!..{S} Другу!..{S} Трећу!..{S} Четврту! и тако даље{S} Хајдете, натраг!{S} |
Хајде опет прву!..{S} Дете другу!..{S} Трећу!..{S} Ко може сам?..{S} Је ли тешко?..{S} Нађите |
ишем сен.{S} Кажите сви то!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то |
обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све т |
и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S |
ле кратка разговора послужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n="65" /> < |
као официри.{S} Радишу посади учитељ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и |
Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите ону трећу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>с |
ини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу годину или трећи разред.{S} Исто су тако дошли и |
ако нема каквога ораха, крушке, јабуке, трешње или шљиве, немају где да се склоне лети од сунца |
и олепе балегом па покрију крапучем од трешњеве коре.{S} Зато су се много и чудили овој сандуч |
, и узимао према величини њиној по два, три и <pb n="39" /> четири гроша за један.{S} Поред ово |
{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када |
<p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, |
и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с толиким стварима у тој јединој соби, па |
памте слова и да их изговарају по два — три, развучено, на слогове, да их <hi>шчитавају</hi> бе |
диша отворио све прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих |
школског рада.{S} Мало пре тога на два три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је |
ко има неколико стотина манастира и два три пута толико калуђера и како проводе време само моле |
ест у „туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{ |
дом!..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p>Одавно је Радиша зап |
а!..{S} И још једно!..{S} Начините сада три нова месеца!..{S} Начините једно Сунце!..{S} Сад па |
све ово сврши, Радиша осети потребу за три гвоздена окивача или шине: једном да окује точак, а |
е, која му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала в |
це!{S} И Даничина је мајка прва скувала три бакрача пекмеза себи, један Миљковој Станики, један |
ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири реда?..{S} Колико у п |
S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има три — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом четвртом |
али неки број на пример 85 да поделе на три једнака дела или три једнаке гомиле, онда су на сва |
о 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком мест |
/> То је <hi>столица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа |
> он спремао, стигао је и кмет Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не |
хотице сети оне наше: „Мајстор Пена, од три клена два вретена, па и она оба крива.“ И другојаче |
ешан у свему, да му свуда вреди оно „од три клена два вретена па и она два крива“, и да данас у |
са чије су ливаде ономад однели читаве три гомиле, рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што ми отре |
а мушкарчића и једном девојчицом од две три године; човек јој је погинуо у првом рату, а како ј |
b n="199" /> па се и њему скотрљаше две три низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша |
о ове године, не могу да наберем ни две три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајем |
ад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико није потре |
еше да помажу.{S} За час донеше још две три мотике од оближњих кућа и за неколико минута би пре |
апита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три, одговори Даничина мајка.</p> <p>— Које три? запита |
е Радиша учинио овакав распоред: да све три собе употреби као радионице за Ручни Рад и, кад буд |
запамтили?..{S} Ко може да каже сам све три ове речи?..{S} Ко још?..{S} Добро.{S} Сад нађите он |
раду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно, одговори госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зор |
ебројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте и у њој!..{S} Им |
одговори Даничина мајка.</p> <p>— Које три? запита Радиша и не сећајући се, да се овим детаљни |
га је газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} За овим дође и други, и трећи, и тако да |
е).{S} Сад да узимате по три.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на клупи |
ти непријатељи и од две партије посташе три.{S} И од сад свака је позивала под своју заставу и |
иду кући, јер је многима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца |
е изговара по једно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?.. |
лу.{S} И тако се промучио годину, две и три дана, усавршавајући се, поред своје струке, и у ово |
о је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или тридесет?..{S} Колико је у четири реда? |
вели: до једне, две <pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И св |
ер 85 да поделе на три једнака дела или три једнаке гомиле, онда су на сваку метнули по 20 и та |
мо</hi> један део, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда ћемо н |
и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Стевана, Вука и Растка.{S} Овај је најмлађ |
ока нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} Прво је <hi>ос</h |
она што иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само < |
да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по цело |
ри заједно!..{S} На колико места има по три?..{S} Уредите све по четири!..{S} Колико има четвор |
катна.{S} Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и обашка стан за послужите |
зори и поручено десет нових клупа са по три седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе направи |
ну учионицу а десно у другу, које са по три прозора гледају на улицу.{S} Из овога ходника водил |
и клањају се до земље и дохватају са по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и свима |
ок се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{S} Хајд |
о места има по две?..{S} Уредите све по три заједно!..{S} На колико места има по три?..{S} Уред |
, па да се за њом седи и пије и једе по три дана, него су се гости примали у све четири и у сва |
ри!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} Колико пута мож |
ле не оставе све).{S} Сад да узимате по три.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а колико је |
станови у крилима.{S} Станови имају по три собе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику ко |
твори и друго одељење у Загорици, пошто три године деца нису примана, те ће их доста бити за уп |
; а ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> |
’ један; двапут два јесу четири; двапут три јесу шест; двапут четири јесу осам; двапут пет јесу |
S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или тридес |
9 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине или половина, свега 50.</p> </div> <div typ |
допустило.{S} Није прошло ни још других три четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и |
, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је сад?..{S} Оставите све на клупу!..{S} |
ико је остало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?..{S} |
рећем реду је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi> ова реда, он има три — десет или <hi>тридесет< |
е <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у <hi>три</hi>?..{S} Која се чују у <hi>четири</hi>??.{S} Кој |
адиша је ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његових ученика сад је, први пут од како је За |
клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да с |
S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њих запамтите, ви можете читати с |
У свакога је по нешто другојаче.{S} За тридесет година ни двоје деце нисам имао потпуно једнак |
<head>2.{S} Школа Радишина</head> <p>За тридесет година и школа се Радишина прилично изменила.{ |
слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових тридесет слова запамтите, ви ће |
ead>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>ПОСЛЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
есет!..{S} Узмите двадесет!..{S} Узмите тридесет!..{S} Узмите четрдесет!...“ И тако даље, докле |
т!..{S} Колико је на клупи?..{S} Узмите тридесет!..{S} Колико је на клупи?.. (Овако док не узму |
..{S} Које је веће: или три десетке или тридесет?..{S} Колико је у четири реда?...{S} Које је в |
па онда одабрао најодраслије и намирио тридесет па њих задржао а онима другима рекао, да дођу |
ако изучити.{S} У нашем говору има само тридесет разних <pb n="174" /> гласова, који кад се нап |
е.{S} Радиша је онда подвукао опет само тридесет најодраслијих и најразвијенијих и њих огласио |
вадесет за двојицу!..{S} Да им поделимо тридесет!..{S} Да им поделимо педесет!..{S} По колико ћ |
јало скоро до подне, и уписано их равно тридесет, све одраслијих од 9 — 12 година; јер је Радиш |
остах сирота, сама с ово двоје деце и с тридесет динара помоћи.{S} И тако сам се мучила као ник |
било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, од како сам овде, не деси ни једна кра |
ких списа и новина.{S} И управо за ових тридесет и неколико година ништа ново у овим областима |
S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових тридесет слова запамтите, ви ћете умети да пишете и да |
у се слова, и ко утуви или запамти ових тридесет слова, он после уме да пише што год хоће и да |
а ђачких с именом њиним за свих минулих тридесет година, а учионице нису више обично окречене, |
есет гласова начињене све речи и са тих тридесет слова можемо да напишемо све, што год хоћемо.{ |
чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласова начињене све речи и са тих тридесет сл |
i> ова реда, он има три — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом четвртом реду је десет.{S} К |
о да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесет слова</hi>.{S} Зато је најглавније, да изучите |
ави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридесеторо ниједно није дошло „празних руку“.{S} Чуло |
е по једанаест, све по дванаест, све по тринаест и тако даље и гледали, колико пута може да изи |
oup" xml:id="SRP19102_P13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>ГОДИНЕ МИРНА РАДА</head> <div ty |
, јер са њиме свака кућа троши двапут и трипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и |
ах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипут.{S} Стаде се Радиша чудити овоме позиву: зашто г |
и прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипут не прекрстимо, не остављамо чутуру!“ Радиша и ње |
о за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, цигла око четири стотине дуката, и цреп |
крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, жита и живота, кумова и пријатеља — свака добра |
{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута забоде кукаљу па оне |
Више нема шумарица, грштака, чечвара и трњака, него је место тога лепа млада шума и забрани по |
ато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} Али |
ако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — колико грађење буде трајало, а после |
ространо предсобље, из којега су водила троја врата: десно у <pb n="322" /> собу и лево у собу, |
ати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете и сами зам |
сање онога што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је последња десетица |
долазили теби у школу, два су жењена а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други поже |
на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле не само за |
у.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица заједно, него сваки за себе; само ваља лепо да |
брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S |
.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну собу за двадесет гроша месечно, па |
пили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, по |
свето Воскресеније, свети Ђурђе, света Тројице жива помоћнице, свети Вртоломеја, свети Петре и |
одине пред божићне покладе један од оне тројице, што су били испросили, позове Радишу на свадбу |
мо једнога прљавога, двојицу необучену, тројицу неошишану, четворицу с непосеченим <pb n="78" / |
бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекне, то |
и десеторицу, па су после огледали и за тројицу и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су гради |
су и оваке задатке: сто да поделимо за тројицу тако, да први добије један део, други двапут то |
а у културном животу вреднији осваја, а тромији и лењивији пропада, онда народ мој нема најлепш |
ри ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака со |
ао се.{S} Поседаше најпре пред кућом на троножне столице, а Радиши још <pb n="64" /> метнуше и |
оке једва једну стопу, поседаше опет на троножне столице чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, |
иске совре изградили су столове и место троножних столица високе четвороножне с наслоном и успр |
лео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену зону.. |
ом „либелом“.{S} За непун сат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стра |
S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} Сад до |
колико је захватила нова калдрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и д |
ј ситан камен што је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба ј |
ла око школе под стрејом, по оним лепим тротоарима, што су их сама направила; а кад је леп снег |
а обеси за врх троугла и показа: да кад троугао стоји сасвим равно, ненакренуто ни на једну стр |
онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, онда конац |
прави од круте хартије један равностран троугао па из врха његовога повуче отвесну на <pb n="11 |
нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и показа: да кад троугао стоји сасвим равно, не |
но и неправилно, Радиша је изградио све троугле, четвороугле, правилне полигоне и круг од јачег |
али.{S} Једни израђују од дебље хартије троугле, четвороугле, многоугле, коцке и разне друге пр |
е фигуре у кругу, у четвороугаонику и у троуглу.</p> <p>Из школске су градине многи ђаци ове го |
је писао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="273" |
м становништва и безразложним сечењем и трошењем ускоро понестати; па је зато желео, да одомаћи |
Загорица пуна новца, јер прима много а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа |
иља као штедњак, јер са њиме свака кућа троши двапут и трипут мање дрва него што је пре трошила |
ао и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може непријатељу да даје отпора онолико ко |
арује, те се не усваја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа |
не свари — никакве вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за н |
апут и трипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозде |
другом.{S} И доиста, они нису много ни трошили.{S} Радиша је позвао свога оца и мајку, кума од |
тове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се опет не згрејати, него морамо |
за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а но |
да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пуст |
е, те су зато и прегли и повукли толико трошка и направили оволику и овако лепу школу, да је не |
ука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиск |
па се можете побојати скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много |
Илије Милосављевића Коларца, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбору ове Задуж |
у школску, и да му премести кућу о свом трошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла гра |
књиге и све потребе ђачке о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су з |
за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једно |
} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, каква ће нам после т |
} Међутим има земаља, на које ви можете трпати тога ђубрета колико хоћете па све залуд.{S} Тој |
ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане судове и да се њима трују.</p> <p>Шко |
лакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, и преврта се, докле год немилостиви учите |
је било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице за Ручни рад, |
, с једном већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужни |
у мању зграду иза ове, за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим |
А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда реч |
његова душа и критична Филозофија није трпела безбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи у |
у.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год мог |
и на ово питање.{S} Његов реализам није трпео предрасуде и празноверице, а његова душа и критич |
о су ми људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
е бити најодлучнији човек, који неће ни трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној шко |
понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајк |
> <p>- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извештај послао о њему... |
>сносити</hi>, то је кад неко сноси или трпи неку муку или терет...{S} Пазите још једанпут!..{S |
урци, и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослоб |
и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад и |
атати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не љу |
ељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу |
а које ће се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и |
наднице, па ће после видети, како ће им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине |
кречари и зидари, који су онако огроман труд и сјајан успех показали при грађењу школе загоричк |
тала јесен живота Радишина.{S} Неуморан труд и истрајан и промишљен рад његов и добре другарице |
а од неба до земље, што не жалите свога труда, да од овога села направите рај на земљи а од ста |
а ти и од мене, најбољега сведока твога труда, и од села твога, којем си осветлао образ, и од о |
не сећају се младости своје и толикога труда свога...</p> </div> </div> <pb n="387" /> <div ty |
нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судни |
веравам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онд |
као они.{S} Зато не само да није жалио труда, него је својски и с планом радио, да од ових мла |
сам успех и не вреди толико, колико она трудба да се до њега дође.</p> </div> <div type="chapte |
а је њему овај посао задавао много више трудбе него онај у школи; јер је сам он много слабије б |
<p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од села? упита их М |
да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много |
на мисаона, логична, којом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може |
едала, како је у госпођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је по |
240" /> их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изостану.</p> <p>У току ове године |
.{S} Зато је захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испита н |
о чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустав |
гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније и лепше. |
адиша није ни смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац ка |
га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се ја |
д ми је позив да другога учим, морам се трудити како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша |
ре загоричане.{S} И њима је захвалио на труду око нове школе и казао је, да им је међу најбољим |
новој школи загоричкој и о неисказаном труду Радишином и Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је |
ного враџбина, којима се често још горе трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те в |
градиш од људи животиње</hi>, да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: |
а трпе некалајисане судове и да се њима трују.</p> <p>Школска је радионица спремила и добре пле |
грађу, и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="285" /> живу оград |
} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</p> <p>Ученици загоричке школе били су |
вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Радишу је интересовала ова примитивна напр |
мести неколико тестера напоредо, па цео трупац да се струже у једном потезу?{S} Онда му објасни |
аздалеко...{S} Онда би могао да окренеш трупац, да састругане даске дођу једна <hi>на</hi> друг |
добри да донесу и то камење.{S} Деца су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Груј |
ученици Радишини били дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњено место за нову школу, |
них рачуна...{S} Зато је свако бесвесно трчање масе ризично, и често мање корисно него да се он |
ању камена, мотке, скакању, прескакању, трчању, рвању и тако даље.{S} А нису заборавили ни свир |
а, играли се разних игара и надметали у трчању, скакању и бацању камена, као и прошле године.</ |
ећеније мањине.</p> <p>Зато је боље, не трчати толико за „временом“, него и ту ићи поступно; а |
на паметнија.{S} Зато јо данас погрешно трчати за том простом већином.{S} Право добро може бити |
и цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, |
јављају путем, да улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају између себе и тако даље |
и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате. |
стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта!.. |
<hi>не</hi>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком д |
не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да |
ичаше, да је некад, пре турског земана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загори |
едемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, |
и?..{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! ( |
е, стане тако да се тамани између себе, ту нема добра за задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не |
е и учини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква сло |
или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија за сву околину па често |
вља, да оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} |
терани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да оста |
е умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људ |
ке ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту изводили најразличнија гимнастичка вежбања: и у реду |
иктало девет соколова: и <pb n="109" /> ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{ |
младићи око и преко двадесет година!{S} Ту су му представили кречаре, цигларе и црепаре, и зида |
ономе селу, где се старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да |
о!..{S}Сад пређите на десну страну!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а |
S} Сад пређите на овај други лист!..{S} Ту је насликана једна животиња.{S} Јамачно ћете познати |
ану била је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омладину на нашем јези |
е да се пуни још од изласка сунчева.{S} Ту су и стари и нови ђаци с њиним оцевима.{S} Дошли су |
итаву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А |
газда Мијаило као најближи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и |
ве урадила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књижница Радишина, пуна педагошких, пољо |
оле, где се вода највише задржавала.{S} Ту је морало нешто земље и да се откопа, па опружи кона |
азговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли се прстена и други |
врта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга или линија.{S} Нек |
ту“ и радиле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судо |
а се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде школске, простране учионице, |
вако дрво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљив |
ате.{S} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се завршује наша младост и детињство, а почиње зрело |
“; и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблаг |
а улепшавам, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и јуначке песме гусла |
ола и све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пек |
ан нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А |
него и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те су млади загоричани |
а није набавио, прочитао и применио.{S} Ту су и разноврсни радови и Радишини и Даничини.{S} И к |
ида нову кућу или коју другу зграду.{S} Ту сад има и колара и качара — све с новијим и бољим ал |
и је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка н |
е од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступн |
од Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како с |
.{S} И онда није чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуштеност“, „расуло“, „разузданост“, „ |
училе!...{S} Зато је и она гледала, да ту празнину код себе, у спреми својој, надокнади што пр |
њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себи.{S} |
овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чуј |
але да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{ |
(„Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин) |
он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, |
е: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газда Мијаилов |
це за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила дужност женину и материну, те Даница |
а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова |
тва ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не до |
још мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну прошири градину па ће земљиште поправити.{S} |
у, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направили једно сандуче с натписом |
падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја |
ите конац! — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно ок |
ао да угледа Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изи |
потискује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоатише до кра |
уше један подглавник напуњен сламом, па ту легоше Радиша и отац му и покрише се јапунџетом и он |
ко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором и задовољио.{S} |
; па „мајор“, старешина над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која с |
ко људи на једном месту као овде.{S} Па ту је „началник“, старешина над капетанима и целим окру |
да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и |
Радиша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Ш |
м, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да |
одножју његовом Радиша је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људ |
љубави једнога према другоме.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а ничега извештачено |
.{S} Сад нађите другу реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта |
сузније године од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били |
..{S} Нађите девети ред!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађит |
олико је у девет редова?..{S} Колико је ту десетака или десетица?..{S} А колико је у десет редо |
?..{S} Нађите седми ред?..{S} Колико је ту?..{S} Колико је у свих седам?..{S} Нађите осми!..{S} |
био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које су донеле своје дете да им га попа |
но, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих (консервативаца), који су |
мање посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали сваку с |
но увек се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете да пог |
а иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му |
нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Радова |
зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђ |
т по земљи тако, да један крај показује ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стај |
а буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и |
неколицином ученика, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <div ty |
прављене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p> |
прогласи за општинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго н |
анпут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} А тако |
а да прича козарима и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради...</p> <p>Ово је др |
а ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напишемо |
ем тога он је и најлакши за децу, те се ту може радити најпоступније, а хартија је и најјевтини |
03" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Скочите, |
како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n="35" /> човек после вреди, па р |
ељ њихов „записује“ све.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), пошли |
да ствар дође до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници општинскога суда и запита: би ли и м |
свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду своју, и |
о управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" /> и много брже |
ју засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је била |
о и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по колико |
није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе растеривати од |
камо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује |
ас пун и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радишин |
S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба |
то оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоских |
у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и теш |
шем селу саградимо оваку школу....{S} И ту му показа цео план и приближан предрачан, па му рече |
корисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просве |
све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се |
тем, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдн |
је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прег |
сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И ве |
16" /> камена.{S} Деца рекоше, да има и ту иза порте читавих гомила камења што су људи скупили |
А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Гру |
} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је на |
ругове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је да |
.{S} Сад нађите другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} На |
мпати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше прво, што м |
влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те |
а су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а |
овека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке |
не трчати толико за „временом“, него и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што ј |
до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за сел |
е копа земља, као кад се риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете |
иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге стра |
једно парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што ра |
многе животиње завуку дубоко у земљу и ту преспавају целу зиму; да многе угину; па се у пролећ |
простор.{S} Онда Радиша нађе средину и ту поби један колац.{S} Онда рече, да око њега донесу з |
После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један манастир, међу најлепшима у Св. Го |
буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више простор |
ље, које беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необи |
апије до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и о |
и назвали „најбољим“ ђаком.{S} Зато ни ту књигу после није много волео, нити се хвалио њоме; и |
дио их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој пома |
е сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} |
сад питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> |
тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} |
„ћерамиџије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да и |
дететом.{S} И он је на своме коњу имао ту исту опрему.{S} Радован задржава кмета да седне мало |
о?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби тр |
о, јесте ли ви добро размислили: колико ту земље треба преврнути?! упита Миљко.</p> <p>— Ми зна |
рче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекоп |
уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за рад.{S} Ето прилике за право учење < |
ећу се у разним другим играма.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница |
пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! (Напише <hi |
задругу за узајамно потпомагање.{S} Јер ту не само што они који имају остављају новац на припло |
није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није на |
га уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце |
ноги његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту школском Радиша је једнога |
, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} |
Опростио се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људ |
и поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре под |
и цигларе па је пола готово!..“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор и неколико мањих борова и |
ју.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, има |
дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу и сваку |
е и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се |
мртво, на лицима се свих опазила голема туга.{S} А кад је завриштало девет добрих коња, и залај |
{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{S} Сем тога у њега је било |
радости болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људима у њега се развија сам |
том опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} З |
па што вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> < |
о одговори: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро, господине; ено как |
о, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо |
рда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш св |
ја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi>село</hi> п |
је па пусти; и она му паде на груди као туђа.{S} И Милан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ |
} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И так |
оји одело сваки себи па да му стоји као туђе; свога чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не |
бе и свега свога</hi>, а није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавр |
у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и д |
читељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часловац и Пс |
њима нама је милије да путујемо него по туђим земљама.{S} Јер свуда чујемо српски говор: свуда |
уда туђин потискује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експлоат |
а болест свих нас Словена, те нас отуда туђин потискује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу с |
и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка |
кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили д |
н иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од сво |
још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је највише |
а појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада него д |
ако ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што су је осе |
под туђином.{S} А сваком народу је под туђином као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, пог |
више изазива против себе.{S} Он се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шумадији.{S} |
ина његова.{S} Оно друго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је под туђином као и човеку |
овом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радо |
своме, него се само међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} О |
а брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ову |
ако да полазе од куће, да пролазе поред туђих кућа, да се јављају путем, да улазе у школу, да н |
е прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, остаде с њим и Радов |
ом народу је под туђином као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и не |
{S} И тако ћете одмах по говору познати туђу веру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо |
а у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премештен...{S |
ча један немирко сав уплакан и стаде се тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша |
прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прес |
хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била утишала, сад је поново |
ка удадба.{S} За онај радосни почетак и тужни свршетак ми и не знамо — о томе знају само они ко |
А мали загоричани су причали великима о тужној царици Милици и о причању необичнога гласоноше о |
д ће твоја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, |
овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажала разјареност, с којом је |
тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто најбо |
што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, с |
јући га не полошке него усправно, да му тупља страна дође горе.{S} Онда тако до њега други, па |
ње дичне Херцеговине и поносне Босне од Турака, и све су српске новине писале, да се иде браћи |
авље, него избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве |
а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да |
а изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите јед |
лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.</p> <p>— Чу |
Ево свакоме, и сваки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гле |
узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а |
абадахије“, „курџони“, који су заменили Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом |
нији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „преотеше царство“, отеше му зе |
ад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S} И зар није боље што |
ли смо у турској држави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте |
ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ< |
залуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и сестра — Русија, па дала Б |
војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југовића</l> <l>И дес |
Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба вели |
ате, да ни земља није била српска, него турска, спахиска, само су је Срби обрађивали.{S} А по о |
пет највише личи на цркву.{S} То је <hi>турска</hi> црква, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њи |
е између <pb n="330" /> њега и скорашње турске владавине.{S} Зато говораху, да све ово треба ср |
„Сва разлика између садашње и пређашње (турске) владавине је у томе, што је место турског кабад |
у своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад на |
ориш својим језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мор |
он није издајица...{S} Хиљадама хиљада турских руку дигло се на јуначног Милоша и његова два п |
аре људе, који су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и си |
старога деду, он може бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{ |
ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да остане сад <hi>његово</hi>.{S} И тако зе |
и црквиште и причаше, да је некад, пре турског земана, ту била лепа црква и појала, и да је та |
рске) владавине је у томе, што је место турског кабадахија засео српски.“ Јер, ово је збиља нек |
во министарство 20 Јуна ове 1876 објави Турској рат „за ослобођење и независност“.{S} Зато се п |
нети, који су се устезали да објаве рат Турској, док најпосле не дође министарство Стевча-Ристи |
Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате |
о, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и дељена нам је турска правда, а ње да н |
осово је далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога царст |
мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу, да се види |
Срби и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка тр |
} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да |
о је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато што |
мурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша |
дио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{S} То су господа и чиновници, који су сву власт |
вој нашој земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{ |
ој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, он је ус |
нда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако |
овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо школе и учимо књигу.{S} И т |
, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и п |
и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше царство?{S} То је било одавно, има |
обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је рекао: где је ко, ту и да |
зивамо Турцима између себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и гос |
има, али су од јуначких десница њихових Турци падали као снопље... “ И тако даље.{S} Који где з |
о нисмо ослободили сав српски народ под Турцима, што смо и у она четири ослобођена округа земљу |
вна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних |
морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако |
вет за пет стотина година у ропству под Турцима научио да живи у чатрљама, у којима се не види |
у средини српскога царства.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат |
је ово добро, господине, да се називамо Турцима између себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша |
ко година, кад су наши стари заратили с Турцима и надјачали их, почели смо да подижемо школе. ( |
о причање о јунацима и ратовима нашим с Турцима и другим народима.{S} Ево слушајте, шта прича о |
тељске таборе, па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представници власти, што треба |
тели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек губ |
, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на на |
но, јер је пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо школе и учим |
има потурчењака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне задруге, |
рода свога.{S} Оно: „гори потурчењак од Турчина“ вреди за све нас Словене: и данас свуда има по |
а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо |
данашњој бирокрацији!{S} Доста је било туторства; народ је дозрео да собом управља...</p> <p>„ |
у се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p> <p>Пос |
једнако.{S} Онда један од ђака рече, да туцају туцаљкама. „Можете, рече Радиша, само пазите, да |
справљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на реку, да се уми |
.{S} Онда један од ђака рече, да туцају туцаљкама. „Можете, рече Радиша, само пазите, да буде р |
дарише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био готов и |
и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљке.{S} И доврши се калдрма лепша и од ономадашње. |
е и зашто се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гледали <pb n="176" /> |
ат доврши се тротоар и на овој страни и туцаљке су радиле с обе стране.{S} Сад Радиша рече да с |
како нису веровали.{S} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и конац, и Радишину „либелу“ од крут |
амо пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, ко |
ју крижуља, кутију пера, кутију држаља, туце писаљака, стакло мастила, један рис писаће хартије |
истинских гушчијих пера по дванаест у „туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, па |
је ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешт |
би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша даље.{S} Сви опет признадо |
— црква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ов |
/hi> сваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама п |
та б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, к |
лово код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показуј |
>д</hi> — дрво, <hi>ц</hi> — црква, <hi>ћ</hi> — ћупа, <hi>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> — венац, <h |
иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> |
/hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; к — ко |
ово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и с |
ла како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико су им они и позајмили, и |
> <p>Друго је сад питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро наро |
ода“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом управљати како хоће.</p> <p>Ево говора јед |
рошку подигнемо мало већу зграду, каква ће нам после требати увек, а не после десетак, а може б |
посао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико просторија, колико ће врата |
с овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p> |
p>Радиша је прво узео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, <pb n |
мањима.{S} Тако су знали не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба |
ислен, не љути се ни на њега — и његова ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш неко повуч |
сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а |
на читава биљка, или ембрион, из којега ће израсти читав и савршен живи створ.{S} Ово тело, што |
и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слушају свога кме |
сати ма за кога, јер ја не знам за кога ће људи гласати, одговори Радиша.</p> <p>— Ти можеш да |
и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки мали инжињ |
ише поче <pb n="25" /> да јача нада, да ће њему књига ићи лако, и јучерашњи страх поче да слаби |
им да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру нем |
гне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша |
ова сва је Загорица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али ку |
немо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног кандидата, онда ћу ја предложит |
} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигама још један |
Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих |
А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати предрасу |
/p> <p>— Стојим ти добар, господине, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз |
свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више пад |
ше времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и м |
немој се љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро пр |
{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар усвојити мој предлог.{S} А сад и |
ру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издво |
поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb |
помене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{S} И за час је |
ад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још лакше научити него она мала деца, он се обрад |
раја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под каме |
Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да |
а има овака колица.{S} Многи рекоше, да ће и они огледати да направе овако.{S} Затим опет уђоше |
школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем |
едно с предрачуном, и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} |
кући и каза својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожал |
ада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет п |
ка гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..</p> |
н ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p |
изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школ |
ного скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он постарати, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп |
само управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" /> и много б |
шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољопривредну машину, којом ће се сви сл |
ивота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења по школама па преко |
зој преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молб |
, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо м |
али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „ |
творите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу |
распоредио их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће ј |
и забрана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножавањем становништва и безразложним сечењем |
9 — 12 година; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој упи |
уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ћ |
е излазио „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу...</p> <p>Г |
иту, да је господин надзорник рекао, да ће одмах, чим се врати, предложити господину министру, |
вина.{S} Господин ревизор је мислио, да ће видети дечаке после основне школе, од 12 до 15 годин |
волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реформном и ку |
ивоју засузише очи, као да се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је б |
остану и на ручку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и |
и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија је њ |
ештеник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нов |
за неколико дана знало је цело село, да ће Радојица Вукмировић, Милић Лазовић, Никола Радичевић |
ао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида |
е чобанске колибице распростре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све |
суднице и разнели по свем селу глас, да ће Радиша поред свакидањих малих ђака учити и велике ђа |
не од напасти власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандидате.</p> <p>Идући путем раз |
је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту т |
варали; али никад ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Та |
ала деца, он се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да н |
а ће на томе радити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој попра |
нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерањ |
а, да село Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радованов. |
и дадоше колико који могаде и рекоше да ће скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од |
да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да ви ос |
абрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост... |
дине, да ће се све село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.< |
опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p>Новина је у ов |
те школско није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити неприлике, особито од капије |
уверења, да неће сметати изборима и да ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидат |
то почетницима тешко за разумевање и да ће то они учити доцније - надзорник је ређао ова питања |
ускоро постати неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађевину |
тре; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија победити школу а политика отаџбину, рече сек |
и тако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село. |
остављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости добрих |
и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим д |
озбиљно и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и |
метати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, јер ја не знам за кога ће љ |
и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и в |
чешљани, умивени и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у послови |
о кући спремамо по један малишан као да ће на сабор.{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а к |
есак, па им је ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико тр |
е о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и сам још и да |
гле колико треба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и после, |
е већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице |
ислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пр |
руго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трч |
љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и |
го они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чин |
нико не мрзи и не гони.{S} Истина, онда ће их сви по мало попреко гледати, као и мене, али ће т |
и културно, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чув |
ироди и урођеним особинама дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтел |
селу, да оно учини како је право, онда ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако з |
рану, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда је један крај окренут југу а |
у кућу своју све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и по |
се у њему усавршава што више може: онда ће се даровитост његова прометнути у промишљеност а ина |
кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су гово |
и су најписменији и најученији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, |
да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и предузеће управу „соб |
изучи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су најписм |
оздено огњиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њем |
и хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и до |
ланство, које му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону ха |
аске или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то |
се сврши овај домаћи савет о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку четвртог разреда гимназије.< |
м за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> <p>„За |
га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с кајма |
густе младице потоње живе ограде, која ће ускоро заменити Томин примитиван плот.</p> <pb n="20 |
мље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава своју собу и да је лепше намести. |
лата и почео је да прикупља грађу, која ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато |
жали реч и подигли ову нову школу, која ће вековима просипати видело науке на децу вашу и прича |
ражим учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћ |
.“</p> <p>И као да су се надметале која ће гласније и речитије да ожали свога покојника, који ј |
тражим ону, која ће ме разумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађе |
е; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај ша |
мо само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и |
разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестр |
писана.{S} Изграде и столове, на којима ће радити, и направе мало заклона, где ће се склањати о |
у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да б |
ислио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што ни |
тина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> после да рачунају.{S} Зато им је дао |
реме је, да се оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се под |
ро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, и онда ће |
ти празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће |
ако које женско дете пође у школу, она ће и њега научити како се ради све то...</p> <p>А Стано |
зостати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и |
у тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и до |
дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја |
ће се сад отворити друго одељење и она ће имати само први разред, а он четврти; како имају леп |
злоупотребити ту сувишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово |
мо пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, може бити, |
идају оваке куће, с кујном и собама, па ће ово друго после да иде лако.{S} И кревет је лако нап |
ли суд сад да му набави један плуг, па ће му он после отплаћивати?{S} И „суд“ пристаде на то, |
да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља ле |
де, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показала јој је и колико и ка |
доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} За ове је људе и |
ла буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце дос |
, да никога не терамо силом да пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p |
не доживите све, могу доживети неке, па ће после ићи полако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се |
гудети и свирати у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, к |
но, које је највеће у околини школе, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које ће |
оправите ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз влас |
себе, у кући својој, оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што г |
е, да овим младићима бележе наднице, па ће после видети, како ће им труд рачунати и наградити.{ |
ико им затреба, узеће из штедионице, па ће после отплаћивати; а нешто имају и општинскога, те н |
изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шт |
да се лако и поуздано с њима мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> |
је понео општинских пара, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они дома |
мисли каква ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, <pb n="222" /> колико ће чега тре |
с обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу јо |
и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, |
оји су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} |
за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Радован кући и каз |
ру, да човека врати на његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да |
, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржал |
а има правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>По |
а нађе, да могу и да треба да почну, па ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће све |
че „<title>Стрижено кошено</title>,“ па ће вам она најбоље показати откуд толико раздора, несло |
или, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мал |
сли, да на ту страну прошири градину па ће земљиште поправити.{S} Зато запита Миљка, чије је он |
аку ситницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели р |
едала како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврт |
"23" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у сел |
још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, о |
ка још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с |
ли разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у ша |
дници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе как |
црепа.{S} Онда је могао израчунати, шта ће од прилике то све стати.{S} За камен, песак, креч, ц |
о.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S} И |
>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је доб |
/p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога писара, те му |
ди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видел |
е.{S} Зато је опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сложан |
обично сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази н |
наместите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на |
те трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јест |
ди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре.{S} |
и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ћ |
ед њега!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и |
ли мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког времена дође један домаћин |
к да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољо |
.{S} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гледала како се плете |
у ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и н |
та, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S |
, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, ниј |
а решавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобични |
А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће би |
све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, |
ење је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се прим |
а им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати |
ати, шта му треба за идућу годину и шта ће за време распуста школскога да ради.{S} И, међу свим |
еко јунаштво, па су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка |
е ширине.{S} Још ученици нису знали шта ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је |
; погледаше и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али |
говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S} Ресултат |
че: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти, Ра |
до краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен |
науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувишну доброту и она ће му онда пр |
товити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Гр |
Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p |
тора и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгле |
ње детиње на прави природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме храна, |
то доба ишчекивали су свакога дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити |
лика грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако |
ици Радишним, у гомилицама, чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође п |
десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: |
о, него више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} |
ком казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву |
идећи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами |
ма а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...</p> </div> <div type="c |
или, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друг |
и примали од њих зидарски занат.{S} Сад ће да се покажу и столари....{S} Само је Радиши најтеже |
, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{ |
и ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загори |
а инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредовати и живети до века...</p> </div> </div |
да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш |
ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им р |
. <pb n="341" /> Господин капетану, све ће село молит’ да господин Радиша остане.{S} Оно га не |
огу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали р |
коња.{S} Само кад си нам дошао!{S} Све ће ти се село обрадовати као озебао сунцу“....</p> </di |
ве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати само успомена; а ако се не ве |
вити и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће се само....</p> </div> <div type=" |
та по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећ |
судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? |
едини направио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на |
онаца, па сад размери пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, па он |
ће радити, и направе мало заклона, где ће се склањати од сунца, јести и одмарати се, поправе ч |
едну нову школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они, што ће после да уче д |
је, још за јесени, учинио распоред, где ће које дрво да дође, и око школе ископао је рупе за ње |
и ни овде!...{S} Онда оду да траже, где ће Радиша да седи; и, према писму учитељеву, Радиша сту |
шта, и почели да уравњују земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се нас |
већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што се |
их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кмет је ту имао неку малу родбину те дет |
о дође још један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакл |
коле.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место |
време ово Радиша је полако смишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му доносила младице крушке |
, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{ |
калупе, четврти да уравњују земљу, где ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп им је добр |
х нађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочну копање и мешање зе |
године, ако дође још један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Рад |
сад треба да се договоримо о томе: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих |
једно место, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за |
ти целу градину, направити распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, заливат |
Грујом за то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране |
е само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истоварује.{S} Загор |
ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и село га је преселило, те му је ос |
буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} |
послу.{S} И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и у |
е!{S} И од сад су се Деца грабила, које ће не само да залива траву него и да полива пред школом |
з њих износе што више онога знања, које ће им требати као учитељима.{S} Нека дође и филозофија |
его и освећујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме с |
емо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ет |
је сабор, направи лепо игралиште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а |
п ваља летава правих под конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, кој |
у испод школе и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили |
његових паметне и вредне љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огрома |
дети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кр |
.{S} Деца су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али ни |
ело.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је и |
кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани |
ца, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово би |
о узвишење за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило |
ајстори“ загорички одмах нађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отп |
ад размери пред вратима, где ће и докле ће да дође калдрма и обележи кочићима, па онда рече Гру |
и.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много лепше и облагорођениј |
величанствене палате у Загорици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} Нек се и деца твој |
ље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. „Не |
и поносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучионице и продавниц |
пошто три године деца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљ |
а рекла, да је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ за |
се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена за довршење мање требати, |
ош два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} |
није.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овог |
{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим с |
не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи |
врата да треба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, |
им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но |
осити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим старима, који поред дв |
, и премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па н |
од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерци |
i> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело |
/p> <p>— Миљко!{S} Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи |
, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, ко |
ово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће |
обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет су и |
место би предложен „млађи човек“, који ће „затуцане“ загоричане да преведе у „народну партију“ |
одигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну машину, барем круњ |
у за себе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју |
е ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њ |
су се почели зачикавати с малима, који ће пре да изучи „писму“.{S} Мали су говорили, да ће они |
ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две године.</p> <p>Што се тиче |
ше учитељских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши к |
окрузи да бирају по неколико људи, који ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам је самоупра |
Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао |
у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему. |
н је прво одредио „старијег ђака,“ који ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, |
и Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти |
га у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Г |
а ће они пре, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре |
наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и |
ршавање и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетину г |
зболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда рече |
и му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и тако даље< |
ру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треба за ц |
било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p> <p>И Радиша нађе, да могу и да треба да |
лати, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они домаћини, који имају ђака, или сви |
ли то може издржати ово село?{S} Да ли ће пристати људи на оволику грађевину?...</p> <p>Да би |
народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напред?!{S} Ор |
о руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи |
ига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учите |
о мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{S} И |
е вредност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе |
и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што |
погађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} |
ту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена твог |
културном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну |
ке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, м |
ени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако |
, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и с |
ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше одма |
кад дође време да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће сре |
Они ће живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала в |
ебе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и њина је будућност. |
ас: „Не треба им, господине, ништа; они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да до |
и воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и њин |
ш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} |
нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од ци |
а и кмет пристану; <pb n="245" /> а они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече па он |
помена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У |
...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини |
шорена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може да ура |
ељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених народ |
руге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цр |
о напред, а одушевљење Радишино читаоци ће видети најбоље из самога рада његовога даље.</p> <p> |
А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно |
ни мислити без школске градине, у којој ће и млади и стари загоричани имати да виде све што је |
е!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити је |
/> прешао; јер му је то темељ, на којем ће да подиже своју зграду.</p> <p>Прво је пазио на <hi> |
еличанствени храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је света и века; и да није |
о ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сестра да се поноси!</p> <p>„Јао поносе мој, куд се |
, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што је мога |
и да се подигне наша нова школа, којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у |
купити неку пољопривредну машину, којом ће се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико |
он сам није могао замислити, с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца приву |
беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и |
{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ва |
све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и |
е у својим умотворима, није глуп.{S} Он ће лако разумевати и примати све оно, што види да је до |
наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да пођете.“</p> < |
чити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јој их. |
а рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{S} И |
ри, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже к |
тругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чар |
„господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „нар |
само што ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва деца из вашега села учити као у |
љу и да не морају ништа да купују, него ће им све дати он.{S} Младићи су скакали од радости, а |
тељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни сел |
е пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њега пробио |
, и онда пређоше на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћерами |
у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши ову преправку, где ће судницу и како ће |
та.{S} Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S |
ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената |
, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луде приче „<t |
их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да бац |
n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко ће први!“ и потрчаше сви.{S} Деца почеше да показују, г |
к мени и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а |
ство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рендета, те да струже с |
велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког в |
S} Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ и |
е више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, између ногу, |
м, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да ти почисти и опере?{S} Н |
слове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владал |
арошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или |
ђа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита |
па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и |
...{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим н |
даде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да направи |
д с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А јед |
И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захв |
адмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ |
време деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пиш |
Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало јела, да |
све могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске градине да узме или ка |
уза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за п |
/p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пош |
а му још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је на |
Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другога; ка |
иша донесе клубе и поче да огледа, како ће да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; |
ли да прелази много река и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, к |
Радиша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да изм |
} Зато сад и учини такав распоред, како ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хл |
А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ и надгледати како они врше своје |
ошли, сви су једва чекали да виде, како ће господин пресудити овај спор, а она двојица су ћутал |
у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школ |
и и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша |
ласкало, кад је слушао да говоре, како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часлов |
а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли |
ележе наднице, па ће после видети, како ће им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, д |
а тек на друго место долази начин, како ће се то предавати.{S} Оно што је најосновније и оно шт |
тегљај или два, Радиша је показао, како ће онај то упредено да увије око „вретена“ па да упреда |
рво о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше примити.{S} Онда тек долази право учењ |
тије и најосновније; и опет онако, како ће деца најлакше разумети.{S} Напамет само лепше песме |
ки.{S} Особито га је интересовало, како ће да измири принцип природности и урођености с принцип |
школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори |
но од другога растају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, по |
{S} Како ће они једно без другога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих њих; како ће му би |
ад исприча: каква је његова школа; како ће се лепо наместити; како су сељани добри људи; како ћ |
естити; како су сељани добри људи; како ће се сад отворити друго одељење и она ће имати само пр |
адиша одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати. |
брига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другога; како ће се Радиша одвојити од |
} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост ш |
уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— |
кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ |
мене, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за |
ше науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати кондици |
, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако, један крстић!...{S} Начинит |
о ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку уд |
ако</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p>Некад се та бр |
на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војск |
амерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: |
је опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сложан и миран ра |
то време обележио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране и са свим |
пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен |
Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео |
деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у варош |
ши ову преправку, где ће судницу и како ће да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају |
ило ново и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонтално, |
пара, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они домаћини, који имају ђака |
говори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови, којима је далеко?“ запита Радиша.{S} И многи пр |
веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојој <pb n="266" /> слободно, те и пр |
="261" /> више радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у |
вуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ћ |
е се тако вршити прави напредак, и тако ће школе одговорити поносном имену своме.{S} А дотле, о |
се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милос |
леду њихову и успеху у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казивати сваком, да је дужност пре |
о је потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јесте у друштву и испунити по |
је 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће остати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одс |
рачунавали су колико чега треба, колико ће да стаје и колико да траје.</p> <p>Познавању земље и |
уде зграда, с колико просторија, колико ће врата да треба, колико прозора и какви ће да буду, к |
ројте и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њ |
у градили план без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гледао, да изиђе нешто прак |
лико прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, греда, дирека, рого |
осле срачунавати, <pb n="222" /> колико ће чега требати.{S} Прво је смислио, да школа буде са д |
де ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико ће они добивати за |
ико ће ови плаћати за послугу, и колико ће они добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да |
да му Радиша јави кад затреба и колико ће требати.</p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је Радиша ра |
ом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца привући!..{S} Мало доцније па је давао и п |
.{S} Ваљало је приближно знати и колико ће отићи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео |
Да им поделимо педесет!..{S} По колико ће добити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад узмите се |
зреда и сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} По |
>Пошто су се добро одморили, кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: |
жавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем доба |
диша. „Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Радиша п |
нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што м |
ету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све што може, само да не буде много |
дижу и све спремају за живот.{S} И само ће се тако вршити прави напредак, и тако ће школе одгов |
ви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па не |
говој, те да слави име његово.{S} И оно ће се помињати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде |
чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203 |
} А све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више |
ање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакоја |
ну, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по селу?{S} |
слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће рећи Стојан из Подгорине:</p> <p>— Господине, од нас |
старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни д |
дило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно ве |
ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нек |
урочкова и враџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и |
е да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S} У |
к и за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане с |
лу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S} Зато се старао, да ј |
да им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печ |
чи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и сед |
И колико су се загоричани радовали, што ће њихов вредни учитељ да се окући, толико су липовичан |
е ће да се спремају за учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па |
љно развијена.{S} И онда није чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуштеност“, „расуло“, „ра |
књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање било за рад у градини и |
ају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за свако и најобичније зани |
њавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, те да им се на |
ету и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва околн |
Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{ |
лио, да не учим само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb n="112" /> у школу, него и < |
спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове скромне и кратке |
во</hi>?..{S} Је ли истинско?...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му |
видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и |
таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари — д |
ничим на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им тр |
} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе порез и |
тве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најпримитивнији шумски механичар |
и носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — |
е Радиша уверио, да од избора онога што ће се учити у којој школи зависи и напредак њен, па тек |
р то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вук |
е ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло про |
.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} Падало им је |
и што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости четвороразредне мушке школе, која за њ |
а још лепше...{S} Она се радовала и што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости четво |
ора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у растовар |
никога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене преме |
окући, толико су липовичани жалили што ће изгубити добру учитељицу.</p> <p>Настало је спремање |
чице“ најпре је Радиша испричао оно што ће да читају, те да им је садржина позната, па су онда |
људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ћ |
греде и диреке није ништа рачунао, јер ће то село донети: поделиће се, па који вуку камен неће |
е да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и |
у, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он |
а, нећемо горети толика грдна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвоз |
о којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у сваком предузећу.</p> <p>А |
м да пије, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да |
стан за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у школи него овако, па ма ш |
а му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распу |
И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> <p>План је дакле К |
} А камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп направићемо |
мети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи з |
оме селу, где се старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да он |
лепшавам, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и јуначке песме гусларск |
е велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године госпођа учитељица, а до године |
год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш |
ли; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Кога год х |
само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само онолико цигле к |
ом и свим оним што треба школи тако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорни |
{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда ћемо најпре метнути на сваку по 10, то је 60; остане јо |
је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескакати свуд по селу, куд се год макнемо; а |
и ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Радиша га запита: „Г |
ом, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико наз |
ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; |
а па редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p> |
и ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно.</p> <p>Капетан |
; нас смо двојица; обојица с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узјаше господи |
преместите, да задовољимо капетана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се |
и смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добро; људи су сложни |
каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа |
дан пуштати по мало да се одморите, па ћемо после наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас куш |
пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клуп |
м све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> <p>— Лепо је то, Радојица; није |
треба да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дирао таван и има |
е можемо видети све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које |
/head> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у овој години урадио |
авде је, господине, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог |
да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} |
љимо капетана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Ради |
..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно код ножа.{S} Које је слово код ножа?..{S} Ево |
о још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а учениц |
S} Оставите опет све на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десетке.{S} Узмите две!..{S} Кол |
змите девет!..{S} Како је сад?..{S} Сад ћемо овако.{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите десет |
шамо сви заједно...{S} Е, добро.{S} Сад ћемо то да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да |
лане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други |
о сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту стран |
д слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} Зато |
и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) и ста |
иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> </div> <div type= |
јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“....</p> <p>Завршен је и други дан „на |
слова код дрвета!..{S} Е доста.{S} Даље ћемо други пут.</p> <p>Сад узмите таблице, да пишете... |
вуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бо |
пила сва, он им је рекао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо ви |
о и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостај |
ога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за школу, |
о...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу поправити...“ И, што рекош |
радићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега човека, рекоше ови Радишним |
ве три вреће.“ — „Добро, рече Миљко; ми ћемо теби да дајемо сваке године по десет врећа, и воља |
.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Зна |
подине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо пре |
се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте.{S} |
а посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико ко чег |
ико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи |
бина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да ид |
ита Радиша.{S} И многи превикаше: „И ми ћемо господине; нама не смета снег“...</p> <p>Кад уђоше |
еме, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} То не знају ни најученији људи.</ |
о дете, које ће изучит’ књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и |
деци: „Данас нећемо учити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу поло |
а.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у животу |
е скоро двапут - а <pb n="226" /> овако ћемо и школу направити лепшу, с бољим распоредом и свим |
n="337" /> <p>— Тако!{S} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p> <p>— Капетан |
то је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p> <p>Миљко слеже раменима и сасвим |
ћу рече овако:</p> <p>— Господине, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код |
ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за |
то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за песак?{S} Многа деца превикаше: „Да донесемо, г |
, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи своју кли |
још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којо |
а...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од села? уп |
о дете од куће: мало је још?{S} Па како ћемо га издржат’!“ рече она па јој потекоше сузе, не зн |
<hi>о — к — о</hi>!{S} Сад пазите како ћемо да напишемо <hi>очи</hi>.{S} Ово су на глави нашој |
ије бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: |
ер они знају како се то ради.{S} И тако ћемо имати најевтинију и најлепшу школу у целом срезу.{ |
дити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања |
ећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки дан у |
стар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, |
оре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто позајмити |
ад умете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите табл |
о, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се |
} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Само не треба много д |
томе па једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видел |
Онда отпоче:</p> <p>„Пазите добро: опет ћемо да погађамо, која се слова чују кад се нека реч ре |
а опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да пишемо, између ових пруга или линија.{S} Нека с |
, циглу и цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим пословима |
Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је |
ч, како се и од које земље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и друго посуђе, како се гради ста |
покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерамида је преживела своје и сад се у целом свету мест |
огле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми о |
<pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете н |
куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спавање п |
камена, нигде цигле, нигде црепа, нигде ћерамиде и креча, нигде насута пута и зиданога моста.</ |
у грађевинарству и у животу људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно при |
једина кућа у селу окречена и покривена ћерамидом.{S} Кроза село и старо и младо види необична |
е зидају од камена и цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерамида је преживела сво |
гле.{S} Друго, оне морају да се покрију ћерамидом или, још боље, црепом, те да више трају и да |
ом избрешку омању белу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у селу окречена и п |
ало суднице градили, доносили су циглу, ћерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљине одавде. |
пеку.{S} Ћерамиџије су највише градиле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко |
еч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то се мора пр |
" /> на њој подигнемо циглану и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш |
суше, како се дену и колико се пеку.{S} Ћерамиџије су највише градиле ћерамиду, мање цреп а нај |
.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p>Посао је напредовао не може бити ле |
да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је |
гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не |
школске године.{S} Дошли су дакле сви. „Ћерамиџије“ се чисто поносе својим послом, а они други |
већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не треба ни да престају с послом, кречари с |
>4. У школи за одрасле</head> <p>Младе „ћерамиџије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их |
инемо за колевку и кућу својих синова и ћерију, и својих унука и праунука!...</p> <p>Јесте.{S} |
јка чисто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и с |
се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о томе ми |
је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су пи |
ајбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе |
мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброг |
здржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{ |
о њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пр |
да поправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> <p>— Поправите в |
етану, и примам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред љ |
оља, господине министре; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија победити школу а политик |
Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здравље још више.{S |
ричам како је школована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу први |
вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да молимо м |
ам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има само |
клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi> |
, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена |
нису чекали никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети колико су истрајности и усталаштва п |
тако узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и |
на па да са Земље стигне на Сунце: онда ћете макар приближно моћи да замислите колико је науке |
уди, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и п |
е до какве раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} |
аљком, што се зове <hi>крижуља</hi>, па ћете после на хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ја с |
сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете овако (показује), те да |
што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа по сељанима којих беше пуна |
оћака.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је било само од ових похода за п |
у вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге ј |
бити и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је |
та је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод еве |
ше: „Да донесемо, господине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у котариц |
а угодно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, д |
ако све до краја).</p> <p>„Е добро; сад ћете да пишете.{S} Почните од ока па редом, али само пи |
S} Један! — Два! — Један! — Два!{S} Сад ћете да радите само главом.{S} Окрените главу на десно! |
S} Избришите оно малопређашње!..{S} Сад ћете да направите један пун месец!..{S} Дете још један! |
..{S} Ко још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћете да пишете слова.{S} Извадите таблицу и писаљку!..{ |
сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разреда |
, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље з |
ве сав паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам |
ите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само д |
д куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, те да не |
ити још лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Најглавније је, да научите да чит |
Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али |
један на другога, тако исто и још мање ћете наћи двојицу потпуно једнаку по душевним особинама |
итате</hi> и <hi>пишете</hi>.{S} Читање ћете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а |
учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умети не само сами да се чувате <pb n="300" /> нег |
кад је лепо време и о празницима; иначе ћете их остављати овде, да вам не покисну и не покваре |
нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све примити још лакше него она мала деца и боље ће |
ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да види |
И кад ових тридесет слова запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да л |
ђе време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, цре |
ама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче извојеване слобо |
а, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други није могао да ур |
.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којо |
му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и |
Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, |
и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте |
лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између линиј |
или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи јапи |
општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруга н |
па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда окр |
и младићско.{S} И кроз кратко време ви ћете осетити, како много више знате од оних, који нису |
А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>После једнога сата |
ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво в |
е, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово о!.. |
он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</p> </div> </div> <pb n= |
ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаук |
, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; па о |
те ми јунаци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ |
што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Р |
напред и натраг, овако (показује), али ћете сви заједно овако:{S} Напред! — Натраг! — Напред! |
снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч моћи ћете да напишете, само кад можете да разазнате, која се |
у новину за ово село, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зат |
селу ову величанствену палату, с којом ћете се поносити докле буде Загорице.{S} И само за оно, |
не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по |
ећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, д |
ете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви |
е машине, а човек само управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n= |
е леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад с |
е (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако ћете после сваку реч написати ласно само кад запамтите |
ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говору познати туђу веру и други народ.{S |
} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од села? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од се |
/hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: личи на срп, ето с — срп, с — столиц |
је насликана једна животиња.{S} Јамачно ћете познати која?..{S} Јесте, <hi>мачка</hi>.{S} Камо |
{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили р |
а са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли |
ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понес |
у дана него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове г |
ји спремају за поједине занате.{S} Зато ћете сад све то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет |
доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{ |
} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <h |
на, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али |
ебију, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На таблици на једној ст |
ја страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало |
спусте или кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испустите и да не седнете на то |
р и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ће |
вијене овом шареном хартијом.{S} У коју ћете руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како |
онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господине.< |
мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти н |
} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више б |
у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ |
ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да |
, Грујо, покварио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави п |
p> <p>Капетан опет дрекну:</p> <p>— Сад ћеш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дош |
или, кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није спрем |
ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ о |
се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{ |
јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одг |
а казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али т |
о, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи читав |
сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Бож |
ругом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану |
мој да не знаш, него се одлучи, на коју ћеш страну.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ |
То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, л |
а, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну шестину, други двапут т |
ваших <pb n="338" /> несрећних избора и ћораве политике, којима само <hi>завађате</hi> овај мир |
гроша месечно, па сваки ухвати по једно ћоше и намести своје ствари.{S} Сваки је имао свој ковч |
готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороугаоне прави |
иша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „ |
меју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам |
е овде лепо, да сам се покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све <pb n |
Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати него ћу га и <hi>покло |
ће порадити за владиног кандидата, онда ћу ја предложити господину министру, да те остави овде. |
опозиционаре него за владине људе, онда ћу ја предложити господину министру, да господина врати |
а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и |
} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: |
Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, ту |
томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хо |
о.{S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, как |
људи, па како они кажу да је право, ја ћу пристати, одговори Тома.</p> <p>— Е право велиш.{S} |
а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви ове |
>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се и растад |
ецу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају |
и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар |
вене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али |
а вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогм |
до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу |
брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Рад |
, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак |
м цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и метну о |
не па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требало р |
ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци...</p> </div> |
ко ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу |
и смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги по |
чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здравље и |
<hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, |
ана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Ради |
те.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настај |
едом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу) |
ва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} |
у мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек |
д!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује најпре?.. |
а без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па ш |
ој хартији?..</p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетк |
е у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њи |
изиђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</p> <p>За време одмора Ра |
ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у ш |
на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу |
ни сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, да се не обру |
, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одуж |
дете за давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува сток |
напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве рас |
пи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива је |
мој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе јо |
на овој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S |
вите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо п |
квар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете |
?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} Окре |
т?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје |
S} Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би |
, па ћемо после наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумел |
можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи |
и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се |
лико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се |
.{S} Извадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Ка |
уго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете су |
е сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И |
ете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова пис |
а и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се |
едну усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око За |
а до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од ка |
оље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је |
т ћу вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С ј |
же ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе савладати полако.{S} Из је |
само здравља!{S} Све ћу постићи.{S} Све ћу тегобе савладати полако.{S} Из једне коштице или сем |
д не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и в |
боље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у ко |
ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем највише ми с |
таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p>После п |
е и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим |
, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она ће ми се прибл |
е године госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој |
ете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо време и о |
ујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</p> <p>Радиша се сад запреп |
гу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталности.{S} А з |
S} Зато нећу да их терам; нека их; наћи ћу ја и њима забаве и науке....{S} Тако је мислио Радиш |
и како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејас |
је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div |
у... „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу прот |
колико затреба и насећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Остаје само |
ађите ми друго једно дрво!..{S} Ево ово ћу да наместим овако, попречке.{S} Ово друго дрво показ |
маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше |
а ћу вам <pb n="219" /> га продати него ћу га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вал |
поседаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па |
два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте |
S} Нађите <hi>г</hi>!..{S} Пазите, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печата |
да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пиш |
на слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напиш |
ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову |
е <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко својих у |
... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за углед!... |
ија а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова шко |
али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина де |
ли плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми про |
да другога учим, морам се трудити како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку |
Правите сад она код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S |
те сад ова два код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!. |
јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево |
ве му се сводило на једно питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери газдарица простре скромн |
свих десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други |
орби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од новина), |
чите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напољ |
ле на хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ов |
певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А и |
метнијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{ |
метно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам ишао.{S |
задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту.{S} Него ме је за оне дв |
доле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем з |
то то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} На |
„брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су бил |
своје њиве и однесе је па каже:{S} Ову ћу њиву да нагнојим; дајте ми ђубрета за њу.{S} Они пре |
и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које познајем на |
Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се ш |
дрво, <hi>ц</hi> — црква, <hi>ћ</hi> — ћупа, <hi>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> |
ква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово ко |
памтите, да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода? |
ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; |
е <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да је то ћупа!..{S} Може ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли |
варошима је таква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} Запамтите, да је то ћупа!..{S} Може ли та |
бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца |
да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Затворите буквар, па нека га на |
ве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово код коња је <hi>к< |
слово написали?..{S} Које је слово код ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред |
аде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље |
орицу, па му пратили: неко погачу, неко ћупче млека, неко лонац кисела млека, неко заструг кајм |
сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} |
акшире, сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће |
камена, а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да бу |
н пресудити овај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им рече: да устану |
зне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „Господине, опростите нам сад, па |
а!..{S} И овде се заплака.</p> <p>Наста ћутање с обе стране.{S} Радиша је казао све што је имао |
о с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; „Зато ја ништа нисам раз |
да одговоре.{S} Најпосле мајка прекиде ћутање:</p> <p>— Дано, шта велиш, душо?{S} Даница ћути, |
па и заћуташе, докле Радован не прекиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа к |
шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним гласом рече: „Децо, пра |
н ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку мајка запита: „Кад |
аже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутање и рече: „Господине надзорниче!{S} Ово је њима пр |
ао да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно |
ац.{S} Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле мај |
} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му по |
ној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући |
> <p>— Дано, шта велиш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јо |
ста, као да сутра иду.{S} Сутра опет он ћути, ћуте и отац и мајка, и њему ово ћутање њино пада |
а је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Господине, криви смо оба |
адимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћутимо и гледамо, и да кажемо: не може се?...{S} Не; ју |
машину (у Кристалној Палати у Лондону), у којој се на једној страни метне вуна, а на другој стр |
а развила се права „стрељачка дружина“, у којој је из сваке куће најмање по један члан њен; и о |
иту и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољ |
а заједничка кућа, наша велика задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, бл |
буди највећега спавача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније.{S} Ни Радиша да |
Поред овога њега позва пређашњи газда, у којега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је |
S} Хајде да испишемо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г |
во их!...{S} Поређајте ми сад ова мала, у узаним линијама!..{S} Поређајте она, што иду доле!..{ |
и.{S} И иза Загорице има и других села, у којима је одавио отворена школа, па су у њу ишли и он |
авам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све |
ојском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназија...{S} Одма п |
оли била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, за послужитељ |
м кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски, него пристојан стан вре |
под Турцима научио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако му |
старе школе, где ручају и о заветинама, у хладу.{S} Главна је совра постављена у совралуку газд |
тесним, мрачним и чађавим кровињарама, у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам ис |
пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала од песме и од пишт |
се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, које р |
вињарама, у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час |
Зато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb n="258" |
ала кућа њихова, Земља и њена површина, у своме предугом развијању, које се огледа и у кори њен |
у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним данима с родите |
а будити права побожност, она унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио |
ода“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништавнија и ште |
усле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да |
ео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не само болни траже окрепљења и здрави освежењ |
сна наука у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има по који започет рад, па једва чека да |
ј је конац?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева конац?...{S} Нађите ушице!...{S} Поглед |
родом и државом.{S} Она је држава јача, у којој је сав народ јачи, имућнији, паметнији и вредни |
а пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И |
је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, у Маћедонији, и до самога мора.{S} Они испричају како ј |
ви и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли до |
и она гледала, да ту празнину код себе, у спреми својој, надокнади што пре и што више.</p> <pb |
ајпре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ће и други видети од |
угађане за живот и здравље, него избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се н |
е цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико за |
олео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу, заједничку.{S} Ове су године с пролећа мог |
ругоме, колико сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?. |
пут него може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече |
одатле се вратили натраг школи, где је, у једноме хладу, била постављена совра за часнике, члан |
заспати, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвиш |
шко, примају и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пр |
овести (главније) и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом, из које су изводила ону молбу |
не могу ни мислити без школске градине, у којој ће и млади и стари загоричани имати да виде све |
тако одвајају омладину од оне средине, у којој би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и |
есте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, него сте још у добу младости, |
то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни доктура, ни иконома, па и поп нам је д |
ма, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш толико равнице, да стану |
побацаше на земљу. „Мени је господине, у торби,“ рече један. „Прогореће ти торба!“ рече му Рад |
ања и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а поред |
о младица, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је |
у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова дв |
ској, особито у одржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <pb n="358" /> А није забора |
ва?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n="25" /> да јача нада, да ће њему књ |
Почетак и свршетак</head> <p>У пролеће, у почетку Марта, изиђе наредба министра просвете, да св |
школа има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више пази на здравље појединаца: на хран |
з мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове |
о леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ов |
апредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у к |
кле направише себи привремене кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за не |
ке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо при |
а лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по д |
то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште од собе |
" /> и заробили.{S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и најпосле пропали.{S} Наука нам казуј |
им је допуштао, да се састају у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не |
дмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, |
а им Радиша исприча, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ак |
} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршује школска година, ђаци пре |
редни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас претекли < |
ницу и на ученицима својим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, <pb n="95" /> на воћу |
љој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, чувања његова и отклањања |
, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету |
ма или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све што живи на Зем |
ек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Груја сасвим озбиљно. |
о, како се онда месило у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да |
на крају, опет направљеном у Загорици, у радионици школској а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} |
кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, |
/hi>партиског окружног одбора, те овај, у листи осталих премештаја и постављења у округу, предл |
прави.{S} Зато је у радионици школској, у столарству, прва већа направа била ђерзонка.{S} Учени |
и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља |
страни сваки домаћин има велики воћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више |
је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и |
свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код оваца, и најпосле има песама гусл |
једном својом другарицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан |
м народима, неписменим и непросвећеним, у људи и нема принципа, мисли и уверења него свет иде з |
гледају унутра.{S} А ученици Радишним, у гомилицама, чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А |
лу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољ |
вија, и у ономе простом животу људском, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешно |
оје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су |
у, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у |
д и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније з |
бе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита молили Богу, он је |
ени, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за |
/p> <p>— Сад личимо на калуђере, Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онак |
>?.. <hi>Чело</hi>?..</p> <p>„Ето тако, у свакој речи можемо да изнађемо слова, која се у њој ч |
е у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и |
оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, држ |
ело и интелигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом девојачком оделу сеоском, које је само по |
о се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су оп |
анац у воћњак, те су засађене правилно, у реду и на подједнаком растојању, да се и томе чуде и |
ајтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом и |
на суд и тамо траже правду.{S} Девето, у њих ни по новинама нема толико свађе и мржње и личне |
који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све |
и као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и |
корисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи |
а је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се |
господине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најма |
Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S} Исто тако и г |
..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с |
{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све што живи на Земљи, све што рас |
У Ручном раду</head> <p>Ово је предмет, у који је Радиша полагао највише наде, којим је намерав |
учини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутит |
S} Још су градили разне фигуре у кругу, у четвороугаонику и у троуглу.</p> <p>Из школске су гра |
етање у игри претворе у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и |
Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо |
се слова пишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} |
и.{S} Не дакле на справама него у реду, у најразличнијем <pb n="194" /> покретању и руку, и ног |
винарама и брвнарама које прокишњавају, у којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и кој |
се и догађаји јављају у своме развоју, у својој целини.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} З |
правке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухва |
ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас претекли <pb n="217 |
p>Радиша је, по томе, одрастао на селу, у чистој свежој природи, гледајући како се она развија, |
во у овом простом и непросвећеном селу, у којем нико не зна ни за праву линију.{S} Радиша је па |
.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим правилно.{S} Јер је помало и с |
оју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првим |
вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. |
вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, |
ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се прича, које је цркве и манастире отац Савин |
у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бо |
помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, својим милим и др |
говоре се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело сел |
опа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја м |
им се чинило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша првосвештеник.{S} Радиша сад и њима р |
ске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи |
а је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и ште |
а види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печеницу и огласи <pb n="28" /> је |
кше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, остаде с њим и Рад |
ајбољи учитељи.</p> <p>„На првом месту, у књигама се учи о разним болестима и на људима и на ст |
други око куће, у стоци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој к |
е пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном црном дугачком капуту с дугом црном брадом, |
је у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу ви |
текне, то се исече или промени у новац, у паре или друге делове па се онда и они поделе.{S} А ч |
јте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било |
ter" xml:id="SRP19102_C5.10"> <head>10. У Певању</head> <p>О овоме предмету Радиша је овако мис |
ter" xml:id="SRP19102_C5.11"> <head>11. У одржању реда и понашању</head> <p>Осетљивом Радиши је |
ter" xml:id="SRP19102_C5.12"> <head>12. У школи за одрасле</head> <p>Исти су ови принципи прове |
pter" xml:id="SRP19102_C13.2"> <head>2. У школи</head> <p>У загоричкој школи нису примана деца |
apter" xml:id="SRP19102_C5.2"> <head>2. У Српском језику</head> <p>Овде је најглавније било, да |
pter" xml:id="SRP19102_C11.3"> <head>3. У школи за одрасле</head> <p>Идуће Недеље дошли су сви |
ter" xml:id="SRP19102_C1.2.3"> <head>3. У „пансионату“</head> <p>Радиша је зато већ и у школи п |
pter" xml:id="SRP19102_C12.3"> <head>3. У среској канцеларији</head> <p>Једнога дана по Видову |
apter" xml:id="SRP19102_C2.3"> <head>3. У среској канцеларији</head> <p>Радиша се кренуо на пут |
apter" xml:id="SRP19102_C5.3"> <head>3. У Рачуну</head> <p>Као што се видело, Радиша је одмах п |
apter" xml:id="SRP19102_C5.4"> <head>4. У Земљопису и Историји</head> <p>Без познавања своје зе |
apter" xml:id="SRP19102_C7.4"> <head>4. У школи за одрасле</head> <p>Младе „ћерамиџије“ загорич |
apter" xml:id="SRP19102_C5.5"> <head>5. У Науци Хришћанској</head> <p>У овоме предмету Радиша ј |
apter" xml:id="SRP19102_C7.5"> <head>5. У школској градини</head> <p>Најмилија шетња Радишина с |
apter" xml:id="SRP19102_C5.6"> <head>6. У Познавању природе</head> <p>Радишини су ученици живел |
apter" xml:id="SRP19102_C5.7"> <head>7. У Цртању</head> <p>Радиши је Цртање одвише требало не с |
apter" xml:id="SRP19102_C5.8"> <head>8. У Ручном раду</head> <p>Ово је предмет, у који је Радиш |
pter" xml:id="SRP19102_C10.9"> <head>9. У школи за одрасле</head> <p>Сем неколицине, који су от |
apter" xml:id="SRP19102_C5.9"> <head>9. У Гимнастици</head> <p>Каква гимнастика за децу на селу |
ини по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда је требало с тих стаза родну земљу ба |
свршетак</head> <p>Опет у пролеће 1878 у месецу Марту изиђе наредба, да школе продуже свој рад |
где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слов |
сади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет |
ега 86.{S} Ако су имали овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће ост |
о и ја му нисам манисао.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци |
њу.{S} Они прегледају земљу па му кажу: у овој твојој њиви нема тога и тога: или смонице, или п |
— а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад |
— јарац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} |
ово насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Манастире с |
о ће сваки дан да долазе <pb n="112" /> у школу, него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</h |
ју би осетили у чему год <pb n="355" /> у раду и животу своме.{S} После друге принове дошла је |
а Балканскога Полуострва <pb n="377" /> у боји и на столу Радишином стајао је глобус као слика |
вац: да се гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> и |
азио на <hi>чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и де |
ује само онда, кад сви <hi>послови</hi> у њему напредују.{S} А државни чиновници представљају с |
учимо</hi>,</l> <l>Своју <hi>срећу</hi> у њој да градимо,</l> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да |
го јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше, као да су неки тешки терет с |
сам.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S} У здрављу и са срећом да <hi>останеш</hi>!“ Радиша приђ |
и и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по |
узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како |
нико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радионици у Немачкој је видео, како се од слам |
вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} З |
у <hi>осам</hi>?.. <hi>девет</hi>?..{S} У <hi>десет</hi>?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>сто< |
а два — десет или <hi>двадесет</hi>.{S} У овом трећем реду је опет десет.{S} Ко има <hi>три</hi |
а била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да |
е подне опет скупе на овако „учење“.{S} У једној малој књижици што се зваше „Земљопис“ беху поп |
е требала, кад се очекивала принова.{S} У Мају Даница роди опет сина и надену му име Милован.</ |
е и још једна особина народа нашега.{S} У образованога света опазио сам, да се сваки поноси <hi |
/hi> ових црних орашчића или тачака.{S} У овом другом опет има десет.{S} Ко има <hi>два</hi> ов |
с једним новим другом из комшилука.{S} У школи је и њему старији ђак показивао слова.{S} Радиш |
ка година.{S} Опозиција је победила.{S} У земљи читав преокрет.{S} Све чиновништво либерално ис |
ао је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} |
Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} За |
р пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарству може у |
бре може помоћи песак и друга земља.{S} У тих народа има фабрика и читавих трговина с ђубретом; |
тпуно једнаку по душевним особинама.{S} У свакога је по нешто другојаче.{S} За тридесет година |
кривање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом.{S} И он је на свом |
нема ни по свима окружним градовима.{S} У њих чак ни шума не расте онаква, каква се сама посади |
брим друмовима и гвозденим путовима.{S} У њега су још веома ретке благотворне установе пошта и |
те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и |
била остава књига и писаћег прибора.{S} У другом орману била је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту |
ек има чувара.{S} Она има разговора.{S} У њој је и радост и песма.{S} И Радишина и Даничина је |
х у години по сто педесет до двеста.{S} У књигама има како се пече креч, како се и од које земљ |
м</hi>.{S} Зато рад, рад и само рад.{S} У раду се и тело развија и душа напредује, а рад је и п |
не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој основној школи она ваља да се поправи, а у вишо |
Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари нераспаковане и у њој |
за већу дружбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њег |
е па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама има записано и како се стока боље пати, храни |
ного интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, привреда и ру |
ете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разговору изишли су још на једно оближње брдо, |
и тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране повезано а с друго ни |
могу напредовати даље, и тако даље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, |
дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{ |
кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко својих позн |
је био зачетак кованлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око к |
учитељ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао |
езри, поцрни, опадне, па и пропадне.{S} У књигама има и како се воће калеми, чува, бере, остављ |
ајзабаченијих крајева наше Отаџбине.{S} У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вре |
а читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, има пуно писмених људи, |
е: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi>десет</hi> ових црних орашчи |
и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Бог |
ћ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету |
као што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је |
је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно говорило, а где су де |
а и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше и деца.{S} Радиша је обилазио |
аље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао |
их је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом није било з |
да и употреба камена разви још више.{S} У то доба Французи су градили нашу железницу, и он је в |
="49" /> не би могао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, него се свак |
бе на сто и рекао: добро, нек стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред |
ђемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их |
јку и настане мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, сам |
, и немирни грађанин се одмах умири.{S} У осталом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер |
а и ограничених, и њих треба жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га може накнадити; где срца |
есом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне растурене и леже им беспло |
шка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има само тридесет разних <pb n="174" /> |
ном, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, |
ожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме сел |
штенски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још неколико младица, а за друге су |
е више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј |
сле обавијене овом шареном хартијом.{S} У коју ћете руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да вид |
ушао нетремице, као да је за клупом.{S} У том донесоше и наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се |
кајгану на кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако на |
но чуђење, што јој игра под појасом.{S} У толико су радије прочитали целу књигу и чинили разне |
собе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику који предваја станове од учионица преграђен ј |
а прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У гломазних десет клупа поседало је око осамдесет ђака |
ратња, јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни |
ити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледали учитеља загоричкога, жалећи га куд |
царици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је било, а н |
тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Бог |
{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} |
Сан је највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише уте |
чно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код својих руку, а ја с |
у, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: |
много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нису овако раздалеко као у нас, |
ине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који су се устезали да |
обу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричко |
н послужио кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова зиданих неколико главних |
друго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме стајао је орман од једре растовине, који |
ут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша школи само с неколиц |
ди.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајсто |
нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се користи овим лепим времено |
и.{S} Зато навали, да иде на страну.{S} У Министарству Просвете били су тада људи, који су могл |
осили су камење и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо де |
квари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске радове није могао упуштати и с тога |
ле се договоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким раз |
и број је просто запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на другом месту људи силом дају у школу и м |
аготворне установе пошта и телеграф.{S} У њега су и куће раздалеко, те су породице и општине не |
и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде |
творите буквар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоће |
апиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и напиши |
у ходник чуло.</p> <pb n="333" /> <p>— У школи, господине капетане; мислио сам да није ништа х |
не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам ишао.{S} Отишао сам једанпут |
три заједно, одговори госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него |
рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не |
а „самогласника“ а колико „сугласника “ у српском језику?“ — „А колико има врста речи?“...{S} И |
ате зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп с |
у прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе у тор |
ђе, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажала разјареност, с којом је онога н |
е.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држава и друштво напреду |
е борбе између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више много запљускивали мирно село Загориц |
олицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после је променила зна |
јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову |
може потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврш |
кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је јо |
је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су се искупила сва деца, Р |
оже водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће. |
не при оном простодушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет з |
и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, |
слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци делом доказали, да су примили занат, који није т |
е.{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „ |
ладу „своју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ |
хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој случајности имам да захвалим, шт |
ом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радо |
ане и у њој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дас |
пше зеленило до самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се |
гоцена грађа за познавање села свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S |
ах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и пот |
че ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојт |
асејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено и трава непокошена опет по некол |
слих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних и непросвећених него |
а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну велику лесу, преко које свако дете мора |
е објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима,. |
е у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили сав српски народ под Тур |
Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, |
аци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све намести |
аља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, |
сности, зими да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у ка |
у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете за |
песме.{S} Гусле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} |
ратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="108" /> лице |
о исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И |
ова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Око |
{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама се сачувало много причање о јунацима и ратови |
сновној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Ј |
у, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово цр |
де има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, |
те и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ Св |
мнастику су служили радови у градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" /> |
угим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами |
осле ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога с |
ан не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и |
има у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао и |
>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову уђе један висок, личан, просед |
пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на ка |
} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и как |
плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учион |
лова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви н |
рад или читајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њих |
њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да он |
у торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па се |
нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>очи</hi>?.. <hi>Уши</hi>?.. <hi>Зуби</hi>?.. |
у кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у <hi>осам</hi>?.. <hi>девет</hi>?..{S} У <hi>десет</hi |
није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавршено, али изврстан матер |
тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} З |
ише преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго доб |
ашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако |
к не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња судница, судница — пређашња |
ма ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и |
леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишту иза школе је стан за послужитеља, с једном в |
м још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особито женских, д |
па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни |
некад су покривале земну површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва вод |
пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се че |
} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није бил |
S} Заклањао је од свакога тежег посла а у слободним часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. М |
ко се у две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два п |
а многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лепти |
споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде з |
.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у школи.{S} После можете |
и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је доб |
...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам п |
запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда по |
, за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је тре |
0" /> <p>У том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован |
ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни |
ах од ње учини не само огромна употреба у месту, него се прочује и по околини и на страни, те н |
о своје важније особине детињскога доба у главноме задржава и после, можда до гроба.{S} И оне р |
лтурног задатка.{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ била беш |
а дуда и места за храњење свелених буба у пролеће.</p> <pb n="382" /> <p>Путеви су у целом селу |
га.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи се и забављајући себе он |
.{S} Прва му је износила царство појава у природи, које су за многе тајна, па су и њему биле до |
машина и алатљика, која се употребљава у пољопривреди и домаћем газдинству, није остала а да Р |
о би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови |
лом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бис |
се и пођоше.{S} Опет су ишли све по два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили п |
пажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завидели су |
S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани учен |
зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим затре и |
га ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око С |
реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотребнијих закона, као и књи |
ади у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у сл |
од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји?..{S} Погледајте |
и Четвртак за њих, нарочито због радова у радионици.{S} Они су сами опажали све више, да им ово |
исана сва имена река, планина и градова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У друг |
: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска гимнастика), и у појединим играма, и н |
је групе, која страхује од ових скокова у давању слобода народу, него жели природну поступност. |
шао је Даницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су |
ите ону трећу реч!..{S} Пазите на слова у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта ј |
ог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>очи</hi>?.. <hi |
о неку реч па да гледамо, која су слова у њој или који се гласови чују.{S} На пример, погодите |
Али у Загорици мало има других послова у судници него понајвише доносе људи порез.{S} А ако им |
ло лепа дана, кад после дневних послова у кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с |
} Дворишта су већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се |
, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разговор о томе |
е ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж, ко |
ра п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што |
е госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином престављ |
часа зграби дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати и носити овамо онамо, да га пробуди па |
ако пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с најмилијим друштвом |
n="255" /> поскидаше капе и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код |
Ево, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове ш |
врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеје, |
натписом <hi>Загорица</hi> и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књ |
а су крај завезали концем и заденули га у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео да је окрећ |
прегледа сав Радишин нацрт и одобри га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала израчунао виш |
ако је тешко угађати камење и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги д |
адиша изнео једно кукасто дрво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњ |
данас и не потпомажу напредак, него га у многоме коче.{S} Оне сеју фразе, развијају фразеологи |
том видео по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би |
ја.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да иде свој |
лике потребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљено...</p> <p> |
јега су сви сматрали као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каж |
Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И сестра се |
селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога |
мима“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цртање< |
S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n="313" |
та пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; |
.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бо |
јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужници са четири преграде: две за ђа |
гозина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат |
ик 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од краја до краја 3 м. широк и |
мо и упути га на некога познаника свога у окружном граду, где је гимназија, и препоручи Радишу |
иге и новине (пољопривредне) ма за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље |
право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и спо |
јим, јер ради—кал значи калогажу, онога у опанцима или босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} С |
авилно.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, в |
ћеш, господине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њ |
угу у другарском разговору.{S} Сем тога у њега је било некога мушкога поноса, са којега му се ч |
ажила:{S} Даница је нашла доброга друга у животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу и пом |
елити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам виш |
S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је |
с чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих развија укус само за домаћим израђевин |
без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном животу вреднији осваја, а тромији и лењивиј |
а гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој кући има гусала.{S} Зат |
је много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S} Јер је ето толико народа пр |
сти и у даљем разговору договоре се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за некол |
дишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиш |
та и отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и пр |
све <pb n="378" /> су више осећали, да у радионици њеној имају не само пријатне забаве него и |
„инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку школу....{S} И ту му показ |
м, и са ретке вештине и способности, да у другога развије плам за науком и загреје га за оно, ш |
аво је имао кмет Миљко кад је рекао, да у њином селу нигде нема толико равнице да би све куће м |
како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не само болни |
од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по нешто добро а по нешт |
д морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно разу |
n="228" /> <p>Али се ускоро увидело, да у Загорици нема каната за песак, те су сви вукли камен, |
о год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нем |
нас сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој |
дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на изво |
а“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капетан, него да га бира село |
стирима је почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n |
<hi>школу</hi> саградили!</l> <l>Те да у њој сви редом <hi>учимо</hi>,</l> <l>Своју <hi>срећу< |
ају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само д |
д нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не сам |
е у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је ос |
да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шу |
ете оне напоре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу |
вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писменога човека. („Е, нема, |
ва а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици само један човек уме нешто мало да кале |
аљине.{S} Да су куће све кровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и згр |
рве почеле да шију свиленим концем и да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато је |
не претегне.{S} Зато и морам гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога |
ројним и разноврсним делима, покушао да у „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и |
и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет Миљк |
а све хладније посматра и никад не пада у <pb n="196" /> афекте, него да све врши и отклања хла |
ини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, штедњак), к |
рода уопште: онда захвала за то припада у првом реду племенитој Задужбини пок. Илије Милосављев |
овој години</head> <p>Сем редовног рада у школи с другим разредом и проширења градине, Радиша ј |
d> <p>Освиће први дан друге недеље рада у школи.{S} Време је и данас необично лепо и деца су до |
>Освитао је други дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучер |
тупањ умешности у њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом може усавршавати живо |
била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам парохија; а |
шта велиш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из |
е, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том јој се заплака мал |
лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њој; и с |
м се сусретоше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка поглед |
} Старији се ђак изненади па се загледа у Радишу и одлучно рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиш |
т многога небојше.{S} Радиша се загледа у оне две дебеле растове даске, дуже од највећега човек |
е...</p> <p>Миљко се запањи.{S} Погледа у Радишу, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капет |
“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: он |
вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет |
лим стидом само изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Шт |
душу свакоме загоричанину, који погледа у њу?...</p> <p>Напредак је дакле велики.{S} Истина, он |
.“ И у тим мислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> |
зажелели,“ надзорник намрштено погледа у Радишу па дрекну: „То је <hi>саблазан</hi>, господине |
танова, бољега покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле |
отребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је године остало, да се као и |
да листа на присојним странама, па онда у осојним; да многе птице у пролеће долазе к нама а у ј |
омузу и јагањци пусте к њима.{S} И онда у тренутку свако нађе своју мајку и настане мир, као да |
земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било. |
ији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је нек |
на једну страну, него положено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чи |
S} И ако не говори језиком онога народа у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народ |
е она се у нас срозала на поделу народа у непријатељске таборе и на сачекивања из заседа и међу |
оле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије |
аст кад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>између с |
у као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Представили су му и „инжињера“, који уме да |
достављено.{S} И поче село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{ |
лики је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи</hi>“...</ |
зак његов најмекши и душа најпримљивија у детињству.{S} Зато и остаје човеку за цео живот оно, |
м њеним одиграла ова политичка комедија у самом почетку рада нове ове и његове седме године шко |
му се допала ни она велика галантерија у изразима према женскима и пред децом.{S} А кад је о р |
ница су унели и мало новина и поправака у њега, особито у кроју, те оно одваја од одела у остал |
заповест: да свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани п |
о је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, |
ака земља мора имати извесних састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, д |
очело је да понестаје крнтија и дивљака у Загорици и да се оне замењују новима, питомијим и бољ |
....</p> <p>А из оних скромних почетака у гађању с одраслим ђацима развила се права „стрељачка |
.{S} Нађите осми!..{S} Колико је тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колик |
ако би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да не мор |
ива реке загоричке, сливова других река у околини и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све о |
крај школској години.{S} За надзорника у томе крају би одређен директор једне гимназије, који |
="SRP19102_C12.9"> <head>9.{S} Политика у продужној школи</head> <p>Идуће Недеље упитали су вел |
d>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>ПОЛИТИКА У ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C12 |
сва села, он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, |
.{S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и |
<p>Одавно се издиже велика гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомил |
опет се на ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да о |
а данас и освећена нова зграда школска у Загорици са два одељења.</p> <p>Тако је просто, искре |
за шљиве.</p> <p>А круну свега напретка у Загорици чини лепа црквица, направљена на месту старе |
ан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави |
S} Њих мами и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има по који |
и дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телег |
изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи уч |
/p> <p>Некад се та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху |
о да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачније посматрају природне п |
ала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћиц |
упознавања животиња, биљака и минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни имали штампане, н |
јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује в |
покрет, свака ситница дубоко продирала у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, |
више царица Милица, која је сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушевачко, да |
на прозору једна чела, која је залутала у овај пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут и удари њим |
ке су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, направљена <pb n="85 |
о циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} |
ахваљивао овој земљи, која га је довела у овако повољне прилике, да оволико научи и <pb n="45" |
да извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
особито у кроју, те оно одваја од одела у осталих села.{S} Само је купован фес, који се пере ка |
: прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</ |
вор.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се р |
И Радишина и Даничина је принова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} И живе |
ом руком.{S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу |
материну, те Даница више није дангубила у школи.</p> <p>Даница је дакле устала и пошла у школу. |
а се отпочне посао.{S} Даница је радила у главноме као и прошле године, а Радиша је имао да обн |
но крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је цела зграда личила на штампано с |
ешала их о јексере код торбе па улазила у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па |
кивали час порођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је н |
агоричке штедионице, која се претворила у праву задругу за узајамно потпомагање.{S} Јер ту не с |
.“ Он чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је пр |
воје воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, дол |
загоричани су видели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дошло као |
сам потражио....{S} Трећа је, што школа у многим местима давно постоји, па су људи навикли на о |
по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била те |
реча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а о |
> <p>Градина је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те је сад морала поно |
имо песак и камен.{S} Кад ко нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, коли |
година највеће радости њихове изметнула у годину највеће жалости.</p> </div> </div> <pb n="329" |
стала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа јед |
} Оно мало знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео |
е и данас необично лепо и деца су дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас добио један необ |
ецом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им мо |
тру, кад је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало код ку |
.</p> <p>Даница је дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и дру |
а мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило |
од онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показала својима, како се држ |
} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, господине; али је |
ема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша |
И једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се |
у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} Радиша пробуш |
крач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вин |
емењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато му предмети нису и |
рдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од дру |
м састругао сваку суву грану на воћкама у дворишту Миљковом, те су оне изгледале као подмлађене |
дин министар, који је над свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме |
е предавања обуставише по свима школама у целој земљи и радници њихови бише одазвани на другу д |
чим више није побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од свих пољопр |
ник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи.</p> <p>Онда је |
школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже |
овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под није ништа ни помињао |
оволику и овако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто |
hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Каж |
ош посути шљунком или песком И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у ч |
За тим су тражили, колико деветака има у сто, колико осмица, седмица и тако даље{S} Онда су то |
, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате само мајстори |
S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и |
итељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу |
ли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задружне и тако даље.{S} Ово |
ад се тек могло видети колико новца има у Загорици по пајантама, таванима и ковчезима женским!{ |
више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи т |
мите још једну десетку!..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузим |
рао, те набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особито ученицама н |
ада постала збирка свега онога, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви |
њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и казивала како се што ради.{S} А коли |
у ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек, ал |
авнице, да стану све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају о |
о стотина метака, а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и с |
зити кад је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише |
Миладин се захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет ре |
сад у трећем реду котуриће с крстовима у њима! — Огледајте сада све котуриће а на свакоме да с |
и суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине |
уку и тугу, а место љубави према људима у њега се развија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог |
Косову само најглавније и о догађајима у оним знатним местима, која се виде у околини ближој и |
оле и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} О, како су их сада подузимала другојача ос |
итање и ученицима својим, особито онима у продужној школи.{S} И кроз кратко време почело је да |
ако се то слагало с Радишиним осећањима у овом тренутку!...</p> <p>С овом кукњавом што се зваше |
оји.{S} Три кревета, с толиким стварима у тој јединој соби, па тако све распоређено и намештено |
или, Радиша рече, да стану пред вратима у ред.{S} Онда су улазили полако и седали на своје мест |
" /> су и сламни простирач пред вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да ис |
аности Радиша је купио својим ученицима у оближњој механи две оке сира и десетак хлебова те их |
аградио један манастир, међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „ |
оразум, сложан и миран рад ишао из дана у дан.{S} Калдрма је не само довршена она пред школом, |
ишин миран и поступан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S |
ковчезима женским!{S} За неколико дана у судници је била велика сума и људи су стали мислити, |
а не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено |
небојене, пепељаве, од платна изаткана у Загорици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе |
73" /> основне школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељи |
домаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа за мушке, за женске, за разна за |
се много више допадала ова проста храна у школи, него она често много маснија и богатија код ку |
је слушало и кмета у општини и капетана у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше |
о се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако |
оме.{S} Зато је таблица овако углављена у дрво, а писаљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али |
у хладу.{S} Главна је совра постављена у совралуку газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око |
е спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, али рад |
за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p> <p>Тело и његов развитак у почетку су важ |
и несрећним Санстефанским Миром враћена у старе границе.{S} Све јој је дакле било узалуд што се |
говеди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су историске слике |
ло као на чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и т |
ead> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете |
с.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под Турцима научио да живи у чатрљама, у који |
етврта а у исто време и последња година у школи.{S} После можете долазити само на поправку, ако |
и Сунце да се примиче заходу, и долина у којој је загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока |
е ли истина десет редова и је ли истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није к |
ују у Јоксима, најзадружнијега домаћина у селу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Ј |
тини и капетана у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добр |
ше приближивало време повратка Радишина у Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању оно |
овде била на свом месту гимнастика, она у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и |
готово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав јед |
трче тамо тражећи помоћи, или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу |
команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Не дакле на справама нег |
народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, |
телесног и душевног него и усавршавања у раду и спремања за савршенији живот.{S} А друго не мо |
за мушке, за женске, за разна занимања у животу, за разне науке на универзитету.{S} И свуда оз |
чистота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да се поправи пољопривреда и сточ |
у листи осталих премештаја и постављења у округу, предложи и Радишу за премештај из овога округ |
а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, како их вета |
ве по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави по један прут дебљине обичнога штапа.{S} |
, и сад се сети зашто је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што?.. |
осе милостињу за свој неки манастир, па у вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори |
ислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знат |
но.</p> <p>Капетан се дубоко замисли па у себи рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?!“</ |
едан котурић! — Начините сад котурић па у њему крстић!...{S} Направите овако крстић на котурићу |
ревикаше: „Да донесемо, господине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у к |
еке црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и |
етар дугачку и избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у свак |
себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека и његов живот.</p> <p>„Две |
и да нађу писмена човека себи за писара у целој земљи, него су их доводили са стране, из Аустри |
и, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду колико има ученика, па им рече, да стану |
јала најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у с |
ачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказама“, којим |
о утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише |
е сломљена срца кући.{S} Свршетком мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само је вој |
слагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет зали |
на је крава дуго била предмет разговора у селу и људи су се питали: зашто и њихове краве не дај |
те само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бо |
д Томиног плота ископао леју пола метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном |
{S} Заповест ти од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ћ |
о сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви |
тако је до сад безброј тих инструмената у свету, од најпримитивнијих па до најсавршенијих; и св |
ице и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други х |
о све прозоре и метнуо два — три дрвета у пећ па и он изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на ш |
есто Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини и капетана у држави као и домаћина у задрузи. |
> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, разви |
ица се осетила</head> <p>Још пре испита у једној шетњи Даница заустави Радишу и с неким жаром у |
да ће му и то требати!{S} Зато прочита у књигама још једанпут о томе па једнога дана рече деци |
налније пољопривреде, привреде и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зат |
познавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <pb n="389" /> Подигао сам кућу сеоску, те она |
о не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и човека и народа.{S} С таквом се особином |
: доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи једно јецање, како Радиша никад нигде није ни в |
с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би |
а и паметна: видео сам је неколико пута у среској канцеларији, кад смо примали плату.{S} Њу би |
е не селе као Номади па и неколико пута у једној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и |
реко које је сазнавала за много што шта у обичајима сеоским и почела свој благотворни утицај ку |
е претпис, којим се Радиша сам премешта у Прњавор, село у једноме најдаљем округу.</p> </div> < |
Радиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док се парничари н |
јтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, |
вороугаону форму.</p> <p>Крсманова кућа у селу није била последња.{S} За њом је дошла Миладинов |
на, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може да р |
ену ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерамидом.{S} Кроза село и |
пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница уз |
малу децу, оволико младића добровољаца у школи дошло да научи само да чита и пише, доиста је д |
е што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до сад нису остављала семење од воћа што су |
о, јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом учењу у школ |
е стишало и припремило, дошла су и деца у школу, после равно девет месеца.{S} Време таман доста |
S} Све се ово продужује.{S} Прва колица у Загорици</head> <p>Освитао је други дан друге недеље |
грађе за моја колица!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И онога часа по |
— Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред |
ицу, јер је ово први сто и прва столица у Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац |
ратише сви у учионицу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око сов |
Совра постављена као и синоћ; лојаница у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно |
ота да плаче....</p> <p>Дође и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и |
} Па је опет поранио и отишао пре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожал |
станеш</hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише |
и је био најревноснији при печењу креча у Клисури, и којега је после у путу креч највише опекао |
S} Зашто се посветио?..{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S |
ругога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу чове |
>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштвеним одношајима нису у |
а све стране.{S} Зато се народност наша у тим крајевима не увећава, као друге народности.{S} И, |
о неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити какав бунтовник и ј |
где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Мил |
ли па ћемо испричати само шта је Радиша у овој години урадио око школе.</p> <p>Одмах морамо спо |
го и с оним малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили, кад с |
дакле имам да вршим, говорио је Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, на његовом телу и души, |
да се не обрукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто нај |
га нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи.</p> <p>Онда је најпре тачно премерио земљиште и |
је овде и најскупљи.{S} Зато се Радиша у почетку задовољио и оним што је најпотребније од алат |
; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три |
градили нову школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; чак најлепша у Срб |
рече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио |
е рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу...</p> <p>Грађење се продужило и преко |
рече Даница.</p> <p>— Охо; чак најлепша у Србији! почуди се Радиша.</p> <p>— Па тако је причао |
знајем највише ми се допада она плавуша у Липовици.{S} За њу причају, да је врло добра учитељиц |
оје, шта им је вредела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године уда |
ло има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а не гради свака |
ј деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вече |
јер казујеш најузвишенији позив човеков у животу!{S} Јер учити другога и подизати другога то зн |
Зато једва дочекаше долазак свештеников у велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име |
а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашње владе и владајуће странке, то Вас учти |
а разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Истина то ј |
гледивали и чудили се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то |
поправљати.{S} И зар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ов |
добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искати на поклон.{S} |
ном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад у њој има ко да плаче.{S} Онда она није глува и пуста.{ |
сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој нашој земљи, као што знате, владали Турци, и вла |
иле од толикога стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бог |
мо Радишу него и оца његовога.{S} Никад у животу они нису видели толико кућа и толико људи на ј |
ити од гроба њихова јединчета.{S} Никад у животу своме Радиша није био у мучнијем положају, нит |
о што ми јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућама! одговарале су оне обично. </p> <p>- Зд |
е пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најпре запамтите, да се <hi> |
} Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, општину чине поједине куће или задруге у селу, |
у требати било за предавање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира |
бзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S} Наставнику се пр |
на попуштање, споразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих |
Оне су доцније биле прихватиле сав рад у „интернату“ и радиле све као код своје куће.{S} Ту су |
вој години</head> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у овој год |
мале школе или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема за з |
е на заједнички живот, на друштво и рад у друштву.{S} С овим не престану ни по свршетку свих шк |
ТРЕЋА</head> <head>ПРВИ ДАНИ И ПРВИ РАД У ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C3. |
во буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те |
d="SRP19102_C7.3"> <head>3.{S} Даљи рад у школи</head> <p>Радиша се и овом приликом није држао |
Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и л |
, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем у |
овне школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу и добил |
е је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда је приступио плетењу најмањих и најпрос |
шла, и оно му долази <pb n="209" /> сад у другом разреду.{S} И ако је надзорник по струци био м |
јте, да ко није направио више!..{S} Сад у другом реду направите опет десет!..{S} Колико је то д |
едан пун ред ових котурића! — Хајде сад у трећем реду котуриће с крстовима у њима! — Огледајте |
у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А зна |
шнога послужитеља.</p> <p>Радиша је сад у новој згради стао премишљати, шта му треба за идућу г |
не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико вам је |
те на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам је сад у |
ставите још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. |
змите још десет!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите још је |
змите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{ |
змите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не бу |
змите још једну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једн |
једну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико је сад на |
S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер |
у?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао |
Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени завичај; идем у свој добри и просто |
даље и даље.{S} Даница је, особито сад у почетку, толико мерила своје речи, да је волела нешто |
ђују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у свему</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је боље и ч |
тно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку сељанку да до |
ато идуће године он води свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће године нису при |
"299" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Представили су м |
мановој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што |
вље појединаца: на храну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет ро |
ило затворити очи и код оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропа |
во.{S} Прво, радио је сам разне потребе у кући својој, које би му пружила варош или већа култур |
а.{S} Прво је допустио, да га деца љубе у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се |
њају простодушно и прилазе да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша реч |
е Радиши, да се поздраве и да га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се |
у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спасе децу те |
велики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни св |
а им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад |
се куће приближе једна другој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде доб |
ће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} |
ло и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ особито у посте, и за продају.{S} И живин |
школу, на газду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе |
е им је било потребно и за ручне радове у радионици и за конструктивне радове и премеравање у ш |
школе, па сте почели и оне ручне радове у соби, који спремају за поједине занате.{S} Зато ћете |
За овим су говорили још неколицина, све у овом смислу, нападајући још жешће на чиновнике и једа |
и им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је цент |
ладицама, како су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад подиже |
ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише било лепа здравља и љубави јед |
вају“.{S} И сами су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечаности Радиша |
цивилизовано, културо стање, где је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и подигнуто н |
упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, за |
брига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко |
{S} Узмите још!..{S} Помешајте опет све у једно и метните на клупу!..{S} Узмите опет десет!..{S |
hi> пишу великим словом и писали су све у околини.{S} И на послетку казао им је, да се и <hi>на |
задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чине народ или државу.{S} А ви ће |
општину чине поједине куће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, ч |
казивали напамет само оне краће комаде у „Читанчици“, који су у стиху.</p> <pb n="185" /> <p>У |
ићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у клисури.{S} Свим овим пословима руководићемо ја и они |
где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово с |
ли ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, само да ме |
го да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} Која се страна зове исток?..{S} А можете ли |
огле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па |
уквар кући, него ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова |
се покалуђерио и да ћу да останем овде у манастиру, док не изучим све <pb n="156" /> књиге.“ Ј |
тите обућу, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после |
а ме изволи поставити за учитеља ма где у нашој Отаџбини.</p> <p>6/10—18..{S} Понизан</p> <p>Ра |
нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — |
е на земљи и у својој земљи, него негде у неком другом свету, свету без памети, где сви говоре |
погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ћ |
да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче овако:</p> <p> |
то, или пукот каквога шамара тамо негде у крају.{S} Радиша се пренеразио, па се пита: „Зар је т |
лагана опасности, зими да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се |
о, да учини једну реткост: да их одведе у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу. |
оји ће „затуцане“ загоричане да преведе у „народну партију“.{S} И само је пуки случај хтео, да |
и ојевтиним...{S} А о поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без школске градине, у ко |
етра дугачке, тако да по четворица седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе су стајале у два ред |
коме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац |
уђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних |
га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надја |
а не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће тат |
хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу |
ако вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и како се расх |
е неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било н |
завршује своје образовање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба приближиват |
сли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Р |
од ћупе?..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује).{S} |
у ученице све практички имале и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} Оне |
ли си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало |
ма у оним знатним местима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рука |
школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини свој |
ати после.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је бир |
Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала адресантима бесплатно, |
S} Груја, који је био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, нас |
и он му се стави на расположење, да оде у Загорицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, |
лео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе н |
ари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ћ |
поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механску собу и стаде премишљати шта да ради, и не мо |
кше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, |
к стоји.{S} У том изиђе и капетан и оде у нужник, и кад прође поред Радише, Радиша му се јави, |
/head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с |
стресе па га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазев |
том дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те се уми |
, завршује школска година, ђаци преводе у старији разред и зато захваљују свемогућем и милостив |
енијих; и сви служе на то, да производе у души слушалаца пријатно расположење и веселост.{S} А |
а селу, која све слободно време проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут |
да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или не, долази обј |
S} Радиша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту |
пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом састругао |
наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
и откуд толико раздора, неслоге и свађе у брачном животу, што после прелази и на децу.{S} Запам |
Три главне сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на |
и, и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише м |
стаде и с овим необичним ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак. |
руји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе по један ил |
сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па |
хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то |
ко да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега научити како се ради све то...</ |
ца.</p> <p>Радиша сасвим механички пође у собу, па се сети да је рекао, да је дошао да види гос |
шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по двапут донели, Груја |
а ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором и за |
се учини некако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, |
ми гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ват |
за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојаница у пле |
да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи даском |
и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али |
иза појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде |
идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, доносили су кам |
слушност, а то се веома успешно постиже у заједничким покретима по команди.{S} А за то су слобо |
е а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде су ове мале реформаторке понеле ову с |
ра напоредо, па цео трупац да се струже у једном потезу?{S} Онда му објасни, да тестера могу да |
живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из доба механизма оне прелазе у до |
де.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато с |
добу.{S} Из доба механизма оне прелазе у доба рационализма.{S} Пре беше главно да се научи нап |
ослови у нас рамљу, те приватни прелазе у стране <pb n="405" /> руке а државни нам не напредују |
А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке |
у собом; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била |
и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачи |
лики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих |
оно казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну празну торбицу око врата и п |
ђих кућа, да се јављају путем, да улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају између с |
едају.{S} Просто им се чинило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша првосвештеник.{S} Рад |
докле год није ударило звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво одредио |
ко да другују међу собом; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да б |
отрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на питање па |
у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет пон |
кажу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба била с |
ве како је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „к |
вац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и укућани Радиши |
зато је изостало много што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „про |
израђује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих доста не само за њих, него они од тога шиљу и нам |
еку, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бо |
и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не само здрава него и жива, будна |
у мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан живот отишао даље у напредак.{S} А о он |
о ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у загоричкој школи најглавније било здравље и физички р |
„већином гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђака |
оправљало и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, ка |
је Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и че |
ашем свету, да није на јави, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је неки г |
ли пре седам стотина година.{S} Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, м |
општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много разних друштава, уједињења, зајед |
и једну кошницу особите врсте, која је у свему селу изазивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Ник |
се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и зна |
о тога и на општем напретку, уливала је у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајност |
е изломити и ветар и снег; саграђена је у једном крају до школе мала дашчара за оставу иструган |
господине и није другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући |
е што људи знају, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све. |
имати велике користи.</p> <p>Новина је у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, |
овна настава мора поправљати.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напр |
гу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овладало уверење, да је загоричко воће н |
нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда од гледичије или бодљика |
ви, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила се и разговарала слободно |
његова школа</head> <p>Село Загорица је у једноме од најврлетнијих и најзабаченијих крајева наш |
себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и сувише испољио своје добро и меко срце и де |
е по мери и све под конац.{S} Радиша је у то време импровизовао колевку за својега Милана и уче |
зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n="32" /> Кад он зареже |
оваких радова преко распуста Радиша је у почетку нове школске године могао с мирном савешћу да |
вим је мислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, наредио је Груји, да отвори све прозоре |
па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да остане |
ли и дању и ноћу, и кад је сам и кад је у друштву.{S} И он се никад није покајао што је дошао у |
та пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све |
ј и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по природним силама и по приро |
а ти народи другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи с |
пшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прими, накалеме.{S} За |
ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Је |
аља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напи |
S} Отац уплете сам воштаницу, савије је у котур, запали и прелепи на дрвени крст, који је укова |
их сунце не затече у постељи, дотле је у варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} И |
ламњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и ја |
адашње и пређашње (турске) владавине је у томе, што је место турског кабадахија засео српски.“ |
тернат“ је непрестано напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те ј |
S} А онај богодани инструменат, који је у свакога, може се вежбати <pb n="195" /> сваки дан.{S} |
х буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље сх |
амо ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама изгледао другојачи.{S} Најпре су падале у |
ного а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у |
примитивно, несавршено.{S} Напредак је у <hi>усавршавању себе и свега свога</hi>, а није у при |
јаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица д |
, вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз о |
е гусенице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусе |
вих младих умних радника.{S} И то им је у овој чистој природи необично пријало.{S} А после овак |
езбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљивао овој земљи, која га је |
ота.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово.{S} И нема занимања, које је бл |
оно мало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, |
/p> <p>Радиша није тако радио.{S} Он је у себи мислио овако:{S} Ево посла доста; само полако, и |
раве је набавио и детелине и посејао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> < |
а је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи, загоричка |
а ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син није донео Ч |
солиднија.</p> <p>У то време долазио је у оближње среско место инжињер поради неких мостова на |
ку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом уређена земљо!{S} Збогом срећни |
ту.</p> <p>Углед загоричана одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регрут |
ена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Радиш |
} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њ |
о и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и премного враџбина, који |
ко савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света и то усавршено.{S} Онда је ре |
бро сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На трећем месту све <hi>ново</h |
о самога мора.{S} Они испричају како је у Светој Гори лепо: како има неколико стотина манастира |
он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа само пружа светлост, топлоту и вл |
верите се, је ли истина!..{S} Колико је у свих пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите и |
да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам ост |
?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте узели |
сетке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико је у њој?..{S} Уверите се, је ли истина!..{S} Колико је у |
е каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико у шест?.. |
мдесет од осам десетака?..{S} Колико је у девет редова?..{S} Колико је ту десетака или десетица |
едесет или пет десетака?..{S} Колико је у шест редова?..{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је |
од некога више или мање?..{S} Колико је у једном реду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је т |
{S} Видите има ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова?..{S} Нађите седми ред?..{S} Колико |
.{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или трид |
.{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је у седам редова?..{S} Шта је то седамдесет?..{S} Колико |
ри десетке или тридесет?..{S} Колико је у четири реда?...{S} Које је веће: или четири десетке и |
S} Шта је то седамдесет?..{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десета |
и десетке или четрдесет?..{S} Колико је у пет редова?..{S} Које је веће: педесет или пет десета |
Колико је у једном реду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у т |
!..{S} Узмите још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Ко |
ред?..{S} Колико је ту?..{S} Колико је у свих седам?..{S} Нађите осми!..{S} Колико је тачака у |
{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте и у њој!.. |
идите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред!..{S} Колико |
десетака или десетица?..{S} А колико је у десет редова?..{S} Колико је то кад се каже сто?..{S} |
ој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико је |
ед!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети ред!..{S} Пр |
пу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{S} Колико је |
и путови ван Загорице.</p> <p>Одело је у Загорици још непрестано чисто народно и у људи, и у ж |
ше оназађене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју величин |
алуђера него на чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допустио, да га |
волико поверење родитељско пробудило је у Радише некакав понос и самопоуздање, али опет рече: „ |
те се југу!..{S} Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а она |
у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, |
S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је |
..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч |
се протиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто снити; <hi>сносити</hi>, то је кад неко сно |
его они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље |
одеризира, усаврши, поправи.{S} Зато је у радионици школској, у столарству, прва већа направа б |
горичани напредују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убо |
да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикал |
угима, за сазнавање свега онога, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било |
ње самих речи, него учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су реч |
много, много значајнија по томе, што је у њој подигнута нова зграда.</p> <p>Припремни су радови |
воју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо, те да |
икне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме напредовању и личном и друштвеном много изостао |
.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био погле |
стигне...</p> <p>И овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца |
да јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа |
је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „готован“, „и |
.{S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „би |
разгледали зграду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе |
дан начин, посматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, од |
{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених народа, да се сваки живи, и мушко |
дети и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} И б |
жавни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му |
било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години <pb n="237" /> прешао; јер му је то теме |
вају против себе, него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p |
леп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људ |
простих непросвећених народа.{S} Јер је у њих мањина паметнија.{S} Зато јо данас погрешно трчат |
из војске, па рече: „Господине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тр |
дноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној |
ају и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, одакле она после по долинама и низи |
ну па онда сиђоше извору.{S} Пало му је у очи, да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, по |
во у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини та |
а, као и прошле године.</p> <p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и |
не само допустио да свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, како се праве свирале |
ју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побожно разматрали сваку ситн |
има овде ових тачака?..{S} Колико их је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} К |
их је у једном реду?..{S} Колико их је у ова два реда?..{S} Како се каже кад има три реда?..{S |
су захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и здрави...</ |
он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано да се одваја од с |
чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па |
варалачку моћ, коју је желео да развије у својих ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику п |
деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правил |
ршавању себе и свега свога</hi>, а није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитив |
ко брзо.{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{S} А |
е школе: њему се просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да |
е просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да није на јави, него да је у неком друг |
мо: не може се?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља |
ти да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да одатле узму и пренос |
и тако даље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајстори |
онај народ, који има толико филозофије у својим умотворима, није глуп.{S} Он ће лако разумеват |
<p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{S} И, о, ка |
није више срамота, да љуљне дете своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала |
главно је, да је и то било новина, које у других села није било.{S} И та је новина збиља доприн |
а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће |
преко чула, па се то памти и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животи |
ке и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском сваке године извесна сума на име помо |
е прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу |
кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би |
с</hi>?..{S} Шта се <pb n="175" /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у р |
лу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n="168" /> речи <hi>перо</hi>?..{S} Шта се чује у |
/> речи <hi>перо</hi>?..{S} Шта се чује у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{ |
е чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавили чит |
е рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године госп |
и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за читаву стопу пара |
јега не би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, који је био основа цивилизацији у |
не су ученице уносиле новине и поправке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} |
Напамет само лепше песме и лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и што деца мог |
" /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, је |
раду, него је просто превео све ученике у старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их |
не, учене и школоване младе загоричанке у чисто народноме руху, само лепше израђеном.</p> <p>Гр |
ата предали главну команду своје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нис |
агорици преносило се из градине школске у село, и оно је почело да осећа благодети овакога Ради |
е крај и ове најсрећније године школске у животу загоричке школе, и они, који су целе године ра |
лижно моћи да замислите колико је науке у књигама и колико вреди учити и изучити књигу.{S} Она |
! — Два! — - -Хајде сад, да дижете руке у страну, овако, положено, и кад ја кажем један, ви под |
азева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке!{S} И од сад су се Деца гра |
изгледао другојачи.{S} Најпре су падале у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} О |
су га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и вид |
ој и раде слободно.{S} Клупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев с |
шем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћ |
њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевк |
с испруженим рукама, које су се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши п |
, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, онако како се мењала кућа њихова, Зем |
ле овога Радиша рече, да оставе и табле у клупу па да седну лепо, и онда продужи:</p> <p>„Ко је |
</p> <p>„Сад оставите и букваре и табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно |
се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и |
ли овој сандучари и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћица дала ј |
вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за сутра и др |
по да се наместе.{S} И одмах су удариле у растоваривање и намештање.{S} Кад је вечера била гото |
тнији попушта.{S} Не надмећите се дакле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да |
уци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „М |
волико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп |
линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n="149" /> него се пише само у |
вим јунацима својим, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште |
а смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n="229" /> на њој подигнемо циглану и гр |
одине и освећење јединствене нове школе у Загорици.</p> </div> </div> <pb n="264" /> <div type= |
зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо његову икону |
наредба министра просвете, да све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године деца прев |
о свршетку <pb n="373" /> основне школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је |
ију, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим |
ао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које ће да вуче |
ело, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљу као што је она у Поречју |
.{S} За тим су почели да отварају школе у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али |
_C4.7"> <head>7.{S} Први дан за одрасле у школи</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је било вре |
чењу креча у Клисури, и којега је после у путу креч највише опекао по недрима, упита: „А креч, |
{S} Мени су и у продужној школи и после у животу били најодлучнији и најпредузимљивији баш они |
ливова других река у околини и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки радови.{S} |
id="SRP19102_C3.13"> <head>13.{S} Гусле у школи</head> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у кл |
ца?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова с |
ска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мијаилова унука и Миљкова синовица, |
ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средство за буђење нацио |
да је у њих целокупан живот отишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобр |
Пре свега све је учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде шк |
највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
у, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви |
з једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам |
тета власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом |
е клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој околини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
одигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог д |
сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ |
и из најудаљенијих мала дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у д |
уст.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици још нису посвршивани опет су сви ученици Рад |
доконају: да судница буде за неко време у апсани; да преправку изврши најбољи мајстор у селу Ми |
евом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина ово ниј |
итељи, особито млађи, иду један другоме у школу и гледају како и други раде, па да се после о т |
ого по предметима и водио рачуна о томе у који наставни предмет што долази, него је само гледао |
е само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још неколико младица |
а, а одавде излазе толике и толике мане у карактеру и преступи према другоме па и себи самоме.{ |
било, јер су оне око совралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале |
али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, |
шњика којега дана набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три |
е за домаће производе загоричке, остане у селу и да се употреби на друге привредне циљеве.{S} И |
од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му |
но“ министру просвете, да Радиша остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дал |
ао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина над кал |
ишину: да буде писар општински и остане у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим |
повлачили стазе редом, пустивши главне у средини по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у ширину. |
искраде од куће и с калуђерима побегне у Свету Гору, покалуђери се тамо и надену му друго име |
провери овај нацрт то се он с њим дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, |
а обе под једнаким угловима и ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако пригодити, јер је он |
реба да се изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он |
, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза низ образ.{S} Ал |
листови за све минуле године, укоричене у школској радионици.{S} Ниједне књиге за децу и попула |
д нас никли и само пренесени из градине у градину.{S} Зато је одмах поручио неколико тих из Чеш |
радина је школска напредовала из године у годину све више.{S} Жива ограда је израсла толико, да |
некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} |
ти од тога пребројавања и бројне већине у простих непросвећених народа.{S} Јер је у њих мањина |
су некад људи руком радили.{S} И машине у сваком послу све више одмењују човека; а он се све ви |
ко затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му |
{S} Онда узме кадионицу са жаром, метне у њу тамњана, прекрсти се и окади себе, на онда крст и |
за плетарство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у |
, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро |
о озбиљно спремати, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долази |
и њиним одношајима, после тога вежбање у тим радњама усмено, напамет, те да се са задобивеним |
p> <p>Код читања се продужило и вежбање у растварању речи на слогове и гласове, и читање из бук |
и за конструктивне радове и премеравање у школи за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових |
а живот више и подобност за усавршавање у самоме раду.{S} Што год не усавршава рад и живот чове |
ј најпросвећенијој земљи: да је пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога старога учи |
велика већина завршује своје образовање у њима и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треб |
а вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет |
ичка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и више п |
тога.{S} То је руковање пушком и гађање у нишан.{S} Зато сам ја наумио, да тражим од министра в |
ојим Недељом егзерцир с пушком и гађање у нишан.{S} Ни он сам није могао замислити, с коликом ћ |
S} А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша реч |
зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретање у раду, у рад, који је за дец |
е ово кретање у игри претворе у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и |
:id="SRP19102_C12.1"> <head>1.{S} Стање у земљи</head> <p>За време оба рата на влади је био Јов |
а хладноћа унутарња кочи духовне радње у детета, изазива страх и место љубави ствара мржњу и п |
да се ове године отвори и друго одељење у Загорици, пошто три године деца нису примана, те ће и |
Првог Августа је отворено друго одељење у Загорици а под истим даном премештена је и Даница за |
показа деци, како се овим набија камење у калдрми те да се чвршће држи, особито оно, које је ос |
абе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, господине, још једно!“ повика |
id="SRP19102_C1.2.2"> <head>2.{S} Учење у гимназији</head> <p>И у гимназији се тада само задава |
реба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој околини.</p> </d |
све прозоре на школи, па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, п |
..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу |
вешто после ово кретање у игри претворе у кретање у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је |
сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> <p>Миљко слеже раменима па простодушно ка |
деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и бо |
о би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} После подне дошли су и Радиша и Миљко, < |
ељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, па му пратили: неко погачу, неко ћупче млек |
у школу.{S} Још су градили разне фигуре у кругу, у четвороугаонику и у троуглу.</p> <p>Из школс |
} И та је новина збиља допринела, да се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивање њихо |
до Недеље доста је било времена, да се у маленом селу Загорици и до последње и најудаљеније чо |
зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле |
правилности.{S} Да то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште зајед |
да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој |
анастира и по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калу |
и и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А |
ко!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни, да с |
аше и пропадају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче људи, да се учи и м |
, на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у |
оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кућ |
својим, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што више може: онда ће се даровитост њ |
и четврти разред гимназије.{S} Тада се у нашој земљи отвори Учитељска Школа.{S} За управитеља |
ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га з |
или.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не сам |
с и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову шко |
речи можемо да изнађемо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми мо |
пне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поделу народа у непријатељске таборе и |
мпира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па посл |
павају целу зиму; да многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома |
и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто је и иначе же |
.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манастир у шуми, онда су сви долази |
воју погрешку...{S} И од то доба рад се у загоричкој школи продужавао са још веселијим срцем, и |
S} Ћерамида је преживела своје и сад се у целом свету место ње употребљава цреп.{S} Зато и школ |
Милован; чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благ |
имену Миловановом:{S} Милован; чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, |
месец.{S} Поред овога и благодејање се у старијим разредима повећавало од 4 на 6, од 6 на 8 и |
ас могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћ |
иђу за један корак напред! — Вратите се у ред! — Опет изиђите! — Вратите се! — Изиђите! — Врати |
а још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињену од две собе с подупирачем на среди |
су загледивали сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша и |
о испао овако срећно за руком, врати се у село и једнога јутра зовне кмета Миљка па га овако за |
жњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно говорило, а где су деца одступала о |
нас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној стар |
њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него гледам свој посао у ш |
и са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки |
одговарао овако:</p> <p>— Родио сам се у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па са |
да а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не смета него још и помаже.{S} И Радиша је своје |
енога света. „Начинићу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике да |
{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарству може употребити и слама, која и како, зукв |
.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема |
и; какви су и колики су калупи; како се у њих меће и из њих изручује; како се суше, како се ден |
бро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме свиња њуши |
аве свирале, гусле и тамбуре, и како се у њих свира; и неки су од њих необично лепо свирали у с |
кроз загоричку школу и гледали како се у овој градини за углед ради, разумеће боље све пољопри |
врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, |
ле и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, |
>6.{S} Продужење рада</head> <p>Тако се у школи загоричкој с учитељем њеним одиграла ова полити |
ршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напредак онолико, колико је допуштало време и снага д |
комада од сваке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала де |
екмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, |
листове и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједина питања па да о |
о овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говорило о полити |
зарад млека, сира и кајмака.{S} Јер се у Загорици све ово пре могло добити на поклон него за п |
више.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p |
плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога |
тала све оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n="183" /> лакш |
ова слова мала, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која |
угу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су остали сами, јер им ј |
им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита молили Богу, он је некако много размах |
разника, те гађају у нишан и надмећу се у разним другим играма.{S} Често ту дођу и девојке, те |
, да је постављен за учитеља VIII класе у селу Загорици и да одмах може да пође.{S} Радиша доби |
абом, него оним што је желео да пренесе у своје село као најбоље, те да га приме после сви.{S} |
и да преко њих и градине школске унесе у Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их |
т“ су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, сланину |
им се допадне да одатле узму и преносе у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово ј |
сте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике |
лата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен |
т не може да сакрије.</p> <p>— Извол’те у собу! рече Даница.</p> <p>Радиша сасвим механички пођ |
А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам де |
гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И пишу све ове ре |
докле год буде ове величанствене палате у Загорици, дотле ће се с њом помињати и име твоје.{S} |
нога, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само |
су га дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} От |
ошацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у школу и договоре овако: да село да Томи од општинске |
е на те враџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и как |
Сад се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам |
ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет је њен благотворан утицај у њему почео зн |
удницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S |
Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бит |
који сте били те среће, да први дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите |
> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али |
да и управља машинама.{S} Само да уђете у једну Фабрику или радионицу машинску, па да вам памет |
ро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да |
се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и други виде |
ависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напре |
ја сам окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово |
земља остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук?</p> <p> |
ођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и да кажете збогом, а кад д |
осмица?..{S} Деветица?..{S} Сад завите у хартију и оставите!...{S} Да се одморите!..</p> <p>За |
е да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Рец |
добро, што сте се одлучили да долазите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књ |
итате као велики ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} И немојте никад да изостанете ни |
вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем с |
оже бити и не знате добро, јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Су |
{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{ |
свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ред, онако као ономад.{S} Јесте ли запамтили, које су |
нема ових црвених пруга!..{S} Начините у једном реду десет котурова, овако! (Прави их на табли |
и, најуљуднији начин.{S} И кад завирите у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} Сама кућа није |
ало, да долазите сваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали |
ар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву и прекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Б |
.{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, го |
запамтите.{S} Сад устаните, погледајте у Св. Саву, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже |
ово горе истински шешир? —- Погледајте у слова поред њих! — Доста.{S} Затворите буквар! — Сад |
,“ вели прозвани ученик).{S} Погледајте у слова код цркве!..{S} Шта је оно испод цркве?.. („Тес |
ибе!..{S} Нађите јарца!..{S} Погледајте у она слова код њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то |
те све листове до рибе!..{S} Погледајте у слова код рибе!..{S} Нађите јарца!..{S} Погледајте у |
јте у слова поред чаше!..{S} Погледајте у слова поред листа!..{S} Сад пређите на овај други лис |
бле!..{S} Нађите шешир!..{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите гусле!..{S} Које је гуд |
{S} Нађите листу дршку!..{S} Погледајте у слова поред чаше!..{S} Погледајте у слова поред листа |
мите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Сад преврните и тај лист!..{S} |
мите му једну гранчицу!..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинс |
ц?...{S} Нађите ушице!...{S} Погледајте у слова поред игле!...{S} Нађите евењку!{S} Откините ко |
око?...{S} А какво је?...{S} Погледајте у слова поред ока!...{S} Нађите столицу!...{S} Каква је |
А које јој је наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње!...{S} Преврните и тај лист!...{S} Нађ |
шибљика лозе увезано?...{S} Погледајте у слова код евењке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је |
S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа!...{S} Сад нађите иглу!...{S} Пазите |
.{S} Каква је то мачка?..{S} Погледајте у слова поред мачке!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али н |
!..{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у слова код дрвета!..{S} Е доста.{S} Даље ћемо други пу |
а?..{S} А где су змије?..{S} Погледајте у слова код змије!..{S} Затворите буквар и оставите га! |
?..{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинс |
На колико ногара стоји?..{S} Погледајте у слова поред табле!..{S} Нађите шешир!..{S} Погледајте |
Је ли то истинско перо?.{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће т |
какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} |
створио; она није крива.{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{ |
да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта!..{S} Сад пређите на десну страну!..{S |
у?...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте у слова поред ашова!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађ |
седну право.{S} Онда рече. „Погледајте у Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник |
и видети готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнез |
е често пресађују, те им корен не расте у дубину, него им се више жиле развијају у страну, и он |
е и пресади свако дрво шумско што расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и шт |
иноград без виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима |
то тако ће учитељ постати оно што јесте у друштву и испунити посланство, које му је додељено.{S |
о сам и заједничко храњене и преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здр |
а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту и |
еник му обећа, и од сад се знало, да ће у Загорицу доћи поп на сам Петров дан, да освети нову ш |
м каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати тор |
ена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу |
у још понешто рекне и поучи га, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је најви |
е пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису |
првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет |
да изиђу најпре на оно, које је највеће у околини школе, па ће одатле видети остала брда и одлу |
очеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да се пусте.{S} За мал |
подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и ј |
раширило све благородно или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео један необично леп обичај: |
тпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</p> <p |
нају га међу најнапреднија, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добр |
ад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођен |
сви и више жита добивају.{S} Поред куће у присојној страни сваки домаћин има велики воћњак, у к |
да урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе к |
н нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и |
и у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за дру |
мо.{S} Сем тога ми знамо и разне правце у друштвеним наукама, па не морамо да лутамо, као што с |
{S} Е, добро.{S} Сад оставите и таблице у клупу (само их наместите лепо, да не падну)!...{S} Шт |
д први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказама“, којима често „усекњују“ све |
4.4"> <head>4.{S} Забавишта и радионице у школи</head> <p>Тако Радиша није погрешно што је отиш |
нијега живота на страни и сваке ситнице у њему.{S} Интересовале су га све више и тако зване мал |
нама, па онда у осојним; да многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема |
д сељака правило, да их сунце не затече у постељи, дотле је у варошана правило, да их сунце зат |
у варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и г |
грана и прекраћене оне што далеко стрче у страну те кваре облик и лако их може изломити и ветар |
ра мисли, које му се у тај мах изазваше у памети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, госпо |
ја дошао? — Обе мало зачуђено погледаше у Радишу, па се мајки оте простодушно признање: не знам |
омаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p> </div> |
удима неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ништа; они ће још воле |
тоше колико велики прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после неколико нед |
оче „уз народ“.{S} Само „изроди“ осташе у другим двема странкама или неутрални.{S} И она наброј |
а.{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А |
село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се згледуј |
ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће |
Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S |
а.{S} И загоричани први пут сада видеше у своме селу дунђерско тестере и да се стружу дрва за о |
и ђаци“ за сваки разред по један, узеше у руке књигу и почеше све редом да „слишавају.“ Они су |
<p>Из старе школе све се ствари пренеше у Радишину учионицу с леве стране од уласка а нове из в |
ћа те примише учитеља и ствари му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао |
животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу човековом не може усрећити и човека и жену но |
о тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} |
омисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, ниј |
емишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али је време ј |
она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па |
у!“ И за час се досадање књиге оставише у клупу а извадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најс |
сен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и ј |
воје јутарње уранке проводио је највише у градини школској, где би доцније и Дана дошла и позва |
за рад, где би провео до подне највише у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, ш |
у и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не полегају, па тек онда п |
клонио <hi>воћарству</hi>.{S} До Радише у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео |
и, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда мисао, да сутра побегне.{S} |
док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се |
аблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} |
ш.{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у доношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с околних ли |
д дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Да дамо; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни |
се „облачили“ и носили рипиде, свратише у цркву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остал |
а у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг сад први <pb n="14" /> пут |
4.{S} Пут у Загорицу</head> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још један мла |
ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се |
нама не смета снег“...</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и поседаше на своја места, |
ло поткрепише јелом, па онда опет уђоше у школу, да продуже „науку“.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хо |
и да направе овако.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једн |
оме већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и приносе.{S} Само су људи поседали с |
ао, да они ништа не спремају и не троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="273" /> сам |
спремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично других дана...</p> <p> |
овом насушном потребом сваке живе душе у овога срећнога и напреднога света.{S} Благо и просвет |
нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по памети.{S} Газдарица м |
у удова у месту (шведска гимнастика), и у појединим играма, и надметању у бацању камена, мотке, |
н до другога, и све лепши од лепшега, и у њима неколико стотина калуђера, који се само моле Бог |
ироди, гледајући како се она развија, и у ономе простом животу људском, у којем има пуно лепоте |
оки поток, који у Загорици зову река, и у дну његову угледа на једном избрешку омању белу кућиц |
настичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска гимнастика), и у појед |
ато и држимо његову икону по школама, и у свакој школи има његова икона; и он је наш највећи на |
е збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени дан дође из оближње вароши и околних села чи |
свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и намештено као |
у реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту калдрмисаном.{S} Друго, прозори свуда са ста |
збоштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и све му се сводило на једно питање |
усавршавајући се, поред своје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољопривредни рад разуме |
четири разреда и сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још ви |
ојој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих |
љају и поједине пољопривредне машине, и у планини су подигли једну заједничку стружницу.{S} А н |
тине.{S} Њих треба терати на кретање, и у њима поступно будити интерес.{S} Има и ограничених, и |
и, како је оно склопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А н |
ош непрестано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена и девојак |
су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много више употребио природне силе, којима је |
о сандуче, које је стајало у општини, и у њега су метали писма сви, који су их слали кудгод.{S} |
та свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} |
ли продужавао са још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће |
саборним данима с родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробљ |
ју, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва |
модерна кујна свуда попођена циглом, и у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} |
/> „Могу, свуд, господине, цео таван, и у оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа ти, господине |
упио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи |
идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најбли |
што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и |
ижу по <pb n="390" /> угледу на моју, и у своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а |
слободно је и по ноћи као и на дану, и у гори као и код куће.{S} То дете може изучит’ књигу и |
таву иструганих дрва, те да не кисну, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи ниј |
Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“... и у том стаде отварати капију.</p> <p>— Мама, ено га неко |
није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наш |
ли најразличнија гимнастичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска ги |
b n="69" /> дође судници и доведе га; и у свакој се готово кући спремамо по један малишан као д |
згледала луђа, ништавнија и штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и |
странка, од народа самога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „народу |
било претекло; само му нема — оца!{S} И у једном тренутку њега облише сузе, он зајеца и место д |
црква, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на ово дугачко пење њихов цр |
ет — десет или <hi>деведесет</hi>.{S} И у овом последњем је десет.{S} Ко има све ово, он има де |
пет — десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у овом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>ше |
ест — десет или <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>сед |
три — десет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом четвртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>четири |
м — десет или <hi>седамдесет</hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</h |
ам — десет или <hi>осамдесет</hi>.{S} И у овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових |
ир — десет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И у овом петом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>пет |
/hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли) |
одлака, караконџула и злих духова.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље |
извођењу свога културног задатка.{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ и његове „бир |
>Овако је свршио и четврти разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрали за најбољег ђака.{S} |
кажу, онда се тврдо одлучи да иде.{S} И у Недељу се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиш |
упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Рад |
но је и овде оставио за до године.{S} И у Земљопису и Историји могао је да иде и даље и да узим |
деца у њему могу слободно кретати.{S} И у првом учењу у школи преоблађују практичност и промишљ |
оји се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у свима тим селима и градовима или варошима живи наш на |
се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне нај |
ичило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини му је изгледало, да не певају, него да сви кук |
ао да научи, терала га је у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео |
запљускивали мирно село Загорицу.{S} И у школи загоричкој пошло је опет све својим редом као и |
ојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И у другим речима има <hi>о</hi>, на пример: око, очи, ог |
и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава и <pb n="18" |
Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило |
на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погледа у мајку, па у Дану, |
реформаторке понеле ову своју „науку“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упоредно поправљало |
их има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Е |
ја“.{S} То није права политичка борба и у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем учитељи им |
н поручи мало семена од свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шт |
е, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бо |
им).{S} На њима је десет ових редова и у сваком по десет ових кромпирића црних, што се зову та |
и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у Окт |
ме предугом развијању, које се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наила |
ико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, м |
ла, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су |
ио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред спор |
{S} Он је најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило с |
овао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здр |
у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прв |
ије заборављена ни шведска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и т |
ј огради, која је изврсно напредовала и у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него и |
одржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <pb n="358" /> А није заборавила да им истич |
мељ полаже још и у овим малим школама и у основној школи!...</p> </div> <div type="chapter" xml |
аљеви понајвише по шумама и планинама и у њима су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве град |
својим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, <pb n="95" /> на воћу, стоци и на становн |
и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посл |
су сви ученици његови налазили у њима и у објашњењима његовим не само поуке, него и забаве и на |
еда.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, свака кућа |
је школа отворена лане као привремена и у њу је примљено 30 ученика, колико је могло да стане, |
а оставе учитељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду |
ини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чист |
чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зид |
се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке куће своје и лепо |
Одмах позваше и Станојку, која дотрча и у мало не паде преко прага од радости.{S} И сви се дадо |
м тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју имам да извршим у |
кве граде села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или попови.{S} Запамтите, да је |
осило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија. |
с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најпре су побили колац насред њиве и око |
у и странама разривао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа а |
других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да |
соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог министарству, |
да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} |
, и ова код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; |
јој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.</p> </div> <div type="chapt |
десети ред!..{S} Пребројте, да ли је и у њему десет!..{S} Колико је у свих десет редова?..{S} |
вине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету био унео очигледност, |
учао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом из комшилука.{S} У школи |
е затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад р |
ао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је над |
цима.</p> <p>После службе одвео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечано |
ла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S} На по неком дрвету још |
е Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те |
но ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!. |
да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених народа, да се св |
облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске заповес |
ни Крсман, који је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} Око судн |
су биле Радишине ствари нераспаковане и у њој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у о |
од греха и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети се необично, кад му нестане св |
S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар |
/hi> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> <pb n="333" /> <p>— У школи, господи |
да појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да се не стиди рада него |
уди су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу. |
е кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Миловановом:{S} Милован; чује се у имену |
есађивање оних калемњених.{S} Тако се и у старој градини направило више места за цвеће, поврће, |
дите таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем |
и пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носи |
лице, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и |
ма?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту. |
ри?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири |
да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S |
тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{ |
лободно време проводе у раду код куће и у игри и потежу сваки дан толики пут од куће до школе и |
мања, него су га имали код своје куће и у својој заједничкој штедионици.{S} Али околни сељани с |
дењу, држању главе, писаљке и таблице и у писању појединих слова).</p> <p>Кад су и ово свршила, |
и у онима другим селима око Загорице и у целој нашој земљи школе нису отворене много одавно, ј |
и у почетку свакога говора или приче и у почетку сваке реченице после тачке.{S} Али је зато тр |
> <p>Сви се опет погледаше; погледаше и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко пр |
а кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад |
ни необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с то |
ећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствар |
је.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им је ово п |
како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да ум |
горицу и сазове збор.{S} То се објави и у новинама, и у одређени дан дође из оближње вароши и о |
нску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије групе, која |
јале ове миле шетње по чистој природи и у пријатном, срдачном разговору и замореној Зори и њима |
а и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, св |
ле у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њи |
учити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Загорице и у целој нашој земљ |
> <p>Исти су ови принципи провејавали и у раду Радишину с оним одраслим ученицима.{S} Само се с |
ра да доручкује, њему се нешто ражали и у мало се не заплака; па врати газдарици обоје и рече: |
<p>Док су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет у |
н предрачан, па му рече, да су питали и у Штедионици за паре и известили се, да можете добити к |
ше и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико |
и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету био унео очигледност, експерименат и р |
газду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад |
.{S} То су <pb n="188" /> после нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваљало |
</p> <p>Данас су за време одмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове ш |
, и мушко и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и највише су се чудили оној правилнос |
а, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него негде у неком другом свету, свету |
ово на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по једна од ових новина, где се |
свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много разн |
зреда огледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли о сваком ученику |
него су се гости примали у све четири и у свакој поставили по једну малу совру, само о ручку и |
ојсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{S} Једанпут о заветини сеоској они то пом |
то расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце, Месец и звезде, |
р си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подигао си ову новину |
во се после почело полако одомаћивати и у другим кућама и замењивати медену ракију.</p> <p>У св |
ојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње |
ицу, да ово пишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја.. |
оже мислити и ум се донекле развијати и у болесном телу, осећања се извесно неће развијати како |
ву.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, је |
а киша, снег, муња, гром.{S} Завирити и у <pb n="42" /> тајне човекова тела и видети, како је о |
уначним младићима на овакој готовости и у даљем разговору договоре се, да у идући Понедеоник по |
и ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мој |
е гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступ |
и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети се необично, кад му нестане свега овога |
напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и економ у општ |
оји је о свему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} Око суднице су били |
ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчан |
воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} |
ежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n="183" /> лакших ствари из другог дела бу |
је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувиш |
а би се затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речим |
љи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога и |
па сам се старао да то добро пренесем и у нашу земљу.{S} Добио сам ово сиротно село и ја му нис |
о сваку ситницу и на ученицима својим и у околини, у селу, на кућама и у двориштима, <pb n="95" |
заседање“, па таван подуприте диреком и у чаршији наручите код кога столара 5—6 „скамлија“ и је |
учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили сте калдрму и овде и код старе |
освету и напредак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и екон |
ју и кад се пресаде на време, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују ка |
е; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и |
е љутити на њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S |
здржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке куће свој |
е и он врши <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се н |
школе и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје д |
је таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а озд |
, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то |
кмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било |
ити, па су долазили сваке Недеље, као и у почетку.{S} И Радиша је и с једнима и с другима проду |
и новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше прво, што много пута не зна |
ст, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога простога човека, значи не давати му ништ |
одржава чист ваздух у учионицама као и у свима просторијама велике загоричке школе.{S} Затим с |
ма.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и |
и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно м |
е бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједн |
века исти органи и оне исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, преко |
ва.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Са |
} Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ваља |
у краве, овце и козе — исто онако као и у Радишином селу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини м |
н се под туђином свађа исто онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може не |
Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро свар |
и великима, да продужи започети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само шт |
из свега онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је м |
о их је и како мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укршта |
х послова, па се није уздржао, да ово и у извештају своме помене.{S} Радиша је ове године учио |
азвија, да достигне своје савршенство и у узрасту и у покретљивости и умешности.{S} Оно мало зн |
овоме селу, од како оно постоји, него и у животу Радишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша доб |
требна другарица не само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а о |
, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уст |
ћњака.{S} Па колико се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо кам |
к.{S} Зато је Радиша сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није |
ини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер б |
њеним законима.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и в |
радини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од з |
ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у томе се и растадоше.</p> <p>— Овде нема ништа.{S} Ово |
је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у св |
„шпорет“, штедњак), које се показало и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа тр |
да се она и не гледа.{S} Да је одело и у људи и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами изр |
подине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак д |
и Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <pb n="189" /> здрављу продужимо учење“ на крају днев |
ама дати примера, да шест дана радимо и у њих све своје послове посвршавамо, а седмог дана да и |
сав српски народ под Турцима, што смо и у она четири ослобођена округа земљу морали спахијама д |
у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и з |
с ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњене и преноћ |
еле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта |
и сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} |
Загорици још непрестано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све израђује рука жена |
а и негомилања разреда огледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли |
е но што је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему развијању као и у желуцу да вреди оно: |
оћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као и они што |
вакога Радишинога рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} |
за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан пријатан утисак.{S} У |
шете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</ |
а ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга пев |
е он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричана, |
сионату“</head> <p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не стане |
да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну право, и онда рече: „Кад попамтите |
најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још ви |
о слушао ову простодушност Миладинову и у себи мислио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи |
ај проналазак учинио у грађевинарству и у животу људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтер |
а даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћој, и тако је дошао и крај школск |
{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових |
А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе. |
а код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу |
зне фигуре у кругу, у четвороугаонику и у троуглу.</p> <p>Из школске су градине многи ђаци ове |
а оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, мама!</p> < |
а табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а и |
ко тај свет забавом припрема за збиљу и у игри ствара наклоности к раду.{S} Интересовало га је, |
ављена ни шведска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} |
о поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до Кња |
је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доприносило здрављу учен |
наца: на храну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да жив |
ако мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, |
у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, |
само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и |
где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не са |
о три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{ |
<pb n="357" /> чешће изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се |
ре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у осталих ж |
онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој калдрми.{S} |
“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије гр |
у градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања, игр |
трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној школи и после у животу били најодлучнији и |
остигне своје савршенство и у узрасту и у покретљивости и умешности.{S} Оно мало знања, с којим |
њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура, и засађена су поврћем и цвеће |
адиша је тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томиног |
о да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога говора или приче и у почетку сваке ре |
тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произведе из семена.{S} Исто т |
ји, кад им се овакав темељ полаже још и у овим малим школама и у основној школи!...</p> </div> |
l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Бо |
ead>2.{S} Учење у гимназији</head> <p>И у гимназији се тада само задавало „одавде-довде“ и учил |
га!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне још т |
ико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, са |
ошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини што хоће, |
га на доручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише у ч |
<p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нису у |
, од нас двадесет што смо долазили теби у школу, два су жењена а тројица су испросили девојке, |
ао стрела, те да се кривудајући не губи у времену, и засађени воћем с обе стране, те да се иде |
е, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа свајо!</p> <pb n |
а вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите |
ле распуста школскога Радиша се пријави у Учитељску Школу и буде примљен међу првима.{S} Ова је |
="SRP19102_C11.8"> <head>9.{S} На слави у Крсмана</head> <p>На Крсманову је славу дошао и Радиш |
и неумешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и животу народном онако како је, као доб |
у имао неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свога познаника, |
у врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђа |
то се он с неким малим стидом само изви у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Ш |
да ради боље него што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у при |
на у ропству под Турцима научио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради зе |
oreign>“, друштвена животиња, која живи у друштву и не може ни да се роди, ни да одрасте, ни да |
народа.{S} С таквом се особином не живи у друштву и не напредује.{S} Зато ме од ње највише и ст |
још много имате да учите и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју ви данас гради |
е и како се живи у свету и како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да бу |
и могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве су најбоље данас и за здра |
е него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А |
волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили и говорили: „Ми се спремамо за учитеље |
P19102_C11.6"> <head>6.{S} Други радови у овој години</head> <p>Сем редовног рада у школи с дру |
P19102_C10.7"> <head>7.{S} Други радови у овој години</head> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћ |
ије.{S} За гимнастику су служили радови у градини, а у згодно време радили су и у реду војена < |
, домаћин и старешина.{S} Отуда послови у нас рамљу, те приватни прелазе у стране <pb n="405" / |
II разред, а за Даницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две године дакле попримана су сва |
Учионице су дакле са зачеља, а станови у крилима.{S} Станови имају по три собе и кујну, испод |
тите, да никад не одговарате овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме д |
да продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете |
ео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о — око!..{S} Нађите најпре о |
Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите своју славу у најлепшем здрављу и весељ |
колу?“</p> <p>— Примамо! одговорише сви у глас.</p> <p>- Примате ли, да нову школу зидамо тамо? |
дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа |
Учитељ каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапут два |
асловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, доб |
куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, није могао да научи |
ога, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много |
затворена: један у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је цела згра |
а то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мија |
?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Заш |
у, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, како |
Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први да |
ом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и своју неспрему надокнађивао после сам |
и, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то су учитељи.{S} Моји зидо |
како су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школској градини и неколико белих дудова.{S} А кад он |
Радиша оне мале из првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест |
о према дечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте од пода и стоје на једној |
ј мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати онако, како бих ж |
је и слушао и читао, да су други народи у Европи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и |
{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте |
пита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој ку |
а је добар знак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они зас |
трашно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или |
S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цр |
отпочне цивилизацију, онда ево му људи у првобитном стању...{S} С њима се може радити.{S} Само |
ове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те |
ледњега не може знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на |
се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> |
е утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необичном свету!..</p> <p>Сутрадан су дошли одр |
ш колико, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко |
каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" /> школу и да учи онај, који би се разбол |
нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пит |
има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико ку |
а је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко |
е; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопођено ни даском, ни циглом, ни каменом |
Из овога другога ходника лево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са по три прозор |
ати ни свој народ ни знаменити догађаји у историји његовој; а да се она позна, мора се почети о |
с чиниш један корак, који је најважнији у животу човековом.{S} После рођења и смрти у животу чо |
е Миладину.{S} Миладин је био опширнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да напија и у сла |
о кнез или краљ.{S} Жупан је најстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, |
посао, који је био основа цивилизацији у свету...{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели |
првом разреду лепше писали него нечији у четвртом.</p> <p>Из граматике је Радиша врло мало узе |
а по имену његовом „Милунов Мост“, који у овом селу и данас постоји, на славу творца свога и се |
ша погледа низ један дубоки поток, који у Загорици зову река, и у дну његову угледа на једном и |
за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се п |
једној пречаги, а даска за писање стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 сантиметара |
аправим онака колица, каква после сваки у овом селу може направити“, мишљаше Радиша: и смисли о |
је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици још нису посвршивани опет су сви |
прозори затворени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И данас многи нису дошли „празних руку“.{S} |
ли та ћупа да се разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} |
а ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројн |
милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач Ђурђе као |
ху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груја онда реч |
и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, х |
ше он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако „пре |
у кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова у судници него понај |
рађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стругане даске, греде и дирека, него |
дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни шведска гимнастика и |
тио прописе, сви су ученици загледивали у Радишин пропис и дивили се.{S} Само њему самоме није |
и, истина, и пре нису много претеривали у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пи |
маћице.{S} И колико су мали напредовали у школи, толико су ови велики чинили за напредак свој и |
викну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побацаше на земљу. „Мени је господине, у торби |
учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљ |
ге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали на пољу, па онда скалупили и оставља |
или на науку и какву су улогу они имали у грађењу нове школе: њему се просто чинило, да није у |
е по три дана, него су се гости примали у све четири и у свакој поставили по једну малу совру, |
г Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S} Просто им се чинило, да улаз |
се домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{ |
и неки су од њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцниј |
амо надгледао.{S} Други су се надметали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помага |
ања, играли се разних игара и надметали у трчању, скакању и бацању камена, као и прошле године. |
ни и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас пр |
нда се један од оних, што су још остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже |
ови делили правду и непокорне навраћали у покорност.{S} А сада, захваљујући напретку, батине бе |
држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбини него партијама, |
ља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путем и старији су б |
и окречио, <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} |
и ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је трајало скоро до подне, и уп |
де</head> <p>Радишини су ученици живели у природи и познавали су је довољно.{S} Зато је на томе |
орба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} Свака странка поче да врбује своје чланове |
S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња.{S} И кокошке се поскидале с дрвећа и |
„учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часловац и |
и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хладно реч |
е онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и помогну се њоме.{ |
{S} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с доње стране, онако са |
ве и премеравање у школи за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових су продужене разне игр |
анки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је |
за предавање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но |
времена проведу у градини школској или у слободној игри.{S} Зато су их <pb n="357" /> чешће из |
старе и рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и тамо да се забављају, док он не п |
ви, него да је у неком другом свету или у сну...{S} И осећао је неки голем респект према Радиши |
о пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па |
х посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су |
чиновници, који су сву власт приграбили у своје руке, и они данас пале и жаре по овој земљи, а |
ко главних улица, где су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камен |
ирао, да су сви ученици његови налазили у њима и у објашњењима његовим не само поуке, него и за |
тичари и партизани, што сте се изделили у непријатељске таборе, па се мрзите горе него с Турцим |
едеље и мали загорички ђаци су поранили у школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветр |
су и продавали околним селима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друг |
о, па су се после малога одмора вратили у своје село и распустио их је кућама, да се виде сутра |
„за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у реци готов |
се насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуст |
им заслађивали горчину, коју би осетили у чему год <pb n="355" /> у раду и животу своме.{S} Пос |
" /> жиле, или јој их лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао о |
ији ђаци заузели, те су не само научили у школи како се то ради, него су и израдили све ово и з |
и, агрономи и земљомери па се преобукли у сељачко одело; и дивљењу његовом није било краја.{S} |
чи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви |
{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А посл |
дете овако <hi>добро</hi>“, па помисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: м |
е речи падоше некако необично и помисли у себи:{S} И овај прост свет зна за понос и светло лице |
дабогме, да су мали загоричани бленули у господина надзорника као и они велики и чудили се, шт |
и пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <pb n="72" /> из поштовања, и једна му је била |
} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, него сте још у добу |
и устали су, обукли се, умили и изашли у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда и газдарица су по |
дине, кад су четвртаци свршили и прешли у продужну школу, Радиша <pb n="356" /> је примио Данич |
евизор већ казао деци, да су сви прешли у старији разред, то их је Радиша пустио, да се до Петр |
лико је могло да стане, и сви су прешли у старији разред.{S} Па како више ученика не може стати |
ичу много; и пето, да многи нису прешли у старији разред него, остали да „повторавају“.{S} И са |
ма много људи, који су у детињству ишли у школу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, |
и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једну реткост: да их |
ного више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, |
осле дневних послова у кући нису изишли у поље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће с |
и заједно, у гомили; и тек кад су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду до |
без икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг |
да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима п |
head> <p>Сем неколицине, који су отишли у војску, сви су остали још и ове године долазили Радиш |
!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пишете, да рачун |
краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу д |
А кад су сутрадан његови ученици дошли у школу, они су радознало загледивали сваку ситницу и н |
и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископају рупу за кречану.{S} |
мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у в |
рше један део посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} М |
дмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је обј |
и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, који су схватили свој културни задатак шире о |
то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да измени |
школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледа |
д њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили.{S} Ми личимо на т |
иста измакао далеко од нас, и да смо ми у свему изостали много, много.</p> <p>Што се више прибл |
могу што честито почети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да |
и пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се |
куће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђена вели |
се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави |
а.{S} Рука сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже |
и у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све бољ |
То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селима није мислио, да кошница може бити друг |
Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо св |
донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и |
еда?!..{S} Не смем женскима слободно ни у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не |
{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неко |
ад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито он |
у, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве, и докле им се |
итеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А |
мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команде.{S} И како после мобилизације дође и об |
би примио.{S} Тако су млади загоричани у градини школској радећи учили и учећи радили.</p> </d |
о што претекне, то се исече или промени у новац, у паре или друге делове па се онда и они подел |
до капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стран |
овоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку свом |
су песме, које певају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, поправљам и усавршавам.{S |
, сланину и тако даље нити се они даљни у пролеће и у јесен даве по рекама ни у зиму муче по зи |
ећених земаља европских, звонце зазвони у капетановој канцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша |
ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ГЛАВНИ ПРИНЦИПИ У РАДИШИНОМ РАДУ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP |
а не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S |
и, према писму учитељеву, Радиша ступи у једну велику кућу као ђак који послужује.{S} И од то |
о и наредио да изнесу све његове ствари у доксат, па је пустио Милету, да ради са још двојицом, |
, и тамо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много посла па зато нису м |
јела.{S} Једанпут Даничина мајка завири у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбин |
авио разговор о томе, како стоје извори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашт |
себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је овима ишао на руку, те су набавил |
варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.</p> <p>— Чули ст |
кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зид |
ојма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S} Зато се старао, да још у току ове године н |
могу — опет ће боље учити и напредовати у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то |
народ само <hi>редом</hi> може одржати у једној целини.{S} И ето откуда долази опасност, да не |
и кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, |
видео једну машину (у Кристалној Палати у Лондону), у којој се на једној страни метне вуна, а н |
и снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Господњем“ и радовати се делу руку својих, |
ти.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> имати у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним |
год хоћемо, па и печатати или штампати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у дру |
<p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себи.{S} Ја <pb |
кад је тражио, да се човечанство врати у првобитно стање па поново да отпочне цивилизацију, он |
жеље Русовљеве: да се човечанство врати у првобитно стање па онда поново да отпочне цивилизациј |
гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај б |
ата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако далеко.“ Радиша пажљиво саслуша сваку ов |
е на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, који јавља д |
ио и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао |
p>- Обећајте Ви, да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног канди |
.{S} Па како више ученика не може стати у учионицу и како радови на подизању нове зграде живо н |
е министар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господине министре, ово је најбољ |
земље).{S} И поново се ређају сви свети у години, да ни један не остане непоменут.{S} А код пат |
више од вас неће <pb n="230" /> седети у овим талпарама, кровинарама и брвнарама које прокишња |
њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће ј |
људи говорили.{S} Ово се не сме трпети у срезу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p> |
во последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у ша |
мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} А |
ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} |
оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и не п |
е <pb n="171" /> направити и употребити у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово сам направи |
{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, само оно, што сте понели з |
њих сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за свако и најобичније занимање, а камо ли |
м и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици преносило се из градине школске у село, и он |
је ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, |
може да буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им изврши |
по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и нов оби |
ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега највећег непријатеља: незнања и |
о није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није |
неће га после Свети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања |
требало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде |
рио, да од избора онога што ће се учити у којој школи зависи и напредак њен, па тек на друго ме |
{S} Зато рече деци: „Данас нећемо учити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и |
воту човековом.{S} После рођења и смрти у животу човековом нема већега и значајнијега дана но ш |
S} Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава не |
те почели!“..</p> <p>Веће опште радости у Загорици није било од постања њена.{S} Она је многима |
иши и Даници и лепога здравља и радости у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и ван шко |
<pb n="280" /> кржља, и, место радости у животу и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у |
навика на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу не може, и само се рад |
озор, одмах нареди пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беш |
се дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умир |
ноћу, и које свакога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и с |
онда ће се даровитост његова прометнути у промишљеност а инат у одлучност и енергију; и народ ћ |
мо; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> </div> </div> <p |
црквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или |
, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остало је још, да Радиша одреди мест |
у српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који су се |
а су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и школу, и к |
ганизам од организама; и што је он већи у простору, то више времена треба да се изврше извесне |
его се и они развијају поступно, живећи у друштву, долазећи у те одношаје и размишљајући о њима |
ју поступно, живећи у друштву, долазећи у те одношаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гет |
да стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере |
сувишну доброту и она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно пр |
ине учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разреда је <hi>расп |
е што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} А тај нап |
ујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја одавно ово |
празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати |
јер знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и н |
е, јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су ра |
једнога дана рече деци: „Данас ћемо ићи у клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречен |
о Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радованов.{S} Велик |
ми па им поручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И ш |
рече, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра.</p> </div> <div type= |
Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо |
и господин ревизор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи |
с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, |
пожелео! благосиљаху сељани, пливајући у радости, што им се школа неће затварати.</p> <p>- А с |
, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што |
нису могла да се нагледају, завирујући у сваку ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и |
најући колика је то потреба свакој кући у просвећенога света. „Начинићу и то, зарицао се у себи |
III у IV а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} И опет су пробрани најодраслији.{S} |
олико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у памети овако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 ч |
је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одмах израђује с |
ка; ако она допринесе штогод и поправци у настави и васпитању подмлатка народнога, те отуда и п |
главних појмова, до којих су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S} До одмора их је обнов |
много и копирала и Радишини су ученици у првом разреду лепше писали него нечији у четвртом.</p |
не употребљава...{S} У једној радионици у Немачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О |
ош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; свога кројача, а не кр |
е у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пуст |
слио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реформном и културном послу у овоме селу.{S} |
а пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији).</p> <p>За време одмора продужен је он |
предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S |
па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборав |
се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена |
таје човеку за цео живот оно, што научи у доба детињско и младићско.{S} И кроз кратко време ви |
само модеризирати и усавршити, унесавши у њега више правилности, лепоте и разноврсности.{S} Ваљ |
загорички, Радиша! рече Даница утрчавши у собу матери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко је да је, |
head> <p>Једнога дана Даница уђе Радиши у школу сва пребледела и рече му, да јој није добро и д |
чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима његовим у владању и животу.{S |
разговарају преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, да то бу |
леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој згради от |
вадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, пошто у Загорици нема цркве.{ |
д да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има |
сао задавао много више трудбе него онај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему |
мога и за народ; и у њу ступа само онај у капуту, који је пријатељ „народу“.{S} И она је мамила |
Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве |
презимена а другим молила за премештај у Загорицу.</p> <p>У градини је школској све стигло на |
у школи, опет је њен благотворан утицај у њему почео знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред |
одимо народ свој: да појми положај свој у свету, да се и у туђини поноси именом својим, да се н |
да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што |
теби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какве сав паме |
а и покрива...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоци, у житу и воћу, |
id="SRP19102_C3.7"> <head>7.{S} Одлазак у варош с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, |
тео да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики град изненадио је не само Радишу него и оца ње |
="SRP19102_C1.1.2"> <head>2.{S} Полазак у школу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу |
уд баш <hi>он</hi> најбољи учитељ момак у околини, о којем су они често разговарали; али никад |
итање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није решио...</p> <p>Сут |
"SRP19102_C3.6"> <head>6.{S} Први конак у школи</head> <p>Јесење после подне је кратко, и ускор |
то из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената, јер се свако природно раш |
у животу.</p> <p>Тело и његов развитак у почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак |
лавније било здравље и физички развитак у деце, па онда уљудност и пристојност или владање, па |
нику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и да га моли да му |
епа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по ово |
шем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њ |
оним калуђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свет |
61" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сељаци н |
а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој к |
еда и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробље толиких пређашњ |
памтили.{S} То свако дете и сваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Сад изва |
тов, особито у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак она |
ен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопати целу град |
апредовале вештине, јер је сваки ученик у школи седео угодно и свакоме је свака грешка могла да |
ваља.{S} Место лепоте и радости болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људ |
ју дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} |
го више од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} Морам тражити прилику за себ |
и су ученици знали готово сваки минерал у околини и умели су да испитају састав сваке земље и д |
Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сав |
его прошли пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу прат |
ло као официри.{S} Радишу посади учитељ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, |
партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чу |
и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио |
ам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су го |
емишљао у себи.{S} Ја <pb n="54" /> сам у овоме свету доста видео и доста научио.{S} Сад долази |
ђен, где сам никао и одрастао, куда сам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта |
гом срећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени зав |
; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита: ко ово |
браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан.{S} Ја немам дете за давање на чколу.{S |
ишу, да му саопшти.{S} Зовнуо га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је |
а из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да преко њега |
како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што су је о |
а Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> </div |
<pb n="334" /> „Проповедам оно што сам у паметнога света и од паметних људи научио.“ Али се са |
ти треба да се окућиш.{S} Како ћеш сам у оноликој соби и кујни, где може да живи читава породи |
рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, |
онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих овамо напред!.. |
м сад у свој непросвећени завичај; идем у свој добри и простодушни народ, да узмем на се улогу |
у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још |
то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим овамо, то би |
ло, да остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако до |
pb n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Зе |
емију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, да ра |
ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb n="40" /> да будем поп; могу да и |
Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те ср |
, да се Радиша могао похвалити здрављем у својој школи.{S} Целе ове године ниједан <pb n="296" |
овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиш |
ећивао децу умним радом и дугим седењем у школи.{S} Његови ученици ништа нису учили напамет, ни |
о су прошли мали кречари с првим кречем у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле |
с њом, да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају |
Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мисли |
моја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Даници па јој р |
, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго добро.{S} Радиша |
адиши у овоме послу и ученицима његовим у владању и животу.{S} И, захваљујући неизмерној безазл |
ога стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, културо стање, где је све у човеку, на |
ли ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</p> <pb n="262 |
рјана зна писму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће |
велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша је |
учио.{S} Сад долази време, да се вратим у своју Отаџбину и да тамо порадим, да се и мој народ п |
неку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову школу, што се |
културној мисији, коју имам да извршим у овоме селу...{S} Зато да тражим учитељицу.{S} Да траж |
е та брига о друштву или народу његовом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његово |
неисказаном труду Радишином и Миљковом у свему овоме.{S} Сазнао је и о оригиналној женидби Рад |
ом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте у слова |
зорник је био потпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на предано |
требало за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У ос |
само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва км |
ао неки модерни парк с пространом вилом у средини, а градина као најуређенији европски расадник |
S} А око Крстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капе |
ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећеније мањине.</p> <p>Зато је боље, не т |
/head> <p>Тако је пролазио дан за даном у мирном раду и најбољем реду и у највећој срећи домаћо |
са завртњем на крају, опет направљеном у Загорици, у радионици школској а помоћу сеоскога кова |
ојки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станој |
као и вредан председник, писар и економ у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије занимање |
Даница заустави Радишу и с неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, |
ужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша је мислио: „Јесам ли ов |
ње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећ |
кују вредну домаћицу, да изиђе са житом у решету и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, кр |
а ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо |
и освежења, него и матере с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве сате, радећи |
остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву |
је Радиша за време одмора сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледин |
својом женом Даницом такође учитељицом у истом месту.{S} О томе учитељу слушао сам много од ка |
ви Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ |
ђе и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци |
прелепи на дрвени крст, који је укован у дувар с источне стране.{S} Онда узме кадионицу са жар |
а дугачка и кратка.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо време само мало топлије него |
оснији за нас све.{S} На данашњи се дан у свој нашој земљи, у милој нам Отаџбини, завршује школ |
"SRP19102_C3.12"> <head>12.{S} Први дан у школи</head> <p>С овим је мислима Радиша заспао.{S} К |
"SRP19102_C1.1.3"> <head>3.{S} Први дан у школи</head> <p>Школа беше обична кућа на једном спра |
="SRP19102_C4.1"> <head>1.{S} Други дан у школи</head> <p>Разишли су се сељани од суднице и раз |
тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у години.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хитају |
/head> <p>Освитао је најзнаменитији дан у животу Радишину, кад је он имао да отпочне свој најуз |
оно, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, Радиша је |
чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, како да поране, да се лепо умију, понесу нешто |
ако будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све ш |
ванула је Недеља.{S} То је суднични дан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било. |
SRP19102_C4.3"> <head>3.{S} Четврти дан у школи</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој шк |
="SRP19102_C4.2"> <head>2.{S} Трећи дан у школи</head> <p>Данас је било време још мутније него |
ли</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осетили замор и |
водила су опет два али затворена: један у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште |
е нове „народне“ странке, који је држан у самој Загорици.{S} Пошто је обишао са својим пријатељ |
ш, бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - право сам ја имао.{S} Добро су ми људи говори |
, радан, само неумешан, одвише неумешан у свему, да му свуда вреди оно „од три клена два вретен |
о је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и за |
, да из Загорице нико није дошао писмен у војску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово |
/> био превртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по при |
јер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше школе, која ва |
адића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро си нам дошао, господине!{S} |
дба, којом се опозива премештај Радишин у Прњавор и он остаје на свом месту.{S} Радиша и сви ње |
њих.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша данас нити је имао д |
уји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду колико им |
ати и њена два сирочета.{S} И док је он у памети својој замишљао њену сиротињу и муку, она прод |
проју. „Ето мени и ту посла, помисли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, |
ју, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анар |
ни знало ни говорило о политици, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S |
ксплоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издајника и најревнос |
радан је опет дошао кмет Миљко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и д |
а је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомично и слушала као свето |
врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у дрвећу, младим воћкама и живој огради, која је изврсн |
али ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове, докле не би осетио да је |
а.{S} Овај је најмлађи, Растко, побегао у манастир.{S} Једанпут су дошли калуђери чак из Свете |
р и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је |
школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет река |
сати у школу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се.{S} Поседаше најпре пред кућом н |
.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано рубље бело као снег, прострто да се с |
оне финоће и углађености, коју је виђао у чиновника просвећених земаља европских, звонце зазвон |
а светиња напуни народа, који је стајао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре освети водиц |
лима куће у реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кме |
о свађе и мржње и личне и партиске, као у нас, него у њима све више достављају поједине новости |
у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} С |
ма.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Св |
лама, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по градини школској колико које хо |
те су мали свирачи свирали заједно, као у хору.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
њеним редом и по њеним законима.{S} Као у градини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као |
али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{ |
ора.{S} А на прозорима није хартија као у Радишинога газде него срча или стакло.{S} Али и овде |
уће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваља |
добар корак далеко од зида калдрма као у чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да |
и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио наукама |
аче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике слатке куће своје и лепога села сво |
ђаке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће |
рода, који је стајао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у главној учиониц |
дној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане.{S} И њи |
је набавио, и у његовој је соби сад као у овој нашој.{S} Само да купи гвоздено огњиште и — гото |
послове; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих с |
ложе изнутра, и под од дасака — све као у загоричкој школи.{S} Тако и план направише заједно с |
му што се може знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S |
ка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} |
камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, у њих |
ије занимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} |
а запита, хоће ли долазити, они сви као у један глас одговорише: „Хоћемо, господине; хоћемо!“ О |
одине сва деца из вашега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нече |
ни уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно узвише |
вета прво куће нису овако раздалеко као у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него св |
у.{S} И још раде неуморно и предано као у трећој.{S} Само им је ход спорији, достојанственији, |
исто и опрано, углачано и намештено као у варошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога жи |
е их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова |
је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су оне за њег |
о бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био мла |
аве као у нас и оне им не пропадају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе ш |
је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже п |
апита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год |
есте као тестија, али јој уста нису као у тестије него широка.{S} По варошима је таква тестија |
<hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да |
света и то усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви по |
и у Отаџбину, Радиша је овако премишљао у себи.{S} Ја <pb n="54" /> сам у овоме свету доста вид |
адиши било много лакше, јер је све имао у памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само |
му исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиш |
о, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато |
, за науку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече траја |
дан мали шмрк, који је сам конструјисао у једној стакленој цеви с вентилом на запушачу, те да м |
у већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у гла |
тељи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао.{S} Цело је село са |
ројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би могло бити корените |
ослове не мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш он |
је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерзонку с једном стр |
више га је заинтересовало, кад је нашао у једној школи потпуну школску <hi>радионицу</hi>, где |
ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се нашао у правој забуни, како да одговори на ово питање.{S} Њег |
ане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да |
кад је овај IV разред свршио (и прешао у продужну школу), Радиша је примио II разред, а за Дан |
его ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио наро |
или прагове, него је тако један наишао у сеоској планини на најлепши бели мрамор, од којега су |
Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили су га дуго и дуго па се најпосле врате у |
у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и потражио од газда Наума пет дуката да купи |
оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био? |
д ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у чаршију те изучио ковачки занат и дошао у своје село, |
кад је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто |
ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да с |
..</p> <p>Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још д |
некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те приновио нешто од одела и покуповао неке нај |
него Сава..{S} После је и Немања дошао у Свету Гору и ту је саградио један манастир, међу најл |
је, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном црном дугачком капуту с дугом ц |
је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и код Данице и |
И он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, о |
чаршију те изучио ковачки занат и дошао у своје село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, |
тељу слушао сам много од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} При |
јима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио старој школи |
n="322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: |
других и оде калуђерима па с њима право у Свету Гору.{S} Они, с којима је изишао у лов, тражили |
да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с. |
о, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну |
у опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља а у |
ата: десно у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет вод |
очекају и испрате.{S} Само знамо за ово у средини.{S} Ту се завршује наша младост и детињство, |
ела и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном селу, у којем нико не зн |
атрали и куповали.</p> <p>Радиша је ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за то би |
?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S} Шта ј |
мо с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећем |
...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испо |
значи убијати побожност, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога простога човека, з |
вету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само |
х тридесет и неколико година ништа ново у овим областима није ни изишло а да га Радиша није наб |
шко.{S} И ове су године они ишли готово у свему напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешт |
х; и дознаде, да у селу Загорици готово у свакој кући има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, ш |
је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога царства.{S} Онда је Турцима владао ц |
димо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало случај |
еал му је био: да препороди покућанство у Загорици, да свака кућа направи потребан број кревета |
акле у томе, ко ће да одржи своје, него у томе, ко ће пре да попусти.{S} Сетите се само оне луд |
жње и личне и партиске, као у нас, него у њима све више достављају поједине новости и доносе он |
д.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и тамо траже правду.{S} Де |
нарнике.{S} И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су изврсни: насути, набиј |
вредности.{S} Не дакле на справама него у реду, у најразличнијем <pb n="194" /> покретању и рук |
Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га |
а прво <hi>људи</hi> израђени више него у нас: телом развијени и здрави; знањем богатији, а, пи |
раде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво куће нису овако раздалеко к |
а.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају жандарми.</p> <p>По |
миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али је време једно, неизд |
А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад су дошла сва, он је опет рекао, да стану |
не само потпуно развијену личност него у исто време и изврсну јединицу за поједина друштва и з |
је најбољи учитељ не само у срезу него у томе округу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви зна |
и да га не сеје на избачену земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек |
дне, он је неће држати по дворишту него у нарочитом месту за то.{S} За тим је, још за јесени, у |
ато је и избегавао, да деца остају дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а још више да |
а Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну |
овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, |
мо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу њег |
и ђаци, него је Радиша свој III. превео у IV а Даница свој II у III.{S} Тек треће године, кад с |
татак времена до мрака Радиша је провео у довршивању с^ста јучерањег посла.</p> </div> <div typ |
ни.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео у школу, распоредио их по клупама и казао им, да ће они |
3.11"> <head>11.{S} Шта је Радиша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме |
шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, и пра |
{S} Необично му се допало, што је видео у једној најпросвећенијој земљи: да је пливање у школи |
о дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ће бити нај |
ало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи: оне |
гију, он је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков <pb n="331" /> социјализам; па по |
учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље |
{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само |
угојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се дого |
ку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које |
акле, скоро двапут кише него што је био у својој држави, под својим краљевима и царевима.{S} А |
S} Никад у животу своме Радиша није био у мучнијем положају, нити му је теже било да реши које |
у Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању онога савршенијега живота на страни и свак |
ве на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко за де |
кривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали главну команду свој |
ар из чаршије сав столарски посао радио у самоме селу, те су сви још онда гледали, како се град |
и пун меда.{S} И донео га је и расадио у градини школској, а одатле почео да даје и ученицима |
еду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи |
ао и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је от |
ме, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту изводили најразличнија гимна |
ш с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, кад је газда Мијаилова крава пошла у ливаде па |
и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а |
за данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново |
о учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као прост |
ображају, који је тај проналазак учинио у грађевинарству и у животу људскоме, о ћерамиди и цреп |
а службу</head> <p>Кад се Радиша вратио у Отаџбину, поднео ју Министарству Просвете оваку молбу |
свршио четврти разред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим писмена млад |
и ову књигу педагошке садржине уврстио у одабрана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, ко |
о је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, при |
.3.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша научио у овој школи</head> <p>И доиста, после распуста школско |
о: ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{ |
доји....</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега просто преобразила.</p> </ |
зависи од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља школу своју, он мора да попра |
азвони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у шк |
опет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што љ |
руги су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред вра |
Звоно опет зазвони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му |
одмах исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећ |
у њихову, и изгнању из раја — све овако у питањима и одговорима.{S} И опет: ко зна, иде на мест |
22" /> како је лепо кад све стоји овако у реду, право, и све се полако спушта капији.{S} Онда ј |
срамота.“ Онда им Радиша исприча, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли и |
е предмете.{S} Интересовало га је, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорад |
највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Јер ниј |
рављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви |
ици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом |
х су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређу |
есто до нужника испод школе.{S} Но како у почетку није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао |
..</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и поседаше на своја места, Радиша рече најпре д |
ису дошли најпосле).{S} Сад пођите тако у реду за мном...“ И онда је и њих посадио у клупе тако |
ао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша даље.{S} Сви опет |
S} Колико је у четири реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико у шест?..{S} Колико у седам?..{S} Ко |
шест?..{S} Колико у седам?..{S} Колико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет |
седам?..{S} Колико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја сва |
ри реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико у шест?..{S} Колико у седам?..{S} Колико у осам?..{S} К |
у пет?..{S} Колико у шест?..{S} Колико у седам?..{S} Колико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} |
сам?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по једну ов |
у!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци н |
у!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље |
шина рада не види толико у школи колико у селу његовом; јер школа и јесте зарад села.{S} Радиши |
p>Успех се Радишина рада не види толико у школи колико у селу његовом; јер школа и јесте зарад |
ивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у околним селима није мислио, да кошни |
разуме.</p> <p>До доласка Радишина нико у Загорици не знађаше откуд свила и „на чем она расте“. |
слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешт |
ка њихова није у нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, што вели најв |
ира; да се многе животиње завуку дубоко у земљу и ту преспавају целу зиму; да многе угину; па с |
ета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необичном свету!..</ |
то било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, |
учити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син није донео Часловац, па су неки м |
направио друго сандуче, које је стајало у општини, и у њега су метали писма сви, који су их сла |
од плетарства.{S} Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Планиници; али је било |
најбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свега онога |
есовало све, све.{S} Највише му је пало у очи, како сељаци, особито мушкарци, много пију и раси |
зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње и на камениту земљу, него на родну и добру.{S} А |
{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за |
а је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} После вечере прострше по асури једну |
аква слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову величанствену |
он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је би |
торије.{S} И овим је све понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе за |
се Радиша сам премешта у Прњавор, село у једноме најдаљем округу.</p> </div> <div type="chapte |
на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одакле је ко ишао да ишао, он је причао |
рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад |
и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на |
јавио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратим |
учени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „ин |
темеља.{S} И за неколико дана није било у селу живе душе, која није дошла да види, како се зида |
} За кратко време никога више није било у дворишту школском.{S} Остао је само Радиша с кметом М |
и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} З |
диша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Да |
би које предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и нај |
сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, и он поново ис |
за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је свака сува грана и прекраћене |
у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађамо ре |
е уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазили, да |
них одабраних књига само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао далеко од нас, и |
уће био оригиналан.{S} Споља се улазило у пространо предсобље, из којега су водила троја врата: |
јзгодније за почетак, ипак му се чинило у многоме незгодно и непотребно за село, јер у селу нем |
..{S} О, колики је преокрет ово учинило у души Радишиној и колико је сад слободније дисао!{S} Н |
ши меси хлеб онако, како се онда месило у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је |
76 и зима и пролеће 1877 није запамтило у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и најсузније године |
ово.{S} То <pb n="240" /> их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изостану.</p> <p> |
сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су прешли г |
хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и гибаницу |
тимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако |
} А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим једним створењем, да живимо заједно, да |
ајблагороднијега, до миле воље.{S} Само у подруму Радишином није било места за вино и ракију, н |
виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју за св |
Јер се слобода онда не употребљује само у политичком смислу, да законе и уредбе доноси сам наро |
да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и от |
логу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ст |
агодети овакога Радишинога рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у |
S} А мени је потребна другарица не само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi> |
S} И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од како оно постоји, него и у животу Ради |
министре, ово је најбољи учитељ не само у срезу него у томе округу, додаде секретар.</p> <p>- А |
ју сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год |
е и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћем |
ован, но зар је ласно пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко мо |
иније, <pb n="149" /> него се пише само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ва |
а испуне своја корита, и то готово само у пролеће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се |
је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, више |
ије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и |
кад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако згр |
авде видите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а |
или линија.{S} Нека се слова пишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком |
за учитељицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не може да |
с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака и покри |
“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четврти.{S} Онда |
ове посвршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази |
учити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S |
господине!“ рече кмет. „Него кад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста |
ожеш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трош |
ци од шездесет година, исто тако можемо у многоме убрзати и свој морални, економски и друштвени |
адим зграду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље б |
је, господине, наше; и још мало па ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“< |
и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које с |
ло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро |
Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ |
ља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али |
е.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо |
ко се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојиц |
ано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и дељена нам је турска правда, а ње да |
е; ко је да је, добро нам дошао: ми смо у овој пустињи и жељни људи и разговора; изиђи и прими |
„Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су друга села.{S} До тих се |
да капетан не може да прати кмету писмо у ово село, јер нема ко да му га прочита, него за свашт |
долази воће брано руком и лепо паковано у котарице, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко |
спитано и у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема свађе.{S} Само слога |
о у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод јо |
седам товара...{S} И све је то записано у књиге па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама |
је човека на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, |
је Радиша гледао на оно, што је главно у развијању и учењу омладине и како је он то постизао.< |
што то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак с |
један малишан и пружи му нешто завијено у пешкир: „Ово ти пратила моја снаша и поздравила ти се |
зучило књигу и дошло као једино писмено у селу, да помогне селу и кмету.{S} Јер су сви говорили |
> <p>После два дана Радиши је саопштено у Министарству, да је постављен за учитеља VIII класе у |
не може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном мл |
уто, оним записаним се тешко ствара оно у глави.{S} Зато прво очигледност и очигледно стварање |
} Земљиште није било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту с |
д њиве и око њега описали круг, као оно у дворишту, кад су насипали игралиште.{S} Одатле су пов |
{S} Нађите му гране!..{S} Нађите му оно у земљи!..{S} Како се то зове?..{S} Погледајте у слова |
из којега су водила троја врата: десно у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ и |
лево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са по три прозора гледају на улицу.{S} Из |
оже помози!“ узвикнуо је Радиша радосно у повратку. „Ово иде на добро...{S} Још ми треба да нађ |
вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори: како су тамо све сами манастири, један д |
збијена војска, <pb n="94" /> него лепо у реду, да свак позна да иду ђаци.{S} Зато станите у ре |
ите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене д |
је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод |
А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и |
ите да их не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите таблице!..{S} Окрените ону страну гд |
а толико година?..{S} Сад оставите и то у клупу па седните право?..</p> <p>„Овај је Свети Сава |
њега самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> < |
орист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ствари и општа корист.</p |
моћи и набавке онога што треба, особито у почетку.</p> <p>Шесто, да школе обилазе и надгледају |
мало новина и поправака у њега, особито у кроју, те оно одваја од одела у осталих села.{S} Само |
о да се заборави много што шта, особито у ово време, кад је сва пажња била скренута на другу ст |
ја не смем узети да сам готов, особито у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} |
јбољих кућа, веома рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помо |
{S} Четврта је, што су учитељи, особито у почетку, танког материјалног стања, те не могу да учи |
иче на поправку у кући сеоској, особито у одржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <p |
да увећа слогу и срећу домаћу, особито у задругама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду сва |
и за ђаке његове у „интернату“ особито у посте, и за продају.{S} И живинарник је напредовао, и |
вине и поправке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија |
де узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи разговори о |
е они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="303" /> Још ни |
{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац |
пукој случајности имам да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој ра |
гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и |
нате и да научите још много што шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, што не у |
х и иначе поучних.{S} И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши и питао га за саве |
се одмори, и поигра, и да помогне нешто у пољским пословима, и да оде до удатих сестара, тетака |
е ишао и његов синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, <pb n="100" /> |
сног имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи живот |
изврши у малој цркви липовичкој, пошто у Загорици нема цркве.{S} Даница је писала, да Радиша н |
ему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпез |
ов <pb n="331" /> социјализам; па пошто у Србији није било радника и радничког питања, то је он |
ше...“</p> <p>Деда Радивоје се забленуо у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово |
од две три године; човек јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин |
о те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, |
одитељи наши.{S} Теби је данас то и поп у молитви казао, само га ти ниси разумео зато, што је г |
едно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао сл |
.{S} Доста.</p> <p>„Сад оставите буквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли св |
квар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам да |
рите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало о |
уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву и прекр |
рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда извади један табак к |
дође до Миљка.{S} Миљко изнесе ту ствар у седници општинскога суда и запита: би ли и ми могли ш |
убама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> |
(„Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да |
и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису примили опет ниједнога, да их у учионици не |
гоме незгодно и непотребно за село, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, п |
о ограничило само на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зим |
ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и волов |
једно „дунђерско“ тестере за дрва (јер у Загорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни |
е развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи</hi>“...</p> </div> <div type="chapter" |
, и кад се у мали забелела као манастир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и |
кога да нађе, да преко њега сазове збор у Загорици.{S} Механџије <pb n="347" /> нема, дућанџије |
тиме се заврши овај први политички збор у Загорици.</p> <p>Кад се „збор“ разишао, упита Миљко Р |
рану Радиша је обраћао пажњу и на говор у деце.{S} У Загорици се у главноме правилно говорило, |
ни; да преправку изврши најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да |
а столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, а о |
чуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитање</h |
су други народи у Европи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много |
ржао више од две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, према друг |
SRP19102_C4.12"> <head>12.{S} Други час у школи за одрасле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и |
да се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су понудили господина над |
вратак</head> <p>Кад је дошао овај акат у среску канцеларију, капетан га је неко време крио; ал |
и преко ње развио прави столарски занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не сам |
његова прометнути у промишљеност а инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредовати и жи |
ад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта господина |
о спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је и Радиша ову прв |
Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га од |
је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> |
Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, да се слава мож |
ати све науке и сву филозофију, па опет у кући да им остане онако како је било и да живе онако |
ено погледа у мајку, па у Дану, па опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам |
делом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, да њен син није погину |
</p> <p>После овога „одмора“ уђоше опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе к |
умију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</p> <p>„Да погађате сад, која се слова чују ка |
у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би б |
д су сишли у реку на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле |
.{S} Наставак и свршетак</head> <p>Опет у пролеће 1878 у месецу Марту изиђе наредба, да школе п |
ино на страни учинило је други преокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напредније |
ју.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом правцу, па га с тога тражаху и онде, где га није |
..{S} Пребројте, да ли истина има десет у њој!..{S} Сад нађите другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} |
саме тачке колико ораси и све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У |
а кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био задовољниј |
е.{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, привреда и ручни рад, особито по селима.</p> <p |
вари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су доб |
е усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи |
о“, отеше му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет |
ићи истинских гушчијих пера по дванаест у „туцету“ и продавала су се по два три за десет пара, |
.{S} Цело је село сазнало за ову радост у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазит |
гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светит |
извесно не би развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не с |
ћ били на влади и проповедали умереност у напредовању и поступност у давању слобода народу, и м |
е одазвани на другу дужност, на дужност у раду око ослобођења и проширења отаџбине своје.{S} Од |
у душу нову снагу и још већу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успе |
тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу једнога плана сносила све тегобе с аскетским |
ли умереност у напредовању и поступност у давању слобода народу, и млађих (последника Светозара |
{S} Знање само потпомаже рад и умешност у њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешност и веш |
атријархално: задруге добре, послушност у њима, вредноћу, честитост и чедност свуда.{S} А лакше |
xml:id="SRP19102_C2.4"> <head>4.{S} Пут у Загорицу</head> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем и М |
код куће.</p> <p>Ове је године први пут у Загорици почео да се кува теј од зове и липе с медом |
, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Мило |
стук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајни |
, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треба ди |
до, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких и с |
д саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књи |
огао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и председницима, к |
ресађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабран |
на овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава</hi |
Радиша нареди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид |
ш у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту уређивао „<title>Јавност</title>“.{S} Већ |
рст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отпочне молитву: он, напред гласно, а д |
Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући, с туђином, ост |
ато и ја морам подмиривати и ту потребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке живот би би |
оживите сви у њој и славите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти с |
шити и дати „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И проповедаху: „слободу штампе“, „сло |
залете те се прекрсти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми доче |
редом, о „првим људима“,о животу њихову у„рају“,греху њихову, и изгнању из раја — све овако у п |
и пут да загоричани слушају ову молитву у своме селу, певану од своје узданице, своје наде, од |
у“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије групе, која страхује од ов |
ку, па онда пише Пољопривредном Друштву у Београду, да му пошље семе од гледичије, колико му тр |
гомили, само да се змије и гуштери легу у њима.{S} Радиша запита, да то људима неће требати; а |
адишу кући, и стигоше по највећем снегу у неко доба ноћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Б |
у.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око З |
укућани Радишини видели црквенску књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу |
се вратим у село, да радим земљу; могу у једну нову школу, што се сад отвара, где ће да се спр |
ли је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{S} Сем тога у њега је било неко |
опет, кад је пошао, осетио је неку тугу у дубини душе своје и мислио је у себи овако:{S} Збогом |
о Јоксимово извињење и предлог, да даду у школу неко добро дете.{S} Сад почеше поново да се згл |
ни ђаци још нису осетили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша |
ну и да се на крају године деца преведу у старији разред.{S} Тако је ово био управо довршетак п |
већи и да ученици више времена проведу у градини школској или у слободној игри.{S} Зато су их |
ан.{S} Деци је морао да допусти да једу у „оџаклији“ или предсобљу, где је и Груја кувао по мал |
ше су се чудили оној правилности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онд |
ски, што је слушао и волео пољопривреду у школи, и што је толико путовао по свету, те видео как |
име, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују своја и |
многи његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту школском Радиша је једног |
пописао најпре старе и рекао им, да иду у градину или у порту старе школе и тамо да се забављај |
у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио више добра н |
чуше да <pb n="305" /> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они |
о што <pb n="380" /> нису морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, н |
загоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане судове и да се њима |
, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одговори Г |
дно дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне машине: за орање, дрљање, |
ичани не морају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div> <div type="ch |
рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе п |
школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 године.{S} За |
S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, него остај |
сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите п |
уге деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а |
јој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да с |
су гром и муња у облаку; да облаци иду у разним правцима, како их ветар тера; да <pb n="190" / |
в, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно |
слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изложио и слике од разних пољопривред |
диша и Миљко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се распита |
ојим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то |
или.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јелак стружници.{S} Стругар купио још једно тестере, |
а тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на |
драсле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је |
и Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је године гр |
А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке и не уживају у |
ад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и да не морају ништа да купују, него ће |
мо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и њима |
и казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да прекину |
у старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетку рекао им ј |
који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} От |
ору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Растка и обрадују се много па остану |
ављају школу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису |
и Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мијаилова |
пе и ижљубише га у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било ј |
поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова чују у |
господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда загледају кл |
" /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазите добр |
стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и р |
дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школом и |
о често и довршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и |
же своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога загоричанина није |
здови овако оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ће |
уде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога што је право.</p> <p>„ |
средину омладине загоричке и не уживају у веселим играма њеним и не сећају се младости своје и |
ра и поточића, који се најпосле сливају у једну реку, те Загорица увек има довољно и најлепше в |
ба, кад на другом месту људи силом дају у школу и малу децу, оволико младића добровољаца у школ |
деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с неком мекотом и бл |
ад и њима рече, да устану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте па да седну.{S} Поседаше |
иша рече најпре да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда по |
а се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је |
искупили, онда Радиша рече, да поседају у клупе.{S} Онда почиње други дан „наставе“ овако.</p> |
авдање.{S} Онда је наредио, да поседају у клупе, које су биле изнесене и намештене пред школом. |
сата Радиша рече деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сел |
аке готово Недеље и празника, те гађају у нишан и надмећу се у разним другим играма.{S} Често т |
дубину, него им се више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно |
ти, па се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру од |
а, вечност, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у својој целини.{S} А сам је себи најв |
онима, који немају торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се |
кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, те да им се најпре прегледа и |
авања више нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обич |
амо, него им је допуштао, да се састају у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазил |
уче, који се не просвећују, него остају у тами и живе онако како су живели пре хиљаду година, н |
седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога на средини куће с главњама |
траже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то доб |
ву веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадружнијега домаћина у селу, а који још |
е згледују, ко ће да да, и да погледују у оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много |
ноге занате, који данас ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и зајед |
Од њих и данас уче, како да привређују у свему, како паметно да штеде и да — не пију.{S} А што |
ко сам као калуђер, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калу |
..{S} Која се слова <pb n="129" /> чују у речи <hi>грм</hi>!..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи |
ожете ли да познате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} |
ад су опет погађали, која се слова чују у разним познатим речима највише са два слога и писали |
же <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекн |
се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у <hi>три</hi>?..{S} Која се чују у <hi>четири</hi>??.{ |
чују у <hi>три</hi>?..{S} Која се чују у <hi>четири</hi>??.{S} Која се чују кад се рекне <hi>п |
мо</hi>,</l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бит |
е место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се пр |
да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, особито у одржању реда и чистоте, у кув |
аком народу је под туђином као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и |
, да се опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, |
.{S} Добро.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код |
тине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људском, зато су и корисније.{S} Моји ученици |
е ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге д |
ц! — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и |
а да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да нисмо |
сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама |
> <p>Радиша је свршавао Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић |
млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три зајед |
ћемо имати најевтинију и најлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу |
и у његовом реформном и културном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они |
, упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви се насмеј |
p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И |
ет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва |
би, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Пазимо сам |
трају и да не прети опасност, да плану у пламен те да сви погоре, као данас.{S} Треће, кућа мо |
ало и прихватила, Радиша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Изв |
олико има ученика, па им рече, да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да |
упила сва деца, Радиша нареди, да стану у ред по двојица, као оно јуче кад су ишли по селу.{S} |
озоре, а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала |
у дошла сва, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва ј |
че, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{S} Уче |
и <pb n="151" /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p> |
ше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захв |
нама подиже ову лепоту, до сад невиђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, |
газдарица наваљивала, да не иде наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкује.</p> <pb n="16" |
ти и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ реч |
виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да лупа!“. |
од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и |
народу.{S} Зато и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну п |
обу с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељеву собу), још један сто и једну столицу за |
ладићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не б |
женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много с |
слова, ни најобичнија правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се |
ика), и у појединим играма, и надметању у бацању камена, мотке, скакању, прескакању, трчању, рв |
главе, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало |
гу слободно кретати.{S} И у првом учењу у школи преоблађују практичност и промишљеност.{S} Пре |
али у животу, одвојио и потрчао на коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта је на Косову било |
о да се чува претераности, да држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматра и никад |
, а често и остајао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, при |
нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том заз |
т у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега света отишле далеко, далеко, <pb n= |
p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и ка |
од нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњ |
којима је одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да чит |
ало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака во |
ролеће.</p> <pb n="382" /> <p>Путеви су у целом селу оправљени, а местимице и подзидани и насут |
</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова |
ет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} Ка |
оне краће комаде у „Читанчици“, који су у стиху.</p> <pb n="185" /> <p>У почетку су деца просто |
ог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, да је и учитељ р |
гу да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству ишли у школу, па су после све заборавили; а |
дмор.{S} За време одмора загледивали су у све, што је од прошле Недеље приновљено.{S} Један, ди |
о су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и напише |
али на посао око ручка.{S} Поставили су у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, у х |
> <p>Кад су се вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљ |
на пут, стали су опет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{ |
ва цивилизацији у свету...{S} Отишли су у реку с мотикама и неки почели да копају земљу за блат |
дан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својој признавали, да је овако боље.</p> </div> |
а одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су писм |
{S} Сама кућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту калд |
м ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разговору ручали и поседели више од два сат |
о им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образованога или просвећенога света прво <hi>људ |
иде напред колико може.{S} А особито су у овој школи напредовале вештине, јер је сваки ученик у |
ао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови напреднији, кад им се овакав те |
учили школу, да не забораве оно, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им пре |
цео дан разговарајући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и доноси |
у, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ип |
и са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он |
ви појмови о друштвеним одношајима нису у деце готови, него се и они развијају поступно, живећи |
ут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и |
ти замењује шеширима, који се сад плету у самоме селу па се и на пијацу износе, каиши за опанке |
.{S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и |
скоро успео, да ону правилност и лепоту у рукопису код деце поврати.{S} За овим су на таблицама |
да се деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на з |
у не смета у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, развијајући се телесно и васпитају |
о друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба н |
љопривредне) ма за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и уз |
{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће |
дигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава своју собу и да је л |
ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су |
аједно, да делимо сваку срећу и несрећу у животу, <pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изро |
те покропи сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} |
а се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{ |
— старац.{S} Радиша је истина уредношћу у животу и умереношћу у свему очувао своје здравље и сн |
истина уредношћу у животу и умереношћу у свему очувао своје здравље и снагу своју, те још дуже |
то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казивати сваком |
у Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да |
и.{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће |
а није после одмора дуго задржавао децу у школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да и |
о у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у главној учионици па пошто покропи присутан народ, пок |
ломи...{S} Доста.{S} Оставите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“. |
их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Са |
ad> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните право!..{S} Грујо, дај ми гусле. |
S} Ја мислим, да сваки носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе може |
упућен на мишљење, домишљање и утакмицу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и |
ченика Радишиних отворио је и стружницу у најближој планини, те јевтино снабдева све село с лет |
p>Радиша му рече, да не диже двокатницу у селу, где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не |
чешће долазио и посматрао сваку ситницу у овој величанственој припреми будућности.{S} Та све је |
ру девојку и добру домаћицу и помоћницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како д |
ила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} |
јску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је који од чиновника учио |
.{S} Дошао сам овде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да в |
ла с људима, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то м |
служавник па се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њ |
ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за потребно, да упозна децу с вел |
.{S} Миљко се није лењио, него је одмах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено |
први нису примили опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не |
p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке |
у.{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{ |
пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држању главе, писаљке и таблице и у писању по |
пет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица за |
те обе руке напред, овако! — Пружите их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! — <pb n="83 |
ружите их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! — <pb n="83" /> Спустите их, овако! — Кад |
Ове је сада уредио све по два, увео их у школу, распоредио по клупама и казао како да седе, да |
иза школе и гледало колица, узимало их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{ |
носе крупна јаја као ћурећа и снесу их у години по сто педесет до двеста.{S} У књигама има как |
шао таквих грдња и такве псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се |
и вешање и преметање на справама, којих у загоричкој школи и нема.{S} Мајстори су истина направ |
руна“ печене цигле лежало је покривених у реци.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста |
сто и телесних и душевних или моралних у деце долази од ове хладноће спољне и унутарње.{S} Хла |
имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не мож |
је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се заг |
анимала и чаршијска пратња, јер код њих у селу није тако.{S} У њих не иду деца на пратњу, него |
апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озб |
м за познавање просветних прилика наших у другој половини прошлога века; ако она допринесе штог |
да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n=" |
топло време, стално одржава чист ваздух у учионицама као и у свима просторијама велике загоричк |
и ученика својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене правилно, у реду и на подједна |
?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује п |
ија.{S} Зато му је требао неки застирач у самоме ходнику.{S} Заго стаде мислити; шта да ради, ш |
ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше |
ршавао Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту уре |
владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загори |
адо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми см |
ати у животу.{S} Зато се старао, да још у току ове године набави најпребније <pb n="288" /> од |
спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; ј |
се неколико калупа.{S} Радиша им је још у школи на предавању свратио пажњу, да цигле морају да |
ој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и |
Косово је далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога цар |
е, јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и добр |
у којима би теже памтили, него сте још у добу младости, таман мало јачи од оне мале деце, те б |
већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} Настаје најмучнији тренутак и за Радова |
народа нашега...</p> <p>Једино што још у Загорици није изведено то је: да се имања групишу, и |
ди свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће године нису примљени нови ђаци, него |
"group" xml:id="SRP19102_P1.1"> <head>I У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP |
свој III. превео у IV а Даница свој II у III.{S} Тек треће године, кад су четвртаци свршили и |
group" xml:id="SRP19102_P1.2"> <head>II У ГИМНАЗИЈИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
ша <pb n="356" /> је примио Даничин III у IV а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} |
roup" xml:id="SRP19102_P1.3"> <head>III У УЧИТЕЉСКОЈ ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="S |
ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова се основа разгранавала дотле, да |
Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобођење, и што см |
Ја сам својим очима видео једну машину (у Кристалној Палати у Лондону), у којој се на једној ст |
у одабрана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о |
о је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и |
>р</hi> — риба, <hi>ј</hi> — јарац, <hi>у</hi> — уво, <hi>д</hi> — дрво, <hi>ц</hi> — црква, <h |
</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi>; д — д |
кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се тога и држао.< |
у или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најп |
/hi>!..{S} Ево <hi>ј</hi>!..{S} Ево <hi>у</hi>!..{S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам т |
лово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и |
д да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио се, уста, устукнут |
>Кад се слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Б |
да гледа у књигу!“</p> <pb n="10" /> <p>У том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, |
етку за поливање.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је већ већа половина зиданих кућа покривених цре |
није више узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрус |
који су у стиху.</p> <pb n="185" /> <p>У почетку су деца просто <hi>цртала</hi> поједина слова |
9102_C13.2"> <head>2. У школи</head> <p>У загоричкој школи нису примана деца сваке године.{S} К |
<head>5. У Науци Хришћанској</head> <p>У овоме предмету Радиша је имао највише муке.{S} Онако |
head>1.{S} Почетак и свршетак</head> <p>У пролеће, у почетку Марта, изиђе наредба министра прос |
, у име Бога, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нест |
службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте |
S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од |
готово за непуних осам сати!...</p> <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама |
ост Божја то не може учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и општој невољи о каквоме раду на новој |
...{S} Радити на томе да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, |
више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима, неписменим и непросвећеним, у људи и |
ој.</p> <p>На Преображење, 1910.</p> <p>У Београду</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="6" /> <pb n=" |
но, да зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то време долазио је у оближње среско место инжињер по |
— оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да с |
доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да децу заинтересује рад |
своје у колевци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љубав и послушност пре |
остала за сутра и друге ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа |
вали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах |
но.{S} И Радиша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових радова: од круте хар |
лаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе залудне земље, него је с |
ћама и замењивати медену ракију.</p> <p>У своме „интернату“ Радиша је обратио особиту пажњу на |
се трудили да никад не изостану.</p> <p>У току ове године пред божићне покладе један од оне тро |
преми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика д |
молила за премештај у Загорицу.</p> <p>У градини је школској све стигло на род, само воћа још |
<p>учитељ</p> <p>10 Августа 1875</p> <p>У Загорици </p> <p>ср ___ окр ___</p> </quote> <p>Минис |
hi> може да се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на б |
„У карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између |
запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на да |
у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мот |
подине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на аш |
у деца, и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, |
господине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви се насмејаше.</p> <p>Кад су |
нити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ћ |
ерила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“, и зато су је сви и пазили више. |
у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Пог |
су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље ради, те да више род |
ј уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је трећа година већ, како нисм |
{S} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао. |
></p> <p>„<hi>Президијално</hi></p> <p>„У селу Загорици повереног ми среза учитељ је неки Радиш |
да се ово сваке године може окречити и убелити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене дас |
ску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Мил |
убија тело; хладноћа унутарња, душевна, убија душу.{S} И деведесет и девет болести од сто и тел |
за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија тело; хладноћа унутарња, душевна, убија душу.{S} |
чувања његова и отклањања онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, б |
ко изгледа, да школа угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују <h |
чеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, господине, још ј |
Колико има ногу?..{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им |
стоци: откуд долазе, како се шире, како убијају наше здравље па и сам живот, како се од њих чув |
е растројство, слабљење државне власти, убијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у |
е и на сачекивања из заседа и међусобно убијање!...{S} Јер, још је велики Аристотело рекао, да |
в. Сава жив, значи убијати побожност, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога просто |
во.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи убијати побожност, а убијати ово у души њиховој, као и |
ре.{S} А ништа човека не може толико да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом |
{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари!..“ Радиша поче |
пију и расипају.{S} Један је из пиштоља убио најбољег певца; један је бачици просуо пун бакрач |
м није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно, у гомили; и |
ило и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{S} Сем тога у |
, да тестера могу да се удесе, да стоје уближе <pb n="212" /> или раздаље, према томе, хоће ли |
било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинске |
писаљку под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, |
жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару? |
Сад нађите иглу!...{S} Пазите, да се не убодете!...{S} Које јој је конац?{S} Како се зове она р |
иглу! — Нађите конац! — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шт |
ек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар кидисава на своје другове, се |
па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и да их стигне.{S} Јер свако рашћењ |
едно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој посао, те да мајстори због њих не би чекал |
немо активнији и хоћемо да похитамо, да убрзамо неки процес, ми грешимо.</p> <p>Зато опет полак |
тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни |
народи пред нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни развитак човеков, те да младићи данас од д |
напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којом овај с |
есет година, исто тако можемо у многоме убрзати и свој морални, економски и друштвени развитак. |
авања, изгледали су необични.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је |
х околних брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више дома |
етан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премештен из Загориц |
д куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је заспао и опе |
на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрзо савладали све врсте рачунања до сто очигледно и у |
снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} Он |
ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, код змије з, код жабе ж |
д пера п, код гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно |
у гранчицу!..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво?..{S} Је ли то истинско дрво?.{S} |
ли да чује?..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво!..{S} Је ли то истинско дрво?..{S |
ца је <hi>ј</hi>; ј — јарац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д< |
написали?..{S} А које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{ |
ађите му слова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</hi>?..{S} Него какво |
и.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе.{S} |
реч да треба да градимо нову школу наш уважени комшија и брат Мијаило уступио је свој шљивак б |
чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову књигу педа |
Миљко га погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научил |
било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заб |
е развије воћарство и пчеларство, да се уведе и свиларство и да се поштује дрво.{S} И да ништа |
— „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих овамо на |
д партије.</p> <p>Пето, да се и законом уведу и градине школске и радионице, и да се за њих одр |
д надницу, само да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све сами...</p> |
и да се преброји колико је шибљика лозе увезано?...{S} Погледајте у слова код евењке!...{S} Нађ |
да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Б |
хоће и може, те им је она <pb n="53" /> увек чиста, уређена и урађена, особито оно одељење где |
а на слово и, и — игла, и тако даље.{S} Увек је <hi>прво</hi> слово оно слово што је поред те с |
вакога дана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о |
аздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да с |
редаду му готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде дру |
узмете овако мало парче платна па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је |
задругама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе |
него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напоље редо |
е ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и добро печенога хлеба и врућа, кувана јел |
ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требало радити и |
{S} Онда она није глува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има разговора.{S} У њој је и ра |
пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат Миладине, и они |
на здрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него је редовно и свршавало школу |
до навише.{S} И тако су Радиша и Даница увек могли да се заклоне од доње светлости, која долази |
после сливају у једну реку, те Загорица увек има довољно и најлепше воде; и усред најсувљег лет |
и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода, госпо; са |
ше и пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежн |
земља, која се копала и ситнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Направили су и пред |
какав користан савет.{S} Казивао јој је увек, како је он радио и с каквим ресултатом, с каквим |
исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се више зату |
им.{S} Али, шетајући се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избац |
е свакоме радо давао савета, него им је увек и написао све што они нису умели и могли, или је с |
увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и дељена нам ј |
} И народна мудрост каже, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га |
черају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и |
хову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране ученика, |
ће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи га, како ће |
ема наклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} Н |
> нису могли да их задовоље.{S} Зато се увек јављала струја: да се место једнога или неколицине |
а право имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо.{S} Кажи |
ако да их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом |
клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад |
и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати.{S} Показала јој је и колико и какви |
а њега и он Даницу.{S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А после ове радости због останка и |
за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те |
није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окрените левој руци а ову што |
већу зграду, каква ће нам после требати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година |
е сад најрадије проводио овде, налазећи увек да нешто поправи, доправи и допуни.</p> </div> <pb |
ом гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђака него уч |
ко мило и мушко и женско, опет су мајци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада при |
чисти преко целе године.{S} Пред школом увек да очистите обућу, те да не уносите блато овде у ш |
о прибра и озбиљно и достојанствено као увек рече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али да ни |
Миљко слеже раменима па простодушно као увек одговори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мисли |
оје је Радиша јасно и пажљиво одговарао увек, то се и по себи разуме.</p> </div> <div type="cha |
ни савети за њу били драгоцени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ и данас <pb n="281" /> п |
јвише пазите, да ништа не кријете, него увек све право да кажете и да ништа код куће не узимате |
{S} Кад изговорите оно што је насликано увек се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{ |
сту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није |
едно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметниј |
и почну онако често и довршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак! |
аког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и д |
ад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек наместите овако, попреко, да један крај дође лево |
</p> <p>Ученици загоричке школе били су увек ошишани, очешљани, умивени и чисто обучени као да |
ило до самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу к |
е пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али та |
и штампају или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или на крају |
божје, и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пригодном причом из живота; а из новог за |
дине.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у школу, распоредио по клупама и казао како да |
ове године урадио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и а |
у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњене и преноћиште у школи за о |
одмора дуго задржавао децу у школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да изваде буквар |
е није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и наместио и ђаке своје с леве стране до катедре и |
или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео један необично леп обичај: да једнога празника, ил |
реко градине и ученика својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су засађене правилно, у реду |
о село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче, к |
римљени.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео у школу, распоредио их по клупама и казао им, да ћ |
ну што су је тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зидањем, то Р |
вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни тр |
ећеним, у људи и нема принципа, мисли и уверења него свет иде за личностима, идолима и апостоли |
о су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати изборима и да ће и они и сељан |
азе.</p> <p>— Потпишите, да сте примили уверење, рече капетан.</p> <p>Радиша се механички саже, |
отписујем, господине капетану, и примам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај мој одго |
ма потписаноме, да је овај стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непомирљиви противник данашњ |
итао претпис о своме премештају и видео уверење, којим је постављен за Прњавор, смркло му се пр |
шио.{S} И овогодишњи је надзорник однео уверење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даниц |
тко време па је у свој околини овладало уверење, да је загоричко воће најбоље, па је зато и пла |
лим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S |
а.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необичном свету!..</p> |
а, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, је ли све „под конац“, и поче да намешта крајње |
ковача Ђурђа.{S} И сад су се очигледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Цига |
о за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уверио, да од избора онога што ће се учити у којој школ |
и нацртао је и то.</p> <p>Сад се Радиша уверио, да је Дистервег имао право, кад је рекао; „Наст |
пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом плитко оре, и да у |
ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипак, никад није рекао, да женске |
, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и пре нису много |
школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори секретар.</p |
Нађите пету!..{S} Колико је у њој?..{S} Уверите се, је ли истина!..{S} Колико је у свих пет ред |
зноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће криви |
олико женско срце и добра нарав може да увећа слогу и срећу домаћу, особито у задругама.{S} Зат |
то се народност наша у тим крајевима не увећава, као друге народности.{S} И, ако би овако потра |
били големи губици; али их је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да ступа све што с ова |
клао прасе и уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао |
ак.</p> <pb n="228" /> <p>Али се ускоро увидело, да у Загорици нема каната за песак, те су сви |
је да пошље у њих.{S} То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља |
ичну корист од тога.{S} Радиша је и сам увидео, да у сваком од ова два правца има по нешто добр |
едини камена него с краја?{S} Одмах сви увидеше и рекоше, да ће она друга страна да се одигне и |
мајстори измицали с послом, све се више увиђало, да је довучена гомила камена и песка недовољна |
али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао овако:</p> |
је показао, како ће онај то упредено да увије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је и |
овако парче хартије (од новина), да га увијете, овако... (Показује).{S} Ево свакоме, и сваки н |
буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о |
риба, <hi>ј</hi> — јарац, <hi>у</hi> — уво, <hi>д</hi> — дрво, <hi>ц</hi> — црква, <hi>ћ</hi> |
арац.{S} Ово код ува је <hi>у</hi>; у — уво.{S} Ово код дрвета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово |
ово је јарац и слово <hi>ј</hi>; ово је уво и слово <hi>у</hi>; ово је дрво и слово <hi>д</hi>; |
дајте у она слова код њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то уво?..{S} Може ли да чује?..{S} П |
i>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и напиши!..</p> <p>Извадите таблице!..{ |
?..{S} Је ли истинско?...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му слова!. |
зиђи и напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, |
њега!..{S} Нађите уво!..{S} Какво је то уво?..{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте у слова код |
он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, |
ово на овој страни?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} Је ли истинско?...{S} Што ће нам уво?..{ |
леду на моју, и у своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све |
вати: да ли да се примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или не, дола |
који је и ову књигу педагошке садржине уврстио у одабрана издања њена, и поштованом Dr-у В. Ба |
речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио се, уста, устукнути, умукнути.. |
јача.{S} Ово данас нису куће, грађене и угађане за живот и здравље, него избе, у које смо се кр |
великог гвозденог маља, и како је тешко угађати камење и денути га у куп са шупљином изнутра а |
то и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда по машинским радњама употребљава и |
киљавој лампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није |
т на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би општа |
мљу и ту преспавају целу зиму; да многе угину; па се у пролеће легу нове из јаја; да су та јаја |
говори му Радиша.{S} И, реч по реч, они углаве, да „мајстор“ иструже онолико комада колико затр |
ети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први камен под конац колико треба дубоко, намешт |
осовине направи дренову, па да се точак углави за њу, те да се и она окреће.{S} Зато да се точа |
ку далеко од једне до друге, па у сваку углави по један прут дебљине обичнога штапа.{S} Многа с |
.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако |
се ласно ломе.{S} Зато је таблица овако углављена у дрво, а писаљка смотана овом шареном хартиј |
, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима него клиновима од суве дреновин |
ва концем, како се гради нагиб, како се углављује камење и зашто се посипа песком.{S} Видеше и |
...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли |
грашке зноја не облију чело и даску не углади као лист хартије за писање.{S} И од ове године Р |
све више; по срцу оплемењени и понашања углађена и привлачна; за послове своје потпуно спремни, |
лити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене даске, које нити су хладне као цигла и камен, |
адахија.{S} И док се сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у чиновника просвећених зема |
рошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и намештено као у варошима.{S} И сав намештај |
радовати, ако створим нешто најбоље, за углед!...</p> <p>Никад Радиша није више пожелео да буде |
олу и гледали како се у овој градини за углед ради, разумеће боље све пољопривредне послове но |
а.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због кованлука и гајења чел |
и обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у свему</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је бо |
их је плаћала и носила на пошту.</p> <p>Углед загоричана одскочио је у свој околини.{S} Чак су |
то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, |
е крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и познаде га па |
послуша мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало збуњенога |
ји у Загорици зову река, и у дну његову угледа на једном избрешку омању белу кућицу покривену ћ |
га деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А г |
“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају на просветитеља његовога Св. Саву и да иду по |
} На Миљкову кућу после почеле су да се угледају и друге, и тако је ишло даље и даље.{S} Даница |
људи, и околна села почеше на њих да се угледају па по мало и да им завиде; јер на пијацама око |
ио сам, да се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Околна села не само да граде клупе |
} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „заку |
ечно!“ А кад су се приближили судници и угледали нову загоричку школу, белу као снег, као цариц |
е куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано рубље бело као снег, прострто |
етне и вредне љУДе, на које ће се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад знал |
и напредније; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S |
е о свиленој буби; због гајења живине и угледног живинарника све о домаћим животињама; због гра |
зграде школске подижу по <pb n="390" /> угледу на моју, и у своје школе почињу да уводе све оно |
ати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{S} И тако ће сведочити |
го црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће |
коликим школама израдио и нове клупе по угледу на Радишине.</p> <p>И каменарска је „индустрија“ |
змерено, као што је на плану.{S} Спољне углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње мањима |
аво и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих загоричана!{S} |
ве четири стране и са свима одељењима и угловима — све тачно размерено, као што је на плану.{S} |
е биле размакнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако |
аравнио као да га је ножем одсекао, под углом од 45 степена.{S} Колико су мали зидари измицали, |
руго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме стајао је орман од једре растовине, који ј |
су имали једну њиву с црном земљом као угљен, која је слабо родила и којој није помагало никак |
у.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} |
е изврши и испит.{S} Остало је само, да уговоре дан свадбе.{S} На поласку Радиша узе руку Данин |
епше, и за здравље и живот згодније.{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвоздени |
} Дадоше му и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико одвуку толико и да му плате.</ |
на здравље појединаца: на храну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај |
више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само о |
као у варошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога живота има и свака сеоска кућа па ма к |
оже боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да |
га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане времена за њега самога, за |
је и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад је вид |
ао и другојаче живи, живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више берић |
овнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буде; он само нек дај |
ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, |
ко је проста ова молитва: помену се сви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а све и |
ац и мајка, и њему ово ћутање њино пада угодно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путници н |
светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши д |
пре се шале, докле је и једном и другом угодно.{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај |
тине, јер је сваки ученик у школи седео угодно и свакоме је свака грешка могла да се исправи и |
д врелине.{S} Него да граде пространу и угодну једнокатницу; и одмах стадоше правити план: какв |
о и за стоку су одређена нарочита места угођена за њу.{S} По дворишту је распоређено свакојако |
од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’!..“</p> <p>Сви, који су долазили на славу, див |
њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причај |
н добро, но много рано устаје, једва ја уграбим да устанем пре њега, да му испечем каву, а неки |
прилично дана.{S} Радиша је за то време уграбио, да с малима учини један излет обданице до обли |
таде живи жагор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре |
че деда Радивоје.{S} Човека пиће некако угреје, те и паметан често полуди, и многе је пиће покв |
туда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, шт |
леће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео, да спасе д |
је кад ружно пао, нити се осакатио, ни удавио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
ад је наш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао |
доброчинство.{S} Јер онај, који избави удављеника, учини му веће доброчинство од родитеља, кој |
а дана но што је женидба а код девојака удадба.{S} За онај радосни почетак и тужни свршетак ми |
} Али срећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто је она имала свекрву, то се мајка врати |
писмом известила министарство о својој удаји и молила за промену презимена а другим молила за |
еше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и ода |
ати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек |
и одавно има своју кућу.{S} И Милена се удала за једнога богослова и сад је млада попадија.{S} |
сети садашњице па помисли: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја В |
pb n="97" /> мале и да су мале прилично удаљене једна од друге и село растурено на 3—4 сата даљ |
лост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то м |
очеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно крајње испод конца.{S} Онда поче ред од овога |
е раст поузданији; он онда не лута и не удара странпутицима па да се после мора враћати на прав |
т вас не може да позива написмено, него удара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је т |
после, да они не зидају своје куће и не ударају плафоне, који могу да се крече, него би и даље |
ма је све брже прелазио, без околишења, ударајући одмах на оно што је главно и тако је често с |
он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb n="198" /> на оно више.{S} Обојица |
се почеше свуда <pb n="366" /> не само ударати прагови на кућама него и „цокле“ од тесана каме |
га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и г |
.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати шк |
а може да се исплете.{S} И код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној шко |
онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију |
и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично обојици не буде добро. |
до зида окренут њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи за столом засп |
попречним даскама; а преко попречних да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главне д |
о људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господине, залу |
било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Ра |
ећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, ил |
е застанем ни са својом спремом.{S} Све удари натраг, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књ |
пакао.{S} Најстарији ђак издиже прут и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче савијати, |
ије па да пођу по ручку.{S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан је освитао |
о су очекивали час порођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} Рад |
то ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у растоваривање и намештање.{S} Кад је вечера б |
ом, те су се разговарали докле год није ударило звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је ушао учи |
редан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да пођете.“</p> <p>Д |
треба још.{S} Деца ово једва дочекаше и ударише у доношење.{S} Сад се очисти и ситан камен с ок |
преструже; а затим они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} И, ето их две туцаљке.{S} До |
бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи стаде запомагати. |
а главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни учит |
нешто у пољским пословима, и да оде до удатих сестара, тетака и друге родбине.{S} Па при свем |
еће затварати школу, дахнули су душом и удвостручили снагу око грађења нове школе.</p> </div> < |
?{S} Како се зове она рупица, у коју се удева конац?...{S} Нађите ушице!...{S} Погледајте у сло |
миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко својих познаница и ученица много учи |
ма, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда се грће снег, жито, земља као и лопа |
о испод ножа.{S} То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — |
Онда му објасни, да тестера могу да се удесе, да стоје уближе <pb n="212" /> или раздаље, прем |
то су је донели из Поречја, и према њој удесе неколико калупа.{S} Радиша им је још у школи на п |
наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, д |
платимо а да не осетимо. <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла и ћерамида или цреп гради овде, |
више поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На другом месту, о |
от са свога шљивара и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повад |
ежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска гимнастика), и у појединим играм |
{S} А јадна Јана, која је одавно остала удовица и којој је сад једини син хранитељ погинуо, ишл |
ле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет удовица, заплакало девет сиротица, завриштало девет доб |
дишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слушала и као д |
>— Коју? упита га Радиша.</p> <p>— Ону, удовицу, Станојку! одговори Груја, стидећи се по мало.< |
его имам готову!....{S} Има једна млада удовичица позгоднацна, са два мушкарчића и једном девој |
у: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и |
, господине; немој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{ |
малим нагнућем <pb n="376" /> напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако |
му се учини некако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је ч |
ила у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па како су деца мало имала кретања за |
клупа по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Радиша рече деци да се прекрсте, п |
она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода п |
седаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:< |
азрогачи очи на Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога с |
вце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Рад |
воје место као и првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекр |
на радост</head> <p>Једнога дана Даница уђе Радиши у школу сва пребледела и рече му, да јој ниј |
Радишу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, више не |
ешетка од дрвета, од које не може да се уђе и изиђе на прозор ни онда, кад је он отворен.{S} У |
тајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрав |
њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Ради |
пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше д |
одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара |
једно, одговори госпођа.</p> <p>— У том уђе и Зора, да се поздрави с господином, пре него што д |
како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, |
ави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра постављена као и синоћ; лојаница у |
па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи дас |
вони у капетановој канцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бу |
S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиже пок |
а опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћ |
ли разговор, а у канцеларију капетанову уђе један висок, личан, просед и веома симпатичан човек |
и кожом, да је овде сад најбоље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и |
заповеда и управља машинама.{S} Само да уђете у једну Фабрику или радионицу машинску, па да вам |
њега учини необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три креве |
и управљао.</p> <p>После овога „одмора“ уђоше опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и |
реку, да се умију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</p> <p>„Да погађате сад, која се сл |
дине; нама не смета снег“...</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и поседаше на своја м |
ата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђоше и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радиши |
из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита, ко им |
че, да полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; |
е и мало поткрепише јелом, па онда опет уђоше у школу, да продуже „науку“.{S} Радиша рече:</p> |
гледати да направе овако.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам п |
читавог сата одмора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили редом.{S} Ка |
ре и поткрепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова чуј |
се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече д |
ша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет буквар!..{S |
лиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда загледај |
"151" /> Радиша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазите |
јица, да торбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли г |
да стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте |
ољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школо |
осо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакн |
е бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и времена за до |
рава као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и |
стано додавао по мало сламе, пазећи, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело за један ра |
четири правоугаоника, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Ка |
ће.{S} Радиша је опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила ок |
мачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је то сад требало!{S} Зато запит |
веселу средину омладине загоричке и не уживају у веселим играма њеним и не сећају се младости |
и сваке врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у дрвећу, младим воћкама и живој огради, која је |
му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, |
акнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако пригодити, |
што у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и очувале ове песме, те знамо како ј |
или израђивање и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за истресање ме |
{S} А највише чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете никад заборавити, да сте |
ца лако заборављају и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да умеју да |
вали су све што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се |
шума и успори упропашћивање њихово.{S} Уз ово <pb n="367" /> Радиша је сваком приликом објашња |
буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни свирање.{S} Деци је не само до |
ославно - прави јеретик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке своје, па иде п |
влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више |
тебе?{S} Је ли се „народ“ освестио?{S} Уз кога је твоје село?</p> <p>Миљко стидљиво слеже раме |
бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди |
{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим |
ра, сира, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе |
вори му: не знам, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт. |
будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, гос |
а је производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инстру |
а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијој кућ |
а целим народом: и зато се пожелело, да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се |
а си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредња |
и дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до |
ће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n="199" /> па се и њ |
како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, |
редили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{ |
узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била ак |
ека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљк |
ш одлучније.</p> <p>Последње речи „биће уз њу“ капетан једва дочека, па рече:</p> <p>— Дакле ве |
вни говорник рече: да се сваки, ко хоће уз народ, може потписати код тога и тога „брата“ у варо |
го стоји код врата.{S} Онда Радиша поче уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда велико |
ку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад |
ирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио четири свирал |
рану.{S} Јер сад ти нема друге него или уз народ или против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад |
осподине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то |
{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену парти |
о ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад ви |
на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз |
А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да |
ло обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се св |
и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>Последње речи „ |
имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја |
народом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем |
/p> <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске п |
, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао д |
изелица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шт |
е има песама гусларских, које се певају уз гусле.{S} Оне највише опевају поједине јунаке и зато |
па изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, |
е Миљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? додаде капетан.</p> <p>— Јесу, господине; али |
одговара на питања.{S} Једно га је још уз пут питало, је ли Св. Сава сад жив?{S} Радиша се наш |
еду само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову писмену страну Радиша је обраћао пажњу и на гово |
ако људи треба да се уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се старао да што више ра |
у опанцима или босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди“ осташе у другим двема стран |
раве, како се зида и покрива...</p> <p>„Уз овај напредак у кући ићи ће и други око куће, у стоц |
задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза све ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселос |
, која се претворила у праву задругу за узајамно потпомагање.{S} Јер ту не само што они који им |
а се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала кући.{S} Зато извед |
, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужаваше: „Ле |
ти људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпосле отац помисл |
ући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допа |
старе границе.{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него ње |
не усваја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S |
вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више |
гледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се |
ије на дворишту школскоме била је крива узана путања и на њој једна узвишица и две рупе, у које |
е даске, велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито оне, што немају много чворова; |
е, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на грудима закоп |
еликом стрејом са све четири стране и с узаним двориштем.{S} Унутра је пространа соба с ниским |
их!...{S} Поређајте ми сад ова мала, у узаним линијама!..{S} Поређајте она, што иду доле!..{S} |
во, пазите.{S} Прво слово о! (Пише га у узаној линији).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове шир |
пишем на табли“. (И пишу све ове речи у узаној линији).</p> <p>За време одмора продужен је оном |
ова мала, кратка, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која иду и |
дите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека до |
нија.{S} Нека се слова пишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду го |
Хајде да испишемо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч |
ије, <pb n="149" /> него се пише само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља |
је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша свога учитеља.</p> </div> <div type="chapter" |
га још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казн |
узла краве и овце и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се сви |
S} Миладин се од чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господине, залудна света!“ Миљко |
.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно узвикну: „Ево грађе за моја колица!{S} И прва колица у |
вља, ђубри или гноји земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како ово да извед |
омаћина!</p> <p>— Реакционар, назадњак! узвикнуо је један носилац нових идеја политичких, кад ј |
олико ће требати.</p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је Радиша радосно у повратку. „Ово иде на добр |
викаше деца радосније но Колумбо кад је узвикнуо: „Ено земље!“ Кад су дошли до саме стружнице, |
О политици</head> <p>Политика!{S} Како узвишена а колико компромитована реч!{S} Од крупне и ва |
, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени посао, за који сам се толико спремао.{S} И ево |
све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија осећања, па докле се стигне...</p> <p>И овде |
господине.{S} Барем учитељи имају много узвишенији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја |
о што је лепо, истинито, право, добро и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклонос |
јанственији, као да би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољство, које долази од савесно и |
S} Само се Радиша био постарао за једно узвишење за попа кмета и себе, одакле ће он да говори, |
ла је крива узана путања и на њој једна узвишица и две рупе, у које се сливала вода од кише и г |
вен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узвишици до школе били су совралуци појединих домаћина, |
а полако, тихо и достојанствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде |
докле друга занимања ово само додирују, узгред, споредно, учитељевом је ово главно.{S} Само ако |
треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо с |
су се вратили из чаршије, Груја је још узгред свратио и дозвао Милету и казао му, да сутра ран |
и доводити са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро пос |
ца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено |
Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само оноли |
опоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за у |
Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! р |
у молитву у своме селу, певану од своје узданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још |
о и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; ниј |
е и паметне чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опе |
.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благ |
ога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша, гледајући <pb n="159" /> како се деца м |
и старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишина је чврста |
ше него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспавати!...< |
чкој штедионици.{S} Али околни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и км |
S} Пред школом је с леве стране доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онд |
b n="51" /> су управљене и обале њихове уздигнуте, те да се не изливају и не чине штету, кад ве |
ле у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту високом читаву |
неш“ паде некако одвише тешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња |
ша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздржа да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде |
казивао примером, како људи треба да се уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се ст |
људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и пазио код деце и тежио, |
одваја од оволиких послова, па се није уздржао, да ово и у извештају своме помене.{S} Радиша ј |
} Најстарији ђак над псалтирцима изиђе, узе књигу и отвори је па поче једнога по једнога да иза |
петан.</p> <p>Радиша се механички саже, узе перо и потписа, па се усправљајући рече: „Потписује |
о да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише |
уже једну даску преко половине.{S} Онда узе једну половину и обележи на њој, како треба да се с |
е па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску метар дугачку и избуши на њој десет |
го направио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први камен под конац |
да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати помало.{S} Милан |
да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S |
во слушајте, шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидал |
ко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и седе на столицу, па лагано поч |
лов син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико места око цвета проврте а |
ше.{S} Онда наслужише Радиши.{S} Радиша узе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{ |
донесоше и наслужише ракију.{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, помози! <pb n="324" |
ше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један табак хартије и на њему поче записивати своје |
ти.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му се један |
би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе капији с једне стране и |
шта ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју је навлаш за то спремио и положи је на |
аздрављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, |
старија три сина женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако леп |
говоре дан свадбе.{S} На поласку Радиша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се |
аде шта да јој одговори, него се саже и узе дете па га предаде матери и рече: „Дигох га ја, нек |
с, који нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима, ка |
времена за довршење мање требати, то он узе конац и пружи га куда треба и рече деци, да побијај |
цу, и наслужи најпре домаћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се и поче лагано и достојанствено ов |
ља његових ученика добро дође.{S} Одмах узе конац и учини све што је требало, те да мале калдрм |
т достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и закукала: „Моја |
би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „Свекрв |
ала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко својих познаница и ученица мно |
па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па снаху запитала: |
те још десет?..{S} Колико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{ |
дну!..{S} Колико <pb n="152" /> сте сад узели, а колико је остало?..{S} Узмите још десет?..{S} |
} Узмите још десет!..{S} Колико сте сад узели свега, а колико је остало?..“ Овако док се не узм |
а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{ |
по три.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још три |
и?..{S} Узмите још три!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} |
{S}- Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите још!..{S} Помеша |
.{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели свега, а колико је још остало?..{S} Узмите још де |
.{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели?..{S} А колико је онамо остало?..{S} Узмите још д |
ет и одвојте на страну!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на гомили?..{S} Узмите још де |
себе.{S} Узмите једну!..{S} Колико сте узели, а колико је десетака остало на клупи?..{S} Узмит |
..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} |
..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у |
..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је у вас?..{S |
} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{ |
?.{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите опет десет!..{S} |
ам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите још једну?..{S} Колико је у вас?..{S |
оћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пре гради |
лео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} |
е историје.{S} Зато је из старог завета узео само заповести божје, и то на српскоме, објаснивши |
мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се вода највише |
осао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с доње стране, онако сам као калуђер, и |
ларији, кад смо примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} |
ите крижуље!..{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу кој |
вио, и он рече да јесте и да је капетан узео позив, метнуо га пред себе на сто и рекао: добро, |
италиста, да га „експлоатишу“, то је он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јур |
ло радника и радничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „експло |
и, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па ће п |
овршио кућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, осо |
/p> <p>Из граматике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S |
пуни пету десетицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и предано као у трећ |
и заденули га у клубе.{S} Онда је куку узео други и почео да је окреће.{S} Радиша је опет пази |
} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, нарочито због радова у |
и мој Крсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су |
, и што вам министар никад више не може узети школу, него и идуће године већ можемо примити и н |
тељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; па онда п |
ко и јесте: ја сам почетник, ја не смем узети да сам готов, особито у овоме, што се добива тек |
S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још десет! |
S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико није узето?.. (Овако док не остане ништ |
S} Узмите још једну!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још јед |
.{S} Колико је сад узето, а колико није узето?.. (Овако док не остане ништа).{S} Оставите опет |
зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће из штедионице, па ће после отплаћивати; а нешто и |
и и рече: „Боже, помози! <pb n="324" /> Узех, Крсмане, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и |
старији ђаци“ за сваки разред по један, узеше у руке књигу и почеше све редом да „слишавају.“ О |
даде па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две |
То исто учини и с друге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а дру |
ко „дурљиво дериште“, и покајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметни |
и Историји могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и њи |
чицом давати помало.{S} Милан халапљиво узима и гута, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако |
S} Слушајте, како се то у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: |
ју новац на приплод, а они којима треба узимају га на послугу, него су заједнички почели да наб |
двориште.{S} Каза им и одакле земљу да узимају.{S} Више школе је било само толико пролаза, кол |
Јанко, остати циглана и после, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће по новом плану. |
тпунију збирку, из које су редовно деца узимала на читање, особито о већим празницима, а после |
ло, ишло је иза школе и гледало колица, узимало их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да |
ите опет све на клупу!..{S} Сад ћемо да узимамо по две десетке.{S} Узмите две!..{S} Колико је о |
ије лењио, него је одмах у згодно време узимао људе и ишао те довлачио.{S} И ено, испод дугачко |
дове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане „<ti |
е и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том дође снаха Миљкова с |
печате од уме, како је год ко желео, и узимао према величини њиној по два, три и <pb n="39" /> |
а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљивије разносио по селу.{S} Тако је Заго |
(Овако докле не оставе све).{S} Сад да узимате по три.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а |
право да кажете и да ништа код куће не узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете од |
боре и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Осо |
куће своје и лепога села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „ |
емо на једнога ствари, а на другога нек узјаше господин и до села се неће скидати нигде!“ одгов |
а их потписао).{S} Одмах сутра дан кмет узјаше коња и однесе је сам најпре капетану, те је овај |
ом; па онај, који хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и однесе је па каже:{S} |
о нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="286" /> тре |
читељевом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина ов |
пије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске |
а ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка ј |
ољу калемгранчицу из школске градине да узме или калемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је гр |
но је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и живе.{S} Све је у |
лити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког времена дође један домаћин из се |
ми, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „ |
на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi |
кован у дувар с источне стране.{S} Онда узме кадионицу са жаром, метне у њу тамњана, прекрсти с |
што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и свакоме исече ону стотине на десетице, па |
ала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сут |
они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија камење у калдрми. „Да направимо, господине |
а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто |
ор за нешто од овога, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама и |
} Колико пута може да <pb n="169" /> се узме по четири?..{S} Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{ |
све по три!..{S} Колико пута може да се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} Колико |
их крпа куповних, него да новац, што се узме за домаће производе загоричке, остане у селу и да |
стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> су управљене и |
„Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам и |
поласку Радиша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што |
и умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, остане деведесет; кад се од сто узме двадес |
десет, остане деведесет; кад се од сто узме двадесет, остане осамдесет... и тако даље, док не |
ем у свој добри и простодушни народ, да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме |
ија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, па да је обучим све |
како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Дец |
их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у н |
о и првога човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас даје и Сунце, и кишу, те од њ |
ашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако мало парче платна па да га увек оквасите и |
ишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!..{S} Дет |
сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} Немојте главу много |
д узмите крижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (Надгл |
ареном хартијом.{S} У коју ћете руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево |
те другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!.. |
когод наведе на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се до |
коју ћете руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да |
Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели, а колико је о |
! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју |
ћи ред пун ових кромпирића (тачака).{S} Узмите крижуље!..{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S |
ко је сад?..{S} Опет оставите све!..{S} Узмите пет!..{S} Како је сад?..{S} Узмите шест!..{S} Ка |
тавите их на клупу једну до друге!..{S} Узмите једну!..{S} Колико их је остало на клупи?..{S} А |
нек стоје)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите јо |
рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи |
је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет!..{S} Узмите тридесет!..{S} Узмите четр |
змите десет!..{S} Узмите двадесет!..{S} Узмите тридесет!..{S} Узмите четрдесет!...“ И тако даље |
те двадесет!..{S} Узмите тридесет!..{S} Узмите четрдесет!...“ И тако даље, докле не узму све.{S |
„Метните опет свих сто на гомилу!..{S} Узмите десет и одвојте на страну!..{S} Колико сте узели |
е сад?..{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите четири!..{S} Како је сад?..{S} Узмите још четири |
о овако.{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите десет!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите двадес |
ет све у једно и метните на клупу!..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели?..{S} А колико |
е ове десетке на једну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте у |
} Узмите четири!..{S} Како је сад?..{S} Узмите још четири!..{S} Како је сад?..{S} Опет оставите |
S} Узмите седам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите осам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите девет!..{S} |
{S} Узмите осам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите девет!..{S} Како је сад?..{S} Сад ћемо овако.{S} |
.{S} Узмите пет!..{S} Како је сад?..{S} Узмите шест!..{S} Како је сад?..{S} Узмите седам!..{S} |
{S} Узмите шест!..{S} Како је сад?..{S} Узмите седам!..{S} Како је сад?..{S} Узмите осам!..{S} |
још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} |
још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите |
још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите јо |
ели, а колико је остало на гомили?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико је |
двадесет!..{S} Колико је на клупи?..{S} Узмите тридесет!..{S} Колико је на клупи?.. (Овако док |
о сте узели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је сад?..{S} Оставите све на |
сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а коли |
у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једну десетку!..{S} Колико има у руци, а кол |
ко сте узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико <pb n="152" /> сте сад уз |
олико је десетака остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико је сад узето, а колико је |
зели, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Колико сте узели, а колико је на к |
зето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Овако док се не поузимају све).{S} К |
.{S} Колико их је остало на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико сте узели а колико је на |
Узмите две!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите још две!..{S} Колико је остало?..{S} Још две! (И |
мите десет!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите двадесет!..{S} Колико је на клупи?..{S} Узмите т |
сте сад узели, а колико је остало?..{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте сад свега узели, а ко |
ико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите још!..{S} Помешајте опет све у једно и метните н |
ико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико сте узели свега, а колик |
д узето, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико сте сад узели свега, а ко |
ли?..{S} А колико је онамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а коли |
ели свега, а колико је још остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико ни |
како се каже кад има девет десет?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А |
Узмите десет!..{S}Колико је остало?.{S} Узмите још десет?..{S} Колико сте узели, а колико је ос |
} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S} Колико сте узели, а колико је десета |
Сад ћемо да узимамо по две десетке.{S} Узмите две!..{S} Колико је остало?..{S} Узмите још две! |
таве све).{S} Сад да узимате по три.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а колико је остало н |
рижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу |
ођемо и продужимо своју науку!..{S} Сад узмите ствари и идите кући!...“</p> </div> <pb n="124" |
ш једну!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте узели?..{S} Узмите јо |
ити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад узмите седамдесет и поделите им то!{S} Колико добије пр |
их! — Доста.{S} Затворите буквар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узмите |
ста.{S} Даље ћемо други пут.</p> <p>Сад узмите таблице, да пишете...{S} Окрените опет ону празн |
помози!...“).</p> <pb n="89" /> <p>„Сад узмите буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули л |
уга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не зн |
нда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет!..{S} Узмите тридесе |
{S} Затворите буквар и оставите га!..{S}Узмите таблице <pb n="92" /> и крижуље!..{S} Избришите |
.{S} Пребројте их, јесу ли вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је остало?.{S} Узмите још десе |
на клупу једну до друге.{S} Онда рече: „Узмите једну десетку!..{S} Колико их је остало на клупи |
у читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а доцније и |
и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису |
друговима, да оставе послуживање, па да узму стан за себе и да живе како могу — опет ће боље уч |
јпре да гледају каква је земља и сви да узму по мало; онда како се она меси; какви су и колики |
својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забри |
тој грани и што им се допадне да одатле узму и преносе у своје градине; а ова порта није за то |
те четрдесет!...“ И тако даље, докле не узму све.{S} Онда овако: „Метните опет свих сто на гоми |
о?..{S} Још две! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико пута мо |
, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда пита даље: „Како се зове то, кад има |
{S} Колико је на клупи?.. (Овако док не узму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за др |
тавите код куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам т |
е морао да иде у који манастир.{S} Људи узму косу и дођу у Србију оцу Растковом и кажу му све ш |
а, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пусти д |
дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење |
ђају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити добра деца |
о је око осамдесет ђака најразличнијега узраста и одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је ск |
} Те су клупе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете седи у клупи, ноге су му одигнуте о |
вија, да достигне своје савршенство и у узрасту и у покретљивости и умешности.{S} Оно мало знањ |
дноме доброме привреднику и питао га за узрок.{S} Овај га је одмах запитао, кад су их пресадили |
у без торбице.{S} Свакога је запитао за узрок и свакоме је примио оправдање.{S} Онда је наредио |
загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не ударају п |
еча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то поч |
и ми се највећа, што се неким несрећним узроком задруге све више растурају, те услед тога наш с |
ко!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како му |
може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највише змија?..{S} А где су змије? |
п?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачка?..{S} |
{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код коња.{ |
стави са старом, знање на знање и да се уједини с њим, осећање на осећање и да ново само појача |
е и они делови Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> |
у њих безбројно много разних друштава, уједињења, заједница, задруга, и оне им све напредују, |
нас сам морао долазити и због плате, па уједно.... рече Радиша.</p> <p>— Дакле преча ти плата о |
ве школе и школске градине и спојио све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он |
али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и код ње |
ањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опет |
о први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печеницу и огласи <pb n="2 |
и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толико <pb n= |
S} Но по ручку удари снег и оставише за ујутру.{S} Сутрадан је освитао Петак.{S} Онда рекоше, н |
p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио на |
сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доносити букваре и таблице, него их оста |
то ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S} Пр |
е да је опет наложе.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео дан разговарајући се о ономе што с |
сли по памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изгледали су необични.{S} Али |
имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као писменоме, па помисли: а како је тек на виш |
осподине; ено како идемо па се нигде не укаљамо!“ одговорише готово сви.</p> <p>После четврт са |
сада, захваљујући напретку, батине беху укинуте, на радост многога небојше.{S} Радиша се заглед |
игијенске прилике још више поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу њихову и деце њихове. |
осподине министре, да га одмах изволите уклонити из ове школе и повереног ми среза.</p> <p>Учти |
апали и прелепи на дрвени крст, који је укован у дувар с источне стране.{S} Онда узме кадионицу |
крајње камење, које ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је б |
упа није било, јер су оне око совралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су бил |
како је последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те да се |
сви дечји листови за све минуле године, укоричене у школској радионици.{S} Ниједне књиге за дец |
о се разуме и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига.{S} Ово с |
дно.{S} Попречне је ваљало престругати укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу |
ио је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више не |
Још се нико није пожалио, да му је што украдено.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде и ти, Мил |
вала и у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен |
мо о Божићу, о животу и науци Христовој укратко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се моли |
и је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на оно, што је главно у |
и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих загоричана!{S} И што се зидов |
је само два димњака, онде где се зидови укрштају.{S} Предсобље и кујна да се поподе циглом а со |
код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, д |
бро пазила, да у ученица својих развија укус само за домаћим израђевинама, којима се и сама при |
село.{S} Кад су <pb n="31" /> сељаци и укућани Радишини видели црквенску књигу у Радише, учини |
е на свом месту.{S} Радиша и сви његови укућани и пријатељи дахнуше душом, а према капетану и к |
о заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду колико има ученика, |
је пак навлаш направио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога |
з отворена и прозори затворени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И данас многи нису дошли „праз |
ред туђих кућа, да се јављају путем, да улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају из |
а погледају.{S} Просто им се чинило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша првосвештеник.{ |
ама и казао како да седе, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n="279" /> како да чувају |
у ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све по двојица, да торбу и гуњче обесе о |
варали докле год није ударило звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво од |
пи; како да другују међу собом; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} |
мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре да одговори на пита |
е пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мал |
стану у ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша оп |
че деци, да стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о |
е да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца у |
а одмор и играње.{S} С улице и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дуг |
есне друга још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињену од две собе с подупирачем |
даде: „И да зими не излази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му овај. |
тају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Сваки мора да се умије на по |
д земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопођено ни даском, ни циглом, ни к |
ак.{S} Из овога другога ходника лево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са по три |
чиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиш |
тима где треба да стоји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Г |
, да уђу.{S} Опет су стали пред врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша на |
да стану пред вратима у ред.{S} Онда су улазили полако и седали на своје место као и првог дана |
но и лево у собе.{S} Тако се у две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на свако |
манове куће био оригиналан.{S} Споља се улазило у пространо предсобље, из којега су водила трој |
и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо мо |
олазили за данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов живот |
говорило о политици, то он у то није ни улазио, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је ре |
о цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напоље редом; само ви да слу |
да тако може да буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше разговор о томе, ко ће да им |
се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „ |
ше у Радишину учионицу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозо |
ају сама деца и њини у кући; само то да улепшавам, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи и слав |
ија, а преко тога и на општем напретку, уливала је у његову младачку душу нову снагу и још већу |
колико мостова зиданих неколико главних улица, где су се људи давили у блату, калдрмисано, а св |
реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кмет рече: „Е, |
оле је двориште за одмор и играње.{S} С улице и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 м. |
unit="graphic" /><pb n="224" /> Између улице и школе је двориште за одмор и играње.{S} С улице |
ућа није као наша.{S} Прво су у реду на улици, која је калдрмисана, и у дворишту калдрмисаном.{ |
ишин био овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југоистоку. <pb n="223" /><gap unit="gra |
ругу, које са по три прозора гледају на улицу.{S} Из овога ходника водила су опет два али затво |
бри и простодушни народ, да узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што сам у в |
ојка је збиља и заслуживала ову пажњу и улогу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добр |
и одрасли долазили на науку и какву су улогу они имали у грађењу нове школе: њему се просто чи |
ко су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и природна, и како на свако питање одговарају св |
авље и физички развитак у деце, па онда уљудност и пристојност или владање, па тек онда умна ст |
е било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и в |
: здраву, ситу, одевену, чисту, мирну и уљуђену децу; кмету зато, што нема парница и кривица, н |
срце га може накнадити; где срца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и де |
и живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума дол |
ука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, в |
се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за навикавање на прав |
му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у болесном телу, осећања се и |
већен и празноверан; и ваља му само тај ум употребити и развити.{S} За тим се види, да је свет |
израђују онда боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђује.{S} Куће, велике грађе |
еца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно |
а, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просв |
е, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага шт |
их, и њих треба жалити.{S} У опште, где ума нема, срце га може накнадити; где срца нема, ум и р |
негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све |
а што је право.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Радаша у себи, да и ови појмови о друштв |
деце њихове.{S} На другом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, само прост, неук, непросв |
вина збиља допринела, да се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивање њихово.{S} Уз ов |
о врата и пође.{S} Газдарица га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p |
запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </div> <div type="chapter" xm |
сто то; <hi>писао</hi>, и то знате, кад уме неко да пише, па је писао неком писмо; <hi>пао</hi> |
а је правио и потписивао лепе печате од уме, како је год ко желео, и узимао према величини њино |
и запамти ових тридесет слова, он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} |
p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па |
ен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо |
ајвеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокнађује |
дело, да се дешава, да тај један или не уме или не може најбоље да управља целим народом: и зат |
, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви муш |
да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као они други ђаци мало пре...{S} Уч |
народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да се организује, па да мирно, стално и смишљено ра |
е му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S |
то начини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако |
тив, он много ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавршен |
же и у њином селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег п |
рнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас |
S} Представили су му и „инжињера“, који уме да прави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је |
е и да у свој Загорици само један човек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситна и да |
т рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војн |
све је то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре |
о све што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето је |
! и тако даље{S} Хајдете, натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} Са |
„“Сад извадите буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столице?..{S} Де, прочитај!..{ |
те иглу!..{S} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово код |
пет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{S} |
ош брже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може ј |
9" /> чују у речи <hi>грм</hi>!..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Ево ово је ист |
ово <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме да напише слово <hi>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!.. |
i>п</hi>?..{S} Иди и напиши га!..{S} Ко уме слово <hi>т</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко зна слово |
пише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето |
зиђи на моју таблу и напиши га!..{S} Ко уме да напише у?..{S} Изиђи и напиши га!..{S} Ко уме да |
— о, сено...{S} Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?.. |
ерет...{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} С |
сви то!..{S} Нађите трећу реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} |
кад дете каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да напише тата?..{S} Која нам слова требају кад хоћ |
Ко уме да напише <hi>чела</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>небо</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi> |
Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>чела</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi> |
е кад дете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi |
чује кад се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?..{S |
Ко уме да напише <hi>киша</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>снег</hi>?..{S} Ето тако сваку реч мо |
чује кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з?..{S} Изиђи на моју таблу и напиши га!. |
ују кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: |
чује кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује ка |
чују кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>м |
чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</h |
ва чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и напиши!..</p> <p>Извади |
/hi>?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?..{S} Ко још?..{S} Ко још?..{S} |
Ко уме да напише <hi>небо</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>киша</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi> |
ује кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума</h |
чује кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси</hi |
?...{S} Које је слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита тај ред испод ножа?..{S} Које је слово к |
{S} Које је ово слово код ножа?..{S} Ко уме да прочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчитава |
а?..{S} Које је слово код игле?..{S} Ко уме да прочита то испод игле?..{S} Које је слово код ев |
ачи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{S} Хајдете још једанпут од ока! |
ма</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко уме да напише <hi>зоља</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi> |
} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас< |
ите око!..{S} Које је то слово?..{S} Ко уме да прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша з |
је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за свак |
ује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Која се сло |
о све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да |
сва наука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени љу |
о (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n="168" /> речи < |
ој треба од дрвета како му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку |
и.{S} Нико ни речи.{S} Ни кмет Миљко не умеде да каже ни једне.{S} Онда Радиша прекиде то ћутањ |
о не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе н |
а оно више.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа да одговоре.{S} Радиша онда управи то пит |
још одрасли више осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су т |
нање.{S} Радиша му је објаснио, да деца умеју усмено, напамет, да рачунају и без таблице, а до |
ла и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибанице и друге колаче, особито с |
сто стид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се об |
тров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да многи |
и овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако, један |
рлатане, који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у н |
лно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Ради |
анас, господине, све теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим |
а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварили с |
у ишли и они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапије и облигације |
нога живога неписменог човека, него сви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут чов |
орцулан, шећер, хартија, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мајстор за н |
зидарски занат, те да после и они сами умеју зидати по своме селу, и Новака Лазовића, који је |
и, како лепе и другојаче котаричице они умеју да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да о |
оље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као |
Али их је некако чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им св |
нак.{S} То је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали шко |
се <hi>навикавају на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чи |
школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда |
ребно не толико с тога, што Даница није умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како она |
сам себе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и чове |
знали готово сваки минерал у околини и умели су да испитају састав сваке земље и да кажу, шта |
<hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за |
је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има два сл |
.{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" /> направите?..{S} Направите га |
е до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква је земља и |
а у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су се и на побуса |
вију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњавао и рекао |
тичну геометрију.{S} Ови су његови ђаци умели не само да израчунавају површину дворишта, њива и |
жита за седам краљевина, само кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету земље, г |
околини него неписмени „Бугари“, јер су умели да направе план од свачега и да озидају све боље |
дала за воће, само што загоричани нису умели да калеме.{S} Зато је гледао, да свакога ученика |
о им је увек и написао све што они нису умели и могли, или је сам поручио, као за себе или школ |
и.{S} Јер су сви ово мислили, само нису умели да кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи |
ви пошли својим током и сад је још више умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n="344" |
да направи?“ На ово многи повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите! |
понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да се |
ање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и |
бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</hi>, т |
ече: „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Гр |
е ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — видели |
о хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — |
то шта могло да буде другојаче, само да умемо; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, што |
земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па силне паре да узмемо |
, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те је |
> <l>Да све <hi>знамо</hi> и све да <hi>умемо</hi>,</l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку у њој да бер |
и умење.{S} А од овога двога последњега умење је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, |
ње, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога последњега умење је стављано |
еби штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека и његов живот.</p> <p>„Две п |
не могу постићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi> и <hi>радом</hi>.{S} Ваља да се <hi>навикав |
Злоселици и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и нахођењу, даш једнога <hi>Радишу</hi>, </p> <p> |
кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како шт |
сет пара, па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n= |
кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их на |
ује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>дрво< |
а н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?. |
ло?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, остан |
> — нож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — |
кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад |
кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове речи.{S} |
ље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао одмор.{S} |
ас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о — око! |
о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да гов |
ју никако, само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, |
от.{S} Нека <pb n="192" /> он буде само умерен, одмерен, одабран, промишљен и правилан, па ето |
цу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те да с |
који су већ били на влади и проповедали умереност у напредовању и поступност у давању слобода н |
} Радиша је истина уредношћу у животу и умереношћу у свему очувао своје здравље и снагу своју, |
ропске биљке, које не могу да издрже ни умерену зону...</p> </div> <pb n="400" /> <div type="ch |
о малу разлику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и |
о да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, господине!“ рече кмет. „Него кад |
ити боље него поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру н |
кривци с испруженим рукама, које су се уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Пр |
то насликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два |
да разазнате, која се слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често овак |
и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S |
даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав |
ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и употребити.{S} И грехота би било затво |
време да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће биват |
и, ево, и како се здравље чува, те ћете умети не само сами да се чувате <pb n="300" /> него и д |
ових тридесет слова запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је |
рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</p> </div> </div> <pb n="180" |
и утакмицу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме |
бро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви как |
неки мали инжињери и да ће сваки од њих умети да начини план за сваку грађевину и да је постави |
е да шију свиленим концем и да у платно умећу по који ред и свилене потке.{S} Зато је и платно |
неком кажемо ти: ти знаш, ти имаш ти не умеш; <hi>то</hi>, то је кад кажемо; то дете, то село, |
више обично окречене, него је за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове ма |
њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у |
, рад на рад док он не постане навика и умешност.{S} Ништа за себе, прекинуто и одвојено.</p> < |
д главно.{S} Знање само потпомаже рад и умешност у њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешн |
ује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти |
е поред знања и писмености ширити и <hi>умешност</hi>, основе заната и основе рационалније пољо |
ствари, на живот, на рад и на развијање умешности.{S} Јер без овога нити има правилнога развитк |
Њему само треба више разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi> |
она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењем |
и времена.{S} За њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>с |
шенство и у узрасту и у покретљивости и умешности.{S} Оно мало знања, с којим су деца дошла у ш |
бити, то стоји до наше просвећености и умешности.</p> <p>Зато, ако видиш каквога несташка, кој |
д вам кажем, да је, при свој методичкој умешности Радишиној, да сваку ствар упрости <pb n="317" |
/> стална навика на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу не може, и с |
шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да лега |
љно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</p> <p>Судница је још она стара, |
асова цело је двориште школско било као умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узвишици до |
су ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и |
Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Д |
е школе били су увек ошишани, очешљани, умивени и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је би |
и онако као обично.{S} Сваки мора да се умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с |
е био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као з |
уцано, Радиша одведе све на реку, да се умију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</p> <p> |
позове ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе |
дан у школу, како да поране, да се лепо умију, понесу нешто за јело и кажу збогом, како да иду |
о женска, и наложила огањ, донела воде, умила се и вршила своје послове по кући и око куће.{S} |
оном јучерањом.{S} Пошто су се деца сад умила и одморила па се мало и прихватила, Радиша рече, |
адиша и Радован и устали су, обукли се, умили и изашли у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда и г |
магати.{S} Али све узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужаваше: „Лези, лези, лези...{S} |
је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била пому |
лас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио се, уста, устукнути, умукнути...{S} Дете ви!..{S} |
одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и козама и миловао их је све ред |
стао је пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде |
та и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и |
и здравији и <pb n="309" /> много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и мног |
он се пре излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више ж |
њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n="328" /> мало одмори од плача и љ |
почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу |
сле ове мале напојнице мали се грађанин умири и заспа.{S} Дана је после чешће опомињала присутн |
а кашичици, и немирни грађанин се одмах умири.{S} У осталом Радиша је читао, да је то и онако д |
љи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се све умирило Даничина мајка повири на врата, да види шта рад |
Па кад му се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, он га спусти у колевку и почне љушка |
за кућом; остави га; није му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша |
усом преко руке и посу све редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око округле совре, |
и пристојност или владање, па тек онда умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога посл |
И на саборима је милина била видети ове умне, учене и школоване младе загоричанке у чисто народ |
би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, б |
да учини за свој морални, материјални, умни и телесни напредак онолико, колико би требало и ко |
т износио по нешто ново, што шири њихов умни хоризонат и осветљује га, што је практично и за жи |
ам него интелигенција његова.{S} Она је умни вођ његов. <pb n="406" /> Она треба да му светли и |
долази, него је само гледао, да се шири умни хоризонат дечји, да се оплемењава срце њихово и ве |
пред нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни развитак човеков, те да младићи данас од двадесет |
то, што Радиша није преоптерећивао децу умним радом и дугим седењем у школи.{S} Његови ученици |
дневна <pb n="304" /> храна ових младих умних радника.{S} И то им је у овој чистој природи необ |
и подижући овако своје село привредно, умно и морално, Радиша није заборавио, да сваком прилик |
се народ истински просвети, и културно, умно и морално дигне, онда ће му ова „слобода“ доћи сам |
а, опет је Радиша предвиђао, да ће је с умножавањем становништва и безразложним сечењем и троше |
итивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умножи и да га модеризира, усаврши, поправи.{S} Зато је |
а треба да гледате, да је очувате и још умножите.{S} Нека је срећна и твоја женидба; и треба да |
, и то како на здрављу дечјем тако и на умном и моралном напретку њиховом.</p> </div> <pb n="34 |
м дигне у окружни град, нађе инжињера и умоли га да га саслуша, да му нацрт и прорачун прегледа |
аузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на лицима |
и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и новине (пољопривредне |
неколико позваних гостију.{S} Радиша је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака |
рад на подизању нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да му поред Грује стави на расположење јо |
на пре Петрова дне ишао је свештенику и умолио га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров д |
а сушила још боље.</p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да се дрва навуку још сада, те да и |
ве зграде живо напредују, то ми је част умолити господина министра за одобрење, да се ове годин |
ва, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много п |
и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте учинили још више |
докле кмет не рече: „Ти си, господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ |
адиша проспавао последњу ноћ с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до |
ано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> < |
иди и спремај прње!</p> <p>Радиша онако уморан и нервиран само га с неким презрењем погледа ошт |
сати овако: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао |
мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром маховином те понеше собом.{S} Бор су зас |
од, који има толико филозофије у својим умотворима, није глуп.{S} Он ће лако разумевати и прима |
роди, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о то |
на рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као |
читељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама |
Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре!{S} Лези, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав упл |
о, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо п |
е утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло.{S} Али |
{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине ник |
виђену у нашем селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су |
да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико сам наваљивао да га оженим, па не хт |
ово је моја снаша.{S} Два су јој детета умрла, па јој ово треће много занемогло.“ Мало даље а н |
и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...</p> <pb n="247" /> <p>Такво се лето, и таква ј |
.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!..{S |
; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} |
јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочи |
није примио.{S} Један рече: „Господине, умро ми отац, па нисам могао да научим“.{S} Учитељ дрек |
учили ништа, јер им беше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу ј |
ма у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек, али се после посветио и као светац жив |
научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да ти умре!{S |
ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме |
вала Богу, господине; откако им је отац умро, остала сам сама с њима и ниједну до сад глава ниј |
елу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви |
ј Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да још много имате да учите и ка |
И мора да је Светозар Марковић имао на уму овакве типове кад је рекао: „Сва разлика између сад |
, ушао, уско, умио се, уста, устукнути, умукнути...{S} Дете ви!..{S} Тако можемо да тражимо и с |
кну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не песма него кукњава и <pb n="18" /> наста ж |
ком читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је била |
то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по другим наро |
екопавању и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, па с |
мо почети од себе.{S} Поправи, ојачај и унапреди себе па си поправио, ојачао и унапредио и наро |
унапреди себе па си поправио, ојачао и унапредио и народ свој, државу своју.{S} А ко може још |
ова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} И живело се радосније и срећније но |
ма.{S} И Радишина и Даничина је принова унела у кућу њихову и плач и песму, унела је живот.{S} |
и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у њега, особито у кроју |
и у својој школи и у своме предмету био унео очигледност, експерименат и разумевање, усред меха |
ло га је само модеризирати и усавршити, унесавши у њега више правилности, лепоте и разноврсност |
те да их Груја иструже и <pb n="278" /> унесе до почетка школе, јер после неће имати кад.{S} И |
, да отвори све прозоре на школи, па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало |
, него и да преко њих и градине школске унесе у Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и |
, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n |
уго нисам урадио, само што сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шт |
} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и др |
ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, привреда и ручни рад, особ |
них кућа те примише учитеља и ствари му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је |
на занимања у животу, за разне науке на универзитету.{S} И свуда озбиљна брига о здрављу ученич |
нестало.{S} Оно, што је од људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша намисли, да учини једа |
да чисте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне |
м од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, |
репоручује, да се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су понудили г |
а по варошима.{S} А Даничине су ученице уносиле новине и поправке у ношњи и оделу особито у кро |
што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много лепш |
шћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а |
школом увек да очистите обућу, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испр |
е и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само се |
су пошле у школу једна газда Мијаилова унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Гр |
и кућу својих синова и ћерију, и својих унука и праунука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора да буд |
не спољне борбе отвори страховита борба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} Свака с |
е год могла будити права побожност, она унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он |
спољна, ваздушна, убија тело; хладноћа унутарња, душевна, убија душу.{S} И деведесет и девет б |
атаре, запаљења и тако даље; а хладноћа унутарња кочи духовне радње у детета, изазива страх и м |
углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само каква ће згра |
у деце долази од ове хладноће спољне и унутарње.{S} Хладноћа спољна кочи физичке радње и произ |
ји, као да би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољство, које долази од савесно извршене д |
ништа важно, што би пореметило Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Б |
четири стране и с узаним двориштем.{S} Унутра је пространа соба с ниским таваном, који је на с |
иђе те се поздрави с Радишом и позва га унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће предсобље, |
развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, па дође |
{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша |
ове, чистаљке пред вратима и простираче унутра, колица за ђубре и мешање земље као и решетку за |
јом од „порте“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} А ученици Радишним, у гомилицама, чекају, ка |
љним сјајем твојим пренели и многе мане унутрашње, на штету не само кесе наше него и наших наро |
ао најуређенији европски расадник.{S} И унутрашњост школина је сад много другојача.{S} По ходни |
и и име твоје.{S} Нек се и деца твоја и унуци твоји поносе делом руку твојих и неуморности твој |
можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, д |
ва, још је жива и забаља се с најмлађим унучићима и малим Даниним ученицама.{S} Даница пуни пет |
ажи слободно!</p> <p>Даница подиже очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима погле |
ишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко к |
ети народној и благостању нашега народа уопште: онда захвала за то припада у првом реду племени |
пажње обратили сточарству, воћарству и уопште земљоделским пословима, јер су они и за вас и за |
своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} |
камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> може да се вуче на овоме...“</p> |
ијаило.</p> <p>— То ти нико и не тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p |
к урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не допада, што |
ледам само своју школу“...{S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за |
S} Само да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти н |
а је руком брано и добро <pb n="386" /> упаковано.{S} Њихове су калемаре звала и околна села, д |
на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћи само оно, што |
ли Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет истоку!..{S} Шта је пред |
данпут чује, и направи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме што је чуло од п |
ода зла се чувати.{S} Радиша је највише упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ |
и; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па каква је онда то |
теље на њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио друг |
" xml:id="SRP19102_C1.1.1"> <head>1.{S} Упис</head> <p>Једнога јесењега дана шездесетих година |
осле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорник рече: да се сваки, ко хоће у |
имао да се стара ни за нове клупе ни за упис нових ђака, него просто да продужи лањски рад.{S} |
ца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је |
SRP19102_C1.2.1"> <head>1.{S} Одлазак и упис</head> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега дана били |
кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директор упис |
да им и она каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе |
} Радовану би мило не само што директор уписа Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, |
и мудре речи и осмејак. „Е, лепа је као уписана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безазлене за |
> <p>Овако је трајало скоро до подне, и уписано их равно тридесет, све одраслијих од 9 — 12 год |
да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да се сутра спреме па да дођу у ш |
као и у већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен |
је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао у Радишу и с |
дован прво одведоше децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да седе.{S} Кме |
er" xml:id="SRP19102_C3.3"> <head>3.{S} Уписивање и ручак код газда Мијаила</head> <p>Док су он |
ћи па да дођу сутра.{S} Онда је настало уписивање нових ђака за први разред.{S} И сад је Радиша |
ош додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“</p> </div> <div type="chapte |
е и њима рече, да они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а |
лили: колико ту земље треба преврнути?! упита Миљко.</p> <p>— Ми знамо како се гради и градићем |
а слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с чуђењем послужитељ Груја.</p> <p>И сви рекоше п |
у путу креч највише опекао по недрима, упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шали одговори: |
Загорици.</p> <p>Кад се „збор“ разишао, упита Миљко Радишу.</p> <p>— Како ти се ово допада, гос |
— А примате ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p> <p>— Примамо! одговорише опет сви.</ |
у вашу?{S} Колико ћете тражити од села? упита их Миљко.</p> <p>— Ми од села ништа не тражимо.{S |
n="269" /> <p>— А која вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу |
имате ли, браћо, поклон газда Мијаилов? упита кмет Миљко.</p> <p>— Примамо, примамо, одговорише |
</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— Пре ти, господине; ти си стар |
де секретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упита министар.</p> <p>- Отуда што сам читао све извешт |
ци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово, господине, шт |
мо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здрављ |
и било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем, како да не познајем |
цо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; знамо сви како се гр |
е ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p> <p>— Господине, како ти наредиш.{S} |
ене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а |
тији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Кога год хоћеш, рече Тома.{S |
— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— Добро, господине!{S} И то треба |
мо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је и одм |
му леђа.</p> <p>— Је л’ не даш изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> < |
ши, да је и он испросио!</p> <p>— Коју? упита га Радиша.</p> <p>— Ону, удовицу, Станојку! одгов |
p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па причају људи, да сте сагра |
ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша. „Није,“ одговорише готово сви. „Па, шта с |
дговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи управише на Немирка. |
лим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb n="198" /> на оно ви |
оже и по неко дете тако да се изметне?“ упита Радиша. „Може, господине.{S} Има како паметних ро |
да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Радиша. <pb n="74" /> „Могу, свуд, господине, цео |
04" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко |
ше готово сви. „Па, шта сад да радимо?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} До сад Радиша ни једн |
и други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После подужег размишљања је |
етан није знао шта да каже.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да |
ко позвао сутрадан, да му ово саопшти и упита је ли задовољан, Тома је скинуо капу и само пониз |
сврати њој, да се представи капетану и упита за своје „место опредељења.“ Капетан га прими леп |
ко хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди |
ад прође и десет, Радиша и по други пут упита пандура, је ли га пријавио, и он рече да јесте и |
јих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њину ш |
ле људи“...{S} Најпосле се договоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча |
продужној школи</head> <p>Идуће Недеље упитали су велики ученици Радишу: зашто их је одвео на |
ји су испросили, и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> |
— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље походилац.</p> <p>— Спава он добро, но м |
васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава него подивљава...{S} Избацимо све ово и врат |
отом и благошћу у срцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љубљење бадња |
јим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати, и неће привлачити децу себи и школи па от |
ле опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у мој дар па да ме не зовете ни на какав кулук? |
ели родитељи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам сати,“ него је с |
и, магарче!“ И леже и овај кукавац, сав уплакан и од жалости и од страха.{S} И он трпе, и кука, |
а време одмора дотрча један немирко сав уплакан и стаде се тужити на друга свога Марка, што га |
веш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену разговор на друго и запита га, докле |
се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{S} Ето, и сад ми заигра....</p> < |
се Радиша није толико ни изненадио, ни уплашио, ни обрадовао, ни застидео колико сад.{S} И јед |
несе клубе и поче да огледа, како ће да уплете први ред, да ли просто или с преплетањем; и нађе |
о минута били су при врху и Радиша опет уплете последњи ред с преплетањем а крај утврди концем. |
је молитва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам воштаницу, савије је у котур, запали и преле |
ве тачно, по мери и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразличније начине па после |
х у почетку овога нашао за потребно, да упозна децу с великим словима и рукописним и штампаним. |
, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животиња, биљака и минерала у околини.{S} А |
унањем, него с обичним разговором, ради упознавања с децом, и онда да им каже, зашто су дошла у |
ужба необично много чинила и Даници, за упознавање са селом и животом сеоским, и Станики а прек |
за познавање села свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се |
правилније и лепше.{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљикама и како се ради с њима, п |
и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с једном справом, Радиша нареди <pb n="136" |
тву, није остала а да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије ученике, показавши им барем |
“ и у кућу своју.{S} Тако се поступно и упоредно поправљало и усавршавало све.{S} А да је у ово |
што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из рачуна је последња десетица исечена на |
најпре дошле на пијацу чаршиску.</p> <p>Упоредно с воћарством Радиша је желео да се шири и пчел |
агу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навик |
по један пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила камења, и Ради |
да се одмах од ње учини не само огромна употреба у месту, него се прочује и по околини и на стр |
војске Милун Стеванов, онда се израда и употреба камена разви још више.{S} У то доба Французи с |
набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он |
учинио овакав распоред: да све три собе употреби као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, |
изводе загоричке, остане у селу и да се употреби на друге привредне циљеве.{S} И на саборима је |
ном камењу а највише о кречу и огромној употреби његовој.{S} Деца су једва чекала да им се испе |
а сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, о заједничкој ште |
лати савршенији, и у раду је много више употребио природне силе, којима је заменио своју и живо |
ву још нашао, како се у плетарству може употребити и слама, која и како, зуква, рогозина и тако |
о ваља проучавати природу, познати је и употребити силе њене.</p> <p>Према овоме, ништа не вред |
о сваки може <pb n="171" /> направити и употребити у својој кући.{S} Зато је најбоље, да и ово |
изобиља, само је ваља умети спремити и употребити.{S} И грехота би било затворити очи и код ов |
ен и празноверан; и ваља му само тај ум употребити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb |
гаљ, који се свуда по машинским радњама употребљава и добро плаћа.{S} А четврто су разне руде: |
овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радионици у Немачкој је виде |
а своје и сад се у целом свету место ње употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо цре |
<p>И ниједна машина и алатљика, која се употребљава у пољопривреди и домаћем газдинству, није о |
им је онда <pb n="312" /> казао, где се употребљава и изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ва |
мо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљавају одмах онаки какав се ископа, него се теше |
зато опет људи њиме и књиге повезују и употребљавају разне кутије од те хартије.{S} Сем тога о |
осподине учитељу (а до сад је ретко кад употребљавао <pb n="59" /> код учитеља ову реч „господи |
Прођоше кроз веће предсобље, које беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у ре |
и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не употребљује само у политичком смислу, да законе и уредб |
а па и коричењу књига.{S} Много је већу употребу Радиша предвиђао од плетарства.{S} Оно је већ |
о додаде: „И здрава је, господине; тече управ испод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, |
е Сунце излази и нашао сам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, г |
едоше ништа да одговоре.{S} Радиша онда управи то питање на другове њине, али и они почеше да о |
ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед на немирка, питајући га, шта он вели. „И |
дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена |
шој земљи отвори Учитељска Школа.{S} За управитеља те школе би постављен један човек, који је н |
, на сва четири разреда, врши и дужност управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S |
рив?“ упита Радиша.{S} И сви се погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S |
један или не уме или не може најбоље да управља целим народом: и зато се пожелело, да уз тога ј |
у (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на |
о целој земљи и преко својих чиновника управља целим народом и његовом државом.{S} По томе је, |
све више измиче и остаје да заповеда и управља машинама.{S} Само да уђете у једну Фабрику или |
Народ мора доћи до свога права, да сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и кметов |
ило туторства; народ је дозрео да собом управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овде дана |
врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више д |
роду, па нек <pb n="348" /> он слободно управља собом.{S} А рат тиранији и данашњој бирокрацији |
огао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином својом што се зове „небо |
да бирају по неколико људи, који ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у з |
долази опасност, да непросвећени народи управљају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио св |
бро и имао да каже о овој новој науци о управљању земљом и народом.</p> </div> </div> <pb n="35 |
е да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p> <p>После овога „одмора“ уђоше опет у школ |
омогоше и деца.{S} Радиша је обилазио и управљао, и за неколико часова цело је двориште школско |
о“ и за „народ“, и „народ“ ће сам собом управљати како хоће.</p> <p>Ево говора једнога апостола |
е лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> су управљене и обале њихове уздигнуте, те да се не изливај |
S} Ничије занимање није тако непосредно управљено на подизање народно из основа као учитељево; |
осленика државних или народних, а то су управни или административни, за које треба спреме као и |
ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису знали.{S} А |
енских и лекарских списа и новина.{S} И управо за ових тридесет и неколико година ништа ново у |
е чарапе, везене вуницом, па не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима |
ду у старији разред.{S} Тако је ово био управо довршетак прошле школске године, а не почетак но |
н саставити и владу „своју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „госпо |
еба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И проповедаху: „слободу штампе |
не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећеније мањине.</p> <p>Зато |
и, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбини него пар |
превио свежњић сламе па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрестано додава |
о упредено да увије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло |
ме па му је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрестано додавао по мало сламе, п |
два, Радиша је показао, како ће онај то упредено да увије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А |
ле, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа друго |
да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело за један растегљај или два, Радиша је показао, к |
Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на њега.{S} Он се мало прибра па реч |
гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиш |
столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Гру |
и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче извојеване слободе!.. |
се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивање њихово.{S} Уз ово <pb n="367" /> Радиша ј |
кој умешности Радишиној, да сваку ствар упрости <pb n="317" /> и учини је занимљивом, ово друго |
{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима те да је носи на леђима као војници и показа |
аљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и |
ручио је семе од белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад га је добио, поступио је т |
дужине; и оно му одмах пошље, заједно с упуством како да ради.{S} Радиша је тачно поступио по т |
д ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарству може употребити |
и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином престављала за ручак и вечеру и пази |
и кад га је добио, поступио је тачно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво р |
казујем, како јој је он врло радо давао упута и како је свако њено питање једва дочекивао.{S} О |
уге стране?“ запита један.{S} Радиша се упути и на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њег |
једва дочека и напише Радовану писмо и упути га на некога познаника свога у окружном граду, гд |
да умемо; и није пропуштао, да их одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> </div> </d |
справу.{S} Радиша се само постара да их упути, како да рукују њоме те да не потуцају ноге, и пр |
што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају |
ушао у порту и оном се стазом од капије упутио старој школи кроз читав шпалир народа и с једне |
м и радионицу за друге радове ручне, те упутио омладину промишљеном раду и дао основу за многе |
ви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око шк |
мео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оп |
ди.{S} Радиша је тачно поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред |
да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, домишљање и утакмицу у свему што се |
школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше школе, |
х слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала адре |
тнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туц |
парничари не одљуте.{S} Па и онда их је упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, не |
ек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у да |
допустио да свирају него их је у томе и упућивао и показивао им, како се праве свирале, гусле и |
то пратио.{S} Радиша им је захваљивао и упућивао их Груји, да тамо оставе.{S} И не може се спор |
ане он намести, а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће |
у је сузбијати по постојећим законима и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народн |
тана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад су и ово свршили, |
Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, упућује их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било гот |
о <pb n="385" /> молитва, која се из ње упућује Господу за добро овога села и свега народа наше |
прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се користи лепим временом и |
! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држању главе, писаљке и таблице и |
; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачније посматрају природне предмете и поја |
ујући га како што да уради, и с Грујом, упућујући га како да направи ногаре за стругање дрва ду |
диша <pb n="86" /> је провео с Милетом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, упућујући г |
} У веће се столарске радове није могао упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не |
бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире двориште.{S} Каза им и одакле земљу да |
школе попођена каменом, посута песком, уравњена свуда једнако а права као стрела; а таква иста |
И друмови су изврсни: насути, набијени, уравњени, да се по њима и по киши и по снегу иде као по |
ли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњено место за нову школу, где су се већ издизале ве |
адиша запазио, да двориште школско није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити непри |
у бачену с горње стране зимљишта кад је уравњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавно су мл |
иве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изаб |
воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњују земљу, где ће циглу да простиру и тако даље{S} |
ше и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у детињству ишли у шк |
живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И ми с |
{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Г |
вео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога распуста, а тако |
сам <pb n="49" /> не би могао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, не |
и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
огодити, да то нико други није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом гра |
вео с Милетом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, упућујући га како да направи ногаре |
јстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одговори мајстор Милета веом |
44" /> и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће |
што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с већим ће ус |
е разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" /> и много брже, те се све на време у |
{S} У тим друштвима не само што се више уради, него се сваки навикава на попуштање, споразум и |
ања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, он |
(Показује).{S} Ево свакоме, и сваки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Са |
ужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, оставивши ширине толико да два |
уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавршено.{S} Њему само треба више разумевања и |
ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књи |
аког учитеља!..{S} Зашто је овако власт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: |
и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче и паметније код својих кућа, ви сте н |
дити онолико и оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p> <p>Све су ово крупне тешк |
верују, да су све то они створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило време |
ените горе. (Надгледа, јесу ли сви тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је лишће с ј |
и предложише, да разгледају оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што |
адили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа је пуна и одела и свега што тр |
ве угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете од школе, него д |
т овим приновама рече: „Да и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви |
, да се тако наспе и земљом.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте стране.{S} Изгледало |
проширења градине, Радиша је ове године урадио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке св |
..{S} Тако је мислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и |
ричати само шта је Радиша у овој години урадио око школе.</p> <p>Одмах морамо споменути, да је |
ћу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим, упаде Крсман: — а |
о, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одговарао овако:</p> <p>— |
поштује дрво.{S} И да ништа друго нисам урадио, само што сам успео да унесем циглу, цреп и креч |
, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом |
је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележио коље |
и Радиша је мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је з |
ом, па поче други ред.{S} Овако је исто урадио и с другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} |
S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Шта |
ођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да ради |
аучили, да што научите паметно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поре |
, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, да се не обрукам!.. |
апији.{S} Онда је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, д |
о полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} За ове је људе и ово добро. |
да гледам шта се од тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помисли |
траје.{S} Може ли он сада за један век урадити онолико и оно, што су други народи урадили за п |
S} А у таквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни за здравље, ни за нави |
део, да без нове школе он не може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао ми |
се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, |
еда.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видох, господине.{S} Р |
она <pb n="53" /> увек чиста, уређена и урађена, особито оно одељење где је цвеће.{S} А највише |
А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како си спавао?{S} Ти си и гладан — ништа си |
пријатније од овога.{S} А своје јутарње уранке проводио је највише у градини школској, где би д |
бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа са за |
е само у политичком смислу, да законе и уредбе доноси сам народ преко својих избраника, него се |
ише вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне и општинске, и <pb n="47" /> не врше се |
ву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњ |
те је сад морала поново да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске |
правити план <pb n="205" /> како да га уреди.{S} Прво је на средини направио један круг и река |
ш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште |
чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је |
ућио школовање све омладине овога села, уредио сам градину школску, те од ње створио мали расад |
да остају за до године.{S} Ове је сада уредио све по два, увео их у школу, распоредио по клупа |
то нису примљени.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео у школу, распоредио их по клупама и казао |
ке све је мирисало.{S} Радиша је најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ов |
Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за време поста свој деци за ручак и кува |
и ђаке своје с леве стране до катедре и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, да се муш |
месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрст |
учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: |
четири!..{S} Колико има четворака?..{S} Уредите по пет!..{S} Колико је петица?..{S} Уредите по |
ите по пет!..{S} Колико је петица?..{S} Уредите по шест!..{S} Колико је <pb n="139" /> шестица! |
!..{S} На колико места има по две?..{S} Уредите све по три заједно!..{S} На колико места има по |
!..{S} На колико места има по три?..{S} Уредите све по четири!..{S} Колико има четворака?..{S} |
да се све по десет оставља на клупу). „Уредите на клупи све по две!..{S} На колико места има п |
иши овако: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, |
е изостајете од школе, него да долазите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља доб |
дити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, за које мушка рука не прија |
ри, он је — старац.{S} Радиша је истина уредношћу у животу и умереношћу у свему очувао своје зд |
те им је она <pb n="53" /> увек чиста, уређена и урађена, особито оно одељење где је цвеће.{S} |
оје и мислио је у себи овако:{S} Збогом уређена земљо!{S} Збогом срећни и напредни народе!{S} Ј |
и.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S} Одрасли су још долазили и марљиво слушали с |
обро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике могло више ути |
од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, да питомци њини из њих износе |
н ревизор још видео и градину школску и уређење њено, кад је походио и собе где је почетак ради |
Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме селу, и пре но што је држава наша |
ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога малог интерната било је сасвим просто.{S} |
кад је Светозар Марковић у истом месту уређивао „<title>Јавност</title>“.{S} Већ и само име ов |
омисли Радиша у себи, па запита: ко ово уређује?</p> <p>— Ми, све три, одговори Даничина мајка. |
и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село Загорицу и лети |
па онда учитељева гласина проломи овај урнебес:{S} Доста!{S} Граматику!“ И за час се досадање |
тања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним особинама дечјим, онда ће наш утицај бити слаб |
како ће да измири принцип природности и урођености с принципом прилагођивања и васпитања.{S} Је |
то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и ка |
ри у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А |
савршавање у самоме раду.{S} Што год не усавршава рад и живот човеков, то не усавршава ни самог |
не усавршава рад и живот човеков, то не усавршава ни самога човека; а што усавршава ово двоје, |
народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини <hi>преко омладине</hi> |
а човека; а што усавршава ово двоје, то усавршава и човека, и обрнуто.</p> <p>На првом месту ов |
то не усавршава ни самога човека; а што усавршава ово двоје, то усавршава и човека, и обрнуто.< |
, да се не стиди рада него да се у њему усавршава што више може: онда ће се даровитост његова п |
оговарају како што боље да поправљају и усавршавају и што више да разгранавају свој рад.{S} Јер |
ако се промучио годину, две и три дана, усавршавајући се, поред своје струке, и у овоме.{S} Али |
тајали са својим послом, него су га још усавршавали и повећавали, а поред њих дошли су још и мл |
ако се поступно и упоредно поправљало и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да |
кући; само то да улепшавам, поправљам и усавршавам.{S} Ту ће доћи и славске, и свадбене, и јуна |
а нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи самим „знање |
ога развитка телесног и душевног него и усавршавања у раду и спремања за савршенији живот.{S} А |
, несавршено, али изврстан материјал за усавршавање и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја шко |
способност за живот више и подобност за усавршавање у самоме раду.{S} Што год не усавршава рад |
тивно, несавршено.{S} Напредак је у <hi>усавршавању себе и свега свога</hi>, а није у примању т |
у животу не може, и само се радом може усавршавати живот људски.{S} А радом се опет развија и |
како је у тога напреднијега света и то усавршено.{S} Онда је рекао у себи: е, па онда није чуд |
елео и да га умножи и да га модеризира, усаврши, поправи.{S} Зато је у радионици школској, у ст |
ивно и ваљало га је само модеризирати и усавршити, унесавши у њега више правилности, лепоте и р |
ерећују и много се не сварује, те се не усваја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се н |
иша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таблице и |
у па оне не даду да се павита осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини |
; а надам се, да ће и господин министар усвојити мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте |
„чираку“- с „мумаказама“, којима често „усекњују“ свећу.{S} Изгледа му нешто хладно, мрачно и т |
отово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа донела собом и |
реп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од поречкога црепа!</p> <p>И |
А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и жи |
росто и весело; а ничега извештаченога, усиљенога и намештенога.{S} Зато су и деца њихова била |
чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио се, уста, устукнути, умукнути...{S} Дете ви! |
ради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико пажње обрат |
, пишући сваки дан и пре и после подне, ускоро успео, да ону правилност и лепоту у рукопису код |
ђе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и за старијег ђака новајлиј |
аслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и прошле годи |
даље{S} Тако загоричка штедионица поста ускоро нека мала банка не само за јевтину позајмицу нов |
елу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потреба, да код куће има не са |
н и песак.</p> <pb n="228" /> <p>Али се ускоро увидело, да у Загорици нема каната за песак, те |
еби је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>После једнога сата Радиш |
дравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо мора |
сте младице потоње живе ограде, која ће ускоро заменити Томин примитиван плот.</p> <pb n="207" |
ead> <p>Јесење после подне је кратко, и ускоро поче и Сунце да се примиче заходу, и долина у ко |
, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега |
да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шуштање, клопарање и стругање. „Ево ст |
ужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последње дужности осло |
се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки мали инжињери и да ће сваки од њих |
иштва и безразложним сечењем и трошењем ускоро понестати; па је зато желео, да одомаћи једно др |
а набавку пољопривредних машина.</p> <p>Ускоро па се загоричани прочуше као највреднији, најпре |
ристовој укратко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је целе године |
је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и кр |
узроком задруге све више растурају, те услед тога наш свет сиромаши и не може да учини за свој |
сти, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала селу што је марило и отв |
ајима, после тога вежбање у тим радњама усмено, напамет, те да се са задобивеним представама и |
и све врсте рачунања до сто очигледно и усмено, па су онда направили онако и стотине до хиљаде |
S} Радиша му је објаснио, да деца умеју усмено, напамет, да рачунају и без таблице, а до писмен |
онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и помогну се њоме.{S} |
рече, те се белела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је |
Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра |
времену била та, што су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле |
ем или правилним просвећивањем народним успемо, да препородимо народ свој: да појми положај сво |
а привреда и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да се поправи пољопривреда и сточарство, да с |
х је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да се то прогласи за општинско, и да нико не сме |
ништа друго нисам урадио, само што сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста |
и сваки дан и пре и после подне, ускоро успео, да ону правилност и лепоту у рукопису код деце п |
предрачуном, и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је |
јразумљивији који развија, даје најбољи успех.</p> <p>С одраслима је све брже прелазио, без око |
немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толико, колико она трудба да се до њег |
ри, који су онако огроман труд и сјајан успех показали при грађењу школе загоричке, нису ни пре |
3"> <head>3.{S} Село Радишино</head> <p>Успех се Радишина рада не види толико у школи колико у |
ању камена, као и прошле године.</p> <p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, |
је записао оваку оцену:</p> <quote> <p>„Успех је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у |
нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
ироде, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, и д |
радости у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један |
> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, јер није главно с какв |
ише ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што је могао!< |
о само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опажало на здрављу дечјем, јер |
{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом није било задовољно, и она је расла све више.{S |
ме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да поради.{S} Зато навали, да иде на ст |
чки не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављу дечјем тако и на у |
али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{S} И тако ће сведочити собом и казивати |
ви и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево доказа, да је у здравом телу и душа не |
ледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли о сваком ученику посебиц |
, обзирност и послушност, а то се веома успешно постиже у заједничким покретима по команди.{S} |
предна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи, загоричка је школа била сада н |
же — све ће се заборавити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити |
ла, да се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивање њихово.{S} Уз ово <pb n="367" /> Р |
робуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди га па рече: „Радо, сине |
толица високе четвороножне с наслоном и усправили чељад, изградили постеље (кревете) и подигли |
Сад спустите крижуље више табле, па се усправите! (Прегледа их како седе и поправља их).{S} Са |
ко вратите и сагињите напред! — Опет се усправите! — Сад се накрећите на десну страну колико го |
а по три прста обе руке земљу и опет се усправљају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и су |
ханички саже, узе перо и потписа, па се усправљајући рече: „Потписујем, господине капетану, и п |
Које је тање а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено?..{S} А знате ли, које је |
ју, он им је рекао да оставе и да седну усправљено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да вам прич |
ремеж толико савлађивао, да је подметао усправљену писаљку под чело, те ако задрема, да се убод |
ће полошке, с равном страном горе, него усправно!{S} Радиша намести једну плочу полошке, као шт |
дубоко, намештајући га не полошке него усправно, да му тупља страна дође горе.{S} Онда тако до |
миџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да пазе на све до ситница, к |
ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут је Радиша само запиткивао за које шта: за поједин |
очигледност, експерименат и разумевање, усред механизма и бубања напамет по осталим предметима, |
ничког рада долази и још једна нова.{S} Усред божићних поста Даница је обрадовала Радишу, да се |
ица увек има довољно и најлепше воде; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто та |
и, толико потрошили па ништа!“....{S} И усред тога исмевања и жаљења о Св. Томи дође преко капе |
или пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе више |
за друге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „Господине, опростите н |
ла по једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и каме |
око одскочио.{S} Звезде су трептале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну |
И ништа више у животу човековом не може усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу |
и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо <h |
</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио се, уста, устукнути, умукнути...{S} Дете ви!..{S} Тако може |
hi>жаба</hi>?..{S} Нађите јој очи!..{S} Уста!..{S} Ноге!..{S} Колико има ногу?..{S} Треба ли де |
ге?.,.{S} Реп?..{S} Уши?..{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{ |
ј глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А пр |
вади из зида, па да се намести тако, да уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а р |
хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе перу после свакога јела; да собе где једу и |
шко и женско, опет су мајци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада причекати док н |
личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу |
кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очува |
да дођу својим мајкама, да мало оквасе уста и засладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују |
S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да поз |
ли дете).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као у тестије него широка.{S} По варошима је |
треба.{S} Радиша је одмах тачно измерио уста на пећи за врата и обим округлога отвора за чунков |
аница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рек |
и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује најпре?..{S} Које слово ва |
је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од |
видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима |
оћу, мама!</p> <pb n="271" /> <p>Радиша устаде, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо |
лу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и |
и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јунаштва, деца су се чисто поно |
ник устаде и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта |
d>4.{S} Потребне поправке</head> <p>Кад устадоше с ручка, одоше на извор.{S} И Радиша није мога |
сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S} Зато и Ради |
а, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се т |
а самога, за учење, за науку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а посло |
еле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и козама и милов |
реши, рече једноме да одговори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта |
вакад онај што говори нек устане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n |
</p> <p>— Спава он добро, но много рано устаје, једва ја уграбим да устанем пре њега, да му исп |
еците:{S} Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, помози!...“) |
ан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само Раду штеде; нека га, вел |
дио по клупама и казао како да седе, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n="279" /> как |
у години.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улаз |
о и још десетак дана, докле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам |
нгубила у школи.</p> <p>Даница је дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба |
свој најузвишенији посао.{S} Рано зором устала је Миљкова домаћица и сва чељад, особито женска, |
<p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само Раду |
е и сами видети колико су истрајности и усталаштва показали ти млади радници наши.{S} А кад смо |
ла своје послове по кући и око куће.{S} Устали су и Миљко и Миладин и седели у кући поред огња. |
али и поседели више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Још за ручком донеше Радиш |
ела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили и изашли у двориште.{S} А < |
талим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио коња и гото |
памети као ове ноћи.{S} И кад су ујутру устали од спавања, изгледали су необични.{S} Али је убр |
ледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше |
јмилија шетња Радишина свако јутро, кад устане, била је по градини школској, и сваки пут се нал |
јећи...{S} И свакад онај што говори нек устане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да |
много рано устаје, једва ја уграбим да устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он угр |
од сав посао своди на међусобну грдњу и устани ти, да седнем ја“.{S} То није права политичка бо |
у школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећи...{S} И свакад онај што говори |
у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да |
рите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву и прекрстите се!..{S} Рец |
ре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже |
учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устаните, погледајте у Св. Саву, прекрстите се и опет р |
дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато устаните сви!{S} Прекрстите се и реците:{S} Боже, помоз |
ли државу и све државне и опште народне установе, онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач |
} У њега су још веома ретке благотворне установе пошта и телеграф.{S} У њега су и куће раздалек |
од ње створио мали расадник за околину; установио сам и радионицу за друге радове ручне, те упу |
вештеник.{S} Радиша сад и њима рече, да устану, да погледају у Светог Саву и да се прекрсте па |
ље.</p> <p>Уђе и Радиша и рече деци, да устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ П |
S} На свршетку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Нем |
е на своја места, Радиша рече најпре да устану, да погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и |
, надзорник устаде и каза деци да и она устану, устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много |
.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих.{S} Настаје поново с |
ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} Ти си претека |
гледало му је ведрије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдарице, обуо се и умио, па је от |
ђаци и „мајстор“ Милета.{S} И Радиша је устао рано и наредио да изнесу све његове ствари у докс |
народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} |
ао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима.{S} Домаћица М |
боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим освежен.{S} Ово јутро изгледало му је в |
ислима Радиша заспао.{S} Кад је у јутру устао, наредио је Груји, да отвори све прозоре на школи |
затече у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се д |
бији су падали сви кабинети, који су се устезали да објаве рат Турској, док најпосле не дође ми |
стргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“ па се надула и препукла: он |
ко, зелена јабуко, где си расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргнута на К |
ухо, увући, ушао, уско, умио се, уста, устукнути, умукнути...{S} Дете ви!..{S} Тако можемо да |
оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спојен |
свима одељењима, сем своје собице, био уступио столару, који је био изишао, да врата, прозоре |
колу наш уважени комшија и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако |
лаве, овако! (Показује).{S} Сад се тако устурајте назад! — Сад се полако вратите и сагињите нап |
иту, и то готово без грешке, ревизор је усхићен завршио испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам, б |
је њихов упућен на мишљење, домишљање и утакмицу у свему што се може знати и умети; а све као у |
их није хтео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{S} Исто је тако на време био набавио |
аљало помучити, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И за неколико минута били су при врху и Ради |
да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, на којима су дршке, те да се он |
е треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и колико ће |
амење, које ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило |
плете последњи ред с преплетањем а крај утврди концем.{S} Простирач је већ готов, само га је ва |
ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на „Читанчицу“, тражили велика слов |
итање разних одабраних књига само га је утврдило у томе, да је тај свет доиста измакао далеко о |
ад је дошло време расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а |
н данас да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао према потписано |
ики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио главни нацрт зграде и величину појединих одељењ |
ву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је имао је |
платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстор |
селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се у |
а овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необичном |
p> <p>И Радиша се данас задржао само на утврђивању главних појмова, до којих су му ученици у св |
за нове.{S} И опет је најпре понављао и утврђивао оно што је јесенас прешао па је онда ишао даљ |
да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати предрасуде.{S} Зато му шаљиво и неодређено о |
а, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио, најб |
ан — ништа синоћ не једе.“ Радиши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Даб |
!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакшавале бол, под којим се с |
и су најмилије лице и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И |
него тиме, да више њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега да |
ставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и поврати нам нову снагу за нов |
а изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише му је на срцу лежала загоричка но |
еду, да на њега учини необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S |
чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај геометрије почео се опажати и на имањима, јер је |
ајима сеоским и почела свој благотворни утицај културни на село.{S} И Станојка је збиља и заслу |
или искорењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограничила само на посматрање и познавање |
о дете у школи, опет је њен благотворан утицај у њему почео знатно да се опажа.{S} Прво, чистот |
урођеним особинама дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да по |
и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али |
кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> <p> |
ко тежак, али му по важности и величини утицаја на културу и живот људски мало има равних, и ве |
е заливати, плевити и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће се само....</p> </d |
и врелим изворима, о изворима обичним и утицају шума на њих и онда наставио разговор о томе, ка |
и његовој вредности, о кречу и његовом утицају не само на зидарску технику него и на здравље, |
бито земљораднику.{S} А о цигли и њеном утицају на живот човечански, о црепу и његовој вредност |
те да стигне другове.{S} И ово је добро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, |
, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном потребом сваке живе душе |
рнатско, те да се на ученике могло више утицати, и да су они сами имали више времена за учење.{ |
ржавницима!{S} Свима је њима овде лакше утицати на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља јо |
оје је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуше и добар све |
се чинило, да ова наука највише може да утиче на <hi>дела</hi> људска: да људи чине добро, а од |
оли монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи с |
велике ученице и да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, особито у одржању ред |
лакше за варење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале напојнице |
.{S} И тужна запевка, која се мало била утишала, сад је поново одјекивала по брдима и дубравама |
и уредио их по гласовима, и кад се све утишало, да се мушица могла чути, онда на миг Радишин ђ |
е као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само се чује лавеж по некога пса |
оре овако: да село да Томи од општинске утрине где хоће двапут више земље но што износи његово |
алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ће пре да се дохвати струга или рендета, |
гра овде, под појасом, као да ми се сва утроба затресе, па ме неки пут и уплаши, те се тргнем.{ |
ј учитељ загорички, Радиша! рече Даница утрчавши у собу матери.</p> <p>— Па нека га, дете; ко ј |
који кад се напишу зову се слова, и ко утуви или запамти ових тридесет слова, он после уме да |
дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро |
еп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да над |
ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S} А ко |
пијете много хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете да пођете |
и може да куша сам себе, да ли је добро утувио.{S} Које је овде (на табли) <hi>о</hi>?..{S} Кој |
жите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађите ону другу реч!..{S} Може ли ко |
је нису руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му |
је ово код гусала?..{S} Можете ли то да утувите?...</p> <p>„Сад изнесите таблице!..{S} Избришит |
још?..{S} Ко још?..{S} Можете ли то да утувите?..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
својих старијих...</p> <p>Ето то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} С |
вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} Кажите о |
ош лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Најглавније је, да научите да читате и |
во дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да је то <pb n="119" /> џамија?..{S} Сад нађит |
ан камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати че |
S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на реку, да се умију, и посл |
бијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{ |
ц за ударцем сипао је докле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: „Доста.“...{S} Овака |
ку и да ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости добрих загоричана не беше краја.{S} И о |
чимо на тетребе, за које причају, да се ухвате за кике, па се вуку и онда, кад ловац дође до њи |
го брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад |
не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже му је па пусти; и она му паде |
зиме.{S} Радишу још дуго није могао да ухвати сан.{S} По памети су му се још врзле поједине ми |
адмећу ко ће где лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више |
потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео ј |
обу за двадесет гроша месечно, па сваки ухвати по једно ћоше и намести своје ствари.{S} Сваки ј |
ла и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихов правилан облик.{S} Онда се цртање продуж |
а збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, добро |
к напред!..{S} Окрените се напред!..{S} Ухватите се за руке!..{S} Пођите до капије!..{S} Добро. |
жимо речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио се, уста, устукнути, умукн |
та полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Вла |
ка, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена преко лета само се заигравала и полако примица |
е да се у њима још зарана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и |
овога Св. Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља |
аго онима, који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће напредо |
премају за учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па после да иде |
још један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле виде |
ге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци нај |
о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила |
су учили напамет, нити им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем |
а, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге наук |
и дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су долазили они велики |
а и по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у попове и калуђере.{S |
ем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, господине, све теже онима, |
ди и људи, који не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, него остају у тами и живе о |
од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да < |
отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да не б |
и сви они народи, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они живе |
, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се извед |
ње умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују мно |
нпут.{S} Сад идите на место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за |
ени! — На лево! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која стр |
а вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте нау |
живи.{S} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мој |
{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној |
подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној старој шко |
како у њима да живе.{S} Од њих и данас уче, како да привређују у свему, како паметно да штеде |
ва, или докле он не дође; свештеници их уче како да се владају, да се воле и помажу један друго |
лне паре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав п |
један. „Као роса!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у |
аборима је милина била видети ове умне, учене и школоване младе загоричанке у чисто народноме р |
не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали |
ају, да се воле и помажу један другоме; учени економи како боље да обрађују земљу, те да им виш |
за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би били мно |
чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу |
они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош ни |
школи напредовале вештине, јер је сваки ученик у школи седео угодно и свакоме је свака грешка м |
У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Погледајте у слова код цркве!..{S} Шта је о |
рење, да се ове године не прими ниједан ученик за први разред и да се ова, школа не затвара до |
{S} И одељење Даничино рачунао је са 30 ученика, и тако је израчунао, шта им треба за целу годи |
не као привремена и у њу је примљено 30 ученика, колико је могло да стане, и сви су прешли у ст |
а калеме.{S} Зато је гледао, да свакога ученика обучи овој вештини и да свакоме даје из градине |
, добре су се стране овога малога броја ученика и негомилања разреда огледале јасно и у великој |
нолико јексера у зид по реду колико има ученика, па им рече, да стану у ред пред школом, где је |
ош што привреди око школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да они помену, јер је калд |
је, као што видесмо, још првих дана од ученика направио мале калдрмџије и мале баштоване.{S} О |
ово гомилало и других питања од стране ученика, на које је Радиша јасно и пажљиво одговарао ув |
решли у старији разред.{S} Па како више ученика не може стати у учионицу и како радови на подиз |
ао мраморни стубови.{S} Преко градине и ученика својих Радиша је увео и ланац у воћњак, те су з |
ао је и Радиша школи само с неколицином ученика, чије су куће биле ту близу школе или онамо даљ |
била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да <h |
о и ја морам подмиривати и ту потребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био |
м на ово мислио, па му ова жеља његових ученика добро дође.{S} Одмах узе конац и учини све што |
преноћио на доксату; а тридесет његових ученика сад је, први пут од како је Загорице, причало о |
ученицима походи кућу једнога од својих ученика и да му том приликом сваки за спомен засади или |
.{S} Да почнем од себе, па преко својих ученика и познаника.{S} Да хватам познанике.{S} Да прим |
моћ, коју је желео да развије у својих ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику пажњу.{S} |
селима.{S} Један од оних првих великих ученика Радишиних отворио је и стружницу у најближој пл |
јам „глас“ навлаш је избегао, код малих ученика, јер је тежи деци за разумевање.{S} Кад су овак |
нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, нарочито због |
г поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“...</p> <p>Онда приђе Радиши и с |
/> и учини је занимљивом, ово друго за ученике његове било привлачније.{S} Осећали су, да им о |
хватам познанике.{S} Да примам и њих за ученике.{S} Да почнем с писменошћу као најпотребнијом п |
ани, а уређење интернатско, те да се на ученике могло више утицати, и да су они сами имали више |
опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад им се каква младица или калем не |
„гимнастике“ било доста, Радиша позове ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их оста |
о, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онда је код свих само те године накалемљено ил |
ди са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу |
какву параду, него је просто превео све ученике у старији разред и казао им кад да дођу у школу |
није с њом упознао ове своје одраслије ученике, показавши им барем слику њихову.{S} И учинило |
хартије и на њему поче записивати своје ученике.{S} Записивао их је само привремено: име и през |
јер је Радиша много боље познавао своје ученике, а они су опет били много слободнији и више су |
м.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о школи, шта њој треба и шта ће он |
} Радиша је пак желео, да не само своје ученике, нарочито ове велике, обучи како се што калеми, |
ло и купалиште и пливалиште за Радишине ученике и велике и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша |
кува теј од зове и липе с медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се посл |
ћу и то, зарицао се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> <p> |
азном дрвећу <pb n="244" /> преслишавао ученике, да ли су добро ово запамтили.{S} Калемгранчице |
успеху.{S} Наставници су могли о сваком ученику посебице да воде и наставничку и родитељску бри |
а старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си толике науке, па как |
је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра |
а удела, те је преко својих познаница и ученица много учинила, да то буде више занимање сеоског |
чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих развија укус само за домаћим израђевинам |
азао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршила основну школу, |
е с најмлађим унучићима и малим Даниним ученицама.{S} Даница пуни пету десетицу, а Радиша је од |
с о томе, и пружио их ученицима особито ученицама на читање.</p> <p>Радишина је крава дуго била |
чније, које је највише гледала Даница с ученицама.{S} Кошнице су испуниле онај простор између о |
два дочекала, да после и она има велике ученице и да преко њих све више утиче на поправку у кућ |
, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћице.{S} И колико су мали нап |
а и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Даничине, да сваког дана буду друга јела и да о |
мајстора по варошима.{S} А Даничине су ученице уносиле новине и поправке у ношњи и оделу особи |
је обухватала и готовљење јела, што су ученице све практички имале и да виде у кујни њеној и ш |
поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заб |
ећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што |
овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше село данашњи је дан доист |
ву, прва већа направа била ђерзонка.{S} Ученици су после, особито они већи, правили за себе, а |
да им рече, да полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка |
а пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад ост |
већ постаје тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све <pb n="378" /> су више осећали, да у р |
“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} А ученици Радишним, у гомилицама, чекају, кад ће опет да |
је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у градини школској или у с |
амо да Радиша види своје село него и да ученици његови виде што више и даље од своје куће и шко |
мене...“ Настаје писање између линија и ученици поново гледају свако слово, које Радиша напише |
мпровизовао колевку за својега Милана и ученици су гледали како он ради и примали; а он се труд |
ине, који је Радиша сам направио, да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се на |
адом и дугим седењем у школи.{S} Његови ученици ништа нису учили напамет, нити им је задавао да |
е су се шетње вратили и Радиша и његови ученици много зближенији него и из оне прве; јер је Рад |
о сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови ученици дошли у школу, они су радознало загледивали сва |
марљиво прибирао и одабирао, да су сви ученици његови налазили у њима и у објашњењима његовим |
горици још нису посвршивани опет су сви ученици Радишини били дошли и најпре су трчали на „цигл |
ро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више уч |
у људском, зато су и корисније.{S} Моји ученици могу знати све науке и сву филозофију, па опет |
ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни у |
head> <p>Идуће Недеље упитали су велики ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он |
је рекао:</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што сте дошли и што волите да учите још, јер ј |
ла и јесте зарад села.{S} Радишини мали ученици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, |
ње дрва и ложење пећи, онда су Радишини ученици и то радили сваки дан.</p> </div> <div type="ch |
нове школе загоричке.{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родит |
могао замислити, с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца привући!..{S} Мал |
ј цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и затвара |
рђивању главних појмова, до којих су му ученици у своме развитку до сад дошли.{S} До одмора их |
у него и познавању биљака.{S} Његови су ученици знали готово сваки минерал у околини и умели су |
о“.{S} Кад им је вратио прописе, сви су ученици загледивали у Радишин пропис и дивили се.{S} Са |
то су га много и копирала и Радишини су ученици у првом разреду лепше писали него нечији у четв |
Познавању природе</head> <p>Радишини су ученици живели у природи и познавали су је довољно.{S} |
чене ледине свуд једнаке ширине.{S} Још ученици нису знали шта ће господин с овим.{S} Онда Ради |
ећи, па четврти, све до краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин.{S} Онда Радиша поче д |
т само слова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењ |
рна чистота, без трунке прашине.</p> <p>Ученици загоричке школе били су увек ошишани, очешљани, |
с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више приближили њему.</p> <p>После читавог сат |
осто и природно почео је овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у шк |
ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима својим и селу своме, ја сам одужио дуг свој и |
же било, да подеси понашање према деци, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће уп |
нареди Груји, да нађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупају сав коров око школе и поред н |
ника, или другога којега дана, са свима ученицима походи кућу једнога од својих ученика и да му |
м ђацима и посматрао сваку ситницу и на ученицима својим и у околини, у селу, на кућама и у дво |
ушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и више причао о културном напрет |
ојавао, да се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, обилазио заграду, поправља |
S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не и |
руге стране, на два метра ширине и рече ученицима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ сетише |
ло и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и ученицима његовим почетак буде мио.{S} Чобани протерују |
ом објашњавао и одраслим загоричанима и ученицима својим, да шуме задржавају и кишну и снежну в |
дини школској, а одатле почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз десетак година код сваке је |
е оне на нашем језику давао на читање и ученицима својим, особито онима у продужној школи.{S} И |
а се надула и препукла: онда је чисто и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко |
иле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима његовим у владању и животу.{S} И, захваљујући |
ма, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S} Милина је <pb n="360" /> било виде |
оље.{S} И ето зашто је Радиши и његовим ученицима требало плетарство.{S} А чудо је, <pb n="361" |
било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада |
јки.{S} А Радиша је код школе са својим ученицима импровизовао и једну малу сушницу, где су пос |
о место за купалиште па сад рече својим ученицима, да се најпре неколицина изују, подигну гаћиц |
заборавио, да сваком приликом и својим ученицима и својим сељанима шири поглед на народ свој и |
е ове свечаности Радиша је купио својим ученицима у оближњој механи две оке сира и десетак хлеб |
ичкој школи и Радиша је почео с великим ученицима својим Недељом егзерцир с пушком и гађање у н |
прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад још више није слушала ни у писањ |
авали и у раду Радишину с оним одраслим ученицима.{S} Само се старао, да код њих буде краћи и п |
сто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више приближили њем |
в ђак.{S} Остао је дакле Радиша с истим ученицима, и великима, да продужи започети посао и у ов |
ћи учитељ човечански Исус Христос рекао ученицима својим: „Не крите видело под сто, него га изн |
их врста, као и певању.{S} И све се ово ученицима има показивати очигледно, и они сами морају < |
са читавим ектаром.{S} Радиша се онда с ученицима и Грујом дао на посао, да га прекопа и очисти |
ко ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то изведе и у градини.{S} Најпре су побил |
ле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане учили, па онда да настави да |
њига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особито ученицама на читање.</p> <p>Радишина |
ету.{S} И свуда озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе за шта је која шк |
и, те је и то много доприносило здрављу ученичком.{S} Здрављу је њиховом извесно доприносило мн |
ароди другојаче и живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, |
рављу продужимо учење“ на крају дневног учења.{S} И чиме се год могла будити права побожност, о |
и ви можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини |
<p>Завршен је и други дан „наставе“ или учења и за неколико часова сва је Загорица знала и прич |
учити, да ће радити и на овој поправци учења по школама па преко тога и на стварању нових људи |
о жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пустио децу кући.</p> </div> <pb n="1 |
шила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не б |
м простодушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дође |
а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче |
нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи |
" xml:id="SRP19102_C1.2.2"> <head>2.{S} Учење у гимназији</head> <p>И у гимназији се тада само |
ој: мора се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Особито се основна настава мора п |
не преостане времена за њега самога, за учење, за науку његову.{S} Устајати је морао у пет а ле |
и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму В |
о.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лекциј |
коли: оне дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога страшнога човека што се зове учитељ, онога |
, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, него учење онога, што је у нама и око |
д; то су апстракције којима се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља пол |
оно што речи казују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а м |
вом што се зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се пустили кући, <pb n="21" /> да се п |
аком детету појединце.{S} За тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће |
да се одморите, па ћемо после наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли |
ше поља за рад.{S} Ето прилике за право учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Л |
лакше примити.{S} Онда тек долази право учење и то прво онога, што је најближе, најопштије и на |
вих идеја политичких, кад је чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — Вла |
о је, да то није учење самих речи, него учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} |
мо и у <pb n="189" /> здрављу продужимо учење“ на крају дневног учења.{S} И чиме се год могла б |
ак основне школе</head> <p>Настаје опет учење.{S} Учитељ је знао, да је Радиши далеко село, па |
омилицама, чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му |
group" xml:id="SRP19102_P1.4"> <head>IV УЧЕЊЕ НА СТРАНИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
да се после подне опет скупе на овако „учење“.{S} У једној малој књижици што се зваше „Земљопи |
стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања |
де ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, |
.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, ос |
, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте марили и тражи |
го и јуче.{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио д |
дао на оно, што је главно у развијању и учењу омладине и како је он то постизао.</p> <p>На прво |
ему могу слободно кретати.{S} И у првом учењу у школи преоблађују практичност и промишљеност.{S |
а да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи за столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљав |
ичани у градини школској радећи учили и учећи радили.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
и свих оних пријатности, што их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као писменом |
о и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи |
е учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учите |
а умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву децу, и свако прегледа, на |
анаест па и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за пре |
а,“ који ће Радишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече |
ршили основну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да |
е трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да |
и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „ |
pb n="143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нам |
и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало паузе, и опет кушања да |
и да долази у <pb n="105" /> школу и да учи онај, који би се разболео? продужује Радиша и гледа |
, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и п |
амо ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више шк |
име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђавом времену и |
је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишају, измију, |
тета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Груји и Ста |
т упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе. |
либице распростре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питал |
било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир.{S} Људи |
а онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је тада иша |
воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се толико <pb n="38" /> заморав |
има и ништа из књиге.{S} Јер се природа учи само из природе, а никако из књиге.</p> </div> <div |
Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она |
иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почетка ста |
вала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог |
илета, како оправља школу и како Радаша учи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих |
е науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дет |
тио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну п |
b n="283" /> да буде културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за угл |
учење Радишино.{S} Он је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису |
ош зарана, у детињству, уче људи, да се учи и мушко и <pb n="258" /> женско, и старо и младо.{S |
и.</p> <p>„На првом месту, у књигама се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд до |
„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{ |
живе.{S} Све је у њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, |
време, да се учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најп |
разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потре |
.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим |
очео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> пр |
ано, ево твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она |
о је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да мл |
и да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за свако и нај |
Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашл |
Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да о |
би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастилом, |
{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити с |
говорили, да му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован се бран |
газда и једноме пријатељу своме, да му учи децу, те је тако сад имао две „кондиције“ и могао ј |
газда, у којега је он послуживао, да му учи децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири грош |
едио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као |
ву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше |
то се може и што је несумњиво добро.{S} Учила их је највише о јелима и о чистоти судова, рубља |
за децу, да је неразумљиво и да су деца учила и заповести (главније) и оченаш на српскоме, у ве |
планина и градова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа |
реба много више од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо н |
иле све као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судови перу и |
би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледала, да ту празнину код |
“, а ђаци писали па после <pb n="37" /> учили напамет као и из штампане књиге.{S} Али је све ов |
ча, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали напамет само оне краће комаде у „Чи |
им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она су најглавнија |
да обнови с ученицима оно, што су лане учили, па онда да настави даље, особито из читања и рач |
="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} А измеђ |
и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо су |
е ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи |
који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они живе и данас.{S} Чули с |
ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умети не са |
а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили друга свога!..{S} Слушајте старије своје, волите |
разговарајући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и доносила и о р |
ељи нису толико путовали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на |
ди загоричани у градини школској радећи учили и учећи радили.</p> </div> <div type="chapter" xm |
осто „учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио с |
имали да науче.{S} И природне науке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без у |
а слушају разне друге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њој научили и |
м у школи.{S} Његови ученици ништа нису учили напамет, нити им је задавао да уче код куће.{S} С |
даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb n="24" /> умро неки друг, |
за обнову свега онога, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре обно |
и тежи него прошле године, јер се и сад учило онако исто из књиге, напамет, као и лане, а у пис |
се тада само задавало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професор |
p> <p>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</ |
узмем на се улогу Светога Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и зб |
е учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се трудити како ћу и себе учити...</p> <p>И |
“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим да <hi>раде</hi>...“ Тако је мислио Радиша и тако |
} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује и калеми, |
бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље н |
е ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учи |
јим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да д |
ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ам |
људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Нег |
е бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} |
е мене господин Министар замолио, да не учим само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb |
обом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се тр |
а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље вре |
ек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II разред у II |
и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њински или они по нашки да говоримо па да се р |
ли ову школу? (Више њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:) Е сад запамтите, да никад |
школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћ |
нам Турци нису дали да подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и неколико година, ка |
ладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који |
} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и у |
ећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то стојећи...{S |
а слова.{S} Зато морамо сваки дан да их учимо, те да их добро запамтите.{S} Сад устаните, погле |
адили!</l> <l>Те да у њој сви редом <hi>учимо</hi>,</l> <l>Своју <hi>срећу</hi> у њој да градим |
целој Србији, да кметови неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за шк |
А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„О |
: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Р |
скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају селу, |
анког материјалног стања, те не могу да учине колико би требало за овај напредак и свој, и <pb |
да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу мно |
о.{S} Јер онај, који избави удављеника, учини му веће доброчинство од родитеља, који су га роди |
ном селу.{S} Радишу обузе неко миље.{S} Учини му се, да је ово његово село, његове овце, његови |
ве беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан пријатан утисак.{S} Уђоше и у собу.{S} О |
иле су козе.{S} Зато Радиша намисли, да учини један велики оглед.{S} Једном приликом запита Миљ |
ње него други, и да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и |
е нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једну реткост: да их одведе у коју од оближњих цр |
лед тога наш свет сиромаши и не може да учини за свој морални, материјални, умни и телесни напр |
Додуше и добар свештеник може много да учини за просвету и напредак свога села, саветом и у ку |
S} И, доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црт |
иша је за то време уграбио, да с малима учини један излет обданице до оближње планине Јелака, г |
љубав, те дође и прегледа и мајсторима учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће |
ра или марјаш.{S} Радиши се и ова пажња учини пријатељска, бољи доручак није ни тражио.{S} И ка |
да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се сваки старао, да учини в |
а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S} Па опет ће она запитати: „Радо, ду |
И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да одредимо неколико људи, |
ште минералну воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреба у месту, него се прочује |
очима својим видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и граде |
ега доброга певача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише лакомислен, не љути с |
повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не |
кад сребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је кадар и коња јахати, и сабљу пасати, и оруж |
га узе за руку да га пољуби, она му се учини некако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књигом, |
да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, се |
е.</p> <p>Радиша заћута.{S} Капетану се учини да га је победио па продужи овако:</p> <p>— А што |
да сваку ствар упрости <pb n="317" /> и учини је занимљивом, ово друго за ученике његове било п |
ни за то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, како ће воћке што више бити излож |
ђа, него се селу оставља, да оно нађе и учини како је право, ту нема кавге, ту је слога и ту је |
ече Радиша.{S} Деца се мало замислише и учини им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му ша |
се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зо |
јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{S} Кад све ово сврши, Радиша осети потребу за тр |
ченика добро дође.{S} Одмах узе конац и учини све што је требало, те да мале калдрмџије отпочну |
у у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам |
остави учитеља.“ У почетку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, |
е „превасходно похвале достојно.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него се труд |
застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да не науч |
шта не траже, но остављају селу, да оно учини како је право, онда ће село лако и наћи и учинити |
улисати.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива н |
етљивости и запамтише је.{S} Онда се то учини и на другој страни и за час би крајње камење наме |
ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили |
згледао много лепши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди још бољ |
да побијају кочиће до конца.{S} То исто учини и с друге стране.{S} Деца узеше једно мотику а др |
о даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi>; то је оно кад кажем |
, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и прегледа и мајсторима учин |
ио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гла |
га је и носио.{S} Па кад му се једанпут учини, да се дете умирило и заспало, он га спусти у кол |
коли не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете о |
не.</p> <p>И каменарска је „индустрија“ учинила велики напредак.{S} Не само да су људи свуда ко |
.{S} Даница је добро знала, шта је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све више, па је |
тету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши |
жао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодна по садржини.{S} Читали су и лепше попула |
преко својих познаница и ученица много учинила, да то буде више занимање сеоскога женскиња, и |
атима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигне постељу са земље |
се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита вре |
p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да долазите у школу |
умом, или снагом, или имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не с |
нете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин министар би вам затворио школу и ви б |
.{S} Одлазак и упис</head> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитеља. |
их је нова школа, за коју су они толико учинили, мамила још више.{S} Радиши пак не само да то н |
дишини видели црквенску књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њ |
или и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и путови ван Загори |
е своје, ни вас другове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде о |
оме могао да да по неколико.{S} И то је учинило, да су одмах идуће године сви могли да отхране |
дговарати на сва та питања, ревизору се учинило, као да су дошли неки техничари, агрономи и зем |
, показавши им барем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим више није побудио тежњу за нови |
аручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} Зато |
мо</head> <p>Бављење Радишино на страни учинило је други преокрет у души његовој.{S} Он је виде |
јдука!....{S} О, колики је преокрет ово учинило у души Радишиној и колико је сад слободније дис |
и варошкога.{S} И ово је необично много учинило, не само за здравље њихово, јер су рукотворине |
то је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу задужбину, мали прилог свој и да вам помогн |
и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што |
?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер имамо на расп |
а неће затворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти д |
од вас научи нечему онога који не зна, учинио је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји |
сту за то.{S} За тим је, још за јесени, учинио распоред, где ће које дрво да дође, и око школе |
учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају и |
извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овде Радиша осети задовољст |
м један стан остао празан, то је Радиша учинио овакав распоред: да све три собе употреби као ра |
им ће успехом поћи с овога света, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што |
власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му |
рејати, него морамо учинити оно, што је учинио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, са |
иду у попове и калуђере.{S} И нико није учинио више добра народу нашем, нико народ наш није учи |
.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што пре израсте шума.{S} Миљк |
"179" /> праведан и што је народу своме учинио толико добра, он се после смрти посветио и ми га |
ак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, |
за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер је |
ажио од њега за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А њ |
амога краја, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и брин |
ном преображају, који је тај проналазак учинио у грађевинарству и у животу људскоме, о ћерамиди |
ео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, о пу |
оду своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да с |
у школи за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здравље дечје, и за међусобну дружбу и позн |
њигу, и ти си је научио.{S} Ти си много учинио и да се подигне наша нова школа, којом ће се ово |
вар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} Кад су <pb n="31" /> се |
у његову за зграду.{S} И Радиша је и то учинио.</p> <p>Према свему овоме план је Радишин био ов |
место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи |
сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друга је, што на другом месту нема к |
укат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи, или кад им треба за к |
о, јер правда и милост Божја то не може учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и општој невољи о как |
Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све што може, само да не буде много ск |
ко је право, онда ће село лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, да |
.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не може се из почетка, јер стигну дец |
ега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здрављ |
Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико је жалаба по околини и цело |
малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне растурене и ле |
рва па се опет не згрејати, него морамо учинити оно, што је учинио и други паметан свет.{S} Мор |
> слободно, те и преко њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија |
ече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар ус |
и то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ одговори Ми |
земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} За неколико дана градина је проширена са чи |
, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну собу за двадесет г |
ост и промишљеност.{S} Пре свега све је учињено да се здравље у деце одржава и снажи.{S} Ту су |
е, јер после неће имати кад.{S} И то је учињено.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му од |
само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије науке, видео сам шта паметан свет ра |
вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} |
Они прегледају шта је који од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно |
добра, опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела |
у што је некад слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови друг |
р:</p> <p>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио по плану! |
дио заједно са својом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар би |
што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испита надзорник је записао оваку оце |
та је самоук мајстор и нигде он то није учио, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Ра |
да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ је тражио „црквено п |
добра народу нашем, нико народ наш није учио и „просветио“ толико, колико Свети Сава.{S} Зато с |
ошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да |
у своме помене.{S} Радиша је ове године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, ј |
д текао као да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све |
ницима.{S} Онда је он ишао по земљи, те учио народ и подизао још више цркава и манастира и по њ |
редовно од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 године после, него је стално одржа |
и више био с ученим и паметним људима и учио си толике науке, па како год знаш и како те Бог уч |
стир.{S} И Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, т |
ам стотина година он је ишао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како ј |
боде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање д |
Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још десетак дан |
паметан свет ради и да нисам после сам учио?!..{S} Од све моје културне и реформаторске мисије |
е муке.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} |
Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти леп |
е: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме није срамота.“ Он |
нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је таман онолико била загрејана, колико је топ |
ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз отворена и прозори затворени т |
м даскама преко греда.{S} И само је ова учионица била патосана даском; а обе оне собице поред њ |
S} Таква је иста готово била и Даничина учионица, само с мање слика по зидовима.{S} А свуда је |
.{S} У ходнику који предваја станове од учионица преграђен је један део с леве, јужне стране за |
гимнастику?{S} За време одмора, док се учионица ветрила, деца су чечала око школе под стрејом, |
о ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама изгледао другојачи.{S} Најпре су падале у оч |
пло време, стално одржава чист ваздух у учионицама као и у свима просторијама велике загоричке |
а зграда личила на штампано слово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а станови у крилима.{S} Ст |
иним за свих минулих тридесет година, а учионице нису више обично окречене, него је за таван ум |
, ходите овамо!“ И дођоше овамо, насред учионице.{S} Онда рече првом: „Лези!“ а најодраслијем ђ |
је село направило план за зграду с две учионице, за два одељења и два стана за учитеље, те да |
најпре добре зграде школске, простране учионице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чи |
е чује по нека мува, која прелети преко учионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору је |
{S} Попа најпре освети водицу у главној учионици па пошто покропи присутан народ, покропи и учи |
таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо |
адиша нареди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по |
ви нису примили опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би |
пошто покропи присутан народ, покропи и учионицу саму, па онда зађе по свој згради, те покропи |
још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињену од две собе с подупирачем на средини |
ило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S |
воришту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа ни |
S} Па како више ученика не може стати у учионицу и како радови на подизању нове зграде живо нап |
а другога ходника лево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са по три прозора гледај |
школе све се ствари пренеше у Радишину учионицу с леве стране од уласка а нове из вароши у дес |
се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Скочите, па реците оп!“....{S} 1</p> <p>Дана |
и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а |
да сте још деца и да још много имате да учите и како се живи у свету и како се живи у заједници |
анас један велики посао.{S} Почињете да учите књигу.{S} Сва мудрост, све што људи знају, сва на |
ученици, што сте дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали д |
има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај ли |
, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта |
Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да |
.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е |
отпоче овако:</p> <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан |
те ви пуно права имали што сте дошли да учите, да научите да читате и пишете.{S} А за то никад |
њигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пишете</hi>.{S} Читање ћ |
више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак |
А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва деца из вашега села |
ио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите |
те и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, |
мтите добро.{S} Зато ћете и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{S} Отворите га код |
оред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад до |
о част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш нај |
ћи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужаваше: „Лези, лези |
лушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завидели су Радиши на |
онако као они други ђаци мало пре...{S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци и часловци „слишавај |
ми отац, па нисам могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио ле |
ака најразличнијега узраста и одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро главом дохватао |
дана били су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и напише Радовану писмо и упути га |
било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор да покупи!{S} П |
школе</head> <p>Настаје опет учење.{S} Учитељ је знао, да је Радиши далеко село, па му ништа н |
о је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише „превасходно похвале достојно.“ И ово |
во се морала научити „таблица множења.“ Учитељ каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} |
одине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и ви |
ко било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и за старијег ђака новајлијама.{S} А как |
н знао „лекцију“ из Земљописа, и кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} А |
купље.{S} И срамота је и неправо је, да учитељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељске |
<p>„У селу Загорици повереног ми среза учитељ је неки Радиша Здравковић са својом женом Даницо |
и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није толико ни |
само да им лепо зареже.{S} Једнога дана учитељ је прегледао прописе и на сваком написао „виђено |
видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређује: „Црквено Пјеније!“ И сад настаје певањ |
е Загорица знала и причала, да ће сутра учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо |
пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођ |
че Велика гледајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек б |
учи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, |
ење, онога страшнога човека што се зове учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштва на чес |
горе него прошли пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књи |
загоричкога, и по селу Загорици, да је учитељ њихов Радиша испросио учитељицу липовичку.{S} И |
крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премештен из Загорице.{S} Запрепашћењу до |
шло „празних руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, најпре у Загорицу, |
ј начин причао о свему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} |
наредио, да се напише претпис, којим се учитељ Радиша премешта из Загорице чак на други крај Ср |
жну цену.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ заузима око своје школе, и да је то за једно сир |
обанске колибице распростре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се |
земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена твога, |
е потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јесте у друштву и испунити посла |
и крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне ни |
и превикаше: <pb n="33" /> Радиши!{S} И учитељ изазва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али |
Петров дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и |
том зазвони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче |
расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђ |
у били код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се |
ми га данас зовемо српски просветитељ и учитељ.{S} Зато и држимо његову икону по школама, и у с |
труганим дрвима.{S} Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да још бољ |
ка, и преврта се, докле год немилостиви учитељ не рече: доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у |
су одело као официри.{S} Радишу посади учитељ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам |
а ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p |
Вас, научићу други пут... немојте!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке. „У |
овала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi> најбољи учитељ момак у околини, о којем су они често разговарал |
к је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> <pb n="146" /> <p>„Ето, зато сте ви пуно пр |
<p>- Господине министре, ово је најбољи учитељ не само у срезу него у томе округу, додаде секре |
га му је најобичније занимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да |
агоричани радовали, што ће њихов вредни учитељ да се окући, толико су липовичани жалили што ће |
ао је докле се жртва не ућута, и грозни учитељ онда рече: „Доста.“...{S} Овака је судба чекала |
у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде на Вр |
рите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ човечански Исус Христос рекао ученицима својим: |
е овај стекао тврдо уверење, да је овај учитељ непомирљиви противник данашње владе и опасан по |
ко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загорички, Радиша! рече Даница утрчавши у собу м |
> <p>РАДИША</p> <p>ИЛИ</p> <p>КАКАВ НАМ УЧИТЕЉ ТРЕБА НА СЕЛУ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј. МИОДРАГОВ |
дин министар пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој поса |
беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма |
ђе преко капетана глас, да је постављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах доћи.</p> <p>Зл |
едва чека да каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је о |
од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има дете за школу, <pb |
Као муња пуче глас по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb n="63 |
ким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да |
це да улазе у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ који ће Рад |
, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од |
ежи.{S} А деца су радознало пиљила како учитељ њихов „записује“ све.{S} Пошто су се ту добро од |
и необичан товар и сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу |
учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој може рећи коју паметну и пожелети ти срећу |
Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од ов |
ћу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као по пр |
овај се опружи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и само се чује |
треће, да су ђаци њини немирни и да их учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, д |
кандидата, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви |
рао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет Миљко |
је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље походилац.</p> <p>— Спа |
Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“</p> < |
ећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан наш учитељ!{S} Добро си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог |
ајвиших наука и добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, <pb n="388 |
02_C15.3"> <head>3. О учитељу</head> <p>Учитељ је дакле она жива сила, која све оживљује.{S} Он |
Понизан</p> <p>Радиша Здравковић</p> <p>учитељ</p> <p>10 Августа 1875</p> <p>У Загорици </p> <p |
школу своју, он мора да поправља себе, учитеља... </p> <pb n="391" /> <p>Наше школе ништа не в |
ретио своме сину, ако не узаслуша свога учитеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
..{S} А село се радовало, да види свога учитеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
боднији и више су волели и питали свога учитеља. </p> <pb n="165" /> <p>Остатак времена до мрак |
упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овима најпре поновио с |
> <p>„Радоване!{S} Ти си претекао свога учитеља и данас се жениш.{S} Па ти опет учитељ твој мож |
младу и да виде зета свога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је било време, изишла је млада с |
езно.{S} А кад је питао једнога старога учитеља, зашто је то, овај му је одговорио овако значај |
и овде постављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко |
b n="347" /> нема, дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак, ј |
се њихова учитељица Даница испросила за учитеља загоричкога, и по селу Загорици, да је учитељ њ |
ељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још бољ |
а школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долазили сте само Недељом, али сте |
ина министра, да ме изволи поставити за учитеља ма где у нашој Отаџбини.</p> <p>6/10—18..{S} По |
тено у Министарству, да је постављен за учитеља VIII класе у селу Загорици и да одмах може да п |
у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је д |
ење, да им напише молбу министарству за учитеља, кад буду готови.{S} Постидни иза других села а |
мет купио и један мали сто и столицу за учитеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да ш |
его и у животу Радишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша добија школу; и престаје му детињство |
диша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: |
S} И никад више нећемо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је овако власт урадила с нама?!..</ |
сељанима је било мило, што имају оваког учитеља; обојма је било мило, што су добили нову школу; |
школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља школу св |
срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, |
етко кад употребљавао <pb n="59" /> код учитеља ову реч „господине“, него просто „учо“ или „учи |
.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и напише Радовану писмо |
механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату, као он |
о доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као роса!“ рече |
а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово |
ише домаћина из околних кућа те примише учитеља и ствари му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче |
и криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког учитељ |
или поповима и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу |
о и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима и |
дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање посла него и |
дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече други...</p> <p |
сад.{S} И једва се сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, о |
ству да имате зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учини као шала.{S} Али |
од пре остало.{S} У чаршији су гледали учитеља загоричкога, жалећи га куда је бачен тако млад |
одина министра, да нам изволи поставити учитеља, те да нам деца и даље не остају слепа код очиј |
род увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао слепим код очију |
е него одраслих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних и непросв |
ио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, <pb n="100" /> Миљко с неким малим стидом рече |
да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код кмета на конаку.{S} Онда пођу |
и с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: |
И сви му то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га |
; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави |
смених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И |
по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме.</p> <p>Д |
учионице, за два одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили послу, и онда на |
ири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега стана је ве |
школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S |
мислили и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По св |
се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да продуж |
ајбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ реч |
ита није имао речи да довољно похвали и учитеље и децу, рекавши, да до сад још ни у једној школ |
ба приближивати овоме, јер оне спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам |
реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту високом читаву стопу а |
желео, па сад једва и дочека овај савет учитељев.{S} И кроз неколико дана он јави Радиши, да је |
еше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, који загрми на понекога што се окренуо, |
мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учитељева гласина проломи овај урнебес:{S} Доста!{S} Гр |
вљено на подизање народно из основа као учитељево; јер он има децу, подмладак његов, а и људи м |
био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скр |
ња ово само додирују, узгред, споредно, учитељевом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем с |
, где ће Радиша да седи; и, према писму учитељеву, Радиша ступи у једну велику кућу као ђак кој |
и с газдом Радишиним попом, капетаном и учитељем; и сви навале на њега да Радишу да на веће нау |
агорицу</head> <p>И пођоше у село.{S} С учитељем и Миладином ишао је још један младић, чија су |
пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су дошли, нашли су вратнице отворене и |
</head> <p>Тако се у школи загоричкој с учитељем њеним одиграла ова политичка комедија у самом |
скромне и кратке молитве и свештеник с учитељем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S} |
и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сва |
у кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду један другоме у школу и гле |
и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба н |
ш мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од политике, те да их нико не мрзи и не |
сом:</p> <p>— Знам ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; та |
о десет.{S} Долазише и пролазише толики учитељи и учитељице и примише плату, а Радиша још џоња |
а школа и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, који су схватили свој културни задата |
јући књиге, јер су му оне после најбољи учитељи.</p> <p>„На првом месту, у књигама се учи о раз |
ово село него и за сва околна!{S} Њини учитељи нису толико путовали и видели па ни учили колик |
Дабогме да су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намештај је у уч |
љских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко ка |
у политику ја нећу, господине.{S} Барем учитељи имају много узвишенији задатак...{S} А није ме |
ани.{S} Седма је, тако исто велика, што учитељи нису стални, те да што отпочну и изведу до крај |
вретена па и она два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају на просветитеља њего |
ради у њима, што креће напредак, то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S |
ала од других школа, тиме:{S} 1) што су учитељи њени имали само по један разред, 2) што су им ђ |
ступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су учитељи, особито у почетку, танког материјалног стања, |
у и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије |
оме будућем животу.</p> <p>Треће, да се учитељима законом загарантује сталност, те да се не мог |
ише онога знања, које ће им требати као учитељима.{S} Нека дође и филозофија и математика и ист |
се глас по селу Липовици, да се њихова учитељица Даница испросила за учитеља загоричкога, и по |
а њих ће мале учити ове године госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда |
сто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога п |
а деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва четири разреда, врши и дужност управи |
ици.{S} За њу причају, да је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, лепа, отворена |
ше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушали од |
ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је она знала, да је Радиша учио и |
е што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места завидели су Радиши на таким ђац |
икад није рекао, да женске зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељ |
} Долазише и пролазише толики учитељи и учитељице и примише плату, а Радиша још џоња пред капет |
.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, која |
равковић са својом женом Даницом такође учитељицом у истом месту.{S} О томе учитељу слушао сам |
а.{S} Зора је свршила школу и добила за учитељицу; па је мајка морала да оде с њом.{S} И сад су |
д у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељковој К |
а“ села Загорице и тако је и свршила за учитељицу заједно с Радишином Миленом.</p> <p>Стан је Р |
д истим даном премештена је и Даница за учитељицу тога одељења с новим презименом.{S} А по Вели |
иленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка се из почетка стадоше чу |
упило по села, особито женских, да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, загорич |
вршим у овоме селу...{S} Зато да тражим учитељицу.{S} Да тражим ону, која ће ме разумети и која |
ици, да је учитељ њихов Радиша испросио учитељицу липовичку.{S} И колико су се загоричани радов |
липовичани жалили што ће изгубити добру учитељицу.</p> <p>Настало је спремање за свадбу.{S} Вен |
е мамио је сваку сељанку да дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, а том |
а рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, то се и по себи разуме.</p> <p>До доласка Ра |
назије.{S} Тада се у нашој земљи отвори Учитељска Школа.{S} За управитеља те школе би постављен |
почетник нема веће плате но што је ђак учитељске школе имао благодејања.{S} Јер многи поред се |
рада његовога даље.</p> <p>По свршетку учитељске школе Радиша зажели, да отидне на страну.{S} |
ду нашем</hi>.{S} Најпре дакле што више учитељских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, с |
up" xml:id="SRP19102_P1.3"> <head>III У УЧИТЕЉСКОЈ ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP |
неутралан</head> <p>Радиша је свршавао Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Св |
ка за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{S} И Милена се |
распуста школскога Радиша се пријави у Учитељску Школу и буде примљен међу првима.{S} Ова је ш |
о наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад |
де благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има добру: здраву, ситу, одевену, чис |
ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељане; сељанима је |
и пропис што је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад напише „превасходно похвале дост |
однели читаве три гомиле, рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што ми отребише ливаду од камења: не |
је било.{S} И деца су скромно прилазила учитељу и казивала ко му је то пратио.{S} Радиша им је |
е извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p |
ла скупљати сваку коштицу и доносити је учитељу.{S} Тако је градина школска сада постала збирка |
ође учитељицом у истом месту.{S} О томе учитељу слушао сам много од како сам дошао у поверени м |
се мало више уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употребљавао <pb n="59" |
од како је Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, како је пропало царство српско на Кос |
делима, покушао да у „Селу Злоселици и Учитељу Миливоју“, по своме умењу и нахођењу, даш једно |
судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има добр |
<p>Теби, сјајном сену твоме, поштовани учитељу и пријатељу, највреднијем раднику на књизи српс |
er" xml:id="SRP19102_C15.3"> <head>3. О учитељу</head> <p>Учитељ је дакле она жива сила, која с |
ење, свети Јоване Крститељу, свети Саво учитељу, свето Сретеније, свети Арсеније и Максиме, све |
о бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили, к |
реч „господине“, него просто „учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (ј |
ђа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, ево т |
.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} Учити природу, из природе и на природан начин, посматра |
а „временом“, него и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи у |
а ће Радиша поред свакидањих малих ђака учити и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су с |
се сваке године сва деца из вашега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја с |
а учим, морам се трудити како ћу и себе учити...</p> <p>И збиља, Радиша је у почетку и сувише и |
ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године госпођа учитељица, а до године ћу вас, |
и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће радити и на овој поправци учења по школама |
себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у школи него овако, па ма шта јели. |
ују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас |
ша уверио, да од избора онога што ће се учити у којој школи зависи и напредак њен, па тек на др |
</hi> и <hi>пишете</hi>.{S} Читање ћете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писа |
те у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући ваш |
о најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године учил |
ене.</p> <p>Према овоме, ништа не вреди учити саме речи — оне су празне љуске без језгре; него |
олико је науке у књигама и колико вреди учити и изучити књигу.{S} Она нам је мало тешка у почет |
и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, само да ме слушате |
цима тешко за разумевање и да ће то они учити доцније - надзорник је ређао ова питања једно за |
ни сами морају <hi>радити</hi> и радећи учити.</p> <p>Друго, да се боље награде, особито почетн |
у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале |
села.{S} Зато рече деци: „Данас нећемо учити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да ви |
а много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са своји |
вишенији позив човеков у животу!{S} Јер учити другога и подизати другога то значи, давати му жи |
их по клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагат |
ако, рече Радиша, ја ову малу децу нећу учити Недељом и празницима великим, и онда сам беспосле |
о им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Да |
цу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је о |
м их да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А |
свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш децу!“</p> <p>Радиша је помислио у себи, да је то |
а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p> |
итеља ову реч „господине“, него просто „учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђе |
ове школе и повереног ми среза.</p> <p>Учтив</p> <p>Начелник среза...</p> <p> <hi>Аксентије</h |
жења наука и проширења своје спреме, то учтиво молим господина министра, да ме изволи поставити |
нашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господине министре, да га одмах изволите у |
де се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио се, уста, устукнути, умукнути...{S} Де |
иђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и оном се стазом од капије упутио старој ш |
реко огња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и че |
да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да поведе |
звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво одредио „старијег ђака,“ који ћ |
Трбух?..{S} Задње ноге?.,.{S} Реп?..{S} Уши?..{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Може ли да вас уједе?..{ |
.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груд |
вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p |
годили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је |
уда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањ |
чи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад у слова |
/hi>?..{S} А у речи <hi>очи</hi>?.. <hi>Уши</hi>?.. <hi>Зуби</hi>?.. <hi>Рука</hi>?.. <hi>Нога< |
ца, у коју се удева конац?...{S} Нађите ушице!...{S} Погледајте у слова поред игле!...{S} Нађит |
јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, |
учала од онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показала својима, како с |
еме одмора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им ј |
ед врата и улазили редом.{S} Кад су сви ушли и поседали, Радиша настави:</p> <p>„Извадите буква |
рда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушорена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и |
с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је нап |
ком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, више него икад у оба рата |
и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети много дрвета.{S} Воћке су се све дивотно разгр |
амија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите још једанпут сасвим из поч |
> — Фес.{S} Сад пазите натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, |
доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојим |
>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> — џамија, <hi>ф</hi> — Фес.{S} Сад пазите натраг: код феса ф, код џам |
>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите још једанпут сасви |
орњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{S} Ево их!...{S} Поређајте ми сад ова мала, у у |
е да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} С |
есак и друга земља.{S} У тих народа има фабрика и читавих трговина с ђубретом; па онај, који хо |
оме, што се по појединим и многобројним фабрикама израђује, и да не говоримо.{S} Тога је у њих |
авља машинама.{S} Само да уђете у једну Фабрику или радионицу машинску, па да вам памет стане.{ |
годба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће |
ка и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки н |
ђак, <hi>џ</hi> — џамија, <hi>ф</hi> — Фес.{S} Сад пазите натраг: код феса ф, код џамије џ, ко |
а.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите још једанпут сасвим из почетка |
оред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам |
и чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубун |
дела у осталих села.{S} Само је купован фес, који се пере кад се испрља и који се лети замењује |
?..{S} Немојте да кажете „вес“ него <hi>фес</hi>..{S} Камо му кићанка?...{S} Нађите слова код ф |
ф</hi> — Фес.{S} Сад пазите натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код вен |
Камо му кићанка?...{S} Нађите слова код феса!..{S} Које је писано?....{S} Које је штампано?.... |
је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад пазите још је |
апишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и доле, ево овако?.{S |
извадите буквар и нађите после џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом... |
гмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шеширину с великим ободом.{S} Тада п |
твари: со, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а продају: говеда, овнове, јарчеве |
и стару школу.{S} Још су градили разне фигуре у кругу, у четвороугаонику и у троуглу.</p> <p>И |
две стране, те је добио четири правилне Фигуре, четири правоугаоника, око којих су ишле уже ста |
и и ради...{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је износила царство појава |
дан.{S} А највише су се интересовали за физичке појаве и геометриске законе, јер им је Радиша п |
елипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, као и мајц |
азвијале све моћи, и умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, без живота и интерес |
љне и унутарње.{S} Хладноћа спољна кочи физичке радње и производи разне пробади, тишње, катаре, |
ричкој школи најглавније било здравље и физички развитак у деце, па онда уљудност и пристојност |
и“..{S} И Радиши се необично допала ова филозофија, па се сада старао и сам да је изведе.{S} Од |
празноверице, а његова душа и критична Филозофија није трпела безбоштво.{S} Рећи да није Св. С |
м требати као учитељима.{S} Нека дође и филозофија и математика и историја, али што више и најв |
нијем.{S} А онај народ, који има толико филозофије у својим умотворима, није глуп.{S} Он ће лак |
Моји ученици могу знати све науке и сву филозофију, па опет у кући да им остане онако како је б |
задовољава чистим интелектуализмом или филозофирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет мл |
неки кабадахија.{S} И док се сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у чиновника просвећ |
доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад |
брњак“ сјајан као стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши, да изметне. |
тежило да заузме правилну четвороугаону форму.</p> <p>Крсманова кућа у селу није била последња. |
ак, него га у многоме коче.{S} Оне сеју фразе, развијају фразеологију и дају шарлатане, који бе |
гоме коче.{S} Оне сеју фразе, развијају фразеологију и дају шарлатане, који беже од послова, је |
Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи и Енглези.{S} Окрените се северу!..{S} Тамо је |
еба камена разви још више.{S} У то доба Французи су градили нашу железницу, и он је видео, како |
ад дође Немачки, и Латински, па после и Француски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није |
ћ за разбијање камена, те су и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ траж |
ња, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S} А Станимир, ко |
људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ печене цигле лежало је покривених у реци.{S} Ст |
ри нераспаковане и у њој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од |
— њушка.{S} Ово код хрта је <hi>х</hi>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово код жабе је <hi>ж</hi>; ж — |
бе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, |
а ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi> |
/hi> — љуљашка, <hi>њ</hi> — њушка, <hi>х</hi> — хрт, <hi>ж</hi> — жаба, <hi>з</hi> — змија, <h |
њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта је <hi>х</hi>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово код жабе је <hi>ж</ |
.{S} Направите и штампано!..{S} Ево <hi>х</hi>!{S} Напишите и ви!..{S} Направите ово печатано!. |
ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово <hi>ж</hi>; ово је змија и |
како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих загоричана!{S} И што се зидови издизали св |
.{S} Још само да их запамтите.{S} Зато, хајде испишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их оби |
да пођемо!{S} Хајде и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и господин“.{S} Миладин се захв |
у ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S |
украдено.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде и ти, Миладине!{S} Хајде, да нисмо сами ја и госп |
ет да пишете она два слова код ока!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} Хајдете сад ова два ко |
— (Деца граде а Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових котурића! — Хајде сад у тр |
е! (И тако даље док се не узму све).{S} Хајде сад све по три!..{S} Колико пута може да се узме |
пруга!{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова код ока!{S} Ево видит |
пре!..{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова код ока!.{S} Хајде с |
.{S} Да ми кажете сва слова редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађи |
, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p> <p>„Нађите опет |
и.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете другу!..{S} Трећу!..{S} Ко м |
и!{S} На десну страну!{S} На леву!..{S} Хајде са мном!..{S} Е сад к тој руци, којом сте се крст |
а десну страну!,..{S} Сад на леву!..{S} Хајде још једанпут на чело!{S} На груди!{S} На десну ст |
тку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi> |
а пазите да вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писана да пишете а штампана да цртате те да и |
код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова!..{S} Ко још мож |
S} Можете ли натраг?..{S} Ко може?..{S} Хајде, пробај!..{S} Ко још може?..{S} Е добро.{S} Сад ћ |
е сва ова слова!..{S} Ко још може?..{S} Хајде, још једанпут да кажете сви заједно: <hi>о</hi> — |
<pb n="169" /> се узме по четири?..{S} Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{S} А колико пута може |
олико пута може да се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} Колико пута може да <pb n |
би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о — око!..{S} Нађит |
!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо то да пишемо...“ (И Ра |
брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде сад опет да направите један ред крстића, један ре |
а!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које |
S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде да испишемо прво сва ова мала, у узаном реду.{S} |
мтили, које су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први — други!..{S} Други |
ајде сад један пун ред ових котурића! — Хајде сад у трећем реду котуриће с крстовима у њима! — |
т саставите!— Раширите! — Спустите! — — Хајде сад полако овако да се пропињете на прстима:{S} Ј |
у једанпут него може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом |
ве до краја.</p> <pb n="123" /> <p>„Сад хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, пи |
Боже, спремићемо све што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У на |
о:{S} Један! — Два!— Један! — Два! — - -Хајде сад, да дижете руке у страну, овако, положено, и |
врши се калдрма лепша и од ономадашње. „Хајде, господине, тако да начинимо и с ове друге стране |
емо звати после.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан |
ете! — Сад на леву! — Спустите руке! —- Хајдете само очима.{S} Погледајте доле! — Горе! — Десно |
гле?..{S} Ко уме ово испод евењке!..{S} Хајдете још једанпут од ока!..{S} Е сад пазите, да чита |
а!.{S} Хајде сад она два код игле!..{S} Хајдете сад ова два код евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S |
Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} Хајдете она два код столице!{S} Преврните!..{S} Правите |
, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено |
с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Које нам слов |
ан пун месец!..{S} Дете још један!..{S} Хајдете и трећи!..{S} Начините сад само пола месеца!..{ |
ите најпре <pb n="121" /> слово о!..{S} Хајдете сад слово с!..{S} Сад н!..{S} Даље и!..{S} Које |
о како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред!..{S} Сад да пи |
а, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја!..{S} Можете ли натраг?. |
S} Хајдете, натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на о |
> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, и — игла.{S} |
азад подигните их колико год можете.{S} Хајдете још мало:{S} Један! — Два!— Један! — Два! — - - |
{S} Трећу!..{S} Четврту! и тако даље{S} Хајдете, натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас ку |
пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, кад сија! (Као и Месец, сам |
икнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите в |
ва два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад да их издвојимо.{S} Хајде да испишемо прво |
а учитељицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не може да ве |
у и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ово учинило у душ |
, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта господина Ра |
де му кашичицом давати помало.{S} Милан халапљиво узима и гута, али се непрестано купи и вришти |
, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово за неп |
сву децу, и свако прегледа, намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам и |
како се гради стакло и порцулан, шећер, хартија, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће |
, те се ту може радити најпоступније, а хартија је и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасвим |
о самих прозора.{S} А на прозорима није хартија као у Радишинога газде него срча или стакло.{S} |
радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до даске и свега што мож |
где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није имао картона, а то му за село најмање и вр |
и стаде пред сто, на којем стајаху неке хартије, па, опет не претендујући ни на какав беседничк |
израђивали.{S} Једни израђују од дебље хартије троугле, четвороугле, многоугле, коцке и разне |
ле да рачунају.{S} Зато им је дао дебље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим који направи к |
зују и употребљавају разне кутије од те хартије.{S} Сем тога он је и најлакши за децу, те се ту |
идео четири врсте ових радова: од круте хартије (картонажа), од прућа, витака и сламе (плетарст |
, и конац, и Радишину „либелу“ од круте хартије; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће |
мером.{S} Зато за час направи од круте хартије један равностран троугао па из врха његовога по |
право.{S} Онда извади један табак круте хартије, на којој беху изграђене све саме тачке колико |
аљака, стакло мастила, један рис писаће хартије, један сунђер и једно сандуче креде.{S} За све |
Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од новина), да га увијете, овако... (Показује) |
ндур капетански кмету Миљку једно парче хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах предс |
есетке за рачуњање!..{S} Извадите их из хартије!..{S} Ставите их на клупу једну до друге!..{S} |
од ђака из које мале.{S} Одмах извади и хартије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S} |
доводе децу.{S} Радиша узе један табак хартије и на њему поче записивати своје ученике.{S} Зап |
ош неколико — и још више млазева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу и — ето ти решетке! |
{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десетке завијете овако и да пазите да их |
„Ево, ја ћу сваком да дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете овако (пока |
облију чело и даску не углади као лист хартије за писање.{S} И од ове године Радиша је почео д |
тачно премерио земљиште и нацртао га на хартији па је стао правити план <pb n="205" /> како да |
ко треба да направе по десет стотина на хартији па да их исеку и с њима ће <pb n="236" /> после |
зове <hi>крижуља</hi>, па ћете после на хартији, правом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас |
мљишта до плота.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с учени |
прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је |
е каже сто?..{S} Колико је свега на тој хартији?..</p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада да вам |
, зидови искварени а прозори полупани и хартијом олепљени; треће, да су ђаци њини немирни и да |
у дрво, а писаљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али се и таблица разбије и крижуља пребије |
су од камена па су омотане овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, а |
па су оне после обавијене овом шареном хартијом.{S} У коју ћете руку да узмете крижуљу? — Е, у |
може да позива написмено, него удара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господ |
ак и Томино окућиште па га је снимио на хартију и почео да смишља план: како да се постави или |
{S} Ми данас не морамо да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобран, |
смица?..{S} Деветица?..{S} Сад завите у хартију и оставите!...{S} Да се одморите!..</p> <p>За в |
/p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S} На њима је десет ових редова и |
...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да га не испрљате.{S} Завит |
а се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастило и з |
ао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је скицирао своје замисли.{S} Треба |
ша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекује...</p> </div> < |
тос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се сад западу!..{S} Тамо |
је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се сад западу!..{S} Тамо залази Су |
к њему, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове в |
!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и пома |
е су отклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> </di |
колико хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“. |
си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друг |
ао сам сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија, и нема куће |
> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на ред |
није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да |
ан.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро |
на не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну још ви |
есто такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од с |
ти и пољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у с |
су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А добр |
ни би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Ал |
но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па |
о, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се л |
вео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им |
науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и упот |
“.{S} Састајати се и договарати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо мож |
— неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити |
неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог |
м им је приликом рекао само ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро слушали и што до с |
је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, |
и жене докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, но ми |
нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово парче зем |
ари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Ј |
ако <hi>добро</hi>“, па помисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, д |
рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} У том поседаше и одахнуше, као да су неки теш |
Пристајемо, пристајемо; хоћемо, хоћемо; хвала ти господине на томе! чуше се многи гласови из го |
ако ви рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет Миљко и расташе се.{S} Миљко онда п |
еца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што с |
ека ништа није отето, само кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у селу сво |
крсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{ |
ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико пажње обратили сточарству, воћ |
ца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа није оте |
но дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И |
о сте волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу |
а!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала селу што је марило и отворило школу, и дај, Боже, |
лом руку твојих и неуморности твоје.{S} Хвала ти и од мене, најбољега сведока твога труда, и од |
чим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> </div> </div> <pb n=" |
а и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видим |
раве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Богу, господине; откако им је отац умро, остала с |
руку и Миљку и Радиши и рече:</p> <p>— Хвала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да |
ор рече и сам сасвим отворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школ |
А Вама, господине, нека је најсрдачнија хвала од неба до земље, што не жалите свога труда, да о |
Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега п |
сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш |
продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало |
де, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсма |
кали од радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“...</p> </div> </div> <pb n="113" / |
видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече други...</p> <p>Тако су разг |
уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у шк |
то сте ви направили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављ |
е се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе није пало у трње |
буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим старима, који поред два огромна, страшна и |
ој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединствен начин, да |
ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу, ко |
и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, |
ило, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Н |
до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте марили и тражили школу!</p> <p |
срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили |
то волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете |
, он га покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n= |
црепуље.{S} Примајући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да |
говор, он се механички поклони и рече: „Хвала, господине капетане!{S} Збогом!“ и окрену му леђа |
женио.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили и што и |
оспали, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало |
збиљно и достојанствено као увек рече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али да није <hi>тебе< |
даша учи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме ниј |
ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти, Крсмане!{S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио |
номад однели читаве три гомиле, рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што ми отребише ливаду од камењ |
не, само слеже раменима и одговори му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету ње |
се од чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господине, залудна света!“ Миљко запита: „З |
и говорили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књигу! |
едан други и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала вама, родитељи мили,</l> <l>Што сте нама <hi>школ |
ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро с |
ићен завршио испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили |
ружину....{S} Зато им је рекао:</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што сте дошли и што воли |
p>И Радовану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син истина може изучити <pb n=" |
мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути |
у књигу после није много волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио |
(Окреће се кмету Миљку, прилази к њему, хвата га за руку и продужује:) Хвала ти од неба до земљ |
орију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{S} Сећа с |
ни су почели да долазе још зором, те да хватају хладовину.{S} И долазили су непрестано, и мушко |
преко својих ученика и познаника.{S} Да хватам познанике.{S} Да примам и њих за ученике.{S} Да |
вима брдима, само се по долинама почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пр |
још, што вели највећи социолог данашњи Херберт Спенсер, организам од организама; и што је он в |
Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи и Енгле |
ла невесињска пушка за ослобођење дичне Херцеговине и поносне Босне од Турака, и све су српске |
де четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима, кад други решава |
да исплатимо, што смо изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невесињу) и о |
највише знања из природе, и никако без хигијене, свих врста пољопривреде, ручних радова и куће |
да се то здравље његово и одржи и да се хигијенске прилике још више поправљају и уклања оно, шт |
ишина, пуна педагошких, пољопривредних, хигијенских и лекарских списа и новина.{S} И управо за |
међу најлепшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је по |
аже, да он није издајица...{S} Хиљадама хиљада турских руку дигло се на јуначног Милоша и његов |
ири стотине кола креча, преко сто десет хиљада цигала и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо з |
о сто десет хиљада цигала и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: |
, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше он највиђенији и нај |
путем покаже, да он није издајица...{S} Хиљадама хиљада турских руку дигло се на јуначног Милош |
во.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона |
па су онда направили онако и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио з |
у тами и живе онако како су живели пре хиљаду година, не могу да живе, не могу да напредују, н |
камена ником ни камена: <hi>трајаће ти хиљаду година</hi>.“ И не само што су те куће трајније |
ло око седам стотина кола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан |
га није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше он највиђениј |
е милостиви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се ко |
.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако к |
е обичне у томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потреба, да к |
ти се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доб |
<p>— Није твоје да о томе мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш. |
ута.{S} Али опет помисли, да није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут, он остави за |
можда и погрешно, мислио, да није ништа хитно, одговори Радиша скоро равнодушно.</p> <p>— Није |
одине; али сам ја мислио, да није ништа хитно...</p> <p>— Није твоје да о томе мислиш, је ли хи |
дине капетане; мислио сам да није ништа хитно, па нисам желео да дангубим; а данас сам морао до |
о да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже.</p> <p>Радиша з |
/p> <p>— Није твоје да пресуђујеш је ли хитно или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је |
је још удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву побож |
еба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први |
се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово |
ћали на кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно пар |
{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, нити им |
азбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће бити ду |
S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за |
а пољуби, она му се учини некако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: ка |
ојави и много загрејани не пијете много хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да ур |
ове лепе и углађене даске, које нити су хладне као цигла и камен, ни прашљиве као земља, него т |
<pb n="190" /> ветрови нису подједнако хладни и топли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лет |
држи меру у томе и да се стара, да све хладније посматра и никад не пада у <pb n="196" /> афек |
" /> афекте, него да све врши и отклања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко ј |
више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање младица и преса |
а пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже м |
ад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пада ситна киша а из високи |
нику, или не; па се зато само поклони и хладно рече:{S} Извол’те господине!“</p> <p>— А где си |
кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало под |
ги.{S} Радиша као неки победилац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, |
о „усекњују“ свећу.{S} Изгледа му нешто хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, |
Хладноћа спољна, ваздушна, убија тело; хладноћа унутарња, душевна, убија душу.{S} И деведесет |
и од ове хладноће спољне и унутарње.{S} Хладноћа спољна кочи физичке радње и производи разне пр |
} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија тело; хладноћа унутарњ |
тишње, катаре, запаљења и тако даље; а хладноћа унутарња кочи духовне радње у детета, изазива |
и сварљива.{S} Тај раст омеће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чув |
и децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хлад |
евних или моралних у деце долази од ове хладноће спољне и унутарње.{S} Хладноћа спољна кочи физ |
<p>Највише ваља чувати децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладноће.{S} Једна је за тело, а д |
да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здр |
чели да долазе још зором, те да хватају хладовину.{S} И долазили су непрестано, и мушко и женск |
вратили натраг школи, где је, у једноме хладу, била постављена совра за часнике, чланове породи |
ти и зими могло ићи под њом по сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале потковице као по |
ени воћем с обе стране, те да се иде по хладу и за воће узме лепа пара.{S} И реке <pb n="51" /> |
аре школе, где ручају и о заветинама, у хладу.{S} Главна је совра постављена у совралуку газда |
освежења, него и матере с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве сате, радећи ка |
ковчежић.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купит |
ебом.{S} Стара је госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству гос |
ко село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, а не гради с |
не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук, сир, сланину и тако даље нити се они даљни у |
а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе в |
адиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су се искупила сва д |
колу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини душе своје и захваљивао овој земљ |
, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се опет н |
ележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па после опет.{S} И за све је ово |
а свој деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за |
зиму остало је, да и Груја Радиши меси хлеб онако, како се онда месило у свој Загорици, у цреп |
опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео.{S} Истина Радиша га је |
да је само неколико њих имало „смесна“ хлеба, помешана са шеничним брашном, а сва су друга дец |
су имала увек свежега и добро печенога хлеба и врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису |
ере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по |
обро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову |
и Грујина Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично месила хле |
ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите че |
че: „Ево, господине, донели смо ти мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и п |
ће прате једну каленицу млека и комадић хлеба, па оста да ствари раздреши и намести за конак.{S |
попит’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром или једним јајетом и попит’ чаш |
не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога |
оближњој механи две оке сира и десетак хлебова те их је нахранио, па су се после малога одмора |
Станојка, те су и оне имале и хлеба и с хлебом.{S} Стара је госпођа обично месила хлеб и пекла |
ајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите четврту <pb n |
о и предано као у трећој.{S} Само им је ход спорији, достојанственији, као да би хтео да каже о |
рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше овамо, насред учионице.{S} Онда |
да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас |
широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. ду |
ет се на ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она |
е и дворишта улази се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ход |
дложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуч |
i> до сад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> <pb n="333" /> <p>— У школи, господине |
а стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере ко |
и прозора гледају на улицу.{S} Из овога ходника водила су опет два али затворена: један у једно |
ок и 22 м. дугачак.{S} Из овога другога ходника лево се улази у једну учионицу а десно у другу, |
ошаре за стоку зими почињу зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сва |
ато му је требао неки застирач у самоме ходнику.{S} Заго стаде мислити; шта да ради, шта да про |
обе и кујну, испод које је подрум.{S} У ходнику који предваја станове од учионица преграђен је |
/> су и сламни простирач пред вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да испл |
да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хладно рече: |
и да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду колико има |
т школина је сад много другојача.{S} По ходницима су повешане слике и цртежи све самих радова ђ |
целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врш |
осио по нешто ново, што шири њихов умни хоризонат и осветљује га, што је практично и за живот п |
и, него је само гледао, да се шири умни хоризонат дечји, да се оплемењава срце њихово и вежба р |
.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да |
мо.{S} Зато је ваљало израчунати равну, хоризонталну површину његову за зграду.{S} И Радиша је |
су мали свирачи свирали заједно, као у хору.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C |
ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће ли Груја умети.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше с |
, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуч |
обрадоваше.{S} И кад их Радиша запита, хоће ли долазити, они сви као у један глас одговорише: |
емој двоумити!{S} Иди одмах и питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Там |
<pb n="212" /> или раздаље, према томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопственик се |
/p> <p>— Дошао сам, да питам госпођицу, хоће ли да пође за мене?</p> <p>Обе обли нека румен, од |
ају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе |
.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пр |
ва од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете |
ори Миљко.{S} Онда му Радиша потврди да хоће и да је за то и дошао, и да и он једва чека да заг |
па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Ал |
слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви |
почео да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован |
тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна дух |
ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Мило |
вају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста и зубе пер |
о уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он |
да од човека ништа није отето, само кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у |
свима: да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки |
еци, нек дођу!{S} И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници |
све што људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мајстор за нешто од овога, он не може д |
великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га на |
ша је књига најлакша на свету; и ко год хоће може да је изучи.{S} Зато је мене господин Министа |
А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још старији могу пре да науче и неће да забораве |
ара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> праведан и шт |
него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћ |
к дођу к нама, да им ми дамо колико год хоће“....</p> <p>И тако се продужавао разговор докле км |
сет слова, он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих триде |
го хоће да говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А је |
д кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их развали и да сву гр |
да, само да му село другу направи, где хоће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи велик |
да село да Томи од општинске утрине где хоће двапут више земље но што износи његово окућиште с |
м, да је сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим плотом |
и раде по градини школској колико које хоће и може, те им је она <pb n="53" /> увек чиста, уре |
д определио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погледа у мајку, |
те овако, или може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{S} |
p> <p>— Није тешко, деда, само кад људи хоће.{S} Како су се полако навикавали, тако полако и не |
ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики |
без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и |
авих трговина с ђубретом; па онај, који хоће да нагноји њиву, узме мало земље с те своје њиве и |
мене, од учитеља.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља школу своју, он мора да поправља себе, |
лов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>Сиромашак |
него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су празна котари |
p>— Бегенисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? уп |
кше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Р |
не даду нико ништа да им прегледа, него хоће да говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето то ва |
а главни говорник рече: да се сваки, ко хоће уз народ, може потписати код тога и тога „брата“ у |
Радиша им је онда захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с о |
ам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани примише ову изјав |
да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих је излегло пуно |
ђе потпуно до тих својих права.{S} И ко хоће у наше коло, он нек се јави, да се потпишемо...“</ |
, да никога не тера силом, па колико ко хоће.“ „И то је добитак, рече Радиша, да никога не тера |
зову школе: има, те још колико, само ко хоће и може да долази у њих и да учи!</p> <p>„Зато се н |
ај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће |
да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су долазили |
.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и |
, и „народ“ ће сам собом управљати како хоће.</p> <p>Ево говора једнога апостола ове нове „наро |
, узимало их у руке за дршке и огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају |
</p> <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Сам |
у крвни непријатељи...</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима. |
и народу једном сваки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки на |
, у које ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и вели |
колу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао цело писмо на таб |
p> <p>— Пристајемо, пристајемо; хоћемо, хоћемо; хвала ти господине на томе! чуше се многи гласо |
ан глас одговорише: „Хоћемо, господине; хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а |
а то?“</p> <p>— Пристајемо, пристајемо; хоћемо, хоћемо; хвала ти господине на томе! чуше се мно |
у:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо летње |
расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А друго какво дрво у |
е тата?..{S} Која нам слова требају кад хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi |
и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, па и печатати или штампати у књиге или новине.{ |
и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили |
т слова можемо да напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај глас <hi>о</hi>, чује се |
pb n="398" /> чим постанемо активнији и хоћемо да похитамо, да убрзамо неки процес, ми грешимо. |
/p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с чуђењем послужитељ Груја |
<p>— Ми од села ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да направимо колико треба, а село |
} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту по |
о могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни тер |
нији, паметнији и вреднији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, ми морамо почети од себе |
ашим законима, које ми пишемо сами како хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики?...{S} Сем |
, они сви као у један глас одговорише: „Хоћемо, господине; хоћемо!“ Онда он њих пусти кући, па |
те ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бо |
в тај простор прекопа.{S} Деца питају: „Хоћемо ли и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша |
родуже „науку“.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хоћемо сад да погађамо: која се слова чују, кад се рекн |
е.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при избори |
ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели лепо).{S |
утувио?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урад |
ете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запамтили, к |
ожемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами |
ти него ћу га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи |
ме је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S} Па |
или изговори.{S} То је најглавније, ако хоћете да научите да можете сваку реч да напишете.{S} Ш |
е можете долазити само на поправку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш |
аједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћ |
дете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не с |
шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по не |
је ви можете трпати тога ђубрета колико хоћете па све залуд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} |
p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умемо, умемо; зна |
>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиш |
код куће не узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете од својих старијих...</p> <p>Е |
дам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим и |
кидали с њега.{S} Радиша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, гос |
него рече Радиши овако: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му |
а?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> |
:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрену |
мо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Кога год хоћеш, рече Тома.{S} Ето газда Мијаила и комшија, ето и |
ни чекаш од ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати!... |
ја сасвим добродушно одговори: „Где год хоћеш, господине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има дос |
ма и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> <p>— |
тојећем стању“, и да гласају за кога ти хоћеш, је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да буду приј |
а рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л |
ожеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш ли и |
ри: „Где год хоћеш, господине, и колико хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће |
много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затворен |
зиђи и напиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се |
је <hi>но</hi>, на пример, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих |
ако:</p> <p>„Извадите опет буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их |
n="89" /> <p>„Сад узмите буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули лепо!...{S} Добро је.{ |
Треба ли да љутите један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога |
и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили, како се |
} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пи |
о одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, ш |
век после вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лак |
срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да о |
и у Радишу па рече одлучно:</p> <p>— Ја хоћу, мама!</p> <pb n="271" /> <p>Радиша устаде, окрену |
с!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косов |
усобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е к |
ав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има сва |
ане; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и да сво |
била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p> |
онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га |
Прекрсти се и он.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Изв |
деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили оно што |
ва модерна светиња, што се освећује, на храм Божји, на какву стару светињу из славнога доба наш |
а се у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни, да се с њим можете поносити и ви и деца |
могли, да се подигне овај величанствени храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док |
на циглу и малтером да се споји с њом, храна на храну и да се састави са старом, знање на знањ |
е била скоро свакодневна <pb n="304" /> храна ових младих умних радника.{S} И то им је у овој ч |
ње у раду, у рад, који је за децу!..{S} Храна је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, |
и од недовољне.{S} И несварљива духовна храна исто је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде |
је непечена; па каква је онда то јадна храна — само да се деца разболевају!...“</p> <p>Подне ј |
мете</hi>.{S} И недовољна као и сувишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљивија и од недово |
<hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S} А има и |
деци се много више допадала ова проста храна у школи, него она често много маснија и богатија |
бити мила деци исто онако као гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их |
адно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само ј |
м је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младиц |
ир или детелину.{S} Они знају и од које хране стока има највише млека, од које се гоји а од кој |
и боља рода доноси, како да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о |
напустили послуживање и да се сада сами хране, од њиних кућа похиташе те им донеше по мало пасу |
ца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрс |
има записано и како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи то |
то се накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S} Кажите сви с — е — н — о, сено...{S} Ев |
да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шт |
вилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господи |
их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастош |
, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} Падало им је у очи и да их храни све лишћем с |
а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n="295" /> нису за њих бринули.{S} И нико |
черу и пазила да не загори, и сви су се хранили одатле као из казана.{S} И деци се много више д |
е мање оних поклона, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамо |
убе погледивале, да и њима дође понос и хранитељ њихов — он им није дошао.{S} И тужна запевка, |
стала удовица и којој је сад једини син хранитељ погинуо, ишла је као луда по селу, сва расплет |
ужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те чекају!</p> <p>„Куку несрећној |
годејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и стан него и за прање, обућу, школске потребе па |
старога направљен још један нов кош за храну и напуњен житом.{S} Ту је поред њега и задружна с |
ого више пази на здравље појединаца: на храну, одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чи |
и малтером да се споји с њом, храна на храну и да се састави са старом, знање на знање и да се |
имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школама ђаци |
да спасе децу те невоље, да им поправи храну и да добије више времена за рад.{S} Али у старој |
н је само приносио и припремао потребну храну; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природ |
>На послетку, мислио је Радиша, духовну храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи< |
сварљива.{S} А има и зачина за духовну храну, исто онако као и за ону за тело наше.{S} То су: |
у једном другом; увео сам и заједничко храњене и преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме |
нице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари |
оја кућа да нема белога дуда и места за храњење свелених буба у пролеће.</p> <pb n="382" /> <p> |
не само при купању, повијању, држању и храњењу него и при проходању, кретању и самој игри.{S} |
равља.{S} Сем тога Светозар је личио на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, који газе о |
црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и |
Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождество Христово, да нам осванеш на здравље и на обрадовање!{S} |
године само о Божићу, о животу и науци Христовој укратко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А ш |
о примају науку!“ И овде му исприча ону Христову причу о сејачу и семену, коју је деда Радивоје |
ологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који светитељ, он се крстио.{S} |
Јер је и највећи учитељ човечански Исус Христос рекао ученицима својим: „Не крите видело под ст |
и.{S} Него зато, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на х |
њачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане |
ски народ, који говори као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе. |
ита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</title>“).{S} О свима овим манастирима и зад |
ита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</title>“.{S} Чита лагано и с нагласком као д |
амом испиту највише је тражио из „Науке Хришћанске,“ и то све на словенском.{S} Радиша је мало |
ml:id="SRP19102_C5.5"> <head>5. У Науци Хришћанској</head> <p>У овоме предмету Радиша је имао н |
љашка, <hi>њ</hi> — њушка, <hi>х</hi> — хрт, <hi>ж</hi> — жаба, <hi>з</hi> — змија, <hi>р</hi> |
шка.{S} Ово код хрта је <hi>х</hi>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово код жабе је <hi>ж</hi>; ж — жаб |
у песми или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много |
а и код ње слово <hi>њ</hi>; ово је пас хрт и код њега је слово <hi>х</hi>; ово је жаба и слово |
е помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца одмах сти |
од рибе р, код змије з, код жабе ж, код хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусал |
ва код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње!...{S} Нађите зм |
о брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта!..{S} Сад пређите на десну страну!..{S} Шта је то |
ушке је <hi>њ</hi>; — њушка.{S} Ово код хрта је <hi>х</hi>; х — хрт. <pb n="120" /> Ово код жаб |
ађите њушку и слова код ње!..{S} Нађите хрта и слова код хрта!...{S} Нађите жабу и слова код ње |
и или у каквој причи да се помиње хрт и хртови, — ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже о |
олико сам наваљивао да га оженим, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ |
да не иде наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкује.</p> <pb n="16" /> <p>Мало после чу се |
задржава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни. |
и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда Мијаилове к |
и госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина мајка и прекиде ову |
лана и после, да с ње узимају сви, који хтедну да зидају куће по новом плану.{S} Ја мислим, да |
да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше толико салетати да |
да им покаже?{S} Сви се замислише и као хтедоше пристати на ово последње.{S} Али се Радојица Ву |
д је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет да поведе разговор и да му каже, али не може |
276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А |
њигом а Даница женским радовима, јер је хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме се |
пише, и како његова сопствена рука није хтела да га слуша.{S} Ипак је полако, пишући сваки дан |
део много више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на своју руку, него је за свашта пит |
направила да сасвим личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кратко време деца су почела д |
разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели, да се одмах израђује само оно, што треба за живо |
нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се уч |
ај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо против пр |
нилом.{S} Друге и треће године многи су хтели да косе или да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе |
су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек ј |
да су пропали сви они народи, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали |
радити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И |
пет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школа почне весело и да и Радиши сам |
под пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi |
азда Мијаилових кола и после, ко је год хтео да вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за кам |
а је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једнога походиоца ра |
дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао се, умио и сео с њима. |
и у страну и погледа у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А |
еле године нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једну реткост: да их одведе у коју од об |
ова калдрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од |
буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане времена за њ |
ва дунђерским тестером.</p> <p>И Бог је хтео да помогне добрим загоричанима те је и сутрашњи да |
="36" /> Радиша јахао само онда, кад је хтео да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики град |
свога рада</head> <p>Једне ноћи, кад је хтео да се врати у Отаџбину, Радиша је овако премишљао |
вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне, сетио се оца, па мајке, па свих код куће |
не с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али оп |
на, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и у њих с |
нда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је морао да иде у који манастир. |
и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манастир.{S} И Сава је |
парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што расте у |
им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да крије, него им је отворено рекао |
Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани пос |
а прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим плотом или варошком тарабом, не |
едну последицу: да о Ускрсу Радиша није хтео да иде кући.</p> <p>Долази и крај школске године.{ |
за баштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су кал |
читанке за други разред, али им их није хтео дати докле не понове и не утврде оне лањске.{S} Ис |
вио и све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ове је године ост |
повали.</p> <p>Радиша је ово у главноме хтео за воћњак, јер му је у градини за то било мало мес |
нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из другог |
од спорији, достојанственији, као да би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољство, које до |
ући десну руку десном образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, господ |
господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то |
а железничку конвенцију како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али их је оп |
одну партију“.{S} И само је пуки случај хтео, да је сада на столици министра просвета седео чов |
питања једно за другим као да је навлаш хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их |
{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову нашу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша |
ку кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толико, колико треба за цигле, ц |
а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и друг |
се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно мора да п |
може ли га носити тамо, и хоће ли лекар хтети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Ра |
мо се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадо |
сва расплетена, с преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и г |
смонице или глине а најмање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилике, да покажем селу, к |
ног од њих, да неће добро да роди, и да хумусу или црници не помаже додавати ђубрета, него да њ |
— дрво.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} |
напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само |
поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусала г, к |
ца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе р, ко |
S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S} Нађите ц!..{S} Нађите џ!..{S} Нађите ш!...{S} Нађите т!...{S} |
?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и нап |
hi>у</hi> — уво, <hi>д</hi> — дрво, <hi>ц</hi> — црква, <hi>ћ</hi> — ћупа, <hi>к</hi> — коњ, <h |
/hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћ |
во <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi>; ово је коњ и сл |
а је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово |
а српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су још остали у ж |
кога царства.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с велик |
ојском на Косово и <pb n="82" /> позове цара Лазара на мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је |
ву стару светињу из славнога доба наших царева и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и |
ра.{S} Манастире су подизали наши стари цареви и краљеви понајвише по шумама и планинама и у њи |
ма, о разним верама и народима, о свима царевима, краљевима и јунацима — о свему, свему, што чо |
у својој држави, под својим краљевима и царевима.{S} А почетком и половином овога века ослободи |
у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Царица Милиц |
ђеоским гласићем певао „<title>Пошетала Царица Милица</title>“ а други су му, на последњем реду |
и једва је примио ону „<title>Пошетала царица Милица</title>.“ А кад су деца полако певала ону |
ица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита полако, а деца се претворила у |
а чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, која је сама остала у двору.{S} Бринући |
ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Милица молила Лазара, да јој остави „брата бар ј |
о и потрчао на коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су с |
загоричани су причали великима о тужној царици Милици и о причању необичнога гласоноше о несрећ |
ову загоричку школу, белу као снег, као царицу међу просјакињама, кмет Миљко као старојко рече |
онда је било готово у средини српскога царства.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима |
Физика и Кемија.{S} Прва му је износила царство појава у природи, које су за многе тајна, па су |
А знате ли, кад су Турци задобили наше царство?{S} То је било одавно, има скоро пет стотина го |
омами Турке, те му ови полако „преотеше царство“, отеше му земље и преузеше сву власт у своје р |
оли и учитељу и о томе, како је пропало царство српско на Косову...</p> </div> <div type="chapt |
ен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради цркву |
ајглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само најглавније и |
сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо |
иве и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази |
дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} В |
вало од 4 на 6, од 6 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица били благодеја |
тало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га је и расади |
{S} Радиша пробуши још неколико даље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико |
узе бургију па га на неколико места око цвета проврте а дршку пресече и семе истресе па га наме |
ле мед само по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни п |
вега што им је требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидбом Радишином |
ри године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подножју његову „оживеше“ извори, |
авало и сад.{S} Зато су сад имали поред цвећа и довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је |
!..{S} То је насликан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа |
Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће од дрвета које мирише.{S} |
b n="375" /> од разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стоп |
не многи ђаци ове године односили много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће |
скројене и понамештане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака је најновија |
време расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и св |
старој градини направило више места за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је л |
вио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све четири |
а и урађена, особито оно одељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересовало, кад је нашао |
на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цвеће — све је најбоље врсте и марљиво гледано и негова |
ђубрета, него је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер в |
анијега и најбољега, а није изостало ни цвеће најразличније, које је највише гледала Даница с у |
јку своју... <hi>Саса</hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, паз |
но цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чита развучено, да |
људи, и деца, и младићи закитили су се цвећем, као да иду на сабор или на заветину, и око мале |
се не растура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита |
ацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по ливадама с н |
е да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећ |
је сам конструјисао у једној стакленој цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици виде како |
ја господу и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буде; |
судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељске и само викале: |
м Ђурђем да гради и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и столиц |
о и оба излазила у двориште.{S} Тако је цела зграда личила на штампано слово п.{S} Учионице су |
у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Х |
лежио кољем и где ће и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране и са свима одељењима |
„Боже милостиви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му |
дељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начин |
И летве су готове и довучена је готово цела количина; само су остале још греде и диреци.{S} Им |
линовима од суве дреновине, тако, да су цела колица била направљена без и једнога јексера.{S} Р |
о похвалити здрављем у својој школи.{S} Целе ове године ниједан <pb n="296" /> му се ђак није р |
лу Радишином стајао је глобус као слика целе наше Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изл |
</p> <p>Најнеобичније је то, што Радиша целе ове прве године није предавао писмено рачунање.{S} |
свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је добро знала, шта је мода учи |
су.{S} А што се молитава тиче, остао је целе године при оном простодушном „Боже, помози“ у поче |
а Бог да! захорише се гласови готово из целе гомиле. </p> <p>— Е, браћо, прихвати Радиша, онда |
е поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али |
се обрадова и даде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Ово |
а јесења кишица, која је трајала готово целе ноћи, и сутрадан је освануо први кишни дан.{S} Дец |
наје).{S} Пазите још брже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" /> вас?..{S} Ко! ј |
анцима, те нек остану овако чисти преко целе године.{S} Пред школом увек да очистите обућу, те |
по обучени, без књига и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини |
животу загоричке школе, и они, који су целе године радили с планом, одмерено и поуздано, сад н |
и не уме или не може најбоље да управља целим народом: и зато се пожелело, да уз тога једнога и |
земљи и преко својих чиновника управља целим народом и његовом државом.{S} По томе је, вели, д |
„началник“, старешина над капетанима и целим округом; па „мајор“, старешина над војском; па ту |
ругога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро утврђује.{ |
ти, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и |
Али је време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у своме ра |
ађаји јављају у своме развоју, у својој целини.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} Зато је на |
мо <hi>редом</hi> може одржати у једној целини.{S} И ето откуда долази опасност, да непросвећен |
тву његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлат |
и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{ |
це, те да се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао разговор и сећао се шта је дан |
у школи је мирно текао и напредовао.{S} Цело је село сазнало за ову радост у школи и сматрало ј |
илазио и управљао, и за неколико часова цело је двориште школско било као умивен, очешљан и леп |
де!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!. |
ега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело двориште изгледало као неки модерни парк с простра |
ога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело село, да ће Радојица Вукмировић, Милић Лазовић, Ни |
бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и како је река |
то поручује и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазо |
истаљке за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је двориште, заједно с његовим совралуцима, изг |
ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало се за ово и по околним селима и м |
о и свој „сребрњак“ сјајан као стакло и цело „тесте“ фишека.{S} И он пуни и по који да и Радиши |
ојега се Радиши чинило да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би ко |
и полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостиви по |
у хоће књигу да читају, а један написао цело писмо на табли, неком другу своме и јавља му о дан |
, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке код тебе није п |
и.{S} Овако се продужило <pb n="327" /> целог дана.{S} На послетку посумњаше, да му и теј не чи |
ма.{S} Ни то не поможе, и дете премаука целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и з |
из поштовања, и једна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било готово криво, |
/> покретању и руку, и ногу, и главе, и целога тела, као и у окретању у месту и ходу у реду.</p |
на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“...</p> <p>Онда приђе Радиши и срдачно се |
ли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и сам још и даље учити, да ће ради |
на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се з |
на како рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад т |
на какво рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како |
, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало и сад.{S} Зато с |
ед школом па до капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради и |
у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој згради отварани сваки дан, кад је лепо време, и з |
Колико и колико је жалаба по околини и целој Србији, да кметови неће ништа да учине за школу.{ |
оцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко својих чиновника управља целим наро |
диша је све то најмарљивије растурао по целој њиви.{S} На послетку је наредио, да се то поново |
ао мало црквенско, и чуло се не само по целој варошици него и по околини.{S} То је школско звон |
предавања обуставише по свима школама у целој земљи и радници њихови бише одазвани на другу дуж |
да нађу писмена човека себи за писара у целој земљи, него су их доводили са стране, из Аустрије |
вова других река у околини и најпосле у целој отаџбини нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А |
у онима другим селима око Загорице и у целој нашој земљи школе нису отворене много одавно, јер |
ост од наше; све ти казује, да је у њих целокупан живот отишао даље у напредак.{S} А о ономе, ш |
ле као снег, остала да прича козарима и целом селу, да се ту може пећи креч и како се то ради.. |
куће се преруше.{S} И почеше запевке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на |
у Загорици с ралицом плитко оре, и да у целом селу нема плуга, да дубоко пооре.{S} Зато је оста |
Ћерамида је преживела своје и сад се у целом свету место ње употребљава цреп.{S} Зато и школу |
ђе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стругане даске, греде и дирека, него с |
мо имати најевтинију и најлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ |
леће.</p> <pb n="382" /> <p>Путеви су у целом селу оправљени, а местимице и подзидани и насути, |
јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак |
по неколико људи, који ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А |
Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И веко |
да то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да се учитељима за |
Букварци су дотле писали „по плајвазу.“ Целу страну прописа исписали су старији ђаци плајвазом, |
ао да се поносила, што сад она издржава целу породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њ |
а, и тако је израчунао, шта им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.</p> <p>И све је |
долази и полаженик и он доноси срећу за целу годину.{S} Данас се руча раније него других дана.{ |
Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и побележи, како се зове које брдо, који п |
ојасом.{S} У толико су радије прочитали целу књигу и чинили разне замерке, и већ премишљали, шт |
и, тако, да путања, која води њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С леве стране је |
ло донесено.{S} Он најпре добро покваси целу ону стрму површину па поче <pb n="170" /> да слаже |
еће.{S} Тада је понова ваљало прекопати целу градину, направити распоред где ће се што сејати а |
е завуку дубоко у земљу и ту преспавају целу зиму; да многе угину; па се у пролеће легу нове из |
имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{S} |
цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена вратима и прозорима и како се погађа с мајсторима, |
о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се |
о је знак, да људи у овом селу умеју да цене књигу и науку и да су они заслуживали школу... „Ов |
својим током и сад је још више умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n="344" /> село, |
{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила п |
је подешавао другојаче.{S} Наставу није ценио строго по предметима и водио рачуна о томе у који |
е очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљир |
аду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од харти |
а и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све тако зване наставе, свега образовања и |
за који сам се толико спремао.{S} И ево центра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али може би |
е што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају како се ради и да што боље приме |
а је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљен |
гледа и каже примедбе своје и приближну цену.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ заузима око |
комада колико затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде |
А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi>рад</h |
. <pb n="74" /> „Могу, свуд, господине, цео таван, и у оџаклији“, одговори он и додаде: „Ништа |
ена, песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да измисли к |
а да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њихов упућен на мишљење, домишљање и утакмиц |
ас загрева чедо своје, Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило |
у детињству.{S} Зато и остаје човеку за цео живот оно, што научи у доба детињско и младићско.{S |
адимо оваку школу....{S} И ту му показа цео план и приближан предрачан, па му рече, да су питал |
е намести неколико тестера напоредо, па цео трупац да се струже у једном потезу?{S} Онда му обј |
иша запита: има ли ко код куће мали врг цео, непросечен.{S} Из гомиле се јави газда Мијаилов си |
и свештеник с учитељем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, |
би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те нам преседне свадба!“..</p> <p>По доласку р |
м совралуцима за заветине.{S} Зато се и цео овај ограђени простор зове „Порта“.{S} Школа је пре |
само почетке знађаше, него да је тамо и цео живот људски, и лични, и породични, и друштвени, и |
же.{S} И дошли су опет ујутру и провели цео дан разговарајући се о ономе што су у школи учили, |
а да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и моћи да мисли правилно о свему.{S} Из оно ма |
т човек изучи књигу, онда му је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су са |
о код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео свет, дошао до највиших наука и добио част да будем |
олико их је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} Друго, доб |
а се укопа и утврди.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb n="122" |
а су неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао |
авршенији, и радионица је заузела скоро цео други стан, и пространа загоричка школа већ постаје |
вића), који оштро и безобзирно нападаху цео „бирократски систем“, који представљаше влада Ристи |
очеше запевке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале син |
ртона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење пећи, онда су Радишини уч |
<pb n="362" /> <p>„Културу чини рад.{S} Цивилизација се оснива на раду.{S} Зато је рад главно.{ |
у овоме селу, посао, који је био основа цивилизацији у свету...{S} Отишли су у реку с мотикама |
вобитно стање па онда поново да отпочне цивилизацију.{S} И из овога првобитнога некултурнога ил |
у првобитно стање па поново да отпочне цивилизацију, онда ево му људи у првобитном стању...{S} |
а стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, културо стање, где је све у човеку, на чо |
и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, греда, дирека, рогова и летава.{ |
ска а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S} А Станимир, који је би |
тине кола креча, преко сто десет хиљада цигала и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то пл |
начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не забораве, ка |
стакленим прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већи |
и га у главноме.{S} Само му нађе, да је цигала израчунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. про |
е озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да |
колико треба камена за темељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, дасака за патос и тава |
овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена вратима и |
, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под није ништ |
су не само лиферовали потребну количину цигала, црепа и креча своме селу, него су и продавали о |
е, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсто |
5" /> а они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече па онда да почну и цреп...</p> </ |
Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба да з |
, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове |
остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно.</p> <p |
, стало би нас: креч око триста дуката, цигла око четири стотине дуката, и цреп око сто дуката, |
лањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, храна на х |
разборити и из добрих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч освојили су околину.{S} И тесан |
е{S} За калуп им је добродошла била она цигла, што су је донели из Поречја, и према њој удесе н |
сетимо. <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; а в |
већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много лакше иде него ка |
се он постарати, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а п |
углађене даске, које нити су хладне као цигла и камен, ни прашљиве као земља, него топле, а сва |
а ће на твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и после, да с ње узимају сви, који хтедну да зи |
и одшетао је с оним најстаријима чак до циглане.{S} И од данас то је остало ђачко купалиште, гд |
ога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове школске г |
еци, да <pb n="229" /> на њој подигнемо циглану и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?.. |
ишини били дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњено место за нову школу, где су се в |
одина!{S} Ту су му представили кречаре, цигларе и црепаре, и зидаре, који су зидали школу с мај |
о...{S} Још ми треба да нађем кречаре и цигларе па је пола готово!..“</p> <p>Ту ископаше један |
да вуку и једно и друго.{S} И кречари и циглари су убрзали свој посао, те да мајстори због њих |
у све више примали занат.{S} Само млади циглари нису имали кад да се радују, јер су одмах морал |
и школу, па после њима предавао.</p> <p>Циглари, црепари, кречари и зидари, који су онако огром |
она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци делом доказали, да су примили занат, ко |
сад људи и зграде покривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре за стоку з |
у школи на предавању свратио пажњу, да цигле морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо сла |
моћи да издаду толико, колико треба за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али к |
го је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава ин |
ужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих загоричана!{S} И што се |
вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Онда опет помаче кон |
и и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креча, као што данас чине сви просвећени |
елом том крају људи мало зидали куће од цигле.{S} Ипак су загорички младићи <pb n="215" /> све |
кола; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне морају да се покрију ћерамидом или |
ти.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љ |
зовића, који је први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, <pb n="299" /> те му |
ече креч, како се и од које земље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и друго посуђе, како се гр |
98" /> калдрме ни отесана камена, нигде цигле, нигде црепа, нигде ћерамиде и креча, нигде насут |
равних, и већ неколико „фуруна“ печене цигле лежало је покривених у реци.{S} Стругар из Јелака |
и и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печење креча продужило се и даље.{S} Ов |
омове и друге зграде зидају од камена и цигле, и покривају ћерамидом.{S} Па не ни то.{S} Ћерами |
Умемо, умемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утуви |
аном који се кречи и подом од даске или цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и з |
>ми сами</hi> саградити не само онолико цигле колико треба за нашу школу, него да ће на твојој |
Зашто ми не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све како мајстори раде?!...</p> < |
и да схвате.{S} На пример, о проналаску цигле и огромном и недогледном преображају, који је тај |
оме човеку особито земљораднику.{S} А о цигли и њеном утицају на живот човечански, о црепу и ње |
неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је само цена за прозоре и |
е“ постала модерна кујна свуда попођена циглом, и у свакој је сто и столице с четири ноге и нас |
тају.{S} Предсобље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда столарска једнокри |
звели су зидари каменом а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све |
зи у предсобље непопођено ни даском, ни циглом, ни каменом, с леве стране је једна мала соба а |
Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се копала и ситнил |
во је сваки домаћин подигао или патосао циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече |
ло, грађу ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи сами, о |
то све стати.{S} За камен, песак, креч, циглу и греде и диреке није ништа рачунао, јер ће то се |
да је његова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изненадило него одма |
ка за креч и песка за малтер и земље за циглу и ћерамиду то се не сме доносити са стране; то се |
еци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза |
старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се споји с њом, храна на храну и да |
вле Чомагић и Стојадин Ђуровић да граде циглу за школу.</p> <p>Идућег Понедеоника искупили су с |
е градиле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у целом том |
лупе, четврти да уравњују земљу, где ће циглу да простиру и тако даље{S} За калуп им је добродо |
мози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље договори са своји |
е на разговор о томе, ко ће да им гради циглу.{S} Јанко рече, да доведемо ћерамиџије па да им п |
ам урадио, само што сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да ка |
то лепо разгледали и запамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су с |
у ово мало суднице градили, доносили су циглу, ћерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљине |
А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њега н |
елу и да се употреби на друге привредне циљеве.{S} И на саборима је милина била видети ове умне |
олегају, па тек онда пере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па |
ачунати колико треба камена за темељ до цокле и цигала, креча и песка за зидове, дасака за пато |
о напредовао необично живо.{S} До саме „цокле“ извели су зидари каменом а одатле почели циглом. |
само ударати прагови на кућама него и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чесме по селу, и, |
} Она има две стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да ва |
ивених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке |
зваде таблице и да окрену ону страну са црвеним линијама.</p> <pb n="138" /> <p>„До сад нисте п |
..{S} Окрените ону страну где нема ових црвених пруга!..{S} Начините у једном реду десет котуро |
S} На таблици на једној страни има ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где |
тане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипут.{S} Стаде се Радиша чудити овом |
млека, него то добро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале напојнице мали се грађанин у |
и од које земље граде цигле, ћерамида, цреп, лонци и друго посуђе, како се гради стакло и порц |
а издаду толико, колико треба за цигле, цреп, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсм |
ио, само што сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о у |
д се у целом свету место ње употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од ш |
Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље договори с |
онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се вешати |
иџије су највише градиле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто |
ата, цигла око четири стотине дуката, и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам сто |
старати, да се <pb n="204" /> и цигла и цреп израде овде, да се и креч испече овде, а песка има |
аго лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија |
мемо; знамо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо д |
у ће одсећи и довући опет село, циглу и цреп направићемо овде, и креч ћемо пећи сами, овде у кл |
гова земља с те њиве најбоља за циглу и цреп, па га ово није много изненадило него одмах одгово |
које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је |
разгледали и запамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p>Кад су се вратил |
игала и креча испече па онда да почну и цреп...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
ло блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звеч |
> Удесићемо, да се цигла и ћерамида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и |
правих под конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле би |
и из добрих задруга.{S} Њина цигла, њин цреп и креч освојили су околину.{S} И тесан камен поруч |
ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, греда, дирека, рогова и летава.{S} Ваљал |
и још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не забораве, како се зи |
мо лиферовали потребну количину цигала, црепа и креча своме селу, него су и продавали околним с |
ровињаре и да у Загорици нема ћерамиде, црепа и креча.{S} Да су и зграде за спавање пола у земљ |
одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му по |
усија и — звечао је лепше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три г |
есет хиљада цигала и око педесет хиљада црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч ок |
е ни отесана камена, нигде цигле, нигде црепа, нигде ћерамиде и креча, нигде насута пута и зида |
јер су одмах морали да отпочну грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Тр |
тава за плафоне и кров, греда, дирека и црепа.{S} Онда је могао израчунати, шта ће од прилике т |
упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или д |
оци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печење креча продужило се и даље.{S} Ово је бил |
Ту су му представили кречаре, цигларе и црепаре, и зидаре, који су зидали школу с мајсторима и |
па после њима предавао.</p> <p>Циглари, црепари, кречари и зидари, који су онако огроман труд и |
трбушчић почеше да му загревају врућим цреповима.{S} Ни то не поможе, и дете премаука целога д |
да се покрију ћерамидом или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, да пла |
по која друга зграда зидана и покривена црепом.{S} Негде је опет на старој кући дозидана соба, |
рви већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, <pb n="299" /> те му се бели у селу к |
је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад |
и као зид, нити кућа може да се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не ч |
цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнемо како ваља зидати домове, |
даскама, те сад људи и зграде покривају црепом.{S} Цигле су и јевтине и добре, те људи и кошаре |
ћ већа половина зиданих кућа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Н |
рству и у животу људскоме, о ћерамиди и црепу, о кречу и малтеру њима је опширно причао, а оним |
и њеном утицају на живот човечански, о црепу и његовој вредности, о кречу и његовом утицају не |
како се онда месило у свој Загорици, у црепуљама.{S} Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да ви |
ји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, господине!“ рече кмет. „Него кад идемо у чарши |
у лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{S} Примајући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; |
земљи, те учио народ и подизао још више цркава и манастира и по њима отварао школе, да се у њим |
еткост: да их одведе у коју од оближњих цркава.{S} И одвео их је у најлепшу.{S} О, како су побо |
ископ или најстарији нада свима српским цркавама и манастирима или поповима и калуђерима.{S} А |
личи на цркву.{S} То је <hi>турска</hi> црква, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звона |
— уво, <hi>д</hi> — дрво, <hi>ц</hi> — црква, <hi>ћ</hi> — ћупа, <hi>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> |
во.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је <hi>ћ</hi>; ћ — ћупа.{S} Ово |
гом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о с |
ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; о |
некад, пре турског земана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици било седам |
позна, да ово није нека кућа него да је црква?..{S} Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи у цркв |
ово је дрво и слово <hi>д</hi>; ово је црква и слово <hi>ц</hi>; ово је ћупа и слово <hi>ћ</hi |
као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То је <hi>т |
иште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, так |
ешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S |
или попови.{S} Запамтите, да је ово <hi>црква</hi>.{S} Нађите јој врата!..{S} Нађите звонару!.. |
ђује.{S} Куће, велике грађевине: школе, цркве, позоришта, музеји и разне друге државне и приват |
а су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служе |
у себе, те је један за судове, други за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они помаж |
цркви липовичкој, пошто у Загорици нема цркве.{S} Даница је писала, да Радиша ништа не купије д |
то је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код змије з, код жабе ж, код пера п, код гусал |
од венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, код ува у, код јарца ј, код рибе |
вани ученик).{S} Погледајте у слова код цркве!..{S} Шта је оно испод цркве?.. („Тестија“, вели |
ета је <hi>д</hi>; д — дрво.{S} Ово код цркве је <hi>ц</hi>; ц — црква.{S} Ово код ћупе је <hi> |
та сте написали?..{S} Које је слово код цркве?..{S} Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!. |
слова код цркве!..{S} Шта је оно испод цркве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте као тестија, |
једну песму, у којој се прича, које је цркве и манастире отац Савин подигао.“ (Чита песму: „<t |
тране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Манастире су подизали наши стари |
ом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, подиг |
јуначке песме гусларске, а и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а може |
ниси разумео зато, што је говорио оним црквеним језиком.{S} Јесте; ти си се с младом твојом да |
судница, као што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за |
„Црквено Пјеније!“ И сад настаје певање црквених песама при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} |
> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених дела</hi></p> <p>„<hi>Президијално</hi></p> <p |
> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених послова</hi></p> <p>Ова је школа отворена лане |
uote> <p>„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто сам се вратио са стране, |
uote> <p>„Господину министру просвете и црквених послова</p> <p>Пошто смо од суднице направили |
и некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - прави јеретик и антикрист.{ |
после оваког призора учитељ наређује: „Црквено Пјеније!“ И сад настаје певање црквених песама |
д је Радиша тек видео, колико му треба „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу што је некад слуш |
по програму.“ И код „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за световно је рекао, да је за меха |
што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад је с о |
се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу |
<p>Мало после чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло се не само по целој варошици него и п |
31" /> сељаци и укућани Радишини видели црквенску књигу у Радише, учинило им се, да је он већ п |
, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Христа, сав крен |
онаре него се на ово дугачко пење њихов црквењак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавд |
} Венчање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, пошто у Загорици нема цркве.{S} Даниц |
у опет, и одјекну пљусак као по празној цркви.{S} Јаук се појача: <pb n="20" /> „Јао, научићу, |
обично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи закитили су се цвећ |
а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и |
Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик |
Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и по |
е црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} Оно ће ласно и к |
предак свога села, саветом и у кући и у цркви, као и вредан председник, писар и економ у општин |
рквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или се |
да, који је стајао у њој гологлав као у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у главној учионици |
и уношене, то је сав народ стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно узвишење |
цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Погле |
уну свега напретка у Загорици чини лепа црквица, направљена на месту старе од самога тесаног мр |
.</p> <p>У селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештеника и до подне с |
е галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг школи, гд |
здрава је, господине; тече управ испод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде је коп |
кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где је одслужио неку кратку службу.{S} А за с |
а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту село држи заветине, и ја не могу људе ра |
ране је дугачак општински кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара апсана а с |
едокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда |
снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше и црквиште и причаше, да је некад, пре турског земана, ту |
ош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским совралуцима за заветине.{S} Зато се |
, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам пока |
није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То је <hi>турска</hi> црква, и зове се <hi>џа |
колу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече |
ру, кад га је питао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај је од <hi>камена</hi>, јер од ка |
овај мајдан послужио кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова зиданих неколи |
с сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој но |
„облачили“ и носили рипиде, свратише у цркву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали |
кукњава за другом својим.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Р |
Нађите јој крст!..{S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркв |
торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у цркву, Радиша је хтео, да учини једну реткост: да их од |
их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{S} Радиша оне мале из првих редова по |
е посвршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И тако даље.{S} Сад долази „ |
е ово сад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико требало.{S} По |
село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и телеграф па и своје новине, |
ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да види |
Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту је |
њихова, направљена <pb n="85" /> од ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите коли |
го, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Б |
о дана од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко |
ова и у сваком по десет ових кромпирића црних, што се зову тачке.{S} Пребројте, је ли истина де |
вом једном реду има <hi>десет</hi> ових црних орашчића или тачака.{S} У овом другом опет има де |
десетину кола смонице, двадесетину кола црнице и неколико кола песка.{S} А Радиша је све то нај |
а, још мање смонице или глине а најмање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилике, да пока |
смонице, или пескуше, или иловаче, или црнице, или чега другога: и њој треба то и то, и толико |
да неће добро да роди, и да хумусу или црници не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља дат |
е била она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с једне стране без икаквих линија а с друг |
у падале у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису |
ојени су зидови још затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од платна и |
о Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разговору изишли |
стављено.{S} И поче село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} |
де ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Ради |
е југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S} С које |
S} Окрените се Русима!..{S} Окрените се Црногорцима!..{S} Окрените се Бугарима!..{S} Окрените с |
мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној |
сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале ко |
необичном црном дугачком капуту с дугом црном брадом, личио је загоричанима више на калуђера не |
S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном црном дугачком капуту с дугом црном брадом, личио је за |
ату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом као угљен, која је слабо родила и којој ни |
} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и човека и народа.{S} С таквом се особ |
еца првог дана, и пре писања, почела да цртају.{S} За тим су цртала поједина слова печатана, ма |
не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и посматрао свак |
крижуља, како се држи, и, огледа ради, цртала су: сунце, месец, млад месец, звезде и крстове.{ |
S} Дуго су тако писала и печатана слова цртала.{S} По нешто је Радиша и на својој табли показив |
се цртање продужило за себе.{S} Деца су цртала сваку лакшу ствар не само с правим него и кривим |
писања, почела да цртају.{S} За тим су цртала поједина слова печатана, мала и велика па чак и |
185" /> <p>У почетку су деца просто <hi>цртала</hi> поједина слова, докле им нису добро запамти |
о су сами направили потребне справе.{S} Цртали су и планове за куће и зграде, и како кров на њи |
и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, г |
а их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Онда им ре |
и лењир и неколико малих шестара, те су цртали и градину школску, и план нове школе, и стару шк |
дили и на таблицама тачкама, крстићима, цртама и тако даље.{S} Све очигледно, па су после све о |
иницама на картону а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} З |
а телесно кретање и здравље, на певање, цртање и лепо писање и лепо понашање много више пази не |
лована.{S} Њима је главно било: читање, цртање и писање, женски рад и кућење с обзиром на здрав |
што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је пак |
исање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радиониц |
школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и пис |
се Радиша преко зиме ограничио више на цртање и износио је деци разне слике од бољега намештај |
> <head>7. У Цртању</head> <p>Радиши је Цртање одвише требало не само за вежбање руке и ока и з |
ватила њихов правилан облик.{S} Онда се цртање продужило за себе.{S} Деца су цртала сваку лакшу |
ање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртањ |
амима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље главни предмети и као сто |
и.{S} Све се завршивало или писањем или цртањем.{S} Ово је чинило, да не само сва настава буде |
ора поклонити и практичној геометрији и цртању свих врста, као и певању.{S} И све се ово учениц |
ter" xml:id="SRP19102_C5.7"> <head>7. У Цртању</head> <p>Радиши је Цртање одвише требало не сам |
још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној |
науком него данас.{S} И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је ск |
ајде сад писана да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писали су их и црта |
жан, искрен, правичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их још више |
куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато је |
ча.{S} По ходницима су повешане слике и цртежи све самих радова ђачких с именом њиним за свих м |
урђа.{S} По зидовима су били географски цртежи школе загоричке с околином, слива реке загоричке |
е.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S} Ево га и <hi |
ке? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта |
о</hi>?{S} Пазите добро како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево |
ем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} |
о о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако се пише реч очи.{S} |
S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду |
је?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује |
слике? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Ш |
а х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, |
прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко |
ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — чаша, <hi>м</hi> — мачка, <hi>љ</hi> — љуљашка |
ам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi>; л — л |
i>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише |
та се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше). |
ово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi>; ово је мачка и |
дом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Заго |
лагале лепше и лакше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет залије |
сувоти и хладу, и калдрма, по којој су чагарале потковице као по даски.{S} Кмет и Радован прво |
етврто, горе свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само чист |
вети по овим данашњим тесним, мрачним и чађавим кровињарама, у којима не видите бела дана, у ко |
њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} С |
ша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; чак најлепша у Србији! почуди се Радиша.</p> <p>— Па та |
горичана одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да |
о даље и одшетао је с оним најстаријима чак до циглане.{S} И од данас то је остало ђачко купали |
ог човека, него сви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда |
једина слова печатана, мала и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихов правилан облик. |
им је требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа.</p> <p>Пошто је женидбом Радишином један ст |
Радиша је радио све кућевне послове па чак и оне које раде на селу само жене и девојке; и њему |
ове „изелице“ народне, и на министре па чак и на онога горе, „који их поставља и коме сви служе |
војнику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и да га моли д |
поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по |
ак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, или може ли га |
у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} |
о с оним калуђерима, па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у |
n="161" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сеља |
што директор уписа Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши |
м се учитељ Радиша премешта из Загорице чак на други крај Србије.</p> <p>- А његова жена? запит |
емамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њ |
манастир.{S} Једанпут су дошли калуђери чак из Свете Горе, да просе милостињу за манастир.{S} А |
о их сваки политички ветар може одувати чак на супротни крај отаџбине наше, и тако их може јури |
астаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па отпоче |
је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четврти. |
што и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и |
је Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они |
ча, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свак |
еле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те |
и по свима окружним градовима.{S} У њих чак ни шума не расте онаква, каква се сама посадила, не |
или, доносили су циглу, ћерамиду и креч чак из Поречја, 3—4 сата даљине одавде.{S} То сад не см |
у беше неко необично одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на гл |
сто.{S} Сваки је имао да донесе за себе чанак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то |
диши још једну преобуку, заплете му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му нао |
ли!“ Радиша одви и нађе најлепше вунене чарапе, везене вуницом, па не знајући управо шта да рад |
шине ткају сукно и платно, машине плету чарапе, машине и пишу и печатају књиге, машине раде све |
ла; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Београд</hi>, |
а с једном заједничком стрехом од краја чаршије до краја, тако, да се и лети и зими могло ићи п |
познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете?..{S} Видите слова поре |
абавља све.</p> <p>Кад су се вратили из чаршије, Груја је још узгред свратио и дозвао Милету и |
Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори му други. |
вели, ниједнога, него нам долази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Р |
вршена преправка, него је кмет донео из чаршије један товар креча, те је лепо окречили и споља |
требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Р |
е.{S} Много је чинило, што је столар из чаршије сав столарски посао радио у самоме селу, те су |
и доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледали учитеља загоричкога, жалећи га куда |
затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Р |
седање“, па таван подуприте диреком и у чаршији наручите код кога столара 5—6 „скамлија“ и једн |
итеља и икону Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљањ |
не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S} |
" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сељаци не |
обар корак далеко од зида калдрма као у чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да с |
исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша |
{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; |
су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и напише Ра |
S} Дошао сам овде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да вид |
ају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може |
а пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршијска пратња, јер код њих у селу није тако.{S} У њи |
ку, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и да га моли да му н |
а и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по овој |
м нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију, кад ко хоће солдату да напише писмо!{S} Из њих |
А око Крстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капета |
и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци и |
кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и потражио од газда Наума пет дуката да купи во |
ових.{S} Доцније је неки Ђурђе отишао у чаршију те изучио ковачки занат и дошао у своје село, т |
осподине!“ рече кмет. „Него кад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, |
еш и за два; само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку |
е, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам и да задужују своја има |
то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што з |
.{S} Сад нађите оно испод ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, |
зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске најпре је из Загорице почело да долази воће бр |
одине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од |
мед почео да одваја на околним пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загорици имала до миле |
за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>Кад га је кмет Миљко позвао сутрадан, |
ричке суве шљиве најпре дошле на пијацу чаршиску.</p> <p>Упоредно с воћарством Радиша је желео |
.{S} И благословене су многе ручице, за час се калдрма доврши, и камење песком покри и заравни; |
.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и п |
ва дочекаше, да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школс |
/> узеше ашов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две три мотике од оближњих кућа и за нек |
Одмах извади и хартије и писаљку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало пиљи |
ћ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ни |
едан. „Треба“, одговори Радиша.{S} И за час се дадоше на посао на онај исти начин као и јуче а |
сак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за дот |
е и метнула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ |
ала <pb n="256" /> на манастир.{S} И за час па се ова светиња напуни народа, који је стајао у њ |
а школа бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, да је излазио „инџилир“ и како |
урнебес:{S} Доста!{S} Граматику!“ И за час се досадање књиге оставише у клупу а извадише неке |
диша, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надмет |
од њега предузеше мале калдрмџије и за час се саставише. „Сад нам треба песка, господине“, реч |
нда се то учини и на другој страни и за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} Сад |
предложише неки.{S} Радиша одобри и за час се нанесе из реке толико песка, да се на игралишту |
с друге стране почеше прекопавати и за час се саставише на средини, а друга су већ доносила ка |
ија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и побележи, како се зове које б |
да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направи од круте хартије један равностран троугао п |
иља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошу |
ојма нису имала.{S} Зато једва дочекаше час поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад с |
<head>4.{S} Пети дан, прва киша и први час из рачуна</head> <p>Још нису сви ђаци ни стигли сво |
id="SRP19102_C4.12"> <head>12.{S} Други час у школи за одрасле</head> <p>Дошла је и друга Недељ |
дне ноћи Милан је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му давал |
очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео |
ирно спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе и љуљала га.{S |
сетише шта је и забринуто су очекивали час порођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и |
Боже, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан наш у |
ана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша |
ори доиста нису чекали никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети колико су истрајности и у |
ресече неки нож преко срца.{S} Па онога часа зграби дете, подиже га и стаде га у наручју љуљати |
ци нека буду од — мацака!“..{S} И онога часа посла Грују кмету Миљку, да га пита, може ли мацке |
и одржава цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој |
тајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест п |
о изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова школска година и Радиш |
очиње и нова школска година и Радиша је часловац.{S} Поред Часловца има и других предмета и Рад |
казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и однео га је у село.{S} |
.{S} Псалтирци читају Псалтир, часловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, б |
ио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се |
падало у очи, што кметов син није донео Часловац, па су неки мислили, да он није ни изучио цео |
ђем свету (јер капетан беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у он |
а година и Радиша је часловац.{S} Поред Часловца има и других предмета и Радиша је озбиљно запе |
салтирци“.{S} Псалтирци читају Псалтир, часловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ |
S} Учитељ сад нареди, да се псалтирци и часловци „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу сл |
у око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n="17" /> „псалтирци“.{S} Псалтирци чит |
воји на страну.{S} А најстарији ђак над часловцима слишаваше „Свештену Историју“, овако.{S} Он: |
тле са „старом лекцијом“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „П |
једноме хладу, била постављена совра за часнике, чланове породице и неколико позваних гостију.{ |
отаџбини него партијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово па |
/hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није нерадан.{S} Напр |
а је обилазио и управљао, и за неколико часова цело је двориште школско било као умивен, очешља |
и дан „наставе“ или учења и за неколико часова сва је Загорица знала и причала, да ће сутра учи |
с Грујом.{S} Онде, где је пре неколико часова била онака живост и онолико света, сад је све пр |
довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгред и згодном приликом а наро |
аже.{S} И Радиша је своје летње јутарње часове сад најрадије проводио овде, налазећи увек да не |
је од свакога тежег посла а у слободним часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. Милићевића „< |
њу нове зграде живо напредују, то ми је част умолити господина министра за одобрење, да се ове |
и чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником позајмили лонац о |
о свет, дошао до највиших наука и добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пу |
{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за |
же, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју |
..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Погледајте |
у те куће трајније од данашњих брвнара, чатмара и кровињара, него су оне и здравије.{S} Погледа |
дигао сам кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски, него пристојан |
ге нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много урадити ни за ум, ни за срце, ни |
у ропству под Турцима научио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљ |
затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!. |
.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад затворио |
у преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одмах |
{S} А кад после неколико недеља из ових чаурака изиђоше лептири, <pb n="364" /> чуђењу њихову н |
ше колико велики прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после неколико недељ |
Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — чаша, <hi>м</hi> — мачка, <hi>љ</hi> — љуљашка, <hi>њ</ |
аље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л</hi>; л — лист.{S} Ово |
/> код њих је слово <hi>г</hi>; ово је чаша и слово <hi>ч</hi>; ово је лист и слово <hi>л</hi> |
ланути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у којој се види |
ного пиће поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије ко |
њему с друге стране.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога дрвета.{S} |
ту дршку!..{S} Погледајте у слова поред чаше!..{S} Погледајте у слова поред листа!..{S} Сад пре |
д хрта х, код мачке м, код листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пе |
д гусала!...{S} Нађите чашу и слова код чаше!...{S} Нађите лист и слова код листа!...{S} Нађите |
пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — чаша.{S} Ово код листа је <hi>л |
се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! (и напише га до о).{S} И онда се чује |
де је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је к |
дрвета.{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?.. |
т</hi>!..{S} Него какав је?..{S} Нађите чаши ногу!..{S} Нађите листу дршку!..{S} Погледајте у с |
’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ чашу млека, ја појест’ кришчицу хлеба с кајмаком, сиром |
аком, сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, па и то |
ављање као и с ракијом.{S} И Радиша узе чашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па н |
и наслужи најпре домаћину.{S} Миљко узе чашу, прекрсти се и поче лагано и достојанствено овако: |
ије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао овако:</p> <p>„Радоване!{S} Ти си п |
гусле и слова код гусала!...{S} Нађите чашу и слова код чаше!...{S} Нађите лист и слова код ли |
} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошлицу, и наслужи најп |
о прођу.{S} Још за ручком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А к |
пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <pb n="72" /> из поштовања, и једна му је била до |
мози! <pb n="324" /> Узех, Крсмане, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Свет |
ече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет |
е му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка.{S} И колико га људи зову на |
и широке, особито оне, што немају много чворова; даље свакојаке гредице и лепе облице, особито |
и и рекли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у и |
е овим набија камење у калдрми те да се чвршће држи, особито оно, које је остало више но што тр |
едно, и зато је изостало много што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чег |
рограмима“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цр |
ена.{S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама <pb n=" |
} И немојте никад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, ра |
а створила свет, кад, за које време, од чега и зашто, то не знамо, нити ћемо икад сазнати.{S} Т |
своме цару Лазару, кад га је питао, од чега да сагради цркву Раваницу: „Зидај је од <hi>камена |
код евењке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује дршка?...{S} Шт |
блу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На |
{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледајте у |
аградио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао |
дало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S} Он је |
е срачунавати, <pb n="222" /> колико ће чега требати.{S} Прво је смислио, да школа буде са два |
Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n=" |
иди шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега г |
<hi>расадник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи.</p> < |
и пескуше, или иловаче, или црнице, или чега другога: и њој треба то и то, и толико и толико; и |
о они чине један другоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шал |
ежити, колико ко да надница и колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо зва |
долазио Радиши, да израчунавају колико чега треба, те да то поручује и набавља.{S} И те је зим |
да се скроји, и израчунавали су колико чега треба, колико ће да стаје и колико да траје.</p> < |
нда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} О |
ослушност у њима, вредноћу, честитост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га са |
мисли правилно о свему.{S} Из оно мало чедности и осећања онога што је пријатно и непријатно в |
ања до сад неосећана: отац мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подје |
јправилније!{S} И Сунце и данас загрева чедо своје, Земљу, и одржава цео живот на њој.{S} И оно |
И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу |
сваки има по који започет рад, па једва чека да га доврши и да се њиме похвали.{S} Цео дух је њ |
hi>вредноћом</hi>.{S} А мој народ једва чека да побегне од мотике и да — „надзирава“.{S} Он чес |
о.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца покус |
де учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господин учитељ!“ И он то каж |
и да је за то и дошао, и да и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</p> <p>Док су с |
дошао, господине!{S} Наше те село једва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо остали прости |
отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да |
све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Ради |
а је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и п |
од“ је победио.{S} Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда |
а.{S} А ученици Радишним, у гомилицама, чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изи |
ћно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше |
и у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим мајкама, да мало окв |
ц пустити, па се с њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У ј |
чају и разгранавају своје послове; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропадају ка |
е ко ће пре да одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча један |
Требало је све спремити, да мајстори не чекају, и требало је похитати с послом; а њих двоје су |
само да навашу доста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису чек |
у!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!...“< |
} Нове су довели родитељи њихови, и сви чекају да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам сат |
а па га не секу младо и на грабац, него чекају док порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато |
текоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одгов |
{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} Чекајући он се наслушао таквих грдња и такве псовке, ка |
нда рече: „Доста.“...{S} Овака је судба чекала и остале редом.{S} Ником се никакав изговор није |
мној употреби његовој.{S} Деца су једва чекала да им се испече креч и да понесу по једно парче, |
пала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и д |
о кући и Божићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S} И <pb n="26" /> они, који су би |
Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, ко |
S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће господин пресудити овај спор, а |
својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> се још више излади, са запада |
ој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њ |
ело је добро; људи су сложни и једва су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша |
кад вам кажем, да мајстори доиста нису чекали никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети к |
.</p> <p>И све је готово и спремно само чекало дан почетка нове школске године.</p> </div> <div |
Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову |
а.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прегледа све што се видети могло.{S} О |
нове и посве корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим правилно. |
о у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратима капетанове канцеларије до десет.{S} |
другојаче но што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе |
необичну, и сам се узнемири и једва је чекао да и он сврши посао и пусти децу па да оде њој, ј |
ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} Чекајући он се наслушао такви |
никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца иску |
чекају да се упишу.{S} Радиша опет није чекао „осам сати,“ него је с кметом Миљком одмах почео |
ацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с остали |
га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да иде својим редом.{S} И свако пренагљивање мо |
и овамо, да ти уши заглухну и да једва чекаш да се овце помузу и јагањци пусте к њима.{S} И он |
ј страни метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све |
па је донесен и будак за копање земље, чекић за дотеривање и намештање <pb n="282" /> камења и |
аправио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први камен под конац коли |
о сложено на гомилу.{S} Кмет је купио и чекић за разбијање камена, те су и неколико фуруна креч |
ништа друго; него да купе један велики чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреба, и је |
ватраљ, један ашов, једну мотику, један чекић, по оке свакојаких јексера, две тестије, 30 буква |
беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до праве висине а доле му подме |
во га и <hi>л</hi>.{S} Написали смо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и |
мо она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у овај пакао.{S} Најстарији ђак |
S} Тако је сада због кованлука и гајења чела морао да проучава све о челама; због гајења свилен |
али, сећао се највише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.</p> </div> <div type="chap |
ла и машина за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и |
чену земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чув |
објашњивала им је све користи од меда и чела и како се оне негују.{S} О, колико је сад и она ос |
hi>зоља</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>чела</hi>?..{S} Ко уме да напише <hi>небо</hi>?..{S} Ко |
а и гајења чела морао да проучава све о челама; због гајења свилених буба све о свиленој буби; |
чудили овој сандучари и мислили су, да челе у њој неће и не могу живети.{S} Миљкова домаћица д |
грема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цветају |
стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђ |
могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да загоричани не мор |
нама, место данашњих кутија гвоздених и челичних „пера“, висили су снопићи истинских гушчијих п |
, овако!...{S} Ставите их сад најпре на чело!..{S} Сад на груди!..{S} Сад на десну страну!,..{S |
Сад на леву!..{S} Хајде још једанпут на чело!{S} На груди!{S} На десну страну!{S} На леву!..{S} |
, да је подметао усправљену писаљку под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће |
i>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите |
} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се |
нос као да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да гледа у |
ица подиже очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у Радишу |
ишлер“, докле му грашке зноја не облију чело и даску не углади као лист хартије за писање.{S} И |
. <hi>Рука</hi>?.. <hi>Нога</hi>?.. <hi>Чело</hi>?..</p> <p>„Ето тако, у свакој речи можемо да |
ите, која се слова чују кад се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро како се говори: ч — е — л — |
зором устала је Миљкова домаћица и сва чељад, особито женска, и наложила огањ, донела воде, ум |
маћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да се поздраве и д |
Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан |
ву совру.{S} Само је сва одрасла женска чељад изишла, те се најпре поздравила с људима, љубећи |
свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне задруге, стане тако да се |
води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> домаћина!</p> <p>— Реакционар |
и државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруга напреднија, што су задр |
да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као дивљаци.{S |
оке четвороножне с наслоном и усправили чељад, изградили постеље (кревете) и подигли и велике и |
друга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин вод |
ђу себе, ту нема добра за задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији |
ише.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, општину чине поједине куће или задруге у |
Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово „реакцион |
постигне; или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају шта да раде и да све |
и се и окади себе, на онда крст и свако чељаде редом, и сваки кутић у кући, па онда отпочне мол |
ребно, као и мајци деца и задрузи свако чељаде...</p> <p>Највише ваља чувати децу од зиме или х |
екима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; и ја растурам сад по 50 — 60 комада од сваке ко |
познајем!{S} Знам је и девојком: добро чељаде, много вредна и паметна...</p> <p>— Онда се, Бог |
омаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који суди св |
p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за н |
о се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слушају као и стари, који осташе |
у Загорици не знађаше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и како с |
пут.{S} Зато и ја морам пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се о |
, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет |
ги су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма је пред врати |
да без овога последњега не може знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће |
а ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од хартије није имао картона |
ој линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, онда конац иде на ону страну, н |
помен засади или накалеми — како је кад чему време — по једну воћку, а други пут код другога, т |
јој врата!..{S} Нађите звонару!..{S} По чему одмах може да се позна, да ово није нека кућа него |
А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете?..{S} Видите слова поред љуљашке!..{S} Д |
03" /> Да ли је коза или јарац?..{S} По чему се познаје? — Је ли то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Мо |
а?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли |
насликано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој |
ушко или женско дете што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије?..{ |
коле, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже ко |
си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало п |
у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, |
он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричана, т |
заслађивали горчину, коју би осетили у чему год <pb n="355" /> у раду и животу своме.{S} После |
ивач опет од једне вунене шаренице или „черге“ и новога јапунџета, довољно заклонило Радишу од |
је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков <pb n="331" /> социјализам; па пошто у Срб |
и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} Окрените се југу!..{S} Тамо је |
Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су |
и „цокле“ од тесана камена, па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћ |
а боја и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око куће; и све |
да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледала л |
о је сиротиња.{S} Ово је <pb n="270" /> честита породица.{S} Ово је добра мајка и домаћица.{S} |
"324" /> Узех, Крсмане, ову чашу, да ти честитам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; |
а разлог: да виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и они од |
ом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом |
кућа под арњевима, и онда нити могу што честито почети ни довршити, ни у школи самој а још мање |
дну заједничку стружницу.{S} А на месту честитога и вреднога али неписменога Миљка седео је сад |
уге добре, послушност у њима, вредноћу, честитост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очуват |
боље, тачније и лепше од оних простих, често неписмених мајстора по варошима.{S} А Даничине су |
и надмећу се у разним другим играма.{S} Често ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Д |
умнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у вече докле би год |
у биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и покривена црепом. |
нице у „чираку“- с „мумаказама“, којима често „усекњују“ свећу.{S} Изгледа му нешто хладно, мра |
дала ова проста храна у школи, него она често много маснија и богатија код куће.{S} И с тога мн |
> треба да има и како да их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са |
ају, што лажу, клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно нег |
ара читава индустрија за сву околину па често и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који с |
о зими, да се око тога њине жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до |
о и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често причао о домаћину, који мора да води бригу о свој |
ћи одмах на оно што је главно и тако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="200" /> је |
ан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, ле |
и прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер зн |
гаје за премештање и сеобу.{S} Тада се често пресађују, те им корен не расте у дубину, него им |
та много и премного враџбина, којима се често још горе трује и зато много пропада.{S} Зато и ви |
" /> држи, а стоји по полицама, које се често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масн |
то је остало ђачко купалиште, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али ј |
Даничине и њене матере и сестре Зоре, и често нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им ј |
е свако бесвесно трчање масе ризично, и често мање корисно него да се она и не пита.{S} И ту би |
ише од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{ |
е новаца но што они имају, па се муче и често зајме од оних у чаршији под скуп интерес.{S} И ни |
, веле, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по толико, да је <pb n="374" /> Груја мало имао и |
свако слово да пишете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да |
учитељ момак у околини, о којем су они често разговарали; али никад ни помислили нису, да ће о |
како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="303" /> |
Човека пиће некако угреје, те и паметан често полуди, и многе је пиће покварило сасвим.{S} Али |
гне од мотике и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин |
свој посао.{S} А како људи почну онако често и довршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, |
ју чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пост, он |
ми му својом неумешношћу и претераношћу често сметамо.{S} Колико је лудо, на пример, само оно в |
Кад има толико војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> толико ока? |
Уредите све по четири!..{S} Колико има четворака?..{S} Уредите по пет!..{S} Колико је петица?. |
су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у свакој и раде слободно.{S} Клупе су ст |
, двојицу необучену, тројицу неошишану, четворицу с непосеченим <pb n="78" /> ноктима и петориц |
о сто делили за двојицу, па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече |
цу, па су после огледали и за тројицу и четворицу, па и за осморицу.{S} Онда су градили све по |
ан сто и потребан број столица високих, четвороногих, варошких, те да се свет подиже са земље и |
толове и место троножних столица високе четвороножне с наслоном и усправили чељад, изградили по |
је доброга друга и што ће да се опрости четвороразредне мушке школе, која за њу није била баш н |
.{S} За кованлук је за сад одредио онај четвороугао између оба крила школина; а за свињац и жив |
је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороугаоне правилности.{S} Да то све казује, да се у |
Још су градили разне фигуре у кругу, у четвороугаонику и у троуглу.</p> <p>Из школске су гради |
јер је свако тежило да заузме правилну четвороугаону форму.</p> <p>Крсманова кућа у селу није |
авилно, Радиша је изградио све троугле, четвороугле, правилне полигоне и круг од јачега картона |
едни израђују од дебље хартије троугле, четвороугле, многоугле, коцке и разне друге призме, пир |
ђу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па најпо |
о!“ одговорише готово сви.</p> <p>После четврт сата Радиша рече Груји, да затвори прозоре, а ма |
а у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у школи.{S} По |
} После друге принове дошла је и трећа, четврта и тако даље, и Радиша је постао оцем веће пород |
дио; и радио сам поступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су учитељи, особито у почетку, танког м |
е раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да п |
roup" xml:id="SRP19102_P4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>СРЕЋНО ПРОДУЖЕЊЕ ПОСЛА</head> <div |
02_P9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>ЧЕТВРТА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:i |
а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих, нарочито због радова у радионици.{S} О |
{S} Зато да се точак на средини пробуши четвртасто, и на самим колицима проврте округле велике |
ј II у III.{S} Тек треће године, кад су четвртаци свршили и прешли у продужну школу, Радиша <pb |
из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, |
м.{S} Тако је урадио и с друге, треће и четврте стране.{S} Изгледало је сада као велико гувно с |
то, искрено и срдачно прослављен и крај четврте школске године и освећење јединствене нове школ |
, трећи боље знају „свештену историју“, четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш з |
рећи краву још бољега соја од Радишине, четврти некаку енглеску свињу и тако даље{S} Тако загор |
да наврћу воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњују земљу, где ће циглу да простиру и т |
er" xml:id="SRP19102_C4.3"> <head>3.{S} Четврти дан у школи</head> <p>Тако је свршен и трећи да |
за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много више времена те да |
} Онда тако до њега други, па трећи, па четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Гру |
оме платну и одсече други, па трећи, па четврти, све до краја.{S} И још ученици не знају шта ће |
о у Швапској, на великим наукама“, рече четврти.{S} Онда Радиша рече:</p> <p>„Браћо!{S} Господи |
би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами |
аповедио ни забранио.</p> <p>Дошао је и четврти дан.{S} И данас су сва деца и из најудаљенијих |
ad> <p>Тако Радиша сврши други, трећи и четврти разред гимназије.{S} Тада се у нашој земљи отво |
ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа |
год потражио.</p> <p>Овако је свршио и четврти разред.{S} И у овом разреду сви су га сматрали |
ли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпр |
е и она ће имати само први разред, а он четврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту окол |
} На раскрсници</head> <p>Кад је свршио четврти разред, Радиша се вратио у село, где су га већ |
.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сва |
Радишини су ђаци лако могли да пређу у четврти разред и прешли су сви.{S} И ове је године град |
руги.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{ |
сто урадио и с другим редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је |
у пасуља, треће читав дењчић сува меса, четврто јабука, пето јаја, шесто опет мало сира и кајма |
питање за Призрен, треће за Каравлашку, четврто за Београд, пето за Крушевац и тако даље.{S} На |
љ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и |
ово друго?..{S} Шта је ово треће?..{S} Четврто?..{S} Пето?..{S} Шесто?..{S} Седмо?..{S} Осмо?. |
казано, да је то најбоље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи |
ђен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и з |
била на српском а не на словенском.{S} Четврто, и на самом испиту највише је тражио из „Науке |
рају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окречен плафон, а не чађав таван, а |
: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> може да се вуче на овоме. |
радњама употребљава и добро плаћа.{S} А четврто су разне руде: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, оло |
га да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску ме |
коли самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од политике, те да их ник |
о томе: куда ће Радиша сад, по свршетку четвртог разреда гимназије.</p> </div> </div> <div type |
а себе, прекинуто и одвојено.</p> <p>На четвртом месту старао се, да се сав овај развитак врши |
есет или <hi>тридесет</hi>.{S} И у овом четвртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>четири</hi> о |
рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године госпођ |
рвом разреду лепше писали него нечији у четвртом.</p> <p>Из граматике је Радиша врло мало узео. |
прву реч!..{S} Другу!..{S} Трећу!..{S} Четврту! и тако даље{S} Хајдете, натраг!{S} Ко уме сам? |
Ево да напишем!..{S} Ко уме да прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то ј |
ебом, ни пара ни пријатеља...{S} Нађите четврту <pb n="158" /> реч.{S} То је <hi>но</hi>, на пр |
.{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} |
ма сва <hi>четири</hi> ова реда, он има четир — десет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И у овом петом |
не, те је добио четири правилне Фигуре, четири правоугаоника, око којих су ишле уже стазе а до |
ичини њиној по два, три и <pb n="39" /> четири гроша за један.{S} Поред овога њега позва пређаш |
02_C4.10"> <head>10.{S} Друга шетња.{S} Четири стране света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало |
тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограничио је опет правим линиј |
јке, а Даница и добра учитељица, на сва четири разреда, врши и дужност управитеља и школе, и ни |
а, од првог разреда, па сте свршили сва четири разреда и сад настављате даље, и у толико ће вам |
а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?..{S} |
пски народ под Турцима, што смо и у она четири ослобођена округа земљу морали спахијама да испл |
спод овога у дну дворишта су нужници са четири преграде: две за ђаке и по једна за учитеље и њи |
није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту |
} Од тога круга повукао је стазе на све четири стране тако, да се он види са сваке стране, а че |
и како ће да стоји цела зграда, са све четири стране и са свима одељењима и угловима — све тач |
једном спрату с великом стрејом са све четири стране и с узаним двориштем.{S} Унутра је простр |
?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири стране и шта је на којој?..{S} Може ли још когод |
пригодити, јер је оно имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мери и тачно |
S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S} Колико је у њој? |
ри дана, него су се гости примали у све четири и у свакој поставили по једну малу совру, само о |
скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, |
велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особито за зиму |
та Миљка на доксату, као оно Радиша пре четири године.{S} Зато му кмет Миљко са свом својом иск |
и пођу с онаком истом опремом као и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S} Пут |
јача осећања <pb n="297" /> од оних пре четири године, када их је живи стид изео!{S} И колико с |
.{S} Оставите све на клупу!..{S} Узмите четири!..{S} Како је сад?..{S} Узмите још четири!..{S} |
децу, и зато му је плаћао по двадесет и четири гроша на месец.{S} Поред овога и благодејање се |
у четири реда?...{S} Које је веће: или четири десетке или четрдесет?..{S} Колико је у пет редо |
е завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по целом се |
стило.{S} Није прошло ни још других три четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гл |
ске, па рече: „Господине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица с |
е тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових радова: од круте хартије (картонажа), |
а и с оне друге две стране, те је добио четири правилне Фигуре, четири правоугаоника, око којих |
гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио четири свирале по гласовима те су мали свирачи свирали |
тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотине кола креча, преко сто десет хиљада цигал |
нас: креч око триста дуката, цигла око четири стотине дуката, и цреп око сто дуката, без подво |
ло.{S} По четири камена испод греда, по четири пет око огњишта и по један пред праг — то им је |
ена им никад није толико требало.{S} По четири камена испод греда, по четири пет око огњишта и |
одно.{S} Клупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком по |
а се узме по три?..{S} Хајде сад све по четири!..{S} Колико пута може да <pb n="169" /> се узме |
о места има по три?..{S} Уредите све по четири!..{S} Колико има четворака?..{S} Уредите по пет! |
пута може да <pb n="169" /> се узме по четири?..{S} Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{S} А кол |
а циглом, и у свакој је сто и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге сто |
су четири; двапут три јесу шест; двапут четири јесу осам; двапут пет јесу десет... и тако даље. |
каже кад има три реда?..{S} Колико је у четири реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико у шест?..{S |
десетке или тридесет?..{S} Колико је у четири реда?...{S} Које је веће: или четири десетке или |
.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, једа |
и даље, и тако даље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напред |
анпут један јес’ један; двапут два јесу четири; двапут три јесу шест; двапут четири јесу осам; |
не у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна само д |
тири!..{S} Како је сад?..{S} Узмите још четири!..{S} Како је сад?..{S} Опет оставите све!..{S} |
твртом реду је десет.{S} Ко има сва <hi>четири</hi> ова реда, он има четир — десет или <hi>четр |
у <hi>три</hi>?..{S} Која се чују у <hi>четири</hi>??.{S} Која се чују кад се рекне <hi>пет</hi |
есет!..{S} Узмите тридесет!..{S} Узмите четрдесет!...“ И тако даље, докле не узму све.{S} Онда |
S} Које је веће: или четири десетке или четрдесет?..{S} Колико је у пет редова?..{S} Које је ве |
ова реда, он има четир — десет или <hi>четрдесет</hi>.{S} И у овом петом реду је десет.{S} Ко |
oup" xml:id="SRP19102_P14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>ПОСЛЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА</head> <d |
дмора, док се учионица ветрила, деца су чечала око школе под стрејом, по оним лепим тротоарима, |
а шума.{S} Више нема шумарица, грштака, чечвара и трњака, него је место тога лепа млада шума и |
кати Станимир и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — Само је своје парче донео |
Друштва из Београда и једног завода из Чешке, него је и проширена.{S} Иза градине југозападно |
се примају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и сам |
} Зато је одмах поручио неколико тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој |
дној игри.{S} Зато су их <pb n="357" /> чешће изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год |
ко задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ћ |
љу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомично |
се то и одржи и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, обилазио заграду, поправљао је и пој |
нишан.</p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и више причао о културном напретку других народа, |
у а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и посматрао сваку ситницу у овој величанс |
а то, да пишу полако и лепо.{S} Зато је чешће и он писао на табли по краснопису и позивао децу, |
рађанин умири и заспа.{S} Дана је после чешће опомињала присутне.. да не би пробудили бебу....< |
о они створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа је пуна |
него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите |
га боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да радимо.{S} Само не треба много да запиње |
ме Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Радиши, да израчунавају колико чега треба |
га терета.{S} Зато су загледивали сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их н |
пују само ове ствари: со, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а продају: говеда, |
сту — Само је своје парче донео Станко, чија је торба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречар |
м и Миладином ишао је још један младић, чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили |
бати још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенис |
ита јаданпут Радиша кмета.{S} Кмет каза чија је и одмах га дозваше, да га питају.</p> <p>— Јанк |
ахо моја, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала |
сви.{S} Деца почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта цел |
адиша школи само с неколицином ученика, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.< |
оглед.{S} Једном приликом запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свач |
мљиште поправити.{S} Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наш |
, <pb n="46" /> не само поједине науке, чије он само почетке знађаше, него да је тамо и цео жив |
о их је само привремено: име и презиме, чије је које дете, колико је и какво је; јер је Радиша |
а!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је то <hi>уво</hi>?..{S} Је ли истинско?...{S} Што |
“.{S} А један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад однели читаве три гомиле, рекао: |
таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је таман онолико бил |
дне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <pb n="369" /> коме требају.{S} Зато |
ини пок. Илије Милосављевића Коларца, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбору |
ује све остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И донео га ј |
деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се и пођоше.{S} Опет |
ле!“ То Радиши даде повода да запита, у чијој кући има гусала и ко гуди у њих; и дознаде, да у |
И ако не говори језиком онога народа у чијој држави живи, и не каже да је и он те исте народно |
ће с главњама колико врљике.{S} Да ни у чијој кући нема собе.{S} Да су дворишта ограђена велики |
с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чико; ситна су много слова.“ И сви примише ово и насмеј |
— лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишино |
раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и једва ј |
да скупо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више радника на томе.{S} Тако ћ |
вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа затвори!“</p |
ола била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово по |
причу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим је једанпут чује, и направи што год види.{S} Упамти |
господин надзорник рекао, да ће одмах, чим се врати, предложити господину министру, да вам се |
{S} Али чим пођемо даље, <pb n="398" /> чим постанемо активнији и хоћемо да похитамо, да убрзам |
азећи, да уже изиђе једнаке дебљине.{S} Чим се упрело за један растегљај или два, Радиша је пок |
псији, онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, онда |
пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, |
ге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и пом |
злечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па више |
е брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован |
а од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њ |
е што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а до |
она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини шт |
ље хартије свакоме по лист, и рекао, да чим који направи коју стотину, да је исече.{S} Тако је |
ије чекао „8 сати“, него је почињао рад чим су се деца искупила.{S} Онда је одвалио једну добру |
увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад |
виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубаз |
се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим се умио, отишао је овцама и козама и миловао их је |
гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као |
бро, само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо даље, <pb n="398" /> чим постанемо активнији |
а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су |
ично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође |
чита?..{S} Јесте то је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците св |
арији</head> <p>Радиша се кренуо на пут чим је покуповао све што му се чинило најпотребније за |
кајмака, сланине или пастрме, те имају чим да се омрсе и да поједу оно мало често паучљиве и н |
е секу сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају сваке Суботе, |
<p> <hi>Аксентије</hi> </p> </quote> <p>Чим је министар примио ово „поверљиво“, одмах је нареди |
у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме свиња њуши?{S} Деца погађају: <hi>њушка</hi>.{S} Е |
ашке, неприродно, и почињало се с оним, чиме треба да се завршује...</p> <p>Све су радње рачунс |
а лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако он |
шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и |
имо учење“ на крају дневног учења.{S} И чиме се год могла будити права побожност, она унутарња, |
а се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево д |
села, све задруге у земљи, све општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је че |
е и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред кол |
дмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> </div> </div> <pb n="201" /> <div type="group |
не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} |
јка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А к |
ве уздигнуте, те да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{ |
ла а радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, |
ни буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="106" /> један другоме добро они чине један |
утиче на <hi>дела</hi> људска: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато |
<pb n="106" /> један другоме добро они чине један другоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава шал |
зи и на децу.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у |
њему, ако они немају право, ако они то чине или из незнања или из својих личних рачуна...{S} З |
од цигле, песка и креча, као што данас чине сви просвећени народи.{S} Јер је све то камен, а п |
ио им је он, чини чељад у кући, општину чине поједине куће или задруге у селу, а сва села, све |
50, и 5 пута по 9 то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 д |
још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући, општину чине поједине куће или задру |
40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали овакав задатак: у забран |
рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали овака |
p> <p>— Мама, ено га неко на капију!{S} Чини ми се, да је онај учитељ загорички, Радиша! рече Д |
не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Учил |
па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, сева |
и донесе поздравље од кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их |
друштву и народу једном сваки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се |
i>: то је, немој, не дирај, не трчи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто у |
> <p>Сад се Радиша зарекао, да никад не чини ништа у љутини и да ниједан спор не решава док се |
народних и само је саветовала, да се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се мо |
се покрије црепом.“ „У нас то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће |
} На послетку посумњаше, да му и теј не чини добро, те Даница опет почне да му даје да сиса.{S} |
ље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чистим интелектуализмом или |
с то нико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за шко |
„Воли другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то |
и и све их изравнити.{S} Како ово да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крошње |
оезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља |
угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као |
има, које сами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се неким несрећним узроком задр |
никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и |
p> <p>А круну свега напретка у Загорици чини лепа црквица, направљена на месту старе од самога |
} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи |
пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њихове |
ости: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то не може чинити.</p> |
i>поправља и усавршава</hi>, и да се то чини <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добрим |
} Том приликом казао им је и како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ и |
олазнике.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета, г |
мода учинила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих |
то више.</p> <pb n="362" /> <p>„Културу чини рад.{S} Цивилизација се оснива на раду.{S} Зато је |
>памти</hi> оно што ја говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем |
а деца покусају и по коју каленицу или чинију варенике.{S} Пред ручак долази и полаженик и он |
јвише.{S} И та је дружба необично много чинила и Даници, за упознавање са селом и животом сеоск |
здарица правили су најмилије лице и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све бил |
ка, нек довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанп |
дуже ово ослобођавање.{S} И ми смо то и чинили са последња два рата.{S} Гробова је доста и из о |
толико су радије прочитали целу књигу и чинили разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ћ |
предовали у школи, толико су ови велики чинили за напредак свој и за напредак села.{S} И без ов |
је после купио врућу лепињу и појео је, чинило му се, да никад слађе није доручковао.{S} Мало п |
е забаве него и корисне науке, која им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмености. |
држе отворене прозоре.{S} И ово је све чинило, да се Радиша могао похвалити здрављем у својој |
вало или писањем или цртањем.{S} Ово је чинило, да не само сва настава буде занимљивија и трајн |
лакше ствари па после теже.{S} Много је чинило, што је столар из чаршије сав столарски посао ра |
да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него други, |
тањом која је водила стружници, њима се чинило да је сунце зашло, да се смркњава и да у тој пус |
у шта пре да погледају.{S} Просто им се чинило, да улазе у неку светињу, у којој је Радиша прво |
некога мушкога поноса, са којега му се чинило, да је срамота да плаче....</p> <p>Дође и вароши |
споду“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што |
ушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, него негде у |
д малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише може да утиче на <hi>дела< |
ше и најзгодније за почетак, ипак му се чинило у многоме незгодно и непотребно за село, јер у с |
о на пут чим је покуповао све што му се чинило најпотребније за село.{S} Пут га је и онако води |
ће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би с |
измакли од нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога последњега не може знати, чему има |
ироса, који тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дош |
жавале и јачале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани напредују и имовно.{S} Зато је у |
ти, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају |
ли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није |
је све то направио, њему се опет самом чинило да је много, и питао се, да ли то може издржати |
чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> <div |
ли у грађењу нове школе: њему се просто чинило, да није у нас, да није у нашем свету, да није н |
трали за најбољег ђака.{S} Само се њему чинило, да он није најбољи; да има ђака који од њега бо |
/p> <p>„Господине, кад чинимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и |
<p>— Добро, господине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је дове |
у?“ рече Радиша.</p> <p>„Господине, кад чинимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју љ |
а помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе Радиш |
је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато |
нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде мање, а друг |
па до самога краја, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запе |
ао да га неколико година нису видели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши је све изгледало |
чине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу све што сам предложио и све што сам п |
њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико људи око се |
бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово.{S} Прво, радио је сам разне потребе у к |
го вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да једно без другога не можете.{S} Онда ј |
јом данас венчао, да живите заједно, да чините једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, |
м, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</p> |
нека народна скупштина, она то не може чинити.</p> <p>Чули сте да помињу „слободу збора и дого |
школу једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се |
е чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да |
елети ти срећу и дуг живот.{S} Ти данас чиниш један корак, који је најважнији у животу човеково |
отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега села није изишао још ни један.{S} |
n="351" /> да сваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника писмених |
е загоричанима више на калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерскога.{S} |
томе.{S} Они прегледају шта је који од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, да га пост |
Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; ето ја знам... и |
ио чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника писмених није било.{S} И зато су прве наше шк |
е финоће и углађености, коју је виђао у чиновника просвећених земаља европских, звонце зазвони |
који брине о целој земљи и преко својих чиновника управља целим народом и његовом државом.{S} П |
тање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су најписменији и н |
а; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више пази на здрављ |
ато су прве наше школе отворене само за чиновнике.{S} Па оне су за то готово и данас.{S} Само ш |
у овом смислу, нападајући још жешће на чиновнике и један их назва „живом крастом на народном т |
а за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније жив |
ошли су други Турци.{S} То су господа и чиновници, који су сву власт приграбили у своје руке, и |
и мисле, да су за све недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви |
ови</hi> у њему напредују.{S} А државни чиновници представљају само једну врсту послова и после |
дила.{S} У земљи читав преокрет.{S} Све чиновништво либерално испремештано, пенсионовано или от |
ку самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије групе, која ст |
сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу. |
нце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то време |
вљена као и синоћ; лојаница у плеханом „чираку“ гори као синоћ, и на соври све оно што су имали |
рви пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказама“, којима често „усекњују“ свећу. |
год лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у учионицама као и у свима просторијама вел |
ве и истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> </div> <div type="ch |
се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала |
и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестано напред |
код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и природна, и како на сва |
обрвама, или густа плава коса, или она чиста душа, из које <pb n="275" /> су излазиле само мил |
и може, те им је она <pb n="53" /> увек чиста, уређена и урађена, особито оно одељење где је цв |
мештена, да избришу ноге и на леси и на чистаљкама, па да улазе полако, све по двојица, да торб |
не каменом, као код школе старе и нове, чистаљке пред вратима и простираче унутра, колица за ђу |
аву.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се на н |
стере, и ногари, и леса пред вратима, и чистаљке за обућу, и свака ситница.{S} И цело им је дво |
е.{S} Отуда после и леса пред школом, и чистаљке, и сламни простирач, и колица — све што свака |
Прво их је зачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досе |
да му „мајстори“ направе пред вратима и чистаљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с јед |
аре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} О |
, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране него и застрвене, те да се иде по застир |
врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђаци |
и не полегају, па тек онда пере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ују |
сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се |
испрљате опанцима, те нек остану овако чисти преко целе године.{S} Пред школом увек да очистит |
ање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролећ |
ицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао неки застирач у самоме хо |
Посуђе је сад мало другојаче и много се чистије <pb n="383" /> држи, а стоји по полицама, које |
.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава своју собу и да је лепше намести.{S} |
зуман распоред и штедњу.{S} Мајке много чистије држе своју децу и оцеви много више помажу у одг |
ола данас не чини.{S} Она се задовољава чистим интелектуализмом или филозофирањем и брбљањем; а |
еку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне мучне неодлучн |
ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да одговори: „Дошао |
о у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} |
ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и прекосутра се може и и |
ћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле |
евета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и намештено као у варошима.{S} |
е.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их пре |
може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</p> <pb n="292" /> <p>Али је најч |
авну!“ па се надула и препукла: онда је чисто и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{S} |
{S} Дошли су дакле сви. „Ћерамиџије“ се чисто поносе својим послом, а они други гледају на њих |
ве попу, да је све готово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој преправци и спреми па им по |
е и почини онолика јунаштва, деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин такав |
— и не дими се, и не гори много дрва, и чисто је, и можеш колико хоћеш лонаца да метнеш на њега |
оли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да га ништа не једе, па ће увек мирно спавати |
ли су увек ошишани, очешљани, умивени и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом |
м кућама.{S} Чобани се још заигравају и чисто им жао, што морају да прекину игру, те грабе још |
рава, како кујну да уреди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, как |
да их намешта, како собу да пере и држи чисто и да је проветрава, како кујну да уреди, децу да |
ко хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас би |
урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју они вел |
требљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан пријатан утис |
страни, и много што шта им је изгледало чисто невероватно.{S} На пример, кад је казао, да су св |
> <p>Одело је у Загорици још непрестано чисто народно и у људи, и у жена, и девојака.{S} Све из |
, учене и школоване младе загоричанке у чисто народноме руху, само лепше израђеном.</p> <p>Град |
узе чашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле рече: „Ти, господине, ништа |
дих умних радника.{S} И то им је у овој чистој природи необично пријало.{S} А после овакога обр |
И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у пријатном, срдачном разговору и замо |
Радиша је, по томе, одрастао на селу, у чистој свежој природи, гледајући како се она развија, и |
с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца |
Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с |
од земље на даскама, са сламом и лепом чистом шареницом или поњавама озго и сламним подглавниц |
, него и матере с малом децом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве сате, радећи какав ручн |
њему почео знатно да се опажа.{S} Прво, чистота и ред у кући њеној и њене матере мамио је сваку |
при проходању, кретању и самој игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љубав <pb n="48" /> свему. |
ли.{S} Тамо је било све отворено, и она чистота и самоћа доиста је подсећала <pb n="256" /> на |
о зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</p> <p>Ученици загоричке ш |
нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S} Усп |
з којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изглед |
познанство, и за познавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <pb n="389" /> Подигао сам кућ |
и око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се то мож |
и Даница пазили, да се, поред примерне чистоте вентилацијом и отвореним прозорима, кад је год |
домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само при купању, повија |
кући сеоској, особито у одржању реда и чистоте, у кувању јела и у одевању. <pb n="358" /> А ни |
о да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутрадан.{S} Деци је морао да допусти да |
кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља и изнутра, јер су загоричанке п |
као код своје куће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судови перу и држе у |
ро.{S} Учила их је највише о јелима и о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се |
не и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да б |
ату“ Радиша је обратио особиту пажњу на чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад д |
реду, те да се деца навикавају на ред и чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицај |
ли „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута нов |
оју зграду.</p> <p>Прво је пазио на <hi>чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то не само да м |
, што има добру: здраву, ситу, одевену, чисту, мирну и уљуђену децу; кмету зато, што нема парни |
ошишају, измију, посеку нокте и обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да |
зборила господа Хришћанска</title>“.{S} Чита лагано и с нагласком као да догађај гледа.{S} А ка |
зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове с |
ови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо |
а куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и |
то написано у књиге; и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узм |
!..{S} Које је то слово?!.{S} Ко уме да чита ово испод игле?..{S} Које је ово слово код евењке! |
ако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише п |
ука стављена је у књиге.{S} И ко уме да чита књигу, он може да зна све.{S} Зато учени људи не м |
он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од тих тридесет гласов |
лова, он ће пре да научи и да пише и да чита.{S} Сад устаните и прекрстите се.{S} Реците опет о |
сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бо |
а учим свакога, ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господ |
И кажи свакоме ко год хоће да научи да чита и пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ р |
после, као младић или човек, научио да чита и пише па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите |
ровољаца у школи дошло да научи само да чита и пише, доиста је добар знак.{S} То је знак, да љу |
књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа!{S} Он не уме да збори онако као |
јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Отуда се |
згодније било показати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на „Читан |
ку ситницу и пажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога места |
а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и капетанске заповести.{S} И за мало ово ни |
ако се то у песми прича! (Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Цар |
} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чита развучено, да се свака реч познаје).{S} Пазите још |
јте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије суко |
исне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слушају као и ста |
о сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} |
уме да прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите |
разна писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита зако |
а Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад |
и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они |
у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели п |
људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето је исто све т |
вака реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" /> вас |
Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</ti |
му, у којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, како Мурат позива Лазара на Косово, |
то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чита развучено, да се не изговара по једно слово него п |
цркве и манастире отац Савин подигао.“ (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћанска</ti |
не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људске, свет свега знања |
рбу брашна, друго торбицу пасуља, треће читав дењчић сува меса, четврто јабука, пето јаја, шест |
азом од капије упутио старој школи кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} Све |
ће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, да служи као закл |
а.{S} Опозиција је победила.{S} У земљи читав преокрет.{S} Све чиновништво либерално испремешта |
иљка, или ембрион, из којега ће израсти читав и савршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца |
ако је многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и два, то их сада Радиша пусти, да иду кући, |
е пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, о којој може премишљати до миле воље; |
а прилично изменила.{S} Око ње се дигла читава шума <pb n="375" /> од разнога дрвећа, траве и ц |
н дође из оближње вароши и околних села читава поворка гостију.{S} Дошло је и неколико загорича |
з којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из којега ће израсти читав и |
и цреп, и где се она нађе, ту се отвара читава индустрија за сву околину па често и за извоз.{S |
стојању.{S} И тако се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се може наћи и видети готово |
ћ, прођоше и дани после Божића, прође и читава недеља дана, и дође Свети Василије или по варошк |
оноликој соби и кујни, где може да живи читава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде |
дрва нису ни стругали но горели онако, читаве главње), једне машице, један ватраљ, један ашов, |
то с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се |
едељко, са чије су ливаде ономад однели читаве три гомиле, рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што |
ецом у хладу и чистоме зраку проводе по читаве сате, радећи какав ручни рад или читајући какву |
о се изненадио, кад су пред њега изишли читави момци, младићи око и преко двадесет година!{S} Т |
а неколико дана градина је проширена са читавим ектаром.{S} Радиша се онда с ученицима и Грујом |
.{S} Деца рекоше, да има и ту иза порте читавих гомила камења што су људи скупили по ливадама, |
га земља.{S} У тих народа има фабрика и читавих трговина с ђубретом; па онај, који хоће да нагн |
ици“ више приближили њему.</p> <p>После читавог сата одмора Радиша их позва, да уђу.{S} Опет су |
ло похладно, али је добра простирка, од читавога бремена сламе с једном вуненом шареницом, и до |
е у дубину.{S} Онда је помакао конац за читаву стопу паралелно с овим па га је опет утврдио и а |
прво благословио дом њихов, те су имали читаву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше већ мо |
/p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу пасуља, треће читав |
читељев сто на јаком постаменту високом читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} И то је |
да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица произведених из семена, те је свако |
ли су лакше, и до краја године имали су читаву збирку израђених предмета с обележеним именом он |
најпре је Радиша испричао оно што ће да читају, те да им је садржина позната, па су онда полако |
расли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, |
.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и свој |
олако шчитавали, докле нису достигли да читају онако како се прича, лепо, с нагласком и мелодиј |
мах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а доцније и на друге з |
, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао цело писмо на табли, неком друг |
ли више осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и |
подине, све теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, |
људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварили судницу а |
они, који су сад стари, па сви умеју да читају књиге и пишу писма, тапије и облигације и воде р |
га неписменог човека, него сви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи |
ло, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у |
тешко?..{S} Пазите још једанпут!.. (Сад читају развучено као на слогове).{S} Сад да прочитамо о |
тина калуђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ова побож |
е од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болуј |
S} И све је то записано у књиге па људи читају, знају и тако раде.{S} У књигама има записано и |
<pb n="17" /> „псалтирци“.{S} Псалтирци читају Псалтир, часловци Часловац а букварци викнули св |
с да су ретки писмени, па и они да мало читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће после рад |
ве).{S} Сад да прочитамо ово на табли! (Читају опет развучено, да не пресецају глас измеђ појед |
учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне после најбољи учитељи.</p |
ако проводе време само молећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се искраде о |
читаве сате, радећи какав ручни рад или читајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по сви |
боравили читање, па су после писали.{S} Читала су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} |
нање.“ Из „Српског језика“ деца су лепо читала као да причају, па после казивала шта су прочита |
о питајте <hi>граматику</hi>! “ Деца су читала „Милицу“.{S} Надзорник сам прочита прву реченицу |
инуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Рад |
ко му се учинила згодна по садржини.{S} Читали су и лепше популарне историске списе.</p> <p>Пос |
све оно што су лане изучили, па су онда читали и преписивали народне песме.{S} За рачунање је и |
кога тежег посла а у слободним часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. Милићевића „<title><hi |
забаве и насладе за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb n=" |
поново прочиташе све оне редове, што су читали мало пре, и показаше понова сва слова и писана и |
, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају |
емо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесет слова</hi>.{S} |
једанпут од ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа |
слово код евењке?..{S} Е сад пазите, да читамо ово испод евењке.{S} Нађите прву реч!..{S} Које |
зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столице?..{S} Де |
} Које је ово слово код евењке!..{S} Да читамо ово испод евењке...{S} Које је слово код ашова?. |
амтили.{S} Сад извадите буквар!..{S} Да читамо.{S} Нађите око!..{S} Које је то слово?..{S} Ко у |
...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао |
аље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да читамо оно испод пера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хт |
ле.{S} Које је слово код табле?..{S} Да читамо ово испод табле. <hi>Та</hi>, то је кад кажемо: |
?..{S} Е видите, овако полако можемо да читамо све ово испод свих слика, само кад знамо слова.{ |
с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} Зато добро па |
столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се зов |
е те године он избаци и место њега дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била за читање!{S} З |
ко.</p> <p>Радиша је био набавио и нове читанке за други разред, али им их није хтео дати докле |
је би већином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпотребније свакоме чо |
вали зашто је где написано.</p> <p>Код „Читанчице“ најпре је Радиша испричао оно што ће да чита |
зивали напамет само оне краће комаде у „Читанчици“, који су у стиху.</p> <pb n="185" /> <p>У по |
другог дела буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на најлакше и најзанимљивије ства |
ад су ово добро утврдили, прешли су на „Читанчицу“, тражили велика слова и казивали зашто је гд |
овај разговор и ова направа.</p> <p>Код читања се продужило и вежбање у растварању речи на слог |
популарне историске списе.</p> <p>После читања дошло би које предавање, које би већином било у |
ли, па онда да настави даље, особито из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од ел |
> <p>Од свих послова најважнији је био: читање корисних књига, особито о здрављу и пољопривреди |
после Милована.{S} Њима је главно било: читање, цртање и писање, женски рад и кућење с обзиром |
er" xml:id="SRP19102_C4.8"> <head>8.{S} Читање се продужује, рад с десетицама, игралиште и о Св |
а <hi>читате</hi> и <hi>пишете</hi>.{S} Читање ћете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар< |
анка.{S} О, колико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све песмарице, |
рку, из које су редовно деца узимала на читање, особито о већим празницима, а после и они, који |
ружио их ученицима особито ученицама на читање.</p> <p>Радишина је крава дуго била предмет разг |
лео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му је год потражио.</p> <p>Овако је свршио и |
попамтили сва слова, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А чим |
оме, те је оне на нашем језику давао на читање и ученицима својим, особито онима у продужној шк |
ла ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној деци, којој је неко |
растварању речи на слогове и гласове, и читање из буквара и писање онога што се прочита; и све |
.{S} А слушање наука на вишим школама и читање разних одабраних књига само га је утврдило у том |
х преслиша, да види, да нису заборавили читање, па су после писали.{S} Читала су прилично, али |
ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} С |
живи, и мушко и женско, школује и изучи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi |
102_C4.5"> <head>5.{S} Шести дан и прво читање.{S} Мале калдрмџије опет на послу </head> <p>Осв |
радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква |
да препороди своје село.{S} Јер и само читање и писање јесте средство да се до знања дође; а з |
ва виша циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њега не би долазили до више знања о св |
<quote> <p>„Успех је, с обзиром на лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар |
А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем, него с обичним разговором |
јучерање дело.</p> <p>Прво је почео с „читањем“.{S} Нађите око!... које је ово слово код ока?. |
а рад, где би провео до подне највише у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што |
бала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n="183" /> лакших ствари из другог дела букв |
о не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. |
фесор средње школе, који је и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео науку и радник |
о друго добро.{S} Радиша је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пи |
ке на Косову пољу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су с |
се одмах умири.{S} У осталом Радиша је читао, да је то и онако добро, јер је не само лакше за |
е може све оно и онако извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и |
а отидне на страну.{S} Он је и слушао и читао, да су други народи у Европи измакли од нас у све |
упита министар.</p> <p>- Отуда што сам читао све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам с |
и и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљајући тако он |
квим језиком.{S} Отуда се необично радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину |
ла за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S} И они |
дове им је непознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачку дружину....{S} Зато им је рекао:< |
Мисли ето напред, а одушевљење Радишино читаоци ће видети најбоље из самога рада његовога даље. |
.</p> <p>„Најглавније је, да научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити |
и што сте дошли да учите, да научите да читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви ст |
лика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само да долазите у школу сваки |
, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пишете, да рачунате и да научите још м |
запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>С |
вако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је ок |
чите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</p> </div> </div> <pb n="180" /> <div type=" |
И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на овај лист с десне ст |
ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пишете</hi>.{S} Читање ћете учити из |
т слова, и кад њих запамтите, ви можете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би |
много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну |
сећао се свога села и свога детињства, чича Миладин викну: „Ено, господине, наше школе!“ Радиш |
и овако, рече Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траж |
нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, остати циглана и после, да с ње узимају сви |
</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Рад |
у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним гл |
Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако ст |
ори раде?!...</p> <p>И одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да |
од сунца, јести и одмарати се, поправе чича Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан |
по селу, да је дошао учитељ и да га је чича Миладин довео; и свуда <pb n="63" /> се само о њем |
арији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти нема ни докт |
топу, поседаше опет на троножне столице чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два |
по примише и Миљко и Радиша и захвалише чича Јанку на овој изјави и прибележише је.</p> <p>- Не |
планину, дођоше до једне лепе ливаде и чича Миладин рече: „Одавде је, господине, наше; и још м |
с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша |
је и захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и заплакао се је од радост |
да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господин у |
ед школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по ма |
{S} Направили су и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко прв |
рење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева.{S} И после ове мале напојнице мали се гр |
а навиком и очвршћавањем чува човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у |
столом заспао, и кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, а он |
прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати него |
ће и кад сте нашли, да је ту најбоље за чколу!{S} Само сам сиромах, те не могу да поклоним, као |
већу задругу, но ко има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем |
е: „Децо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко нећ |
и истину, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како д |
задружан.{S} Ја немам дете за давање на чколу.{S} Најстаријег ћу да женим; онај млађи ми је поо |
свему селу.{S} То дете ми да пратимо на чколу па се нећемо постидет’.“</p> <p>Сви се опет погле |
маћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрадова, и ожалости, и забрину. „Збор |
којој је из сваке куће најмање по један члан њен; и они се састају сваке готово Недеље и празни |
фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на грудима закопчава дугмићима |
, да свака влада има својих ревноснијих чланова од себе саме.</p> <p>Тако се после оне спољне б |
ладу, била постављена совра за часнике, чланове породице и неколико позваних гостију.{S} Радиша |
.{S} Свака странка поче да врбује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава по новинама. |
ла и полако примицала својим кућама.{S} Чобани се још заигравају и чисто им жао, што морају да |
ученицима његовим почетак буде мио.{S} Чобани протерују стоку поред школе и застајкују пред ка |
иту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да озида и ухва |
аки себи па да му стоји као туђе; свога чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке |
у Загорици и до последње и најудаљеније чобанске колибице распростре глас, да ће учитељ да учи |
о, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, г |
а све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за мер |
А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и |
више да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово |
от у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, он |
д тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пати му и душа.{S} |
и једном девојчицом од две три године; човек јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан |
лико се ту научи и колико <pb n="35" /> човек после вреди, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, |
он све ово створио; само човек може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како |
х унука и праунука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора да буде друштвена животиња, и мора да се бри |
.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао начинити сам себе, а друге су животиње |
ије другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је д |
упи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и м |
мо здрави.{S} Лекари данас доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, |
ченији људи.</p> <p>„Не знамо ни откуда човек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њини родит |
доше директору.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгл |
ам власт премешта господина Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!< |
ра је ове године био одређен један млад човек, професор средње школе, који је и сам доста читао |
собито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Рад |
у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше жив |
о се сад приближују избори, а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашње владе и вл |
, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<foreign xml:lang="GRC">Zoon politikon</foreign> |
реба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Са |
о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово трећ |
Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> </div> <div type="c |
ан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нист |
е, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два слово, једно с једне стр |
се огледа и у кори њеној.{S} Јер кад се човек у њу зарије, он наилази на право гробље толиких п |
м, али је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити как |
у Радиша је овако мислио.{S} Од како се човек одвојио од животиње, он је почео измишљати разне |
вотиње осећају и знају, само мање.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, |
, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да има |
е грло његово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструм |
; а на његово место би предложен „млађи човек“, који ће „затуцане“ загоричане да преведе у „нар |
, сети се, да то може бити најодлучнији човек, који неће ни трпети ни волети неправду.{S} Мени |
вите, <pb n="102" /> а ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ ваш, онда треба да п |
> се, јер оно може постати најчеститији човек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да |
о што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књига му је најобичније занимање и најбо |
труменат носи собом сваки народ и сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И што је који народ и ч |
сте запамтили.{S} То свако дете и сваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Са |
А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му је доста, него неки |
једнога, који је после, као младић или човек, научио да чита и пише па заборавио.{S} Немојте д |
од проштака толико дугачких, да највиши човек не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: ш |
управитеља те школе би постављен један човек, који је необично импоновао и са дубине научне, и |
емље има, и сад му је само требао један човек с колима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко |
лемљење и да у свој Загорици само један човек уме нешто мало да калеми!{S} Да је сва стока ситн |
зучити <pb n="9" /> књигу и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо! |
висок, личан, просед и веома симпатичан човек и, подижући десну руку десном образу, као да би х |
аре да узмемо за њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез |
било као умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узвишици до школе били су совралуци поједи |
вако развијена личност је погодна и као човек за ону највећу заједницу људску, што се зове чове |
т чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му је доста, него неки пут пије з |
да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, <pb n="88" /> најстарији и нај |
.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као човек, али се после посветио и као светац жив је“.{S} И |
сада на столици министра просвета седео човек, који је једне године био Радиши изасланик, те је |
адом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} Зато је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> б |
су начинили људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и |
а Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, |
} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао да начини, него да је то створила нек |
давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао да начини |
љевима и јунацима — о свему, свему, што човек зна, што је запамтио и измислио.{S} О, само да мо |
грехота примити и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем се |
мо је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се |
да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам н |
ају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен цео свет и сва на |
то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће некако угреје, те и паметан често полуди, и |
стране, оставивши ширине толико да два човека ласно могу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да |
ост.{S} Она навиком и очвршћавањем чува човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само пом |
ве сами, ми ћемо ти поискати још којега човека, рекоше ови Радишним јунаци.</p> <p>— Добро, дец |
дебеле растове даске, дуже од највећега човека, на које су легали кривци с испруженим рукама, к |
виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га запита и за име па рече овако: „Е па добр |
тако морамо доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек ниј |
и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмемо, да нам он и данас |
ивот човеков, то не усавршава ни самога човека; а што усавршава ово двоје, то усавршава и човек |
Грује стави на расположење још једнога човека, те да он с њима спрема што треба на земљишту за |
да у Загорици нема ниједнога писменога човека. („Е, нема, господине!“ чуше се гласови).{S} А т |
њаве што се зове учење, онога страшнога човека што се зове учитељ, онога боја и запомагања, оно |
њиховој, као и у души свакога простога човека, значи не давати му ништа него му одузимати и он |
е ради?!“</p> <p>— Пишите министеру, да човека врати на његово место, па ће бити све добро, и љ |
емљи <pb n="145" /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, |
ко се не претвара у умење и не поправља човека и његов живот.</p> <p>„Две поправке дакле имам д |
{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и да сте сви писмени, па да |
а иде чак у чаршију па да тражи писмена човека и да га моли да му напише, па још и да му плати. |
и Кнез Милош нису могли да нађу писмена човека себи за писара у целој земљи, него су их доводил |
свога познаника, сиромашна али поштена човека, с погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Ра |
чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Ка |
стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да убије и спута као немање.{S} А |
сенка; знате кад се каже за страшљивог човека или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напиш |
ваља да радите путем кад сретнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете између себе?..{S} |
а ни једнога јединога живога неписменог човека, него сви умеју да читају, па чак и женске.{S} А |
и!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа није отето, само кад хоће!{S} Хвала теби Н |
и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потребу у у |
људи знају и што су сазнали од како је човека на земљи, све је то написано у књиге; и ономе, к |
што усавршава ово двоје, то усавршава и човека, и обрнуто.</p> <p>На првом месту ово је здрав н |
ле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не зн |
е у животу човековом не може усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, |
То је необично ружна црта у карактеру и човека и народа.{S} С таквом се особином не живи у друш |
и мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек |
нда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S} Кад су до |
е, где је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може л |
.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као и у осталих жив |
машине у сваком послу све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и |
388" /> јер казујеш најузвишенији позив човеков у животу!{S} Јер учити другога и подизати друго |
Као што можемо да убрзамо умни развитак човеков, те да младићи данас од двадесет година знају в |
вега и за душевни и за телесни развитак човеков.{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народ |
ду.{S} Што год не усавршава рад и живот човеков, то не усавршава ни самога човека; а што усаврш |
етнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет ова |
ом.{S} Завирити и у <pb n="42" /> тајне човекова тела и видети, како је оно склопљено и како жи |
појаве, и говор је саставни део природе човекове.{S} И осећања су морална и религиска исто онак |
шем осигурана.{S} И ништа више у животу човековом не може усрећити и човека и жену но леп живот |
едан корак, који је најважнији у животу човековом.{S} После рођења и смрти у животу човековом н |
ковом.{S} После рођења и смрти у животу човековом нема већега и значајнијега дана но што је жен |
у морамо проучавати.{S} Особито природу човекову.</p> <p>Људи нису једнаки ни телом ии душом.{S |
о низ реку и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угле |
учини да ће из њега изићи неки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер |
аше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животиња |
у томе, да се предамо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а |
а ово не ваља: <pb n="342" /> растурат’ човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављати без уч |
вље вам је најглавније, а и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, о |
културо стање, где је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ |
оворио је Радиша у себи.{S} Једна је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу њег |
е може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највише змија?. |
римљивија у детињству.{S} Зато и остаје човеку за цео живот оно, што научи у доба детињско и мл |
сило нешто ново и најпотребније свакоме човеку особито земљораднику.{S} А о цигли и њеном утица |
S} А сваком народу је под туђином као и човеку у туђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, везан |
ст, а Миљку као простом и непросвећеном човеку да припада већа заслуга; али ово није могао да к |
удске, свет свега знања, што се открило човеку од постања света па до данас.{S} Зато, благо они |
вилизовано, културо стање, где је све у човеку, на човеку и око човека обрађено и подигнуто на |
о год знате.{S} Јер је и највећи учитељ човечански Исус Христос рекао ученицима својим: „Не кри |
.{S} А о цигли и њеном утицају на живот човечански, о црепу и његовој вредности, о кречу и њего |
у највећу заједницу људску, што се зове човечанство.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство врати у првобитно стање па поново да отпочн |
{S} Ево остварене жеље Русовљеве: да се човечанство врати у првобитно стање па онда поново да о |
ожалости, и забрину. „Збориш ли истину, човече!{S} Рада наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} |
вам пут казао, да се свако име људско, човечије или женино, пише великим словом из почетка.{S} |
одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а |
Милић Лазовић, Никола Радичевић, Павле Чомагић и Стојадин Ђуровић да граде циглу за школу.</p> |
јмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свак |
обично сира с младим кајмаком, па онда чорбу пилећу зачињену кајмаком и јајима, онда пасуљ са |
ице.{S} Дошао сам овде неким послом, па чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох д |
„Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело |
нцеларији и пандур уђе к њему; и Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђ |
великим ободом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „панталоне“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и ви |
редељења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало |
руку „колеги“, да се рукују.</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни а з |
учкује.</p> <pb n="16" /> <p>Мало после чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло се не само |
бро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, који јавља да је до |
ршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато |
говор; и договорили се, да новац прима, чува и даје Миљко с Радишом и да дужници плаћају десет |
ије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце чаршиске |
воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на том |
S} У књигама има и како се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прерађује и продаје, те да |
исано и како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а к |
го; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те природа сама надокнађује овај људск |
за сваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а |
дговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „За о |
А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умети не само сами да се чувате <pb n="30 |
народности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S} И она нам с |
е даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, м |
о благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да држи меру у томе и да се стара, д |
место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно бла |
лобода“ доћи сама собом.{S} Само нек се чува, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде |
а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, како се држи, и, огледа ради, цртала су: |
у вам највише о томе и причати, како се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и ра |
ропала, да није тек сад сазнао, како се чува од зиме и разних непријатеља...</p> <p>Радиша је с |
ете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да запа |
} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отиш |
му стоји као туђе; свога чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, |
умешност.{S} Она навиком и очвршћавањем чува човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је сам |
женим; онај млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа |
Деца расту сасвим слободна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, з |
здравље па и сам живот, како се од њих чува и како се лече.{S} То сви читају, сви знају и сви |
избраницу своју за сваку ситницу, него чувај ти њу, да чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш |
можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и само <hi>поправљајмо</hi> оно, што |
е?..{S} Јесте; то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} |
мојој табли нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате опанцима, те нек остану овако чи |
да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, да нећете |
понесите буквар и таблу, само их добро чувајте!...“</p> </div> <pb n="110" /> <div type="chapt |
опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да их не испустите и не притиснете много овде |
ати, како да их на леђима носе; како да чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; ка |
злазе из школе и <pb n="279" /> како да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те да их не |
што више.{S} Лекари им предају како да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова |
ину.{S} Сад Радиша показа, како се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} |
То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пр |
онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и од суше и од поплава, које са страна и стрмени |
иса разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да долазе сваки дан у школу, како д |
собом.{S} Само им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него ик |
аве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игр |
инама, којима се и сама приближивала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је |
S} Кречари су сваки бољи камен тесали и чували за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из вој |
срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак; и ти си отишла да |
есте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се |
ам не желе добра; и од њих морамо да се чувамо.{S} Зато сваку поправку код себе сматрајте за по |
и штедњи, у ономе што се тиче здравља, чувања његова и отклањања онога што га убија.{S} А све |
Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само при купању, повијању, држању и храњењу н |
ла њему, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“. |
уда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му |
{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сваки дан знао јесу |
но и ракију, него је тек по које стакло чувао за госте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било |
рућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећ |
она није глува и пуста.{S} Она увек има чувара.{S} Она има разговора.{S} У њој је и радост и пе |
остану овако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нов |
а вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да остану овако нове и за до године.{S} Да ч |
чува, те ћете умети не само сами да се чувате <pb n="300" /> него и другом да кажете.{S} А то |
узи свако чељаде...</p> <p>Највише ваља чувати децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладноће.{ |
а, како ће у туђини живети и ода зла се чувати.{S} Радиша је највише упамтио речи: „Дете, гледа |
зму свих сто).{S} Е, доста.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по једа |
морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеја и раздраганости исто онако као и |
ро семе и што никне заливати, плевити и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће с |
па се надам, да ћете од сад порадити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о |
кад се седне на њих.{S} Зато ћете добро чувати да не испустите и да не седнете на торбу.{S} Ово |
ко се испусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не падну.{S} На таблици на једној страни има |
лу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и |
аше у овоме и лепоте и добра; зато га и чуваше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 |
жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи падоше некако необ |
све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да је добре |
кажи слободно.{S} Ти господина знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлепше, а са |
усле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војска,</l |
драсли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све је природно и иде по природним законима, који |
о тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господине, |
а све...</p> <p>Радиша да се претури од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече лак |
брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подножју његову „оживеше“ извори, који су били |
ој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише војске на Косову п |
ати!...</p> <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, |
ад непознате.{S} А друга му је износила чудан преображај материје, о каквоме ни појма није имао |
висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће би |
на подједнаком растојању, да се и томе чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај геометри |
{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде се како ће).{S} Начините сви овако, један крстић!. |
по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи |
ца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе с |
ије и Лондон.{S} Од свега највише их је чудила она близина дућана с једном заједничком стрехом |
{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале |
ој соби поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице те их |
ека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и тр |
за осветљење.{S} Дабогме да су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И |
ило,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета |
шли и у градину школску и највише су се чудили оној правилности и реду у њој, а много су што шт |
прекопа дубље и изриља.{S} Сељани су се чудили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и |
ли су и сви пролазници из других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непр |
у се и на побусаној страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да се не п |
господина надзорника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, д |
ржавати.{S} Све су то они загледивали и чудили се ко то начини, кад у њином селу нико то не уме |
аванисане?!“ А највише су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџак |
од трешњеве коре.{S} Зато су се много и чудили овој сандучари и мислили су, да челе у њој неће |
уги...</p> <p>Тако су разгледали дуго и чудили се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковима |
тави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и |
добро здравље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овакога |
или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, како тај свет забавом припрема за збиљу и у и |
И довршио их је.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како је које до |
ном писаљком трипут.{S} Стаде се Радиша чудити овоме позиву: зашто га капетан зове, и зашто је |
је тако тужан, па у капетана и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то преварио |
Груја и Станојка се из почетка стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; али што |
тао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад неосећана: отац мајка, дете, чедо |
која сад заборави на болове па с неким чудним ститком помешаним с осмејком поче да тражи, да в |
овим ученицима требало плетарство.{S} А чудо је, <pb n="361" /> да загоричани нису знали ни за |
Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајније него други пут.{S} Домаћи |
, то се више загоричани скупљали као на чудо.{S} Загледивали су и сви пролазници из других села |
тир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском по |
бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то ра |
} Онда је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови напреднији, кад им |
није довољно развијена.{S} И онда није чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуштеност“, „ра |
Отуда се необично радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало много ш |
е врсте, која је у свему селу изазивала чуђење.{S} То је „ђерзонка.“ Нико у Загорици па ни у ок |
копао, али није могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекопавају, па рече: „Ево ја покварих |
пустила“.{S} У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може толико |
ко се осетила, Даници се објасни и њено чуђење, што јој игра под појасом.{S} У толико су радије |
ече Радиша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, |
кад сви хоћемо да заповедамо?! упита с чуђењем послужитељ Груја.</p> <p>И сви рекоше по нешто, |
е, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи |
чаурака изиђоше лептири, <pb n="364" /> чуђењу њихову не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за |
<l>Од пропасти до сад нас;</l> <l> <hi>Чуј</hi> и од сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>бу |
{S} Ево на пример овај глас <hi>о</hi>, чује се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом и |
вом:{S} Милован; чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антони |
i>, чује се кад се зовемо: о, Миловане; чује се и у самом имену Миловановом:{S} Милован; чује с |
у самом имену Миловановом:{S} Милован; чује се у имену Јован, чује се у имену Миљко, у имену М |
hi>пас</hi>?..{S} Шта се <pb n="175" /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слов |
ли истинско?...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта |
вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одго |
!..{S} Какво је то уво?..{S} Може ли да чује?..{S} Погледајте у слова код ува!..{S} Нађите дрво |
да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта се после чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово написано |
их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један глас.{S} |
рт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чује ништа.{S} Онда му метну руку под нос; и опет не ос |
чиме се соле јела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта се после ч |
говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, |
ите оно што је насликано увек се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>с |
{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Лепо; ево га <hi>н</hi>; то је оно сл |
ево о (напише га на табли).{S} Онда се чује к, о—к—о; ево га оно к код коња (напише га до о).{ |
во га! (и напише га до о).{S} И онда се чује <hi>и</hi>: о — ч — и.{S} Ево га!..{S} И, ето тако |
а столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n="168" /> речи <hi>перо</hi>?..{S} Шта се ч |
чују.{S} На пример, погодите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се чуј |
Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то слово?..{S |
напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напи |
, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке.{S} Ево |
е кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се |
hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да напише?. |
апише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?.. |
{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле јела)?. |
168" /> речи <hi>перо</hi>?..{S} Шта се чује у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi |
кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео д |
е кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изговори <hi>син</hi>?..{S} Која се слова и |
hi>?..{S} У <hi>десет</hi>?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал |
.{S} Ко уме да напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме да напи |
hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да напише?.. |
..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напише! |
?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише?.. |
?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме да напиш |
, <pb n="125" /> п — а — с?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код пера). |
i>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује п |
!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Ш |
можете сваку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да напише з? |
ју кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чују |
е н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</h |
S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано |
Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Извадите букв |
>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да напише |
тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да на |
рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се |
.{S} Хајде сад да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, |
те ви!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</hi>: ухо, увући, ушао, уско, умио се, |
...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер, име, истина, нити, није, н |
ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{ |
агоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко |
S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је це |
оје јо то слово? (Код пера).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега |
ете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају!.. |
најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч</hi>; то је оно слово код чаше.{S} Ево га! ( |
} Све се утишало и предало сну, само се чује лавеж по некога пса у селу и хукање какве буљине у |
Школом овлада страх и трепет, и само се чује по нека мува, која прелети преко учионице; јер се |
S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о</hi>; ево га!{S} За тим се чује <hi>ч |
шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише воле |
нда је то <hi>реч</hi>.{S} И у тој речи чује се најпре о; ево о (напише га на табли).{S} Онда с |
мо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за извесно затворити |
Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајк |
оња (напише га до о).{S} И онда се опет чује о; о — к — о, (и напише и њега).{S} И ето ти га на |
ојаницу и сваку свирку, чим је једанпут чује, и направи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке |
у да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напишемо?.. |
филозофирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако. |
емо него по туђим земљама.{S} Јер свуда чујемо српски говор: свуда су имена и презимена српска; |
рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује и в |
на министра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиром |
ви сматрали као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш бра |
пиши!..{S} Која се слова <pb n="129" /> чују у речи <hi>грм</hi>!..{S} Ко уме да напише?..{S} И |
школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижу |
</p> <p>„Да погађате сад, која се слова чују кад се каже <hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад |
кад можете да разазнате, која се слова чују, и кад умете свако слово да пишете.{S} Зато ћемо м |
{S} Можете ли да познате, која се слова чују у тој речи, кад се рекне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с! |
S} Можете ли да погодите, која се слова чују кад се каже <hi>чело</hi>?{S} Пазите добро како се |
{S} Сад су опет погађали, која се слова чују у разним познатим речима највише са два слога и пи |
о: опет ћемо да погађамо, која се слова чују кад се нека реч рекне или изговори.{S} То је најгл |
>„Хоћемо сад да погађамо: која се слова чују, кад се рекне која реч.{S} Који се гласови и слова |
и их на мојој табли!..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>дете</hi>?..{S} Ко уме да их напи |
се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се |
у речи <hi>со</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се к |
е каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у |
е каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слова чују кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује кад ка |
рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова чују кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у <hi>осам</ |
Ко уме да их напише?..{S} Која се слова чују кад се каже: <hi>ђак</hi>?..{S} Ко уме да их напиш |
је сад ово написано?..{S} Која се слова чују кад се каже <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> п — а — с |
том отпоче „настава“.{S} Која се слова чују, кад се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују |
у да вам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, |
рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво? |
се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>нос</hi>?..{S} Која се слова чују |
се рекне <hi>око</hi>?{S} Која се слова чују кад се каже <hi>очи</hi>?{S} Која се слова чују ка |
не која реч.{S} Који се гласови и слова чују, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да н |
о.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, која је сама |
етан.</p> <p>— Јесу, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на правд |
ови рекоше, да ће их доћи још само кад чују.{S} Још им Радиша рече, да дођу у другу Недељу и д |
кад се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у <hi>три</hi>?..{S} Која се чују у <hi>четири</hi |
ја се чују у <hi>три</hi>?..{S} Која се чују у <hi>четири</hi>??.{S} Која се чују кад се рекне |
ад се каже <hi>један</hi>?..{S} Која се чују кад се каже <hi>два</hi>?..{S} Која се чују у <hi> |
се чују у <hi>четири</hi>??.{S} Која се чују кад се рекне <hi>пет</hi>?..{S} Која се слова чују |
која су слова у њој или који се гласови чују.{S} На пример, погодите ми, шта се чује кад се рек |
ин</hi>?..{S} Која се слова или гласови чују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{S} Шта се <pb n="175" |
можемо да изнађемо слова, која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо д |
аде што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда оволика бле |
су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по равнијим крајевима имају школ |
одбор, и он већином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Ради |
S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушорена села и велики |
у моме срезу, него тамо негде на Вршкој Чуки или Дешчанском Кладенцу....</p> <p>— Ја Вам опет к |
и и са својим се ученицима чешће пео на Чуку, обилазио заграду, поправљао је и појачавао багрем |
е, а и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са |
е агитује против њених кандидата, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) |
а не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандида |
ди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе него сто |
иња.{S} А знање нам долази споља, преко чула, па се то памти и прерађује у души, која је у мозг |
еницу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога ум |
стали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је господин |
и су напредовали и они живе и данас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} |
јер сматра књигу као светињу.</p> <p>— Чули сте још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи же |
чисто и ученицима лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине |
, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе, машин |
S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{S} Тако |
сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се помиње хрт |
жи лањски рад.{S} ДА загоричани, кад су чули да им министар, с обзиром на предузете радове око |
оји су били поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео Раду.{S} Сви су га загледивали, к |
купштина, она то не може чинити.</p> <p>Чули сте да помињу „слободу збора и договора“, „слободу |
о ниједно није дошло „празних руку“.{S} Чуло село, да је учитељ сам и да сад долази са наука, н |
чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао писмен у војску, д |
ло, веле, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабор.{S} О |
ије могао да остане тајна.{S} О њему се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Ми |
чу се неко звоно као мало црквенско, и чуло се не само по целој варошици него и по околини.{S} |
ад? раздра се капетан, да се и у ходник чуло.</p> <pb n="333" /> <p>— У школи, господине капета |
ећи за врата и обим округлога отвора за чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотребн |
само док ја и кмет одемо у чаршију и за чункове и врата за пећ, па о једном трошку.“ Одатле уђо |
Радиша, јер треба да се наруче врата и чункови, па ћемо после.{S} Онда га запита, је ли дирао |
и се и „вуруни“ како се ложи изнутра, и чунковима куд <pb n="111" /> иде дим, и нужнику, и стру |
ребније: још једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељеву собу) |
оји је над свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да уч |
> нема, дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњак, јер су прошл |
његову сељачку душицу занимало, кад је чуо, да свака земља мора имати извесних састојака у себ |
носилац нових идеја политичких, кад је чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитат |
њу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам да |
анице до оближње планине Јелака, где је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} |
кве псовке, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци зграну |
слатко се наразговарају.{S} Комшилук је чуо да је Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видет |
лути.{S} Све ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb n="10" |
онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо и како је подигнута нова школа, како су и одрасли д |
акву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, који |
каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побојал |
ричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Ра |
ако Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређује: „Црквен |
ожјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Заго |
ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља за ци |
оће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> |
амет по осталим предметима, па је нешто чуо и за Педагогију и Методику, и те су му се науке мно |
јближи комшија.{S} Ту је тек г. ревизор чуо за све појединости о старој и новој школи загоричко |
о земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Сл |
ађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупају сав коров око школе и поред нове калдрме па да г |
она нададу за њим и пијучући као пилићи чупају му сламу, докле је не разастру свуда и не остане |
роши, нису ни куповали пера, него су их чупали од својих гусака.{S} Од њих је и Радиша добивао, |
е и настаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и Радиша седе па о |
кад се све утишало, да се мушица могла чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше величанствену и |
лакше црквене, које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе |
p>Капетан опет дрекну:</p> <p>— Сад ћеш чути зашто си зван; него зашто ти на позив ниси дошао?< |
учка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насули у чашу, <pb n="72" /> из |
е једну погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вина <pb n="13" /> и пљоску ракије, мало пастрме |
спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју за добродошл |
е, неко котарицу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно пр |
е по трипут не прекрстимо, не остављамо чутуру!“ Радиша и њему одговори, да то није много, јер |
аструг мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и и |
сва окупила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и чудил |
мо, хоћемо; хвала ти господине на томе! чуше се многи гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћ |
чили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, особито од оних одраслиј |
исменога човека. („Е, нема, господине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Заг |
ћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови).</p> <p>Радиша настави: „Јесте, |
ци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше да <pb n="305" /> више неће да иду у школу сваки д |
} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше да се јављају.{S} И пријави се |
да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долази |
(„Е, истина је то, господине,“ опет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, |
ој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шуштање, клопарање и стругање. „Ево стружнице |
— ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</ |
д пазите натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, к |
S} Нађите ђ!..{S} Нађите ц!..{S} Нађите џ!..{S} Нађите ш!...{S} Нађите т!...{S} Нађите и!..{S} |
слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?. |
апишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само т |
hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> — џамија, <hi>ф</hi> — Фес.{S} Сад пазите натраг |
/hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф |
и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и ово је код њега слово |
рућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онда да га посеје, и |
ете ли утувити, да је то <pb n="119" /> џамија?..{S} Сад нађите њена слова?..{S} Какво је лево |
— буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> — џамија, <hi>ф</hi> — Фес.{S} Сад пазите натраг: код фес |
к.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> < |
> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утуви |
i>ђ</hi>; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да |
је <hi>турска</hi> црква, и зове се <hi>џамија</hi>.{S} И у њих нема звонаре него се на ово дуг |
.{S} Сад пазите натраг: код феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код ко |
ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово код џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је |
ите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви! |
акво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ него <hi>фес</hi>. |
{S} Зато извадите буквар и нађите после џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва |
и назове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у в |
ке, а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шећера</title>“ и „<title>Имам јагње малено</title> |
учитељице и примише плату, а Радиша још џоња пред капетановом канцеларијом.{S} Кад прође и десе |
л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, |
де је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S} Где је г?..{S} Сад нађите: <hi>ч</hi> — чаша, < |
А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А |
S} Нађите ц!..{S} Нађите џ!..{S} Нађите ш!...{S} Нађите т!...{S} Нађите и!..{S} Нађите п!..{S} |
ду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што |
hi> код пера, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш</hi> код шешира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да в |
S} Које је <hi>т</hi>?..{S} Које је <hi>ш</hi>?.{S} Које је <hi>н</hi>?..{S} Сад изиђите напоље |
је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</ |
S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, |
!..{S} Напиши га!..{S} Ко зна слово <hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако сваки може да куша |
је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и <pb n="147" /> код њих је слово |
авите га!..{S} Направите и печатано <hi>ш</hi>!..{S} Нађите <hi>г</hi>!..{S} Пазите, како ћу ја |
конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за читаву стопу |
оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камењ |
а. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове школе...</p> <p>Тако Ради |
избуши на њој десет рупа у реду, све по шаку далеко од једне до друге, па у сваку углави по јед |
ко као и за ону за тело наше.{S} То су: шала и примена у животу.</p> <p>Тело и његов развитак у |
ругоме зло.{S} Ето до чега доведе рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом! |
смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша. „Није,“ одгово |
рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љути, него се |
оучно за свакога.{S} Десето, у њих је и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи се и забав |
теља.“ У почетку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако мо |
! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам |
да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад су му лепо говорил |
одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и другом угодно.{S} Онда један |
треба да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа ту се људи и м |
пазите добро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите буквар!.. |
и шала и забава у многоме другојача.{S} Шалећи се и забављајући себе они не руже и не исмевају |
рђава шала.{S} Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и не |
е ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Милад |
ке — ето ми друштва“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да |
бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи |
ита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дамо колико год х |
они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="303" /> Још нист |
шали. „И њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би бил |
упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станковом јанџику.“ И сви се насмејаш |
што им је сметао? „Господине, ја сам се шалио,“ рече он још јецајући.{S} Онда погледа у обојицу |
огледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замислише и учини |
и ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она гд |
шате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите, па из шале да изиђе свађа.{S} Јер где је свађа |
Зато оно и кажу људи: не шали се рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и немојте никад из |
е рђавом шалом!{S} Зато пазите добро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p |
каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпу |
би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Шера глава задруге од педесеторо душа.</p |
бе, рече Груја.{S} И тако се сврши овај шаљиво-озбиљан разговор између Радише и његовога доброд |
барем утврђивати предрасуде.{S} Зато му шаљиво и неодређено одговори: „На Земљи живе људи, а ра |
општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово последње најбоље, те ће их м |
или лупа прута о сто, или пукот каквога шамара тамо негде у крају.{S} Радиша се пренеразио, па |
мо ове ствари: со, зејтин, рибу, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а продају: говеда, овнове, |
ацу износе, каиши за опанке и опасаче и шамије за жене.{S} Зато је Загорица пуна новца, јер при |
te> <p>све се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се сврши цела х |
као нови.{S} По мојој табли нико да не шара.{S} Зидове чувајте да не испрљате опанцима, те нек |
адовима, јер је хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> </div> <div type |
а котарица па <pb n="44" /> ма како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што реч |
једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како су мили били и они |
, и добар покривач опет од једне вунене шаренице или „черге“ и новога јапунџета, довољно заклон |
едним поњавчетом за простирање и једном шареницом за покривање.{S} И то је била сва опрема.{S} |
читавога бремена сламе с једном вуненом шареницом, и добар покривач опет од једне вунене шарени |
покрише се јапунџетом и оном Радишином шареницом.{S} Тако је Радиша проспавао последњу ноћ с о |
ље на даскама, са сламом и лепом чистом шареницом или поњавама озго и сламним подглавницима нао |
глављена у дрво, а писаљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али се и таблица разбије и крижуља |
} И оне су од камена па су омотане овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пр |
шипчице, па су оне после обавијене овом шареном хартијом.{S} У коју ћете руку да узмете крижуљу |
ју фразе, развијају фразеологију и дају шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју и не во |
може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калајиш |
су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Р |
о; али нити можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и само <hi>поправљајмо</h |
рани Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упамти |
вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четврти.{S} Онда Ра |
жбали у пливању.{S} Није заборављена ни шведска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух до |
а на свом месту гимнастика, она у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у |
у, војничка, и у кретању удова у месту (шведска гимнастика), и у појединим играма, и надметању |
(плетарство), од дрвета (столарство или шведски слојд) и од метала (ковачки послови или метални |
рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније!“ И сад настаје „пјеније“ |
ет година знају више но некад старци од шездесет година, исто тако можемо у многоме убрзати и с |
што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и неколико елемената, и да су по томе и људи, |
S} По колико ће добити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад узмите седамдесет и поделите им то!{ |
Колико је у шест редова?..{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је у седам редова?..{S} Шта је то |
hi> редова, он има шест — десет или <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко и |
S} Упис</head> <p>Једнога јесењега дана шездесетих година прошлога века дође од капетана кмет л |
о њих имало „смесна“ хлеба, помешана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето |
ћу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Шера глава задруге од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би |
ијим друговима преписивао прибелешке по шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао лепе |
02_C9.1"> <head>1.{S} Почетак</head> <p>Шеснаестог су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били |
их је било само од ових похода за пет, шест и десетак година.{S} Међутим, Радишини су ђаци и с |
о, чиме је хтео и нама дати примера, да шест дана радимо и у њих све своје послове посвршавамо, |
ај створио за шест дана, други веле, за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, да м |
а, други веле, за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много виш |
еки веле, да је он свет овај створио за шест дана, други веле, за шест година, трећи за шест ве |
{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и н |
свих ових <hi>шест</hi> редова, он има шест — десет или <hi>шездесет</hi>.{S} И у седмом реду |
а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, онда ћемо најпре метнути на сваку по 10, т |
претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дак |
војица.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</hi> један део, другом |
Зато ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутра |
мите пет!..{S} Како је сад?..{S} Узмите шест!..{S} Како је сад?..{S} Узмите седам!..{S} Како је |
не“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога треба да се одморите и |
иромашна али поштена човека, с погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прв |
оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега тридесет.{S} Уђе и кмет Миљко.{S} Ради |
Колико пута?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спремите се, |
..{S} Колико је петица?..{S} Уредите по шест!..{S} Колико је <pb n="139" /> шестица!..{S} Колик |
е Дана слушала те приче, била је за пет шест година млађа.</p> <p>После оваких шетња необично и |
, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо и крпимо.{ |
одмах очисте; да нокте секу сваких пет шест дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и и |
есет или пет десетака?..{S} Колико је у шест редова?..{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је у |
реда?..{S} Колико у пет?..{S} Колико у шест?..{S} Колико у седам?..{S} Колико у осам?..{S} Кол |
двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и тако даље он зна само да помисли.</p> <p>Дође и |
двапут два јесу четири; двапут три јесу шест; двапут четири јесу осам; двапут пет јесу десет... |
ите има ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова?..{S} Нађите седми ред?..{S} Колико је ту?. |
Која се слова чују кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у <hi>осам</hi>?.. <hi>девет</hi>?..{ |
реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>шест</hi> редова, он има шест — десет или <hi>шездесет< |
председницима, које сами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се неким несрећним у |
roup" xml:id="SRP19102_P6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>КРАЈ ПРВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ</head> <div |
ку по један мали лењир и неколико малих шестара, те су цртали и градину школску, и план нове шк |
зараде.{S} Један је од њих градио лепе шестаре и продавао их ђацима по два гроша; други је леп |
er" xml:id="SRP19102_C4.5"> <head>5.{S} Шести дан и прво читање.{S} Мале калдрмџије опет на пос |
олико је у свих пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите има ли десет?..{S} Колико је у с |
лимо на шест места, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну шестин |
, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 |
по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине или половина, свега 50.</p> </div> <div type="c |
S} Први ћи дакле добити 16 и по и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, |
и по, то је 49 и по, и 3 пута по једну шестину, јесу три шестине или половина, свега 50.</p> < |
по шест!..{S} Колико је <pb n="139" /> шестица!..{S} Колико је седмица?..{S} Колико је осмица? |
ћ сува меса, четврто јабука, пето јаја, шесто опет мало сира и кајмака и тако даље{S} И Радиша |
во треће?..{S} Четврто?..{S} Пето?..{S} Шесто?..{S} Седмо?..{S} Осмо?..{S} Још једанпут, кажите |
ди овако примитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је народ много питомији од нас, те се људи в |
а се сви греју око огња као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити прозора, те да се у њима вид |
га што треба, особито у почетку.</p> <p>Шесто, да школе обилазе и надгледају само школски људи, |
десет или <hi>педесет</hi>.{S} И у овом шестом реду је десет.{S} Ко има свих ових <hi>шест</hi> |
пету десетицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и предано као у трећој.{S |
по разним парковима европским.{S} Али, шетајући се овуда, он им је увек причао о онима тамо.{S |
о распуст школски и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад низ ре |
кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не само болни траже окрепљења и здр |
:id="SRP19102_C3.10"> <head>10.{S} Прва шетња с децом</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био |
id="SRP19102_C4.10"> <head>10.{S} Друга шетња.{S} Четири стране света</head> <p>Ноћас је био ве |
У школској градини</head> <p>Најмилија шетња Радишина свако јутро, кад устане, била је по град |
шест година млађа.</p> <p>После оваких шетња необично им је пријала мајкина вечера.{S} Што им |
зила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у пријатном, срдачном разгово |
нда вратили натраг.</p> <p>Из ове су се шетње вратили и Радиша и његови ученици много зближениј |
<head>11.{S} Шта је Радиша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме селу.{S |
етила</head> <p>Још пре испита у једној шетњи Даница заустави Радишу и с неким жаром у лицу зап |
узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи разговори о он |
и не могаде се домислити; онда изиђе у шетњу, па се и тамо не могаде утешити.{S} И највише му |
осуђе, како се гради стакло и порцулан, шећер, хартија, и све што људи умеју да направе; и ко г |
а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шећера</title>“ и „<title>Имам јагње малено</title>“ је |
i>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у < |
и код табле је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусл |
.{S} Кажите сви <hi>т</hi>!..{S} Нађите шешир!..{S} Знате ли које је то слово, код шешира?..{S} |
едајте у слова поред табле!..{S} Нађите шешир!..{S} Погледајте у слова поред њега!..{S} Нађите |
е таблу и слова код табле!...{S} Нађите шешир и слова код њега!...{S} Нађите гусле и слова код |
стинске гусле и је ли ово горе истински шешир? —- Погледајте у слова поред њих! — Доста.{S} Зат |
горе капа као ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле |
ечи: „панталоне“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили |
листа л, код чаше ч, код гусала г, код шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код еве |
ир!..{S} Знате ли које је то слово, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гус |
а, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш</hi> код шешира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам о |
је слово <hi>т</hi>; ово је шешир и код шешира је ово слово <hi>ш</hi>; ово су гусле, и <pb n=" |
оје ово код табле?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Које је ово код гусала?..{S} Можете ли то |
} На шта личи оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" /> направите |
е кад се испрља и који се лети замењује шеширима, који се сад плету у самоме селу па се и на пи |
ма; а на глави место феса носио је неку шеширину с великим ободом.{S} Тада први пут Радиша чу р |
.{S} А може ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано?...{S} Погледајте у слова код евењ |
авке у ношњи и оделу особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухвата |
на то, и загоричанке су прве почеле да шију свиленим концем и да у платно умећу по који ред и |
ј воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} Радиша |
евењке? — Јесте; оно је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два с |
, него удара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуше гласо |
помоћи, или им се она у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу! |
но пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг мека сира и млада к |
доста не само за њих, него они од тога шиљу и нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него |
ише склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} |
а садања судница од дасака и покривена шиндром.{S} Пред школом је с леве стране доксат, уздигн |
ети потребу за три гвоздена окивача или шине: једном да окује точак, а другом и трећом да обави |
ава руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама са завртњем на крају, опет направљеном у Загори |
о је једна плоча искрижана све на оваке шипчице, па су оне после обавијене овом шареном хартијо |
естругати укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке |
удима и на стоци: откуд долазе, како се шире, како убијају наше здравље па и сам живот, како се |
који су схватили свој културни задатак шире од прага школскога и обичне писмености.{S} Особито |
ом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Истина ово није |
био превртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по приро |
r" xml:id="SRP19102_C13.4"> <head>4.{S} Шири поглед</head> <p>Јачајући и подижући овако своје с |
ом и својим ученицима и својим сељанима шири поглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, |
што долази, него је само гледао, да се шири умни хоризонат дечји, да се оплемењава срце њихово |
едно с воћарством Радиша је желео да се шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици |
ша сваки пут износио по нешто ново, што шири њихов умни хоризонат и осветљује га, што је практи |
пре потицале од појединаца, па се после шириле на неколицину, на више њих, на већину и на све?. |
при зидању, и да им је ова дужина и ова ширина и дебљина прописана.{S} Изграде и столове, на ко |
од капије с друге стране, на два метра ширине и рече ученицима, да ово прекопају.{S} Сви се ст |
дно платно одсечене ледине свуд једнаке ширине.{S} Још ученици нису знали шта ће господин с ови |
ји су личили на цигле, једнаке дужине и ширине.{S} Онда опет помаче конац за дужину дашчице и а |
исто уради и с друге стране, оставивши ширине толико да два човека ласно могу ићи напоредо.{S} |
лу и калдрму свуд око ње за један метар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме од капије д |
и по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда је требало с тих стаза родну земљу баци |
буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S |
изгледало му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати предрасуде.{S} Зато му шаљи |
S} Морам дакле поред знања и писмености ширити и <hi>умешност</hi>, основе заната и основе раци |
ходник попречан од краја до краја 3 м. широк и 22 м. дугачак.{S} Из овога другога ходника лево |
улази се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан |
узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф |
далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 сантиметара, с малим нагнућем <pb n="376" |
а, али јој уста нису као у тестије него широка.{S} По варошима је таква тестија и зову је <hi>ћ |
и).{S} Оно не иде ни горе ни доле у ове широке линије, <pb n="149" /> него се пише само у узано |
долазе дугачка слова, која иду и у ове широке редове.{S} Ево га прво ово слово код рибе.{S} Ко |
велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито оне, што немају много чворова; даље сва |
..{S} Е, ту пазите: слово ћ иде у горњи широки ред, ево овако! (Пише га и показује).{S} Напишит |
ачем на средини, а без плафона, него са широким даскама преко греда.{S} И само је ова учионица |
проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у њему мог |
јаком постаменту високом читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин рукотв |
узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазите.{S} Прво слово |
се двије сукобише војске на Косову пољу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погледива |
пао леју пола метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном Друштву у Београду, |
дана и руке перу чим их испрљају; да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не само |
hi>.{S} И недовољна као и сувишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљивија и од недовољне.{S |
седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешт |
им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им и седење, зато им дају забаве и кретања; шкоди |
Шкоди им незнање, зато их обавештавају; шкоди им и љутња, зато их не драже и не љуте; шкоди им |
их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их обавештавају; шкоди им и љутњ |
/hi> од тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика топлота...</p> <p>На послетку, мислио |
веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућа |
тавничке!...</p> <p>Али и много топлоте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, |
е светлости, која долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за ос |
а, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их обавештавају; шкоди |
Тај раст омеће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тог |
еко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{S} И тако ће св |
И несварљива духовна храна исто је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n="182" /> одм |
увишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљивија и од недовољне.{S} И несварљива духовна хран |
ију или пију мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и доје дец |
едан ученик за први разред и да се ова, школа не затвара до довршења нове зграде.</p> <p>Пониза |
учно име.{S} Вели се: школа просвећује, школа отвара очи, школом су народи и људи и постали оно |
да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња судница, судница — пређашња апсана, оп |
школа је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећује, школа отвара очи, школом су народи и |
где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" /> школа!{S} Зар је ово стан!{S} Та ово је пакао!{S} Ово ј |
r" xml:id="SRP19102_C14.2"> <head>2.{S} Школа Радишина</head> <p>За тридесет година и школа се |
овај ограђени простор зове „Порта“.{S} Школа је према капији на супротној страни, тако, да пут |
школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе. |
да први пођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није смета |
стирима или поповима и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да у |
ни сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу |
ена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи ње |
>Радиша им сад исприча: каква је његова школа; како ће се лепо наместити; како су сељани добри |
.2"> <head>2.{S} Село Загорица и његова школа</head> <p>Село Загорица је у једноме од најврлетн |
ас треба да решимо, <hi>да се зида нова школа</hi> и да о томе известимо господина министра.{S} |
ише му је на срцу лежала загоричка нова школа, њена градина и радионица, њена добра деца и Дана |
ршена је школска година и освећена нова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколи |
е издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче младићи за учитеље, и у њој |
е најпосле чуо и како је подигнута нова школа, како су и одрасли долазили на науку и какву су у |
много учинио и да се подигне наша нова школа, којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} |
о би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили, мамила још више.{ |
ба да се договоримо о томе: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао ов |
вим су изишли на место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и |
Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село |
, па отуда и мисли.{S} Тако изгледа, да школа угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је го |
није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а з |
рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да |
ће чега требати.{S} Прво је смислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онд |
а занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Треће, у њих се много в |
владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање на заједнички живот, на др |
и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетину година!.. |
S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни |
?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, и где год има много |
а над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназија...{S} |
Тада се у нашој земљи отвори Учитељска Школа.{S} За управитеља те школе би постављен један чов |
ао, као да је и небо хтело да загоричка школа почне весело и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и |
и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка школа!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много пе |
о цео други стан, и пространа загоричка школа већ постаје тескобна и недовољна.{S} А ученици ње |
нима којих беше пуна тескобна загоричка школа, па <pb n="210" /> мало јачим гласом рече: „А вам |
е заходу, и долина у којој је загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћ |
село зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и |
је то ишло и даље.{S} Зато је загоричка школа одвајала од других школа, тиме:{S} 1) што су учит |
ки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти загоричани, толико |
зорник однео уверење, да је ово најбоља школа и да су Радиша и Даница најбољи учитељи у округу, |
није занимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{ |
културни радник, каквога нема ни једна школа; и камо среће наше, да таквих имами више!..</p> < |
е надзорниче!{S} Ово је њима привремена школа.{S} Господин министар им је одобрио само за некол |
у од своје воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истин |
ругих села, у којима је одавио отворена школа, па су у њу ишли и они, који су сад стари, па сви |
бито се и њему допала Радишина продужна школа и градина школска, која је већ постала мали расад |
о „инџилир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу...</p> <p>Грађење с |
d="SRP19102_C3.2"> <head>2.{S} Радишина школа какву је затекао</head> <p>Школа је изгледала ова |
исије не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ја добио премештај и у некој чат |
во морају да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друг |
у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на |
i>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чистим интеле |
у и буде примљен међу првима.{S} Ова је школа преобразила Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта |
е и црквених послова</hi></p> <p>Ова је школа отворена лане као привремена и у њу је примљено 3 |
и успешно.{S} Једном речи, загоричка је школа била сада најсрећнија.</p> </div> <div type="chap |
, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобрена привремено, док не подигнете нову зграду |
>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „колеги“, |
е....</p> <p>Дође и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} Радиша и његов друг |
подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећу предл |
спод самога онога избрешка, на којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде |
pb n="301" /> кад су видели каква им је школа — мало боља него што је била њина стара; друго, д |
ене; а загоричани су видели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S} И Радиши је ово дош |
олико <pb n="38" /> заморавао, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод |
о кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ и вредан, радан, с |
и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{S} Једанпут о заветини сео |
е, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше као запањени.{S} Ни |
редложити господину министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелаз |
сељани, пливајући у радости, што им се школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам |
а нам је срећно!{S} Моја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку |
а не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и ра |
Зато се народи данас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих |
ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана б |
Радишина</head> <p>За тридесет година и школа се Радишина прилично изменила.{S} Око ње се дигла |
тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни |
ити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују се гласови) |
во, које му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, |
02_C15.2"> <head>2. О школи</head> <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећује |
ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља.{S} Зато |
а су чекали да се и у нашем селу отвори школа, те да и наша деца уче књигу.{S} Јер је данас, го |
очели да уравњују земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели, и с |
Радиши је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци дошли до д |
те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зи |
добри час и добру срећу!{S} Срећна нам школа!{S} Срећан наш учитељ!{S} Добро си нам дошао, гос |
{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ј |
истар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просвећен свет не би |
ај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су |
b n="156" /> књиге.“ Јер онда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај је мор |
а се пренеразио, па се пита: „Зар је то школа?{S} Зар је такав учитељ?{S} Зар се тако учи књига |
сли слабе, плитке и непоуздане.{S} Зато школа онакарађује.{S} Зато је природна памет бистрија и |
е што сам потражио....{S} Трећа је, што школа у многим местима давно постоји, па су људи навикл |
лико у школи колико у селу његовом; јер школа и јесте зарад села.{S} Радишини мали ученици пост |
ладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у хо |
С овим не престану ни по свршетку свих школа, него и после сваки припада неком друштву а неки |
о је загоричка школа одвајала од других школа, тиме:{S} 1) што су учитељи њени имали само по је |
i>.{S} Најпре дакле што више учитељских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за та |
.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа за мушке, за женске, за разна занимања у животу, |
ађивао после сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друга је, што на другом |
hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите код |
<head>3.{S} Први дан у школи</head> <p>Школа беше обична кућа на једном спрату с великом стреј |
дишина школа какву је затекао</head> <p>Школа је изгледала овако.{S} Наоколо је била висока огр |
S} Господин министар, који је над свима школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу |
} Зато се предавања обуставише по свима школама у целој земљи и радници њихови бише одазвани на |
ну, и постељу, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђ |
столове и столице, а један је неколиким школама израдио и нове клупе по угледу на Радишине.</p> |
овало га је, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помаж |
овакав темељ полаже још и у овим малим школама и у основној школи!...</p> </div> <div type="ch |
и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање разних одабраних књига само га је утвр |
а ће радити и на овој поправци учења по школама па преко тога и на стварању нових људи, нових и |
читељ.{S} Зато и држимо његову икону по школама, и у свакој школи има његова икона; и он је наш |
адио?..{S} Зашто држимо његову икону по школама?{S} Зашто се посветио?..{S} Шта се прича у оној |
ка израђује.{S} Куће, велике грађевине: школе, цркве, позоришта, музеји и разне друге државне и |
е 1878 у месецу Марту изиђе наредба, да школе продуже свој рад.{S} И Радиша се вратио и отпочео |
ба, особито у почетку.</p> <p>Шесто, да школе обилазе и надгледају само школски људи, који разу |
!{S} Како је које долазило, ишло је иза школе и гледало колица, узимало их у руке за дршке и ог |
, и да насели и Грују у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су с |
ане за канцеларију.{S} А у дворишту иза школе је стан за послужитеља, с једном већом собом за о |
па их је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су б |
труже и <pb n="278" /> унесе до почетка школе, јер после неће имати кад.{S} И то је учињено.</p |
оде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив |
род а по манастирима је почео да отвара школе, те да у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што |
де мио.{S} Чобани протерују стоку поред школе и застајкују пред капијом од „порте“ и с радознал |
стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и свуд ок |
и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на |
„Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио је оваквога |
до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како су м |
С тога Радиша узе конац и опружи га од школе капији с једне стране и од капије с друге стране, |
} Кућа је Мијаилова одмах преко пута од школе и у њега је повећа задруга, као и у већине загори |
ди у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли толико тро |
аз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога |
адимо.{S} Само опет да не изостајете од школе, него да долазите уредно, сваки дан као и до сад. |
и још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S} Нека их, мислио је он; нек долазе, да се још |
на пред школом, него је направљена и од школе до стана послужитељева и оне собе за ручавање зим |
не болести.{S} И кад су год одлазили од школе, осећали су, да су данас научили нешто ново.{S} Т |
да приносе камење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за |
Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат Ми |
ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капије на дворишту школскоме била је крива уза |
кадањој судници а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце је још осветљавало само |
адине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујући с децом по околини школској, ата |
н Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код школе са својим ученицима импровизовао и једну малу суш |
е доручковао.{S} Мало после нађе се код школе, и са својим сељаком, те су се разговарали докле |
било, па да се идуће Недеље искупи код школе око двадесет младића од 15 па до 20 година, а нек |
апије до куће попођене каменом, као код школе старе и нове, чистаљке пред вратима и простираче |
винарник најдаље место до нужника испод школе.{S} Но како у почетку није имао ни прасета, ни пи |
а да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад |
нком или песком И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у св |
је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које ће да вуче колица.{S} Ј |
е, да га одмах изволите уклонити из ове школе и повереног ми среза.</p> <p>Учтив</p> <p>Начелни |
лима и каквим одушевљењем изишао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а одушевљење Радишино читао |
е са данашњега пута, од села, од његове школе, као и планови о сутрашњем раду.</p> </div> </div |
има пуне шаке посла и око грађења нове школе...</p> <p>Тако Радиша сада није имао да се стара |
м и удвостручили снагу око грађења нове школе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
велика гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су |
лске године и освећење јединствене нове школе у Загорици.</p> </div> </div> <pb n="264" /> <div |
RP19102_C8.2"> <head>2.{S} Грађење нове школе</head> <p>Али је ова година за село Загорицу мног |
ан по Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе загоричке почело је да се пуни још од изласка сун |
> <p>Радиша је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити и брзо постићи оно што ж |
у цртали и градину школску, и план нове школе, и стару школу.{S} Још су градили разне фигуре у |
су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће шт |
ђи сутрадан био је прави сабор око нове школе загоричке.{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли |
S} И њима је захвалио на труду око нове школе и казао је, да им је међу најбољима у Србији.{S} |
диша је сад прво дигао плот између нове школе и школске градине и спојио све уједно.{S} Јер жив |
тао, да се прекида рад на подизању нове школе.{S} Зато је умолио кмета, да му поред Грује стави |
коше, да су они приступили грађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити дов |
, који су суделовали и при грађењу нове школе.{S} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, к |
какву су улогу они имали у грађењу нове школе: њему се просто чинило, да није у нас, да није у |
а сада зовемо Свети Сава и славе га све школе у нашем српском народу.{S} Зато и ми имамо његову |
изиђе наредба министра просвете, да све школе у нашој земљи отпочну и да се на крају године дец |
године, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, п |
и?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и с |
виде колико се учитељ заузима око своје школе, и да је то за једно сиромашно село, као што је З |
pb n="390" /> угледу на моју, и у своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им |
нема веће плате но што је ђак учитељске школе имао благодејања.{S} Јер многи поред себе имају н |
вога даље.</p> <p>По свршетку учитељске школе Радиша зажели, да отидне на страну.{S} Он је и сл |
и у свима просторијама велике загоричке школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо време да одмори |
рунке прашине.</p> <p>Ученици загоричке школе били су увек ошишани, очешљани, умивени и чисто о |
ћније године школске у животу загоричке школе, и они, који су целе године радили с планом, одме |
ће да се опрости четвороразредне мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али је мор |
совале су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</hi> и рад у њима, и чудио се, |
у ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и б |
ина, по свршетку <pb n="373" /> основне школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, |
слио, да ће видети дечаке после основне школе, од 12 до 15 година.{S} А како се изненадио, кад |
лако и колико толико познато из основне школе или још из села.{S} Но сад дође Немачки, и Латинс |
2_C1.1.5"> <head>5.{S} Свршетак основне школе</head> <p>Настаје опет учење.{S} Учитељ је знао, |
на сабор или на заветину, и око малене школе загоричке све је мирисало.{S} Радиша је најпре ур |
тово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} Друго, добре су се стране овога малога броја |
а неколико својих виђенијих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу |
а и иде у живот.{S} Исто тако и стручне школе треба приближивати овоме, јер оне спремају учитељ |
особито по селима.</p> <p>И наше средње школе морају нагињати овоме, јер је ово <hi>природни</h |
ређен један млад човек, професор средње школе, који је и сам доста читао, доста радио и волео н |
градили сте калдрму и овде и код старе школе, па сте почели и оне ручне радове у соби, који сп |
у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које су донеле своје д |
учка.{S} Поставили су у порти код старе школе, где ручају и о заветинама, у хладу.{S} Главна је |
њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или општинске суднице, и сазивач га је отворио ов |
Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе све се ствари пренеше у Радишину учионицу с леве |
> <p>Попа је најпре сео на доксат старе школе да се мало одмори, поздрави и види са свима, па ј |
им, да иду у градину или у порту старе школе и тамо да се забављају, док он не прими и ове мал |
привредне послове но сви загоричани пре школе.</p> <p>Кад је настало време ницања, деца су виде |
ри Учитељска Школа.{S} За управитеља те школе би постављен један човек, који је необично импоно |
ље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на више наук |
и онда нову декламацију „<title>Дижите школе, деца вас моле</title>“, коју су сви лепо разумел |
е тако вршити прави напредак, и тако ће школе одговорити поносном имену своме.{S} А дотле, оне |
гимназију, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да |
оме план је Радишин био овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југоистоку. <pb n="223" / |
ча Миладин викну: „Ено, господине, наше школе!“ Радиша погледа низ један дубоки поток, који у З |
свему томе.{S} Он је био производ наше школе, која васпитава само <hi>речима</hi>, а руке и не |
мених није било.{S} И зато су прве наше школе отворене само за чиновнике.{S} Па оне су за то го |
учитеља... </p> <pb n="391" /> <p>Наше школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као з |
а им и одакле земљу да узимају.{S} Више школе је било само толико пролаза, колико је захватила |
ишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала.{S} Ту је морало |
њи посао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које ће д |
тавили су се и на побусаној страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да |
оричани престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{ |
творио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су |
абаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школ |
а седе, да устају, да улазе и излазе из школе и <pb n="279" /> како да чувају школу и клупе и с |
уће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у р |
..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретнете |
.</p> <p>Дође и после подне веселији из школе и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} У в |
има, а после и они, који су излазили из школе.{S} На орману је била права руска рачунаљка с гво |
чане, позива дужност на другу страну, и школе се опет затварају.{S} Тиме је решено и ово питање |
ри разреда, врши и дужност управитеља и школе, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је јо |
н, правилан круг.{S} Између игралишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него |
те је један за судове, други за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу владао |
ви виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb n="188 |
raphic" /><pb n="224" /> Између улице и школе је двориште за одмор и играње.{S} С улице и двори |
и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у шко |
} По зидовима су били географски цртежи школе загоричке с околином, слива реке загоричке, сливо |
лима око Загорице и у целој нашој земљи школе нису отворене много одавно, јер је пре овом земљо |
да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, н |
ајпре на оно, које је највеће у околини школе, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, н |
="SRP19102_C3.14"> <head>14.{S} Зачетак школе за одрасле</head> <p>Осванула је Недеља.{S} То је |
d="SRP19102_C11.2"> <head>2.{S} Почетак школе</head> <p>Дани су пролазили брже него зими, и ако |
ml:id="SRP19102_C13.3"> <head>3.{S} Ван школе</head> <p>И ван школе напредовало је све.{S} Наро |
2_C10.10"> <head>10.{S} Даничин рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме |
вршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од политике |
е то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су им |
> <head>3.{S} Ван школе</head> <p>И ван школе напредовало је све.{S} Нарочито је развијано кале |
ше цркава и манастира и по њима отварао школе, да се у њима уче и она деца, која неће да иду у |
у, и одатле до нужника, и од нужника до школе.{S} И дабогме да су у овоме помагали и Даничини ђ |
: да се нисам удала за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, |
нас!“ рече газда Мијаило, први сусед до школе: „Овде је код мене најближе“.{S} И пођоше:{S} Миј |
а сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала кући.{S} Зато изведе децу на |
дошли школи.{S} Нова стаза од капије до школе попођена каменом, посута песком, уравњена свуда ј |
.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато. |
правити неприлике, особито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те |
потежу сваки дан толики пут од куће до школе и натраг?! запитаће неко.{S} Тако се у почетку пи |
ази чак из чаршије.{S} Тако дођоше и до школе и уђоше и у њу.{S} Радиша им похвали рад и запита |
и лепо обучен човек.{S} По узвишици до школе били су совралуци појединих домаћина, где су они |
и снег; саграђена је у једном крају до школе мала дашчара за оставу иструганих дрва, те да не |
и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> |
Опазио је, да нека мало потрче и преко школе, кад с одмора улазе у њу, и да се грабе ко ће пре |
да се просвећивање народно овако преко школе врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме урад |
се учионица ветрила, деца су чечала око школе под стрејом, по оним лепим тротоарима, што су их |
ученицима рече, да чупају сав коров око школе и поред нове калдрме па да га носе на гомилу.{S} |
, јер је калдрма била довршена свуд око школе.{S} Смислио је, да на месту, где обично игра оро, |
а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар корак далеко од зида калдрма као у чарши |
да било погледати лепу калдрму свуд око школе, све под конац и посуту песком, а све дело руку њ |
според, где ће које дрво да дође, и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће од |
на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке |
раву него и да полива пред школом и око школе.</p> <p>Радиша је осећао јаку потребу још за једн |
ило лепо сунце, да још што привреди око школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да они |
дичије или бодљикавога багрена, као око школе њихове.{S} Дворишта су већином очишћена и корова |
временом и да доврши започети посао око школе, Радиша је навлаш данас пустио децу на одмор мало |
шта је Радиша у овој години урадио око школе.</p> <p>Одмах морамо споменути, да је њему овај п |
кош општински, а највише под стреју око школе.{S} Пода дрвећем кисне; под кошем је прашина; под |
кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци сами градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ва |
ју, те се договорисмо да направимо мало школе.{S} Преправили смо од суднице, али, здравље Боже, |
н чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писменога човека. |
аше Отаџбине.{S} У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} Па чу |
чин, па нам Турци нису дали да подижемо школе и учимо књигу.{S} И тек пре педесет и неколико го |
и надјачали их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може б |
ауке по оним светим местима што се зову школе: има, те још колико, само ко хоће и може да долаз |
ли у село, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљу као што је она у П |
ном ученика, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <div type="chapt |
и мања села по равнијим крајевима имају школе, а они <pb n="57" /> немају, него им деца остају |
стрије.{S} За тим су почели да отварају школе у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљ |
владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се тај задатак постигне; или кад |
ално одржавао везу с њима и по свршетку школе, особито због набавке семења разнога, алата, маши |
руд и сјајан успех показали при грађењу школе загоричке, нису ни престајали са својим послом, н |
хотама и грозотама својим, то о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> <p>А по сврше |
, него сиромаше и пропадају.{S} Зато су школе да се у њима још зарана, у детињству, уче људи, д |
бољим распоредом и свим оним што треба школи тако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки уч |
Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба |
су одређени људи довукли данас још дрва школи и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго да р |
у Св. Саве, јер му казали у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им на |
ћемо у наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био окт |
изишао напоље.</p> <p>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су имала где да се с |
едио је Груји, да отвори све прозоре на школи, па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} |
утра рано дође судници и поправи оно на школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
с пажњом су разматрали сваку ситницу на школи.{S} Прво их је зачудила леса пред вратима и чиста |
.{S} У заход сунчани стигао је и Радиша школи само с неколицином ученика, чије су куће биле ту |
у на венчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у једноме хладу, била постављена совра з |
ивати једнога по једнога, да сутра дође школи, а многима и поручише по деци и онима који се још |
о.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он |
кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла уз |
а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна наука у школи, |
омљавати, и неће привлачити децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца |
је било необично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S} И људи, и деца, и младићи закитили |
ови добровољци изненадили, кад су дошли школи.{S} Нова стаза од капије до школе попођена камено |
на два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су видела дело руку |
у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете |
је био потпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио је и Даници и Радиши на преданом и пра |
<head>1.{S} Шта је Радиша научио у овој школи</head> <p>И доиста, после распуста школскога Ради |
.</p> <p>Ето то је Радиша научио у овој школи.{S} Она је њега просто преобразила.</p> </div> <d |
ред колико може.{S} А особито су у овој школи напредовале вештине, јер је сваки ученик у школи |
ам читао све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам |
и општој невољи о каквоме раду на новој школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} И за |
љем и кметом и народ цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чистота и са |
чуо за све појединости о старој и новој школи загоричкој и о неисказаном труду Радишином и Миљк |
ко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстор |
ео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у своме предмету био унео очигледност, експерим |
о је Радиша сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало |
адиша могао похвалити здрављем у својој школи.{S} Целе ове године ниједан <pb n="296" /> му се |
од избора онога што ће се учити у којој школи зависи и напредак њен, па тек на друго место дола |
имо његову икону по школама, и у свакој школи има његова икона; и он је наш највећи највећи <hi |
"SRP19102_P1.3"> <head>III У УЧИТЕЉСКОЈ ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C1.3. |
ларије испослана је муниција загоричкој школи и Радиша је почео с великим ученицима својим Неде |
ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива |
p>Опет да споменемо, да је у загоричкој школи најглавније било здравље и физички развитак у дец |
те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој околини.</p> </div> <div type |
...{S} И од то доба рад се у загоричкој школи продужавао са још веселијим срцем, и у школи само |
и под од дасака — све као у загоричкој школи.{S} Тако и план направише заједно с предрачуном, |
еметање на справама, којих у загоричкој школи и нема.{S} Мајстори су истина направили лепу школ |
<head>2. У школи</head> <p>У загоричкој школи нису примана деца сваке године.{S} Кад је Радиша |
> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој школи, и Радишини ђаци још нису осетили замор и досаду |
напредује ни народ.{S} У нижој основној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да |
још и у овим малим школама и у основној школи!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
:id="SRP19102_P1.1"> <head>I У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C1.1. |
ецу, рекавши, да до сад још ни у једној школи није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заб |
е заинтересовало, кад је нашао у једној школи потпуну школску <hi>радионицу</hi>, где деца раде |
12.9"> <head>9.{S} Политика у продужној школи</head> <p>Идуће Недеље упитали су велики ученици |
ицима својим, особито онима у продужној школи.{S} И кроз кратко време почело је да понестаје кр |
лети неправду.{S} Мени су и у продужној школи и после у животу били најодлучнији и најпредузимљ |
вање у школи за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових су продужене разне игре, и народне |
ва, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова се основа разгранавала дотле, да је надмашив |
} И сами су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечаности Радиша је купио |
и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радов |
ше се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце је још осв |
оме што је добро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је трећа година већ, како нисмо могли да при |
оном се стазом од капије упутио старој школи кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стра |
је више времена за рад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу |
а родољубља, и са големе преданости тој школи и напретку њеном, и са ретке вештине и способност |
ље научи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем? |
ко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми допуст |
зденим огњиштем, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети |
id="SRP19102_C2.5"> <head>5.{S} Долазак школи</head> <p>Пошто су овако путовали два сата кроз с |
er" xml:id="SRP19102_C15.2"> <head>2. О школи</head> <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели се |
први пут од како је Загорице, причало о школи и учитељу и о томе, како је пропало царство српск |
ја пустио своје ученике, да решавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не з |
не, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, не |
еди да изиђу с места и да се разреде по школи тако, да се рукама не могу додирнути.{S} Онда им |
путем, да улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају између себе и тако даље. „Ако т |
да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају и не кваре.{S} Казао им је и |
а пије; <hi>по</hi> то је кад кажемо по школи, по соби, по кући, по трави, по земљи, по глави; |
т и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је ве |
пише, нек дође у Недељу судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине, село ћ |
у руку и пружио им је обе.{S} Друго, у школи, кад су се у почетку испита молили Богу, он је не |
у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу више |
r" xml:id="SRP19102_C5.12"> <head>12. У школи за одрасле</head> <p>Исти су ови принципи провеја |
er" xml:id="SRP19102_C13.2"> <head>2. У школи</head> <p>У загоричкој школи нису примана деца св |
er" xml:id="SRP19102_C11.3"> <head>3. У школи за одрасле</head> <p>Идуће Недеље дошли су сви Ра |
ter" xml:id="SRP19102_C7.4"> <head>4. У школи за одрасле</head> <p>Младе „ћерамиџије“ загоричке |
er" xml:id="SRP19102_C10.9"> <head>9. У школи за одрасле</head> <p>Сем неколицине, који су отиш |
ио на <hi>чистоту</hi> и <hi>ред</hi> у школи, те то не само да му не смета у раду, него и деца |
једним новим другом из комшилука.{S} У школи је и њему старији ђак показивао слова.{S} Радиша |
ходник чуло.</p> <pb n="333" /> <p>— У школи, господине капетане; мислио сам да није ништа хит |
{S} Радиша је зато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „од |
да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово цркв |
ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и п |
лу; сећао се и онога метежа данашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога с |
Имаћу у њој и друга у животу и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је по |
е оне напоре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу в |
ој години</head> <p>Сем редовног рада у школи с другим разредом и проширења градине, Радиша је |
<p>Освиће први дан друге недеље рада у школи.{S} Време је и данас необично лепо и деца су дошл |
свитао је други дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањ |
ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>ПОЛИТИКА У ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C12.1 |
Њих мами и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има по који з |
терину, те Даница више није дангубила у школи.</p> <p>Даница је дакле устала и пошла у школу.{S |
а, то је имао да ноћи или код учитеља у школи, или код кмета Миљка на доксату, као оно Радиша п |
много више допадала ова проста храна у школи, него она често много маснија и богатија код куће |
врта а у исто време и последња година у школи.{S} После можете долазити само на поправку, ако х |
доста.{S} И изређаше се сви.{S} Наста у школи једно јецање, како Радиша никад нигде није ни вид |
алу децу, оволико младића добровољаца у школи дошло да научи само да чита и пише, доиста је доб |
деци за ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру |
иром на лепо читање и писање и на рад у школи за одрасле, врло добар (4).{S} Наставнику се преп |
ј години</head> <p>Оставићемо сад рад у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у овој годин |
ЕЋА</head> <head>ПРВИ ДАНИ И ПРВИ РАД У ШКОЛИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C3.1" |
буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те д |
"SRP19102_C7.3"> <head>3.{S} Даљи рад у школи</head> <p>Радиша се и овом приликом није држао ст |
адишин унутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и леп |
јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укр |
олу, на газду и газдарицу, на другове у школи и у игри, и налазио је и ту неку радост за себе.{ |
им је задавао да уче код куће.{S} Све у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар |
де север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово сев |
ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здравље, само да ме с |
да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} Која се страна зове исток?..{S} А можете ли о |
вар кући, него ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова т |
да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем |
је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и успешно.{S} Једном речи, загоричка ј |
радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а |
S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед |
јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа н |
оставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној с |
4.7"> <head>7.{S} Први дан за одрасле у школи</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је било време |
="SRP19102_C3.13"> <head>13.{S} Гусле у школи</head> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у клуп |
ајвише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_ |
за конструктивне радове и премеравање у школи за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових с |
најпросвећенијој земљи: да је пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога старога учите |
ира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и меси хлеб докле то траје, па после |
.{S} Продужење рада</head> <p>Тако се у школи загоричкој с учитељем њеним одиграла ова политичк |
га, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само го |
на те враџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како |
о још није имала ни једно женско дете у школи, опет је њен благотворан утицај у њему почео знат |
сам и заједничко храњене и преноћиште у школи за оне даљне, те сам тиме много учинио и за здрав |
у кући, те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за други |
4"> <head>4.{S} Забавишта и радионице у школи</head> <p>Тако Радиша није погрешно што је отишао |
ти се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по памети.{S} Газдарица му |
продужавао са још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ра |
путио га је на реку да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиш |
апљускивали мирно село Загорицу.{S} И у школи загоричкој пошло је опет све својим редом као и п |
оставе учитељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду ј |
p>Док су се они о овоме разговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу |
S} То су <pb n="188" /> после нашли и у школи и знали су које је која страна света.{S} Ваљало ј |
дини тако и у кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зач |
онату“</head> <p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не стане од |
љена ни шведска гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А |
лео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а |
ћице.{S} И колико су мали напредовали у школи, толико су ови велики чинили за напредак свој и з |
и ђаци заузели, те су не само научили у школи како се то ради, него су и израдили све ово и зад |
оли учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зато је и она гледала |
гу што честито почети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се |
гу — опет ће боље учити и напредовати у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и |
} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, само оно, што сте понели за |
} Зато рече деци: „Данас нећемо учити у школи, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и он |
о задавао много више трудбе него онај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему т |
RP19102_C3.6"> <head>6.{S} Први конак у школи</head> <p>Јесење после подне је кратко, и ускоро |
редовале вештине, јер је сваки ученик у школи седео угодно и свакоме је свака грешка могла да с |
дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Ал |
ивао децу умним радом и дугим седењем у школи.{S} Његови ученици ништа нису учили напамет, нити |
м кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, |
ребало за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У оста |
Грују и нареди му, да ноћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ би |
RP19102_C3.12"> <head>12.{S} Први дан у школи</head> <p>С овим је мислима Радиша заспао.{S} Кад |
RP19102_C1.1.3"> <head>3.{S} Први дан у школи</head> <p>Школа беше обична кућа на једном спрату |
SRP19102_C4.1"> <head>1.{S} Други дан у школи</head> <p>Разишли су се сељани од суднице и разне |
P19102_C4.3"> <head>3.{S} Четврти дан у школи</head> <p>Тако је свршен и трећи дан у самој школ |
SRP19102_C4.2"> <head>2.{S} Трећи дан у школи</head> <p>Данас је било време још мутније него и |
их.</p> <p>Свршио се први дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша данас нити је имао дру |
кући, као у кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сеј |
љи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао.{S} Цело је село сазн |
лове не мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне |
о је и избегавао, да деца остају дуго у школи и да имају главни оброк у школи, а још више да у |
јвише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Јер није |
Успех се Радишина рада не види толико у школи колико у селу његовом; јер школа и јесте зарад се |
ушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да не слуша но да ради нешто |
зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на уч |
А мени је потребна другарица не само у школи него и у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>во |
: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро ра |
свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод н |
у су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезар |
P19102_C4.12"> <head>12.{S} Други час у школи за одрасле</head> <p>Дошла је и друга Недеља, и д |
кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био задовољнији, |
S} Цело је село сазнало за ову радост у школи и сматрало је као своју.{S} И почеле су долазити |
ђаци још нису осетили замор и досаду у школи, нити је ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша шт |
и, што је слушао и волео пољопривреду у школи, и што је толико путовао по свету, те видео како |
ика целе наше Земље.{S} О другом зиду у школи Радиша је изложио и слике од разних пољопривредни |
асле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у |
о, него им је допуштао, да се састају у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили |
роду.{S} Зато и ми имамо његову икону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну пес |
слободно кретати.{S} И у првом учењу у школи преоблађују практичност и промишљеност.{S} Пре св |
о дан разговарајући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и доносила |
није после одмора дуго задржавао децу у школи.{S} Увео их је, поседала су и он је казао, да изв |
неколико калупа.{S} Радиша им је још у школи на предавању свратио пажњу, да цигле морају да бу |
> може да се вуче на овоме...“</p> <p>У школи је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брд |
и већ одмах после сунца почела да стижу школи.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се |
око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{S} Зато је доцније и то спојено с плацем од газд |
редио онај четвороугао између оба крила школина; а за свињац и живинарник најдаље место до нужн |
испуниле онај простор између оба крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак |
ији европски расадник.{S} И унутрашњост школина је сад много другојача.{S} По ходницима су пове |
му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака својих, изјавим срдачну захвалност. (Окр |
љуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ |
је милина била видети ове умне, учене и школоване младе загоричанке у чисто народноме руху, сам |
{S} Подигао сам нову школу; те омогућио школовање све омладине овога села, уредио сам градину ш |
<head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>РАДИШИНО ШКОЛОВАЊЕ</head> <div type="group" xml:id="SRP19102_P1. |
се: школа просвећује, школа отвара очи, школом су народи и људи и постали оно што су, и само шк |
ужи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и само се чује по нека му |
овако чисти преко целе године.{S} Пред школом увек да очистите обућу, те да не уносите блато о |
од дасака и покривена шиндром.{S} Пред школом је с леве стране доксат, уздигнут до појаса од з |
о мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар корак да |
о да залива траву него и да полива пред школом и око школе.</p> <p>Радиша је осећао јаку потреб |
S} Калдрма је не само довршена она пред школом, него је направљена и од школе до стана послужит |
е баштоване.{S} Отуда после и леса пред школом, и чистаљке, и сламни простирач, и колица — све |
ченика, па им рече, да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избришу но |
ло после рече деци, да стану у ред пред школом.{S} Улазећи у ходник деца су скидала гуњчиће и в |
, он је опет рекао, да стану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и да |
још за једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од б |
а опружи конац од јучерање калдрме пред школом па до капије и поби кочиће на целој дужини у вис |
које су биле изнесене и намештене пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бо |
у.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школом и да стану у ред.{S} Онда им рече, да полако ула |
је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, |
/head> <p>Овако израђени људи и кућом и школом израђују онда боље и све друго, све што ум људск |
о треба школи тако, да ћемо се поносити школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође |
оди и људи и постали оно што су, и само школом могу напредовати даље, и тако даље.{S} У ствари, |
er" xml:id="SRP19102_C6.2"> <head>2.{S} Школска градина</head> <p>Преко пута је газда Мијаилов |
до Петрова дана, па да се заврши и ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да |
да опозиције</head> <p>Почела је и нова школска година.{S} Опозиција је победила.{S} У земљи чи |
шао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова школска година и Радиша је часловац.{S} Поред Часловца |
"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДРУГА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
довршена а данас и освећена нова зграда школска у Загорици са два одељења.</p> <p>Тако је прост |
d>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАЈСРЕЋНИЈА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
d="SRP19102_C11.4"> <head>4.{S} Градина школска</head> <p>Ове је године школска градина не само |
доносити је учитељу.{S} Тако је градина школска сада постала збирка свега онога, што има у Заго |
опала Радишина продужна школа и градина школска, која је већ постала мали расадник за ово село. |
<head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>ЧЕТВРТА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>ТРЕЋА ШКОЛСКА ГОДИНА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
аде</head> <p>На Петров дан завршена је школска година и освећена нова школа.{S} То је било ова |
нице него од књиге.</p> <p>И градина је школска пуна као око и најбољи парк и најбогатији расад |
само лепше израђеном.</p> <p>Градина је школска напредовала из године у годину све више.{S} Жив |
ј земљи, у милој нам Отаџбини, завршује школска година, ђаци преводе у старији разред и зато за |
што је то школски дан, кад се завршује школска година па да се те две свечаности споје.{S} Све |
Градина школска</head> <p>Ове је године школска градина не само обогаћена новом врстом семена и |
исане судове и да се њима трују.</p> <p>Школска је радионица спремила и добре плетаре, али је м |
за храну и стан него и за прање, обућу, школске потребе па и воће, које је онда било по десет и |
е.{S} И отпоче се грађење и ове потребе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готов |
SRP19102_C10.12"> <head>12.{S} Крај ове школске године</head> <p>Приближавао се крај и ове најс |
и спремно само чекало дан почетка нове школске године.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
м на предузете радове око подизања нове школске зграде, неће затварати школу, дахнули су душом |
P19102_C10.5"> <head>5.{S} Почетак нове школске године</head> <p>Првог Августа је отворено друг |
и...{S} А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошли су дакле сви. „Ћерамиџије“ се |
преко распуста Радиша је у почетку нове школске године могао с мирном савешћу да поднесе минист |
head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>КРАЈ ПРВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
а и снажи.{S} Ту су најпре добре зграде школске, простране учионице, видне и суве, са доста ваз |
ла не само да граде клупе него и зграде школске подижу по <pb n="390" /> угледу на моју, и у св |
њу, западну страну калдрме испод стреје школске, Радиша је и сам на ово мислио, па му ова жеља |
Тако је ово био управо довршетак прошле школске године, а не почетак нове, јер су многе школе б |
све о домаћим животињама; због градине школске све о поврћу, градинарству и воћарству; а због |
дити у Загорици преносило се из градине школске у село, и оно је почело да осећа благодети овак |
p>Пето, да се и законом уведу и градине школске и радионице, и да се за њих одређује у буџету ш |
о калеми, него и да преко њих и градине школске унесе у Загорицу све, што је најбоље од разнога |
/> и Радишини ђаци и походиоци градине школске могли видети, да се и о томе може водити рачуна |
ижавао се крај и ове најсрећније године школске у животу загоричке школе, и они, који су целе г |
копане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни у |
ено и срдачно прослављен и крај четврте школске године и освећење јединствене нове школе у Заго |
вреде у Загорици не могу ни мислити без школске градине, у којој ће и млади и стари загоричани |
и се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске градине да узме или калемљену садницу да однесе |
четвороугаонику и у троуглу.</p> <p>Из школске су градине многи ђаци ове године односили много |
сад прво дигао плот између нове школе и школске градине и спојио све уједно.{S} Јер живине није |
хтео да иде кући.</p> <p>Долази и крај школске године.{S} Радиши су казали, да је изучио Буква |
ј срећи домаћој, и тако је дошао и крај школске године и испит се свршио.{S} И овогодишњи је на |
ва шљивара, и тако је сад плац дошао до школске градине.{S} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„Да |
испит</head> <p>Градина је напредовала, школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и |
овај напредак и свој, и <pb n="394" /> школски, и села самога.{S} Јер и сама набавка књига и а |
сто, да школе обилазе и надгледају само школски људи, који разумеју задатак основне наставе и к |
Петров дан су одредили зато, што је то школски дан, кад се завршује школска година па да се те |
пиће по варошима.{S} И ниједан распуст школски Радиша није провео пријатније од овога.{S} А св |
за ово село.{S} И тек је настао распуст школски, да се обоје одморе и освеже за идућу школску г |
/p> <p>Прошао је испит и настао распуст школски и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишо |
— за сахат два калдрма је пред вратима школским била готова.{S} Ваљало је само још посути шљун |
о било готово и калдрма је пред вратима школским била сасвим довршена.</p> <p>Зато што је ова н |
ој варошици него и по околини.{S} То је школско звоно, и оно казује да је време, да ђаци полазе |
p>Одавно је Радиша запазио, да двориште школско није уравњено како ваља и да ће му прва киша на |
, и за неколико часова цело је двориште школско било као умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S |
тку рада нове ове и његове седме године школског рада.{S} Мало пре тога на два три месеца Радиш |
или свој културни задатак шире од прага школскога и обичне писмености.{S} Особито се и њему доп |
коли</head> <p>И доиста, после распуста школскога Радиша се пријави у Учитељску Школу и буде пр |
идућу годину и шта ће за време распуста школскога да ради.{S} И, међу свима питањима најчешће м |
емештај у Загорицу.</p> <p>У градини је школској све стигло на род, само воћа још нема, и Радиш |
актички имале и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле |
ци, као у нас, помажу и раде по градини школској колико које хоће и може, те им је она <pb n="5 |
о јутро, кад устане, била је по градини школској, и сваки пут се налазило по нешто да се посади |
ње уранке проводио је највише у градини школској, где би доцније и Дана дошла и позвала га на д |
.{S} Тако су млади загоричани у градини школској радећи учили и учећи радили.</p> </div> <div t |
а.{S} И донео га је и расадио у градини школској, а одатле почео да даје и ученицима својим.{S} |
ученици више времена проведу у градини школској или у слободној игри.{S} Зато су их <pb n="357 |
оле.</p> <p>Путујући с децом по околини школској, атару загоричком и оближњим брдима Радиша је |
пет направљеном у Загорици, у радионици школској а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима |
саврши, поправи.{S} Зато је у радионици школској, у столарству, прва већа направа била ђерзонка |
с великим ђацима и приближивао се крај школској години.{S} За надзорника у томе крају би одређ |
ter" xml:id="SRP19102_C7.5"> <head>5. У школској градини</head> <p>Најмилија шетња Радишина сва |
стови за све минуле године, укоричене у школској радионици.{S} Ниједне књиге за децу и популарн |
ко су они јаки.{S} Зато Радиша засади у школској градини и неколико белих дудова.{S} А кад они |
онице, и да се за њих одређује у буџету школском сваке године извесна сума на име помоћи и наба |
е, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту школском Радиша је једнога дана седео с оцем и мајком з |
време никога више није било у дворишту школском.{S} Остао је само Радиша с кметом Миљком, те с |
ошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а |
“</p> <p>Од школе до капије на дворишту школскоме била је крива узана путања и на њој једна узв |
понудили господина надзорника, да види школску градину, он је сасвим озбиљно рекао Радиши: „Та |
ша много већа.{S} Ми не завршујемо само школску годину, него и освећујемо једно дело своје, кој |
9102_C10.4"> <head>4.{S} Спрема за нову школску годину</head> <p>Освануо је први дан после свад |
> <p>Док су они овако разгледали зграду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе |
кућиште с њивом, коју је дао за градину школску, и да му премести кућу о свом трошку; да га осл |
дницу да однесе.{S} А Радиша је градину школску сматрао као расадник за околину и давао је и од |
о малих шестара, те су цртали и градину школску, и план нове школе, и стару школу.{S} Још су гр |
је господин ревизор још видео и градину школску и уређење њено, кад је походио и собе где је по |
омладине овога села, уредио сам градину школску, те од ње створио мали расадник за околину; уст |
ет поранио и отишао пре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Ми |
и женско.{S} За тим су ишли и у градину школску и највише су се чудили оној правилности и реду |
ло, кад је нашао у једној школи потпуну школску <hi>радионицу</hi>, где деца раде разне ручне р |
и, да се обоје одморе и освеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје к |
/head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и |
е.{S} Људи су разгледали <pb n="263" /> школу, сваки кутић њен, сваку ситницу и све је задивљав |
. „А може ли да долази у <pb n="105" /> школу и да учи онај, који би се разболео? продужује Рад |
турат’ човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми |
Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он некуд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у |
>— Они мене слушају за друге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за ко |
елике наднице но колико му се да.{S} За школу је требало око седам стотина кола песка и преко х |
буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још му да у готову 50 гроша чаршиских.</p> <p>К |
аћин, и што сам год потражио од њега за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село не |
лио још једно парче земље до воћњака за школу и ту је хтео да донесе и пресади свако дрво шумск |
какву кућу да граде.{S} После плана за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ сми |
му је говорио о грађењу нове зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање |
и би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренут |
у.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу све што сам предложио и све што сам потражио....{ |
заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља поче |
овно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала царица Ми |
бији, да кметови неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу све ш |
ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о о |
љ, и да сваки домаћин, који има дете за школу, <pb n="69" /> дође судници и доведе га; и у свак |
мити нове.{S} Зато сваки ко има дете за школу, нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се |
<p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало изр |
моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много урадити |
кренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казуј |
и овом приликом, прво што сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нист |
су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се ч |
чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да |
смислио, шта ће му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S} И одељење Даничино рачунао је |
му благо одговори: „Село ће учинити за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиш |
апетана глас, да је постављен учитељ за школу загоричку и да ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућ |
и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> </div> <div type="chapter" xml |
д своје куће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије: греда |
ди.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало проширимо градину јер не може све да ста |
Примате ли, да Томину кућу откупимо за школу?“</p> <p>— Примамо! одговорише сви у глас.</p> <p |
о ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари — добри загоричани б |
блазан</hi>, господине!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде и каз |
, пошто је то било најзгодније место за школу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је и |
ић и Стојадин Ђуровић да граде циглу за школу.</p> <p>Идућег Понедеоника искупили су се сви ови |
а изиштеш од Томе ону његову градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, д |
паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва дочека и погодба би свршена.{S} То ј |
вала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу в |
тних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису ви |
S} Село добија учитеља, а Радиша добија школу; и престаје му детињство и безбрижан младићски жи |
им је мајка отишла.{S} Зора је свршила школу и добила за учитељицу; па је мајка морала да оде |
Радиша је надгледао како Милета оправља школу и питао децу, како је којем име и је ли му далеко |
ају, како шта ради Милета, како оправља школу и како Радаша учи децу.{S} И неколико њих рече: „ |
.{S} Зато, ко у истини хоће да поправља школу своју, он мора да поправља себе, учитеља... </p> |
то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на другове у школи и у игр |
село једва чека.{S} Нисмо имали до сад школу, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо |
атила, Радиша рече, да стану у ред пред школу и да уђу, па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет |
ад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић к |
корисне.{S} Зато је једва чекао да нађе школу, у којој се радило сасвим правилно.{S} Јер је пом |
је господин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стад |
ма по зади.{S} Младићи су загледивали и школу, и клупе, и Светог Саву, и таблу, и Радишу, и нис |
те, да научите што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да |
двапут - а <pb n="226" /> овако ћемо и школу направити лепшу, с бољим распоредом и свим оним ш |
ту место ње употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнемо |
не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање посл |
е књигу и науку и да су они заслуживали школу... „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако |
аре и црепаре, и зидаре, који су зидали школу с мајсторима и примали зидарски занат, те да посл |
ћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је |
ли, или је сам поручио, као за себе или школу, па после њима предавао.</p> <p>Циглари, црепари, |
а</p> <p>Пошто смо од суднице направили школу и набавили клупе, сто, столицу и икону Св. Саве, |
новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико смо се мучили; и да није било опет готовин |
ала вама опет, што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} В |
родитељи и покварили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <p |
испричаше, како су од суднице начинили школу, од апсане судницу а од општинског коша апсану, и |
нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам т |
ају разне друге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њој научили и да на |
ања нове школске зграде, неће затварати школу, дахнули су душом и удвостручили снагу око грађењ |
о вам министар никад више не може узети школу, него и идуће године већ можемо примити и нове ђа |
ћете погрешити и да ће партија победити школу а политика отаџбину, рече секретар.</p> <p>Минист |
њу, па вам министар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још дана |
тупили послу, и онда нам неће затворити школу,“ рече Радиша.</p> <p>И кмет пристаде на ово и од |
инистар, он ће нам за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамо |
а да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је ш |
није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут, он остави за Суботу, кад је и иначе имао |
нили, господин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и б |
сва здрава, него је редовно и свршавало школу онолико колико их је и почело.{S} Зато је готово |
{S} Хвала селу што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од шк |
ам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, кад је вод |
>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} Само да |
ће сваки дан да долазе <pb n="112" /> у школу, него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi> |
их пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да они |
аповест: да свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани поч |
је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, р |
р.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се раз |
ала их о јексере код торбе па улазила у школу и седала на своје место.{S} Уђе и Радиша.{S} Па к |
Оно мало знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео с |
и данас необично лепо и деца су дошла у школу као обично.{S} Радиша је данас добио један необич |
ом, и онда да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може |
/p> <p>Даница је дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друшт |
д онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница показала својима, како се држи |
стишало и припремило, дошла су и деца у школу, после равно девет месеца.{S} Време таман доста в |
те обућу, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и кад се после бл |
ме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац о |
а је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјача |
не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће тата |
неодлучности, да ли да иде или не иде у школу, и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни |
о.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе нег |
ead> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с б |
да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега научити како се ради све то...</p> |
ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одговором и задо |
учини некако сувише хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, к |
обуку у чисту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима |
ки ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђ |
но казује да је време, да ђаци полазе у школу.{S} И Радиша метну празну торбицу око врата и пођ |
х кућа, да се јављају путем, да улазе у школу, да не трче по школи, да се не свађају између себ |
окле год није ударило звонце да улазе у школу.</p> <p>Кад је ушао учитељ, он је прво одредио „с |
да другују међу собом; како да улазе у школу и излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би |
ред.{S} Онда им рече, да полако улазе у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет понуд |
жу, није могао да научи, терала га је у школу.{S} И у младој души његовој ова је борба била сил |
чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавили читањ |
а деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мијаилова унука и Миљкова синовица, а |
из најудаљенијих мала дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у дец |
ељи, особито млађи, иду један другоме у школу и гледају како и други раде, па да се после о том |
е прозоре на школи, па да унесе клупе у школу и спреми све друго.{S} Кад је мало одјутрило, поч |
е обућу пред школом те да га не уносе у школу.{S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђ |
та и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је |
ацују“ колико вреди.{S} Онда се врате у школу и договоре овако: да село да Томи од општинске ут |
оји сте били те среће, да први дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите ви |
<p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али т |
обро, што сте се одлучили да долазите у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књиг |
ате као велики ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} И немојте никад да изостанете ни зб |
с је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем сел |
е бити и не знате добро, јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунц |
} Зато ћу ја увек да кажем да улазите у школу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{S} |
урадите кад хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе кућ |
нека каже мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и д |
те примише учитеља и ствари му унеше у школу.</p> <p>Као муња пуче глас по селу, да је дошао у |
исао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу, није |
на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Р |
ма не смета снег“...</p> <p>Кад уђоше у школу, опет онако у реду, и поседаше на своја места, Ра |
поткрепише јелом, па онда опет уђоше у школу, да продуже „науку“.{S} Радиша рече:</p> <p>„Хоће |
да направе овако.{S} Затим опет уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну |
деш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближе |
ао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом из комшилука.{S} У школи је |
ма.</p> <p>После службе одвео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечаност |
од нас двадесет што смо долазили теби у школу, два су жењена а тројица су испросили девојке, и |
с занемогао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита |
ма у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа |
озори затворени тек пред улазак ђачки у школу.{S} И данас многи нису дошли „празних руку“.{S} К |
ја плакао, кад су ме први пут одвели у школу.“ </p> <p>Овако је трајало скоро до подне, и упис |
еље и мали загорички ђаци су поранили у школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветров |
е насмејаше.</p> <p>Кад су се вратили у школу, Радиша је питао, ко је од њих за време распуста |
много људи, који су у детињству ишли у школу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, к |
го више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <p |
S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пишете, да рачунат |
аја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да |
кад су сутрадан његови ученици дошли у школу, они су радознало загледивали сваку ситницу и нис |
ојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у ваш |
е један део посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} Ми |
ора ишли и у градину, па су онда ушли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објаш |
и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да је он највише гледао у Радишу и стидукао се |
ли му далеко кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, бл |
ни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, да је Груја одавно ово и |
р знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не |
јер су пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разу |
Планиница да два ђака, па да ће отићи у школу једно кметово дете и Радиша Радованов.{S} Велика |
че, да је сутра Недеља и да неће доћи у школу, него да дођу прекосутра.</p> </div> <div type="c |
лика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо сл |
ad> <p>Једнога дана Даница уђе Радиши у школу сва пребледела и рече му, да јој није добро и да |
SRP19102_C1.1.2"> <head>2.{S} Полазак у школу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{ |
о прошли пут.{S} Једанпут дође учитељ у школу и донесе неку књигу па рече: „Ову је књигу пратио |
да хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих овамо напред!..{S |
ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у |
стави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву се |
вају и носе, како да долазе сваки дан у школу, како да поране, да се лепо умију, понесу нешто з |
ко будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све што |
и ручак.{S} За тим их је опет дозивао у школу и радио лакше послове, докле не би осетио да је д |
ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, |
већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главн |
во учини, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад |
</p> <p>Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и учио оба одељења.{S} Овако је трајало и још дес |
.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео у школу, распоредио их по клупама и казао им, да ће они т |
оно опет зазвони.{S} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му п |
о.{S} То <pb n="240" /> их је и вукло у школу, те су се трудили да никад не изостану.</p> <p>У |
да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али в |
се држи програма и да не уноси јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су понудили господина надзо |
p> <p>После овога „одмора“ уђоше опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе код |
мију, и после малог одмора уђоше опет у школу.</p> <p>„Да погађате сад, која се слова чују кад |
Јоксимово извињење и предлог, да даду у школу неко добро дете.{S} Сад почеше поново да се зглед |
ше да <pb n="305" /> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они би |
ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је највише! одговори Гру |
о дете, те да сва деца не могу да иду у школу; своје пољопривредне машине: за орање, дрљање, се |
ђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе по |
оли да научите.{S} Зато деца и не иду у школу само годину дана него најмање 3—4 године.{S} Зато |
Данас сви народи и људи, који не иду у школу, који не уче, који се не просвећују, него остају |
тра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите пре |
е деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не |
ј је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слу |
казаше, да се сутра спреме па да дођу у школу прекосутра.{S} Кмет Миљко онда рече, да прекину п |
старији разред и казао им кад да дођу у школу, па их је распустио.{S} На завршетку рекао им је, |
Даница успели, да и женска деца пођу у школу.{S} Прво су пошле у школу једна газда Мијаилова у |
открепе, па им онда опет рече, да уђу у школу.{S} Сад су опет погађали, која се слова чују у ра |
осподине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда загледају клуп |
/> Радиша нареди да стану у ред и уђу у школу као обично.{S} Онда отпоче:</p> <p>„Пазите добро: |
ану у ред пред школом и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и рек |
ошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им рече, да се искупе пред школом и да |
, кад на другом месту људи силом дају у школу и малу децу, оволико младића добровољаца у школи |
здарица наваљивала, да не иде наштину у школу:{S} Радиша не хте да доручкује.</p> <pb n="16" /> |
Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатле заједно да п |
{S} Кмет и Радован прво одведоше децу у школу, те их уписаше, па им онда нађоше стан, где ће да |
{S} Радиша стаде пред њих и поведе их у школу.{S} Деца улазе побожно као у цркву и крсте се.{S} |
ве је сада уредио све по два, увео их у школу, распоредио по клупама и казао како да седе, да у |
м с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, јер није главно с каквим је оценама свршио, него |
Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“.{S} Е, добро; само устани и реци то |
.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша |
е никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у |
</p> <p>Кад чу, да Даница зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њен |
ви у глас.</p> <p>- Примате ли, да нову школу зидамо тамо? </p> <p>— Примамо и нек је са срећом |
вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко пута, где је онај газда Мија |
, ако не и највећи, део захвале за нову школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити ј |
102_C6.4"> <head>4.{S} Припреме за нову школу</head> <p>Између испита овога и Петров-дана било |
.{S} Тако је свршено и с планом за нову школу загоричку.</p> </div> <pb n="227" /> <div type="c |
RP19102_C6.6"> <head>6.{S} План за нову школу</head> <p>Оде и кмет Миљко и оста Радиша сам.{S} |
а „циглану“ и на уравњено место за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле камена и пе |
немо циглану и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} |
ма спрема што треба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Тому.{S} Тома нема много њива и |
да је данас село решило, да гради нову школу и изабрало место за њу, па вам министар онда неће |
обојма је било мило, што су добили нову школу; попу је било мило, што има оваке парохијане; а г |
Па причају људи, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> < |
боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да б |
и поп на сам Петров дан, да освети нову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за о |
и умолио га, да дође да им освети нову школу.{S} Петров дан су одредили зато, што је то школск |
ов потражићемо кад станемо градити нову школу...</p> <p>То су били планови Радишини.{S} И, једн |
и осташе неписмени.{S} Подигао сам нову школу; те омогућио школовање све омладине овога села, у |
p>„На прву реч да треба да градимо нову школу наш уважени комшија и брат Мијаило уступио је сво |
и му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с доње стране, онако сам као к |
што сте одржали реч и подигли ову нову школу, која ће вековима просипати видело науке на децу |
село, да радим земљу; могу у једну нову школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за учит |
, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за |
жило и преко распуста.{S} Радиша је сву школу, са свима одељењима, сем своје собице, био уступи |
з школе и <pb n="279" /> како да чувају школу и клупе и све ствари по школи, те да их не прљају |
отле Радишини ови велики ђаци остављају школу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом но |
ило и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и телеграф па и своје новине, које доносе |
и за ни против ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те |
ћа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па причају људи, да ст |
ош боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају и други.{S} Околна села не с |
ову и у себи мислио: ови људи заслужују школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић |
езу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p> <p>„Господине, кад чинимо нешт |
ворили, да у вашем селу саградимо оваку школу....{S} И ту му показа цео план и приближан предра |
, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи његови другови одлуче се, да и |
ео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим овамо, то би било добро, а |
официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, па да се вратим у село, да радим земљу; могу у ј |
</head> <p>Радиша је свршавао Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Мар |
у.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{S} И Милена се удала за |
школскога Радиша се пријави у Учитељску Школу и буде примљен међу првима.{S} Ова је школа преоб |
Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три |
агорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу и добила место негде |
они, који буду пролазили кроз загоричку школу и гледали како се у овој градини за углед ради, р |
желели да дођу, да виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, |
ижили судници и угледали нову загоричку школу, белу као снег, као царицу међу просјакињама, кме |
апита:</p> <p>„Да ли ми да градимо малу школу, па после неколико година да дограђујемо и крпимо |
ад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем Књазу!“ рече други.. |
места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више не може узети |
редао се сада послу, да измисли најбољу школу.</p> <p>- Сад ми је пало у део, да изведем једно |
Даничиним.{S} А кад је свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, да дете остане овако, ка |
вршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па им рече, да су он |
, па им рече, да су они свршили основну школу и да он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а он |
ло, да му прва генерација сврши основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толик |
етири године, кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад је отац јахао, |
емо креч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би н |
и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или не, долази објава другога рата, и Радишу поно |
у четвртаци свршили и прешли у продужну школу, Радиша <pb n="356" /> је примио Даничин III у IV |
ј IV разред свршио (и прешао у продужну школу), Радиша је примио II разред, а за Даницу су прим |
онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових година као они.{S} Зато не само да ни |
мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S} Да ли да доводе мајсторе, или да доведу само |
е њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође и прегледа |
рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Да |
замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит и код Данице и код Радише, |
воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су саградили мајстори; ове клупе су начинили људи |
лазе радовали су се, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А спремљена грађа |
а.{S} Мајстори су истина направили лепу школу и калдрму свуд око ње за један метар ширине по по |
трошка и направили оволику и овако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, |
кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, |
ину школску, и план нове школе, и стару школу.{S} Још су градили разне фигуре у кругу, у четвор |
а немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље чинити све што п |
и његови другови одлуче се, да иду у ту школу.</p> <p>О распусту школском Радиша је једнога дан |
и крпимо; или да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, д |
само онолико цигле колико треба за нашу школу, него да ће на твојој њиви, чича Јанко, остати ци |
чу у чаршији да је дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад |
ништа не тражимо.{S} Ми хоћемо за нашу школу да направимо колико треба, а село после како нађе |
тако ћемо имати најевтинију и најлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку |
родитељи мили,</l> <l>Што сте нама <hi>школу</hi> саградили!</l> <l>Те да у њој сви редом <hi> |
да, да се сваки живи, и мушко и женско, школује и изучи читање и писање и рачун.{S} Онда ће се |
добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мал |
уди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти притиск |
pb n="32" /> Кад он зареже перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови |
есе и грабуље, онда покупише и онај сав шљам по земљи и однесоше га на гомилу па запалише.{S} О |
S} А о толиким врстама јабука, крушака, шљива и тако даље нико није ни знао.{S} Радиша је пак ж |
комшија и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољ |
пута, где је онај газда Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то ј |
то спојено с плацем од газда Мијаилова шљивара, и тако је сад плац дошао до школске градине.{S |
во је газда Мијаило дигао плот са свога шљивара и оставио га само с удице и до његове авлије.{S |
гредице и лепе облице, особито од липе, шљиве, крушке, ораха, граба, дрена, леске, клена, млечи |
Ту је поред њега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега напретка у Загорици чини ле |
су знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је мајка прва скувала т |
за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве најпре дошле на пијацу чаршиску.</p> <p>Упоредно |
квога ораха, крушке, јабуке, трешње или шљиве, немају где да се склоне лети од сунца.{S} А о ле |
Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљ |
земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мок |
шта, да на њему није било ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело двориште изгледало ка |
ла готова.{S} Ваљало је само још посути шљунком или песком И тога има у реци испод школе, али к |
мркове и одмах им је показао један мали шмрк, који је сам конструјисао у једној стакленој цеви |
{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, који је |
потребљава и изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Ова |
д капије упутио старој школи кроз читав шпалир народа и с једне и с друге стране.{S} Све се гур |
дне стране без икаквих линија а с друге шпартана по правилима нашега писања, без попречних лини |
а том су приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судове, и дивиле се чистоти њиховој и споља и |
пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, штедњак), које се показало и у Загорици збиља |
и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, |
госпођа обично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином престављал |
шешир на столу. (Ко уме да напише сто?) Шта се чује у <pb n="168" /> речи <hi>перо</hi>?..{S} Ш |
управи поглед на немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је |
Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школ |
била још млада и неумешна и није знала, шта да остави у кући сеоској и животу народном онако ка |
целе задруге.{S} Даница је добро знала, шта је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све |
анас <pb n="281" /> после подне питала, шта да ради с децом сутрадан, и Радиша јој је казао све |
ви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за идућу годину.{S} Први му је посао био, |
да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили и так |
S} Зато је Радиша најпре показао свима, шта је главно код калемљења и на колико начина може да |
ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се пр |
ша. „Није,“ одговорише готово сви. „Па, шта сад да радимо?“ упита Радиша.{S} Сви заћуташе.{S} Д |
м, и отпочео је овакав разговор: „Тата, шта ја сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богослови |
па једва дочека да стигне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како |
а из оне школе за одрасле, па их упита, шта они мисле о грађењу цигала и црепа за њину школу.{S |
во:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је <hi>сен</hi>, се |
У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у чаршији па и о томе, да га да |
и сваку ситницу и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су виде |
ко и позвао у судницу Тому, да му каже, шта је јуче село решило и да га пита, хоће ли он дати к |
што друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судници.{S} Кад је изишла из тора |
се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли, и помогне му.{S} И све је пошл |
де с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара душа у кући!...{S} Али ср |
то они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, добро да пазим, да се не |
рују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и преко целога распуста, |
, гледала како се ово ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и че |
уши Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оце |
пролазници из других села и чудили се, шта је ово и откуд ово у овом простом и непросвећеном с |
адзорника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша напомињао, да им то ниј |
ако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, |
њига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате |
има и другим народима.{S} Ево слушајте, шта прича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Д |
b n="23" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у |
ше ово с пажњом па се мало и забринуше, шта да одговоре, па и заћуташе, докле Радован не прекид |
ку.{S} Заго стаде мислити; шта да ради, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку поњаву или по |
амо још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готов |
војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије |
ле овога Даница и сама могла да погоди, шта је ово значило.{S} Дођоше кући и Радиша је од то до |
руге стране има две слике.{S} Знате ли, шта је то насликано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли |
а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; оно је гвозден |
чинили разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често |
и радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су оставили селу, да оно нађе |
направио, да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се уме и има |
у млади загоричани очима својим видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни |
тио своје ученике, да решавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни |
ласови чују.{S} На пример, погодите ми, шта се чује кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта |
је сад у новој згради стао премишљати, шта му треба за идућу годину и шта ће за време распуста |
а и црепа.{S} Онда је могао израчунати, шта ће од прилике то све стати.{S} За камен, песак, кре |
чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} Мало после дође и Радов |
воздену осовину.{S} Зато стаде мислити, шта да ради? „Ја треба да направим онака колица, каква |
људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти м |
<hi>деца</hi> израђују правилно.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем ва |
је са 30 ученика, и тако је израчунао, шта им треба за целу годину.{S} И то је све набављено.< |
растао, куда сам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па ј |
— Јесу, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ћ |
м у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра овде, под по |
разила Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, |
није могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да народ, држ |
его пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим |
} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запа |
ињено.</p> <p>За тим је Радиша смислио, шта ће му од ствари требати за школу, за оба одељења.{S |
ј страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је |
а надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видох, господин |
{S} Објаснио им је у овом разреду само, шта је реч и реченица.</p> <p>Уз ову писмену страну Рад |
!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може да уради!...</p> </div> <div type= |
> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је |
на.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога писара, те |
ле мајка прекиде ћутање:</p> <p>— Дано, шта велиш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само с |
мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо |
ер оне спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта памета |
испитају састав сваке земље и да кажу, шта на њој најбоље роди и какво јој ђубре треба, органс |
ња Радиша им рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко |
и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху в |
во обрадова па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то т |
рноће.{S} Зато је опет запитала Радишу, шта ће и како ће сутра.</p> <p>И овако је споразум, сло |
спод ножа!..{S} Пазите: <hi>о — н</hi>: шта је то?..{S} Јесте, то је <hi>он</hi>, кад кажемо за |
<p>Миљко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад |
(Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!..{S} Које је ово слово код н |
што обично сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назга |
спопао</hi>, то је кад неко неком каже: шта си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; < |
те хартије; и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и ду |
.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала |
Ево одмах друга реч: <hi>о — н—о</hi>; шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, |
самоме ходнику.{S} Заго стаде мислити; шта да ради, шта да простре?{S} Да тражи од кмета неку |
исли па у себи рече, „Противно дејство; шта сад да се ради?!“</p> <p>— Пишите министеру, да чов |
о?{S} Е је код евењке.{S} Ево га е!{S} Шта се чује после е, ч — е — л — о?..{S} Које је то сло |
умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то |
шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово написано?..{S} Јесте, тако се <hi>пише</ |
ворите корице! — Отворите први лист!{S} Шта је оно на другом листу? — Је ли то истинско око? — |
учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онд |
S} Е сад гледајте у слова код рибе!.{S} Шта је ово испод рибе? („Коза, господине“.) <pb n="103" |
буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује после ч, ч — е — л — о?{S} Е је код евењке. |
се чује кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује |
.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S} Шта је ово на овој страни?..{S} Чије је то <hi>уво</hi> |
.{S} Погледајте у слова код цркве!..{S} Шта је оно испод цркве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Је |
>дрво</hi>?..{S} Ко уме да напише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да н |
и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код коња!..{S} И с |
код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе.{S} Онда Р |
ко се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код цркве?..{S} Ев |
га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код дрвета!..{S} Е |
ме да напише?..{S} Изиђи и напиши!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>вук</hi>?..{S} Ко уме да на |
испод столице?..{S} Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос |
в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме се соле |
ина!..{S} Ево сад наплаци наоколо!..{S} Шта треба још?..{S} Колико има паоца?..{S} Е, ево, да и |
та!..{S} Сад преврните и тај лист!..{S} Шта је ово насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем |
тој страни?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су |
ред вама?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад пред вама?.. <pb n="163" /> Окрените се севе |
мтили.{S} Окрените се опет истоку!..{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је |
..{S} Сад пређите на десну страну!..{S} Шта је то горе, прво?..{S} Је ли истинска <hi>жаба</hi> |
<pb n="163" /> Окрените се северу!..{S} Шта је на тој страни?..{S} Окрените се југу!..{S} Шта ј |
их наместите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима |
...{S} Где му се углављује дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом |
хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да урадите кад хоћете да пођете од куће у шко |
/hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о- |
i>со</hi> (оно чиме се соле јела)?..{S} Шта се најпре чује?..{S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} |
<pb n="168" /> речи <hi>перо</hi>?..{S} Шта се чује у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>бук |
ва чују кад се рекне <hi>поп</hi>?..{S} Шта се чује кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то |
ви чују кад се рекне <hi>пас</hi>?..{S} Шта се <pb n="175" /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко |
се чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изговори <hi>син</hi>?..{S} Која се |
девет</hi>?..{S} У <hi>десет</hi>?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово |
ет?..{S} Колико је у седам редова?..{S} Шта је то седамдесет?..{S} Колико је у осам редова?..{S |
ака?..{S} Колико је у шест редова?..{S} Шта је то шездесет?..{S} Колико је у седам редова?..{S} |
м реду?..{S} Колико је у два реда?..{S} Шта је то двадесет?..{S} Колико је у три реда?..{S} Кој |
истинска?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару? |
</hi>?..{S} Ко уме да напише мама?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>тата</hi>?...{S} Ко уме |
А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највиш |
ка?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пише испод столице?...{S} Које је слово код ножа |
i>пас</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пси</hi>?..{S} Ко уме да на |
и</hi>?..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>дрво</hi>?..{S} Ко уме да |
же зуби?..{S} Ко уме то да напише?..{S} Шта се чује кад се каже <hi>пас</hi>?..{S} Ко уме да на |
ак</hi>?..{S} Ко уме да их напише?..{S} Шта се чује кад дете каже: <hi>мама</hi>?..{S} Ко уме д |
Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низ |
урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретнете неког човека?..{S |
све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово треће?..{S} Четврто?. |
е ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово треће?..{S} Четврто?..{S} Пето?..{S} Шесто?. |
кле је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо његову икону по школама |
по школама?{S} Зашто се посветио?..{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге |
ас</hi>, <pb n="125" /> п — а — с?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то слово? (Код |
крст!..{S} Зашто иду људи у цркву?..{S} Шта има у цркви?..{S} Ко чита и пева у цркви? („У цркви |
хоћете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта |
{S} Ко уме да прочита четврту реч?..{S} Шта је то е — н — о?..{S} Јесте; то је кад показујемо н |
" xml:id="SRP19102_C3.11"> <head>11.{S} Шта је Радиша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Р |
" xml:id="SRP19102_C1.3.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша научио у овој школи</head> <p>И доиста, п |
" xml:id="SRP19102_C1.4.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша видео тамо</head> <p>Бављење Радишино на |
} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта се ту чује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да н |
</hi>.{S} Написали смо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочита |
е после чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад ово написано?..{S} Која се слова чују кад се |
ује?..{S} Ево да напишем <hi>с</hi>.{S} Шта се после чује?..{S} Ево и <hi>о</hi>.{S} Шта је сад |
?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi>нос</hi>.{S} Шта је ово прво (о-к-о-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и) |
hi>н</hi>; то је оно слово код ножа.{S} Шта се чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се |
пиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта се чује кад се каже зуби?..{S} Ко уме то да напише? |
ите да можете сваку реч да напишете.{S} Шта се чује кад се каже <hi>зуб</hi>?..{S} Ко уме да на |
и, сноси!..{S} Даље, н — и — с — и.{S} Шта је то?..{S} Ето, само се каже: н — и — с — и, <hi>н |
Нађите ону другу реч: н — о — с — и.{S} Шта је то?..{S} То је <hi>носи</hi>, носи нешто, носи д |
Пазите трећу реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} |
што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било |
..{S} Да прочитате сад све ове речи.{S} Шта је ово прво?..{S} Шта је ово друго?..{S} Шта је ово |
испод игле!..{S} Пазите: с — и — н.{S} Шта је то?..{S} Јесте, <pb n="135" /> то је <hi>син</hi |
добро како се говори: ч — е — л — о.{S} Шта се најпре чује?..{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је |
Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, снег, муња, гром.{S} Завири |
под ње? — Сад пређите на други лист.{S} Шта је оно горе? — Је ли ко запамтио како се зове то, к |
пишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А |
у роди и то много.{S} Још га питају:{S} Шта ће да посеје на њој, па му према томе и даду ђубре. |
лова чују кад се рекне <hi>пас</hi>?{S} Шта се чује кад се каже <hi>сат</hi>?..{S} Која се слов |
ет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко |
о у Свету Гору?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо |
оред столице? — Подигните и тај лист! — Шта му је то с друге стране? — Може ли тај нож да посеч |
инско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где им |
ме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на то одговарао овако:< |
мо ти мало хлеба за данас — нећеш имат’ шта да једеш“, па одви и пружи му целу лепо печену прој |
гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица |
у ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам |
ту народном онако како је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S} Зато је за сад свој |
је после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: <hi |
у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</hi> |
огледајте сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно). |
шова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово н |
Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ н |
азити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање и |
?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Тако |
>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Извади |
реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi |
ази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А пос |
вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да |
аље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А |
Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово исп |
а западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?. |
а је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а |
ешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине</h |
цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти, о |
даје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и гимнастику?{S} |
човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то је |
— Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвозд |
у у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике, те |
гло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре? |
т.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то уме |
љу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: г |
тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите иг |
иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на други |
а у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Шта |
гом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли таква |
оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви |
ило с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама им |
/> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и |
и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?! |
а ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одговори мајстор Милета веома радознал |
екопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, неки да принос |
е „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти овим недоласком на позив само |
дрвеће, на вредност његову, и на то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генера |
е и тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то |
поред њега!..{S} Нађите таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвет |
/hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S |
имнастике за дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер стварају оно, |
ченичком, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И свуда навикавање на заједнички |
ском.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гледали <pb n="176" /> су и сламни простирач |
и ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једнаке.{S} Јер |
стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког времена дође један дом |
д њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је |
.{S} Јер мали и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако за |
истоварује.{S} Загоричанима никад ни за шта није требао песак, па им је ово сад изгледало као д |
.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радионици у Немачкој |
о закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно завадил |
татак да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку |
длажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају после како ради; <pb n="352" /> и, |
>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта се протиње пређа; <hi>снити</hi>, то је у сну нешто |
итала као да причају, па после казивала шта су прочитала и изводила поуку.{S} А надзорник је ре |
ле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о |
тапа.{S} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гледала како се п |
како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, ишло је иза шк |
поче да их храни.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице те их храни. |
и напредовати у школи него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица |
могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, |
своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у селу.{S} Ипак се он јуначки уздр |
и ви!..{S} Начините печатано г!..{S} На шта личи!..{S} Е, доста.{S} Да ли то можете да запамтит |
ви!..{S} Начините ово печатано!..{S} На шта личи оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли у |
} Које је то слово код столице?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{ |
ије ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да |
На послетку се реши, да не мисли ни на шта него да иде.{S} На растанку опет је Радишу нешто ја |
то се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју |
а чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народи другојаче и жив |
угом месту, да се ко опије па да не зна шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером исприча |
ез памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где се сви муче а н |
ке и поред ње опет два слова.{S} Ко зна шта је то насликано!.. <pb n="80" /> То је <hi>столица< |
иду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и |
во?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јесте, то пише: <hi>с |
лели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли да скрстимо руке, па да ћу |
ита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко уме ово испод игле?..{S} Ко уме ово и |
кој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше |
p>Кад је Радиша дошао кући, имао је сад шта да прича газди и газдарици.{S} Данас је и ручао бољ |
ђу у Србију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им о |
ити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори, него се саже и узе дете па га пред |
коли и колико.{S} Па од милине не знаде шта друго да рекне, него рече Радиши овако: „Ти, господ |
иљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обу |
ке за дух, који има да смишља за шта је шта, и гимнастике за осећања, јер стварају оно, што је |
гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од тог |
мета с обележеним именом онога, који је шта израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим великима по |
највише заустављале на њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ов |
Успут је Радиша само запиткивао за које шта: за поједина села, за брда и реке како се зову и шт |
дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде ша |
/hi> почео да се пребројава и да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образ |
им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарали: „’в |
ситнице.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сео |
је вече само слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници.. |
по земљи, по глави; <hi>поп</hi>, знате шта је; <hi>попа</hi>, то је исто то; <hi>писао</hi>, и |
о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове ј |
си ме спопао; <hi>сноп</hi>, сви знате шта је је; <hi>посно</hi>, и то знате, за које се јело |
} Преврните и овај лист!..{S} Познаћете шта је ово на њему с друге стране.{S} То је горе <hi>ча |
ојој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборила господа |
кад се рекне <hi>со</hi>!..{S} Погодите шта се чује кад се каже <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује |
ика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради и за шта ће да узме.{S} После кратког врем |
у и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна реч: хвала!{S} |
болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забринуто су очекивали час порођаја; а мајка ј |
S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Гос |
то се Сунце помрачује и Месец „једе“, и шта је иза њих тамо.{S} Шта је облак и откуда киша, сне |
ј свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропада |
ала, шта је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у уче |
шта све може да се учини кад се зна, и шта све паметни народи раде и граде.</p> <p>Полагао је |
и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за чо |
чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је |
реће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да рекну сви у селу? „Да ми се смеју, и да кажу, |
о се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за шта је шта, и шта живи на земљи |
а, и шта живи на земљи <pb n="145" /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књи |
ако ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце |
е, да решавају о школи, шта њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најоб |
Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с Грујом за то време обележ |
цу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учитељ |
езиком својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чијој |
њу с Даницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је |
оказа, како се јаја чувају преко зиме и шта може да се добије од чаура.{S} И дивљењу њином опет |
од јунак, да покаже све четири стране и шта је на којој?..{S} Може ли још когод?“..</p> <p>Овак |
{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ћ |
осле им је показала, како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поно |
цом, па не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима и одговори му: „Хвала |
тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другог |
а учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су |
и за све су се запиткивали: шта је то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тест |
а умење је стављано пре знања.{S} Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се |
адишу: зашто их је одвео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили. |
ина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога мл |
да да им каже, зашто су дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може преглед |
мишљати, шта му треба за идућу годину и шта ће за време распуста школскога да ради.{S} И, међу |
Даничина мајка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадов |
не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи има, и |
с, неко јунаштво, па су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је м |
вај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као ово моја, и з |
днаке ширине.{S} Још ученици нису знали шта ће господин с овим.{S} Онда Радиша узе дашчицу коју |
је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{ |
иде како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> <p> |
{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако н |
оде у механску собу и стаде премишљати шта да ради, и не могаде се домислити; онда изиђе у шет |
довољимо капетана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се |
даше; погледаше и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким |
ајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле мајка прекиде ћутање:</p> |
ша да се претури од чуда, па не знајући шта на ово да му одговори, рече лаконски: <pb n="334" / |
коњу у Крушевац, да каже царици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекал |
о сам доста и много; само сад да гледам шта се од тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Н |
{S} Учио сам најновије науке, видео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то добро пре |
шта ово не ваља, господине; само слушам шта људи зборе! рече одлучно газда Мијаило.</p> <p>— Те |
аљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политик |
а купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља |
је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим шко |
ор, смркло му се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> < |
ао све што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћет |
реврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, господине,“ в |
тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе листу горе?.. (Је |
д преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно ј |
е, везене вуницом, па не знајући управо шта да ради и шта да рекне, само слеже раменима и одгов |
— Чули сте још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља к |
ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој |
Радиша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлет |
и било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?!..{S} |
. ревизор неће ићи кмету, те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} |
је до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зат |
ако се осу једна критика, да је мало ко шта добро и имао да каже о овој новој науци о управљању |
и људи из оближњих кућа и гледају, како шта ради Милета, како оправља школу и како Радаша учи д |
да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо.{S} И ја мислим, да се ми овде |
се тако просто и јасно, да је онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језик |
сад рад у школи па ћемо испричати само шта је Радиша у овој години урадио око школе.</p> <p>Од |
да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S} Ресул |
а рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта ће да ти доручкује, кад млека нема!{S} Него, ево ти |
и: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Бо |
у, преко које је сазнавала за много што шта у обичајима сеоским и почела свој благотворни утица |
ашем селу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} |
ди тога.{S} Враџбина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас |
ме бављења свога на страни, и много што шта им је изгледало чисто невероватно.{S} На пример, ка |
ости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, што је требало да научите.{S} Али сл |
н доста велико да се заборави много што шта, особито у ово време, кад је сва пажња била скренут |
младу душу Радишину пријањало много што шта, што је он проповедао.{S} Али кад је после на стран |
о заједно, и зато је изостало много што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта |
у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> и < |
и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да умемо; и није проп |
да рачунате и да научите још много што шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, |
равилности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико |
ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p> |
викаше: „Да донесемо, господине“! „Па у шта ћете? запита их он. „У карлицу“, „у корито“, „у кот |
Саву, и таблу, и Радишу, и нису знали у шта пре да погледају.{S} Просто им се чинило, да улазе |
нима, који немају торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се ру |
мажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је који од чиновника учио и свршио и предлажу влада |
тачке.{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније б |
све до краја.{S} И још ученици не знају шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по б |
о сву чељад па и децу, да се договарају шта да раде и да све решавају <pb n="402" /> „већином г |
У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, која је сама оста |
ка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је ново?{S} Господин Радиша испроси нашу Дану, и са |
о.{S} Ти господина знаш по чувењу; знаш шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и ви |
у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново? — И Груја испросио!</p> <p>— Врло добро! о |
ма, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа мора д |
ече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо м |
леда у мајку, као да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се |
.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, те да им се најпре п |
а им прегледа, него хоће да говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе |
ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{S} Она се пишу увек <hi>у почетк |
едом...{S} Хајде сад писана да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писали |
таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штампана или печатана с десне стране.{S} Почните редом! |
ављевића Коларца, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбору ове Задужбине, који |
вежбањем добро запамтила и рукописна и штампана и прочитала све оно испод слика, вежбала су се |
ле <pb n="37" /> учили напамет као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и ко |
олини.{S} А неке предмете нису ни имали штампане, него су их професори „диктирали“, а ђаци писа |
а децу с великим словима и рукописним и штампаним.{S} Рекао им је овако: „Ова слова што сте до |
.{S} Ево <hi>с</hi> писано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S |
је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано?..{S} Штампано?..{S} Камо га слово <hi>п</hi>?..{S} А слово < |
риште.{S} Тако је цела зграда личила на штампано слово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а ста |
са!..{S} Које је писано?....{S} Које је штампано?....{S} Сад затворите буквар!..</p> <p>„Видео |
само на крају савијено.{S} Направите и штампано!..{S} Ево <hi>х</hi>!{S} Напишите и ви!..{S} Н |
иге.{S} Нађите слова код ђака: писано и штампано!..{S}Сад пређите на десну страну!.{S} Ту је не |
је друго, с десне стране, печатано или штампано и тако се гради по књигама.{S} Које је тање а |
е; а оно је с десне стране печатано или штампано, као што се гради по књигама, које нису руком |
<p>Ј. МИОДРАГОВИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија „Штампе“ Ст.{S} М. Ивковића и Комп.</p> <p>1 |
азати где год хоћемо, па и печатати или штампати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, ка |
што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{ |
њу „слободу збора и договора“, „слободу штампе“ и „самоуправу“.{S} Састајати се и договарати мо |
његове руке.{S} И проповедаху: „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуп |
сада скупља на зборове и тражи „слободу штампе“, „слободу збора и договора“ и „општинску самоуп |
ГОВИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија „Штампе“ Ст.{S} М. Ивковића и Комп.</p> <p>1910.</p> </d |
не морамо да изналазимо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телеграф, |
у углави по један прут дебљине обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде |
да привређују у свему, како паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У з |
{S} Устају и остали редом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиш |
то све казује, да се у Загорици дрво не штеди.{S} Да је свуда двориште заједничко и за људе и з |
{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод |
ску свињу и тако даље{S} Тако загоричка штедионица поста ускоро нека мала банка не само за јевт |
требнијих закона, као и књиге загоричке штедионице, која се претворила у праву задругу за узаја |
S} А новца, колико им затреба, узеће из штедионице, па ће после отплаћивати; а нешто имају и оп |
из општинске касе а нешто позајмити из штедионице па после отплаћивати сваке године по мало, к |
и код своје куће и у својој заједничкој штедионици.{S} Али околни сељани с уздахом говораху: „Е |
ена, о путовима, о пошти, о заједничкој штедионици, и о круни свега овога напретка мојега села |
ра за црне дане“; и оне су у загоричкој штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и |
предрачан, па му рече, да су питали и у Штедионици за паре и известили се, да можете добити кол |
, већа чистота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да се поправи пољопривреда |
и то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, штедњак), које се показало и у Загорици збиља као штедњ |
које се показало и у Загорици збиља као штедњак, јер са њиме свака кућа троши двапут и трипут м |
има и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, чувања његова и от |
е, него свуда видите разуман распоред и штедњу.{S} Мајке много чистије држе своју децу и оцеви |
свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Р |
затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ак |
му је дете добро, да добро учи и да је штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „танкога |
S} И свако пренагљивање могло би донети штете детету као и пупољку.</p> <p>Као што тело расте п |
она Радиши изгледала луђа, ништавнија и штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чем |
што никне заливати, плевити и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће се само.... |
шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу и звез |
ала, да се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добр |
ојим пренели и многе мане унутрашње, на штету не само кесе наше него и наших народних особина?{ |
не никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је |
дигнуте, те да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И |
ш због нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, |
а одвајала од других школа, тиме:{S} 1) што су учитељи њени имали само по један разред, 2) што |
ељи њени имали само по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било мн |
2) што су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, него само по 30. А зато су опет |
а уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И |
>ж</hi>, што личи на жабу и <hi>з</hi>, што личи на змију.{S} И кад га старији ђак после пресли |
i>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се оно изговори, <hi>ж</hi>, што л |
S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали, изгледело му је као њихо |
b n="310" /> дисањем и исквари...{S} А, што је најглавније, ми морамо поправити оно, што се дан |
ри њихов умни хоризонат и осветљује га, што је практично и за живот потребно, особито за онај с |
е, али је једва прими.{S} Застидело га, што су га тако издвојили од других и назвали „најбољим“ |
де постарао, те набавио оно мало књига, што има у нас о томе, и пружио их ученицима особито уче |
руги у Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био набавио још пре три године. |
колска сада постала збирка свега онога, што има у Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а посл |
ње и другима, за сазнавање свега онога, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најте |
а времена било и за обнову свега онога, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиш |
е се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче и паметније код својих кућ |
и сувише дубоко, спорије ниче од онога, што није много дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако ви |
{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S |
ли сви узели лепо).{S} Сад испод онога, што сте мало пре градили, да начините пун ред крстића, |
ије учење самих речи, него учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да |
арошкога и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом могла израдити, и ово да је шт |
тек долази право учење и то прво онога, што је најближе, најопштије и најосновније; и опет онак |
осподине, да начинимо овако и до онога, што идемо напоље.“ Радиша погледа и помисли: предлог са |
о да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да није ништа хитно, |
ке радове није могао упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да п |
чео; јер нове није примао, прво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што |
ора и да се избегне казна, него с тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него |
зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре п |
Ово је било потребно не толико с тога, што Даница није умела да ради, колико с тога, да Радиша |
и <pb n="47" /> не врше се само с тога, што се мора и да се избегне казна, него с тога, што је |
речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што |
н: — али ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, ка |
сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на овоме.{S} Он не уме да |
диша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате овако добру д |
А досадање су тегобе и долазиле отуда, што се радило наопако, натрашке, неприродно, и почињало |
бадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед на не |
д вреднија, то је и задруга напреднија, што су задруге напредније, то је и село и општина имућн |
оричани.{S} Седма је, тако исто велика, што учитељи нису стални, те да што отпочну и изведу до |
и стаде се тужити на друга свога Марка, што га је тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше н |
крив.{S} Неки су више кривили немирка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је б |
>добро</hi>“, па помисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се не |
ити.</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожали |
а породу своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединствен начин, да је рет |
учили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу, која ће в |
калуп им је добродошла била она цигла, што су је донели из Поречја, и према њој удесе неколико |
ономија је обухватала и готовљење јела, што су ученице све практички имале и да виде у кујни ње |
о прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те сам и |
Даница је слушала и као да се поносила, што сад она издржава целу породицу.{S} А тај понос као |
аилова крава пошла у ливаде па мукнула, што јој је мало теле остало код куће.{S} И док се <pb n |
да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издајника и на |
о дејство“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправ |
се дижу из димњака и на осталим кућама, што је знак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опр |
ер је данас, господине, све теже онима, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У |
е предавао.{S} Зато је захвалио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крај |
четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то су учитељи.{S} Моји зидови ништа |
под стрејом, по оним лепим тротоарима, што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се |
ка, да буде и старешина над калуђерима, што се зове игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји |
гомиле, рекао: „Хвала учитељу и ђацима, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео јо |
слободили сав српски народ под Турцима, што смо и у она четири ослобођена округа земљу морали с |
нацима — о свему, свему, што човек зна, што је запамтио и измислио.{S} О, само да можете видети |
у узаним линијама!..{S} Поређајте она, што иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и гор |
свет мудрости људске, свет свега знања, што се открило човеку од постања света па до данас.{S} |
а глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, на храм Божји, на какву стару светињу |
одговорила, да он жали свога господара, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и о |
радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се намест |
> <p>Новина је у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, да и женска деца пођу у |
причао по нешто из тога великога света, што га је видео за време бављења свога на страни, и мно |
еких урочкова и враџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урок |
, да је онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Отуда се необич |
душу Радишину пријањало много што шта, што је он проповедао.{S} Али кад је после на страни про |
у!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се неким несрећним узроком задруге све више растура |
тнији од друге деце.{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви |
у.{S} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном бр |
богаћена новом врстом семена и садница, што их је Радиша добивао из Топчидера, Пољопривредног Д |
лепо разумели и радовали су се од срца, што су је послушали.{S} Онда је изишао један други и ре |
како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште од собе за „заседање“, па т |
и ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Ра |
ар, те поново прочиташе све оне редове, што су читали мало пре, и показаше понова сва слова и п |
{S} Има и друге грађе растове и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено на гомилу |
е.{S} Јер неко мора радити оне послове, што их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то |
су још долазили и марљиво слушали све, што им треба за боље познавање природе и свога народа а |
тридесет слова можемо да напишемо све, што год хоћемо.{S} Ево на пример овај глас <hi>о</hi>, |
} За време одмора загледивали су у све, што је од прошле Недеље приновљено.{S} Један, дирнут ов |
и градине школске унесе у Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се |
hi>.{S} Читање ћете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <h |
е, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли д |
{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој случајно |
зброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами излазимо довољно неспремни и с погрешном сп |
ола не бих учинио много...{S} Друга је, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ниш |
бито кад су ми стигла деца.{S} Пета је, што се сада наш свет прилично изменио, осиромашио, поли |
сам поступно и пажљиво.{S} Четврта је, што су учитељи, особито у почетку, танког материјалног |
и све што сам потражио....{S} Трећа је, што школа у многим местима давно постоји, па су људи на |
обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи једа |
остане у своме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је он једини био п |
и добре плетаре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски занат у |
аво је по нешто мало и да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Он |
а су Груја и Тома повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да у |
нешто слути.{S} Све ређа оне црквенске, што је чуо од поп-Гаје, ка’ да гледа у књигу!“</p> <pb |
ике између ове собе и оне моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово |
и већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала за завјачу.</p> </div> <div type="cha |
, да почињемо од себе па да идемо даље, што даље можемо, не само на сав српски народ, који гово |
давао со и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n="295" /> нису з |
је најсрдачнија хвала од неба до земље, што не жалите свога труда, да од овога села направите р |
уке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о те |
ме ницања, деца су видела, да оно семе, што је посејано сувише плитко, као и оно, што је посеја |
оље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже н |
то ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом, сине!{S |
ем узети да сам готов, особито у овоме, што се добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, |
нутак и за Радована и за Радишу: ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да оста |
је најзгодније било показати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добро утврдили, прешли су на |
т отишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобројним фабрикама израђује, |
школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико требати у животу.{S} Зато се старао, |
ео на онај збор и шта он мисли о ономе, што су они људи на њему говорили.{S} Радиша није желео |
е пропуштао, да их одмах упути у ономе, што су они могли да чине.</p> </div> </div> <pb n="201" |
аки на свој начин причао о свему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у к |
горицу много, много значајнија по томе, што је у њој подигнута нова зграда.</p> <p>Припремни су |
пређашње (турске) владавине је у томе, што је место турског кабадахија засео српски.“ Јер, ово |
нас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! благосиљаху сељани, пливајући у радости, ш |
.</p> <p>— Поправите ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет |
старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и примали од њих зидарски за |
и дебеле, узане и широке, особито оне, што немају много чворова; даље свакојаке гредице и лепе |
етила, Даници се објасни и њено чуђење, што јој игра под појасом.{S} У толико су радије прочита |
да прекопавају, неки да приносе камење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су |
ица може бити другојача од оне вршкаре, што је они плету од павите и олепе балегом па покрију к |
и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од којега сви живимо, |
саму тезгу, која је најскупља; тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му |
м отворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и хвала теби на |
} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или |
вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} |
погледају у Св. Саву и да се прекрсте, што и он учини, па онда поче овако: </p> <p>„Прошли пут |
д божићне покладе један од оне тројице, што су били испросили, позове Радишу на свадбу.{S} Ради |
сту.{S} Него ме је за оне две сиротице, што остају саме и за гроб мога јединчета!..{S} И овде с |
ада пригодити оне две попречне дашчице, што затварају колица, и дно.{S} Попречне је ваљало прес |
о, само кад хоће!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и већ саградио к |
Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Ради |
ро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових |
школи него овако, па ма шта јели.{S} И, што рекоше то и учинише.{S} Њих тројица нађоше једну со |
амен истребити а земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} За неколико дана градина ј |
окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше овам |
што су примљени или су више жалили ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је новаке уредио и увео |
а силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да б |
ла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, што ће Радиши гусле.{S} Радиша узе гусле, приђе столу и |
осле и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из почетка, од првог разреда, па сте свр |
а поправку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, |
на селу, те добро познаје живот сеоски, што је слушао и волео пољопривреду у школи, и што је то |
{S} И колико су се загоричани радовали, што ће њихов вредни учитељ да се окући, толико су липов |
ма, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S |
пут и научили онолико, колико ови мали, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин н |
S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у игри је б |
Даница су се у толико више сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка отишла.{S} Зора је |
ецо!{S} Ви много што шта нисте научили, што је требало да научите.{S} Али слушајте господина, к |
ори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Ради |
светио?..{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што з |
<p>— Ви, ви сви политичари и партизани, што сте се изделили у непријатељске таборе, па се мрзит |
, где ће да се спремају за учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, |
а.{S} И ви жалосни представници власти, што треба да мирите народ и да судите свакоме подједнак |
што их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указује као писменоме, па помисли: а како је |
лагосиљаху сељани, пливајући у радости, што им се школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, |
наједанпут сети свих оних пријатности, што их је имао учећи, па и ове почасти, што му се указу |
то практично, без луксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније |
таву); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака — све као у загори |
</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што сте дошли и што волите да учите још, јер је наука в |
S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син није донео Часловац, па су неки мислили, |
ио и њима, што су се трудили, и Радиши, што их је учио.{S} На крају испита надзорник је записао |
И колико су онда захвални били Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио, толико су и с |
традан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учили!“</ |
/hi>!{S} Јер се ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја |
је дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што |
еш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, |
Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} |
} И пукој случајности имам да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мо |
ство.{S} Зато нимало не треба да жалим, што нисам отишао на другу страну и био што друго, јер н |
сложи оно, што је најпростије, с оним, што је најпотребније.{S} Но почетак је свуда тежак, а з |
усима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили сав српски народ под Турцима, што |
а овој <hi>таблици</hi>, овом писаљком, што се зове <hi>крижуља</hi>, па ћете после на хартији, |
А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао оне мучне неодлучности, да ли да иде или |
а и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а н |
: „Господине, криви смо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Р |
ао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша в |
обани се још заигравају и чисто им жао, што морају да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бач |
} И газда Мијаилу је било готово криво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да |
Радиша сваки пут износио по нешто ново, што шири њихов умни хоризонат и осветљује га, што је пр |
као и у другим стварима.{S} Греше прво, што много пута не знају како јесте, него говоре онако к |
едина друштва и за оно највеће друштво, што се зове држава.{S} Не, него овако развијена личност |
ком рекао само ово: „Децо, хвала много, што сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим |
је рекао у себи: е, па онда није чудо, што су у њих овако сви послови напреднији, кад им се ов |
довољно развијена.{S} И онда није чудо, што ће „слобода“ ту личити на „распуштеност“, „расуло“, |
се необично радо читао.{S} И није чудо, што је и за младу душу Радишину пријањало много што шта |
а засади.{S} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио пољопривредом и градинарство |
код Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и јед |
и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа има кошница и меда, добро спремљену зимн |
о је пливање.{S} Необично му се допало, што је видео у једној најпросвећенијој земљи: да је пли |
итав и савршен живи створ.{S} Ово тело, што су га деца донела у школу, не сме да закржља него в |
аке мале, толико му је још милије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од |
роводаџије, и необично му је мило било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даница доиста и |
аслих.{S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке мале, |
све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још ви |
ма оваке сељане; сељанима је било мило, што имају оваког учитеља; обојма је било мило, што су д |
аке парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима |
ју оваког учитеља; обојма је било мило, што су добили нову школу; попу је било мило, што има ов |
с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, што имају |
у добили нову школу; попу је било мило, што има оваке парохијане; а гостима је било мило, што в |
вари па после теже.{S} Много је чинило, што је столар из чаршије сав столарски посао радио у са |
а мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака |
га земљу морали спахијама да исплатимо, што смо изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла пр |
ста казивало је, да има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те |
пак се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Радишин унутарњи мир и његов мирни ра |
ете у своме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угле |
е</hi> и само <hi>поправљајмо</hi> оно, што нам је примитивно, несавршено.{S} Напредак је у <hi |
ми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код Радишине куће, донесено је од Миљков |
некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, уништиле су козе.{S} Зато Радиша |
е све то било само добра основа за оно, што је он сам сад морао да разрађује.{S} Зато је морао |
ије плам за науком и загреје га за оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење |
докле буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и с |
диша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане учили, па онда да настави даље, особито из |
вако природно рашћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као |
укратко, како је Радиша гледао на оно, што је главно у развијању и учењу омладине и како је он |
илике још више поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу њихову и деце њихове.{S} На друго |
ање времена па је морао да одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље |
у креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су гледали учитеља з |
ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари |
њиге и листове и сам да огледа све оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједина питања |
н ће лако разумевати и примати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не ве |
{S} И Радиша је најпре обновио све оно, што је прошле године радио и с великим и малим ученицим |
ених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање било за рад у гради |
оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, |
о и себе самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје вод |
је било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} Зато ј |
стављају поједине новости и доносе оно, што је корисно и поучно за свакога.{S} Десето, у њих је |
е природе и свога народа а највише оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово време на новој |
о је посејано сувише плитко, као и оно, што је посејано и сувише дубоко, спорије ниче од онога, |
ада за један век урадити онолико и оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p> <p>Св |
а споји она два принципа, да сложи оно, што је најпростије, с оним, што је најпотребније.{S} Но |
срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да многе сјај твој није засенуо |
но, што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Учила их је на |
само је саветовала, да се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што ј |
ати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распуст, да оде кући |
е најглавније, ми морамо поправити оно, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јел |
т не згрејати, него морамо учинити оно, што је учинио и други паметан свет.{S} Мора и то бити с |
арије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па посл |
читају.{S} Друго, у њих сваки учи оно, што ће после радити у животу, и за свако и најобичније |
>- Не вређам ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт ка |
кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, те да им с |
то тако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је |
у школи, а у торби понесите, само оно, што сте понели за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а |
и хтели, да се одмах израђује само оно, што треба за живот, други су тражили, да се овде изводи |
<p>Из Историје је могло доћи само оно, што је најглавније: оно о Св. Сави, тако исто о цару Ду |
лепше изреке у стиховима, па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} Основна је |
Зато и остаје човеку за цео живот оно, што научи у доба детињско и младићско.{S} И кроз кратко |
језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то проучавати.{S} Речи су праз |
ше ово и предложише, да разгледају оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто сти |
имнастике за осећања, јер стварају оно, што је правилно и лепо.{S} И свакога одмора од сад, кад |
да рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда узме ножице и с |
едоласком на позив само потврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!. |
има гусала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам |
ут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да долазите у школу и да изучите књ |
а сва деца.</p> <p>Најнеобичније је то, што Радиша целе ове прве године није предавао писмено р |
не привикне раду.</p> <p>Плаши ме и то, што је у своме напредовању и личном и друштвеном много |
њиховом извесно доприносило много и то, што Радиша није преоптерећивао децу умним радом и дугим |
је, да је овоме много доприносило и то, што је и Радиша свуда говорио против пића и сам показив |
аливати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну кошницу о |
у буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, и онда ћемо ми прескакати свуд п |
о зато, што су им корисне, него и зато, што и оне имају душу...</p> <p>Зато им је често причао |
школу.{S} Петров дан су одредили зато, што је то школски дан, кад се завршује школска година п |
ами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А ка |
деш њиховим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су то моји пријатељи, па им идем и на радост и на ж |
се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб |
ви казао, само га ти ниси разумео зато, што је говорио оним црквеним језиком.{S} Јесте; ти си с |
Зато многи и не пију никако, само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода |
д зими није могао да предаје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за |
ави људи пазе и животиње, не само зато, што су им корисне, него и зато, што и оне имају душу... |
ма има, а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покв |
тељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што има добру: здраву, ситу, одевену, чисту, мирну и уљ |
редним пословима општинским; попу зато, што су сви побожни, а нису сујеверни....</p> </div> <di |
исту, мирну и уљуђену децу; кмету зато, што нема парница и кривица, него све време посвећује пр |
те се прекрстили?.. (Један рече: „Зато, што тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте |
у свету и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва о |
а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, и где год |
.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у селу ваш |
ћу школску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне н |
више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у ово |
ајпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јокс |
уди и у жена и у деце све сам рукотвор, што сами израђују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без |
и само учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, |
или до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу з |
са сузама су захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили живи и з |
захваљују свемогућем и милостивом Богу, што им је дао здравља да изврше један део посла, за кој |
прост свет.{S} Зато их после кажњавају, што лажу, клеветају и грде људе па често и самог владао |
може ићи с њима; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне |
врућа, кувана јела; за Радишу и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је |
човек за ону највећу заједницу људску, што се зове човечанство.</p> </div> <div type="chapter" |
а радим земљу; могу у једну нову школу, што се сад отвара, где ће да се спремају за учитеље они |
краљевима и јунацима — о свему, свему, што човек зна, што је запамтио и измислио.{S} О, само д |
дора, неслоге и свађе у брачном животу, што после прелази и на децу.{S} Запамти добро, да „оно |
S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и добро печенога хлеба и врућ |
замолио, да не учим само ону малу децу, што ће сваки дан да долазе <pb n="112" /> у школу, него |
а помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Преми |
и сам цар Лазар, онда се један од оних, што су још остали у животу, одвојио и потрчао на коњу у |
сваком по десет ових кромпирића црних, што се зову тачке.{S} Пребројте, је ли истина десет ред |
памучних крпа куповних, него да новац, што се узме за домаће производе загоричке, остане у сел |
самој природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт Спенсер, орга |
а им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине ш |
се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку ове скромне и кра |
а она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали главну команду своје војске |
} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не меће полошке, с равном страном горе |
гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, д |
„Е, сад учитељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши |
д је тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен на селу, те добро познаје живот сеоски, шт |
!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох зашто: што је погрешно извештена.{S} Но де сад да поправимо.{S |
добро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у цел |
и правилно него насилно и накарадно!{S} Што дух не разуме, то је као и храна, коју тело не свар |
hi>уво</hi>?..{S} Је ли истинско?...{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите |
вде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најскупљи.{S} Зато се Рад |
обично им је пријала мајкина вечера.{S} Што им год спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, д |
.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а свира у сви |
пусти какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачни |
како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећемо предругојачавати.“</p> |
обност за усавршавање у самоме раду.{S} Што год не усавршава рад и живот човеков, то не усаврша |
им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њега не би дола |
м и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Бољ |
да је хтео запитати: „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не у |
ажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да |
...{S} А што опет да ми проводаџише?{S} Што је потребан проводаџија?{S} Зар не могу ја сам: да |
, да су више научили из граматике, нег’ што су то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро |
барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом могла израдити |
није грехота примити и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Ваше |
S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам изра |
ов, то не усавршава ни самога човека; а што усавршава ово двоје, то усавршава и човека, и обрну |
ји и <pb n="309" /> много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ур |
е за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари |
су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео |
ко ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџише?{S} Што је потребан проводаџ |
а и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то преварио министера?..{S} Каква је то |
е скоро главом дохватао до тавана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необично одело.{S |
и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други отео |
о одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу?{S |
лост, после које долази и старост.{S} А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим јед |
о паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам иша |
тко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је целе године при оном про |
ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би и |
е?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе пор |
оли, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> |
<p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су то |
је победио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{ |
i>летве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најпримитивнији шумски механ |
стиди рада него да се у њему усавршава што више може: онда ће се даровитост његова прометнути |
њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ова што иду доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду |
паним.{S} Рекао им је овако: „Ова слова што сте до сад учили зову се <hi>мала слова</hi>, и она |
учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а |
сваки носи своју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати |
реме...{S} Кућа је пуна и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих п |
и направи, а од конца до прута и свега што од њега може да се исплете.{S} И код малих је ударе |
Радишини су ђаци дошли до даске и свега што може од ње да се скроји и направи, а од конца до пр |
јбољи парк и најбогатији расадник свега што је најбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда велика |
што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, као и свакојака цвећа па чак и ружа. |
, прерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико врста јабу |
Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се све обрађивати |
рава и вредна него и пуна духа и нечега што је освајало све...</p> </div> <div type="chapter" x |
учитељев глас, који загрми на понекога што се окренуо, или лупа прута о сто, или пукот каквога |
ем једно велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, ш |
го сада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише би |
дравља, чувања његова и отклањања онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разуме |
S} Из оно мало чедности и осећања онога што је пријатно и непријатно ваља да се развију осећања |
јбоље Радиша уверио, да од избора онога што ће се учити у којој школи зависи и напредак њен, па |
н је гледао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на кој |
ле овога одмора деца су ручала од онога што су донела па су опет ушла у школу.{S} Сад је Даница |
кле се стигне...</p> <p>И овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сам |
ећала, да јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школ |
слободна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им незнање, зато их обавештавају |
есна сума на име помоћи и набавке онога што треба, особито у почетку.</p> <p>Шесто, да школе об |
ове, и читање из буквара и писање онога што се прочита; и све је ово троје ишло упоредно.{S} Из |
исто онако као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу тећи поштовање код дец |
течемо не речима него проучавањем онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, вели |
ежбају у пресуђивању и изналажењу онога што је право.</p> <p>„Да не сметнем с ума, мислио је Ра |
, само је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да |
али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и да урадите одмах; а од такве |
ису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди и л |
арод или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруга напреднија, што |
бро.{S} Радиша је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А с |
велика, што учитељи нису стални, те да што отпочну и изведу до краја, него их сваки политички |
на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је |
зато седмога треба да се одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да |
уст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете по |
цену, само да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре гот |
ећу производњу воћа Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чу |
ђацима после учинио што треба, само да што пре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него |
и знате? упита министар.</p> <p>- Отуда што сам читао све извештаје о њему и његовој школи, а о |
ћу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не криј |
о се зове учење, онога страшнога човека што се зове учитељ, онога боја и запомагања, онога безб |
и немирка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра да |
раћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар б |
ика јунаштва, деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад ј |
угу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили.{S} |
једнога човека, те да он с њима спрема што треба на земљишту за нову школу, и кмет му је дао Т |
зна како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде нове куће треба више новаца но што они имају, |
расле нема науке по оним светим местима што се зову школе: има, те још колико, само ко хоће и м |
и и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је |
доле: <hi>р ј у д ц џ</hi>.{S} Сад она што иду само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>. |
ма и ту иза порте читавих гомила камења што су људи скупили по ливадама, и извадили из њива па |
ко; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — |
мајстори погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће |
} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако |
оче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупа |
рачунате и да научите још много што шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, што |
лосна је то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непријатељске редове, те да се бијем |
и ископане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је свака сува гра |
ци до сад нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела |
е; свога столара, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му драго и како уме; свога |
пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и неправилно, Р |
е ко кажњен ни опоменут, нити је Радиша што заповедио ни забранио.</p> <p>Дошао је и четврти да |
едних и иначе поучних.{S} И коме је год што у селу требало, он је долазио Радиши и питао га за |
ранице.{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена саве |
анашњега у школи: оне дерњаве и кукњаве што се зове учење, онога страшнога човека што се зове у |
е таблице, да пишете сад све ове редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућу |
у, и познати све што живи на Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и у средини њено |
лом израђују онда боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђује.{S} Куће, велике г |
ете да учите књигу.{S} Сва мудрост, све што људи знају, сва наука стављена је у књиге.{S} И ко |
је отворен цео свет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од како је човека на зе |
ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте споро и има свој ток и свој рок.{S} И |
љке, и сламни простирач, и колица — све што свака кућа треба и може да има.{S} Доцније се све о |
све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „готов |
е је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтини |
рацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то |
је једва чекао, да одатле прегледа све што се видети могло.{S} Одмах је стао питати како се зо |
у свему</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша |
та и поучљива жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Да |
о виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и казивала како се што ради.{S |
ала још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом није било задовољно, и она је расл |
оћи с Радишом у школи и да га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, а |
пишу и печатају књиге, машине раде све што су некад људи руком радили.{S} И машине у сваком по |
ди и стари загоричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им се допадн |
рави вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено из шездесет и неко |
ворило срце још више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то бу |
подне веселији из школе и слушао је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру |
је и Сунце, и кишу, те од њих расте све што нам треба на земљи, и да нам он даје и живот, и здр |
такло и порцулан, шећер, хартија, и све што људи умеју да направе; и ко год хоће да постане мај |
нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је побележио и после наручио.{S |
A">Status quo ante</foreign>“.{S} И све што оста, било здраво или начето, врати се својој кући; |
ују новима, питомијим и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици преносило се из градине |
чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи тако, он се |
а слова, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да |
ви на Земљи, све што расте на њој и све што има на кори и у средини њеној.{S} Даље ићи на Сунце |
је за школу све што сам предложио и све што сам потражио....{S} Трећа је, што школа у многим ме |
и овако разгледали зграду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Ради |
а природан начин, посматрајући њу и све што је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даље |
н да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, те лепо повечераше сви; са |
али сваку ситницу и пажљиво слушали све што се чита и пева у њој!{S} Учитељ и учитељица из тога |
ро дође.{S} Одмах узе конац и учини све што је требало, те да мале калдрмџије отпочну посао и д |
у спољни свет, у природу, и познати све што живи на Земљи, све што расте на њој и све што има н |
ме слушате.{S} Добро морате слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па |
вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњ |
а дочекали.{S} Они ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају ју |
а се кренуо на пут чим је покуповао све што му се чинило најпотребније за село.{S} Пут га је и |
ње с обе стране.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпос |
о савета, него им је увек и написао све што они нису умели и могли, или је сам поручио, као за |
ишта код куће не узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете од својих старијих...</p> |
не поквари пре но што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} |
а чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још једну пећ за његову собу с чу |
ршио све спољне „реформе“ и спремио све што је требало за зиму; зато је данас с радом у школи б |
S} Ти си и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш |
е код његове куће спремило и донело све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове |
} А сутра, здравље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништ |
њиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, |
т свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као светињу.</p> |
како се он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да ост |
ј неписмени Миљко чинио је за школу све што сам предложио и све што сам потражио....{S} Трећа ј |
’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.</p> <p>„Онда и о овоме да из |
одговори: „Село ће учинити за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда |
ом.{S} И отишли су, и покуповали су све што је требало и донели.{S} Уз то кмет је купио и још ј |
мајкама, да мало оквасе уста и засладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се раду |
ако ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте своје старије.{S} |
велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гле |
воје село него и да ученици његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и с |
тицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде њеним р |
боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на грађе |
чионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао неки застирач у самом |
.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемари |
те да се види што већи простор и покаже што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} |
уком својом могла израдити, и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у пра |
аницом и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требал |
све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у Загорици до сад |
е огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па оп |
, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша је прво прегледао сву децу, да в |
.{S} Још се нико није пожалио, да му је што украдено.{S} Заповедајте, да пођемо!{S} Хајде и ти, |
рава као и пре, само да слуша и да даје што од њега потраже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у |
изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад успео, да |
.{S} Радиша добије „објаву“ па покупује што му је најпотребније за село и пође.</p> </div> <div |
д и учини такав распоред, како ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних вет |
реба народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле што више учитељских школа, те да се сви, који ће бити у |
} Један рече: „Јок, господине; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељк |
рски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и сву |
ца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{S} И, |
Најстарији ђак издиже прут и удари њиме што игда могаде.{S} Жртва се поче савијати, праћакати и |
у Светога Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </di |
ако и продужи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља |
, у њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, државно, и зато се много више вољно врше |
бру партију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи о |
S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и неправилно, Радиша је изградио све тр |
ровели цео дан разговарајући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и |
огу заподевати и дужи разговори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само речима |
и кад их је Радиша стао питати о ономе што им је предавао, а они одговарати на сва та питања, |
ељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, чувања његова и отклањања онога шт |
своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У оној старој школи, ево је трећа |
гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p> <p>— Господине, како ти |
Упамтило, веле, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркви, кад је с оцем ишло на сабо |
н — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу |
на је свака сува грана и прекраћене оне што далеко стрче у страну те кваре облик и лако их може |
.{S} Треће, изјавио је своје негодовање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Ч |
т, то видело што је у књигама, то знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теж |
летку је наредио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Заго |
о неко „дурљиво дериште“, и покајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био пам |
у градину, направити распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, заливати и та |
калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или питомо в |
има у градини својој и казивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, ко |
су они одатле и стаде их питати како се што зове.{S} Онда рече, да сви ручају па после да сиђу |
ике, нарочито ове велике, обучи како се што калеми, него и да преко њих и градине школске унесе |
што мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, пресађује и калеми, рече Радиша.</p> <p |
сеоскога живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети |
де такво, да питомци њини из њих износе што више онога знања, које ће им требати као учитељима. |
рати, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и све спремају |
ац!..{S} Је ли то мушко или женско дете што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко |
се много.{S} Оздравило јој је оно дете што смо га прескакали!“ Радиша одви и нађе најлепше вун |
онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, |
гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Уч |
видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и највећи учитељ човечански Ис |
еца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде |
баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друг |
адиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити |
Марта месеца Радиша прави план, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што се још |
ме ово Радиша је полако смишљао, где ће што да засади.{S} Деца су му доносила младице крушке и |
кову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, |
и.{S} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим о |
их тридесет слова, он после уме да пише што год хоће и да чита сваку књигу нашу.{S} Јер су од т |
И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радос |
му је, што је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није бил |
ођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} На |
да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло |
је рекао: где је ко, ту и да остане, и што је пре држао (турско), то да остане сад <hi>његово< |
у) и отпочела се борба за ослобођење, и што смо пристали на железничку конвенцију како је Андра |
сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више не може узети школу, него и |
и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{ |
слушао и волео пољопривреду у школи, и што је толико путовао по свету, те видео како други нап |
авуши.{S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце му је све јаче |
ет је добар, вредан и поштен домаћин, и што сам год потражио од њега за школу, све је набавио и |
рани.{S} Деца су се чудила шта је то, и што ће господину ове гусенице те их храни.{S} Падало им |
ерт Спенсер, организам од организама; и што је он већи у простору, то више времена треба да се |
за личностима, идолима и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они не |
радити оне послове, што их они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они |
да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S} Одмах обележи докле је |
штају.{S} Хај, веселих загоричана!{S} И што се зидови издизали све више, то је и радост њихова |
и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били св |
рцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S} Зато се он с неким малим |
и и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао, то је и учинио.{S} Кад је дошао, изненади |
на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је њему било све теж |
е и поправља село и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав |
е споро и има свој ток и свој рок.{S} И што лакше, поступније, то је раст поузданији; он онда н |
сваки човек.{S} То је грло његово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то |
, и све је живело у најбољем реду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а к |
вала и што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости четвороразредне мушке школе, која |
шљала још лепше...{S} Она се радовала и што ће да добије доброга друга и што ће да се опрости ч |
је <hi>со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} |
и Зора, што су се спасле оне тескобе и што ће лепо да се наместе.{S} И одмах су удариле у раст |
очео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и ма |
зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стр |
видно штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Учила их је највише о јелима |
живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, д |
ко, од зачетака.{S} Сејати добро семе и што никне заливати, плевити и чувати од штетних утицаја |
.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или питомо воће у овом |
е, у спреми својој, надокнади што пре и што више.</p> <pb n="362" /> <p>„Културу чини рад.{S} Ц |
ја никога, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене п |
поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу! |
и и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да с |
ного, што сте ме до сад добро слушали и што до сад нико ничим није обрукао ни себе, ни мене, ни |
, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате овако добру децу, да ме лепо слушају и да доб |
ама, моји мали ученици, што сте дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што |
што је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да одатле узму и преносе у своје град |
то што је био <pb n="179" /> праведан и што је народу своме учинио толико добра, он се после см |
се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму |
е само што директор уписа Радишу него и што се чак овде зна за његово дете, да је добро.{S} А и |
најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју |
ву свега онога, што се пре тога учило и што се није свршило.{S} И Радиша је најпре обновио све |
ћу, онда право имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо.{ |
тиховима, па и то оно, што је забавно и што деца могу розумети.{S} Основна је настава просто пр |
увек умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у њему могу слободно кретати |
али; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније и лепше.{S} Он их је најпре упознао |
зато, што се тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} |
што боље да поправљају и усавршавају и што више да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи |
ише мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не |
ет и сва наука.{S} Све што људи знају и што су сазнали од како је човека на земљи, све је то на |
преградама и хлеб да печеш и гибаницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</ |
мало пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а |
свирку, чим је једанпут чује, и направи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме |
жели да распакује своје ствари и извади што му треба.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вече |
ну код себе, у спреми својој, надокнади што пре и што више.</p> <pb n="362" /> <p>„Културу чини |
до, и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже што више великих брда, равниц |
ину и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S} Милина је |
а га запита, је ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану н |
н, он опет запита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: „Је |
и саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђа |
филозофија и математика и историја, али што више и највише знања из природе, и никако без хигиј |
њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице |
се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с послом, све се више уви |
а се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре дошао, он му рече: „Можеш <pb n="61" /> и |
вога првога друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда |
> <p>„Ето, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да научите да читате и пишете.{ |
ће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па да тражи пис |
а се окући, толико су липовичани жалили што ће изгубити добру учитељицу.</p> <p>Настало је спре |
н, дирнут овим приновама рече: „Да и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо одгов |
шао, и да и он једва чека да загоричани што пре изуче књигу.</p> <p>Док су се они о овоме разго |
тву и народу једном сваки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се свак |
не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или су више жалили ови, што нису примље |
ји мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, |
раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој дуг.{ |
у је имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кол |
> <quote> <l>„<hi>Боже</hi>, правде, ти што спасе</l> <l>Од пропасти до сад нас;</l> <l> <hi>Чу |
, ви можете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запа |
поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> </div> <div type="chapter" xml |
{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађи |
рупе, у које ће рано с пролећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и |
вако „учење“.{S} У једној малој књижици што се зваше „Земљопис“ беху пописана сва имена река, п |
већивање народно овако преко школе врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више, виш |
те овај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите корице! — Отворите први лист! |
и и реци то стојећи...{S} И свакад онај што говори нек устане. (Онај устаје и каже то стојећи). |
— На коју страну да окренете овај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите ко |
се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку |
а долазите сваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од |
ко Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико пажње обратили сточарству, воћарству и у |
а и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа није отето, само к |
ли науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овак |
градину за школу.{S} Ту ћу ја да сејем што мени треба и да учим, децу како се што сеје, сади, |
ица сама израђивала!{S} Ништа или барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што ј |
дника, даћемо им још људи.{S} Даћемо им што им год затреба...</p> <p>Радиша и Миљко захвалише ј |
то се Радиша у почетку задовољио и оним што је најпотребније од алата и почео је да прикупља гр |
и лепшу, с бољим распоредом и свим оним што треба школи тако, да ћемо се поносити школом и да ћ |
плотом или варошком тарабом, него оним што је желео да пренесе у своје село као најбоље, те да |
ање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпотребније сва |
вом тренутку!...</p> <p>С овом кукњавом што се зваше „пјеније“ свршено је и учење, и ђаци су се |
чео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу |
с управља том великом грађевином својом што се зове „небо“ и Земља.{S} Он је казао, да Сунце гр |
стане с Миљком смишљати, како овај дан што лепше и свечаније да се прослави, али опет просто и |
готову зграду...“</p> <p>Радиша, блажен што му је и овај посао испао овако срећно за руком, вра |
тој земљи растуре сав онај ситан камен што је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало |
ка недовољна; и кмет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и |
се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у м |
а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код |
друштву.{S} И он се никад није покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „нас |
о, да је душа дечја <hi>тражи</hi>, као што тело тражи своју, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и |
рем по једну од оних млечних крава, као што је била Радишина, и који није почео да сеје детелин |
д је остао бесправна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало |
него би и даље таванисали даскама, као што је била таванисана и судница.{S} Морам се дакле пос |
научите.{S} Али слушајте господина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ |
тетка, па се из милости зове тета, као што се за сестру каже сеја; <hi>пита</hi>, то кад ко не |
ре, склепане привремено од судница, као што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а |
а и земље, од цигле, песка и креча, као што данас чине сви просвећени народи.{S} Јер је све то |
његовога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што видесмо, још првих дана од ученика направио мале ка |
Радиша намести једну плочу полошке, као што обично сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде |
у и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на исп |
Доиста су некад у овој нашој земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и т |
ти соба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с |
хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су долазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прил |
м добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љубав и поверење код деце, и она |
Али ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те не уме ни кућу и општину своју да уреди |
и да је то за једно сиромашно село, као што је Загорица, он рече: „Дајте и ја да учиним малу за |
воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу.{S} И доћ |
им наукама, па не морамо да лутамо, као што су лутали ти народи пред нама.{S} Као што можемо да |
десне стране печатано или штампано, као што се гради по књигама, које нису руком писане.{S} Би |
а и угловима — све тачно размерено, као што је на плану.{S} Спољне углове Радиша је обележио ве |
и пишу.{S} И доћи ће време и у нас, као што је у других просвећених народа, да се сваки живи, и |
} Други рат</head> <p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војск |
} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; |
а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу |
о су лутали ти народи пред нама.{S} Као што можемо да убрзамо умни развитак човеков, те да млад |
ће отићи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, |
ису једнаки ни телом ии душом.{S} И као што ни два не можете наћи да телом личе потпуно један н |
и то зидану кућу, као школа наша и као што је и Новак урадио...“</p> <p>— И ја тако мислим, уп |
реба да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p |
ивредних.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опасности од глади, опет је поред |
он кидисавао и на туђе, онако исто као што су и други на његово.{S} И тако се ево одржао више |
коле у реци готово исто онаку земљу као што је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао |
_C5.3"> <head>3. У Рачуну</head> <p>Као што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и очи |
штете детету као и пупољку.</p> <p>Као што тело расте полако, тако и душа расте полако.{S} Њен |
во; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чују ту, |
пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <h |
стити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на пример за геометриска тела, он |
а вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не знају).{S} Е, |
м окренуо ту страну.{S} Гледаћете у ово што ја пишем! (Напише <hi>о</hi>).{S} Које је ово слово |
насликано увек се најпре чује оно слово што је ту, код те слике.{S} Зато и <hi>сами</hi> можете |
} Увек је <hi>прво</hi> слово оно слово што је поред те слике: код дрвета д, код цркве ц, код з |
екире и друге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа поручивали код свог ковача |
дичије.{S} Зато је и желео, да ово дрво што пре пренесе и одомаћи у Загорици.</p> <p>Остало је |
вала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри |
ликој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је гвоздено огњиште (или „шпорет“, шт |
ћа троши двапут и трипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С |
дели каква им је школа — мало боља него што је била њина стара; друго, да није ни за овај дан о |
тупно; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да |
што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељству; да слу |
, да се поздрави с господином, пре него што донесе послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пуно де |
т векова; дакле, скоро двапут кише него што је био у својој држави, под својим краљевима и царе |
арицу, преко које је сазнавала за много што шта у обичајима сеоским и почела свој благотворни у |
S} Вашем селу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи? |
а ради тога.{S} Враџбина има и за много што шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и |
време бављења свога на страни, и много што шта им је изгледало чисто невероватно.{S} На пример |
и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, што је требало да научите.{S} Ал |
таман доста велико да се заборави много што шта, особито у ово време, кад је сва пажња била скр |
за младу душу Радишину пријањало много што шта, што је он проповедао.{S} Али кад је после на с |
него заједно, и зато је изостало много што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што |
а је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> |
сти и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да умемо; и није |
ете, да рачунате и да научите још много што шта што у књигама има, а прости људи не знају то за |
једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} Кмет и |
едан рећи; „Зато ја ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, |
ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемара из другог села. |
што нисам отишао на другу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме |
спехом поћи с овога света, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и |
че му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што пре израсте шума.{S} Миљко не мо |
о није било неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило књигу и дошло као једино писмено |
да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје.{S} У |
а тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече или промени у новац, у паре и |
је провео с Милетом, упућујући га како што да уради, и с Грујом, упућујући га како да направи |
Саву и да иду по народу да га уче како што да <hi>ради</hi>.{S} И ето ту највише поља за рад.{ |
и до ситница избележио и испричао како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричк |
на Радиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уред |
ено</hi> разговарају, и договарају како што боље да поправљају и усавршавају и што више да разг |
о да донесе и пресади свако дрво шумско што расте у околини, те да и људи и деца виде какво је |
могу видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање што се зове наука и мудрост! |
и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и веч |
склоне од кише, само је незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да |
оље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упор |
е могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељ |
мре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не |
от, и здравље и срећу, онда право имамо што му се молимо и што се увек сетимо њега, кад нешто в |
да је Загорица душу дала за воће, само што загоричани нису умели да калеме.{S} Зато је гледао, |
или на модерне железничке станице, само што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по |
{S} И да ништа друго нисам урадио, само што сам успео да унесем циглу, цреп и креч, па сам учин |
> <p>— Е, јесте жива згода, госпо; само што ми јадне то нећемо доживет’ никад у својим кућама! |
Па оне су за то готово и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би бил |
ли где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке године с |
та да уради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, него се сваки навикава на попуштање, |
, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више |
ки добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n="380" /> нису морали да иду у варош да оштре, |
ајаће ти хиљаду година</hi>.“ И не само што су те куће трајније од данашњих брвнара, чатмара и |
и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина из околни |
И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директор уписа Радишу него и што се чак овде зна за |
.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они и сметал |
узајамно потпомагање.{S} Јер ту не само што они који имају остављају новац на приплод, а они ко |
и младачке снаге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, |
и, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе Радиша и Дан |
овом нема већега и значајнијега дана но што је женидба а код девојака удадба.{S} За онај радосн |
то граде нове куће треба више новаца но што они имају, па се муче и често зајме од оних у чарши |
а бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане |
роши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и у души и у свему раз |
и млађе, било опет лепше гимнастике но што је обично јурење и празно окретање „на лево“, „на д |
и, и државни, отишао куд и камо даље но што је у нас.{S} Прво, у њих је сваки човек писмен и књ |
ке утрине где хоће двапут више земље но што износи његово окућиште с њивом, коју је дао за град |
вестимо господина министра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Сел |
не промени <pb n="157" /> време пре но што је он извршио све спољне „реформе“ и спремио све шт |
ео уређење поште у своме селу, и пре но што је држава наша дошла на ту идеју.{S} Они су направи |
ша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све што треба, те да дочека јесењу киш |
, да учитељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељске школе имао благодејања.{S} Јер мно |
нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље ка |
и Радиши је све изгледало другојаче но што је оставио; и једва је чекао, да се сване, да види |
жи, особито оно, које је остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову справу.{S} Р |
трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пију, јер |
, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито о свадб |
у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не пром |
ити онакав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао |
е парцеле прекопане и то дубље много но што их је икад Тома својом дрвеном ралицом преоравао.{S |
S} Село се искупљало као на чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њини млад |
и свега народа нашега...</p> <p>Једино што још у Загорици није изведено то је: да се имања гру |
на себи и око себе, у кући својој, оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И |
да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, па докле |
о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</hi>; оно што се накоси по ливади, па се зими њиме храни стока.{S |
о што ја говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S |
о да <hi>пази</hi> и <hi>памти</hi> оно што ја говорим и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} |
начин, како ће се то предавати.{S} Оно што је најосновније и оно што је најпотребније, саопште |
а учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{ |
} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то су учитељи.{S} |
и учењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непознато, тамно или тајна з |
уке и ока и за развијање осећања за оно што је лепо, него и за Ручни рад и ону стваралачку моћ, |
лушају</hi>, да ли се интересују за оно што им казује.{S} И кад је год опазио код деце немар, р |
ила.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља. |
у нешто направила да сасвим личи на оно што су хтела да направе.{S} Кроз кратко време деца су п |
, без околишења, ударајући одмах на оно што је главно и тако је често с њима за дан прелазио он |
главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години <pb n="237" /> прешао; јер му је |
о ваља да се развију осећања за све оно што је лепо, истинито, право, добро и узвишено.{S} А из |
и у своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у гра |
уде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дана преко |
од Земље.{S} И на њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они |
аку“ гори као синоћ, и на соври све оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само |
иша је и с овима најпре поновио све оно што су лане изучили, па су онда читали и преписивали на |
примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{ |
ај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем твојим пр |
ла нешто и да не каже, него да каже оно што је неупутно и неостварљиво.{S} Као и Радиша тако је |
а изазивају против себе, него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно. |
о.{S} Прво је <hi>ос</hi>.{S} То је оно што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>ос |
>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што уради несавршено.{S} Њему само треба више разумевањ |
претерано.{S} И кад се из оба узме оно што је добро, онда ниче нов <pb n="286" /> трећи правац |
опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће |
а б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано увек се најпре чује оно слово што је т |
е, да први дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе |
и; извадите таблице!..{S} Избришите оно што сте писали мало <pb n="107" /> пре!..{S} Отворите б |
хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, па и печатати |
ј, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С ти |
авати.{S} Оно што је најосновније и оно што је најпотребније, саопштено на начин најразумљивији |
давати му ништа него му одузимати и оно што има у души.{S} Зато рече: „Свети Сава је умро као ч |
о човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од |
42" /> мала деца лако заборављају и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треб |
де, о кмету, који суди свима и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за |
="286" /> трећи правац: да се гради оно што <hi>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али да с |
јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудро |
ује речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>вид |
, школом су народи и људи и постали оно што су, и само школом могу напредовати даље, и тако даљ |
јесте ли добро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи на |
да видим, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац |
.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јесте у друштву и испунити посланство, које му је д |
е може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, како најпре да се до |
аконски: <pb n="334" /> „Проповедам оно што сам у паметнога света и од паметних људи научио.“ А |
опет је најпре понављао и утврђивао оно што је јесенас прешао па је онда ишао даље; и Радишини |
је само који млађи професор причао оно што су ђаци имали да науче.{S} И природне науке су учил |
итанчице“ најпре је Радиша испричао оно што ће да читају, те да им је садржина позната, па су о |
ако је често с њима за дан прелазио оно што <pb n="200" /> је с онима малима за недељу дана.{S} |
з природе је и њима објашњавао само оно што нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривред |
о се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе; <hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје бр |
отињи бакраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећо |
део је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проуч |
живот, којему тежимо, и на послетку оно што је забавно.{S} Тако је стално одржавао њихову пажњу |
ељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле што више у |
оли</head> <p>Тако Радиша није погрешно што је отишао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види |
плаши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само |
би се, Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин би |
тражи, упаде му у реч кмет Миљко, но по што селу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, |
у већ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, па су само посматрали и куповали.</p> |
пше, купи и лепше мастило и зареже перо што је лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше мо |
осподине!{S} И то треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговор |
<hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, <hi>о</hi>, што личи на уста кад се |
нису бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} |
у њих иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> праведан и што је народу свом |
лским била сасвим довршена.</p> <p>Зато што је ова необична гимнастика с ручним радом за време |
га први лист!{S} На њему пише оно исто што и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S |
ово дугачко пење њихов црквењак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се вели |
вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја с |
и јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и ве |
што је лепше могао па „навезе“ и пропис што је лепше могао и преда га учитељу.{S} Учитељ сад на |
хово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато му предмети нису ишли подвојени, |
о рачуна о томе у који наставни предмет што долази, него је само гледао, да се шири умни хоризо |
не:</p> <p>— Господине, од нас двадесет што смо долазили теби у школу, два су жењена а тројица |
ђини, без њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад помисле: да га је село изабрало, |
он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на грудима закопчава дугмићима, а не копчама; а |
теже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с дрветом или |
е и старао, да то учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> <p |
а.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава |
везану страну окрените левој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука |
„црквено пјеније“ и захваљивао је Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ако га ниј |
ако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито почети ни довршити, ни у школи самој а још |
н развитак телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што |
је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>. |
леда, него хоће да говоре и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора |
да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно измерио уста на пећ |
Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала селу што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње в |
ју?...</p> <p>— Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар |
свему што је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлу |
ј у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, |
а мишљење, домишљање и утакмицу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и весело |
мало доцније, док заврше ону грађевину што су је тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће д |
ој правилности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неко |
у, где је гимназија, и препоручи Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му и други, који су им |
ао што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник рекао, |
{S} А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господин |
дравље од кмета, да може да чини од њих што год хоће.{S} Радиша нареди Груји, да их развали и д |
ора Радишу је мамило лепо сунце, да још што привреди око школе за зиму, а од ученика није могао |
но, што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им предају како да чувају здравље и |
м је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. Сави, кад је ишао по земљи?..{S} Добро ст |
> <l>„Хвала вама, родитељи мили,</l> <l>Што сте нама <hi>школу</hi> саградили!</l> <l>Те да у њ |
примитиван плот.</p> <pb n="207" /> <p>Што је више напредовала Радишина градина, то се више за |
му долазити још само две године.</p> <p>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром |
а се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више приближивали вароши, то је Радиша све ви |
и у свему изостали много, много.</p> <p>Што се више приближивало време повратка Радишина у Отаџ |
ун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава отишао тамо,“ рече оно.{S} Друго је п |
е кривца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опажала разјареност, |
А највише су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што |
г да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја из |
олдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задр |
енко, и мајка запитала љубу Дамњанову: „Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, |
о оно кад ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S |
и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За њим је |
е капетан збуни па запита, тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред влашћу.{S |
RP19102_C0"> <p>Ако ова књига допринесе штогод културним историцима нашим за познавање просветн |
ловини прошлога века; ако она допринесе штогод и поправци у настави и васпитању подмлатка народ |
а као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да |
у дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да св |
инскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одговорише у глас: „Д |
е сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пођете од куће |
мљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S} Слушај |
, да Радиша нема никога код куће, да му штогод спреми, па је наредио, те се код његове куће спр |
умне, и моралне, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, без живота и интереса, и стварају нерадн |
нања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља |
, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што с |
о.{S} Иза воћњака је најновија принова: шума.{S} Пре десетак година Радиша је измолио још једно |
чно изменила.{S} Око ње се дигла читава шума <pb n="375" /> од разнога дрвећа, траве и цвећа, а |
тако се и тамо сад подиже читава млада шума, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, |
и трњака, него је место тога лепа млада шума и забрани појединих домаћина или општински.{S} Исп |
м Радиша је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, униш |
јвећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Са |
елена ливада, или родна њива, или густа шума.{S} Више нема шумарица, грштака, чечвара и трњака, |
допринела, да се у овом селу умањи сеча шума и успори упропашћивање њихово.{S} Уз ово <pb n="36 |
бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим затре и како се онда људи и животиње муче б |
штао ни прут одатле да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једанпут рече Радиша Миљ |
инио што треба, само да што пре израсте шума.{S} Миљко не могаде ово сам, него изнесе пред одбо |
лико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа лепша и од наших негледаних или мало гледа |
има окружним градовима.{S} У њих чак ни шума не расте онаква, каква се сама посадила, него је и |
изворима, о изворима обичним и утицају шума на њих и онда наставио разговор о томе, како стоје |
апише!..{S} Шта се чује кад се каже <hi>шума</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} Ко уме да напише |
ином свађа исто онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може непријатељу да |
њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили.{S} Ми личимо на тет |
аши стари цареви и краљеви понајвише по шумама и планинама и у њима су живели и данас живе калу |
ности.{S} Слушао је тице како певају по шумама и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цв |
одна њива, или густа шума.{S} Више нема шумарица, грштака, чечвара и трњака, него је место тога |
бија је најпосле, после славне битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „<foreign |
лим загоричанима и ученицима својим, да шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је у п |
> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао, да ће је с ум |
ло видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Рад |
мало жалосних остатака од некадање лепе шуме.{S} И по пресахнулим изворима на подножју његовом |
дао не само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су засадили још неколико мл |
лудна света!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да |
њима договори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, |
.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако. |
ке потребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљено...</p> <p>Но |
и кад се у мали забелела као манастир у шуми, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и п |
место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пресаде је у своју градину, и да је, кад се прим |
тврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту околину и тако даље.{S} А Даница је све то зам |
брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близи |
ће му то?“ запита овај најпримитивнији шумски механичар и индустријалац. „То му много треба“, |
} Животиња познају доста а готово и све шумско и културно биље; само минерала мало познају, јер |
је хтео да донесе и пресади свако дрво шумско што расте у околини, те да и људи и деца виде ка |
и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве |
ло кад им је казао, како тамо људи саде шуму.{S} Миладин се од чуда удари по колену и узвикну: |
.{S} И у гробље је слободно ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само |
а ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и оде калуђерима па |
шко угађати камење и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су рад |
морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шуштање, клопарање и стругање. „Ево стружнице!“ повикаш |
рочита ово испод ножа? (Опет ђак полако шчитава развучено, као на слогове, а не на гласове).{S} |
— три, развучено, на слогове, да их <hi>шчитавају</hi> без застајања а никако да их изговарају |
је садржина позната, па су онда полако шчитавали, докле нису достигли да читају онако како се |
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc |
<?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec |
ле овога „<foreign xml:lang="LA">Status quo ante</foreign>“.{S} И све што оста, било здраво или |
>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут да загоричани слушају |
<hi>Нову срећу Боже дај</hi>!“ —</l> </quote> <p>све се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Б |
>Живела, живела загоричка школа!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет с |
за...</p> <p> <hi>Аксентије</hi> </p> </quote> <p>Чим је министар примио ово „поверљиво“, одмах |
на.</l> <p>-------</p> <p>-------</p> </quote> <p>Радиша је лагано гудео а гласно изговарао сва |
ама и да не уноси јерес у школу“.</p> </quote> <p>Кад су понудили господина надзорника, да види |
слепа код очију.</p> <p>Понизни:</p> </quote> <p>(Сад долазе имена кметова и одборника, сва с |
У Загорици </p> <p>ср ___ окр ___</p> </quote> <p>Министарство је одобрило овај предлог, и тако |
Понизан</p> <p>Радиша Здравковић“</p> </quote> <p>После два дана Радиши је саопштено у Министар |
напише оваку молбу:</p> <pb n="58" /> <quote> <p>„Господину министру просвете и црквених посло |
аписа ово писмо министру просвете.</p> <quote> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених д |
нствену и дирљиву народну молитву.</p> <quote> <l>„<hi>Боже</hi>, правде, ти што спасе</l> <l>О |
нистарству Просвете оваку молбу: /</p> <quote> <p>„Господину министру просвете и црквених посло |
Онда Радиша поче уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже |
несе министарству овакав извештај:</p> <quote> <p>„<hi>Господину министру просвете и црквених п |
је изишао један други и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала вама, родитељи мили,</l> <l>Што сте на |
ори и даље, јасно да сви разумеју:</p> <quote> <l>Из мрачнога сину гроба</l> <l>Српске круне но |
надзорник је записао оваку оцену:</p> <quote> <p>„Успех је, с обзиром на лепо читање и писање |